nagovor na �loso�ju

sabiranje putokaza

Izbornik

FACEBOOK

Nagovor na filosofiju
346 sviđa mi se

Sviđa mi se stranica

Nagovor na filosofiju
‫ﺳﻪﺷﻨﺒﻪ‬

Jesu li prirodoznanstveni opisi doista

antropomorfni? Jasno je da već npr
fizikalni pojam ”sile”, mada je zadržao
naziv koji odaje porijeklo u … moćima
djelovanja i trpljenja, svojom
matematičkom definicijom napušta
okvir eficijentnih (mehaničkih) uzroka
PRETRAŽIVANJE
trojedna duša? (ulomak iz Irina Deretić, Zver i Isto vrijedi još i više za kasnije razvijene
čovek u čoveku) fizikalne pojmove� Ako teoretskom
Pretraga …
konstrukcijom ili pomnijim promatranjem
1. rujna 2013. · by davor
možemo otkriti ili postulirati kopije
Prati PRIREĐIVAČI I SURADNICI:
Platonove metafore se pamte. On je, poput nekog skulptora, tako vešto
oblikovao reči da su njegove analogije i metafore plastične i savitljive
PRATI BLOG PUTEM
E-MAILA poput �gura od voska, i, mada neobične, sasvim odgovaraju onome čega
su metafore. I tako vajajući i oblikujući vosak, ovaj književni skulptor Luka M
Pridruži se 68 drugih
oblikovao je metafore, koje ostaju trajno urezane u kulturnu istoriju zašto matematika ne može zahvatiti
sljedbenika
čovečanstva. istinu?
Enter your email address
Gödelov dokaz
Takav je slučaj i sa upečatljivom slikom ljudske duše, koja je ljudska
Prati samo spoljašnjim, “tankim ogrtačem”, te za one koji nisu vešti psiholozi
ta spoljašnjost odaje utisak “jedinstvenog živog bića”, čoveka. Oni, koji su
STATISTIKA (OD
pak u stanju da prozru unutrašnjost takvog bića, u stanju su i da vide da Marijan
STUDENOG 2005.) je čovek u stvari “podeljen”, da su u njemu i lav i mnogostruka zver, koja Nearbitrarnost društvenih normi
se opisuje u Državi kao mitološko čudovište Gorgona, što pretvara u
(ulomak iz Boran Berčić, Filozo�ja)
kamen svakoga ko je pogleda.
Free website hit counter Utilitarizam pravila (iz Boran Berčić,

Ta metafora pokazuje da čovek ima nešto zversko, moćno i razarajuće u Filozo�ja)

o blogu
sebi, što preti da sudarima i kon�iktima njegovu ličnost iznutra podeli i Bog noćnih puteva (poglavlje iz
rastrgne. Ona takođe pokazuje da postoji jedan drugi deo nas samih, za László Krasznahorkai, “Rat i rat”)
bitak u
koji se samo čini da je tanak i slab, dok u stvari jedino on treba da vlada,
laboratoriju? jer je samo on u stanju da omogući harmonično funkcionisanje celine. Taj
(ulomak iz Richard “čovek u čoveku” se poredi dalje sa zemljoradnikom, koji “neguje i hrani”
pitome biljke, a divljima “ne dopušta da rastu”, znajući šta je zajednički problemo�l
Sembera,
interes svih. Zašto ne pitaš? (mikroetički
Rephrasing
razgovor)
Heidegger)
Svoju funkciju upravljanja i usaglašavanja raznorodnih “delova” Bolje je ne znati (mikroetička priča)
samo-sublimacija
psihičkog, “čovek u čoveku” vrši tako što lava uzima za saveznika, koji
Vrata (mikroetička priča)
mu pomaže u kroćenju i pripitomljavanju zveri. U suprotnom, ako
spolnosti u eros?
zmijoliko čudovište zavlada, čovekom zapravo ovladaju destruktivne i
(ulomak iz Herbert
razarajuće sile, ponosni lav se degradira u bestidnog majmuna, a “čovek u
Marcuse, Eros i čoveku” biva do te mere oslabljen da nije u stanju da vrši nijednu od davor
civilizacija) svojih funkcija, što dovodi do potpune haotizacije njegovog unutrašnjeg je li �zika egzaktna znanost?
sveta.
Aristotel, učenik Platonov? (ulomak
je li �zika egzaktna
 znanost? Odgonetnimo šta znači ova slika! Ona zapravo mito-poetskim sredstvima iz Werner Jaeger, Aristotel)
sažeto i zgusnuto prikazuje misaono vrlo razvijenu psihološku teoriju… �zičari i njemačka sklonost
meta�zika spolne Prema toj teoriji, ljudska “duša” je podeljena na tri “dela”, ali tako da su
meta�zici? (ulomci B. Russella i W.
ljubavi? (ulomak iz ti “delovi” prirodno srasli jedan s drugim. (Up. Resp. 588d 8–9.) “Tanki”
Heisenberga)
Arthur omotač ljudskosti jeste razum (logos), “mnogoglava” zver označava
požudni i nagonski “deo” psihe, koji je, čini se, najveći “deo” nas samih,
Schopenhauer,
dok je lav metafora za “srčanost”.
Svijet kao volja i
zlatnodoba
predodžba) Centralni pojam te teorije jeste logos, koji se tu javlja u svome drugom
Apsolutno znanje: struktura i projekt
kardinalnom značenju kao razum (latinski, ratio). U nastavku rada
sublimacija? Hegelovog sustava znanosti
ispitaćemo najpre pojam unutrašnjeg kon�ikta, kojim se zapravo
pokazuje da duša nije prosta, već da se sastoji iz tri međusobno nesvodiva (odlomak iz knjige Johna Russona
pdf (nagovor na
aspekta psihičkog, razumskog (logistikon), srčanog (thymoeides) i “Reading Hegel’s Phenomenology”)
�loso�ju, prvi i požudnog (epithymetikon). …
drugi dio)
NOVI KOMENTARI
Platon i pitanje

prijateljstva? lamce08 on je li �zika egzaktna

(ulomak iz Petar znanost?

Šegedin, Pitanje
davor on društvena trostrukost?
prijateljstva)
davor on središnji red? (ulomak iz
intencionalnost? Vern…

mimesis? (ulomak davor on europskost kršćanstva?

(ulomak…
iz Hans-Georg

Gadamer, Ogledi o Marijan on europskost kršćanstva?

�lozo�ji (ulomak…

umjetnosti)
Irina Deretić (1969.) davor on Kripke: kako imena
označuju sv…

ARHIVA
Na osnovu teorije o “trodelnoj” duši Platonu je pošlo za rukom da razradi stolzyblog on Bergson: vrijeme i
Odaberi mjesec takvo shvatanje o vrlini, po kome svakome od ta tri “dela” pripada za sloboda? (u…
njega karakteristična vrlina, dok se centralna pravičnost sastoji u tome što Eutifronova dilema:… on
OZNAKE svaki “deo” duše funkcioniše usaglašeno sa druga dva “dela” duše. (Nije Eutifronova dilema? (ulomak iz…
teško u Frojdovom shvatanju ličnosti po kojem ona ima tri nerazdvojiva
analitička �loso�ja
aspekta – id, ego, i superego, koja su često u sukobu, prepoznati Platonovu davor on granice eksperta? (ulomak
Aristotel biologija Bitak i tripatidnu psihologiju. Id su nagoni, ego je razum, a superego je u iz H…
vrijeme božansko izvesnom smislu thymos, onaj “deo” duše koji je “zadužen” za
buddhizam C. F. von samoopažanje i moralno procenjivanje vlastitih postupaka.) Time je davor on Martin Heidegger: znanost
Weizsäcker cjelovitost Platon prevazišao i unapredio Sokratovu koncepciju vrline iz Protagore, ne m…

Damir Barbarić po kojoj vrlina suštinski pripada razumu. Da bi pokazao kako je

David Bohm društvo Edmund
Husserl eros etika Eugen Fink
Europa F. W. J. Schelling
fenomenologija
Davor Lazić on bitak u laboratoriju?
neophodno razlučiti aspekte psihičkog, Platon se poziva na nešto što je
(ulomak…
svakom čoveku intuitivno jasno, već na osnovu introspekcije vlastitih
unutrašnjih sukoba, nemira, a što se u recentnoj literaturi o njegovoj
davor on moderna umjetnost i
psihologiji podvodi pod interpretativnu sintagmu “psihički kon�ikt”. … božansko?…

�loso�ja �zika Činjenica je svakodnevnog iskustva da je ljudsko ponašanje motivisano davor on najstariji program sistema
pobudama najrazličitije vrste. Platon pokazuje da se uprkos toj [nj…
Friedrich
fragmentacija
raznolikosti one mogu svesti na nekoliko osnovnih tipova, koji su na
Nietzsche G. W. F. odgovarajući način povezani. Time on nedvosmisleno demonstrira da se davor on Se (das Man)?

Hegel grčka ljudsko ponašanje ne da objasniti na osnovu jednog faktora, već da

davor on zašto nisam �zikalist?
postoji više takvih faktora, koji su i međusobno nesvodivi i bitno
�loso�ja Hans- povezani, tako da se mogu sistematski raščlaniti i opisati. Svojim učenjem
Georg Gadamer Heraklit o različitim “delovima duše”, ili o različitim tipovima motivacije Platon
BLOGOTEKA
igra Immanuel Kant daje dublje psihološko objašnjenje sukoba, koji se javljaju u okviru
istočne �loso�je ja jezik jedinstvene ličnosti. … Cahiers du Vertebrata

Karl Jaspers kršćanstvo ljubav Diálogos blog uz �lozo�ju, lingvistiku,

Ludwig Wittgenstein Marijan Kao preliminarni korak u razlučivanju različitih izvora motivacije, Platon
psihologiju, psihoanalizu te znanost
uvodi jedan opšti logički preduslov da jedna te ista stvar nikada neće
Martin
Cipra općenito, ali i književnost, glazbu,
trpeti i činiti suprotno na isti način u odnosu na istu stvar i u isto vreme –
Heidegger što se pogrešno poistovećuje sa načelom neprotivrečnosti, budući da poeziju i sve ostalo vezano uz

matematika Max Scheler
njemački idealizam
obrazovanje Peter
Sloterdijk pjesništvo
Platon politika povijest
Rupert Sheldrake Slavoj Žižek
sloboda Sokrat terapija
tradicija trostrukost
umjetnost uzrok vrijeme W.
K. C. Guthrie Werner
Heisenberg znanje
Platon ovde nema u vidu tvrdnje i njihove logičke relacije, već odnose intelektualnu i kreativnu stranu ljudskih
među stvarima ili pak određene aspekte psihičkog. … [K]ada čovek (i ne nužno samo ljudskih!) bića
istovremeno i pristaje i ne pristaje na nešto, reč je o dvema
Место хајдегеријанских медитација
suprotstavljenim silama u njemu, što pokazuje da čovekova psiha nije
блог о немачком филозофу Мартину
jednostavna, jer da jeste u njoj se ne bi javile suprotnosti. To su različiti
“delovi” duše koji se u kon�iktu. Хајдегеру
Filozofski magazin
Platonov Sokrat navodi primer žednog čoveka koji oseća snažnu potrebu Franjo Tušek （杜鹏⻜） Filoso�ja,
da popije vodu, ali ga neki razlozi sprečavaju da taj svoj snažni nagon
politika, dijalog, Kina itd.
zadovolji. Na primer, žedan čovek zna da je voda zagađena, te je neće
Kali Tribune portal na početku kraja
popiti. Opisani sukob nije istog tipa kao kada bi se pred žednim čovekom
pojavila hladna izvorska voda i vino, pa on ne zna za koju tečnost da se O Umu i njegovim Igrama Religiji,

znanost opredeli, s obzirom na to da su mu obe podjednako privlačne. Tada bi se Umjetnosti, Filozo�ji, Znanosti i
radilo o sukobu između dve želje istog tipa. U Platonovom primeru, posvema Književnosti!
KATEGORIJE međutim, jedan te isti objekat žedan čovek i želi i odbacuje ga, a to se
Paradoksi i misaoni pokusi ne samo za
objašnjava postojanjem dva različita međusobno nesvodiva izvora
Odaberi kategoriju gimnazijalce
motivacije. Čovekovo ponašanje i njegovi postupci nisu, dakle, motivisani
samo nagonima, željama, već postoji i jedan drugi tip pobuda, koje potiču Pipavo propupavanje Iz pipavog duha
iz razuma (ek logismoo).
Ostaje, međutim, jedna nedoumica. Ona proističe iz toga što ovim propupava cvijeće s laticama rukopisa,
Platonovim primerom nije precizirano da li se razum (logos) suprotstavlja na koje rado slijeću ljudske pčelice da bi
samo objektu nagona ili se pak, odbacujući predmet nagona, suprotstavlja
napravile slatki med od peluda pitkog
i samom tom nagonu. Zamislimo jednu drugu situaciju, da smo žedni, i
štiva.
da se u pijaćoj vodi nalazi biljka koja nas, kad god zahvatimo vodu,
oprlji. Stoga ni ne pokušamo da zahvatimo vodu zato što nećemo da Razgovarajmo o krugu promišljanje
doživimo bol i svrab koji će se javiti ako dodirnemo biljku u vodi. U tom kruga je promišljanje onog
slučaju nisu razlozi razuma ti koji nas sprečavaju da zahvatimo vodu iz najjednostavnijeg
posude, već je reč o izbegavanju bola. Dakle, ono što se tom zadovoljenju
Šikin blog matematika, ekonomija,
nagona žeđi suprotstavlja nije razum, već zapravo jedan drugi nagon.
�lozo�ja, nogomet,…

Ovo dodatno objašnjenje važno je zato što se njime ukazuje na to da

samo po sebi uzdržavanje od nagona nije pokazatelj toga da razum ima

vlastiti motivacioni potencijal, već je to speci�čan tip razloga, koji
objašnjava zašto ne treba zadovoljiti neki nagon u datom trenutku.
Razmotrimo podrobnije ta dva nezavisna bazična tipa pobuda, jedan koji
potiče iz našeg razmišljanja, i drugi koji proističe iz požudnog “dela”
duše. Požudu ili nagon Platon naziva rečju epithymia, pod kojom
razumeva najelementarnije biološke prohteve, kao što su žeđ, glad i
seksualni nagon, kao i nagon za toplotom i izbegavanje bola, čiji su
uzroci �zičke ili �ziološke prirode. Ostali nagoni požudnog “dela” duše
predstavljaju transformacije ovih bazičnih poriva. Epithymia je
intencionalnog karaktera, nagon je uvek nagon za nečim, ali se njime ne
određuje kvalitet ili kvantitet predmeta ka kojima teži. Nagon je
višestruk, poput “mnogoglave zveri”, i često haotičan, zato što može biti
usmeren prema bilo kom objektu. …

Sem nagona čovek poseduje i razum, “deo duše kojim se uči”. Zadatak
razuma je pre svega da promišljajući i rasuđujući (logizesthai), saznaje
istinu. Na prvi pogled tom osnovnom podelom na nagone i razum, kao i
dodeljivanjem prvenstveno kognitivne funkcije razumu, Platonova
psihologija podseća na novovekovno, recimo, Hobsovo razumevanje
“podele rada” u ljudskoj duši. Naime, Hobs smatra da želja i požuda
motivišu na neku delatnost, dok verovanje, koje je razumska aktivnost,
pribavlja činjenice potrebne da bi se želje zadovoljile, te stoga ima
isključivo instrumentalni karakter.

Međutim, Platonovo shvatanje razuma, koje i Aristotel prihvata, bitno se

razlikuje od takvog pojma racionalnosti. Samim tim što čovek poseduje
sposobnost kojom istražuje, promišlja i saznaje istinu, razum ima i želju
da to čini. Originalnost takvog stanovišta se sastoji u tome što, pored
nagona, i razum ima svoje želje, i što su te njegove želje, da sazna i istinu
i da teži dobru, potpuno nezavisne od drugih aspekata čovekovog
psihičkog života.

Razum (logos) je suštinski konstituent duše, onaj “ljudski”, doduše, “tanki

omotač” čoveka, koji se ispoljava u izvesnoj meri kod svakog čoveka, bez
obzira na to koliko nam izgledalo da neke ljude motiviše sve samo ne
želja da čine dobro i saznaju istinu. Mali je broj ljudi, koji snažno i
postojano motiviše razum, i uopšte kojima samo razum “upravlja”, ali ne
postoji ni jedan čovek koga razum nikada ne motiviše, jer čovek bez
razuma nije čovek uopšte.

Druga funkcija razuma, koja proizlazi iz prve, jeste ta da upravlja i vlada.

Za razliku od druga dva segmenta naše prirode, razum zna kako treba da
funkcioniše svaki od tih “delova”, kao i to šta je najbolje za
funkcionisanje celine. Na osnovu tog znanja razum upravlja radom druga
dva “dela” naše prirode, nastojeći da ih sa sobom i međusobno
harmonizuje, što bi trebalo da rezultira skladnim funkcionisanjem
psihičkog života u celini. Uloga razuma se ne sastoji samo u tome da
“koči” i “frustrira” zadovoljavanje nagona, već u tome da koči
zadovoljenje onih nagona koji bi mogli da štete “dobrom” funkcionisanju
kako našeg organizma tako i našeg unutrašnjeg života.

Kakvu funkciju ima razum u primeru o žednom čoveku? Njegova

nagonska želja da popije vodu u kon�iktu je sa njegovom racionalnom
željom da čuva i održava svoje zdravlje. On je, vodeći se racionalnim
razlozima, prosudio da je zdravlje važnije dobro, nego što je trenutno
zadovoljenje potrebe da utoli žeđ, što ga motiviše da tako i postupi.
Čovekov razum, dakle, procenjuje i želi da ostvari dobre svrhe, kao i da
uspostavi hijerarhijski poredak među njima, te tako koči one nagonske
potrebe koje nisu u skladu sa njegovom procenom onoga što u datoj
situaciji valja činiti.

Treći izvor motivacije Platon podvodi pod pojam thymoeides, u čijem

korenu leži reč thymos, koja znači ljutnju ili bes. U svom shvatanju trećeg
“aspekta” duševnog Platon je inspirisan Homerom, u čijim spevovima
thymos ima širu konotaciju od ljutnje ili besa, te označava onaj deo
ličnosti njegovih heroja, kojem se oni obraćaju ili koji se njima obraća,
kada se spremaju da nešto urade, ili pak označava neku višu silu,
božanskog zaštitnika, kojeg junaci “konsultuju” kada im je junaštvo na
probi.
To je, dakle, izvor motivacije naročito energičnih i smelih poduhvata
nestrpljivih i herojskih karaktera. I Platon thymos dovodi u vezu sa
radnjama te vrste. Njegovi primeri iz četvrte knjige Države predstavljaju
različite forme besa, počevši od onih najelementarnijih, poput plača beba
i lajanja pasa, preko “lajanja” uvređenog Odisejevog srca sve do
Leontijeve ljutnje na samog sebe. Sem u ljutnji, “srčani” deo duše
manifestuje se i u osećanjima stida, uvređenosti, poniženosti, kao i u želji
da se potvrdimo kako u svojim očima, tako i u očima drugih. I “srčani”
aspekat psihičkog Platon uvodi preko psihičkog kon�ikta, ukazujući prvo
da je različit od požuda, a potom i od razuma. Primerom sa Leontijem,
koji je besan i zgađen nad svojom perverznom željom da uživa u gledanju
leševa, Platon pokazuje da je pobuda koja proističe iz thymos -a,
nesvodiva na požudu. U Leontiju se sukobljava sablasna želja da gleda
leševe sa plemenitijim osećanjem, nekom vrstom stida, i iz njega
proizišlom ljutnjom; a oni izviru iz samoopažajuće, kontrolne instance,
preteče kasnijeg pojma savesti, sa koje se odmeravaju i procenjuju vlastiti
postupci.

Za razliku od beslovesne, rimske publike surovih gladijatorskih mečeva ili

gledalaca savremenih akcionih i horor �lmova – u kojima se leševi
beskonačno umnožavaju, a čije gledateljstvo nikakav stid ne ometa u
radosnom gledanju maštovito iskasapljenih, doduše, virtuelnih leševa –
Leontije svoju želju i svoj postupak ocenjuje niskima i nedostojnima
predstave koju on ima o sebi. Upravo je to samoprocenjivanje, koje leži u
osnovi njegovog besa na samoga sebe, ono što čini srčani “deo” duše
prirodnim “saveznikom razuma”.

Pa ipak, nije uvek thymos saveznik razuma, nego mu se često i protivi, što
Platon koristi kao argument u prilog izdvajanja ovog trećeg na druge
nesvodivog izvora motivacije. Primer je Homerov iz Odiseje. Ugledavši
prosioce svoje žene i njene služavke koje se veselo i slobodno podaju
uživanju sa uzurpatorima njegovog doma i kraljevine, Odisej je snažno
motivisan iz “srca” da se sa njima istog trenutka obračuna. Kao ugledni
helenski plemić, Odisej oseća potrebu da se osveti odmah kako bi
povratio svoju čast, ali kao iskusna i dovitljiva ličnost on ne misli tako.
Brzoj osveti protivi se racionalna procena situacije, po kojoj je Odisej
inače bio poznat. I manje pametan čovek od ovog lukavog Grka lako bi
uvideo da on u tom trenutku nije bio spreman da se suprotstavi
uzurpatorima, kao ni da kazni obeščašćene služavke. Pošto je Odisejeva
pamet snažnija “sila” od srdžbe, on stišava svoje srce i uzdržava se od
delanja.

U vrlo važnom stihu iz Odiseje, koji Platon ne citira, iako ide u prilog
njegovoj tezi o različitom poreklu želja logosa i želja thymos-a, “lajanje
srca” se poredi sa “lajanjem kučke”, koja iz plemenitih pobuda, štićeći
svoju štenad, “laje na čoveka koga ne poznaje”. To poređenje znači
sledeće: pobude srca mogu biti vođene i plemenitim ciljevima, kao što je
zaštita vlastitog doma i ugleda, ali ukoliko nisu praćene ispravnim
prepoznavanjem i procenom situacije, najčešće rezultiraju besmislenom
borbom kojom se neće postići taj “plemeniti” cilj.

Možemo izdvojiti nekoliko zajedničkih karakteristika, koje se na osnovu

analiziranih primera mogu bez ograde pripisati “srčanom” aspektu našeg
unutrašnjeg života. Sve one predstavljaju težnju za samopotvrđivanjem i
samouvažavanjem, što je inače pretpostavka toga da zadobijemo
uvažavanje drugih. Odisejev primer rečito pokazuje da njegovo “srce”
motiviše na akciju onda kada mu je ugroženo i lično samopoštovanje i
vladarsko dostojanstvo, kao što i Leontijev slučaj prikazuje ljutnju zbog
urušenog samopoštovanja, i to možda na još uverljiviji način, jer se javlja
kao posledica introspekcije vlastitog niskog čina.

Čak se kod uplakanih novorođenčadi može prepoznati neko primitivno i

nerazvijeno samoosećanje, koje se manifestuje u skretanju pažnje na sebe,
što se daljim, normalnim razvojem transformiše u takmičarsko osećanje
samopotvrđivanja pred sobom i drugima.

Pošto su autorefencijalnog karaktera, pobude proistekle iz thymos -a bitno

se razlikuju od nagona i požuda, čime se približavaju “pobudama”
razuma. I razumski aspekat neke ličnosti teži njenom samoostvarenju
poput pobuda “srca”, ali na bitno različit način. Dok razum motiviše
postupke, koji vode samopotvrđivanju ličnosti, samo ukoliko se njima
postiže neko dobro, pobude “srca” teže samoisticanju kao takvom, bez
obzira na to da li je to dobro u datoj situaciji ili nije, o čemu rečito
svedoči Odisejev slučaj. Sem toga, poreklo želja “srca” nije u procesu
racionalnog promišljanja, već u tome kako smo odgajani i vaspitavani,
koje su nas vrednosti formirale, kakav položaj imamo u porodici i
zajednici u kojoj živimo. Od svega toga uveliko zavisi u kojoj formi i do
koje mere će biti razvijeno naše samopoštovanje, osećaj za čast i
potvrđivanje pred sobom i drugima.

ulomak iz članka Irina Deretić, Zver i čovek u čoveku

 Ocijeni:

Rate This

Podjeli ovo:

 Facebook 7  Pocket  Više

Sviđa mi se
Budite prvi kome se ovo sviđa.

Povezano

informacija - ni (anti)realizam? Platonova kritika

materijalna ni In "pabirci" pisma? (ulomak iz
mentalna? Thomas A. Szlezák,
In "pabirci" Čitati Platona)
In "platoničke
marginalije"

Ovaj unos je objavljen u platoničke marginalije i označen sa �loso�ja, grčka �loso�ja, Irina
Deretić, Platon, trostrukost. Bookmarkirajte stalnu vezu.

« DVOPREG IZ FEDRA? SLIKA KOČIJE? (ULOMAK IZ G. I.

GURDJIEFF, POGLED IZ STVARNOG
SVETA) »

Komentiraj
Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

Komentar

Ime *

E-pošta *

Web-stranica

Objavi komentar

Obavijesti me o novim komentarima putem emaila.

Obavijesti me o novom postu putem e-maila.

od AlienWP