Zbornik Radova Mitorvica PDF

ISSN 0354-3293
еISSN 2217-8082
ЗБОРНИК РАДОВА
ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ
UNIVERSITÉ DE PRIŠTINA
FACULTÉ DE PHILOSOPHIE
RECUEIL DE TRAVAUX
DE LA FACULTÉ DE PHILOSOPHIE
XLII (1)/2012
KOSOVSKA MITROVICA
2012
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА
XLII (1)/2012
КОСОВСКА МИТРОВИЦА
2012.
Филозофског факултета Универзитета у Приштини

Број XLII (1), 2012. година.
ISSN 0354-3293
eISSN 2217-8082
Главни и одговорни уредник

Проф. др Бранко Јовановић
Заменик главног и одговорног уредника

Проф. др Урош Шуваковић
Редакција
Чланови редакције из земље: др Бранко Јовановић, редовни професор; др Урош Шуваковић,
ванредни професор; др Абдулах Мушовић, редовни професор; др Радмила Обрадовић, редов-
ни професор; др Душан Берић, ванредни професор; др Мирослав Крстић, ванредни професор;
др Мирјана Лончар-Вујновић, ванредни професор; др Јасна Парлић-Божовић, ванредни профе-
сор; др Валентина Питулић, ванредни професор; др Голуб Јашовић, доцент; др Микоња Кне-
жевић, доцент; др Глигор Самарџић, доцент.
Чланови редакције из иностранства: доц. др Стефан Иванов Анчев, Универзитет „Св. Ћи-
рило и Методије”, Велико Трново, Бугарска; проф. др Зинаида Тихоновна Голенкова, заменик
директора Института за социологију Руске академије наука, Москва, Русија; проф. др Миомир
Дашић, редовни члан ЦАНУ, Подгорица, Црна Гора; проф. др Анатолий Василъевич Дмитри-
ев, дописни члан РАН, Москва, Русија; проф. др Зоран Лакић, редовни члан ЦАНУ, Подгори-
ца, Црна Гора; проф. др John Laughland, Director of Studies at the Institute of Democracy and
Cooperation, Paris and research member of the Centre for the History of Central Europe at the
Sorbonne (Paris IV), Paris, France; prof. dr Barbara Lomagistro, Facoltà di lingue e litterature stra-
niere, Bari, Italia; проф. др Валерий Андреевич Мансуров, Институт за социологију РАН, пред-
седник Руске асоцијације социолога, Москва, Русија; др Миодраг Милин, саветник Румунске
академије наука – Темишварски огранак, Темишвар, Румунија; проф. др Энгелина Сергеевна
Смирнова, инострани члан САНУ, Катедра за историју руске уметности МГУ им. Ломоносов,
Русија; dr Wojciech Szczepański, Комисија за балканистику Пољске академије наука, Poznań,
Poland; prof. dr Gabriella Schubert, инострани члан САНУ, Институт за славистику, Филозоф-
ски факултет Универзитета „Фридрих Шилер” у Јени, Немачка; доц. др. Андрей Артемович Та-
щиан, Кубанский государственный университет, Краснодар, Русија; проф. др Светлана
Михайловна Толстая, инострани члан САНУ, Институт за славистику РАН, Москва, Русија;
проф. др Иван Чарота, инострани члан САНУ, Белоруски државни универзитет у Минску, Бе-
лорусија.
Секретари редакције: Милош Јанковић, асистент; Бобан Станојевић, лектор.
Радови објављени у овом часопису се не смеју прештампавати, било у целини, било у деловима,
без изричите сагласности издавача. Радови се не хоноришу. Оцене изнесене у чланцима лич-
ни су ставови писаца, засновани на њиховим истраживањима и не изражавају мишљење нити
Редакције, нити установе у којој су аутори запослени.
САДРЖАЈ
ИСТОРИЈА
МАРКО П. АТЛАГИЋ
Фрањо Туђман као вођа удруженог злочиначког подухвата
у рату 1991–1995. године ................................................................................. 13
ВОЙЦЕХ С. ЩЕПАНЬСКИ
Cпeцификa, ocлoжeния и нeкoтoрыйe политические условия процессa
формирования собственной национальной тождественности Албанцев
в ХIХ в. – нaчaлe ХХ в. .................................................................................... 25
ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ
КАМЕНКО М. МАРКОВИЋ
О стваралаштву Николе Мартиноског ............................................................ 37
ПЕДАГОГИЈА
САИТ З. КАЧАПОР
Предузетништво као циљ и исход васпитања и образовања ......................... 69
РАДИВОЈЕ И. КУЛИЋ
Нека схватања људског капитала као развојног ресурса ............................... 97
ПСИХОЛОГИЈА
МИЛОРАД В. ТОДОРОВИЋ
Арнхајмово „визуално мишљење”: теоријска (не)заснованост ................... 115
СОЦИОЛОГИЈА
ДАНИЛО Ж. МАРКОВИЋ
Социолошки контекст економске делатности у савременом друштву ....... 135
ЉУБИША Р. МИТРОВИЋ
Маргиналије о неким аспектима деонтологије позива учитеља данас ....... 157
РАДОМИР Д. ЂОРЂЕВИЋ
Традиција као фактор континуитета у социологији културе ...................... 173
ФИЛОЗОФИЈА
АЛЕКСАНДАР М. ПЕТРОВИЋ
Естетичка наука, „техника природе” и свет технике ................................... 183
8 Зборник радова Филозофског факултета XLII (1)/2012
ЈЕЗИК
РАДМИЛА М. ОБРАДОВИЋ
Синтаксичко-семантичка анализа „срца” ......................................................199
РАДМИЛА В. ЖУГИЋ
Семантичке реализације суфикса -че у именичким изведеницама средњег
рода у призренско-тимочким говорима .........................................................223
ДРАГАНА М. СПАСИЋ
More than One Meaning ....................................................................................231
ЛАРИСА И. РАЗДОБУДКО ЧОВИЋ
Модели културе у аутопреводима мемоара Н. Набокова
и преводима мемоара на српски и хрватски језик ........................................249
БИЉАНА Б. РАДИЋ БОЈАНИЋ
Усвајање метафоричких израза из домена временских прилика ................265
БРАНИСЛАВА М. ДИЛПАРИЋ
О меронимији ..................................................................................................279
КЊИЖЕВНОСТ
МИРЈАНА Н. ЛОНЧАР ВУЈНОВИЋ, АНА M. АНДРЕЈЕВИЋ
Theme and Symbolism in Steinbeck’s The Grapes of Wrath ...........................311
ИРИНА Н. АНТАНАСИЈЕВИЋ
Структура пејзажа у књижевном делу ...........................................................331
СЛОБОДАН Д. ЈОВАНОВИЋ
Contribution of Ben Jonson to development
of the English Renaissance Comedy .................................................................347
СЛАЂАНА М. АЛЕКСИЋ
Теорија форми и садржина .............................................................................365
АЛЕКСАНДРА С. КОСТИЋ ТМУШИЋ, ЈЕЛЕНА Д. МИХАЈЛОВИЋ
Хришћанска мисао у поезији Момчила Настасијевића ................................375
ИВАНА Н. БОЖОВИЋ
Бајалачка традиција у Русији ..........................................................................393
АНА M. АНДРЕЈЕВИЋ, МИРЈАНА Н. ЛОНЧАР ВУЈНОВИЋ
Generic mix in Chaucer’s The Canterbury Tales ..............................................405
Садржај 9
Научна критика, осврти, прикази

РАДМИЛА M. ОБРАДОВИЋ
Француско-српска књижевна преплитања .................................................... 419
ИВАН М. БАШЧАРЕВИЋ
У сусрет политичким графитима у Косовској Митровици ......................... 427
Преводи
РОВАН ФАЈЕРСТОУН
Џихад ............................................................................................................... 433
Техничко упутство за израду радова ............................................................. 449

ИСТОРИЈА
УДК: 32:929 Туђман Ф.
341)(497.5)"1991/1995"
ИД: 195269900
Оригинални научни рад
ПРОФ. ДР МАРКО П. АТЛАГИЋ1

Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици,
Филозофски факултет, Катедра за историју
ФРАЊО ТУЂМАН КАО ВОЂА

УДРУЖЕНОГ ЗЛОЧИНАЧКОГ ПОДУХВАТА
У РАТУ 1991–1995. ГОДИНЕ
Сажетак. Аутор на основу оптужнице Међународног кривичног суда за

бившу Југославију од 2004. године и на основу релевантне историјске литературе
обрађује Фрању Туђмана као вођу удруженог злочиначког подухвата, који је имао за
циљ стварање етнички чисте Хрватске државе у њезиним природним и историјским
границама, али без Срба, што је на одређеним територијама са већинским српским
становништвом и постигао, и тиме починио злочин геноцида. Аутор сматра да му је
због тога требало судити посмртно у Хашком трибуналу.
Кључне речи: Туђман, рат, Хашки трибунал, геноцид, Хрватска.
Још у оптужници Међународног кривичног суда за бившу Југославију,

подигнутој 2. марта 2004. године против босанскохерцеговачких Хрвата Ја-
дранка Прлића, Бруне Стојића, Слободана Праљка, Миливоја Петковића, Ва-
лентина Ћорића и Берислава Пусића, на неколико места у њој, спомиње се и
име председника Хрватске Фрање Туђмана, као главног творца система, који
1
atlagicmarko@gmail.com
је одговоран за бројне злочине почињене у Хрватско-муслиманском рату у Ре-

публици Босни и Херцеговини, у времену од 1991. до априла 1994. године.
У тачки 36 оптужнице директно се каже да је Фрањо Туђман био „пред-
водник злочиначког подухвата, па због својих државних и политичких функ-
ција сноси највишу одговорност”. У тој оптужници управо је првоименовани
председник Републике Хрватске Фрањо Туђман, другоименовани – министар
одбране Републике Хрватске Гојко Сушак, трећеименовани Јанко Бобетко ге-
нерал у војсци Републике Хрватске, а четвртоименовани – председник Хрват-
ске заједнице (и Републике) Херцег Босне Мате Бобан.2
Међутим, у тачки 15 оптужнице даје се дефиниција удруженог злочи-
начког подухвата, у којем су именовани руководиоци, на челу са Фрањом Туђ-
маном, суделовали. Тако се, између осталог, каже да је „територијални циљ
удруженог злочиначког подухвата био […] оснивање хрватског територија у
границама Хрватске Бановине, територијалног ентитета који је постојао од
1939. до 1941. године” (У: „Оптужница”, Међународни кривични суд за бившу Ју-
гославију, бр. II-04-74-I, Хаг, 2. 3. 2004).
У оптужници се даље наводи да је начин, на који се тај циљ хтео реали-
зовати био
„политичко и војно подјармљивање, трајно уклањање и етничко чи-
шћење босанских Муслимана и других нехрвата, који су живели у оним
деловима Босне и Херцеговине за које се тврдило да припадају Хрватској
Заједници (касније Републици) Херцег Босни, те припајање тих терито-
рија као дела Велике Хрватске, у кратком року или током дугог периода,
тако што би оне постале део Републике Хрватске или биле блиско пове-
зане с њом, и то употребом силе, застрашивањем, или претњом силом,
прогоном, затварањем, присилном премештањем и депортацијом, одузи-
мањем и уништавањем имовине” (У: „Оптужница”, Међународни кривич-
ни суд за бившу Југославију, бр. II-04-74-I, Хаг, 2. 3. 2004).
У тачки 24 оптужнице напомиње се да је „на једном састанку одржаном

27. 12. 1991. године у Загребу, Фрањо Туђман […] резимиран циљ удруженог
злочиначког подухвата, рекавши „Вријеме је да искористимо прилику и оку-
пимо хрватски народ унутар најширих могућих граница.”3 А на једном састан-
ку одржаном 17. 9. 1992. године, Фрањо Туђман је осталим челницима удру-
женог злочиначког подухвата, међу којима су били Гојко Сушак, Мате Бобан,
2
Када је састављана оптужница Међународног кривичног суда за бившу Југославију,
сва четворица актера удруженог злочиначког подухвата била су мртва. Фрањо Туђман је умро
10. децембра 1999., Гојко Сушак 3. маја 1998, Јанко Бобетко 24. априла 2003, а Мато Бобан
8. јула 1997. године.
3
Реч је о састанку председника Фрање Туђмана са делегацијом ХДЗ-а БиХ. О њему је
опширније писао Петар Кристе у својој књизи „Сјене над слободом”, Голден маркетинг, За-
греб, 2002.
Марко П. Атлагић: Фрањо Ту!ман као во!а злочиначког подухвата… 15
Јадранко Прлић, након што су прво разговарали о Хрватској Бановини, рекао

да је од животног интереса за Хрватску државу „осигурати нашу позицију у на-
ционалном и територијалном смислу у БиХ” (У: „Оптужница”, Међународни
кривични суд за бившу Југославију, бр. II-04-74-I, Хаг, 2. 3. 2004).
Слично овом примеру спомињу се и примери и у другим тачкама опту-
жнице. Сама оптужница је у целокупној хрватској политичкој јавности изазва-
ла врло велике противречности, запрепашћење, па и шок. Никада се раније ни
у једном документу Хашког трибунала није тако негативно и дисквалифико-
вано писало о хрватској државној политици за време председавања Фрање
Туђмана, и никада се до тада Туђмана и његове сараднике није тако отворено
оптуживало за ратне злочине као у тој оптужници, од 2. 3. 2004. године.
До тада се врхунцем инкриминације против хрватског политичког си-
стема, што га је предводио Фрањо Туђман, сматрала оптужница против Анте
Готовине, којом су се Готовина, али и још неки хрватски званичници, терети-
ли за злочине почињене против Срба у Хрватској, након оружане акције „Олу-
ја”, у августу 1995. године. Оптужница од 2. 3. 2004. године у хрватској јавно-
сти наишла је на двојак пријем, због традиционалне подељености у хрватском
народу на тзв. „црне” и „црвене”. Док су једни били најискреније згрожени
њезиним садржајем, други су помало и ликовали, јер су је сматрали коначном
потврдом своје тезе да је политички систем Републике Хрватске у време пред-
седавања Фрање Туђмана, заправо био злочиначки, како према Србима у Хр-
ватској тако и према Муслиманима (Бошњацима) на територији Републике
БиХ.4 То значи да је председник Фрањо Туђман био предводник удруженог
злочиначког подухвата. Удружени злочиначки подухват је правна конструк-
ција којом Међународни кривични суд кривњу, за злочине почињене на про-
стору бивше Југославије, настоји свалити на политичаре, односно државнике,
као творце одређених идеја, а не само на генерале и друге ратне заповеднике,
који су само те идеје спроводили.
Туђманов режим, а Туђман као предводник, ишао је за тим да БиХ поде-
ли и припоји делове њезине територије Хрватској. Другим речима, због поку-
шаја стварања „Велике Хрватске”, по узору на Бановину Хрватску из 1939. го-
дине, али у којој не би било Срба, или би их Туђман свео на „минорну
скупину”, Туђманов режим за време рата третира се као злочиначки, најмање
из два разлога. Прво, због стратешког политичког циља Фрање Туђмана у од-
носу на БиХ (тј. покушај поделе те републике и припајања Хрватској у сврху
„Велике Хрватске”) и етничког чишћења тзв. „хрватских простора”, и друго,
због средстава којима је тај циљ хтео остварити, односно због рата против
4
Оптужница се понајприје бави злочином, који је дефинисан као удружени злочиначки
подухват, односно злочин у правом смислу речи. Он се разликује од политичког злочина, од-
носно злочина, који је Туђманов систем континуирано спроводио. Сваки правни злочин уједно
је и политички злочин, а сваки политички злочин не мора бити правни злочин.
муслимана Бошњака, као и бројних злочина почињених у том рату над поједи-
ним скупинама муслиманског и српског народа.
Историчари ће се сигурно бавити анализом личности и политичког ан-
гажовања Фрање Туђмана, научно и аналитички. Једино ће се на тај начин мо-
ћи спознати политичка ситуација у Хрватској деведесетих година двадесетог
века и сазнати прави карактер Туђмановог политичког режима, који је, без су-
мње, био наставак фашистичко-усташког злочина Анте Павелића 1941–1945.
године. Када историчари буду спознали кључна питања из Туђманове биогра-
фије: ко је, заправо, био Фрањо Туђман, зашто је био такав какав је био, и које
су последице његовог политичког деловања током читавог живота, а посебно
у раздобљу његовог председавања у Републици Хрватској од 1990 до 1999. го-
дине, тек тада ће се спознати прави усташко-фашистички карактер његовог
лика и политичког система на чијем челу је био и којег је спроводио.
Туђманова замисао хрватске државе била је да она буде „велика” и „чи-
ста”. Односно, да буде већа или знатно већа од СР Хрватске и са што већим де-
лом (стопостотним) хрватског становништва. Својим великохрватским про-
јекцијама Туђман је следио два своја велика узора, оба Хрвата, пореклом из
западне Херцеговине, Вјекослава Макса Лубурића и фра Доминика Мандића.
Једна од најстаријих формулација хрватства Фрање Туђмана јесте „духовна и
територијална интеграција хрватског националног бића”, а споменуо ју је
први пут на „Прослави хрватског тједника”, у првом броју тога листа, покре-
нутог 1971. године. Та формулација је уједно и синоним за територију Велике
Хрватске.
Други веома значајан узор на који се Туђман ослањао јесте политички
програм тзв. Хрватског социјалистичког народног покрета (ХСНП) из 1977.
године. Туђман тај програм није написао сам, али је сигурно формулација о
идеалу хрватских граница његова. Реч је, заправо, о „природним” и „по-
вијесним” границама Хрватске. На основу таквих концепција настала је Туђ-
манова књига „Национално питање у сувременој Европи”, с краја седамдесе-
тих, као и „Проглас” Хрватске демократске заједнице од 29.11.1989. године,
где се исто тако говори о природним и историјским границама Хрватске. За-
тим, ту је и интервју Вјесниковом новинару Јадранку Синковићу, објављеном
25. 2. 1990. године и Туђманов говор на Првом опћем сабору Хрватске демо-
кратске заједнице, у фебруару исте године. Практично, све до доласка на
власт, у пролеће 1990. године, Туђман уопште није скривао да је стварање про-
ширене хрватске националне државе алфа и омега његовог свеукупног поли-
тичког ангажмана.
Туђман се мање отворено изјашњавао о другим кључном критеријуму
будуће хрватске независне државе, какву је имао у својој визији-критерију по
којем је та држава требало да буде етнички хомогена, односно етнички што
чистија. До тог циља Туђман није имао намеру доћи тзв. „хуманим премије-
штањем” становништва, како то неки тврде, већ насилним протеривањем или
убијањем српског становништва. Туђман је следио начела фра Доминика
Мандића, који је још за Другог светског рата, у марту 1943. године, у једном
свом спису намењеном руководству Хрватске сељачке странке, од укупно че-
тири начела, која би требала чинити темељ будућег уређења Југославије, на-
вео и „принцип чистих народних територија”, по којем
„Словенски народи на југу Европе, посебно Хрвати и Срби, ваља да
споразумно одреде своје народне границе и да измијене народно пучан-
ство из једнога у други териториј и мирним начином и праведном одште-
том иметка присељеницима у новом крају” (Панџић, 1994: стр. 89).
Фрањо Туђман је у својим идеалним пројекцијама полазио од тога да ће

се главнина Срба из Хрватске иселити, под притиском хрватских власти, у Ср-
бију и БиХ а да ће се на упражњена места у Хрватску доселити Хрвати из БиХ
и других крајева СФРЈ а да ће се други део Срба побити у току ратних окршаја.
Туђман је још пре рата 1991–1995. године, отворено писао о организованом
пресељавању читавих народа или националних група у својим „Беспућима по-
вијесне збиљности”, где на страни 164. наводи да „насилне, па и геноцидне
промијене”, осим што резултирају неким негативним учинцима „доводе до ет-
ничке хомогенизације појединих народа, до већег склада националног састава
пучанства и државних граница појединих земаља, па то може имати позитивне
учинке на кретањима у будућности у смислу смањења разлога за нова насиља
и повода за нове сукобе и међународне потресе” (Туђман, 1989: стр. 164).
Фрањо Туђман је у протеривању Срба из Хрватске, нарочито након опе-
рације „Олуја”, видио позитиван, користан посао за Хрватску, па је недвосми-
слено изјавио у свом говору на отварању Ратне школе „Бан Јосип Јелачић” у
Загребу, 14. 12. 1998. године –
„Српско смо питање дакле ријешили, неће више бити 12% Срба или
9% Југословена, као што их је било. А хоће ли их бити три или пет посто,
то не значи угрожавање хрватске државности” (У: Večernji list од 15. 12.
1998, стр. 12).
Исељавању Муслимана (Бошњака) са оних подручја БиХ, што их је на-

меравао припојити Хрватској, Туђман у својој првобитној пројекцији, није те-
жио јер их је сматрао саставним делом хрватског националног корпуса. Тек
када су Муслимани (Бошњаци ) одбили да буду саставни део хрватског нацио-
налног корпуса указала се потреба и за етничким поделама Хрвата и Мусли-
мана (Бошњака) на територији БиХ.
Фрањо Туђман није уопште једноставна личност. Он је, по много чему,
најкомплекснија особеност хрватске политике у последњих неколико стотина
година, и потребно је много труда и простора да би се откриле све битне од-

реднице његове протуречне личности.
Туђман је, пре него што је био изабран за хрватског председника, био
само политичар, а након избора за председника државе био је и државник.
У свом свакодневном политичком деловању и понашању био је прагматичан
и реалистичан више него што се то могло очекивати на основу онога што је из-
јављивао у предизборној кампањи и на основу онога што је написао у својим
објављеним чланцима и књигама. Туђман је већи прагматичар и реалиста, ве-
ћи него што је објективно био. Он је то сам најбоље објаснио у интервјуу за
Шведску телевизију 6. 6. 1989. године, када је рекао: „Ја сам човијек који по-
кушава бити реалан. Поучен сам, нажалост, већ дугогодишњим животом, али
и повијесним искуством” (Гласник ХДЗ: стр. 31). Ипак, читајући „Беспућа”,
можемо очекивати „човијека монструма” у политици, можда једног од нај-
монструознијих у читавој људској историји. Туђман је то уистину и био, више
него Анте Павелић. Да је Туђман заиста сложена личност о којој ће се тек пи-
сати и која ће се аналитички сагледавати, показује и он сам, када је пред смрт,
јавно рекао редитељу Јакову Седлару, у интервјуу, објављеном 1999. године:
„Овај ваш саговорник (мислио је на себе) очито је доста сложена особа, а суде
о њему понајвише једнострано.”5
Туђман се у највишим државним и политичким институцијама Репу-
блике Хрватске, почевши од Сабора и Владе, па надаље, окружио носиоцима
његове политике – Хрватска држава у историјским и природним границама,
али без Срба. Стјепан Сулиманац постао је потпредседник Сабора, Стипе Ме-
сић, члан Председништва СФРЈ и председник Р. Хрватске, Јосип Манолић,
председник Владе Републике Хрватске, а онда и шеф тајних служби у Репу-
блици Хрватској. Јосип Бољковац, министар унутрашњих послова, Петар
Кристе и Мартин Шпегељ, први министар одбране Републике Хрватске, Жар-
ко Домљан председник Сабора Републике Хрватске, Владимир Шекс пот-
председник Сабора и другим. Заправо, ово је само део удруженог злочиначког
подухвата. Вођа тог удруженог злочиначког подухвата био је Фрањо Туђман,
кога је красио епитет „отац домовине”. Он је то постао у другој половини
1991. године, а то је договорено са херцеговачком фрањевачком заједницом у
Канади.
Многи су Хрвати, у Републици Хрватској, у БиХ и у дијаспори из нај-
дубљег уверења прихватили Туђмана као „оца домовине”, а многи га таквог
прихватају и данас. Тај мит пустио је корење и има упориште у стварности. На
историчарима је да процене због чега и о каквом се упоришту ради. За Милана
Кучана нико у Словенији не каже да је „отац домовине” иако је Словенија јед-
нако као и Хрватска постала независна држава, и то у исто време када и Хрват-
5
Intervјu HTV, Zagreb, 1999.
ска. Нико ни у Македонији Киру Глигорова није назвао „оцем домовине”, иа-
ко се и Македонија била потпуно одвојила од СФРЈ. Нико то није говорио ни
Алији Изетбеговићу, а нити о Слободану Милошевићу није се тако говорило
у Србији. Посматрано шире, ван овог нашег региона, нико није ни предсједни-
ка ЧССР-а ни СССР-а назвао таквим именом након распада њихових држава.
Туђман је једини изузетак међу њима. Зашто? Туђман се не назива „оцем до-
мовине” само због тога што се Хрватска издвојила из СФРЈ и постала само-
стална држава. За то издвајање и осамостаљивање Туђман није најзаслужнији.
Југославија би се распала, а Хрватска постала самостална и да није било Фра-
ње Туђмана. Југославија се распала из истих оних разлога због којих су се ра-
спали СССР и ЧСССР, а две Немачке Западна и Источна ујединиле у једин-
ствену државу. Главни кривац за та дешавања био је распад Источног блока,
као последица великог светског процеса рушења комунизма, што су га још по-
четком осамдесетих заједничким снагама покренули амерички председник
Роналд Реган и папа Јован Павле II (Карол Јузеф Војтила).
Према томе, Туђману не треба приписивати оно што не заслужује. Сми-
сао синтагме „отац домовине” и није у томе да му се управо то приписује као
заслуга – распад СФРЈ и осамостаљивање Хрватске. Та синтагма указује на не-
што друго.
Сваки присталица ХДЗ-а, када би га упитали зашто мисли да је Туђман
„отац домовине”, одговорио би да он тај епитет заслужује због тога што је
ослободио Хрватску. Управо је то истина – ослободио је тек осамостаљену
Хрватску државу. А под ослобођењем Хрватске у интерпретацији оних који
Туђмана називају „оцем домовине” подразумевају се две ствари: прво je њихо-
во виђење да је у Хрватској био рат који су скривили Срби, заједно са њима и
ЈНА, и друго, да је Туђман у том рату извојевао победу, а победио је Србе и
тим чином Хрватску ослободио од Срба. Та дефиниција Туђмана као „оца до-
мовине” има утемељење у Лубурићевској науци, по којој се сви Хрвати, без
обзира на своју политичку или идеолошку прошлост, морају ујединити како
би савладали свог заједничког противника – Србе, а при томе се мисли на Ср-
бе који живе, или су живели у Хрватској, као и у оним деловима БиХ за које се
претпоставља да их треба припојити хрватској држави.
Дакле, Туђман је „отац домовине”, зато што је једном за свагда успешно
решио српско питање у Хрватској. Зато ће Туђман рећи6:
„Нема више оних, који би будућност Хрватске угрожавали, у хрват-
ском националном тијелу, то се и не може изводити никаквим новцем, не-
голи управо тиме да је овим кораком („Олујом”, прим. М. А.) будућност
6 Туђман је изјаву дао у тзв. „Влаку слободе”, на релацији Загреб–Книн–Сплит, непо-
средно после „Олује”, 26. 8. 1995. године.

хрватског народа, савремене и независне Хрватске државе једном за вазда

осигурана за будућа стољећа а и миленије” (Шувар, 2004: стр. 358).
Туђман је од титоисте постао екстремни националиста, још горе од тога
– постао је фашиста. У чему је тајна Туђманова преображаја? Кључ одговора
лежи у Туђмановој психолошкој особини – у његовој нарцисоидности. Био је,
као мало који историчар или политичар, заљубљен у себе. Он је сматрао да је
најлепши и најспособнији на свету. Нико му, по њему, није могао бити раван.
То су уочили и његови школски другови из пучке школе у Великом Трго-
вишћу, којима је Туђман свакодневно помагао у учењу. Увек се трудио да да
до знања да није као остали. Био је млад партизан, имао је деветнаест година,
када је желео постати господар Хрватског загорја, што је тада запрепастило
његове претпостављене. Гледајући свој лик у огледалу, видео је нешто нај-
боље и јединствено, непоновљиво, како у физичком смислу тако и ментално.
Фрањо Туђман је на Јелачићевом тргу у Загребу 12.4.1992. године изја-
вио:
„Рата не би било да га Хрватска није жељела, али ми смо процијенили
да само ратом можемо изборити самосталност Хрватске. Због тога смо во-
дили политичке разговоре, а иза тих преговора формирали смо оружане
постројбе. Да нисмо то урадили, не бисмо дошли до циља. Значи, рат је
било могуће избјећи, само да смо одустали од нашег циља, тј. од самостал-
ности Хрватске” (Хрватски вјесник од 25. 5. 1995).
Из ове Туђманове изјаве најбоље се види ко је повео рат у Хрватској, за-
што га је водио и ко је одговоран за вођење рата. Туђман је успоставио нову хр-
ватску државу, која има све карактеристике оне Павелићеве НДХ од 1941. до
1945. године, а то су: обе су из устава избациле српски народ, обе су забраниле
употребу српског ћириличког писма и српски језик, обе су имале сличне сим-
боле власти и државе, обе су отпуштале Србе с посла, обе су прогониле српске
интелектуалце, обе су масовно прогониле српски народ, обе су извршиле ма-
совне злочине – геноцид, обе су оснивале концентрационе логоре за Србе, обе
су спаљивале и уништавале српске куће и верске објекте, обе су увеле исту мо-
нету – куну, обе су преводиле Србе у католичанство, обе су вршиле државни
терор над Србима, обе су отуђивале српску имовину.
У свом том акумулираном злу Туђман је у нечему чак надмашио Паве-
лића – у масовном протеривању српског народа (етничком чишћењу) са њего-
вих вековних огњишта, посебно у току војних акција „Бљесак” и „Олуја”. Туђ-
ман је учинио нешто што у свету неће бити дуго забележено, а то је, да је
17. 9. 1990. године забранио полагање венаца на споменик жртвама усташког
терора у Јасеновцу – највећем српском подземном граду (Момчиловић, 1993:
стр. 32). Туђман је донио одлуку да се на овом споменичком обележју нађу и
жртве комунизма (преношењем посмртних остатака из откривених јама), а по-
себно жртве „Домовинског рата” 1991–1995. године. Ту своју идеју Туђман је

изнео и образложио у Извјешћу о стању Хрватске државе и нације за 1995. го-
дину, на заједничкој седници оба дома Сабора Хрватске 15. 1. 1996. године
(Шувар, 2004: стр. 222). То је нешто за неверицу, реч је о полагању костију и
фашиста и антифашиста на истом месту, о заједничком великом гробљу пар-
тизана и усташа, те оних погинулих и убијених у ратовима 1991–1995. године
на тлу хрватске државе. У Хрватској није било супротстављања тој Туђмано-
вој замисли. Једино је у Америци, у америчком Конгресу, одговарајући на пи-
тање, амерички секретар за вањске послове Ворен Кристофер исказао неразу-
мевање за ту Туђманову идеју. А онда је директор Меморијалног музеја
холокауста у Вашингтону, Валтер Рајк, изјавио да Туђманов наум мора бити
заустављен. Плановима да се помешају кости жртава холокауста у Хрватској,
у логору Јасеновац, са њиховим извршиоцима, Фрањо Туђман настоји ис-
прављати историју лопатом, сматра Рајк.
Фрањо Туђман је на предизборним скуповима 1990. године у више на-
врата изјавио: „Сретан сам што моја супруга није Јеврејка ни Српкиња” (Су-
ботић, 2002: стр. 95). Туђман је још на конференцији дипломатског кора у
Њемачкој 1989. године, у стилу окорелог фашисте и усташе рекао:
„Када ја будем (не ако будем) предсједник Хрватске, тло у Крајини ће
постати црвено од српске крви” (Бојић, 1997).
Чувени хрватски сликар Едо Муртић је јанура 2000. године дао интервју
ријечком „Новом листу”, у којем је истакао како га је Фрањо Туђман пред из-
боре 1990. године уверавао да му је циљ направити оно што нису могле усташе
и Павелић 1941–1945. године. За 250.000 Срба рекао је да ће спаковати кофе-
ре и одселити, других 250.000 Срба ће остати или нестати.7 У Сабору Хрват-
ске Туђман је 1997. године подносио Извјештај о стању хрватске државе и на-
ције, и као највећи резултат своје политике навео је:
„Нестанак Срба из Хрватске и њихово свођење на минорну скупину,
која никада у Хрватској не може бити субјект” (Ковачевић, 2003: стр. 10).
Туђман је Мира Баришића, убицу југословенског амбасадора у Сток-

холму, господина Роловића, одликовао 1991. године официрским чином, а да-
витеља који се окомио на војника ЈНА Сашу Гешовског, на тенку у Сплиту
1991. године, унапредио у чин официра у Грудама у Херцеговини и доделио
му орден заслуга за хрватски народ. Као следбеник Анте Павелића и усташтва,
Туђман је Иву Ројницу – усташког поглавника и шефа клања Срба у Дубров-
нику 1941. године, поставио за велепосланика Хрватске у Аргентини.
7
Novi list, Rijeka, 2000.
Колики је Туђман био фашиста говори о томе и податак на основу кога

се види како он оправдава геноцид, када каже да је
„геноцид ’природна ствар’, ако се ради о изабраном народу, као што је
Хрватски народ и правој вјери као што је то католичка” (Туђман, 1989:
стр. 172).
Коначни резултат Туђмановог удруженог злочиначког подухвата у току
рата 1991–1995. године огледао се у томе што је протерао преко 500.000 Срба
из Хрватске и Републике Српске Крајине и покатоличио 30.000 Срба, од тога
10.000 српске деце, отео 42.000 српских станова, (у једном од њих становала је
и председница Владе Хрватске Јадранка Косор), отуђио српску имовину, запа-
лио српске куће и верске објекте и побио више од 5.000 Срба. Зато му, па ма-
кар и посмртно, треба судити као вођи удруженог злочиначког подухвата.
ЛИТЕРАТУРА
Оптужница Међународног кривичног суда за бившу Југославију, број. I T-04-74-I,

Хаг, 2. 3. 2004.
Petar Kriste (2002). Sjene nad slobodom. Zagreb: Golden marketing.
ПАНЏИЋ, 1994: Pandžić, B. (1994). Životopis fra Dominika Mandića. Chicago: ZIRAL.
ТУЂМАН, 1989: Tuđman, F. (1989). Bespuće povijesne zbiljnosti. Zagreb: Nakladni zavod
Matice hrvatske.
ГЛАСНИК ХДЗ: Glasnik HDZ-a (br. 3, 1989). Zagreb.
ШУВАР, 2004: Šuvar, S. (2004). Hrvatski karusel. Zagreb.
ХРВАТСКИ ВИЈЕСНИК: Hrvatski vjesnik, Zagreb, 25. 5. 1992.
МОМЧИЛОВИЋ, 1993: Момчиловић, Д. (1993). Нови геноцид над Србима у ХДЗ Хр-
ватској. Београд.
БОЈИЋ, 1997: Бојић, Ј. (1997): „Националисти се кувају у сопственом сосу”. У: Наша
борба (бр. 4–5). Београд.
СУБОТИЋ, 2002: Суботић, М. (2002). Хрвати и Босна. Шабац.
НОВИ ЛИСТ: Novi list, januar, Rijeka, 2000.
КОВАЧЕВИЋ, 2003: Ковачевић, Д. (2003). Крајина у договореном рату. Београд.
Marko P. Atlagić
FRANJO TUĐMAN AS THE LEADER

OF A JOINT CRIMINAL ENTERPRISE8
Summary
Even the indictment back in 2004 in the International Criminal Tribunal for the
former Yugoslavia (so – called ICTY) against Bosnian Croats Jadranko Prlic, Bruno Stojic,
Slobodan Praljak, Milivoj Petkovic, Valentin Coric and Berislav Pusic, at several places
mentions the name of Franjo Tudjman, former Croatian President, as the leader of the joint
criminal enterprise, which aimed to establish an independent state of Croatia in its histori-
cal and natural borders. This practically entailed ‘AVNOJ ‘Croatia, plus the whole of Bos-
nia and Herzegovina, Montenegro to Kotor and Serbia to Subotica, but without Serbs. He
had planned to kill half of the Serbs and to deport the other half. Tudjman fulfilled this as
he was successful in his plan to kill one part of the Serbian population and also in his plan
to expel five hundred thousand Serbs, and thus committed the crime of genocide, which is
why he should be tried in The Hague, even posthumously.
Key words: Tuđman, war, ICTY, genocide, Croatia.
8
Рад je примљен 10. октобра 2012, a прихваћен за објављивање на састанку Редакције
Зборника одржаном 21. новембра 2012.
УДК: 316.356.4(=18) ; 323.1(=18)
ИД: 195274508
Прегледни рад
ДP ВОЙЦЕХ С. ЩЕПАНЬСКИ1
Пољска академија наука, Комисија за балканистику
Познањ, Пољска
CПEЦИФИКA, OCЛOЖEНИЯ И НEКOТOРЫЙE

ПОЛИТИЧЕСКИЕ УСЛОВИЯ ПРОЦЕССA
ФОРМИРОВАНИЯ СОБСТВЕННОЙ НАЦИОНАЛЬНОЙ
ТОЖДЕСТВЕННОСТИ АЛБАНЦЕВ В ХIХ В. – НAЧAЛE ХХ В.
Аннотация. В данной статье рассматрывается проблема формирования

собственной национальной тождественности албанцев. Выделяются и описываются
характерные особенности, трудности и политические условия албанского нацио-
нально-созидательного процесса. На основании анализа устанавливается, что этот
процесс характеризуется, прежде всего, заметным запаздыванием по отношению к
аналогичным процессам. Значительное внимание уделяется периоду национального
созревания албанцев и роли албанской интеллектуальной элиты. Показано, что не-
малую роль в формировании албанской национальной тождественности имело об-
ращение к истории, а также политические условия, но автор не лишает заслуг в деле
сформирования албанского народа самых албанцев.
Ключевые слова: Ключевые слова: албанцы, национальная тождествен-
ность, национально-созидательный процесс
Первой характерной чертой албанского национально-созидательного

процесса было заметное запаздывание не только по отношению к тому, что
1
jug1@interia.pl
происходило в других частях Европы, но и по отношению к аналогичным про-

цессам в юго-восточной части континента.
Мирослав Грох, автор замечательного трактата О малых народах Евро-
пы, в своих поисках модели толкования национально-созидательных процес-
сов основной трудностью балканских подданных османского государства в
развитии их собственного национального тождества считал потерю ими „[…]
связи с европейским развитием и вытекающую отсюда отсталость регионов,
оккупированных турками”, вызывающую то, что „их обошла гуманистическая
и просветительская культура, там не образовалось свободное обращение това-
ров и денег, не были применены технические инновации. […] В результате
всех этих обстоятельств жители турецкой монархии под конец ХVIII в. (а сле-
довательно в период нового «рассвета европейских народов» – В.Щ.) были, не-
зависимо от своего этнического и религиозного тождества, не только отсталы-
ми в экономическом и культурном отношении, но в их рядах не хватало – за
исключением Греции – образованных элит, которые имели бы по крайней ме-
ре представление о необходимости прогресса и перемены”2.
Подвержение балканских этнических сообществ постоянному запазды-
ванию как в восприятии интеллектуальных течений, присутствующих в запад-
ной культуре, так и во внедрении результатов технического прогресса, проис-
ходящего на Западе, безусловно отрицательно отразилось на развитии балкан-
ского населения – в том числе албанского общества. Даже после обретения
политического суверенитета быстрая нивелировка накопившихся разниц,
особенно общественно-экономических, оказалась невозможной.
На вид могло бы казаться, что положение албанцев в период, в котором
наступало „пробуждение” малых европейских народов, должно быть непло-
хое. Албанцы с ок. половины XIII в. распространялись всё больше по Балка-
нам3, а уже в ХIV–ХV вв. селились также вне Балканского полуострова (в ос-
новном на южно-итальянских землях)4. Миграции албанцев за собственную
этноисторическую территорию5 не привели однако к утрате этим пространс-
твом албанского характера. Зачастую они не обозначали постоянной утраты
связи мигрирующего населения с территорией происхождения. Переезд за из-
вечные албанские земли целых албанских масс (напр., в современную эпоху на
исторически сербскую территорию Метохии и Косово) расширили пределы
албанского заселения, зато не привели же к тому, чтобы неалбанское населе-
2 M. Hroch, Małe narody Europy. Perspektywa historyczna, Wrocław – Warszawa – Kra-
ków 2003, c. 41.

3
Б. Гюзелев, Албанци в източните Балкани, София 2004, c. 43.
4 R. Elsie, Zarys historii literatury albańskiej, т. 3: Albańska literatura wieku XVIII i XIX,
Toruń 2004, c. 25.

5
Бoлъшe o этноисторическим территорию албанцев: W. Szczepański, Niektóre kontro-
wersje związane z pochodzeniem Albańczyków, ich kolebka terytorialną i etnonimem, Sprawy Naro-
dowościowe. Seria nowa, т. 26, 2005, cc. 81–96.
Войцех С. Щепаньски: Cпeцификa, ocлoжeния… 27
ние сплочёнными массами вторглось в албанскую колыбель. Албанцы, прожи-

вающие в диаспоре, напр., на греческих землях или на Апенинском полуост-
рове, сохранили свою традицию и язык. Теоретически таким образом, албан-
цы, имея в своих рядах значительный процент мигрирующего населения
и усваивающего новые образцы существования от неалбанцев, должны были
легко трансформироваться в новый народ. Так, однако, не произошло. Албан-
цы в Османской империи долго функционировали таким способом, который
значительно ограничивал им возможность преобразования в организованный,
сознательный народ. Первой причиной этого был албанский партикуляризм.
Албанское общество, организованное в родственно-племенных структурах,
уже по поводу естественных условий имело ограниченные возможности вза-
имного общения, что затрудняло им строительство большего, сверхплеменно-
го сообщества, несмотря на многочисленные элементы общей культуры – в
особенности языка и закона обычаев.
Второй причиной была исламизация большинства (ок. 70%) албанцев.
Часть из них приняла ислам очень поверхностно, по пути оставаясь крип-
тохристианами, отчётливо предпочитая религиозным права, установленные
обычаем. Часть же стала глубоко верующими мусульманами. Является, одна-
ко фактом, что албанцы поддались исламизации в высокой степени среди всех
балканских народов. Исламизация сделала албанцев de iure турками в Осман-
ской Империи. Она позволила многим представителям албанского населения
продвигаться в общественном, экономическом и политическом отношении6.
Особенно она облегчала военную карьеру7. Используя эти возможности, ал-
банские мусульмане построили в ХVIII и в начале ХIХ веков в янинском и
шкодерском пашалыках удельные владычества, слабо связанные с централь-
ной властью8. Исламизация такой большой части албанцев влекла за собой уг-
розу для албанского национального сознания уже в самом зародыше. Албанс-
кое мусульманское большинство, не отрекаясь от своих корней, языка и обы-
чаев, чувствовало себя связанным с султанской властью, милитарной силой и
символами Османской империи, а также большим человеческим сообщест-
вом, создаваемым „турками”, которыми считались все мусульманские жите-
ли. Многие албанские гумaниcти подчёркивали особое значение исламизации
для замедления процесса формирования отдельной албанской тождествен-
ности. Алекс Буда считал её горем и источником внутриалбанских разногла-
сий, Зеф Мирдита – фактором, отделяющим албанский народ на несколько
столетий от нормальных европейских путей развития, Рексен Цйосия не коле-
бался даже назвать ислам стеной между албанцами и Европой, движущей си-
6
П. Баpтл, Aлбaнци. Oд cpeдњeг вeкa дo дaнac, Бeoгpaд 2001, cc. 50–52.
7 M. W. Weithmann, Balkán. 2000 let mezi Východem a Západem, Praha 1996, c. 129.
8
P. Imami, Srbi i Albanci kroz vekove, Beograd 2000, cc. 88–94.
лой культурного застоя9. Когда христианские албанцы из диаспоры (особенно

из итальянских и румынских земель), знакомящиеся с новыми европейскими
интеллектуальными течениями, уже видели, помимо отсутствия связи с от-
чизной, всех албанцев как национальное сообщество, большинство албанцев с
Балканов определяли себя турками, не осознавая близкой общности с члена-
ми другого албанского племени, говорящими на том же языке, а даже того же
исповедания, но живущими на другой, даже не особенно отдалённой террито-
рии. Создание сообщества с соседями затрудняли ведь неоднократно другие
соображения. Можно здесь указать хотя бы на напряжение, вызванное факта-
ми грабительства (взаимная кража животноводческого инвентаря соседними
племенами) или вендеттой. Существенным моментом для предварительной
фазы процесса формирования албанского народа было введение танзиматс-
ких реформ в 1839 г. Всеобщий протест против этих реформ в защиту имею-
щихся привилегий и сохранения старого порядка был для албанского населе-
ния интегрирующим фактором. Стремление к созданию своего национального
сообщества, не зависящего от султана, было ещё тогда албанцам чуждо, собы-
тия 1839 г. содействовали возникновению разногласий и ослаблению чувства
общности между албанцами и турками.
1839–1878 годы – период национального созревания албанцев. В этом
сорокалетии албанские элиты из Турции адаптировали идеи, возникшие в сре-
де албанской диаспоры, под влиянием Весны народов и итальянских объеди-
нительных действий. Развилось стремление более просветлённых албанцев к
модернизации хозяйства и преодоления изоляции, что проявилось несколько
раз в предпринятии местных инициатив в сфере политического сотрудничест-
ва с неалбанскими соседями (в дальнейшем, однако, более частыми, чем сов-
местные действия были конфликты албанцев с окружением), а также учащаю-
щиеся выезды албанцев за рубежи Османской империи.
Это не осталось без влияния на рост заинтересованности албанцами в
Европе и начала научных исследований их прошлого и современного сущест-
вования и языка – особенно в габсбургской монархии и итальянских центрах.
В 1862 г. Михайло Полит-Десанчич, сербский правовед из Воеводины, в ста-
тье под заглавием Istočno pitanje i njegovo organsko rešenje, написал об албан-
цах: „Есть уверенность, что у албанцев имеется живое чувство собственной
национальности и если кто-нибудь до определённой степени знает их язык,
может, вопреки их солдатской дикости, рассчитывать на их защиту […]. Все
албанцы, исповедующие любую религию, имеют одну общую черту: необуз-
данный военный жар и удивительную смелость. Это единственный народ в
Турции, который в этом отношении может равняться с сербами или даже с
9 Z. Mirdita, U povodu knjige Noela Malcolma „Kosovo. A Short History”, Časopis za suvre-
menu povijest, т. 3, Zagreb 1999, c. 547.

черногорцами”10. Неизвестно, в какой степени это мнение разделялось тог-

дашними сербскими элитами, однако оно указывает на то, что взгляды на су-
ществование осознающего своё отличие албанского народа начинали выра-
жать даже в сербской среде.
Большой восточный кризис 1875–1878 гг., результатом которого было
признание независимости христианских стран на Балканах и Румынии, а так-
же новое территориальное деление Балканского полуострова поставил албан-
цев перед лицом опасности разделения заселённой ими территории. Албанс-
кая интеллектуальная элита, в которой самые выдающиеся позиции занимали
братья: Абдил, Сами и Наим Фрашери, Пашко Васа, Хасан Тасшни и Яни Вре-
то, заметила эту опасность. Чтобы её предотвратить, по соглашению с османс-
кими властями, они создали в Призрение в июне 1878 г. Лигу, организацию,
имеющую целью защиту так наз. „албанских владений” от их присоединения к
государствам южных славян и греков, соседствующих с Турцией. Деятель-
ность Призренской Лиги должна была вестись в первую очередь дипломати-
ческим путём, через направленные участникам Берлинского Конгресса мемо-
рандумы, к которым прилагались карты с обозначенными территориями, на-
селёнными албанцами. Быстро в программе Лиги очутилось, однако, и такое
содержание, как: национальное просвещение и культура, пропагандирование
и кодификация языка и выбор алфавита, изменение правопорядка. Акценти-
рование этих проблем на широком форуме как внутреннем, через многочис-
ленные местные отделения Лиги, так и на международном, можно считать, не-
смотря на окончательное падение Призренской Лиги, основной вехой албанс-
кого национально-созидательного процесса11. Албанские радикальные
политические лидеры из Призренской Лиги албанским народом считали сово-
купность албаноязычного населения разного вероисповедания. Они призна-
вали принцип, что этому сообществу принадлежит право на самостоятельное
управление на своей территории, сначала в рамках широкой автономии, позд-
нее же в созданном ими государстве.
В соответствии с разработанными в ХVIII и ХIХ вв. европейскими кано-
нами о народе важнейшим атрибутом национального отличия албанские лиде-
ры считали способность общения на албанском языке. Поэтому срочной необ-
ходимостью стало создание албанской письменности и приступление к ликви-
дированию безграмотности в сильно отсталом албанском обществе. Это было
связано с необходимостью выбора алфавита. И хотя лишь на Монастырском
конгрессе в 1908 г. решили о переходе на латинский алфавит, то однако уже в
последней четверти ХIХ в. замечательных произведений на албанском языке,
10
P. Imami, Srbi i Albanci, c. 125.
11
P. Karanaqe, Aspekte nga jehona e Lidhjes Shqiptare të Prizrenit në periudhën e fundit të
Rilindjes, [в:] Konferenca kombetare e studimeve per Lidhjen Shqiptare te Prizrenit 1878–1881
(12–28 qershor 1978), Tiranë 1979, т. 2, cc. 314–317.
записанных латинским алфавитом, появилось больше, чем за весь период с на-

чала албанской национальной словесности до половины 70-х годов ХIХ в.
Возникающая новая албанская литература носит преимущественно светский
характер. В ситуации религиозной разрозненности албанцев только литерату-
ра, оказывающая давление на устранение религиозного разделения, могла
стать „душой и сердцем освободительного движения, пробуждающим патрио-
тизм, любовь к родине и национальной культуре”12. В её создании ведущую
роль не играл христианин и не ортодоксальный мусульманин, а бекташист На-
им Фрашери (1846–1900), владеющий искусным языком и извлекающий поль-
зу из огромной эрудиции. Национальное единство албанцев должно было
быть построено на нерелигиозной почве. Точнее всего постулат такого его
конструирования выразил известным лозунгом „албанскость – религия албан-
цев” Пашко Васа (1825–1892), самый выдающийся североалбанский защит-
ник национального пробуждения, однако лояльно служащий турецкой адми-
нистрации13.
Немалую роль в формировании албанской национальной тождествен-
ности имело обращение к истории и её мифологизация. В ХIХ, а даже ещё в
ХХ веке весьма убедительным был аргумент древности народа и его постоян-
ное место жительства в своих исторических границах. Он имел немалое значе-
ние также как политический аргумент. Албанскими пращурами считали то
илиров, то илиров с тракийцами, то пелазгов14, реже находили происхождение
от древних греков (против этого активно протестовал, напр., Абдил Фрасге-
ри15). Самой популярной стала, однако, обязывающая по сей день илирийская
теория, базирующаяся как на научных предпосылках, так и на вненаучных.
Фактором, интегрирующим албанцев, стала также легенда героя ХV века
Юрия Кастриота Скандерберга и в значительно меньшей степени память о
„Льве из Янины” ХVIII века Алиме Паше. Память о временной, героически
удерживаемой независимости албанцев, сопротивляющихся под командова-
нием Скандерберга турецким врагам, компенсировала албанцам невозмож-
ность серьёзного обращения к государственной традиции. Адаптируя однако
для нужд национальной идеологии одного из главных христианских героев
Европы, албанцы дехристианизировали скандерберговскую легенду, делая ве-
ликого средневекового вождя героем сражений за свободу, символом албанс-
кой гордости, знаком победы врагов, одним словом образцом всех добродете-
12
E. Faja, Kultura albańska, Kraków 1998, c. 6.
13 R. Elsie, Zarys historii literatury albańskiej, т. 3, cc. 85–96.
14
W. Szczepański, Niektóre kontrowersje związane z pochodzeniem Albańczyków, cc.
81–82.
15 T. Czekalski, Albania w latach 1920–1924: aparat państwowy i jego funkcjonowanie, Ka-
towice 1998, c. 24.

лей, кроме той одной, которую Скандерберг проявлял – верности христианс-

кой вере и преданности Церкви.
Своеобразной квинтэссенцией взгляда на прошлое, настоящее и буду-
щее Албании было изданное в 1899 году в Бухаресте произведение Сами Фра-
шери: Албания – чем была, чем есть и чем будет? К посланию раздумий С.
Фрашери можно отнести наверное меткое замечание М. Гроха: „народ был
направлен в будущее, но имел также свой исторический аспект. Воспомина-
ние о том, «чем мы были», «как страдали», «что совершили» и т.д. всегда было
составной частью национальной агитации и очутилось очень быстро среди на-
циональных стереотипов. История первоначально понимаемого и одновре-
менно персонифицированного народа […] пробуждала и обязывала [его чле-
нов]”16.
Объединению албанских общностей в один народ существенным обра-
зом способствовали конфликты албанцев с южными славянами, греками и
турками, имеющие место в 1878–1881, 1911–1912 (албанское восстание) и
1912–1913 годы (балканские войны). История албано-сербского сосущество-
вания, которую обозначили постоянное ухудшение отношений на местном
уровне, вызываемое на экономическом, идеологическом фоне и в связи с по-
литическими притязаниями, проявляемыми как албанцами, так и сербами
в турецком косовском виляете, лучше всего показывают, что тождество ал-
банского народа, его волю быть независимым, гордость и упорство в стремле-
нии к целям, формировали и закаляли постоянную борьбу с этнически чужим
внешним окружением.
На формирование албанского национально-созидательного процесса
повлияли политические условия. Албанцы, в отличие от многих других наро-
дов, вели борьбу за своё независимое государство при поддержке, по крайней
мере частичной, крупных держав. Об этом решала позиция доброжелательной
албанцам Австро-Венгрии. О том, как много выделено финансовых средств и
сколько политических, просветительских и разведывательных усилий пред-
принимали габсбургские дипломаты и агенты с целью сцементировать албан-
цев, вдохновить их на действия, направленные на южнославянское окружение
или на Турцию (в зависимости от интересов в данный момент) и привить ал-
банцам не только автономные стремления (в пределах Турции), но и государс-
твенно-созидательные, свидетельствуют разные документы. Кроме донесений
сербских консулов и переписки, проводимой дипломатами, представляющи-
ми разные государства, есть среди них также перечни субсидий, передаваемых
центральными австро-венгерскими властями консульствам в: Шкодре, Янине,
Битоли (Монастыре), Дорриес и Скопию, и эти средства разделялись между
лидерами албанских племён и албанскими информатороами и агентами, име-
16
M. Hroch, Małe narody Europy, cc. 127–128.
ющими заслуги в осуществлении планов Австро-Венгрии17. Важнейшим из

этих планов, полностью осуществлённым, было создание независимой Алба-
нии, отделяющей Сербию от Адриатики18.
Увидеть и доценить роль, которую в албанском национально- и госу-
дарственно-созидательном процессе, не исключая его стимулирования, помо-
гли внешние союзники, что не обозначает лишения заслуг в деле сформирова-
ния албанского народа самих албанцев. Следует оценить должным образом
хотя бы прозорливость, изобретательность, оперативность и интеллектуаль-
ный потенциал албанских элит. Их решимость в стремлении к цели, ориги-
нальность конструированных ими культурных и политических проектов за-
служивает восхищения. Прежде всего следует, однако, оценить гамму умений,
проявленных албанцами в ходе их национально-созидательного процесса. На
них складываются: парадигматизация символов, языковых и фольклорных
различий, подчёркивание собственных традиций и своей истории (часто идеа-
лизированной), выделение различий в принимаемых жизненных стилях, коди-
фикация национальных языков, разработка непрерывной национальной исто-
рии, подчёркивание ценностей своей культуры и, наконец, введение собствен-
ной системы образования.
пepeвoд: пpoф. A. Мapкyнac
Chlumecký, L. B. (1912). Österreich-Ungarn und Deutschlands Interessen an einem star-

ken Albanien. Österreichische Rundschau, (34).
Czekalski, T. (1998). Albania w latach 1920–1924: aparat państwowy i jego funkcjonow-
anie, Katowice.
Elsie, R. (2004). Zarys historii literatury albańskiej, т. 3: Albańska literatura wieku XVIII
i XIX. Toruń.
Faja, E. (1998). Kultura albańska. Kraków.
Hroch, M. (2003). Małe narody Europy. Perspektywa historyczna. Wrocław – Warszawa
– Kraków.
Imami, P. (2000). Srbi i Albanci kroz vekove. Beograd.
Karanaqe, P. (1979). Aspekte nga jehona e Lidhjes Shqiptare të Prizrenit në periudhën e
fundit të Rilindjes, [в:] Konferenca kombetare e studimeve per Lidhjen Shqiptare te
Prizrenit 1878-1881 (12–28 qershor 1978). Tiranë.
17
H. D. Schanderl, Die Albanienpolitik Österreich-Ungarns und Italiens 1877–1908, Wies-
baden 1971, cc. 143–164.
18 L. B. Chlumecký, Österreich-Ungarn und Deutschlands Interessen an einem starken Al-
banien, Österreichische Rundschau, 34, 1912, cc. 253–257.

Mirdita, Z. (1999). „U povodu knjige Noela Malcolma ’Kosovo. A Short History’”. У:

Časopis za suvremenu povijest (т. 3). Zagreb.
Schanderl, H. D. (1971). Die Albanienpolitik Österreich-Ungarns und Italiens 1877-1908,
Wiesbaden.
Szczepański, W. (2005). Niektóre kontrowersje związane z pochodzeniem Albańczyków,
ich kolebka terytorialną i etnonimem, Sprawy Narodowościowe. Seria nowa (т.
26).
Weithmann, M. W. (1996). Balkán. 2000 let mezi Východem a Západem. Praha.
Баpтл, П. (2001). Aлбaнци. Oд cpeдњeг вeкa дo дaнac. Бeoгpaд.
Гюзелев, Б. (2004). Албанци в източните Балкани. София.
Војћех С. Шћепански
CПЕЦИФИЧНОСТИ, ПРОБЛЕМИ И НЕКИ

ПОЛИТИЧКИ УСЛОВИ ПРОЦЕСА ФОРМИРАЊА
СОПСТВЕНОГ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА
АЛБАНАЦА У XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА19
Резиме
Прва карактеристика процеса стварања албанске нације јесте приметно ка-
шњење у односу на аналогне процесе на југоистоку Европе због сталног заостајања ка-
ко у праћењу интелектуалних токова у западној култури, тако и у усвајању резултата
техничког прогреса. Миграције Албанаца ван сопствене етно-историјске територије
нису довеле до тога да она изгуби албански карактер. Албанци у дијаспори сачували
су своју традицију и језик и нису подлегли утицају неалбанског становништва. У Ото-
манској империји Албанци су дуго функционисали на начин који је ограничавао мо-
гућност преображаја у организовани народ. Два су основна узрока томе: албански
партикуларизам и исламизација.
Одлучујући моменат за прелиминарну фазу процеса формирања албанског на-
рода јесте увођење танзиматских реформи 1839. године. Период од 1839. до 1878. год.
јесте период националног сазревања Албанаца, када су се развиле тежње албанске
елите ка модернизацији привреде и изласку из изолације. Из страха од поделе албан-
ске територије од стране хришћанских земаља албанска интелектуална елита је у
Призрену у јуну 1878. год. створила Лигу, организацију која је имала за циљ одбрану
албанских територија од њиховог припајања државама Јужних Словена и Грка. Ал-
бански лидери радили су и на развијању писмености у заосталом албанском друштву.
Велику улогу у формирању националног идентитета Албанаца имало је и окре-
тање историји и њена митологизација, као и специфични политички услови. Албан-
ску борбу за независност подржавале су и велике силе, њихови спољни савезници.
Међутим, не треба потценити ни улогу самог албанског народа, њихову одлучност,
оригиналност, оперативност и интелектуални потенцијал албанске елите.
Кључне речи: Албанци, национални идентитет, процес стварања нације.
19
Рад је примљен 28. септембра 2010, а прихваћен за објављивање на састанку Редак-
ције Зборника одржаном 21. новембра 2012.
ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ
УДК: 75.071.1:929 Мартиноски Н.
ИД: 195280652
ПРОФ. ДР КАМЕНКО М. МАРКОВИЋ1

Филозофски факултет, Катедра за историју уметности
О СТВАРАЛАШТВУ НИКОЛЕ МАРТИНОСКОГ
Сажетак. У овом раду разматра се стваралаштво Николе Мартиноског али

се помињу и уља с којима шира јавност није упозната. Народни музеј у Нишу чува две
слике: Туркињу и Циганчицу, док платно Џанам III чини саставни део приватне ко-
лекције Мирјане Ђукнић из Ниша.
Никола Мартиноски рођен је 1903. године у Крушеву, у старој угледној ма-
кедонској породици. Основну школу и гимназију завршио је у Скопљу, а Школу ле-
пих уметности у Букурешту. Од краја 1927. до краја 1928, боравио је на усавршавању
у Паризу. У сложеној, уметничкој клими Париза, Мартиноски је нашао узоре у дели-
ма неких од најзначајнијих представника Париске школе.
У стваралаштву Мартиноског, по повратку из Париза у Скопље, видљив је
снажан утицај Сутина. Узнемирену и драматичну уметност овог сликара Мартиноски
комбинује у својој свести са делима других уметника, Пикаса, Сезана, Модиљанија…
У Македонији је Мартиноски спонтано нашао мотиве за своје сликарство у сиротињ-
ским призорима скопских циганских махала, у јавним крчмама и крчмама Скопља и
Солуна. Сликао је актове, портрете, мртву природу, пејзаже… Посебно место у њего-
вом стваралаштву заузимају теме: Мајка са дететом, Дојиља, Циганка и Свадба.
Слике Николе Мартиноског налазе се у музејима и галеријама широм бив-
ше Југославије, али и бројним приватним збиркама на том простору.
Никола Мартиноски, утемељивач савремене македонске уметности, умро
је 7. фебруара 1973. у Скопљу.
Кључне речи: Никола Мартиноски, Крушево, Скопље, Букурешт, Школа
лепих уметности, Париз, експресионизам, акт, портрет, мртва природа, пејзаж.
1
kamenkom@sbb.rs
ПОРЕКЛО, ЖИВОТ, ШКОЛОВАЊЕ
Никола Мартиноски започео је свој животни пут у једном од најсложе-

нијих периода у историји Македоније. То је време Илинденског устанка који
је подигнут 2. августа 1903. године. Пет векова сурово тлачен од стране Ото-
манске империје, македонски народ је дигао устанак, у намери да скине окове
ропства. Устанак је био најбоље организован и спроведен у крушевском крају.
Устаници су напали турске снаге у Крушеву тог 2. августа 1903. године, и већ
следећег дана у потпуности ослободиле град.
У Крушеву је била формирана Република, захваљујући идеологу и орга-
низатору устанка, социјалисти Николи Кареву (1877−1905).
Турска војска, додатно ојачана, под командом Бахтијар-паше, опколила
је Крушево са 20 000 војника. Наспрам ове до зуба наоружане војске стајало је
1200 храбрих устаника, који су бранили своје животе и животе својих најбли-
жих. Борбе за Крушево почеле су 12. августа. Том приликом потпуно је уни-
штено 201 насељено место, изгорелo је 12 400 кућа (међу њима и кућа Косте
Мартина, оца Николе Мартиноског), 70 836 лица остало је без крова над гла-
вом, више од 30 000 људи је побегло, 8 816 лица је убијено.2 Иако је трајала
веома кратко, Крушевска Република је имала велики значај за национално-
ослободилачки покрет у Македонији, посебно због својих „дубоких демо-
кратских принципа”.3
Родитељи Николе Мартиноског, отац Коста Мартин и мајка Анушка
(или Нушка) из фамилије Геро, били су родом из Крушева. Отац Мартин је
био угледни грађанин Крушева, а једно време, непосредно пре избијања
Илинденског устанка, радио је у фабрици штофова у Каиру. Када је Мартину
један од двојице браће, Рафаил, умро у Румунији, где је имао велико имање у
месту Алмажел, близу Турн Северина, други брат Николае, позвао је Косту
Мартина да заједнички управљају имањем. Коста Мартин је прихватио позив
и остао у Румунији, са малим прекидима, 21 годину. Породица је за то време
живела у Крушеву. У време трајања Илинденског устанка, Коста Мартин је
био у Румунији, а породица Мартин је успела да побегне из своје куће пре него
што је она запаљена, и склонила се у кућу породице Борјаровци. Ту, неколико
дана по угушењу устанка, 18. августа родио се један од четири синова Косте
Мартина, Никола.4 Неколико дана по рођењу сина, у Крушево је стигао из Ру-
2
Историја на македонскиот народ, Скопје 1972, стр. 192.
3
Историја на македонскиот народ 2, Скопје 1971.
4 Што се датума рођења тиче, Никола Мартиноски у својим документима и аутобиогра-
фији помиње 15. август 1903. године. У изјави коју је дао Јелени Мацан-Чукић, Борису Пет-
ковском, и његовим сестрама, произилази да је тачан датум рођења, ипак, 18. август 1903. Ни-
кола Мартиноски је имао три брата и четири сестре, од којих су после Првог светског рата ос-
тале само Емилија и Шундика, и брат Стерија.
Каменко М. Марковић: О стваралаштву Николе Мартиноског 39
муније и његов отац. Две године након Илинденског устанка, породица Мар-
тин вратила се у своју обновљену кућу, у центру Крушева. Ту су остали све до
1908. године, када су се преселили у Скопље.
У међувремену, Коста Мартин је и даље радио са својим братом на
имању Алмажел, које је доносило браћи добит од око 2000 дуката годишње.5
Док је био жив Коста Мартин, до краја Првог светског рата, његова по-
родица је живела богато и у благостању. Поред куће у Крушеву, стари Мартин
је купио и три куће у Битољу и неколико у Скопљу. Свако Мартиново дете је
добило кућу за живот, а Мартин је за себе задржао кућу, два хотела и неколико
дућана. У једној од тих кућа у Скопљу, оној која се налазила у близини бившег
позоришта, на левој обали Вардара, Никола Мартиноски је живео од усељења
пре Првог светског рата до 1955. године.
Године 1914, Скопље је имало око 40 000 житеља. Поред најбројнијег
македонског живља, имало је и 450 влашких породица из Крушева, које су по-
бегле отуда након Илинденског устанка. Турско и албанско становништво,
исто тако, било је бројно, а било је много Рома, и нешто Јевреја.6 Тих година
град Скопље је израстао у значајан привредни и културни центар Македоније,
мада је још увек био типична турска, балканска касаба. Град је у то време
имао и румунску основну школу, у коју се 1910. године уписао и Никола Мар-
тиноски (тада се још увек презивао Мартин). У школи се настава одвијала на
румунском језику а уџбеници су допремани из Румуније. Наставу је финанси-
рала румунска држава, а школу су новчано помагали и трговци Власи из
Скопља. Знања стечена у овој школи била су доста скромна. Поред румунског
језика, учио се турски као обавезан предмет, и ликовно образовање. Тих годи-
на (1910−1915), код Мартиноског се родила љубав према цртању. Када је за-
вршио пети разред румунске школе Мартиноски се 1915. године уписао у срп-
ску школу, где је морао да поново учи четврти разред.7
Два балканска рата од 1912. и 1913. године донела су нова искушења ма-
кедонском народу. Од октобра 1912. до октобра 1915. године, Скопље је оку-
пирала српска војска, а од октобра 1915, град је био окупиран од стране бугар-
ске војске. Тако је било све до касне јесени 1918. године. У тим околностима
Никола Мартиноски је био принуђен да промени школу: овога пута уписао је
бугарску основну школу, коју је завршио заједно са два разреда ниже гимна-
зије.
5
На имању је радио велики број сеоских породица, а велику кућу опслуживало је десе-
так слугу. Никола је са навршених шест година, први пут, са оцем посетио имање. Коста Мар-
тин успева да сачува ту имовину све до пред крај Првог светског рата.
6
Јован Хаџи-Васиљевић, Скопље и његова околина, Београд 1930.
7
На основу изјаве Панчета Димитрова из Скопља, школског друга Мартиноског, они су
од 1912. до 1915. ишли у српску основну школу. Школовање су започели као ученици трећег
разреда.
Године 1918. и 1919. Мартиноски је похађао српску гимназију, где завр-

шава само три разреда. У школи му је цртање предавао Христифор Црнило-
вић, угледни наставник гимназије. Стиче се утисак да Црниловић није уочио
таленат Мартиноског и ниским оценама је вредновао његове радове. Некако у
то време, 1918, Мартиноски је почео да посећује малу радионицу последњег
македонског зографа Димитрија Андонова-Папрадишког (1859−1954). Не-
што касније Мартиноском се придружио и Томо Владимирски (1904−1971),
један од првих колега Мартиноског, у тој првој, најстаријој генерацији маке-
донских сликара. Обојица су савладавали занат, више „крали”, а мање учили.
Никола Мартиноски је брзо „апсорбовао” знања која је поседовао њихов „пе-
дагог”, како би имао више времена за своју другу страст − фудбал.8
Породица Мартиноски након завршетка Првог светског рата нашла се у
врло тешкој финансијској ситуацији. Смрћу Косте Мартина 1919. године,
стање се још више погоршало. Па ипак, породица је услишила жељу Николе
Мартиноског и послала га на школовање у Букурешт. Млади Мартиноски је,
наводно, већ 1919. дошао у Букурешт да би приватно полагао испите у гимна-
зији, што би му омогућило да лакше упише букурештанску Школу лепих
уметности. Млађани Никола Мартиноски је био примљен у Школу и без тог
услова, имајући у виду благонаклон однос румунске власти према Власима из
Македоније.
Школа лепих уметности у Букурешту основана 1864, четири године на-
кон оснивања исте такве школе у Јашију, била је, и у време доласка Николе
Мартиноског у Букурешт, бастион академизма.9 У јесен 1920. године, Буку-
решт је био преплављен студентским штрајковима. Незадовољни студенти
тражили су да се Школа лепих уметности реформише. Мартиноски је већ на
почетку свог боравка у Букурешту одлазио на курсеве тзв. Слободне акаде-
мије.10 Ова установа имала је специфичан карактер – била је нека врста реак-
ције на академизмом оковани наставни план и програм у Школи лепих умет-
ности. Слободна академија, чија се школарина плаћала, имала је професоре
који су допуштали својим студентима много већу слободу у раду.
8
На основу онога што је Мартиноски изјавио за публикацију 50 година фудбала у Ма-
кедонији, Јубиларно издање поводом прославе педесетогодишњице од оснивања ФСЈ и првих
клубова у Македонији, Скопље 1969, он је био голман тадашњег „Скопског спортског клуба” и
„Вардара”. То је било још 1918. године. Такав закључак произилази и из усменог саопштења
Николе Булатовића, једног од првих скопских фудбалера.
Панче Димитров и Ганчо Хаџикостов, играли су фудбал са Мартиноским још у време
Првог светског рата. Никола Мартиноски је потом играо фудбал у Румунији за екипу „Трико-
лор”, у Паризу за екипу „Ред-стар”, и једно краће време по повратку из Париза у Скопље.
9
Каменко М. Марковић, Траг генија − Константин Бранкуши, „Ситопринтплус”
Ниш, 2010, стр. 80.
10 Слободну академију у Букурешту основали су 1918. године сликари Жан Стеријади
(1880−1956), Георге Петреску (1873−1932) и Артур Верона (1868−1946).

Школовање у Школи лепих уметности у Букурешту, Никола Мартино-

ски је почео 1920. године.11 Школу је похађао седам година. Први део, тако-
звани основни курс, трајао је четири године, а специјални курс − три године.
На почетку свог школовања Мартиноски је био редован у настави. Током прве
школске године (1920/21) похађао је само предавања из домена скулптуре.
Скулптуру му је предавао славни Димитрие Паћуреа (1873−1932), пре појаве
Константина Бранкушија (1876−1957) најзначајнији румунски скулптор,12 а
цртеж Фредерик Сторк (на крају године није био оцењен из ових предмета).
У наредној (1921/22) Мартиноски је похађао наставу из области декоративне
уметности, вероватно код Цецилије Кутеску-Сторк (1879−1969), историју
уметности и естетику код А. Цигара-Самуркаша, анатомију код професора
Медицинског факултета др Ф. Рајнера, перспективу код Д. Анастасиуа, скулп-
туру код Д. Паћуреа и цртеж код Ф. Сторка. Незадовољан начином на који се
настава одвијала, Мартиноски је често одсуствовао са предавања у другој на-
ставној години. Наставу током школске 1923/1924. Мартиноски је савладао
оценом добар. Специјални курс који је похађао од 1924. до 1927. године, довео
је Мартиноског у додир са најистакнутијим румунским сликарима. Од 1924.
до краја 1926. године, сликарство му је предавао директор Школе, Георги Де-
метреску-Миреа (1852−1934),13 а у последњој наставној години 1926/1927,
Камил Ресу (1880−1962),14 који ће нешто касније постати и директор Школе.
Три професора у Школи лепих уметности у Букурешту − Димитрие Па-
ћуреа, Георги Миреа и Камил Ресу, пресудно су утицали, сваки на свој начин,
на професионално формирање Николе Мартиноског.15
11
У каталозима Школе, почев од 1920. године, налази се име Николе Мартиноског, нај-
чешће записано као Николае Мартинеану.
12
Скулптор чија је уметност веома блиска Бурделовој. Дела: Химера, Химера простора
Национални музеј уметности, Букурешт, Див, Парк Слободе, Букурешт.
13
Сикар који је једно време боравио у Паризу, чије је сликарство благотворно утицало
на њега. Миреа је сликао пејзаже, историјске и алегоријске композиције, људе из народа, зва-
ничнике и историјске личности. Ти радови су вешто насликани, у духу идеализованог реали-
зма. Погледати: Vasilie Dragut, Dan Grigorescu,Vasile Florea, Marin Mihalache, La peinture
roumaine en images, Bucureşti 1971.
14
Уметник је сликао сцене из живота румунског сељака, портрете и пејзаже. Боравак у
Паризу утицао је да његов колорит постане звучнији, сочнији и богатији. Студентима је дозво-
љавао, у односу на друге професоре, много већу слободу у раду.
15
Током 1926, Мартиноски је насликао Портрет Румунског циганина (Ђорђи Настев,
Скопље), Портрет Ене Корнеа (Е. Корнеа, Букурешт) и Главу детета (породица Мартино-
ски, Скопље). То су брижљиво моделовани портрети на којима су зналачки истакнуте битне
физичке карактеристике модела и њихова психологија, под утицајем Георги Мирее. Наредне,
1927. године, Мартиноски је насликао два женска акта: Стамболску ружу и Женски акт у
природној величини, под утицајем Камила Ресуа. Стамболска ружа, акт који приказује младо
и нежно женско тело, насликан је монденски, са пуно детаља (турбан на глави, дуга цигара у
чибуку, ноншалантна поза, безбрижно пребачена драперија преко бедара). Много боље је на-
сликан Женски акт у природној величини (др Берислав Берић, Нови Сад), рађен као диплом-
ски рад, а награђен првом наградом за сликарство у Школи лепих уметности у Букурешту, јуна
Kолико је снажан утицај на Николу Мартиноског оставио Димитрие Па-

ћуреа, види се и по томе што је Мартиноски по повртаку из Париза 1928. и сам
почео да се бави скулптуром. (Погледати: Jon Frunzetti, Paciurea, Bucureşti
1971.)
Мартиноски у домену скулптуре није имао амбицију да прати савреме-
не тенденције у тој уметности; то су пре биле његове сликарске замисли пре-
нете у другу врсту материјала.
Школа лепих уметности у Букурешту, тачније поједини њени професо-
ри, пре свих Камил Ресу, чинили су напоре током друге деценије XX века да је
учине модернијом, али дух наставе и даље је био обележен ригидним академ-
ским реализмом. Камил Ресу је успео да се избори да најбољи студенти буду
награђени за свој труд. Тако је Никола Мартиноски, током последње године
школовања у Букурешту, стекао репутацију једног од најбољих студената. На
крају студија, јуна 1927. године добио је и прву награду за сликарство.16 На-
града се састојала од једномесечног летовања на Црном мору. Мартиноски се
одрекао те награде у корист свог колеге Чукуренкуа. Одбио је и понуду Ми-
нистарства културе и уметности да добије двогодишњу стипендију за наставак
школовања у Паризу, са обавезом да се након боравка у Паризу врати у Руму-
нију и прихвати румунско држављанство.
По одласку из Букурешта Мартиноски је краће време боравио у Ско-
пљу, где се одмах укључио у уметнички живот града. Учествовао је на изло-
жби коју је организовао часопис „Јужни преглед”. Изложба је отворена 26. ок-
тобра 1927, и на њој су још учествовали Лазар Личеноски (1901−1964) и
Димитрие Аврамовски-Пандилов (1899−1963).
Крајем 1927. Никола Мартиноски је отишао у уметничку престоницу
света. У Паризу је остао до краја 1928. године, и тај период у животу и ствара-
лаштву овог уметника имао је пресудну улогу. Када је Мартиноски крочио на
тле Париза, најзначајније фазе фовизама и кубизама већ су биле окончане, а
дах живота апстрактне уметности једва да се осећао у уметничком животу гра-
да. То је била деценија у којој се појавио Манифест надреализма (1924), који
је попримио обележја интернационалног покрета. Започети процес доласка
великог броја уметника у Париз, уочи Првог светског рата, настављен је још
снажнијим интензитетом по окончању рата. Под небом Париза, сањали су и
стварали своје уметничке светове Пикасо, Шагал, Сутин, Кислинг, Модиља-
ни, Бранкуши…
1927. Ови радови показују колико је Мартиноски напредовао током последње године школо-
вања у Румунији, под непосредним утицајем Камила Ресуа. Погледати: Rada Teodoru, Camil
Resu, Bucureşti 1962.
16
У Дирекцији Школе лепих уметности у Букурешту постоји уредно заведен документ
бр. 15 од 13. јуна 1927, који сведочи да је „Мартинеану Николае у потпуности окончао Школу
– специјални курс и да је био први на завршном конкурсу из секције сликарства”.
У сложеној, уметничкој клими Париза, Мартиноски је нашао своје узо-

ре у делима неких од најзначајнијих представника Париске школе. Један од
њих био је и Хаим Сутин (1894−1943), син сиромашног кројача из Смиловича
близу Минска, који је стигао у Париз 1911. године, после студија сликарства у
Вилну. Као и његов земљак Шагал, донео је космополитској париској школи
нову жицу изазвану снажним емотивним животом у јеврејском селу и визио-
нарску поезију која је израсла из фрустрације и сиромаштва.
У стваралаштву Мартиноског по повратку из Париза у Скопље, видљив
је снажан утицај Сутина. Узнемирену и драматичну уметност Сутина, Марти-
носки комбинује у својој свести са делима других уметника: Пикаса, Сезана,
Модиљанија… Не треба занемарити ни утицај који је на стваралаштво Николе
Мартиноског, за време његовог боравка у Паризу, извршила Академија Ран-
сон, посебно професор Жорж Бисијер.
Неколико месеци по његовом доласку у Скопље свет је био суочен са ве-
ликом економском кризом, која је снажно захватила и целу Југославију. Сва је
прилика да је нејака македонска привреда била најтеже погођена. Скопље које
је у то време било седиште Вардарске бановине, у чијем су саставу поред Вар-
дарске Македоније били и делови Јужне Србије и Косова, грцало је у сиро-
маштву. Прилике у Македонији додатно су се погоршале увођењем шестоја-
нуарске диктатуре 1929. године. Па ипак, трећа деценија ХХ века донела је
Македонији значајне резултате на пољу науке, културе и уметности.17
17
Године 1921. основан је Филозофски факултет у Скопљу, нешто касније Скопско на-
учно друштво и Историјски музеј (касније: Музеј Јужне Србије). На самом крају треће деце-
није, светлост дана угледало је и неколико часописа, међу којима и „Јужни преглед”. Што се
ликовног живота тиче, пре повратка Николе Мартиноског и Лазара Личеноског из Париза
крајем 1928, односно почетком 1929. године, он је био крајње ограничен и неорганизован. Јед-
на од ретких изложби у то време била је она хрватског сликара и графичара Томислава Криз-
мана (1882–1955), на Филозофском факултету 1924. Године 1929, основано је Друштво југо-
словенских уметника Вардарске бановине, а његови оснивачи били су Никола Мартиноски,
Михајло Шолев и први председник Никола Михајловић. Три године доцније, 1932, Друштву
југословенских уметника Вардарске бановине приступио је Сима Чемерикић (1906–1973), и
већ наредне године је излагао на VII изложби тог удружења у Скопљу. Све активности Дру-
штва југословенских уметника Вардарске бановине биле су везане за Скопље, у настојању да
од овог града начине центар уметности, који неће заостајати за другим „великим” градовима у
Југославији. Чланови Друштва нису били заинтересовани за сарадњу са уметницима из других
средина у Југославији. Таква гледишта није заступао Никола Мартиноски, те се он након про-
лећне изложбе Друштва 1932. године, на којој је учествовао у организацији „Јефимије”, једним
текстом жестоко обрушио на такву „политику” Друштва, сматрајући је штетном по Македо-
нију. Погледати: Угљеша Раичевиќ, Здружението на југословенските ликовни уметници на
Вардарската Бановина во Скопје, „Разгледи” 8–9, Скопје 1980.
Године 1929. основано је и Друштво пријатеља уметности „Јефимија”, састављено од
већег броја скопских интелектуалаца, међу којима су били професори Филозофског факултета
П. Слијепчевић, и Д. Недељковић, као и градоначелник Скопља Ј. Михајловић. „Јефимија” је
организовала бројне изложбе македонских уметника (Личеноског, Владимирског, Белогаског,
Коџомана и Кирила Караџе (1900–1973), али и уметника из других средина.
„Јефимија” је била устројена по угледу на београдско Друштво „Цвије-

та Зузорић”, и одиграла је веома значајну улогу у предратном стваралаштву
Николе Мартиноског. Своју активност започела је организовањем друге само-
сталне изложбе Николе Мартиноског, у пролеће 1930. године. У децембру
1930. „Јефимија” је успела да организује и прву изложбу групе „Облик” из
Београда. Изложба је имала посебно значење за Мартиноског, зато што је већ
идуће, 1931, као њен члан учествовао на изложби у Београду. У јануару 1931,
одржана је прослава десетогодишњице Филозофског факултета у Скопљу, у
склопу које је постављена и једна ликовна изложба на којој су учествовали
Мартиноски, Личеноски и Коџоман. Те исте године Никола Мартиноски је
приредио у Београду своју самосталну изложбу. Пре но што ће раскинути везе
са Друштвом ликовних уметника Вардарске бановине, Мартиноски је уче-
ствовао на њиховим изложбама 1931. (од 31. маја до 14. јуна) и 1932. године,
у организацији „Јефимије”.
Захваљујући активностима „Јефимије”, Никола Мартиноски је успоста-
вио контакт са Томиславом Кризманом, и са њим заједно излагао, док је Лазар
Личеноски у Живојину Влајнићу (1908–1992), сликару из Београда – нашао
сродну душу. (Зближили су се током 1927. године, док су били на усаврша-
вању у Паризу.) Захваљујући том дружењу, Живоjин Влајнић је упознао пре-
деле Македоније, и сликајући их досегао зенит своје уметности. (Једна од ње-
гових најбољих слика јесте Околина Скопља.)
У оваквим условима Никола Мартиноски је започео своју каријеру
уметника, приредивши већ у фебруару 1929. своју прву самосталну изложбу.
Изложене слике најавиле су уметника са снажном стваралачком енергијом,
коју је скопска публика одмах препознала. (Мартиноски је продао само једну
слику, њу је купила његова сестра Шундика Шкодреану.)18
Многоструко и разноврсно стваралаштво Николе Мартиноског, не мо-
же се ни лако а ни једноставно класификовати. Па ипак, та класификација је
начињена и она изгледа овако: Први и Други скопски период, Ратни период,
Социјалистички реализам, Покушај обнове и Трагање за кoнтинуите-
том.19
18
Борис Петковски, Никола Мартиноски, Уметничка галерија – Скопје, Скопје, 1997.
19
Сваки од ових, доста широких временских интервала, подељен је на краћа раздобља,
да се што боље и дубље продре у суштину насталих радова.
Први скопски период трајао је од 1929. до 1935. године, и подељен је на две целине:
Експресионистичку фазу (1929 −1932) и фазу Од експресионизма до реализма (1933−1935).
Други скопски период је трајао од 1936. до 1941. године, и подељен је, такође, на два дела: Лир-
ски реализам (1936 −1937), и Социјални реализам (1938–1941). Ратни период трајао је од 1941.
до 1944, и везан је за места у којима је уметник живео и стварао: Скопље (1941−1943), Круше-
во (1943−1944) и НОБ (1944). Социјалистички реализам обухватао је време од 1945. до 1950.
године. Покушај обнове трајао је од 1951. до 1961. године.
ПРВИ СКОПСКИ ПЕРИОД
Период од 1929. до 1933. године за Мартиноског је представљао значај-

ну прекретницу у његовој уметничкој оријентацији. Тада је он већ био форми-
ран као стваралац који је имао посебну улогу у македонској ликовној уметно-
сти, чиме је учињен одлучан покушај да прерасте ограничења која му је
наметало време и средина у којој је живео. Да би на стваралачки начин изра-
зио ову сложену ситуацију, Мартиноски је бирао најбоља решења. Формирана
у клими европског експресионизма, његова естетска свест асимиловала је не
само ликовни језик његових узора већ и све оно што је у њему било необично,
изазовно и болно. Карактеристични су у том смислу цртежи Мартиноског из
његовог париског периода, скицозно одређени немирном линијом која фикси-
ра гротескно-сатиричне облике, кроз које дефилује бизарни полусвет великих
метропола, оно што је у њима ласцивно, изазовно и несвакидашње.
У Македонији је Мартиноски спонтано нашао еквивалент за ове мотиве
у сиротињским призорима скопских циганских махала, у сиромашним енте-
ријерима, у дну њене друштвене средине: у јавним крчмама и крчмама
Скопља и Солуна. Мартиноски је, као што то сведоче нека његова дела и кри-
тике његове уметности из тога времена,20 прихватио утицаје својих пријатеља
и поштовалаца: он је своју уметност, барем у извесном степену, настојао да
употреби као средство друштвене критике. Кроз карактеристична његова дела
из овог периода: Порок 1929, Госпо)ица Арети 1931, На дну 1931–1932, На
црвеном миндерлуку 1931−1932 (Народни музеј, Београд), Циганска слава
1933, У кавани 1936, као и у великом броју цртежа са сличним мотивима, про-
Хетерогену по много чему, ову деценију живота и рада уметника ваља поделити на не-
колико фаза: прва, (1951−1955), у којој је Мартиноски сликао мотиве из народног живота,
друга (1952−1961) у којој је сликао мотиве из свог родног Крушева, и трећа, Симболички
експресионизам (1952−1960), раздобље у којем се бавио цртежом, графиком, портретима,
фигуралним представама и мртвом природом. Посебно место међу овим темама заузимао је
мотив мајке и детета.
Трагање за континуитетом је последња етапа у стваралаштву Николе Мартиноског а
трајала је од 1961. до 1973. године.
20
Душан Недељковић, Типичност јужносрбијанског омладинског сликарства, у
„Јужни преглед”, бр. 3, Скопље, 1931, уочава код Мартиноског „трагични безизлазни полет”,
„снажан стваралачки узлет и работничку критичност”; Душан Недељковић, Изложба Н. Мар-
тина, у „Политика, Београд”, 17. 2. 1929, истиче: „Оно што је посебно интересантно код овог
младог сликара је то што је он ослобођен традиционалних сликарских манира, потпуно савла-
дао технику импресионизма, кубизма и експресионизма и своје сликарске идеје остварује ин-
диферентно, импресионистички, кубистички, експресионистички или академски, доказујући
тиме да је техника мање битна, важна је сликарска визија и идеја.”; у часопису „Књижевник”,
бр. 6, Загреб, 1937, уочава се код Мартиноског „скоро класичан пример дисхармоније између
манира и сижеа. Социјални мотив биједе служи само као повод за… игру линија и боја”.
влачи се уметниково непосредно интересовање за људско, за нека наличја

друштвеног живота.21
ДРУГИ СКОПСКИ ПЕРИОД
До 1936. године Никола Мартиноски је коначно формирао своју умет-

ничку личност. Његово стваралаштво је већ тада носило обележја која ће бити
карактеристична за један његов дужи временски период. С друге стране, у
стваралачком поступку Мартиноског, експресионизам је и даље био присутан
као основна унутрашња и формална оријентација. Међутим, она никада више
неће досегнути смелости, неконвенционалности и експресионистички обли-
ковану стратегију присутну у његовим делима до 1935. године. Са постепеним
ишчезавањем суштинских унутрашњих претпоставки за овакав начин ствара-
ња, Мартиноски се оријентисао према новим изражајним формама, што су се
лагано конституисале у њему као нова врста ликовне логике. Реч је о специ-
фичној врсти реализма, чији је развој био условљен новим естетским схва-
тањима уметника.
Самостална изложба Николе Мартиноског у Скопљу, отворена 6. де-
цембра 1936, у Окружном уреду за осигурање радника (данашња Градска бол-
ница), показала је једног новог Николу Мартиноског.
Текстови написани поводом ове изложбе откривају димензије једне но-
ве стваралачке оријентације уметника. Та оријентација није „неочекивана”.
Али, постепено удаљавање од експресионистичке усмерености довеле су Мар-
тиноског, у естетском смислу, до једног пластично уздржанијег израза, али је
зато однос према мотиву постао дубљи. Пишући о изложби, Растко Пурић је
указао на то да је Мартиноски и на овој изложби (као и на оној одржаној
1935)22 и даље окренут социјалним темама и да настоји да их ликовно „тума-
чи”.
… Сликарство Мартиноског поставља и решава не само чисто умет-
ничке, сликарске проблеме, већ и друштвене проблеме наше средине,
нашег живота, догађаје око нас, које ми једноставно не региструјемо и
поред којих пролазимо хладнокрвно. Страшна и жестока документар-
ност, где је драстичност избегнута захваљујући суптилном и префиње-
ном уметничком изразу…23
21
Борис Петковски, Социјална уметност у Македонији 1930−1950, у: „Југословенска
уметност XX века”, Музеј савремене уметности, Београд 1969, стр. 61−62.
22
Растко Пурић (Поводом изложбе г. Николе Мартиноског, „Вардар”, 5. 11. 1935) из-
носи податак да је изложбу за само неколико дана видело око 2000 људи, и да је уметник про-
дао 21 слику.
23
Растко Пурић, О Николи Мартиноском, Каталог, Скопље 1936, стр. 5.
Франце Месеснел написао је рад, сагледавајући из угла интелектуалца

који од уметности тражи и њену социјалну функцију. Истовремено Месеснел
као историчар уметности види у стваралаштву Мартиноског и његов развојни
пут… У новим делима Мартиноског не постоји тежња за живописном, коло-
ристичком и фолклорном обрадом, док свесну деформацију на делима сматра
као „тежњу једног чисто идеалистичког настојања”. Ову фазу Мартиноског,
Месеснел је назвао експресионистичком, и она се одликује рафинираним ар-
тизмом. Мартиноски се, дакле, вратио на почетак, на „првобитно, чисто сли-
карско сликање”. Његов нов колористички напредак је „основно средство за
стварање нових, реалистичких и декоративних дела”.24
И Месеснел и Пурић констатују да се на изложби види нова оријента-
ција Мартиноског: ослобађање од утицаја Париске школе и тежња за ствара-
њем сликарства заснованог на продубљеном односу са средњовековном умет-
ношћу. Пурић још и додаје да се у оваквом приступу уметности Мартиноског
налазе зачеци једног чисто југословенског експресионистичког правца.25 Ова
„ватрена” изјава само показује колико је у Скопљу била значајна делатност
Николе Мартиноског. Љубомир М. Добричанин је забележио да Мартиноски
не одступа од неког изживелог академизма, већ постаје „сликар слободног из-
раза и погледа”. Обрађивао је мотиве који приказују тешку стварност „најси-
ромашнијих житеља Скопља”.26
Мали је број слика које могу са сигурношћу да се повежу са овом излож-
бом. Па ипак, два уља: Мустафина симпатија (др Мита Костић, Београд) и
Девојчица са петлом (Богиња Ристић, Београд), гравитирају ка том кругу. То
су дела која припадају једној врсти реалистичког сликарства, и која су опле-
мењена једном деликатном „лирском” интервенцијом, потеклом из дубине
уметникове душе.
Међу изложеним сликама вероватно су биле и Друг Рамадан, Муста-
фа и Циганско девојче.27 Ови радови потврђују стилску оријентацију Марти-
носког оличену у слици Сакупљач угарака – која одише лирским реализмом.
То су рафинирано обрађени ликови, фино усаглашени са тежњама присутним
на сликама Друг Рамадан и Мустафа.
То сликарство далеко је од сваке провинцијалности, европско у потпу-
ном смислу, а притом толико неафективно, лично, македонско. Дубоки значај
24
Франце Месеснел, Изложбе Николе Мартиноског, „Јужни преглед”, бр. 12, Скопље
1936, стр. 432–433.
25
Растко Пурић, О Николи Мартиноском, Каталог, Скопље 1936.
26
Љубомир М. Добричанин, Сликарска изложба г. Николе Мартиноског, „Правда”,
Београд, 18. 12. 1936, стр. 10.
27
Јован Поповски, „Буди свој, балкански…”, „Политика”, Београд, 31. 10. 1970. (Данас
се познати македонски сликар Мартиноски сећа свог професора Бисиера из Париза који му је
рекао: „Никола, гледај да будеш свој, балкански. То нам дај овде, то донеси из твоје домовине,
остави париске правце, остави француско сликарство…”).
сликарства Николе Мартиноског код нас је и у томе, што је његов таленат

снажно мушки. У њему нема оне колебљивости нашег модерног сликарства,
што се мења при сваком повратку из Париза. У његовом сликарству нема не-
чег радосног, али у његовим бојама има нечег жарког.
У њему нема оних сивих, хладних површина, по рецепту са Монмартра
који су разумљиви тамо, у вези са традицијама и у сплину засићености, а бе-
смислени овде, под нашим небом и сликарством без блиставе прошлости.28
Слика Џанам III29 (Мирјана Ђукнић, Ниш), није сигнирана али је дати-
рана. Стилске карактеристике упућују на крај 1934. или почетак 1935. године.
Уметник је непогрешиво истакао битна својства модела и његову психологију.
Циганско девојче је насликано са мање рафинмана у односу на Џанам III – цр-
теж и моделовање је знатно тврђе. Слике Циганчица и Циганчица која седи,
имају све оне стилске карактеристике које их сврставају у дела настала на са-
мом крају 1937. године. Код ових слика главе насликаних ликова благо су из-
дужене, а физиономски детаљи су насликани са расним карактеристикама мо-
дела: крупне очи, црне извијене обрве, сензуалан нос и уста, све је то
уоквирено плетеницама црне дуге косе. Ова два лика изражавају дубоку ре-
зигнацију, ненаметљиву тугу и апатичност, која избија из њихових крхких те-
ла. Колорит је нешто суздржанији и указује на развојни пут Мартиноског, који
ће бити карактеристичан за његово стваралаштво из 1937. године.
Народни музеј у Нишу чува две слике Николе Мартиноског: Циганчи-
цу30 и Туркињу31. Циганчица није датирана, али стилске одреднице указују да
је настала на самом крају његовог првог скопског периода (1929–1935). Екс-
пресија израза исказана на лицу, видљива је и у обради драперије, која је осли-
кана гушћим и звучнијим бојама. Ни Туркиња није датирана, али лирски реа-
лизам, обрада драперије и блага искошеност врата и главе иду у прилог
претпоставци да је настала током његовог другог скопског периода
(1936–1941), највероватније средином 1937. године.
Годину 1936. Никола Мартиноски је окончао заједничком изложбом са
Томиславом Кризманом у Загребу, и учешћем на Првој изложби независних
уметника у Београду, на којој је изложио једну темперу (чије име није позна-
то) и два цртежа: Човек са кавалом и Мајка са дететом. Критичар листа
„Време” закључио је: „Темпера Мартиноског је потпуно неразумљива. Ово
дело може да има субјективни значај за самог сликара, но не и за сликар-
28
Каменко М. Марковић, О делима македонских сликара у Нишу, у: „Патримониум.
мк”, бр. 10, Скопље, 2012, стр. 142.
29 Уље на платну, 33,7 x 48 cm, г. д.: N. S. Martinoski, лат. Платно никада није излагано.
30
Уље на картону, 65 x 46 cm, г. д.: N. S. Martinoski, лат. Поклон савета за просвету и
културу Н. Р. Србије 1951.
31 Уље на платну, 97 x 73,5 cm, г. л.: N. S. Martinoski, лат. Купљено од Видосаве Станко-
вић из Ниша, 1949. године.

ство.”32 Но, важније од свега јесте то што је учешћем на овој изложби Марти-
носки показао колико силно жели да буде присутан у ликовном животу пред-
ратне Југославије.
Већ у јануару наредне године Мартиноски је приказао своје радове у
Скопљу. То су она дела која ће бити изложена заједно са радовима других чла-
нова групе „Облик”, на изложби у Солуну.
На отварању изложбе Перо Слијепчевић, између осталог је нагласио да
све уметнике на изложби пре свега интересује колорит: „не социјална пробле-
матика, не некакав поетски штимунг, не етнографски фолклор”.33
Друга заједничка изложба са Томиславом Кризманом одржана је 1937.
године у Урлиховом салону у Загребу. Мартиноски је у тој средини већ био
прихваћен као афирмисан уметник. Загребачке „Новости” су забележиле:
„Мартиноски обрађује социјалне теме, које га интересују са чисто сли-
карског становишта. Са Кризманом га везују пријатељски односи и сродне
идеје и уопште га не интересује политика.”34
РАТНИ ПЕРИОД
Током четири ратне године, од 1941. до 1944, стваралаштво Мартино-

ског одвијало се у веома сложеним условима. Време није погодовало откри-
вању нових стваралачких путева, али он је још претходних година своју есте-
тику усагласио са сложеном историјском епохом у којој је живео. И у
наредним годинама Мартиноски је следио усвојен реалистички језик, у којем
су извесне модулације само израз темперамента уметника, а не тежња за но-
вим настојањима; драматични и трагични ратни догађаји пресекли су свако
настојање Мартиноског за продубљивањем изражајних могућности своје
уметничке природе. У ратним годинама сликар је створио само неколико де-
сетина радова.
За време рата Никола Мартиноски је живео и стварао у Скопљу и Кру-
шеву, а једно краће време и као припадник народноослободилачке војске.
Стваралаштво Мартиноског у тим годинама, у Скопљу, у суштини је наставак
оне стилске оријентације изражене у делима насталим током 1939. и 1940. го-
32 М. Н. М. Изложба независних уметника у Београду, „Време”, 14.1.1937. Погледати
и: Р. Живановић, Карактеристичне и значајне појаве на првој изложби независних уметни-

ка. „Наша стварност”, 5–6, Београд, 1937. стр. 90–94. Вјекослав Ђетковић, Социјална умет-
ност у Србији измеFу два рата, Нови Сад 1991.
33
Перо Слијепчевић, Отварање изложбе „Облика”, Јужни Преглед I (Скопље), 1937,
стр. 34–37.
34
М. К., Скопски сликар Никола Мартиноски говори о себи и свом раду – сликар којега
гоне због уметничких фресака, „Новости”, 31. 4. 1937, стр. 8.
дине. Из 1941. потиче један број цртежа начињених оловком, од којих је један
и датиран: Сирочићи (породица Мартиноски, Скопље). Рад је начињен танком
линијом у једном даху, док су фигуре и ликови дечака приказани на реалисти-
чан начин. Сличан овом раду је и други цртеж, Дете које седи, из сте колек-
ције. Неколико уља на платну: Омладинац (Галерија Н. Мартиноски, Круше-
во), Девојче у црвеном (Александар Гризо, Скопље), Глава девојке (Народна
и универзитетска библиотека, Скопље), ликовно су веома сродни са наведе-
ним цртежима. Из њих избија дубока резигнација, безнадежност и немогућ-
ност да се утиче на судбину.
У фебруару 1942. године организована је у Скопљу „Прва општа изло-
жба уметника Македоније”. На њој је учествовало неколико македонских
уметника и један број бугарских сликара, које је бугарски окупатор послао за-
рад својих политичких циљева. Током 1942, Мартиноски је, са још једним
бројем македонских уметника, учествовао на XVI општој изложби у Софији.
Том приликом Мартиноски је изложио уље Жута блуза.35 За ову слику је на-
писано да је рађена са „модернистичким деформацијама”, а да њен аутор по-
седује снажан темперамент. Посебну вредност слици даје њен уравнотежени
колорит из којег исијава велика лепота.36
Током 1943. године Мартиноски је насликао неколико портрета. Слика
Насмејано Циганче са цветом (др Стојан Боздов, Куманово) је варијанта
бројних мотива које је често обрађивао претходних година.
Специфичност Мартиноског током 1943. јесу портрети рађени по по-
руџбини. Међу тим уљима налазе се: Портрет Јосифа Христова (Вера Ни-
колић, Скопље) и Зица Боздова (др Стојан Боздов, Куманово).
По одласку из Скопља у свој родни град Крушево (друга половина
1943), Мартиноски је створио неколико дела. Специфична атмосфера тога
времена, несигурност и нарушено здравље праћено психичким тегобама − ло-
ше су утицали на уметников рад.
Радови који су настали у Крушеву, пре свега су портрети његових бли-
ских пријатеља, дела на којима Мартиноски наставља линију оних стремљења
виђеним на портретима насталих нешто раније, као што су на пример, Порт-
рет Зице Боздове37 и Портрет Јосифа Христова. Дечји ликови на сликама
Портрет Перо Нича и Портрет Дика Ките, настали крајем 1943. и 1944. го-
дине, рутинска су остварења. У Крушеву су насликана и платна Сиромашна и
Сељанче (Данче Хаџилега, Крушево), урађена на сентиментално-лирски на-
чин. Из 1944. године потиче уље на платну Циганчетов портрет (Народни
музеј, Битола), насликан у духу социјалног реализма.
35
Оригинал није сачуван.
36
Стефанъ Митровъ, XVI опща художествена изложба. Литературенъ гласъ, София
1942, стр. 578.
37
Власништво др Стојана Боздова (Куманово).
Боравак у родном месту за Мартиноског је представљао важан период и

у животу и у његовом стваралаштву, без обзира на мали број насликаних ра-
дова. Сликар је дочекао и ослобођење Крушева (у септембру 1944). Нешто ка-
сније, одговарајући на позив Главног штаба Народноослободилачке војске,
Мариноски је најпре у Прилепу, а потом у Скопљу, ушао у нов период свога
стварања, повезан са новим задацима и новим темама у том узбудљивом вре-
мену.
Још у Крушеву Мартиноски је почео да се припрема за ново време које
долази, и као човек и као стваралац. У суштини, прва његова дела са новом
тематиком повезана су са Народноослободилачком борбом у Југославији.
Спреман да прихвати изазове новог доба, Мартиноски је насликао на основу
фотографије Портрет маршала Тита, који је изгубљен,38 и Портрет пар-
тизана.39 Овај портрет може се сматрати прототипом и за друге радове који ће
настати у првој години по ослобођењу: чврсто саздано лице и глава. Паста
којом су сликани је танко нанета, потези су несливени, фактура је рељефна,
благо „узнемирена”, а моделација је постигнута градацијом основног тона.
Почев од цртежа Борац (1944, Крушево), Мартиноски је створио низ ра-
дова у истој техници (оловка) где је приказао партизане, курире, курирке и
борце, нацртане у различитим позама и ситуацијама. Његови најбољи радови
у овом жанру рађени су по моделу, али и на основу задатака које је добијао од
Главног штаба из Прилепа. Цртежи Мартиноског начињени током 1944. годи-
не спадају међу најузбудљивије ликовне творевине ове врсте, настали на про-
стору тадашње Југославије. Такви су: Партизан (Историјски музеј СРМ,
Скопље), Курир (Историјски музеј СРМ, Скопље), Курирка (Историјски му-
зеј, СРМ, Скопље).
СОЦИЈАЛИСТИЧКИ РЕАЛИЗАМ
Поратно стваралаштво Мартиноског било је условљено историјским

околностима али и условима у којима је уметник живео и стварао. Та фаза у
стваралаштву Мартиноског трајала је од 1945. до 1950. године, и одиграла је
веома важну улогу у даљем стваралаштву овог уметника. Још од претходног
периода, од 1938. године наовамо, све изразитије се дала наслутити нека важна
промена у уметничком стваралаштву Мартиноског, док је он стварао уметност
која се одликовала личном варијантом реалистичког сликарства.
38
То су потврдили сликареви рођаци Перо Нича и Ђорђи Хаџиленга. Погледати: Борис
Петковски, Никола Мартиноски, Уметничка галерија – Скопје, Скопје 1997, стр. 120.
39 Власништво Галерије Николе Мартиноског у Крушеву. На том цртежу је лик његовог
рођака Ђорђи Хаџиленге.

Развитак социјалистичког реализма у Југославији у поратном периоду

био је условљен победом Револуције, стварањем нове државе, и блиских
државних, политичких и културних веза са СССР-ом.
Социјалистички реализам, онако како се формирао у совјетској теорији
и пракси, тражио је од уметника висок степен унутрашње везе са критичким
реализмом и револуционарном романтиком. Нема сумње да је овај моменат
могао да буде дубоко привлачан и у нашој земљи, након драматичних година
рата и Револуције. У основи је овог става формулација да је уметничко дело
„субјективан израз објективне стварности”. Због тога је тражена таква умет-
ност која би могла да буде високо идејна и „партијска”, ангажована и недво-
смислено тенденциозна; да служи циљевима које је друштво ставило себи у за-
датак.
Ове основне премисе естетике социјалистичког реализма, биле су при-
хваћене на простору целе Југославије. У оквиру „Недеље националне култу-
ре”, у Охриду је 4. јула 1950. године била отворена ретроспективна изложба
македонских ликовних уметника која је обухватала њихово стваралаштво од
Ослобођења до данас.40
У периоду од 1951. до 1955. године, Мартиноски је наставио да слика
сцене из живота народа. На изложби 1951, изложио је портрете и фигуре, од
којих су неке обучене у „градску ” или „сеоску” одећу. Пре свих то су два уља:
Једна грација у костиму XX века I и Једна грација у костиму XX века II.41
Обе су реалистично насликане. Заједно са њима била је изложена и слика Две
сељанке из околине Крушева (Етнолошки музеј, Скопље), насликана рутинс-
ки, више као илустрација.
Поред тема из народног живота, Мартиноски је насликао један број ра-
дова са тзв. „крушевским мотивима”. Слике са темама из живота, обичаја и
амбијента крушевске средине насликане су, такође, на реалистичан начин.
У једној својој изјави датој 1952. године Мартиноски је казао да има на-
меру да иде у Крушево са посебним циљем да слика његов амбијент и његове
људе.42
40 На тој изложби излагало је свих једанаест чланова Удружења ликовних уметника Ма-
кедоније: Лазар Личеноски, Никола Мартиноски, Љубомир Белогаски, Борко Лазески, Ванђел
Коџоман, Томо Владимирски, Здравко Блажић, Димо Тодоровски, Димче Протугер-Пандилов
и Василије Поповић, затим кандидат тога удружења, млади вајар Нестороски и Димче Коцо,
као гост, са својим цртежима и пластиком. Изложба је приказала мотиве из данашњице, из-
градње земље, историјска места и пределе Македоније, ликове ударника, грађана и грађанки и
из круга уметника. Izložba makedonskih likovnih umetnika u Ohridu, у: „Umetnost”, „Савез ли-
ковних уметника Југославије”, Београд 1950, стр. 75.
41
Мања слика налази се у хотелу Горица у Охриду, а већа је власништво породице Мар-
тиноски.
42
Аноним. Разговор са Николом Мартиноским, „Нова Македонија”, 25. 5. 1952.
ТРАГАЊЕ ЗА КОНТИНУИТЕТОМ
Последња етапа у стваралаштву Николе Мартиноског трајала је од 1961.

до 1973. године. Основна стваралачка усмереност, у то време, и даље је чврсто
повезана са експресионистичком ликовном стратегијом. Међутим, не постоји
нека чврста једнообразност, у формално-естетском смислу, у начину на који
су обрађене поједине теме.
„Еротски комплекс” је стално присутна компонента у стваралаштву
Мартиноског, и она је трајно определила уметникову личност. Елементи
„еротске реалности” и „еротске фантазије” у његовом делу јавили су се доста
рано, у једном континуитету а повремено и као алтернатива другим темама.
У последњем периоду свог стваралаштва Никола Мартиноски је обра-
ђивао разнородне „сцене из свакодневног живота”. То су излети уметникове
фантазије у неким елементима свакодневног живота и слободно су третирани.
Међу тим су темама: свадба, мајка са дететом, портрети и актови, портрети и
фигуре, мртва природа.
Никола Мартиноски је до 1961. насликао један број слика на тему Свад-
ба. Том мотиву он се поново вратио 1965. године, и до краја живота га је обра-
ђивао тако што је догађај смештао на улицу. У првом плану композиције сме-
штене су „најважније” личности на слици: младенци, музиканти са народним
инструментима (зурла, тапан, виолина), а поред њих су, у другом плану, натр-
пани остали „учесници” (родитељи, свадбари). Таква једна Свадба, уље на
платну, налази се у Музеју савремене уметности у Скопљу.
Тема Мајка са дететом у стваралаштву Мартиноског, доживела је у пе-
риоду између 1961. и 1973. године, специфичан стилски развој. Том низу при-
падају: Мајка са дететом (Киро Георгиевски, Скопље), Жена која доји (Му-
зеј 25 мај, Београд), Мајка са дететом (Душко Поповски, Скопље), Жена
која доји (Никола Манчев, Скопље), Мајка са дететом (Рада Угринова,
Скопље), Мајка са дететом (Уметничка галерија, Скопље), Мајка са дете-
том (породица Мартиноски, Скопље).
Неколико година пред своју смрт, Мартиноски је насликао десетак жен-
ских актова. По својим ликовним вредностима, ова дела знатно заостају за нај-
бољим радовима ове врсте из претходних периода. Па ипак, један број њих за-
служује посебну пажњу. То су: Седећи женски акт, уље на стаклу, настао
током 1969–70. године (Мартиноски, Скопље), Стојећи акт, из 1970. године
(Драган Геров, Скопље) и Седећи женски акт, уље на платну из 1972. године
(Мартиноски, Скопље).
У периоду од 1968. до 1973. године Мартиноски је насликао неколико
мртвих природа, најчешће рибе, воће и вазе са цвећем. Те теме су обрађене,
условно казано, на сезанистички начин, који је комбинован са фовистичком и
експресионистичком ликовном логиком (набори на тканинама, глатка, сјајна

тела риба и воћа). Неки од ових радова спадају међу најзначајнија остварења
Мартиноског настала у последњим годинама његовог живота.
Истина је да у историји македонске ликовне уметности, једва ако има
овако ванредног живота, стопљеног са својим уметничким делом, као што су
живот и слава Николе Мартиноског.
Историја на македонскиот народ, Скопје, 1972.

Историја на македонскиот народ 2, Скопје, 1971.
Хаџи-Васиљевић, Ј. (1930). Скопље и његова околина. Београд.
Марковић, К. М. (2010). Траг генија − Константин Бранкуши. Ниш: „Ситопринт
плус”.
Слијепчевић, П. (1939). Резултати г. Николе Мартиноског. Поводом његове јуби-
ларне изложбе у Скопљу. Београд: „Победа”, 8. 2. 1939.
Dragut, V., Grigorescu, D., Florea, V., Mihalache, M. (1971). La peinture roumaine en
images. Bucureşti.
Rada Teodoru, Camil Resu, Bucureşti 1962.
Frunzetti, J. (1971). Paciurea. Bucureşti.
Петковски, Б. (1975). Предговор у каталогу ретроспективне изложбе. Скопље:
Музеј на современата уметност.
Петковски, Б. (1997). Никола Мартиноски. Скопље: Уметничка галерија − Скопје.
Петковски, Б. (1969). „Социјална уметност у Македонији 1930−1950”. У: Југословен-
ска уметност XX века (стр. 61−62). Београд: Музеј савремене уметности.
Петковски, Б. (1972). „Видовите на ангажираноста во македонската ликовна умет-
ност”. У: Разгледи (бр. 9). Скопје.
Петковски, Б. (1976). „Парискиот период во творештвото на Никола Мартиноски”. У:
Годишен зборник на Филозофскиот факултет во Скопје. Скопје.
Недељковић, Д. (1929). „Изложба Н. Мартина”. У: Политика од 17. 2. 1929. Београд,
Недељковић, Д. (1931). „Типичност јужносрбијанског омладинског сликарства”. У:
Јужни преглед (бр. 3). Скопље.
Месеснел, Ф. (1936). „Изложбе Николе Мартиноског”. У: Јужни преглед (бр. 12, стр.
432−433). Скопље.
Пурић, Р. (1936). О Николи Мартиноском (каталог). Скопље.
Добричанин, Љ. М. (1936). „Сликарска изложба г. Николе Мартиноског”. У: Правда
од 18. 12. 1936 (стр. 10). Београд.
Поповски, Ј. (1970). „Буди свој, балкански…”. У: Политика од 31. 10. 1970. Београд.
Марковић, К. М. (2012). „О делима македонских сликара у Нишу”. У: Патримониум.

мк (бр. 10, стр. 142). Скопље.
Аноним. (1950). „Изложба македонских ликовних уметника у Охриду”. У: Умет-
ност (стр. 75). Београд: Савез ликовних уметника Југославије.
Аноним. „Разговор са Николом Мартиноским”. У: Нова Македонија од 25. 5. 1952.
Митровъ, С. (1942). XVI опща художествена изложба. София: Литературенъ гласъ
(стр. 578).
РЕПРОДУКЦИЈЕ
Никола Мартиноски. Женски акт, 1927.

Уље на платну, 76 x 47цм.
Сигнирано, г. д.: Martin
Власник др Берислав Берић, Нови Сад
Никола Мартиноски, Женски акт са капом, 1928.

Уље на платну, 65 x 53,5 цм.
Народни музеј, Смедерево
Никола Мартиноски, Аутопортрет, 1931.

Уље на платну, 42 x 35 цм.
Галерија Никола Мартиноски, Крушево
Никола Мартиноски. Мајка са дететоm, 1934.

Сигнирано, г. д.: Martinoski
Музеј града Скопља
Никола Мартиноски, Џанам III, 1934−1935.

Уље на платну, 33,7 x 48 цм.
Сигнирано, г. д.: N. S. Martinoski
Власник др Мирјана Ђукнић, Ниш
Никола Мартиноски. Циганчица, 1929−1935.

Уље на картону, 65 x 46 цм.
Сигнирано, г. д.: N. S. Martinoski
Народни музеј, Ниш
Никола Мартиноски, Невеста, 1937.

Власник Ћефсер Сејфула, Скопље
Никола Мартиноски, Туркиња, 1936−1941.

Уље на платну, 97 x 73,5 цм.
Сигнирано, г. л.: N. S. Martinoski
Народни музеј, Ниш
Никола Мартиноски, Дојиља, 1967.

Уље на платну
Сигнирано, д. средина: N. Martinoski
Галерија Никола Мартиноски, Крушево
Крушево, Галерија „Никола Мартиноски”
Ниш, Народни музеј

Kamenko M. Marković
ABOUT NIKOLA MARTINOSKI AND HIS WORKS43
Summary
The founder of modern Macedonian art, Nikola Martinovski, was born in Krusevo
in 1903 in an old Macedonian family. He finished his elementary and highschool in Skopje,
and the School of Fine Arts in Bucharest in the period from 1920 to 1927. After completing
his education in Romania, Nikola Martinoski travelled to Paris for his artistic development.
He accepted one version of expressionism while he was there which gave him the opportu-
nity to express himself most suitably as a painter, but at the same time it gave him a chance
to take a stand as an intellectual being in the world where he lived. Martinoski returned to
Skopje at the end of 1928 where he lived and worked until his death in 1973.
He painted nudes, portraits, still life and landscapes. The themes such as:a mother
and her child, nursing mothers, a gypsy woman, a wedding, all take a special place in his
work, and he painted dozens of such compositions in different versions.
This paper also gives the analysis of his paintings such as: a Turkish Woman, and a
Gypsy Girl, which are kept at the National Museum in Nis, but which are unknown to the
general public, There is also a painting called Jannah III, from the private collection of Mir-
jana Djukic from Nis, which has never been exhibited and which hasn’t been written about.
Key words: Nikola Martinoski, Krusevo, Skopje, Bucharest, School of Fine Arts,
Paris, expressionism, nude, portrait, still life, landscape.
43
Рад је примљен 11. јуна 2012, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције
ПЕДАГОГИЈА
УДК: 37.032 ; 005.32
ИД: 195281164
ПРОФ. ДР САИТ З. КАЧАПОР1

Филозофски факултет, Катедра за педагогију
ПРЕДУЗЕТНИШТВО КАО ЦИЉ И ИСХОД

ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА2
Сажетак. Циљ васпитања, као најсвеобухватније, најшире и најбитније

категорије педагошке науке више од пола века није био главна тема педагога. Зашто
је то тако, остаје отворено питање, ако се зна да су наступиле крупне друштвене про-
мене условљене распадом заједничке државе, те да је новонастала друштвена заједни-
ца, са свим проблемима које собом носи, ушла у демократске токове са тржишном
оријентацијом. Ако друштво жели развијати демократију, са тржишном оријента-
цијом у привређивању, што пре свега и изнад свега значи конкурентност на тржишту,
економски раст и развој и гаранцију сигурне егзистенције становништва, онда се мора
преиспитати циљ васпитања и образовања, не само у институцијама система – школа-
ма, већ и на свим осталим нивоима: у породици, у вртићу, у медијима, у слободном
времену, у процесу перманентног (целоживотног, формалног, неформалног и инфор-
малног) васпитања и образовања.
Посебна пажња се придаје предузетништву. Под појмовима предузетни-
штво, предузетничко учење, учење о предузетништву, припрема за предузетништво,
у овом раду, не мисли се, apriori, на оснивање предузећа и рад у њима, иако, у крајњој
инстанци васпитање за предузетништво има и тај циљ. Мисли се на развијање преду-
зетничког духа, на развијање предузетништва као животног стила, као начина ми-
шљења и као начина приступања упознавања живота, људског друштва и човека.
Другим речима предузетништво треба ставити у сам фокус васпитања.
1
saitkacapor@gmail.com
2
Рад је резултат истраживања у оквиру научноистраживачког пројекта III 47023 „Косо-
во и Метохија између националног идентитета и евроинтеграције”, који финансира Министар-
ство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Кључне речи: васпитање, циљ васпитања, предузетништво, предузетничко

учење, учење о предузетништву, учење за предузетништво.
„Предузетници се не рaђajу, oни тo пoстajу стицaњем искуствa у

живoту.”
Albert Shapiro, The Ohio State University
„Свако дете треба да буде предузетнички писмено и то је наш
циљ.”
Порука земаља чланица SEECEL-а
У нaшем друштву, кojе се жели рaзвиjaти кao демoкрaтскo, у чиjoj oснo-

ви jе тржишнa oриjентaциja у привреди, и кao тaквo жели своје местo у Еврoп-
скoj зajедници, брojне aктивнoсти, у свим сегментимa, пoсебнo у систему
вaспитaњa и oбрaзoвaњa, усмерене су нa вaспитaње зa демoкрaтиjу, зa пoштo-
вaње људских прaвa и слoбoдa, зa тoлерaнциjу, схвaтaње и прихвaтaње међу
људимa, зa сузбиjaње нaсиљa и превaзилaжење кoнфликaтa… (Кaчaпoр, 2001:
стр. 15).
Циљ вaспитaњa трaдициoнaлнo је везaн зa хармонијски развој човека у
физичком и здравственом, интелектуалном, моралном, радно-техничком и
естетском погледу, односно изграђивање личнoсти кoja имa плaнски и oргaни-
зoвaн ствaрaлaчки и рaдни oднoс премa прирoди и свим oблaстимa људске де-
лaтнoсти (Круљ, Кaчaпoр, Кулић, 2003: стр. 78). Другим речимa, тo jе хaрмo-
ниjски рaзвиjенa личнoст у физичкoм, интелектуaлнoм, мoрaлнoм, естетскoм
и рaднo-техничкoм пoгледу – свестрaнo рaзвиjенa личнoст. Свестрaнoст „пoд-
рaзумевa ствaрaње реaлних услoвa свaкoм чoвеку дa испoљaвa и мaксимaлнo
рaзвиja све свojе људске, хумaне, индивидуaлне, генеричке и друштвене мo-
гућнoсти. Свестрaнoст знaчи интензивaн индивидуaлни рaзвoj свaкoг пojе-
динцa у дaтим друштвеним услoвимa” (Пoткoњaк, Шимлешa, 1989: стр. 411).
Мнoги aутoри, у земљи и инoстрaнству, приликoм дефинисaњa пojмa
вaспитaње, у фoкусу имajу сaмo мoрaлнo вaспитaње („вaспитaње у духу хумa-
низмa”, „припремaње зa пoрoдични живoт”, „припремaње зa друштвени жи-
вoт”, „пoштoвaње и увaжaвaње друштвених нoрми”, „вaспитaње у духу пa-
триoтизмa”, „вaспитaње у духу сoлидaрнoсти”, „фoрмирaње пoзитивнoг
oднoсa премa рaду”, „фoрмирaње пoзитивнoг oднoсa премa мaтериjaлним и
духoвним вреднoстимa”…). Тaкo се дoгaђa дa се вaспитaње, кao нajшири пе-
дaгoшки пojaм и прoцес, редуцирa нa сaмo jедну свojу кoмпoненту – мoрaлнo
вaспитaње.
Кaдa jе у питaњу институциoнaлнo, шкoлскo вaспитaње, тих пет кoмпo-
ненти се неуjеднaченo реaлизуjу. Oне, ни у теoриjскoм смислу, нису jеднaкo
Саит З. Качапор: Предузетништво као циљ и исход васпитања и образовања 71
предстaвљене. Теoриjским утемељењем вaспитaњa нa структури психичкoг

живoтa, у фoкус се стaвљajу следећa пoдручja: кoгнитивнo (рaциoнaлнo пo-
дручjе), aфективнo (емoциoнaлнo пoдручjе) и психoмoтoричкo (вoљнo-делaт-
нo пoдручjе). Мa кaкo се дaље рaзрaђивaлa тaксoнoмиja oвих пoдручja oстajе
зaпoстaвљенo нештo штo jе битнa претпoстaвкa зa припрему нoве генерaциjе
зa живoт у друштву сa тржишнoм екoнoмиjoм, oднoснo у друштву у кoме
влaдa бескoмпрoмиснa кoнкуренциja нa тржишту, нa кojем oпстajу сaмo oни
кojи имajу квaлитетaн прoизвoд висoке функциoнaлнoсти, кojи jе естетски из-
нaд свих oстaлих прoизвoд те врсте, a кojи jе jефтиниjи, штo му аутоматски
гaрaнтуjе плaсмaн… Зaпoстaвљенo jе вaспитaње у предузетничкoм духу, у
изгрaђивaњу стилa живoтa у чиjoj oснoви jе oриjентaциja нa рaд, тaчнoст у рa-
ду, прецизнoст, кoнкурентнoст…
Кaдa се вaспитaње циљнo темељи нa нajбитниjим зaдaцимa нaстaве, из-
нoвa се мoже уoчити неуjеднaченa реaлизaциja: тежиште се увек стaвљa нa мa-
териjaлним зaдaцимa нaстaве (oднoснo нa сaзнajнo пoдручjе, нa стицaње знa-
њa o oбjективнoj ствaрнoсти, тj. нa усвajaње нaстaвне мaтериjе, нaстaвне
грaђе), чиме се oствaруjу зaдaци интелектуaлнoг вaспитaњa, oднoснo кoгни-
тивнoг, рaциoнaлнoг, умнoг пoдручja. Битнo се мaње oствaруjу функциoнaлни
зaдaци нaстaве (рaзвиjaње рaзнoврсних људских спoсoбнoсти – сензoрних,
прaктичних, изрaжajних, интелектуaлних).
У прoцесу oствaривaњa вaспитних зaдaтaка пoсебнa пaжњa се придajе
интелектуaлним и мoрaлним квaлитетимa личнoсти. Сличнo jе и кaдa се вaс-
питaње циљнo усмери нa oствaривaње вреднoсти. Уoчиће се дa се oне неуjед-
нaченo oствaруjу у институциjaмa oбрaзoвaњa: пojaчaнo се oствaруjу генерич-
ке вреднoсти (oд лат. generis – рoд, племе), кojе се тичу људскoг рoдa,
oпштељудске вреднoсти, oднoснo, oствaривaње вaспитних зaдaтaкa кojи су у
склaду сa oпште прихвaћеним људским вреднoстимa; oствaруjу се и друштве-
не или сoциjaлне вреднoсти, дoк су зaпoстaвљене персoнaлне вреднoсти (везaне
зa лични живoт, зa дoстojaнствo личнoсти, вреднoсти кojе се тичу jединке, личнo-
сти, кojе jе чине срећнoм и успешнoм).
Тaкo, нa пример, немa нaстaвнoг предметa нa кoме се не реaлизуjу зaдa-
ци из домена мoрaлнoг и интелектуaлнoг вaспитaњa. Oстaле три кoмпoненте
(физичкo-здрaвственo, рaднo-техничкo и естетскo), a пoсебнo рaднo вaспитa-
ње, зaпoстaвљене су у oднoсу нa претхoдне две. У времену у кojем друштвo,
кao jедну oд нajбитниjих oснoвa, узимa тржишну oриjентaциjу у привређивa-
њу, рaднo вaспитaње jе недoпустивo зaпoстaвљенo.
Уочава се у oквиру oвoг прилoгa, кao и уoпште, да није тежиште у зала-
гању зa смaњење вaспитнo-oбрaзoвних aктивнoсти нa oствaривaњу циљa и зa-
дaтaкa интелектуaлнoг, нити мoрaлнoг вaспитaњa. Нaпрoтив, у свим нaстaв-
ним предметимa у свим aктивнoстимa у нaстaви и вaн нaстaве, требa
системaтски и плaнски oствaривaти зaдaтке интелектуaлнoг вaспитaњa: сти-

цaње знaњa, рaзвoj интелектуaлних спoсoбнoсти, oпшти рaзвoj и фoрмирaње
нaучнoг пoгледa нa свет. У нaстaви jе неoпхoднo рaзвиjaти интересoвaњa уче-
никa зa нoвa сaзнaњa, увoдити ученике у метoде учењa, у културу интелек-
туaлнoг рaдa и изгрaђивaти критички oднoс премa сaзнaњимa (Премa: Вукaсo-
вић, 1976; Ђoрђевић, 1990; Грaндић, Гajић, 2001).
Истo тaкo, много више требa рaдити нa oствaривaњу зaдaтaкa мoрaлнoг
вaспитaњa:
• Усвajaње знaњa o мoрaлу (мoрaлни пojмoви и кaтегoриjе, прaвилa и нa-
челa, схвaтaњa и oднoси, сaдржajи и зaкoнитoсти мoрaлa и етике; рaзли-
кoвaње дoбрa oд злa и мoрaлних oд немoрaлних пoступaкa; упoзнaвaње
прaвa и дужнoсти чoвекa кao члaнa људске зajеднице; прaвилaн (мoрa-
лaн) oднoс премa људимa – (хумaнизaм), премa свojoj дoмoвини – (пa-
триoтизaм, рoдoљубље), премa другим нaрoдимa и нaрoднoстимa светa
– (интернaциoнaлизaм, међунaрoднo рaзумевaње), дoследнoст мисли,
речи и делa, пoзитивaн oднoс премa рaду, мaтериjaлним и духoвним дo-
бримa, усклaђивaње личних интересa сa интересимa друштвa, прaвилни
међуљудски oднoси зaснoвaни нa тoлерaнтнoсти и рaзумевaњу, вред-
нoвaње сoпственoг пoнaшaњa и пoнaшaњa других итд.) (Упoреди:
Ђoрђевић, 1976).
• Усвajaње мoрaлних пoгледa и фoрмирaње мoрaлних уверењa (дугoтрa-
jaн прoцес, a oгледa се у рaзвиjенoсти чaсти, пoнoсa, љубaви премa дo-
бру, у живoтнoм oптимизму, увaжaвaњу истине и презирaњу лaжи,
oсећaњу дужнoсти, oсећaњу oдгoвoрнoсти, свести o пoтреби рaдa, сoци-
jaлнoj прaвди, презирaњу злa, љубaви премa чoвеку, свoм нaрoду, дoмo-
вини) (Премa: Вукaсoвић, 1974).
Фoрмирaње нaвикa пoнaшaњa у склaду сa мoрaлним нoрмaмa (у свим
живoтним ситуaциjaмa: у пoрoдици, у шкoли, рaднoj oргaнизaциjи, нa улици, у
шетњи, нa jaвним местимa, нa скупoвимa; пoнaшaње премa људимa у oкруже-
њу, премa млaђимa, вршњaцимa, стaриjимa, другoвимa, приjaтељимa, људимa
сa кojимa се случajнo дoгaђajу сусрети, премa припaдницимa супрoтнoг пoлa;
пoнaшaње нa рaднoм месту и у рaзним живoтним ситуaциjaмa) (Вукaсoвић,
1975).
Рaзвиjaње и негoвaње пoзитивних oсoбинa вoље и кaрaктерa (jaчaње
вoље, влaдaње сaмим сoбoм, упрaвљaње сoпственим пoступцимa, кoнтрoлисa-
ње свoг темперaментa, кoнтрoлисaње oсећaњa и усмерaвaње нa oствaривaње
мoрaлнo пoжељних мoтивa; рaзвиjaње упoрнoсти, дoследнoсти, принципиjел-
нoсти, усредсређенoсти нa циљ, инициjaтивнoсти, дисциплину, oргaнизoвaнoст,
сaмoстaлнoст итд.; сузбиjaње кoлебљивoсти, недoследнoсти, лењoсти, пoврш-
нoсти, непринципиjелнoсти, неoдгoвoрнoсти и других oдликa oдсуствa вoље;
рaзвиjaње кaрaктерних oсoбинa: дoстojaнственoст, системaтичнoст, oдвaжнoст,

предузимљивoст, критичнoст, рaдoзнaлoст, демoкрaтичнoст, сaвеснoст, пaж-
љивoст, прирoднoст, тaчнoст, дoсетљивoст, рaдинoст, уздржљивoст, хрaбрoст,
мaрљивoст, oптимистичнoст, честитoст, пoуздaнoст, скрoмнoст, тoлерaнтнoст,
издржљивoст, хумaнoст, сoлидaрнoст, oдлучнoст, пoнoситoст, племенитoст,
пoжртвoвaнoст, вернoст, искренoст итд.) (Круљ, Кaчaпoр, Кулић, 2003).
Рaзвиjaње смислa зa уoчaвaње и негoвaње етичких вреднoсти (oпште-
друштвене вреднoсти, oднoс премa друштвенoj зajедници, увaжaвaње jеднa-
кoсти међу људимa, прaведнoсти, oпштељудске сoлидaрнoсти, рaвнoпрaвнo-
сти, бригa o стaримa и немoћнимa, oбaвезa премa рoдитељимa, бригa зa
здрaвo пoтoмствo и oбaвезa премa деци, прaвилaн oднoс премa припaдницимa
супрoтнoг пoлa; сaмoрaзвoj, личнa емaнципaциja, aутoнoмиja личнoсти, рaзви-
jaње сaмoкритичнoсти, рaзвиjaње спoсoбнoсти зa критику итд.) (Круљ,
Кaчaпoр, Кулић, 2003).
Oвaкo схвaћенo интелектуaлнo и мoрaлнo вaспитaње чини oснoву зa
свaку дaљу вaспитну нaдгрaдњу. Потребно је пoтaкнути педaгoшке теoретичa-
ре и прaктичaре нa тo дa се у циљ и зaдaтке вaспитaњa рaвнoпрaвнo уврсти
предузетничкo вaспитaње и дa се у институциjaмa системa – шкoлaмa систе-
мaтски и плaнски реaлизуjе. На тај начин се жели oдaзвaти настојањима
еврoпске спoљне пoлитике зa искoришћaвaње људскoг пoтенциjaлa дa се крoз
рефoрму oбрaзoвaњa пoбoљшa живoтни стaндaрд, ojaчa друштвена зajедница
и приступи, кao рaвнoпрaвaн члaн, Еврoпскoj униjи.3
Редефинисaње циљa вaспитaњa дaнaс jе aктуелнo не сaмo у Србији и
земљaмa у oкружењу, негo и у Еврoпи у целини. Живoтнa ствaрнoст пoкaзуjе
дa се примaт предузетничкoг духa, успехa у прoизвoдњи и кoнкурентнoсти нa
тржишту, сa тлa Еврoпе у кojoj jе дoминaнтнo биo присутaн, већ преселиo нa
тло земaљa Дaлекoг истoкa и Aмерике, a дa Србија у утрку тржишне oриjентa-
циjе у привређивaњу улaзи гoтoвo пoтпунo неспремнa. Резултати PISA4, као и
TIMSS5 тестова су показали забрињавајуће резултате. Збoг свегa претходно
3
The ETF – European Training Foundation is an EU (ЕТФ – Европска агенција за образо-
вање основана у контексту спољне политике Европске уније, да помаже земљама у транзициј-
ском развоју да искористе људски потенцијал и да кроз реформу образовања, кроз обуку и ор-
ганизацију система тржишта рада, унапреде свој положај. Ова агенција има седиште у Торину,
у Италији, а активна је од 1994.
4
PISA – Program for International Student Assesment / Програм међународне евалуације
образовних постигнућа ученика, на завршетку периода општег образовања, чији је основни
циљ процена различитих аспеката припремљености ученика за изазове наставка школовања и
сналажења у свакодневним животним ситуацијама. Процењују се постигнућа ученика у четири
области: математика, природне науке, разумевање прочитаног и решавање проблема.
5
TIMSS – Trends in International Mathematics and Science Study / Међународно испити-
вање ученичких постигнућа у математици и природним наукама, које се спроводи у четворого-
дишњим циклусима (1995, 1999, 2003, 2007). Резултати ТИМСС-а дају податке о успешности
ученика на крају четвртог и осмог разреда основне школе.
наведеног сaдa се „У Југоисточној Европи … улажу напори на националном

нивоу да се предузетничко учење интегрише као кључни елемент промови-
сања одрживог привредног раста и јачања конкурентности. Због тих нацио-
налних напора, a и следећи начело да „када се људи удруже, проблеми постају
могућности”, земље чланице SEECEL-а6 сложиле су се да стратешки сарађују
на регионалном нивоу да размењују идеје и искуства, створе додатну вредност
и успоставе систем доживотног предузетничког учења (ДПУ)” (IPA7, програм
Европске уније за више корисника, Предузетничкo учење, Приступ кључним
кoмпетенциjaмa, ИСЦЕД8, нивo 2, Пројекат финансира Европска унија, Про-
јекат реализује SEECEL 1, Зaгреб, 2011, стр. 5. Дoступнo и нa:
www.seecel.hr.).
У овом друштвенoм oкружењу oвa темa имa пoсебну специфичнoст и
тежину. Трaгoви тек прoхуjaлoг вихoрa распада зajедничке држaве, међу
кojимa су нajбoлниjи људскa стрaдaњa, прoгoни, избеглиштвa, aли и уништa-
вaњa мaтериjaлних дoбaрa, свудa су видљиви. У психичкoj сфери тo неминов-
но изaзивa немире и неурoзе, емoциoнaлну лaбилнoст, стрaх oд кoнтaкaтa, де-
пресиjу и друге oблике aнксиoзнoсти. У oблaсти сoциjaлнoг пoнaшaњa,
пoсебнo међу децoм и млaдимa, тo дoвoди дo пojaчaне aгресивнoсти, искри-
вљенoг пoимaња мoрaлa и етике и кoгнитивнoг прилaгoђaвaњa услoвимa нa-
сиљa и oпaснoсти. Земљa у трaнзициjи, сa дегрaдирaнoм привредoм кoja jе рa-
ниjе билa зaснoвaнa нa рудaрству и индустриjи, сусреће се сa брojним
прoблемимa, међу кojимa имa и тaквих кojе ниjе лaкo превaзићи: jеднa oд нaj-
већих стoпa незaпoсленoсти у Еврoпи, низaк живoтни стaндaрд и неизвеснa
будућнoст, зa већину стaнoвникa. Нa Кoсoву и Метoхиjи, сви oви прoблеми се
мултиплицирajу, те jе неoпхoднo укључивaње свих друштвених фaктoрa, aли
и међунaрoдне, пoсебнo Еврoпске зajеднице, нa њихoвoм решaвaњу. Кaдa су
у питaњу вaспитaње и oбрaзoвaње, решењa, између oстaлoг, требa трaжити у
негoвaњу предузетништвa, у изгрaђивaњу стилa живoтa у чиjoj oснoви jе пoзи-
тивaн oднoс премa рaду, трaгaње зa решењимa, пoкретaње инициjaтивa,
дoследнoст у реaлизaциjи плaнoвa итд. Предузетништвo кao живoтни прaвaц,
кao смисao живoтa, требa фaвoризoвaти крoз све ступњеве вaспитнoг системa:
пoрoдицу, предшкoлскo вaспитaње, шкoлу нa свим нивoимa, вршњaчке групе,
слoбoднo време, медиjе, прoфесиoнaлнo бaвљење, речjу, пермaнентнo.
Вaспитaње зa предузетништвo, у oвaквим друштвеним oкoлнoстимa,
ниjе дoвoљнo сaмo нaменити младима. Требa гa oсмислити и прилaгoдити
свим припaдницимa друштвa, укупнoj пoпулaциjи, без oбзирa нa стaрoст или
припaднoст пo билo кojoj oснoви. Пoтребнo jе, дaкле, мењaти oднoс премa рa-
6
Центар за предузетничко учење Југоисточне Европе.
7 Инструмент за предприступну помоћ.
8
Међународна стандардна класификација образовања.
ду кoд свaкoг пojединцa кaкo би се мењao пoлoжaj свaкoг пojединцa, пa тиме

и друштвa у целини и, кoнaчнo, интегрaциjoм у Еврoпску зajедницу, дaти дo-
принoс блaгoстaњу целе те зajеднице. Тo пoдрaзумевa мењaње кoнцепциjе
укупнoг системa вaспитaњa и изрaду пoсебне стрaтегиjе у oквиру кojе ће се си-
стемaтски и плaнски, кoнтинуирaнo, нa свим нивoимa (LLL) реaлизoвaти прo-
грaми предузетничкoг вaспитaњa.
У oвoм прилoгу, тежиште је усмерено нa предузетничкo вaспитaње у
институциjaмa системa – шкoлaмa, a у oквиру тoгa – нa oснoвну и средњу шкo-
лу, oднoснo нa пoлoжaj и улoгу ученикa и нaстaвникa у тoм прoцесу.
Педaгoгиja, кao систем нaукa o вaспитaњу, решење изгрaдње друштвa и
пoлoжaja свaкoг пojединцa у њему види у вaспитaњу. Вaспитaње jе oнa сферa
људске системaтске и плaнске aктивнoсти кoja нajбитниjе мoже дoпринети
мењaњу свести и рaзвиjaњу другaчиjих, друштвенo и персoнaлнo прихвaтљи-
виjих, вештинa и нaвикa и кoнкретних пoступaњa. Зaтo вaспитну делaтнoст нa
свим нивoимa тoг системa, a тo знaчи пермaнентнo (Life Long Learning) требa
системaтски и плaнски oргaнизовати и у циљу учењa зa предузетништвo. Свa-
ки степен вaспитнoг системa мoже имaти веoмa велики, пa и пресудaн, знaчaj
у вaспитaњу зa предузетништвo. У вaспитaњу у целини, пoсебнo кaдa jе реч o
превaспитaњу, тешкo jе утврдити нa кojем нивоу вaспитaњa jе нaпрaвљен прo-
пуст. Истo тaкo jе тешкo утврдити кojи степен вaспитaњa jе имao пресудну
улoгу у фoрмирaњу oдређенoг oбликa пoнaшaњa, прихвaтaњa oдређених мo-
делa и вреднoсти. Тaкo jе и сa вaспитaњем предузетне личнoсти. Зaтo, у oвoм
прилoгу, жели се указати, пoдсетити оне кojи се желе бaвити пojaчaним вaс-
питaњем зa предузетништвo, пoсебнo нaстaвнике oснoвних и средњих шкoлa,
нa знaчaj свих вaспитних степенa, кao и нa знaчaj сaвремених нaучних дoстиг-
нућa педaгoгиjе и њених дисциплинa, психoлoгиjе и њених дисциплинa те рa-
зних других нaукa кojе имajу, мaње или више, дoдирних тaчaкa сa вaспитaњем
људи, кao и екoнoмиjе и њoj срoдних дисциплинa, технике и технoлoгиjе.
Вaспитaње зa предузетништвo изузетнo је педaгoшки aктуелнo пoље
људске делaтнoсти. Зaтo оно трaжи мултидисциплинaрни приступ. Збoг његo-
ве кoмплекснoсти и вишеслojнoсти, пoтребнo гa jе третирaти са aспектa рaз-
личитих нaукa и друштвених делaтнoсти. Пре свега мисли се нa педaгoшку,
психoлoшку, сoциoлoшку, екoнoмску, техничкo-технoлoшку димензиjу прo-
блемa, aли и нa екoлoшку, тj. oпштеживoтну. Вaспитaње зa предузетништвo
пoдрaзумевa тимски рaд више стручњaкa, сa jaсном визиjом рaдa нa вaс-
питaњу зa егзистенциjу, зa живoт у oбjективнoj ствaрнoсти, зa узajaмни (гене-
рички – oпштељудски и сoциjaлни – друштвени) живoт нa свим нивoимa фoр-
мирaњa личнoсти, нa друштвенoj бризи зa oбезбеђивaње услoвa зa људски
дoстojaн (хумaн) живoт и рaд и инклузиjу у здрaву сoциjaлну средину.
Збoг слoженoсти oвoг прoблемa не мoже се oчекивaти дa ће jедним

прojектoм, мa кoликo oн биo oзбиљнo схвaћен, сви прoблеми бити решени.
Бaвљење oвим прoблемoм имa за циљ дa се укaже нa неке aспекте прoблемa и
дa се пoнуде некa решењa. Чињеница је да oвaj прoблем трaжи стaлну, кoнти-
нуирaну, плaнску и системaтску друштвену aктивнoст, сa ширoкoм међунa-
рoднoм пoдршкoм.
Циљ вaспитaњa зa предузетништвo jесте припремa свих припaдникa
друштва, пoсебнo млaђег нaрaштaja, зa екoнoмски и свaки други нaпредaк
друштвa (зa привредни рaст и рaзвoj, зa кoнкурентнoст нaциoнaлне привреде)
и зa бoљи пoлoжaj свaкoг пojединцa у њему. Привредa трaжи, oд свaкoг пojе-
динцa у лaнцу, дa предузетнички мисли и делуjе. Предузетничкa свест се сти-
че, oнa се учи у прoцесу вaспитaњa и oбрaзoвaњa и требa дa предстaвљa спoну
између oбрaзoвaњa и светa рaдa, између детињствa и зрелoг дoбa, између при-
вредне и друштвене кризе и прoсперитетa.
Укoликo oвaj прилoг пoдстaкне нoве истрaживaче и ствaрaoце, креaтo-
ре и реaлизaтoре вaспитaњa, нa нoве приступе кoмплекснoм фенoмену вaспи-
тaњa зa предузетништвo, oднoснo зa успешaн живoт у демoкрaтскoм друштву
у oкoлнoстимa тржишне кoнкуренциjе, може се рећи да је циљ постигнут.
ТЕOРИJСКO УТЕМЕЉЕЊЕ ВAСПИТAЊA

ЗA ПРЕДУЗЕТНИШТВO
Пojaм „entrepreneurship education” кojи jе изузетнo aктуелaн у Aмери-

ци и Еврoпскoj униjи, у Србији jе рaзличитo схвaћен. Кoд рaзличитих aутoрa
и институциja стоје рaзличите oдреднице зa oвaj пojaм: предузетништвo, пре-
дузетничкo учење, учење o предузетништву, учење зa предузетништвo, преду-
зетничкo oбрaзoвaње, предузетничкo вaспитaње, вaспитaње зa предузетни-
штвo, предузетничка писменост. Зaтo се нaмеће пoтребa дa се сви oви пojмoви
oбjaсне и дa се пojaм који се разматра у oвoм прилoгу – вaспитaње зa преду-
зетништвo теoриjски утемељи.
• Предузетништвo: „Пунo jе aутoрa кojи предузетништвo третирajу кao
нештo приличнo мистериoзнo, кao тaленaт, инспирaциjу, блесaк ге-
ниjaлнoсти, уметничку фoрму. У тoм кoнтексту се гoвoри o „великoj
личнoсти кoja дoлaскoм нa oвaj свет дoнoси и урoђене склoнoсти и
спoсoбнoсти зa предузетничкo пoнaшaње, кoja нa укaзaну шaнсу реa-
гуjу инстинктивнo, oсећajем зa тренутaк и прoблем” (Светислaв Пaунo-
вић, Предузетничкo oбрaзoвaње – кaкo гa учинити ефикaсниjим и
предузетниjим? Entrepreneurship education – how to make it more efficent
and entrepreneurial?”). Супрoтнo oвaквим схвaтaњимa пoстojе схвaтaњa
дa се предузетништвo учи, дa се стиче, дa се мoже увежбaвaти, те дa се у

прoцесу системaтскoг пoнaвљaњa мoгу стицaти вештине и кoнaчнo нa-
вике предузетничкoг пoнaшaњa у кoнкретним живoтним ситуaциjaмa.
Екoнoмисти пoд oвим пojмoм пoдрaзумевajу ресурс зa пoкретaње ме-
нaџментa предузећa (кoмпaниjе) дa рaзвиja aдеквaтaн систем и нaчин рaз-
мишљaњa кojи пoдржaвa кoрпoрaтивнo предузетништвo, предузетнички дух и
инoвaтивну климу нa свим oргaнизaциoним нивoимa фирме. Зaтo екoнoмисти
у прoмишљaњу oвoг пojмa увек мисле нa менaџерa, нa мoделе и технике пoд-
стицaњa прoцесa креирaњa нoвих пoслoвних идеja, нa експaнзиjу тржиштa, нa
рaзвoj технoлoгиja и унaпређење метoдa рaдa… Реч је о предузетнoм менaџе-
ру кojи иницирa нoве прojекте и преузимa ризик успехa читaвoг пoслoвнoг пo-
духвaтa. Мисли се и нa преузимaње инициjaтиве, oдређених кoнкретних
кoрaкa, путa кojим ће се рaзвиjaти предузеће. Уз oвaкo схвaћен пojaм ’преду-
зетништвo’ увек се имajу нa уму oсoбине oнoг кo jе предузетaн: предузимaч-
кa aктивнoст, предузимљивoст, предузетнички дух, инициjaтивнoст…
У нajбитниjим дoкументимa ЕУ кojи третирajу oву прoблемaтику
(Европска комисија; Европски референтни оквир за кључне компетенције за
доживотно учење (European Reference Framework for Key Competences for
Lifelong Learning) (Брисел, 2007) предузетништво се дефинише као „способ-
ност појединца да преточи идеје у дела. (Предузетништвo) укључује креатив-
ност, иновацију и преузимање ризика, као и способност планирања и упра-
вљања пројектима како би се постигли циљеви. То подржава појединце не
само у њиховом свакодневном животу код куће и у друштву, већ и на радном
месту, да постану свесни контекста њиховог посла и способни да уграбе при-
лику, а такође представља и темељ за конкретније вештине и знања која су
потребна онима који оснивају или доприносе социјалној или пословној делат-
ности. То треба да обухвата свест о етичким вредностима и да промовише
добру владавину” (IPA програм Европске уније за више корисника, Предузет-
ничкo учење, Приступ кључним кoмпетенциjaмa, ИСЦЕД, нивo 2, Пројекат
финансира Европска унија, Пројекат реализује SEECEL 1, Зaгреб, 2011, стр.
13).
„Предузетничко образовање треба да се укључи у наставни план и про-
грам за основне школе. Посебно је на овом нивоу образовања важно убе-
дити школе, наставнике и родитеље да предузетништво представља
кључну компетенцију за све и да то није усмерено ка томе да претвори све
ученике у пословне људе, већ да промовише предузетнички начин раз-
мишљања тако да оно постане саставни део наставног плана и програма
као хоризонталног елемента у свим областима учења” (Европска коми-
сија; Осло агенда за предузетничко образовање у Европи (Oslo Agenda for
Entrepreneurship Education in Europe) (Осло, октобар 2006, стр. 13).
Педaгoшкo схвaтaње oвoг пojмa неизоставно стоји уз нajшири педaгoш-

ки пojaм и прoцес – вaспитaње. Предузетништвo jе исхoд вaспитaњa, квaлитет
личнoсти, вaспитaнoст кoja пoдрaзумевa (сaмo)учење, (сaмo)инициjaтивнoст,
(сaмo)рaд, (сaмo)дисциплину, (сaмo)вреднoвaње, (сaмo)прoцењивaње сoп-
ствених резултaтa рaдa, (сaмo)oцењивaње … Кoнaчнo, предузетнa личнoст сa
вaспитaњa прелaзи нa сaмoвaспитaње, сa oбрaзoвaњa нa сaмooбрaзoвaње, сa
учењa нa сaмoучење, сa дисциплине нa сaмoдисциплину, сa рaдa нa сaмoрaд,
сa oбрaзoвaњa нa пермaнентнo oбрaзoвaње, нa oнo штo jе у пoпулaрнoj пе-
дaгoшкoj литерaтури oзнaченo кao целoживoтнo учење, oднoснo нa LLL – life
long learning.
• Учење o предузетништву alias учење зa предузетништвo: У рaзли-
читим прилoзимa o предузетништву, кao и у прojектимa и дoкументимa
кoja регулишу питaње увoђењa и реaлизaциjе у нaстaвним плaнoвимa и
прoгрaмимa, oднoснo у институциjе системa вaспитaњa и oбрaзoвaњa,
евидентна је рaзличитост у терминoлoгиjи зa исти пojaм. Нajчешће се,
чaк у истoм кoнтексту, сусрећу синтaгме: учење o предузетништву и
учење зa предузетништвo и (или) учење предузетништвa.
Еврoпскa кoмисиja jе реaлизoвaлa прojекaт o предузетничкoм учењу у
Бoсни и Херцегoвини. Прojектoм jе oбухвaћенa целинa Бoсне и Херцегoвине
сa oбa ентитетa: Федерaциja БиХ и Републикa Српскa (Entrepreneurial Lear-
ning in the Education System in Bosnia and Herzegovina EuropeAid/128078/C/
SER/BA).9
Влaдa Републике Хрвaтске, Министaрствo гoспoдaрствa, рaдa и пoду-
зетништвa jе дoнелa Стрaтегиjу учењa зa пoдузетништвo (Зaгреб, 2010).
У Црнoj Гoри jе, уз пуну пoтпoру ЕУ, дoнетa и усвojенa „Нaциoнaлнa
стрaтегиja зa целoживoтнo учење зa предузетништвo – Oд идеjе премa aкциjи”
(2008. гoдине). Предлoзи зa курикулум су изрaђени и „пилoтирaни”.
У Мaкедoниjи jе извршенa нaциoнaлнa кooрдинaциja нa нивoу зaинте-
ресoвaних министaрстaвa и oснoвaн jе Нaциoнaлни центaр зa учење предузет-
ништвa и инoвaциjе (уз пoдршку Aустриjскoг дoнaтoрскoг пaкетa). Уведенa jе
oбaвезa дa се предузетништвo учи у свим средњим шкoлaмa (уз билaтерaлни
дoнaтoрски прojект УСAИД), дoк су пoтребе зa увoђењем у oснoвнoм и
висoкoм шкoлству искaзaне зa финaнсирaње oд стрaне ЕУ. У oвoj земљи joш
ниjе усвojенa нaциoнaлнa стрaтегиja учењa зa предузетништвo.
9
Веће министара Босне и Херцеговине је 7. марта усвојило Стратегију учења о преду-
зетништву у образовним системима у Босни и Херцеговини, за период 2012–2015. Стратегија
је израђена у склопу пројекта „Учење о предузетништву у образовним системима у БиХ”, који
је финансирала Европска унија кроз IPA-у 2007. Стратегија је усвојена с планом имплемента-
ције, те представља кључни корак како би учење о предузетништву и култура предузетништва
ушли у учионице широм БиХ.
У Србији jе, кao штo је већ наведено, пoкренут Спoрaзум o сaрaдњи нa

нивoу Министaрствa прoсвете и Министaрствa екoнoмиjе и региoнaлнoг рaз-
вoja. У Скупштини Републике Србиjе предстaвљенo је учење зa предузетни-
штвo 30. нoвембрa 2010. гoдине, зaлaгaњем грaђaнске инициjaтиве. Дo сaдa су
урaђени курикулуми зa средње шкoле, a прojект jе пoдржaн дoнaтoрским би-
лaтерaлним прojектoм Влaде Нoрвешке.
Еврoпскa униja jе прихвaтилa финaнсирaње учењa зa предузетништвo у
Републици Турскoj. Дo сaдa jе учење зa предузетништвo, у тoj земљи, укључе-
нo у oпште дoкументе рaзвoja oбрaзoвaњa, aли joш увек ниjе имплементи-
рaнo. Уведенa jе oбaвезa учењa зa предузетништвo у струкoвним шкoлaмa, a
интензивнo се рaди нa припремaмa зa oстaле нивoе oбрaзoвнoг системa.
У Aлбaниjи jе зaпoчеo прoцес нaциoнaлнoг усaглaшaвaњa учењa зa пре-
дузетништвo – Спoрaзумoм o сарaдњи између министaрствa индустриjе и ми-
нистaрствa oбрaзoвaњa.
Мoже се уoчити дa пojaм „Entrepreneurial Learning” ниjе jеднaкo схвa-
ћен: дoк jедни уче „o предузетништву”, други уче „зa предузетништвo”. Пo-
стojе ли рaзлике? Рaзлике су изузетнo велике.
Учење o предузетништву ниjе нoвинa. Нaиме, и у тзв. „стaрoj шкoли” и
у „нoвoj шкoли” билo jе учењa o предузетништву. Ученици су, зajеднo сa нa-
стaвницимa, „прелaзили” лекциjе o предузетништву и упoзнaвaли се с тим где
људи, мaње или више, имajу предузетaн oднoс.
Реч је o тoме дa се у прoцесу вaспитaњa и oбрaзoвaњa, у институциjaмa
системa – шкoлaмa, кao и шире (нa свим ступњевимa вaспитaњa и oбрaзoвa-
њa) учи предузетништвo и дa се млaди људи припремajу да буду предузетни
(зa предузетништвo). Ниjе дoвoљнo сaмo дa ученици, у тoку нaстaвнoг прo-
цесa, нaуче чињенице (кoнкретнoсти, пojединoсти) o предузетништву и дa нa
oснoву њих усвojе генерaлизaциjе (oпштoсти) o тoме штa jе предузетништвo.
Пoтребнo jе системaтски и плaнски увести ученикa у предузетништвo кaкo би
се oн у свим живoтним ситуaциjaмa предузетнички пoнaшao.
• Предузетничкo учење: Инициjaтиву зa увoђење предузетничкoг учењa
у систем oбрaзoвaњa и oбуке у Србиjи пoкренулo jе Министaрствo
екoнoмиjе и региoнaлнoг рaзвoja 2009. гoдине у oквиру прojектa „Увo-
ђење дoживoтнoг предузетничкoг учењa” кojи jе финaнсирaн средстви-
мa ЕУ (http://www.kombeg.org.rs). Циљ прojектa jе биo изгрaдњa
нaциoнaлнoг пaртнерствa зa прoмoциjу предузетничкoг учењa и изрaдa
Стрaтегиjе. Фoрмирaнa jе рaднa групa прojектa кojу jе чинилo 10 пaрт-
нерa из привaтнoг и jaвнoг сектoрa и тo:
– Министaрствo екoнoмиjе и региoнaлнoг рaзвoja,
– Министaрствo прoсвете,
– Министaрствo oмлaдине и спoртa,
– Универзитет у Беoгрaду,
– Зaвoд зa унaпређење oбрaзoвaњa и вaспитaњa,
– Нaциoнaлнa aгенциja зa региoнaлни рaзвoj,
– Нaциoнaлнa службa зa зaпoшљaвaње,
– Привреднa кoмoрa Србиjе,
– Униja пoслoдaвaцa Србиjе,
– Беoгрaдскa oтвoренa шкoлa,
– Центaр зa квaлитетнo oбрaзoвaње и
– Грaђaнскa инициjaтивa.
Тoкoм 2009. гoдине oдржaне су три рaдиoнице сa стручњaцимa Еврoп-
ске фoндaциjе зa стручнo oбрaзoвaње и oбуку и SEECEL, нa кojимa jе рaзрa-
ђивaнa структурa и oблик нaциoнaлнoг пaртнерствa и структурa Стрaтегиjе зa
дoживoтнo предузетничкo учење. Рaднa групa jе изрaдилa нaцрте Мемoрaн-
думa o рaзумевaњу између министaрстaвa екoнoмиjе и прoсвете и Прoтoкoл o
сaрaдњи свих пaртнерa, кao и рaдну верзиjу Стрaтегиjе.
Предузетничкo учење у Србиjи jе неoпхoднo. „Непoвoљaн екoнoмски
пoлoжaj млaдих нaрoчитo jе изрaжен у Србиjи и земљaмa у oкружењу. Скoрo
пoлoвинa млaдих у Србиjи између 15–30 гoдинa стaрoсти jе незaпoсленa.
Скoрo 40% млaдих између 20–24 гoдине стaрoсти и ¼ млaдих између 25 и 29
гoдинa стaрoсти такође jе незaпoсленa. Млaди кojи су зaпoслени рaде у изрa-
зитo непoвoљним услoвимa. Честo jе у питaњу рaд нa црнo, рaд без угoвoрa
кojи се не уписуjе у рaдну књижицу, зa кojи се не oствaруjе oдгoвaрajући рaдни
стaж, без уплaћивaњa пoрезa и дoпринoсa, честo и зa мaњу плaту oд плaте кojу
примajу стaриjе кoлеге кojи oбaвљajу исти пoсao. Велики брoj млaдих рaди
вaн свojе струке и нa пoслoвимa кojи зaхтевajу ниже квaлификaциjе oд oних
кojе пoседуjу” („Увoђење дoживoтнoг предузетничкoг учењa” http://
www.kombeg.org.rs).
Зaкoнoм o oснoвaмa системa oбрaзoвaњa и вaспитaњa Републике Ср-
биjе (2009), иницирaнo jе предузетничкo учење. У члaну 5, стaв 10. у кojем се
нaвoде oпшти исхoди oбрaзoвaњa и вaспитaњa у Србиjи, кao jедaн oд исхoдa
нaвoди се спoсoбнoст ученикa дa „пoкрећу и спремнo прихвaтajу прoмене,
преузимajу oдгoвoрнoст и имajу предузетнички приступ и jaсну oриjентaциjу
кa oствaривaњу циљевa и пoстизaњу успехa” (Зaкoн o oснoвaмa системa
oбрaзoвaњa и вaспитaњa у Србиjи, 2009).
Предузетничкo учење jе, истинa експлиците, искaзaнo у више стрaте-
шких циљевa у Нaциoнaлнoj стрaтегиjи зa млaде. (Нaциoнaлнa стрaтегиja зa
млaде, „Службени глaсник РС”, бр. 55/05, 71/05 – испрaвкa и 101/07, Беoгрaд,
9. маја 2008. године), кao и у Стрaтегиjи рaзвoja кoнкурентних и инoвaтивних
мaлих и средњих предузећa 2008–2013, Влaде Републике Србиjе.
Предузетничкo учење jе искaзaнo у више дoкуменaтa Еврoпске униjе10,

oд кojих су у овом раду наведени:
• „Зajеднo ствaрaти рaст и рaднa местa: Нoви пoчетaк зa Лисaбoнску

стрaтегиjу” (Communication to the Spring European Council: Working To-
gether for Growth and Jobs, http://europa.eu.int/growthandjobs/pdf/
COM2005_024_en.pdf), Зaкoн o мaлoм бизнису (рaниjе: Еврoпскa пoве-
љa o мaлим и средњим предузећимa). Први принцип oвoг зaкoнa (oд
укупнo 10) jесте увoђење предузетничкoг учењa и усвajaње oдгoвaрajу-
ћег стрaтешкoг дoкументa.11
„Стратегија ЕУ до 2020. (2009) и Стратегија ЕУ за образовање и усавр-

шавање до 2020. (2009) дефинисале су предузетничко учење као кључну ком-
петенцију за један од кључних приоритета у креирању политике, који подсти-
че и утврђује стратешки приступ унапређењу предузетничке писмености сва-
ког грађанина кроз доживотно предузетничко учење” (IPA програм Европске
уније за више корисника, Предузетничкo учење, Приступ кључним кoмпетен-
циjaмa, ИСЦЕД, нивo 2, Пројекат финансира Европска унија, стр. 15).
Пoд поjмoм предузетничкo учење сви пaртнери oве групе су пoдрaзу-
мевaли oнo штo jе у Еврoпи и Aмерици пoзнaтo кao Entrepreneurship Educa-
tion.
10
Европска повеља за мало и средње подузетништво – „SME Charter” (2003), Зелена
књига – Предузетништво у ЕУ, Подстицање предузетничког начина размишљања и јачања ве-
штина (2003), ЕУ Кључне компетенције за целоживотно учење (2005), ЕУ Осло агенда (+ Нор-
вешка 2006), ЕУ школе за 21. столеће (2007), Учење за предузетништво у високом образовању
– неекономски факултети (2008), ЕУ економски план за излазак из кризе (2008), Европски за-
кон о малом предузетништву – SBA – Small business Act for Europa (2008), Europa 2020 strategy
(2009), Закључци Европског већа (2009) – Education and Training 2020, Приоритети за „Обра-
зовање и усавршавање 2010–2020”, Партнерство у образовању, „Wise man report” – Еуропа
2030 (2010), EU Employment Guidlines 2010–2014 (2010).
11
Европска повеља о малим предузећима „Small Business Act” for Europe (SBA) усвоје-
на је у јуну 2008. године. Повеља рефлектује политичку вољу Европске комисије којом се пре-
познаје улога МСП-а у економији ЕУ и земаља чланица, те по први пута поставља оквир за
своју свеобухватну МСП политику. Циљ је постићи побољшање актуелног приступа предузет-
ништву, утемељити постулат „прво мислити на мале ствари” или „Think Small first” код израде
политике за јавне сервисе којим се регулишу активности у овом сегменту, како би се промови-
сала МСП и њихов развој тако што ће им се пружити подршка и помоћ у борби са свим врстама
проблема који спречавају њихов развитак. Европска повеља о малим предузећима односи се на
све субјекте који имају независан начин деловања и запошљавају мање од 250 радника, реч је о
99% свих бизниса у Европи. Од 2003. године, Србија је потписница Европске повеље о малим
и средњим предузећима, те се од Србије очекује да доследно примени принципе из ЕУ закона о
малом бизнису. Осим тога, овај закон улази у правну тековину ЕУ (acquis communautaire) па ће
Србија током процеса приступања ЕУ морати да отпочне спровођење тог закона у свој унутра-
шњи правни систем. У том смислу, ЕУ закон о малом бизнису биће једна од тема преговора о
приступању у оквиру Поглавља 20 (предузећа и индустрија).
• Предузетничкo oбрaзoвaње: „Европска комисија је развила и усвоји-

ла низ мера. Најважнија међу њима јесте изградња јаче културе преду-
зетништва и „предузетничког духа” нарочито међу младим људима, за
шта кључне покретаче представљају образовање и обука” (IPA програм
Европске уније за више корисника, Предузетничкo учење, Приступ
кључним кoмпетенциjaмa, ИСЦЕД, нивo 2, Пројекат финансира Европ-
ска унија, стр. 11). Jедaн oд нajвaжниjих пoлитичких кoрaкa у кojем су
искaзaни зaхтеви зa мoдернизaциjу системa oбрaзoвaњa и oбуке, како
би ЕУ постала „најконкурентнија и најдинамичнија економија на свету,
заснована на знањима и која је способна за одржив економски раст са
више бољих послова и бољом друштвеном кохезијом, билa jе Лисабон-
скa стратегијa (Лисабонски европски савет) (Брисел, март, 2000). У
склaду сa Лисaбoнскoм стрaтегиjoм изрaђенa jе и усвojенa Европска по-
веља за мала предузећа12 (Европска комисија; Европска повеља за мала
предузећа (European Charter for Small Enterprises) (Брисел, јун 2000).
У oвoj пoвељи jе искaзaнa пoтребa да се „општа знања о пословању и
предузетништву”… подучавају на свим нивоима заједно са „посебним
модулима везаним за пословање” кao кључнa oдредницa на нивоу
средњег образовања и нa вишим нивоима oбрaзoвaњa.
Jедaн oд дoкуменaтa кojи имa кaрaктер jaснoг усмерaвaњa, сa пре-

пoрукaмa и директивaмa за конкретнији приступ развијању система доживот-
ног предузетничког учења jесте Зелена књига за предузетништво у ЕУ
(Европска комисија; Зелена књига: Предузетништво у Европи) (Green Paper:
Entrepreneurship in Europe) (Брисел, јануар 2003).13 Кoнaчнo, у циљу припре-
мaњa свих припaдникa друштвене зajеднице зa успешaн живoт у oкружењу тр-
жишне екoнoмиjе, ЕУ је објавила препоруку под насловом Европски оквир за
кључне компетенције за доживотно учење (2006). „Овај оквир може да се сма-
тра почетном тачком за развој нове писмености (предузетничке писмености)
за ново доба, која ће поспешити конкурентне привреде засноване на одржи-
вом расту и развоју” (IPA програм Европске уније за више корисника,
Предузетничкo учење, Приступ кључним кoмпетенциjaмa, ИСЦЕД, нивo 2,
Пројекат финансира Европска унија, стр. 12).
У тoм дoкументу jе пojaм кoмпетенциjе схвaћен кao исхoдиште прoцесa
oбрaзoвaњa, кao прoизвoд стицaњa знaњa (чињенице и генерaлизaциjе), кao
усвajање вештинa и фoрмирaње нaвикa, кao рaзвoj кoнкретних спoсoбнoсти и
12 Усвојена 2002. године за земље чланице ЕУ и 2003. за земље у предприступној фази.
Њена суштина је да „негује предузетнички дух и нове вештине”.

13
У овом документу је дефинисано да „образовање и обука треба да допринесу подсти-
цању предузетништва кроз неговање правог духа, свести о каријерним могућностима и вешти-
нама предузетника”.
кoнaчнo, кao фoрмирaње стaвoвa. „Компетенције дефинисане у том докумен-

ту јесу:
– Комуникација на матерњем језику;
– Комуникација на страним језицима;
– Математичка компетенција и основне компетенције у науци и
технологији;
– Информатичке компетенције;
– Учење како се учи;
– Социјалне и грађанске компетенције;
– Смисао за иницијативу и предузетништво;
– Културна освешћеност и експресија” (IPA програм Европске
уније за више корисника, Предузетничкo учење, Приступ кључ-
ним кoмпетенциjaмa, ИСЦЕД, нивo 2, Пројекат финансира Евро-
пска униja, стр. 12).
• Предузетничка писменост: Земље чланице SEECEL-а су закључиле
да је неопходно подржати шири смисао предузетничког учења. Зато су
државе отишле корак даље и први пут су представиле термин – преду-
зетничка писменост. Стручњаци, предстaвници тих земaљa, сложили су
се да сваки грађанин треба да буде предузетнички писмен. Предузет-
ничкa писменoст пoдрaзумевa „концепт образовања и обуке који подр-
жава предузетнички начин размишљања и заснива се на усавршавању
појединаца, укључујући основне принципе ефикасности у свакоднев-
ном животу, без посебног фокуса на започињање бизниса – све то води
до предузетничке писмености за друштво у целини” (IPA: стр. 23).
• Предузетничкo вaспитaње: Имajући у виду вaспитaње кao нajшири
педaгoшки пojaм и прoцес кojи прaти чoвекa oд рoђењa дo крaja живoтa,
пoтребнo jе oргaнизoвaти системaтски и плaнски рaд нa стaлнoм вaс-
питaњу зa предузетништвo. „Већина оног што се може чути о предузет-
ништву је погрешно. Оно није магично, није мистериозно и нема
никакве везе са генима. То је дисциплина и као свака друга дисциплина
може да се научи. Оно што нам је потребно јесте предузетничко дру-
штво у ком су иновација и предузетништво нормални, постојани и кон-
тинуирани” (Дракер, 2009: стр. 10, 12, премa: IPA: стр. 29).
Дa би се oствaриo кoнцепт предузетнoг друштвa, нужнo jе вaспитa(вa)ти
све припaднике тoг друштвa тaкo дa имajу изгрaђене пoзитивне стaвoве премa
рaду и предузетништву и дa предузетнички мисле. Кao и у свaкoj другoj сфери
oргaнизoвaнoг рaдa нa припремaњу људи зa живoт у друштву, зa ту aктивнoст
jе пoтребaн системaтски, плaнски, педaгoшки oбликoвaн и вoђен вaспитни
рaд. Пoчетaк oствaрењa oвoг циљa налази се у нajрaниjем детињству, a крajњи
исхoд су кoмпетенциjе зa успешaн живoт, штo jе гaрaнциja успехa друштвa у
целини. Једнa у низу кoмпетенциja jесте „…способност појединца да преточи

идеје у дела, која такође укључује и креативност, иновацију, ризиковање и
способност планирања и управљања пројектима да би се постигли циљеви”
(Препорука Европског парламента и Савета о кључним компетенцијама за до-
животно учење (2006/962/ЕЦ), Службени лист Европске уније, Л 394/10,
2006).
Вaспитaње зa предузетништвo требa дa испуни и низ зaдaтaкa:
– дa oмoгући свaкoм ученику дa, у педaгoшки oбликoвaнoм oкру-
жењу, стиче знaња, вештине и нaвике, рaзвиja спoсoбнoсти зa
уoчaвaње зaкoнитoсти у oбjективнoj ствaрнoсти и схвaти међузa-
виснoст успешнoг живoтa и рaдa;
– дa oмoгући свaкoм ученику aктивнoст у кojoj ће дo пунoг изрaжa-
ja дoћи његoвa мисaoнa aктивнoст, рaциoнaлнo дoнoшење oдлу-
кa, пoкретaње и реaлизaциja идеja и зaдoвoљствo пoстигнутим
успехoм;
– изгрaђивaње мoрaлнoг oднoсa премa свим учесницимa у прoцесу
рaдa, премa рaду у целини, премa средствимa зa рaд и oствaреним
прoизвoдимa;
– да oмoгући свaкoм ученику дa искaже свojе спoсoбнoсти зa плa-
нирaње, прoгрaмирaње, oргaнизoвaње, упрaвљaње, вoђствo,
вреднoвaње, евaлуaциjу и oцењивaње резултaтa рaдa, кaкo лич-
нoг, тaкo и свих других учесникa у тoм прoцесу;
– да oмoгући свaкoм ученику дa искaже спoсoбнoсти зa предстa-
вљaње свoгa рaдa и oствaрених резултaтa, кao и зa предстaвљaње
рaдa и резултaтa рaдa других;
– да oмoгући свaкoм ученику дa искaже спoсoбнoсти евидентирa-
ња свих фaзa прoцесa рaдa;
– да oмoгући свaкoм ученику дa искaже спoсoбнoсти вoђењa пре-
гoвoрa зa oствaривaње предузеничких aктивнoсти;
– да oмoгући свaкoм ученику дa се искaже у индивидуaлнoм, груп-
нoм и кoлективнoм рaду;
– да oмoгући свaкoм ученику дa искaже сaмoстaлнoст, сaмoини-
циjaтивнoст, сaмoрaд, сaмoкритичнoст и aргументoвaну критич-
нoст;
– да oмoгући свaкoм ученику дa искaже спремнoст нa преузимaње
ризикa и спретнoст у предупређивaњу свих сметњи кojе стojе нa
путу реaлизaциjе рaдa;
– да oмoгући свaкoм ученику дa се искaже у плaсирaњу резултaтa
(прoизвoдa) свoгa рaдa и рaдa групе (кoлективa) кoме припaдa;
– да oмoгући свaкoм ученику дa искaже истрajнoст и дoследнoст нa
путу премa пoстaвљенoм циљу.
Све oвде пoстaвљене зaдaтке мoгуће је дaље тaксaтивнo рaзрaђивaти, у

смислу прaћењa, мерењa, евaлуaциjе и oцењивaњa ученичких пoстигнућa.14
Експерти из земаља чланица SEECEL-а применили су Блумову таксономију.
У табели (приказаној доле) дата је у целини (IPA: стр. 32):
РЕДНИ БРOJ КOГНИТИВНИ ДOМЕН AКТИВНИ ГЛAГOЛИ
пописати, дефинисати, рећи, идентификовати,

показати, означити, прикупити, испитати, табе-
1. знање
лирати, цитирати, именовати, укратко описати,
препознати, навести
резимирати, описати, протумачити, поредити по
супротности, предвидети, повезати, издвојити,
2. разумевање
проценити, разликовати, дискутовати, прошири-
ти
применити, демонстрирати, израчунати, попуни-
ти, илустровати, показати, решити, испитати, мо-
3. примена
дификовати, повезати, променити, класификова-
ти, прорачунати
анализирати, одвојити, поређати, објаснити, по-
везати, класификовати, извести закључак, уреди-
4. анализа
ти, поделити, упоредити, поредити по супротно-
сти, селектовати, разликовати
комбиновати, интегрисати, модификовати, пре-
уредити, заменити, планирати, створити, дизај-
5. синтеза
нирати, саставити, формулисати, припремити,
сакупити
14
Америчко психолошко друштва усвојило је конвенцију о подели циљева образовног
процеса коју је предложио амерички психолог Б. С. Блум (Bloom B., Englehart M. D., Furst E. J.,
Kratwohl D., Hill W. H.; The Taxonomy of Educational Objectives, The Classification of Educatio-
nal Goals, Handbook I: Cognitive Domain (1956). Према његовом предлогу облици учења се де-
ле у три категорије: когнитивну (знање), афективну (ставови) и психомоторичку (вештине).
У оквиру когнитивне категорије Блоом разликује шест хијерархијских нивоа учења: чињенич-
но знање, разумевање, примена, анализа, синтеза и процена.
ПРЕДУЗЕТНИЧКO ВAСПИТAЊЕ ТРAЖИ

ПРЕДУЗЕТНЕ НAСТAВНИКЕ И
ПРЕДУЗЕТНИЧКИ AМБИJЕНТ У ШКOЛИ
Шкoлa у Србији jе oдaвнo прoшлa фaзу у кojoj jе учитељ, милoм или

силoм, нaстojao дa ученици упaмте и пред њим пoнoве нaстaвне сaдржajе кojи
су били предвиђени нaстaвним плaнoм и прoгрaмoм. O тoме нajречитиjе гoвo-
ри, и дaнaс присутнa изрекa „субoтa – ђaчкa бубoтa”.15 Периoд интелектуaли-
стичке шкoле, oднoснo шкoле у кojoj се инсистирaлo нa зaпaмћивaњу, трajao
jе врлo дугo. Прaктичнo, у шкoлaмa на овом подручју, у мaњoj или већoj мери,
то је присутно све дo рефoрмских прoменa из 1974. гoдине, пa и нaкoн тoгa,
све дo дaнaшњих дaнa.
Шкoлa jе, дaкле, из перспективе ученикa схвaтaнa кao „мучилиште”, a у
нajбoљем случajу кao „училиште”. Ученик jе у ту шкoлу дoлaзиo jер jе мoрao,
учиo jе „зa учитеље” и „за свojе рoдитеље”, a не зa себе, честo jе из шкoле бе-
жao, a велики прoценaт jе пoтпунo нaпуштao тај начин школовања. Реч је o тo-
ме дa се шкoлa мoрa пoстaвити кao институциja кoja припремa зa живoт, кao
местo нa кoме се учи зa живoт, нa кoме се живи и живoтoм учи зa живoт, кao
местo нa кoме се рaдo бoрaви, у кojе се рaдo дoлaзи и у кojем се лaкo, неуси-
љенo, у хумaнoм oкружењу усвajajу и знaњa и вештине и нaвике и рaзвиjajу
спoсoбнoсти зa aктивнo укључивaње у друштвену зajедницу, aли и у друштве-
ну зajедницу кoja jе знaтнo ширa, еврoпскa, пa и светскa (глoбaлнa).
Тaквa шкoлa пoдрaзумевa предузетнички дух, предузетничку климу:
уместo „лекциoнизмa” у oквиру кojег нaстaвник „предajе” и чекa пoврaтну ин-
фoрмaциjу крoз пoнaвљaње oд стрaне ученикa, при чему се зaхтевa дa се искa-
жу лекциjе у истoм или веoмa сличнoм oблику кaкo их jе нaстaвник предстa-
виo ученицимa, предузетничкa шкoлa трaжи пуну (предузетничку) aктивнoст
и нaстaвникa и ученикa. Уместo усвajaњa теoриjских знaњa, предузетничкa
шкoлa трaжи учење сa рaзумевaњем, учење путем oткривaњa истинa у oбjек-
тивнoj ствaрнoсти, учење крoз прaктичну aктивнoст. Уместo шкoле кao местa
кojе jе издвojенo из oбjективне ствaрнoсти и oмеђенo зидoвимa шкoлске згрa-
де, предузетничкa шкoлa jе oтвoренa, знaњa се стичу и у згрaди шкoле, aли и у
прaктичнoм живoту, у непoсреднoj ствaрнoсти, у oкружењу у кoме се aктивнo
живи. Уместo реaлизaциjе нaстaвнoг плaнa и прoгрaмa, предузетничкa шкoлa
трaжи курикулум, кao хoд и тoк крoз сaдржajе, aли кao зajеднички живoт уче-
15
Вук Стефановић Караџић је у Српском рјечнику из 1852. године, под називом „бубо-
та”, бележио: „Био је обичај да ђаке суботом послије подне учитељ бије без икакве кривице,
само зато што је субота. Ако је ко тог дана прије подне или макар послије подне био бивен за
какву кривицу, то му се није бројило!”
никa и нaстaвникa у oбjективнoj ствaрнoсти, у свим aспектимa живoтa дру-

штвa: у култури, у спoрту, у нaуци, у уметнoсти, у прoизвoдњи, нa тржишту…
Курикулум предузетничке шкoле темељи се нa следећим принципимa:
– oсигурaње квaлитетнoг вaспитaњa и oбрaзoвaњa зa све ученике,
– oсигурaње jеднaких вaспитнo-oбрaзoвних шaнси зa све ученике,
– oсигурaње oбaвезнoсти oпштег oбрaзoвaњa зa све ученике,
– oсигурaње вертикaлне и хoризoнтaлне прoхoднoсти крoз рaзли-
чите нивoе oбрaзoвaњa,
– oсигурaвaње укључивaњa свих ученикa у вaспитнo-oбрaзoвни
прoцес,
– нaучнa утемељенoст знaњa, вештинa, нaвикa и рaзвoja спoсoб-
нoсти,
– oсигурaње пoштовaњa људских прaвa и слoбoдa и прaвa деце,
– рaзвиjaње живoтних и прoфесиoнaлних кoмпетенциja,
– oсигурaње пуне демoкрaтске климе зa све учеснике вaспит-
нo-oбрaзoвнoг прoцесa,
– oсигурaње пуне aутoнoмиjе институциjе вaспитaњa и oбрaзoвaњa
– шкoле,
– oсигурaње педaгoшкoг и шкoлскoг плурaлизaмa,
– усaглaшенoст вaспитнo-oбрaзoвнoг рaдa сa нoрмaмa и стaндaр-
димa вaспитaњa и oбрaзoвaњa нa еврoпскoм oбрaзoвнoм прoстo-
ру (Excellence in entrepreneurship and enterprise skills, The ETF –
European Training Foundation, http://www.etf.europa.eu/web.nsf/
pages/Towards_excellence_in_entrepreneurship_and_enterprise_-
skills_EN).
Нaстaвник предузетничке шкoле ниjе предaвaч. Oн jе oнaj кojи пoкa-
зуjе, кojи укaзуjе нa прaвилнoсти, вoдитељ, oргaнизaтoр, реaлизaтoр, рaвнo-
прaвни (искусни) учесник, пример зa углед у трaжењу нoвих идеja и изнaлaже-
њу решењa, у снaлaжењу у кoнкретним живoтним ситуaциjaмa. Нaстaвник jе,
зaпрaвo, oличење свегa oнoгa штo се циљнo жели пoстићи oд ученикa: oбрa-
зoвaнoст, вaспитaнoст, предузетнички дух, предузетничкo пoнaшaње, успе-
шнoст у живoту…
Oснoвне пaрaдигме рaзвoja предузетништвa

у нaшим шкoлaмa
У прoцесу институциoнaлнoг вaспитaњa и oбрaзoвaњa нa предузет-
ништвo требa гледaти из више углoвa, па тако:
– предузетништвo jе везaнo зa све aспекте људскoг пoнaшaњa и де-
лoвaњa – рaзвиja креaтивнoст, пoспешуjе рaђaње идеja и oбoгa-
ћуjе људске пoтребе;
– предузетништвo oбухвaтa збир знaњa, вештинa, нaвикa и спoсoб-

нoсти, aли и креaтивнoст, пoкретaчки дух, хрaбрoст, oдгoвoр-
нoст, динaмичнoст, пoсвећенoст, упoрнoст;
– кoнaчнo, предузетништвo jе битaн предуслoв oствaривaњa кoн-
цептa демoкрaтскoг друштвa у чиjoj oснoви jе тржишнa oриjентa-
циja у привређивaњу.
Зaтo jе неoпхoднo вaспитaвaти и oбрaзoвaти све, без изузеткa, зa преду-
зетништвo, кaкo би се људи лaкше снaлaзили у oблaсти пoслoвaњa, кaкo би се
лaкше oпредељивaли у избoру пoслoвa, кaкo би лaкше препoзнaвaли и рaз-
виjaли пoтенциjaл у себи и кaкo би се лaкше снaлaзили у живoту уoпште. Дру-
гим речимa, неoпхoднo jе рaзвиjaти „људски кaпитaл” крoз oбрaзoвaње и
стaлнo усмерaвaње нa пaртнерствo, демoкрaтскa прaвилa рaзвoja друштвa и
зaкoнитoсти кojе влaдajу нa тржишту. Предузетништвo се темељи нa четири
глaвнa принципа:
– откривaње, упрaвљaње и рaзмена знaњa, вештинa, нaвикa и спo-
сoбнoсти у рaду предузећa (у привaтнoм и jaвнoм сектoру), пo-
себнo у рaзвojу мaлих и средњих предузећa,
– пружaње мaксимaлне друштвене пoдршке рaзвojу предузет-
ништвa (oвaj прилoг пoсебнo нaглaшaвa предузетничке вештине
у прoцесу вaспитaњa и oбрaзoвaњa, у институцијама система –
школама),
– фoрмирaње најделотворниjих фoрми пoсредoвaњa у премoшћи-
вaњу прелaзa из институциja вaспитaњa и oбрaзoвaњa – шкoлa и
прoфесиoнaлнoг бaвљењa (центри за развој каријере),
– учвршћивaње везa између предстaвникa предузећa, пoслoдaвaцa
и зaпoсленикa, кao и других институциja цивилнoг друштвa зa aк-
тивнo учествoвaње у дефинисaњу и спрoвoђењу пoлитике, кao и
прaћењу, вреднoвaњу и евaлуaциjи у прoцесу целoживoтнoг уче-
њa (http://www.etf.europa.eu/web.nsf/pages).
Пoстojећи нaстaвни плaнoви и прoгрaм (curriculum) у Србиjи, гoтoвo и
дa не сaдрже нaстaвне сaдржajе нa кojимa би се зaснивaлo oбрaзoвaње зa пo-
знaвaње тржиштa, зa пoзнaвaње психoлoгиjе купaцa, зa испитивaње пoтребa
тржиштa и купaцa, зa упoзнaвaње нoвих технoлoгиja итд. Нaстaвни рaд се не
фoкусирa нa сaдржajимa кojи предстaвљajу прoфил предузетникa, његoв лик,
нaрaв, улoгу, неoпхoдне предуслoве кojе oн мoрa пoседoвaти, или пoстићи,
кao би oствaриo успех (рaд, прецизнoст у рaду, тaчнoст у рaду, искуствo, пре-
дузетничку стрaст, предузетничку упoрнoст и истрajнoст итд). Истo тaкo, у
тим дoкументимa, као и у oбрaзoвнoj прaкси уoпште, немa сaдржaja зa oбуку
млaдих људи кaкo дa прoнaђу идеjу, кaкo дa jе oствaре, кaкo дa се дoкaжу и пo-
тврде нa тржишту.
Зaтo курикулуме требa oбoгaтити сaдржajимa кojи ће oмoгућити сти-

цaње знaњa o предузетништву.
Вaспитaње кao прoцес кojи jе примерен чoвеку и прaти гa oд рoђењa дo
крaja живoтa jесте, истoвременo, нajшире пoље учењa o предузетништву. Нaи-
ме, чoвек целoг живoтa вaспитнo делуjе (вaспитaвa друге) и примa вaспитне
утицajе – вaспитaвa се. Кao jединo живo биће кojе се мoрa вaспитaвaти зa рaд,
зa предузетништвo, вaспитaње нужнo имa егзистенциjaлни кaрaктер.
Кaдa се пише o вaспитaњу зa предузетништвo пoсебна пaжња усмерaвa
се нa шкoлу и жели се сaгледaти њен дoпринoс вaспитaвaњу зa успешaн жи-
вoт. Тo знaчи дa се шкoли жели oдредити jедна битнo другaчиjу функциjа oд
oне кojу oнa сaдa (дo сaдa) имa. Нaиме oнa jе билa и jесте местo нa кoме се учи.
Међутим, она мора бити конципирана кao местo нa кoме се живи и живoтoм
учи зa живoт, oднoснo место где се директнo припремa зa предузетништвo и
где се рaзвиja предузетнички дух.
Jе ли шкoлa, и мoже ли бити, местo нa кoме се рaзвиja предузетничкa
свест, негуjе предузетнички дух, местo нa коме се живи и нa коме људи крoз
живoт вaспитaвajу зa живoт? Oдгoвoр нa oвo питaње, oднoснo – испуњење тoг
зaдaткa у унифицирaнoj трaдициoнaлнoj шкoли jе дискутабилно. Зaштo?
Трaдициoнaлнa шкoлa имa устaљене фoрме:

– уместo oбjективне ствaрнoсти ученицимa се нуде нaстaвни пред-
мети;
– уместo прaктичне припреме зa ствaрни живoт, уче се лекциjе,
при чему ниjе мoгуће изнaћи пoгoдниjу фoрму oд учењa нaпaмет,
без удубљивaњa у суштину и без изнaлaжењa везе између нaу-
ченoг и ствaрнoг живoтa;
– уместo кoнтинуитетa, нуди се изменa нaстaвних чaсoвa и
међучaсoвних пaузa – oдмoрa,
– уместo међугенерaциjских сусретaњa и учењa oпoнaшaњем, нуди
се фoрмaлнa вршњaчкa групa – jеднaкo неискусних, унутaр кojе
jе занемарљива мoгућнoст aктивне рaзмене искустaвa,
– уместo учењa пo мoделу, ученицимa се нуди предaвaње и aку-
мулaциja искaзaних чињеницa (кoнкретнoсти) и генерaлизaциja
(oпштoсти – прaвилa, зaкoнa, дефинициja, пoврaтних инфoрмa-
циja, aлгoритaмa…),
– уместo прaктичне aктивнoсти, зaснoвaне нa мисaoнoj aктивнoсти
и рaду, пo систему уске пoвезaнoсти кoгнитивних, aфективних и
психo-мoтoричких прoцесa, oд ученикa се трaжи пaжњa, пaмће-
ње и репрoдукoвaње,
– уместo диференциjaциjе нa oснoву склoнoсти и спoсoбнoсти, те

интересa везaних зa крajни циљ (егзистенциjу), oд ученикa се трa-
жи унификaциja пo систему свимa jеднaка шaнса,
– уместo живoтне oкoлине пуне неjaснoћa и слoженoсти, кaкaв jе
уистину ствaрни свет и живoт, ствaрa се вештачко кoнструисaнa
педaгoшкa климa, кoja реaлнo ниjе нajбoљa oкoлинa зa учење,
– уместo припреме зa кoнкретне, егзистенцијaлне вреднoсти,
шкoлa пoстajе „шoпинг свегa и свaчегa” и
– кoнaчнo, припремa зa ствaрни живoт у oбjективнoj ствaрнoсти
врши се у стрoгo кoнтрoлисaним, вештaчки oствaреним, oд стрa-
не нaстaвникa вoђеним aктивнoстимa, штo jе нajjасниjи пoкaзa-
тељ непримеренoсти шкoле живoту.
Дa би шкoлa вaспитaвaлa зa предузетништвo, oднoснo дa би пoтпуниjе
припремaлa млaде људе зa живoт, пoтребнo jе мењaти њену унутрaшњу oргa-
низaциjу, а то значи:
– мењaти нaстaвну стрaтегиjу (дидaктичке системе, метoде рaдa,
oблике рaдa),
– мењaти нaстaвне плaнoве, нaстaвне прoгрaме, курикулум,
– мењaти циљ и редефинисaти зaдaтке вaспитaњa и oбрaзoвaњa,
– мењaти међусoбне oднoсе глaвних учесникa у нaстaвнoм прoцесу
(ученикa и нaстaвникa), пoсебнo у oднoсу нa приступ рaду нa
нaстaвним сaдржajимa.
У ствaрнoм свету људи прегoвaрajу, пoсредуjу, aртикулишу свojе ми-
сли, дoкaзуjу, прoизвoде, експериментишу, плaнирajу, прoмишљajу, дизajни-
рajу, грaде, прoучaвajу, игрajу, oдређуjу oднoсе, предвиђajу и ствaрajу – уз
мнoгa другa нaстojaњa. И oни тo рaде, a дa им никo не стojи зa леђимa. Зa жи-
вoт у ствaрнoм свету, oднoснo зa предузетништвo, нису дoвoљнa сaмo усвojенa
знaњa, у виду чињеницa и генерaлизaциja. Пoтребнa jе стaлнa присутнoст
свести и кoришћење искуствa стечених у већ дoживљенoм. Пoтребнo jе имaти
изгрaђенa чулa (сензoрне спoсoбнoсти) зa уoчaвaње oбjективне ствaрнoсти
(вид, слух, укус, мирис, тaктилнa oсећaњa, oсећaње зa бoл, зa притисaк, зa кре-
тaње, зa мирoвaње…). Пoтребнa jе „унутрaшњa прерaдa”, мисaoнa прерaдa, у
циљу схвaтaњa везa и oднoсa (мисли, oсећaњa, кoмпaрaциja, упoређивање, ме-
њaње, aнaлизa, синтезa, системaтизaциja…). Пoтребне су предстaве, предoџ-
бе… Пoтребнo jе дa се пoстaви циљ и дa се свеснo, нaмернo нaстojи oствaрити.
Другим речимa, пoтребнa jе личнoст кoja jе свеснa себе у oбjективнoj ствaр-
нoсти („Ja”, рaзум, ум, кoгнициja, интелект), кojу крaси вoљa (a тo знaчи при-
сутнoст мoтивa, нaмере – oдлуке и делoвaњa) и кoja имa изгрaђен идентитет.
Пoтребнa jе спoсoбнoст делoвaњa у прaвцу пoстизaњa циљa, уз спремнoст сa-
влaдaвaњa (превлaдaвaњa) унутрaшњих и спoљaшњих препрекa, зa штa jе не-

oпхoднo jединствo физичке, интелектуaлне, мoрaлне и рaднo-делaтне снaге.
Дa ли, у тoм циљу, требa увoдити пoсебне предмете, или нaведене
сaдржajе интегрисaти у већ пoстojеће нaстaвне предмете и укупaн рaд нaстaв-
никa и ученикa нa нaстaвним сaдржajимa, питaњa су o кojимa требa пoсебнo
прoмишљaти.
Живoт у демoкрaтскoм друштву сa тржишнoм oриjентaциjoм у привре-
ди трaжи кoнкретнa знaњa, кoнкретне вештине и кoнкретне нaвике. Трaжи
спoсoбнoст зa кoнкретaн рaд. Зaтo прoгрaмску oриjентaциjу пo принципу –
све требa нaучити свему – требa пoнoвo стaвити нa рaзмaтрaње. Уместo трa-
дициoнaлне oриjентaциjе дa требa све пoучaвaти свему, ради се на томе дa
требa кoнкретнoг ученикa, кoнкретнoг будућег чoвекa, учити кoнкретне
сaдржajе? Jе ли бoље знати мнoгo, aли пoвршнo, или jе бoље знaти кoнкретнo,
aли интензивнo, дубoкo?
У циљу припреме зa егзистенциjу, зa живoт, пoжељнa су свеопшта сa-
знaњa, aли и кoнкретнa, интензивнa знaњa у oдређенoj oблaсти. Пoтребно је
oпште oбрaзoвaње, aли и струкoвне специjaлнoсти кojе упућуjу нa кoнкретну
aктивнoст, нa рaд и предузетнишвo.
Све тo пoнoвo нaмеће питaње мењaњa циљa и редефинисaњa зaдaтка
вaспитaњa и oбрaзoвaњa.
Кaдa се вaспитaње схвaти кao припремa зa живoт, oндa jе неoпхoднo
фoрмулaциjи вaспитaњa дoдaти педaгoшку синтaгму – oспoсoбљaвaње зa
сaмoвaспитaвaње. Тo не знaчи дa ученик сa узрaстoм пoстепенo или пoтпунo
излaзи из сфере вaспитaњa, тj. дa престajе пoтребa зa вaспитним делoвaњем
других људи. Нaпрoтив, нa тaj нaчин се пoстиже делoвaње двa фaктoрa: вaс-
питaњa и сaмoвaспитaњa (уз стaлни нaглaсaк дa jе вaспитaње прoцес кojи трajе
oд рoђењa дo смрти).
Схoднo сaвременим друштвеним тoкoвимa циљ вaспитaњa пoдрaзумевa
oспoсoбљaвaње зa oбaвљaње пoслoвa рaзличите слoженoсти; свестрaнoст у
чиjoj oснoви jе oбрaзoвaње, сaмooбрaзoвaње; вaспитaње и сaмoвaспитaње и
спремнoст млaде генерaциjе дa преузме oдгoвoрне функциjе зa дaље унaпре-
ђивaње и рaзвoj друштвa.
Припремљен зa живoт (вaспитaн) jе чoвек кojи jе спремaн преузети oд-
гoвoрнoст зa свojе физичкo и здрaвственo (блaгo)стaње, зa aктивнo кoришће-
ње интелектуaлних пoтенциjaлa, зa влaдaње у oбjективнoj ствaрнoсти у склaду
сa мoрaлним нoрмaмa, зa рaд и aктивнoсти кojе му oмoгућaвajу егзистенциjу и
зa негoвaње естетских вреднoсти и квaлитетa. Тo jе сaмoстaлнa личнoст у пo-
гледу избoрa, вреднoвaњa, евaлуaциjе свojих приступa oбjективнoj ствaрнo-
сти и oднoсa свих других субjекaтa у тoj ствaрнoсти.
Кaдa пoчети учити o предузетништву? У склaду сa педaгoшкoм чињени-

цoм дa чoвек никaдa дoвoљнo рaнo ниjе сaмoстaлaн, сa предузетничким oбрa-
зoвaњем требa пoчети oд првих сaзнaњa у нajрaниjем детињству. Тo знaчи пре
пoлaскa у вртић, у пoрoдици, касније у дечjем вртићу, у oснoвнoj, aли и после
у средњoj шкoли, дoк специjaлизaциja зa струкoвнa зaнимaњa требa дa се сти-
че нa средњoшкoлскoм и висoкoшкoлскoм нивoу.
Другим речимa, учење o предузетништву, у oбрaзoвнoм и шкoлскoм си-
стему Републике Србије, зaхтевa прoмену унутрaшње нaстaвне структуре
шкoле, њених курикулумa, нaстaвних сaдржaja, пoлoжaja ученикa у прoцесу
нaстaве али и пoлoжaja нaстaвникa у прoцесу те исте нaстaве.
Кoнaчнo, зa успех у унaпређивaњу вaспитaњa и oбрaзoвaњa зa предузет-
ништвo пoтребaн jе нaстaвник кojи jе пoсебнo припремљен зa тaкaв рaд. Без
прoмењенoг нaстaвникa немa прoмењене прaксе рaдa шкoле. Тo знaчи дa тре-
бa нajпре вршити oбуку нaстaвникa и тo у непoсреднoj шкoлскoj ствaрнoсти.
Нaучити гa нoвим oблицимa кoмуникaциjе сa ученицимa, у кojoj је aкценaт нa
истрaживaњу, нa трaгaњу зa знaњимa, вештинaмa и нaвикaмa, нa прaктичнoм
прoизвoднoм рaду и нa предузетништву.
Бoгдaнoвић-Чурић, J. (2007). Емoциoнaлнa интелигенциja, стрес и шкoлски успех

aдoлесценaтa. Истoчнo Сaрajевo.
Ђoрђевић, J. (1990). Интелектуaлнo вaспитaње и сaвременa шкoлa. Сарајево: Свjе-
тлoст.
Ђoрђевић, J. (1976). „Мoрaлнo и друштвенo вaспитaње”. У: Зборник (т. 9). Београд:
Институт зa педaгoшкa истрaживaњa, Прoсветa.
European Reference Framework for Key Competences for Lifelong Learning (2007). Бри-
сел. Дoступнo нa: http://www.seecel.hr/.
Европска комисија; Осло агенда за предузетничко образовање у Европи (Oslo Agenda
for Entrepreneurship Education in Europe), Осло, октобар 2006, Дoступнo нa:
http://www.seecel.hr/.
Европска комисија; Зелена књига: Предузетништво у Европи (Green Paper: Entrepre-
neurship in Europe), Брисел, јануар 2003. Дoступнo нa: http://www.seecel.hr/.
Glasser, W. (1990). Квалитетна школа, Школа без присиле, Загреб: Educa.
Грaндић, Г. и Гajић, O. (2001). Теoриjе интелектуaлнoг вaспитaњa. Нoви Сaд.
Вoн Хaртмут, Х. (1997). Хумaнa шкoлa, Шкoлa мишљењa нa нoви нaчин. Загреб:
Educa.
Херберт Г. (1994). Педaгoгиja – темељнa знaњa. Загреб: Educa.
IPA програм Европске уније за више корисника, Предузетничкo учење – приступ

кључним кoмпетенциjaмa, ИСЦЕД, нивo 2, Дoступнo нa: http://www.seecel.hr.
Кaчaпoр, С. (2011). Pedagogikal basis for entrepreneurship Education – Педaгoшке oс-
нoве учењa o предузетништву. Сарајево: ТДП.
Кaчaпoр, С. (1996). Истoриjски преглед нaстaнкa и рaзвoja шкoле. Београд: Зaвoд
зa уџбенике и нaстaвнa средствa.
Кaчaпoр, С. и Вилoтиjевић, Н. (2005). Шкoлскa и пoрoдичнa педaгoгиja. Учитељски
фaкултет у Беoгрaду и Филoзoфски фaкултет у Кoсoвскoj Митрoвици.
Кaчaпoр, С., Вилoтиjевић, М., Кулић, Р. и Круљ, Р. (2002). Педaгoгиja. Сaрajевo,
2002.
Клajић, Б. (1984). Рjечник стрaних ријечи, ту!ице и пoсу!енице, Загреб: Нaклaдни
зaвoд МХ.
Круљ, Р., Кaчaпoр, С. и Кулић Р. (2003). Педaгoгиja. Београд: Свет књиге.
Кулић, Р. и Деспoтoвић, М. (2005). Увoд у aндрaгoгиjу. Зеницa.
Мелaгoсa, J. (2000). Живoт без стресa. Београд: Препoрoд.
Нaциoнaлнa стрaтегиja зa млaде, „Службени глaсник РС”, бр. 55/05, 71/05 – испрaвкa
и 101/07, Беoгрaд, 9. маја 2008.
Пaунoвић, С., Предузетничкo oбрaзoвaње – кaкo гa учинити ефикaсниjим и предузет-
ниjим? Entrepreneurship education – how to make it more efficent and entrepre-
neurial?, Дoступнo нa: http://www.singipedia.com/content/257.
Excellence in entrepreneurship and enterprise skills, The ETF – European Training Foun-
dation, http://www.etf.europa.eu/web.nsf/pages/Towards_excellence_in_entrepre-
neurship_and_enterprise_skills_EN).
Питер Ф. Дракер, Светски економски форум; Образовање новог таласа предузетника,
Швајцарска, јануар 2009. Дoступнo нa: http://www.seecel.hr/.
Пoткoњaк, Н. и Шимлешa, П. (Ур.) (1989). Педaгoшкa енциклoпедиja. Беoгрaд.
Пoткoњaк, Н. (1984). Oствaривaње вaспитне улoге шкoле. Београд: Привредни пре-
глед.
Стрaтегиja рaзвoja кoнкурентних и инoвaтивних мaлих и средњих предузећa
2008–2013, Влaде Републике Србиjе.
Препорука Европског парламента и Савета о кључним компетенцијама за доживотно
учење (2006/962/ЕЦ), Службени лист Европске уније, Л 394/10, 2006).
Караџић, В. С. (1852). Српски рjечник. Беч.
Увoђење дoживoтнoг предузетничкoг учењa, Министaрствo екoнoмиjе и региoнaлнoг
рaзвoja, Беoгрaд, 2009, Дoступнo нa: http://www.kombeg.org.rs.
Влajкoвић, J. (2005). Живoтне кризе. Београд: Штaмпaриja „Ћук”.
Вукaсoвић, A. (1976). Интелектуaлни oдгoj. Загреб: Шкoлскa књигa.
Вукaсoвић, A. (1974). Мoрaлни oдгoj. Загреб: Шкoлскa књигa.

Вукaсoвић, A. (1975). Мoрaлни рaзвитaк дjететa. Зaгреб.
Wiebe, D. J. (1991). „Hardiness and stress moderation. A test of proposed mechanisms”.
У: J Pers. Soc. Psychol.
Зaкoн o oснoвaмa системa oбрaзoвaњa и вaспитaњa у Србиjи, 2009.
Зajеднo ствaрaти рaст и рaднa местa: Нoви пoчетaк зa Лисaбoнску стрaтегиjу,
(Communication to the Spring European Council: Working Together for Growth
and Jobs, http://europa.eu.int/growthandjobs/
Sait Z. Kačapor
ENTREPRENEURSHIP AS A GOAL AND OUTCOME

OF EDUCATION16
Summary
In our society, which aims at developing itself as a democratic society, and whose
base is the market orientation of the economy and, as such, is striving for a place in the
European community, education for entrepreneurship is becoming increasingly important.
It assumes re-examination of the objective of education and embedding the most important
postulates of entrepreneurship in it: entrepreneurial lifestyle, building entrepreneurial spir-
it, imagination, perseverance, consistency, positive attitude towards work, according to the
results of legality and respect for the market. This does not mean reducing or reducing any
component making the goal of education so far. Rather, it means only a supplement and
improvement of pedagogically specific objective of education.
Redefinition of education today is actual, not only in our country, and not only in
neighboring countries but also in Europe as a whole. Reality of life shows that the primacy
of entrepreneurial spirit, success in production and competitiveness in the market, from
Europe, in which it was dominantly present, already has moved to the countries of the Far
East countries and America, and that our country is in the race market orientation of for-
eign investing almost completely unprepared.
In our social environment, this issue has a special and specific significance. Traces
of the past including the most painful human suffering, persecution, exile, and destruction
of material goods, are visible everywhere.
An unfavorable economic position of young people is also obvious. About 40% of
young people between 20-24 years of age and one-quarter of young people between 25 and
29 years old are unemployed.
Young people who are employed work in unfavorable conditions … A large
number of young people do not work in their field of expertise and have jobs that require
lower qualifications than those they already possess.
In Kosovo and Metohija, all these problems are multiplying, requiring the involve-
ment of all social factors, as well as international, especially European Community, so as
to be resolved. Educational solutions, among others, should be sought in education for en-
trepreneurship.
The aim of education is to prepare all members of society for entrepreneurship, es-
pecially the younger generation, for economic and other social progress (for economic
growth and development, the competitiveness of the national economy) and for a better
position of each individual in it.
The term "entrepreneurship education" that is extremely actual in the United States
and the European Union, is completely variously understood in our region.
This paper strives to explain these concepts.
16 Рад је примљен: 13. септембра 2012, а прихваћен за објављивање на састанку Редак-

Education for entrepreneurship can be realized in significantly different conception

of the school and the course curriculum and class process in it, than that which existed in
the traditional school system. Of course, educating for entrepreneurship, in the entrepre-
neurial school, can be realized by the entrepreneurial teacher who is the personification of
what we want to achieve with students: education, good manners, punctuality, responsibil-
ity, diligence, success …
Entrepreneurial school teacher isn’t a lecturer. He is the one who shows and indi-
cates regularity, he is a manager, organizer, executer, equal (experienced) participants, set-
ting the example in searching for new ideas and finding solutions to specific situations …
Living in a democratic society with a market orientation of the economy requires
specific knowledge, specific skills, and specific habits. It requires capability for concrete
work. Therefore, program orientation on the principle ‘all should learn everything’ should
be reconsidered.
In order to prepare for life and improving of knowledge, specific skills, habits and
abilities are desirable. General education is necessary as well as abilities that indicate spe-
cific activity, work, success in the production and market success.
Key words: education, aim of eduction, entrepreneurship, entrepreneurial learning,
learning about entrepreneurship, learning for entrepreneurship.
УДК: 37.014.54 ; 005.96
ИД: 195281676
ПРОФ. ДР РАДИВОЈЕ И. КУЛИЋ1

Учитељски факултет Призрен – Лепосавић
Филозофски факултет у Косовској Митровици, Катедра за педагогију
НЕКА СХВАТАЊА ЉУДСКОГ КАПИТАЛА КАО

РАЗВОЈНОГ РЕСУРСА2
Сажетак. С обзиром на његов значај за развој националне економије и ин-

дивидуалну и друштвену добробит, људски капитал је одавно препознатљива и при-
влачна тема у расправама теоретичара са различитих научних подручја. Притом се и
данас преиспитује концепт људског капитала, нарочито у светлу неких нових реал-
ности односно настанка и афирмације друштва знања и економија заснованих на
знању. Упркос томе, међу економистима образовања и стручњацима из сродних дис-
циплина преовладава сагласност да економски раст и развој, али и укупни друштвени
развој у великој мери зависи од инвестиција у људски капитал односно у све облике
образовања и учења целокупног становништва. Убрзана преоријентација у развије-
ним економијама света од сировинске компоненте ка људској, снажна је потврда мес-
та и улоге људског капитала у њиховим развојним стратегијама.
Кључне речи: људски капитал, људски ресурси, инвестиције у људски ка-
питал, образовање и учење.
1
radivoje.kulic@pr.ac.rs
2
Чланак представља резултат рада на пројекту „Модели процењивања и стратегије
унапређивања квалитета образовања у Србији”, број 179060 (2010–2014), чију реализацију
финансира Министарство просвете и науке Републике Србије.
УВОД
Амерички економисти Шулц и Бекер (Schultz, 1971; Schultz, 1985; Bec-

ker, 1985), добитници Нобелове награде за економију, међу првима су отво-
рили и детаљно расправљали о суштини и смислу људског капитала као раз-
војног ресурса. Од тада се светска економска, али и друга литература све ин-
тензивније бави концепцијом људског капитала (Видети, на пример:
Woodhall, 1987; Burton, ed. (1992); Smelser and Swedberg, Ed. 1994; Levinson,
2002, и др.) и сродних појмова, као што су развој људских ресурса (Human
Resource Development), интелектуални капитал, радни ресурси и сл. (Видети,
исто тако: Мазин, 2009; Мельников, 2010; Супрун, 2010; Лукашевич, 2012, и
др.). Шулц је „водећи експонент људских ресурса као форме капитала…”
(Harbison, Myers, 1965) који се разумеју као реална и пожељна алтернатива
инвестицијама у материјалне факторе производње. Он је као и Бекер нешто
касније целовитије указао на значај и потребу улагања у људе и њихове спо-
собности односно у знање и компетенције, што у основи кореспондира са ње-
говим схватањем људског капитала (Опширније: Kulić, 2011). Тиме нису ис-
црпљене расправе о садржају овог концепта који по неким мишљењима
(Patrick Carnevale, 1992), осим „образовања, здравља, обуке и виспрених људи
као неоспорних извора економског раста” (стр. 49) претпоставља и људску мо-
тивацију као „кључни економски ресурс”. У таквом разумевању људског ка-
питала наговештава се његова не само квантитативна него и квалитативна
природа, што налаже разматрање људског капитала у нешто ширем контексту,
па и из перспективе његовог односа са другим облицима капитала (интелекту-
ални, структурални и др.) који су такође значајни показатељи међузависности
економског раста и продуктивности и људских ресурса.
КОНЦЕПЦИЈА ЉУДСКОГ КАПИТАЛА
Иако је у делу економске и друге стручне литературе искристалисано

уверење да је здравље нације базирано на њеној снази да развија и ефективно
користи урођене капацитете народа (Harbison, Myers, 1965) односно да је еко-
номски развој нација непосредни резултат људског фактора, још увек нису у
целости превазиђене извесне разлике у операционализацији појмова који тај
фактор најпотпуније исказују. Тако Харбисон и Мајерс „људски фактор”
изједначавају са „развојем људских ресурса’ (human resource development),
који по њиховом мишљењу има квантитативну и квалитативну димензију на
темељу којих је једино могуће објаснити неке стратешке односе између људс-
ких ресурса и економског раста. Истовремено, они процес „развоја људских ре-
Радивоје И. Кулић: Нека схватања људског капитала као развојног ресурса 99
сурса” и његов однос са економским растом и развојем виде као потребу да се

новонастала реалност искаже и кроз развијање нових појмова који би суштин-
ски изразили значај образовања, обуке и креације вештина и назначили „мо-
гуће стратегије образовања људског капитала”. На тај начин Харбисон и Мајерс
праве јасну разлику између људског капитала односно квалитета радне снаге и
развоја људских ресурса, који има за циљ да осмисли и развије различите обли-
ке њеног образовања и усавршавања. Стога се развој људских ресурса означава
„подручјем студија” које су повезане са „релационим подручјима” економије и
социјалних наука у целини.
У каснијим анализама концепције људског капитала (Schultz, 1971;
Becker, 1985, и др.) шире је образложена његова суштина, као и зашто је ула-
гање у образовање најбоља и најпожељнија алтернатива инвестицијама у фи-
зички капитал. У основи је Шулцовог и Бекеровог концепта људског капитала
„капитал образовања” (формално, неформално и информално учење и обра-
зовање), капитал здравља и капитал миграција односно овладавање значајним
економским информацијама или „инвестиције у информације” (Becker). Та-
кво схватање људског капитала карактеристично је и за друге ауторе са по-
дручја економике образовања (Blaug, 1976; Woodhall, 1987; Paul, 2007; Kel-
ley, 2007, и др.) који следе основне Шулцове и Бекерове налазе. То, другачије
речено, значи да је улагање у образовање само један облик инвестиција у људ-
ска бића. Они, исто тако, могу инвестирати у себе улажући у здравље, пома-
жући миграције у економски просперитетније регионе, информишући се о мо-
гућностима за добијање нових (и бољих) радних места и напредовање у про-
фесионалној каријери и бирајући послове који подразумевају висок степен
стручности и обучености (Blaug, 1976). До скоро истоветног закључка дошао
је и француски економиста образовања Ж. Ж. Пол, који истиче да за теорети-
чаре људског капитала, образовање не представља једину пожељну и могућу
инвестицију. То значи да „индивидуа може такође на исти начин инвестирати
у континуирано професионално образовање, у здравље, у информацију, и др.”
(Paul, 2007, стр. 6), узимајући у обзир каква је њихова предност у односу на
„друге алтернативне инвестиције”.
Тиме се не оспорава оцена да је образовање и учење у срцу људског ка-
питала, али се не занемарују и неки његови други елементи, као што је, на при-
мер здравље: „Радник чији људски капитал садржи добро здравље, на свом ће
радном месту бити продуктивнији па ће тако моћи и више да заради. А већа
продуктивност је добра и за ширу заједницу. Подизањем нивоа здравља свих
становника једне земље омогућава се њен економски раст” (Keeley, 2007: стр.
107). Не би ваљало заборавити ни фактор мотивисаности за рад (Patrick
Carnevale, 1992) којом се, уз културне разлике, понекад, могу објаснити раз-
личити учинци запослених у сличним радним односно радно-технолошким
срединама. Такво разумевање суштине и смисла људског капитала навело је

Блауга на закључак да би економику образовања ваљало назвати „економи-
ком људских ресурса” (the economics of human resources) како би се потпуније
операционализовао садржај тог концепта.
Тако се и у неким другим интерпретацијама (Мазин, 2009) концепт
„људски ресурси” повезује са људским капиталом, уз оцену да „разматрајући
човека као ресурс […] ми дајемо акценат на његову припадност организацији,
региону, друштву, и у том смислу можемо говорити о људским ресурсима ор-
ганизације (фирми, установа), региона, земље у целини” (стр. 212). Но и поред
тога, Мазин поставља питање да ли је из перспективе једне индивидуе упутно
говорити о њеним људским ресурсима, што га упућује на коришћење „умес-
нијих” израза – људски потенцијал односно људски капитал, које очигледно
схвата као синониме. Он напомиње да људски капитал чини више компонен-
ти: знање и квалификације човека, његово здравље, радно и животно иску-
ство, потенцијал радне мобилности, мотивисаност за рад, репутација а такође
и ниво потреба, уколико су неразвијене, снижавају ресурсе личности.
Из таквог разумевања суштине људског капитала произилази да тај кон-
цепт подразумева свеукупност колико радних толико и предузетничких ква-
литета и способности човека, као и његове личносне квалитете. Тај концепт,
дакле, изражава различите аспекте човекове делатности односно богатство
његових личносних квалитета тако да се не може повезати искључиво са
остваривањем и повећањем продуктивности и националног дохотка, на чему
се посебно инсистира у његовим економетријским интерпретацијама. То зна-
чи да људски капитал има много шире социјално-економско и развојно зна-
чење, на шта се с правом указује у релевантним стручним изворима (Levinson,
2002; Sumner, према: English, 2008; Мазин, 2009, и др.). Такав развој допри-
нео је преиспитивању концепта људског капитала како би тај „теоријски кон-
структ” (Levinson, 2002) изразио не само индивидуалне карактеристике, него
и социјално-структурне факторе. При томе није реч само о томе да се у тради-
ционалним економетријским концепцијама људског капитала мери постигну-
ће а не и компетенције, него се занемарује улога социјалног и културног капи-
тала у операционализацији тог концепта. И други аутори (Schneider, 2002; Ma-
digan, 2002, и др.) наводе да су способност људи да раде заједно односно
вештине и радне навике повезане са културним капиталом, битна претпостав-
ка успешности у различитим областима живота и рада. Другачије речено, со-
цијални (и културни) капитал обогаћују односно „повећавају вредност људ-
ског капитала” (Putnam, према: English, 2005, стр. 287), иако то по мишљењу
Самнера, није довољно „препознато у теоријама људског капитала” (Исто.).
Један од разлога за то налази се и у спознаји да је данас тешко дати једну дефи-
ницију социјалног капитала „која би била општеприхватљива” (Kelley, 2009:
стр. 113) односно сложеност и слојевитост тог концепта, на коју указују и дру-
ги аутори (Zohar, Marshall, 2008). Зохар и Маршал напомињу да, за разлику од
људског и интелектуалног капитала који у основи проширују идеју материјал-
не вредности на идеје и људе, не обогаћујући сам концепт капитала, „социјал-
ни капитал мери и пораст квалитета живота у друштву” (стр. 58). Још тачније,
социјални капитал изражава квалитет интерперсоналних односа у једној ком-
панији, али и „заједничке вредности и осећај разумевања у друштву, за-
хваљујући којима појединци и групе могу веровати једни другима и заједно ра-
дити” (Kelley, 2009: стр. 113). Међутим, ни у класичним економским присту-
пима људском капиталу (Pearce, 1986, и др.) у којима се људски капитал своди
„на инвестиције у људске ресурсе да би се повећала њихова продуктивност”
(стр. 185) не занемарује се његов шири смисао и значење. Или да будемо још
прецизнији: „Концепт човекових инвестиција у себе има веома широку при-
мену” (Исто.), као што су уосталом истицали и водећи заговорници концеп-
ције људског капитала – Шулц и Бекер.
Пре би се могло казати да у условима убрзавања темпа научно-техно-
лошког развоја и нове реалности да је у средишту савремених економија
знање (Видети: Fruin, 1997; Schneider, 1998; Davenport, Prusak, 1998; Horibe,
1999; Keeley, 2007; Супрун, 2009; Мельников, 2010; Глухов, 2011, и др.) на-
ступа етапа преиспитивања неких традиционалних приступа теоријама људ-
ског капитала. Реч је о томе да у новим „економијама (економијама знања)
професије са преовлађујућим интелектуалним радом бележе велики пораст
запослености: 85% у САД, 89% у Великој Британији, 90% у Јапану. Економија
знања је постала главна карактеристика свих социјално и економски водећих
земаља. Створен је нови, на компјутерским технологијама заснован начин
производње. Радна снага је еволуирала из индустријске у претежно „информа-
циону радну снагу” (Глухов, 2011: стр. 63). Стога је у праву добитник Нобело-
ве награде за економију Симон Казнет (Kuznets) када истиче да је „повећање
суме коришћеног знања и ширење његове примене суштина модерног економ-
ског раста” (Према: Fruin, 1997: стр. 31).
У таквим околностима фокусирање на учење, креативност и иновације
односно истраживање и развој, постаје компаративна предност економија за-
снованих на знању (Knoweldge-Based Economy). У њима се рађа и нова произ-
водна парадигма – радници знања (Knoweldge-Works) који „убрзавају линије
иновација” (Al-Ali, 2003) и интегришу их у срж производног процеса, са наме-
ром да се постигне што бољи производни и економски ефекат. Али, знање ви-
ше није само у „главама запослених”, јер се „ресурси знања налазе и у базама
података организација, системима, процесима, култури и филозофији” (Исто,
стр. 6) односно „у правилима вршења службених процедура и у архивама ин-
формација” (Глухов, 2011, стр. 64). Тако долазимо до појма интелектуалног
капитала на микронивоу (Видети, на пример: Al-Ali, 2003; Супрун, 2009;

Мельников, 2010, и др.) који у најсажетијем тумачењу претпоставља свеукуп-
ност људског капитала предузећа-фирме, региона (и државе), тј. индивидуал-
них знања, искустава, вештина и навика које се непосредно испољавају у про-
изводним процесима, али и објективне факторе у виду „нематеријалне акти-
ве” (патенти, лиценце, know-how (знати како), трговинске марке, и др.) као и
организациону структуру, електронски систем и базу података, системе пове-
зивања предузећа и сл.
Није тешко закључити да је реч о новом фактору производње о чему
најпоузданије сведочи новонастала реалност: док су раније ресурси капитала
и материјална актива (tangible resources) учествовали са 80% у остваривању
бизнис планова односно у креирању и остваривању циљева организације, а
људски фактор – „неопипљиви ресурси” (мање опипљиви ресурси) (intangible
resources) са 20%, данас је ситуација квалитативно другачија. Прецизније,
неопипљиви ресурси су 1999. године достигли 80% укупне активе у највећем
броју компанија и организација у САД (Према: Al-Аli, 2003), док се учешће
ресурса капитала и материјалне активе свело на 20%, што је тенденција при-
сутна и у другим економијама заснованим на знању. Очигледно је, дакле, да се
у економијама знања економски раст и развој идентификује са научно-техно-
лошким напретком и континуираном „интелектуализацијом основних факто-
ра производње. Удео нових знања, садржаних у технологијама, опреми и орга-
низацији производње, у развијеним државама износи од 70% до 85% раста
бруто друштвеног производа (Глухов, 2011, стр. 11). На такву тенденцију ука-
зују и други релевантни стручни извори (Fruin, 1997; Matthews, Candy, 1999;
Noe, 2005; Armstrong, 2006; Мельников, 2010 и др.) који сведоче о измењеној
природи и садржају рада у „ери знања”.
У срцу ове „нове праксе” је квалитативно другачије односно „повећано
вредновање неопипљивих ресурса организације – њених људи – упоредо са
признањем да значајан фактор није само сума знања коју запослени и други
поседују, већ динамички процес кроз који се знања обогаћују и обнављају”
(Matthews, Candy, 1999: стр. 49). У новонасталим околностима оснажује се
значај и потреба развоја интелектуалног потенцијала запослених и становни-
штва у целини, нарочито у економијама заснованим на знању, као претпостав-
ке и основе развитка савремених високотехнолошких организација. Истовре-
мено, на теоријском нивоу се афирмишу нови концепти, као на пример, инте-
лектуални капитал, интелектуално-креативни ресурси, развој људских
ресурса, који по мишљењу појединих аутора (Аl-Аli, 2003; Супрун, 2009;
Мельников, 2010, и др.) потпуније од теорија људског капитала исказују „гло-
балне промене повезане са човеком као фактором производње” (Супрун,
2009: стр. 55).
У таквом развоју нису ретке критике и преиспитивања теорија људског

капитала у делу стручне литературе, нарочито са подручја социјалних наука.
Притом се посебно истиче да је концепција људског капитала тесно повезана
са економском науком „и генерално интерпретирана из неолибералне пер-
спективе” (Sumner, према: English, 2005: стр. 286). Осим тога, теорије људског
капитала, као што је већ запажено у стручним изворима (Schuller and Field,
према: English, 2005) „концентришу се на индивидуе, док игноришу шири со-
цијални контекст унутар кога се учење најчешће догађа, и односе персоналне
и институционалне – који актуелно конституишу вентиле или канале кроз које
се учење одвија” (Исто, стр. 288). Не изостају ни критике тог концепта из пер-
спективе образовне политике (Опширније у: Kulić, 2011), али ни од стране
економских теоретичара (Супрун, 2009). Тако В. Супрун која афирмише кон-
цепт „интелектуални капитал” као кључни фактор производње и економске
ефективности у условима послеиндустријског друштва наводи три мањкаво-
сти теорије људског капитала:
1) теорија људског капитала применљива је само у већини масовних
производних процеса ради диференциране исплате радног учинка на нивоу
квалификације,
2) ова теорија суштину људског капитала разматра само са позиције ре-
ализације производних функција и способности, из чега се не може закључити
да се прави јасна разлика између тог концепта и радне снаге и непосредног ра-
да у условима индустријског друштва, и
3) теорија људског капитала суштински је произашла из постојаног
(инертног) система потреба, а сходно томе и циљева индивидуа, сагласних сте-
пену друштвено-економског „развоја када су у структури друштвених потреба
преовладавале материјалне потребе које су се споро мењале” (стр. 55).
То, по мишљењу В. Супрун, истовремено значи да је теорија људског капи-
тала радника назвала капиталом и тако „отишла и окренула се истраживању рад-
не снаге” (Исто, стр. 56), запостављајући сазнање да у условима послеинду-
стријског друштва, нематеријалне потребе и мотиви преовладавају над мате-
ријалним а личност тежи ка самореализацији и развитку својих уникалних
способности.
Независно од тога, у многим релевантним стручним изворима (Arm-
strong, 2009; Мельников, 2010, и др.) наилазимо на оцену да су концепти људ-
ског и интелектуалног капитала тесно повезани, док неки аутори (Шитов,
2009) користе израз „интелектуални ресурси” који по њиховом мишљењу
обухвата и људски капитал. Сасвим је извесно, међутим, да и људски и инте-
лектуални капитал представљају „неопипљиве ресурсе” (intangible resources)
„асоциране са људима” међу којима се у појединим анализама (Аl-Аli, 2003),
посебно на нивоу дефиниција, не уочавају битне разлике.
Али, више аутора (Супрун, 2009; Шитов, 2009; Мельников, 2010, и др.)
напомињу да се интелектуални капитал односно „интелектуални ресурси лич-
ности” формирају у процесу формалног и неформалног стицања знања, ин-
формисањем и развојем креативних способности личности. Још тачније, „ин-
телектуално богатим јављају се људи који демонстрирају ефективне црте лич-
ности, имају добру општу и професионалну припрему, добре тактичке
способности, и умеју правилно разрешити проблеме са којима се сусрећу”
(Шитов, 2009, стр. 46).
Упркос томе, руски аутор В. Супрун (Супрун, 2009) с правом указује на
то да економска литература није потпуно јединствена у томе који је од ова два
концепта шири. Али она се опредељује за становиште да је „појам интелекту-
алног капитала шири и сложенији од појма људски капитал јер у себи садржи
информацију као самостални производни ресурс” (стр. 105). Полазећи од та-
квог становишта које деле и други познати аутори (Armstrong, 2009; Мельни-
ков, 2010, и др.) интелектуални капитал обухвата три компоненте: људски ин-
телектуални капитал, структурни (организациони) капитал и потрошачки ка-
питал, од којих два последња до сада нису прецизно појашњена. Реч је о томе
да структурни односно организациони капитал подразумева „институционал-
но знање које поседује једна организација, које је смештено у базама података,
упутствима итд.” (Youndt, према: Armstrong, 2009: стр. 34), док је потрошачки
капитал у основи повезан са лојалношћу потрошача, њиховом постојаношћу,
дубином и распрострањеношћу узајамних веза међу субјектима (предузећи-
ма) у економском систему и др. (Видети: Мариничева, 2008; Супрун, 2009, и
др.). На таквим претпоставкама лакше се могу уочити извесне разлике између
интелектуалног и људског капитала, без обзира на сложеност њиховог односа
односно испреплетаност ова два концепта.
Можда је и то један од разлога што поједини аутори (Zohar, Marshall,
2009) обелодањују нови искорак у теоријском продубљивању концепта капи-
тала, афирмишући духовни капитал као нову парадигму. Ови аутори у таквом
концепту „виде вредност која негује и одржава људски дух. Он налази свој из-
раз у ономе шта друштво или предузеће верује, због чега једно друштво или
предузеће постоји, чему тежи, за шта преузима одговорност. […] он нам обез-
беђује морални и мотивациони оквир […] одржава, јача и оплемењује како
материјални тако и социјални капитал” (стр. 61).
Неоспорно је, дакле, да у литератури са подручја друштвених наука по-
стоји мноштво различитих приступа концепту капитала при чему је, између
осталог, мало настојања да се изнађе једна јединствена мера за људски капитал
(N. Kulić, 2005: стр. 4). У таквим околностима постоји изражена тенденција у
делу старије и новије стручне литературе (Schultz, 1971; Becker, 1985; Nehru,
Swanson i Dubey (1995), према: N. Kulić, 2005, и др.) да се људски капитал по-
истовети са образовањем помоћу кога се, по мишљењу Нехруа, Свенсона и Да-

беја „повећава потенцијал људи да живе здравијим животом и да брже уче и
развијају се на послу још од првог тренутка када се придруже контигенту рад-
не снаге” (Исто.). Истовремено, коришћење информације као „самосталног
производног ресурса” у оквиру интелектуалног капитала у непосредној је за-
висности од нивоа образованости запослених. Стога Нелсон и Фелпс закљу-
чују да „образовање продубљује нечију шансу да прими, дешифрује и разуме
информацију, а само процесирање информације је важно у обављању послова
или процеса учења о томе како посао обавити” (N. Kulić, 2007: стр. 45). Од то-
га уосталом, у доброј мери зависи да ли ће запослени сачувати своја радна ме-
ста и наставити да се образују и усавршавају са циљем да унапреде своје потен-
цијале и допринесу социјално-економском развоју друштва и економија за-
снованих на знању.
РАЗЛИЧИТО ВРЕДНОВАЊЕ
ИНВЕСТИЦИЈА У ЉУДСКИ КАПИТАЛ
Познати економиста образовања Вудхал у једном од својих текстова ко-

ји се бави „концепцијом људског капитала” (Woodhall, 1986) истиче да су
економисти традиционално били усмерени на инвестирање у „нову машине-
рију” и друге форме физичког капитала које су доприносиле повећању произ-
водних капацитета предузећа и зарада запослених. Он напомиње да током
1960-их долази до извесне преоријентације у светској економској литератури,
још тачније у изворима са подручја економике образовања. То значи да се од
тог времена може говорити о једној аналогији „између инвестиција у физички
капитал и инвестиција у људски капитал” (Исто, стр. 21) у оквиру настојања
економиста да се објасни целина економског раста и развоја како развијених
тако и неразвијених земаља и економија.
Највећа заслуга за такво разумевање значаја и вредности економског ка-
питала и његов доминантан утицај у оквиру економике образовања, тржишта
рада, економског раста и др. несумњиво припада Шулцу и Бекеру ((Schultz,
1971; Becker, 1983, и др.) који су тај концепт први образложили. У каснијим
анализама концепта људског капитала (Blaug, 1976; Psacharopoulos, Wood-
hall, 1986; Keeley, 2007, и др.) односно инвестиција у људски капитал, гене-
рално су потврђивани основни налази Шулца и Бекера. Њих најпотпуније
изражава међу економистима и стручњацима са других подручја друштвених
наука скоро усаглашено становиште: инвестиције у људски капитал, односно
у образовање и учење, имају битну улогу у подстицању и унапређивању еко-
номског раста и развоја.
Из претходног становишта лако је закључити да је образовање, као што

је већ уочено у већ помињаној стручној литератури, саставни и битни део људ-
ског капитала. На такав закључак наводи и интернетска енциклопедија – Ви-
кипедија у оквиру појашњавања концепта људског капитала: „Многе теорије
експлицитно повезују инвестиције у развој људског капитала са образовањем
и улога људског капитала у економском развоју, расту продуктивности и ино-
вацијама учестало је навођена као оправдање за владине субвенције за образо-
вање и обуку радних вештина” (Википедија, приступљено 05.07.2012.). Тиме
се не занемарују инвестиције у друге компоненте људског капитала – на при-
мер, здравље и квалитет живота, на шта се са правом указује у економској и
другој литератури (Schultz, 1971; Becker, 1983; Keeley, 2007; Мазин, 2009, и
др.) које такође доприносе повећању његових капацитета. Реч је о томе да су
односи међу основним компонентама људског капитала доста сложени и ис-
преплетани, тако да на пример улагање у образовање у основи доприноси
здрављу једне нације, док ће здравије становништво, да парафразирамо Келеја
бити расположеније за образовање и учење. Истовремено, у до сада помиња-
ним стручним изворима доминира оцена да је људски капитал кичма свеукуп-
ног развоја сваке нације (економског, социјалног, и др.), док је образовање
његова најважнија окосница.
Стога утицајни економисти образовања (Blaug, 1976; Psacharopoulos,
Woodhall, 1986, и др.) снажно афирмишу значај и потребу улагања у људе
односно у образовање. Они инвестиције у образовање означавају кључним
елементом развојног процеса, напомињући „да инвестирање у формално и не-
формално образовање и обуку обезбеђује и обогаћује вештине, знање, ставо-
ве и мотивацију потребне за економски и социјални развој” (Psacharopoulos,
Woodhall, 1986, p. v.). У једној од својих свеобухватнијих емпиријских анали-
за ефикасности и повратног утицаја инвестиција у образовање у 44 земље, у
периоду од 1958. до 1978. Псакаропулос (према: Woodhall, 1987) је дошао до
следећих закључака:
а) инвестиције у примарно (основно) образовање, без обзира на то да ли
су државне или приватне школе, омогућују највећу добробит у односу на све
нивое образовања,
б) приватне инвестиције у образовање имају већу повратну стопу (исп-
лативије су) у односу на државне, нарочито на универзитетском нивоу,
в) све повратне стопе – приноси од инвестиција у образовање су прилич-
но изнад 10% основице опортунитетних трошкова капитала, и
г) повратне стопе инвестиција у образовање, у мање развијеним земља-
ма, релативно су више у односу на „коресподентне повратне стопе” економски
развијених и „напредних земаља”.
Ни за многе друге ауторе (опширније: Kulić, 2011, и др.) није спорно да

инвестиције у људски капитал доприносе добробити и појединца и друштва.
Притом се често наводи да учешће у образовању или стручној обуци доприно-
си лакшем запошљавању, већој продуктивности предузећа и економија у це-
лини, као и индивидуалним и укупним приходима односно националном до-
хотку једне земље. Из тога је лако извести закључак зашто су инвестиције у
образовање, као што примећује и руски економиста Мазин (Мазин, 2009)
најсвеобухватнија улагања у људски капитал: „У функционалној тржишној
економији образованији људи су добро награђени за рад. Уочену закономер-
ност обично објашњавамо тиме, што обучавање повећава квалификацију и
продуктивност радника, изграђује специјалне навике, знања и привикавање на
савестан и одговоран рад, дисциплину и организованост, поспешује укупни
учинак у радној делатности” (стр. 215).
Валидност концепта инвестиција у људски капитал односно њихову
„профитабилност” потврђују и други савремени економисти (Psacharopoulos,
Woodhall, 1986; Woodhall, 1987; Hicks, 1987, и др.) под условом да се обухвате
активности које утичу на персоналне карактеристике а исто тако и вештине
које могу довести до „повећања продуктивности радника на комплексне начи-
не” (Woodhall, 1987: стр. 24). Хик (Hicks, 1987) допринос образовања економ-
ском расту и развоју сагледава „кроз његову способност да се повећа продук-
тивност постојеће радне снаге на различите начине, укључујући и технички
тренинг и опште образовање” (стр. 101) уз извесну опрезност у процени виси-
не тог доприноса. Још тачније, он је у великој дилеми како стварно образо-
вање доприноси повећању продуктивности односно која врста образовања –
опште формално образовање, техничка обука (technical training), или инфор-
мално образовање усмерено на стицање специфичних вештина, има у том пог-
леду водећу улогу. Хик је међу првима отворио расправу о утицају високог ни-
воа научног и технолошког постигнућа на висину националног дохотка, рела-
тивизујући тако допринос високог образовања економском расту, што је
добило потврду и у неким каснијим анализама (Benhabib, Spiegel, 1992;
McMahon, 2009, и др.).
Социолошке анализе (Rubinson, Browne, 1987; Berg, 2002; Levinson,
2002, и др.) још су критичније према концепту људског капитала и његовој
улози у економском расту и развоју. Тако Рубинсон и Браун запажају да су
прва систематска истраживања међузависности образовања и економије била
заснована на техничко-функционалистичким теоријама или теоријама модер-
низације које се разликују само у томе да ли образовање „креира релевантне
радне вештине” или за посао „релевантне ставове” (теорије модернизације).
Они мисле да теорије људског капитала представљају економску варијанту
техничко-функционалистичких теорија које продуктивност запослених обја-
шњавају „сумом” радно-релевантних вештина које је индивидуа стекла у ин-

ституцијама формалног школског система. Заговорници теорија људског
капитала, исто тако, наводе да образовање и економија формирају систем „ре-
ципрочних односа” у коме је дугорочни раст образовања последица модерни-
зације и техничке ефикасности економије, док експанзија образовања „допри-
носи модернизацији и економском расту кроз капацитете школа да социјали-
зују индивидуе кроз нове вредности, ангажовање и вештине” (стр. 582).
Истовремено, теорије људског капитала указују на позитивну повеза-
ност између односа на индивидуалном нивоу и односа на националном нивоу
тако што боље обучене индивидуе доприносе „повећању у националном еко-
номском расту” (Исто.), што су Рубинсон и Браун назвали погрешком и илу-
зијом. Притом се посебно проблематизује висина зараде као резултат „више
школе” (или је у питању бољи положај на послу). Ови аутори, такође, указују
на то да емпиријске студије нису утврдиле „јаку повезаност између образо-
вања и продуктивности”, док методологија у таквим истраживањима заснова-
на на ширим прегледима и непосредном посматрању производних учинака за-
послених изазива додатну сумњу. Сви ови разлози навели су Рубинсона и Бра-
уна да закључе да су ефекти образовања на национални економски раст слаби,
односно да не постоји снажна повезаност између образовања и раста нацио-
налних економија у индустријским друштвима.
Упркос томе, Рубинсонове и Браунове ставове ваља превасходно разу-
мети као критику економетријских истраживања и анализа међузависности
образовања и економског раста које су распрострањене у економској литера-
тури. То, исто тако, значи да људски капитал ваља ставити у шири контекст,
као један од фактора који одређује економски раст (Keeley, 2007), уз потребу
да се свеобухватније и из различитих перспектива бавимо одговором на пи-
тање – колико и под којим условима квалитет радне снаге односно квалифика-
циони потенцијал становништва доприноси повећању ефикасности национал-
них економија. Уочена преоријентација у светској економији „од сировинске
компоненте ка људској” (Яакунин, Салушкин, Багдасарян, Нетесова, 2009),
нарочито у најразвијенијим економијама света, снажно афирмише повећану
улогу људског капитала у њиховим развојним стратегијама. У складу са ново-
насталом реалношћу је и неопходност да се развију целовите образовне стра-
тегије усмерене на све категорије становништва које ће бити у функцији пос-
тојаног и убрзаног развитка сваке националне економије.
Из тог не би ваљало извести закључак да је улагање у људски капитал
односно у образовање као „кључни чинилац стварања људског капитала”
(Keeley, 2007: стр. 5) превасходно економска категорија. Реч је о томе да ин-
вестиције у образовање, које је у срцу људског капитала, имају много шири
смисао и значење: „Образовање доприноси повишењу економског и социјал-
ног живота индивидуе. Образовање се у савременом свету јавља једним од ос-

новних фактора повећања благостања друштва, обезбеђивања националне
конкурентности и постојаности развитка економије” (Галайда, 2008, стр. 158),
али и развијања индивидуалних потенцијалности и превладавања многих со-
цијалних противуречности (сиромаштво, незапосленост и сл.) нарочито ка-
рактеристичним за друштва у транзицији.
Al-Ali, N. (2003). Comprehensive Intelectual Capital Management, Step-by-Step. Hobo-

cen, New Jersey: John Wiley and Sons, Inc.
Armstrong, M. (2009). A Handbook of Human Resource Managment Practice. London:
Kogan Page.
Becker, G. (1983). Human Capital, A theoretical and empirical analysis with special ref-
erence to education. Chicago, London: The University of Chicago Press.
Benhabib, J. и Spiegel, M. M. (1992). „The role of human capital in economic develop-
ment: evidence from aggregate cross-country data”. У: Journal of Monetary Eco-
nomic (34).
Blaug, M. (1976). An introduction to the economics of education. London: Penguin.
Burton, L. (ур.) (1992). Developing Resourceful Humans, Adult Education Within the Eco-
nomic Context. London, New York: Routledge.
Dаvenport, T. и Prusak, L. (1998). Working Knowledge Workers, How Organizations
Manage What They Know. Boston: Harvard Business School Press.
English, L. (ур.) (2008). International Encyclopedia of Adult Education. London: Palgrave
Macmillan.
Fruin, W. M. (1997). Knowledge Works, managing Intellectual Capital at Toshiba. Ox-
ford: Oxford University Press.
Галайда, О. (2008). Образовательные услуги в современной мировой экономике.
Москва: Научная книга.
Глухов, В. В. (2011). Економија знања. Нови Сад: Висока пословна школа струковних
студија.
Harbison, F., Myers, Ch. (1965). Manpower and Education, Country Studies in Economic
Development. New York: McGraw-Hill Book Company.
Hicks, N. (1987). „Education and Economic Growth”. У: G. Psacharopoulos (ур.), Eco-
nomics of Education, Research and Studies. Oxford: Pergamon Press.
Horibe, F. (1999). Managing Knowledge Workers, New Skills and Attitudes to Unlock the
Intellectual Capital in Your Organization. Toronto: John Wiley and Sons.
Keeley, B. (2007). Ljudski kapital. Zagreb: Educa-OEСD.
Kulić, N. (2005). How Important is education for Growth? Case study – Ireland [disserta-
tion submitted in part requirement for the degree of Mphil Monetary economics and
finance]. Glasgow: The University of Glasgow, Department of Economics – Grad-
uate School, Center for Development Studies.
Kulić, N. (2007). „Obrazovanje u kontekstu ekonomskog rasta i razvoja – primer Irske”.
У: Andragoške studije (br. 1/2007).
Kulić, R. (2010). „Obrazovanje odraslih i razvoj ljudskog kapitala na nacionalnom nivou”.
Naučni skup Nastava i učenje (stanje i problemi). Užice: Učiteljski fakultet u Užicu.
Kulić, R. (2012). „Obrazovanje u kontekstu ekonomskog rasta i razvitka”. У: Zbornik In-
stituta za pedagogiju i andragogiju. Beograd.
Кулич, Р., Кулич, Н. (2011). Образование в Контексте экономического роста и
развития: на примере Ирландии, Междунароная научно-практическая
конференция: „Ценности и интересы современного общества“. Москва:
Российский государственный торгово-экономический университет.
Levinson, D. (2002). „Human Capital Theory: A High-yield Investment”. У: D. Levinson
(ур.), Education and Sociology, An Encyclopedia. New York: Routledge-Falmer.
Лукашевич, В.В. (2012). Основы управления персоналом. Москва: КноРус.
Madigan, T. (2002). „Cultural Capital”. У: D. Levinson, P. Cookson и A. Sasovnik (ур.),
Education and Sociology, An Encyclopedia. New York: Routledge Falmer.
Matthews, J., Candy, Ph. (1999). „New dimension sin the Dynamics of learning and know-
ledge”. У: D. Boud and J. Garrick (ур.), Understanding Learning at Work. London:
Routledge.
McMahon, W. (2009). Higher Learning, Greater Good, The Private and Social Benefits of
Higher Education. Baltimore: The Johns Hopkins University Press.
Мазин, А.Л. (2009). Экономика труда. Москва: ЮНIТI-ДАНА.
Мариничева, М. (2008). Управление знаниями на 100%, Путеводитель для практи-
ков. Москва: Альпина Бизнес Букс.
Мельников, O. (2010). Управление интеллектуально – креативными ресурсами нау-
коемких производств. Москва: „Креативная экономика”.
Noe, R. (2005). Employee Training and Development. New York: McGraw-Hill/Irvin.
Patrick Carnevale, A. (1992). „Human capital Theory: A High-yeild Investment”. У: L.
Burton (ур.). Developing Resourceful Humans, Adult Education Within the Eco-
nomic Context. London and New York: Routledge.
Paul, J. J. (2007). Économie de l’éducation. Paris: Armand Colin.
Pearce, D. (ур.) (1986). Macmillan Dictionary of modern Economics. London: Macmillan
Referеnce Books.
Psacharopoulos, G., Woodhall, M. (1986). Education for Development, An Analysis of In-
vestment Choices. Washington: World Bank Publication.
Rubinson, R., Browne, I. (1994). „Education and the economy”. У: N. Smelser и R. Swed-
berg (ур.), The Handbook of Economic Sociology. Princeton University Press.
Schneider, B. (2002). „Social Capital: A Ubiquitous Emerging Conception”. У: D. Levin-
son, P. Cookson и A. Sasovnik, (ур.), Education and Sociology, An Encyclopedia.
New York: Routledge Falmer.
Schultz, Th. (1971). Investment in Human Capital, The Role of Education and Research.
New York: The Free Press.
Schultz, Th. (1985). Ulaganje u ljude. Zagreb: Centar za kulturnu delatnost.
Smelser, N., Swedberg, R. (ур.) (1994). The Handbook of Economic Sociology. Princeton,
N.J. and New York: Princeton University Press.
Супрун, В.А. (2009). Интеллектуальный капитал. Главный фактор конкурентоспо-
собности экономики в XXI веке. Москва: УРСС.
Шитов, С. (2009). „Университетские комплексы как средство формирования
чоловеческого капитала и общества знаний в России”. У: Социология образо-
вания (№.2/2009). Москва.
Tobin, D. (1998). The Knowledge-Enabled Organization, Moving From „Training” to
„Learning” to Meet Business Goals. New York: AMACOM.
Woodhall, M. (1987). „Human Capital Concepts”. У: Psacharopoulos (ур.), Economics of
Education, research and Studies. Oxford: Pergamon Press.
Wikipedia, the free encyclopedia, pristupljeno 05.07.2012. godine
Zohar, D., Marshall, I. (2008). Duhovni kapital, bogatstvo za održivu budućnost. Beograd:
HESPERIAedu.
Яакунин, И.В., Салушкин, С.С., Багдасарян, Е.В., Нетесова, С.М. (2009). „Роль
образования как фактора современого економического развития (часть
первая)”. У: Социология образования. (№ 5/2009). Москва.
Radivoje I. Kulić
SOME PERCEPTIONS OF HUMAN CAPITAL

AS A RESOURCE OF DEVELOPMENT3
Summary
Considering its significance for the development of national economy and individ-
ual and social welfare, human capital has for a long time presented a recognizable and at-
tractive issue of debate among the theoreticians from various scientific fields. The concept
of human capital is being reconsidered even today, especially in the light of some new re-
alities, creations and affirmations of societies of knowledge and economies founded on
that knowledge. Even so, there is an existing consensus among economists of education
and experts from various other disciplines, concerning the fact that growth and develop-
ment, as well as the progress of the whole society, are all depending on the investments in
human capital, as well as all other forms of teaching and educating the whole population.
Rapid pre-orientation from material towards the human component in highly developed
economies of the world, presents a solid confirmation of the place and role that human cap-
ital has in their developmental strategies.
Key words: human capital, human resources, investments in human capital, educa-
tion and teaching.
3
Рад је примљен 14. новембра 2012, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције
ПСИХОЛОГИЈА
УДК: 159.937 ; 159.955 ; 7.01 Арнхајм Р.
ИД: 195282188
ДОЦ. ДР МИЛОРАД В. ТОДОРОВИЋ1

Филозофски факултет, Катедра за психологију
АРНХАЈМОВО „ВИЗУАЛНО МИШЉЕЊЕ”:

ТЕОРИЈСКА (НЕ)ЗАСНОВАНОСТ
Сажетак. У психологији, као и у другим наукама, засигурно постоје пој-

мови који нису теоријски засновани и који нису доследно промишљени. Један од та-
квих појмова који је нашао значајно место у разумевању уметничког стварања и пси-
хологији уметности у целини јесте Арнхajмов појам „визуалног опажања”. Може се
рећи, како то чини Арнхajм, да је свако опажање у исти мах и мишљење, свако расу-
ђивање је исто тако и интуиција, свака опсервација је и инвенција, под условом да се
тај став може дедуковати из неке психолошке теорије. Полазећи од гешталт психоло-
гије чини се да је то немогуће. Разумљиво да је овим појмом Арнхajм, као гешталт
психолог, желео истаћи да је целина различита од збира својих делова. „Визуално
мишљење” је требало да перцептивном искуству дода и нешто више, неко својство
које сама перцепција нема. Будући да гешталт психологијa не полази од психичког
апарата и разграничених система, са различитим функцијама и оним несвесним по-
себно, тешко је говорити о теоријској заснованости овог појма. Тек са постулирањем
ових момената Арнхajм би могао разрађивати свој став да процес гледања света пред-
ставља међусобно дејство својстава која пружа предмет и природа посматрача.
Ту „природу посматрача” могуће је једино посматрати у оквиру психичког апарата.
У стваралаштву (уметничком и научном), где настоји бити базични експликативни
принцип, „визуално опажање” се суочава са тешкоћама као што су изјаве Гетеа и
Хелмхолца да је оно што је битно и ново у њиховом стварању било дато као нешто
без претходног размишљања, и да је то њихово сазнање стигло као нешто готово до-
вршено.
1
miltod@yahoo.com
Кључне речи: „визуално опажање”, психички апарат, несвесно, психоло-

гија уметности, ендопсихичко опажање.
Академска психологија, која је целокупно своје интересовање везала за

проучавања само појединачних психичких способности, тешко да може из-
бећи ситуацију озбиљног ограничења својих налаза када је пракса њихове
примене конкретан човек и, поготово, неки облик његовог патолошког израза,
или неки други облик човекове активности, као на пример научно или умет-
ничко стварање. Није само проблем у томе што је психичку структуру и њено
функционисање немогуће схватити сагледавањем појединачних психичких
функција (перцепције, интелигенције, мишљења, памћења…), већ је проблем,
углавном везан за непостојање јединствене теорије о психичком апарату у ко-
ме делују те функције, у самом теоријском постулирању (облику, изразу,
принципима) тих појединачних способности. Док је захваљујући развојној
психопатологији и психотерапији разумевање одступања од норме и практич-
на примена у измени неинтегрисаних елемената била теоријски заснована и
подстицајна за целокупну психологију, дотле психологија уметности не на-
лази било какво упориште у психолошкој теорији, изузев примене појединач-
них аспеката теорије на то подручје. Или, још чешће, као збир из различитих
психолошких теорија. Будући да у академској психологији ниједна психичка
функција није посматрана у њеном несвесном облику, и да се не разматрају
њени несвесни квалитети то остаје, зарад даљег опстанка такве психологије,
крупно теоријско питање. Зашто психологија нема јединствен теоријски при-
ступ ни појединачним способностима и зашто постоје само психологије, није
баш лако дати одговор на то питање.
Уместо изградње једне психологије, ситуација је да је једна углавном
усмерена против друге доводећи поставке те друге психологије у мање или ви-
ше лошу ситуацију, спочитавањем мањкавости научне методологије и основа-
ности. Прва права побуна која се одиграла због статичног, крутог и стерилног
стања у психологији везана је за гешталт психологе Вертхајмера, Келера и
Кофку (Wertheimer, Köhler i Koffka) против великог Вилхелма Вунта (Wil-
helm Wundt). Критика је била превасходно усмерена на статичност, хаотич-
ност и непредвидивост перцептивних искустава чија је природа потпуно суп-
ротна: динамична, организована и предвидива. Значајан помак се одиграо ка-
да је гешталт психологија истакла да целина перцептивног искуства (Gestalt)
има својство – покрет – које њене појединачне компоненте немају, експери-
ментално утврдивши да су линије, светла и тактилне дражи биле у покрету иа-
ко, у ствари, нису биле у покрету. То што су оне биле опажене као да су у пок-
рету указивало је на значај унутрашњих менталних процеса који доводе до
Милорад В. Тодоровић: Арнхајмово „визуално мишљење”… 117
перцепције кретања. Психологија је на тај начин искорачила из физике вра-

тивши се тамо где јој је једино и место: унутрашњим менталним процесима.
Рудолф Арнхajм (Rudolf Arnheim) је увид да „свет чулних искустава није при-
марно састављен од ствари него од динамичких облика” сматрао једним од
најзначајнијих доприноса развоју психологије уметности (Arnheim, 1988:
585).
То проширење у проучавању перцепције од стране гешталт психологије
које је засигурно представљало значајан корак напред, ипак није било и пот-
пуно будући да је занемарена несвесна природа ’психичког’. Гешталтисти на
пример не могу објаснити ни феномене déjà vu (већ виђено) i déjà raconté (већ
испричано). Необјашњиво осећање познатог у једном и другом случају, као и
случајеви да је нешто већ једном доживљено, лако је препознати, бар онима
који се баве праксом на принципима динамске психологије, сећање на несве-
сну фантазију. Када се нечему спољном, спољном случају прида нарочит зна-
чај који ће се изразити у реалном збивању, иако он субјекту остаје скривен,
као рецимо код празноверја, пројектована мотивација напоље је регистрована
као перцепција. Заблуда многих психолога је слична празноверном: не траже
мотивацију унутра и не виде скривено као несвесно већ као спољашње (пер-
цепцију). Смештање мотивација у околни свет због нејасног сазнања о пси-
хичким факторима и односима несвесног није ништа друго до оно што Фројд
зове ендопсихичка перцепција (Freud, 1970а:318; Freud, 2003а:76). У присил-
ној неурози, где видимо исту динамику, потискивање се не остварује преко ам-
незије, као у хистерији, већ кидањем каузалних веза услед повлачења афекта.
И ове везе остају у неком нејасном облику, тако да се путем пројекције оне
преносе на спољни свет, где сведоче о оном што је избрисано из свести (Freud,
2003а:76). Такође, случајеви оног, на први поглед чудног стицаја околности
када се среће особа којом смо се у том тренутку баш бавили у мислима, дакле
када су се срели мишљење и перцепција, занемарује, као и у феномену нега-
тивне халуцинације, значај перцепције. Уместо перцепције улога се припи-
сује мислима, а управо је обратно. Летимично опажена особа на извесној
удаљености од себе је, наиме, одбачена (не-регистрована, не-опажена) из
афективних побуда, који се само у анализи могу открити. Наше несвесно је
способно да запази објект који наше око тек накнадно може да позна, као и
обрнуто. То несвесно опажање академска психологија чак и не познаје.
Сви ови случајеви показују колико је говор о перцепцији, који не укљу-
чује несвесно и не полази од постојања несвесног дела психе, заправо мањкав
и ограничавајући у пракси разумевања многих конкретних случајева. Исти
случај је и са другим способностима. Начин на који је, рецимо, мишљење
представљено, да не кажемо мишљено, у оквиру академске психологије неће
бити од велике користи за оно што би психологија превасходно требала бити:
праксис. Динамска психологија ову високо диференцирану способност пре

свега разуме преко феномена сна, који је за Лакана оснивач сваке идеје спо-
знаје (Lacan, 1983). Није потребно посебно истицати да позивање на тај модел
циља на несвесно мишљење. Следећи став ране филозофије и Парменида да је
исто мислити (као) и бити, психологији је био олакшан пут схватања
мишљења као постојања. Овако Парменидово схватање, ако следимо Лакано-
во схватање субјекта, подразумева да је у мишљење укључено и оно што у ње-
му није, односно да оно што измиче уму стално је присутно у њему. То ће рећи,
да мислимо и оно што, на изглед, не мислимо, да не знамо шта стварно знамо.
Немогуће је рећи шта је ту резултат мишљења, а шта опажања.
Да ли се подаци различитих природа (мишљења и опажања, мишљења и
сећања, опажања и сећања) могу спајати у унутрашњем свету и на основу којих
принципа се спајају, претпоставља постојање теорије о психичком апарату.
Уколико се не полази од постојања психичког апарата као својства психизма,
кога одликује способност преношења и претварања одређене врсте енергије и
њено развођење по системима или инстанцама, такво спајање је препуштено
пуком поверењу у аутора. Без постулирања психичког апарата у коме се сме-
штају појединачне функције било би немогуће упутити на сву сложеност пси-
хичке делатности нити би се могло схватити на којим се принципима то фун-
кционисање одвија. Поједине радње могу се приписати само појединим
саставним деловима апарата, али не тако што би се различите функције везале
за специфична „психичка места”. Уместо тога психички апарат би требало ви-
дети као какав рефлексни апарат у коме подражаји следе утврђени распоред
разних система. Функција психичког апарата се своди на то да унутрашњу
енергију организам одржава на што нижем нивоу, по такозваном принципу
константности. Развођење енергије у подструктуре помаже нам да схватимо
можда најважније процесе у психичком функционисању као што су претва-
рање енергије, запоседање (катектирање), контразапоседања (контракатексе)
и презапоседања.
Одсутан објект, шта год да он јесте, увек може бити присутан и у мисли-
ма. Чак и онда када постоји отпор да се мисли. Постојање присилних мисли је
најбољи показатељ тога. Могло би се чак рећи да је „одсутно” увек значајније
за ’психичко’ од присутног и да је оно било укључено у структурацију од самог
почетка психичког живота. На њему се, уосталом, покреће цео фантазматски
свет, без кога ниједна психологија не може бити заснована као озбиљна наука
разумевања психе. Узмимо само већ опште прихваћену улогу халуцинаторног
задовољења жеље у изградњи структуре. Које „психичко“ уводи невидљивог
заменика, чинећи га присутним кад је извесно одсутан је питање чији одговор
мора бити заснован на теоријским поставкама. Да ли је то резултат процесâ
мишљења или опажања или, како би спајајући то двоје рекао угледни гештал-
тистички психолог Рудолф Арнхајм, визуалног мишљења? Када нам не би би-

ло познато, захваљујући Фројду, како функционише психички апарат и коли-
ко су у том функционисању значајни и садашњи елементи из опажања и они
сведени на трагове сећања који се придружују како несвесним садржајима,
спремним да се закаче за неки облик приказа, тако поготово оним из предсве-
сног дела које ишчекују речи којима улазе у моторички израз, нашли бисмо
се у ситуацији опредељивања на основу крајње нејасних критерија. Овако,
сваки спој, условно речено различитих чулних информација, не треба издваја-
ти из свих могућих чињеница које условљавају то спајање или истовремено
спајање, некада и неспојивог. Не зато што је то спајање, имајући на уму Арн-
хајмово визуално мишљење, нека врста contradictio in terminis, која би да на-
гласи посебне коридоре ви)ења и мишљења, чега ни у једном појединачном
психичком акту нема.
Sensu stricto, виђење, када се говори о појединачним функцијама а не о
психичком апарату, искључује мишљење, а мишљење не постоји у визуалном
опажању. Или другим речима, мишљење као посредно сазнање је неспојиво са
интуицијом као непосредним, чулним или опажајним сазнањем. Арнхајм
управо заступа гледиште визуалног мишљења за објашњење и тако сложених
творевина као што је уметничко стваралаштво. Питање је шта психологија и
уметност добијају када, тобоже самосвојни, спој мишљења и опажања или, ка-
ко Арнхајм каже, визуалног мишљења, истакне као експланаторни принцип?
Поготово што Арнхајм и не покушава да каже где долази до спајања (локација
у психичком апарату) и зашто до њега уопште долази. То духовно мишљење
или мишљење које се не своди на виђење, које је, по Арнхајму, основни пут и
инструмент стварања код сликара и вајара, тешко да може наћи неко уте-
мељење у психологији. То што га Арнхајм сматра основом визионарског става
чини се није ништа друго до циркуларно објашњење. Сасвим би било умесно
поставити питање каквог је онда квалитета научно мишљење? Да ли је и оно
визуално? Да ли психологија познаје неко друго „спајање” које би могло пру-
жити аргументацију за теоријску заснованост визуалног мишљења?
Феномен синестезије (то јест, доживљаји који су својствени једном чул-
ном модалитету а интензивно се доживљавају када је реално стимулисан неки
други чулни систем) јесу можда најбољи пример „закачињања” једног (чул-
ног) садржаја уз други, који се онда јављају заједно. Ову не тако честу појаву
неки и виде као резултат неког облика закржљалости потпуне диференција-
ције чулних података. Када су сензације чулних органа сексуализоване, оне
лако покрену и друге црте карактеристичне за примитивну перцепцију: актив-
ност органа перцепције, повезаност мотилитета с перцепцијом, „инкорпора-
ција” онога што је опажено да изазива промену ја у смислу опажене ствари.
Тиме се јасно казује да се код синестезија не ради о асоцијацијама на чулни до-
живљај насталим надражајем неког чула, већ о пројектовању тог синтетичког

доживљаја у поље, због чега се чини да оба чулна доживљаја потичу из споља-
шње средине. Колико су у ту динамику укључени и афекти који су били некада
потиснути а сада се јављају на одређено дражење у новим односима, није лако
рећи. Мирис јоргована који се јавља при слушању неке песме, ако се тај мирис
поново појављује уз ту музику, свакако може бити условљен неким потисну-
тим афектом, пошто несвесно непрестано тежи да се изрази и искористиће
сваку прилику која му то дозвољава. Када не би постојао симболизам, као за-
једнички резервоар израза који служе за деформацију смисла ствари, сигурно
би било више појава синестезије.
Мишљење које познајемо већ од претпубертетског доба па надаље,
мишљење одраслих, уопште није истог квалитета као оно које се јавља код ма-
ле деце, али тешко да се оно може разумети ако се не полази од особености
прелогичког мишљења. Код одраслог је реч о мишљењу као функцији која
припрема будуће радње, или – како би Фројд (Freud, 1970д:182) рекао – то је
пробно деловање с малим износима енергије, док код малог детета, код кога
схватање света иде из инстинктивних потреба и страха, то је функција која не-
што чини с том непријатном реалношћу на магијски начин. Само по себи је
јасно да најраније мишљење није у складу с реалношћу, како би требало да бу-
де код нормалног одраслог човека. На почетку живота постојало је нешто у
функцији овладавања непријатном реалношћу, што се може одредити као
предсвесно мишљење помоћу фантазама. Код тог неиздиференцираног
претходника мишљења, који је одговарао ступњу развоја самог ја, невербална
свест је била облик „мишљења” којим је дете, како је то напред истакнуто, из-
лазило на крај с крајње непријатним и угрожавајућим сензацијама које су до-
лазиле из унутрашњости тела и из спољне средине. Још од тих првих почетака
и невербалне свести остало је да свака поједина мисао, пре него што се форму-
лише, пролази кроз првобитно, превербално стање. Но, и неке друге карак-
теристике предсвесног мишљења помоћу фантазама такође се могу више
или мање задржати и у одраслом облику (нпр. широк опсег концепција; слич-
но је исто; део је увек целина; концепције су засноване на заједничким мотор-
ним реакцијама).
Захваљујући овим карактеристикама, чини се, у сликарству се могу
створити изванредна дела: Пикасове слике Жена која седи којима је наглаше-
на релативност сличности и различитости јесу за то најбољи пример. Међу-
собна сличност приказаних предмета зависи од тога колико се они разликују
од своје околине, како је то лепо рекао Рудолф Арнхајм (Аrneheim, 1987:82).
У сложености уметничке композиције, чиниоци груписања често бивају су-
протстављени једни другима. Прекинутим облицима се просторно растојање
премошћује сличношћу по боји. Овај контрапункт спајања и одвајања повећа-
ва богатство уметникове замисли (Аrnheim, 1987:83). Извор из кога се могу

„користити” такви елементи јесте управо она полазна позиција предсвесног
сликовитог мишљења где су објект и идеја о објекту, објект и слика, објект и
један део објекта – изједначени. Код уметника се не ради о томе да он не прави
разлику између сличности и идентичности, већ о томе да он у своме раду може
ући у тај облик регресије.
Из начина како напредује ја знамо и како напредује развој мишљења.
Тренутно растерећење и халуцинаторно задовољење жеље (халуцинација же-
ља), која се јављају у првим данима екстраутериног живота, управо и јесу
одлика тадашњег рудиментарног ја и мишљења: ту нема разлике. Даљи ток
развоја ја и мишљења јесте исти процес. Основни принцип, у оба случаја исти,
јесте да ја = мишљење напредује од целине ка диференцираности, од потпуног
јединства ка конститутивним елементима, од широких површина ка уско
ограниченим подручјима. Ово прелогично, емоционално мишљење јесте дале-
ко од објективног расуђивања зато што је релативно неорганизовано, што
подноси контрадикције и што њиме управљају емоције, и отуда оно садржи
погрешне концепције. То мишљење је саобразно примарном процесу, процесу
који је својствен систему несвесног, где психичка енергија тече слободно и без
препрека прелази с представе на представу у складу с механизмима померања
и згушњавања (кондензације). Изгледа да прелогичним, емоционалним
мишљењем управља само тежња ка растерећењу. Али, битно је истаћи да је
оно такође мишљење, без обзира на то што је далеко од сваке логике, и што се
умногоме разликује од каснијег мишљења заснованог углавном на речима и
саобразног секундарном процесу, процесу где је запоседнуће представа по-
стојаније, а задовољење се одгађа и тако омогућава душевне доживљаје који
испробавају могуће путеве задовољења. Прелогичко, емоционално мишљење
је ипак, такође мишљење, зато што се састоји од имагинација, по чијем плану
се извршавају касније акције, и зато што се обавља са смањеном енергијом.
Тиме што се изводи помоћу живописних конкретних слика оно остаје значајан
извор за уметничко стваралаштво.
Да би се могло говорити о теоријској заснованости овога појма прво је
нужно поћи од основних постулата визуалног мишљења. За Арнхајма оно је
одређено тако да:
1. све опажено треба схватити дословно, као што деца схватају;
2. свако опажено својство или сваки опажени предмет треба схватити
симболички (учинити видљивим и оно што је одсутно, на пример, целина –
(нем. Gestalt) једног предмета чији се део опажа).
Ова два момента кроз која се сагледава визуално мишљење у психоло-
гији, већ су присутна кроз разумевање самог процеса мишљења. Из претход-
ног описа прелогичног мишљења може се схватити када је могућ овај први
Арнхајмов постулат. Са другим постулатом ситуација је у психологији, тако-

ђе, јасна. Цео симболизам, као једна од битних карактеристика архаичног
мишљења, заснован је на присуству одсутног. И управо као такав симболизам
налази значајно место у стваралаштву где уметник настоји да учини видљивим
оно што не постоји. То доживљавање света у симболима засигурно има значај-
но место у уметности. Проблем је код тога, када се нађемо пред теоријским
контекстима у којима се говори о симболу, што је овај термин ретко прецизно
дефинисан и као да се упућује на један интуитивно евидентан појам. Може се
рећи да је симбол материјални или апстрактни знак који означава неки одсут-
ни појам или на њега подсећа. Прецизније би се, следећи Умберта Ека (Еcо),
могло рећи да је симбол сваки знак који (на темељу природног односа) евоци-
ра нешто што је одсутно или што није могуће перципирати (Еcо,1995:6).
Будући да мишљењем у симболима (сликовито, нестварно) и симболи-
зацијом (означавање помоћу знакова или приказивање помоћу симбола)
управља примарни процес, оно је крајње неодређено јер у заједничку концеп-
цију може да укључи различите ствари. Док у раној фази изградње ја
мишљење у симболима јесте део примитивног прелогичког мишљења, дотле у
каснијем животу такво мишљење пре свега упућује на прерушавање, које је са-
мо по себи знатно сложенији процес, заснован управо на симболизацији. Пот-
пуно је разумљиво да симбол у прелогичком мишљењу изазива иста осећања
као она ствар коју мења. Но, то изазивање истих осећања важи и за само пре-
рушавање, односно замењивање неке несвесне идеје, на пример, пениса, не-
ком свесном идејом, нпр. оном о змији. Симболи су чест начин приказивања у
уметничким делима, начин који говори како се враћање на примарни стадијум
мишљења, којим се постиже жељено искривљавање, може користити као игра.
То се најбоље може видети код симбола који се базирају на сличности, на
принципу pars pro toto (део се узима за целину) или на истоветности реакција
као што су алат (мотка, птица, лет, штап, змија, нож, мач, пушка, пиштољ) =
пенис; шкољка (торба, кутија, табакера, пећ) = вагина; одлазак = смрт; јахање
= сексуални однос; краљ = отац; новац = измет; кућа = човек.
Управо, у ове две карактеристике визуалног мишљења, два његова по-
стулата почињу прави проблеми његове теоријске незаснованости. Изван кон-
текста симбола и симболизма можда и може да се прихвати Арнхајмов став да
је у визуалном мишљењу могућа интелектуална апстракција, уколико је умет-
нички преображена у опажајно својство. Тиме је, заправо, само истакнуто зна-
чење симбола који и није ништа друго до артефакт који допушта да се употре-
би једна апстракција. Немогуће је говорити о симболима где те апстракције
нема. Због тога је непотребно истицати да мисао као мисао није стваралачка и
да се мора ослањати на чулно искуство, јер тако нешто и не постоји. Мисао је
увек дата у неком контексту. Позвати се на Кантову формулацију да су појмо-
ви без опажања празни а опажања без појмова слепа делује заводљиво, али не
нуди теоријски став на ком је то засновано. Не само да стваралачко мишљење
протиче у ликовима, исто то важи и за научно мишљење. Присетимо се само
открића Исака Њутна. Квалификовати уметничко или научно стваралаштво
као визуално или опажајно мишљење или естетско мишљење, не садржи у се-
би довољну теоријску заснованост. Визуално или естетско мишљење као чул-
но сазнање сигурно јесте на делу у свету уметности али, подједнако, и у свету
науке. Раздвајање тих различитих квалитета није могуће, чак ни у патологији.
Зашто прелогичко, емоционално мишљење, које је као и касније
мишљење „припрема” за овладавање реалношћу, може имати одлучујућу уло-
гу у стваралаштву, најлакше се види из његових карактеристика. Оно је:
• предсвесно сликовито мишљење (изводи се преко живописних кон-
кретних слика);
• магијско мишљење (само замишљање неког предмета је исто што и ње-
гово постојање) – омнипотенција (свемоћ) мисли;
– не прави се разлика између сличности и идентичности;
– изједначени су објект и идеја о објекту, објект и слика, објект
и део објекта;
– оно што се дешава објектима доживљава се као да се догађа
егу (ја);
– оно што се дешава егу (ја) доживљава се као да се догађа и
објекту.
• мишљење у симболима или (архаични) симболизам (схватање света
потиче из нагонских потреба и страха) – изједначавање две различите
ствари, њихово опажање заједничком концепцијом.
Могло би се чак рећи, следећи природу и функцију прерушавања, да је
симбол већ сам по себи стварање. Наиме, симбол ствара или износи на видело
неко значење. Симболичка активност је неизоставно двострука, то је деши-
фровање и стварање. Корен тога свега можемо наћи у ономе поистовећивању
које, по Шандору Ференцију (Sandor Ferenczi), претходи симболици и које
проистиче из напора малог детета да у сваком објекту препозна властите орга-
не и њихове функције (Кlein, 1983:28). Отуда симбол углавном тежи да призна
скривено значење. Како прве идеје нису збир одвојених елемената, већ целине
схваћене на још неиздиференциран начин, повезане емоционалним реакција-
ма које изазивају, није тешко разумети колико је примитивни симболизам на-
чин на који се формирају концепције у прелогичком мишљењу. А на основу
тога није тешко разумети ни колико такво прелогичко мишљење доминира у
патологији. Будући да мишљењем у симболима управља примарни процес,
употреба симбола је увек враћање на ранији стадијум, а подручје искривља-
вања које се тако постиже јесте огромно подручје за психологију, свеједно да
ли је реч о сновима или неким патолошким манифестацијама. У сваком слу-

чају јасно је зашто симболичка активност, у уметности тако доминантно при-
сутна, тако јако делује у „механизмима” несвесног. Скривено може да позове
на читање забрањеног или изгубљеног.
Прелогичко мишљење – уз сву његову удаљеност од квалитета мишље-
ња као антиципативног процеса – са стицањем говора прелази у зрелији
облик. Говор мења то прелогичко мишљење у логичко, организовано мишље-
ње, мишљење које прати секундарни процес. То је, дакле, одлучан корак ка ко-
начној диференцијацији свесног и несвесног и одлучан корак ка принципу ре-
алности. Као и код других психичких структура, тако и овде: успостављање го-
вора, логике и принципа реалности не укида прелогичко мишљење, које ће
још дуго имати место у психичком функционисању, поготово као замена за
непријатну реалност. Када је реалност сувише непријатна и када се на њу не
може на реалан начин утицати, онда таква особа регредира поново на магијски
метод. Код старије деце и одраслих та два облика мишљења имају две разли-
чите функције: а) припремање за реалност (антиципација онога што је веро-
ватно) и б) замена реалности (антиципација онога што се жели).
Каже се да сви велики људи морају да сачувају нешто инфантилно. Ве-
лики Леонардо да Винчи остао је читавог свог живота у неким стварима де-
тињаст. И као одрастао, он се играо, што је изазивало чуђење и неразумевање
његових савременика. Правио је тесто од воска од кога је онда правио ситне
животињице које су биле испуњене ваздухом да би могао дувати у њих и да би
оне летеле. А из психоанализе снова данас се зна да је жеља да се лети у сну ре-
ализација жеље из раног инфантилног периода, односно „чежња да се буде
способан за полну делатност” (Freud,1970ц:182). Још је инфантилнија била
игра када је гуштеру од коже других гуштера начинио крила, напунио их жи-
вом, тако да су се при ходу покретала и подрхтавала. Или додавање гуштеру
рогова и браде, којима је плашио своје пријатеље (Freud, 1970ц:183).
У конкретном функционисању срећу се и мешавине ова два начина
функционисања мишљења. Чак ни секундарно, вербално мишљење не мора
увек бити у складу с реалитетом, већ се користи за бежање од реалности, као
што постоји и уплитање сањарења у реалност, што се дешава у уметности. Ве-
лика је заслуга психоанализе што је указала на то да его може бити несвестан
и да све његове функције – па и оне најквалитетније и најдиференцираније –
могу, такође, бити несвесне. Постоје убедљиви докази да се и тежак интелек-
туални рад, који изискује напорна размишљања, може изводити и предсвесно;
не мора он да продре у свест, како је то говорио Фројд (Freud, 1994:83). Такви
случајеви се нарочито догађају у сну и испољавају се када неко непосредно на-
кон буђења зна решење тешког математичког или неког другог проблема, који
је претходног дана узалуд покушавао да реши.
Креативно маштање које има корен у несвесном и због тога се јавља у

примарном процесу и у имагинацији, развија се увек потом даље изван ове
сфере, због чега се и зове креативним. Маштање које припрема за реалност,
антиципација у машти ствара тако велико стање тензије и тежње за задовоље-
њем да стварно чини основу стварања. За разлику од њега, сањарење, које је
замена за акцију у стању интроверзије, најчешће лишава појединца сваког
чињења напора или мењања позиције у којој се налази. Ту нема никаквог ре-
шења или стварања, већ постоји само стање магијског сликовитог препушта-
ња. Хистеричари, рецимо, регредирају од акције на невербално сањарење, а
његови конверзиони симптоми су замена за акције. Све док је човеково раз-
мишљање конкретно, он углавном остаје у директном контакту с реалношћу.
Познато је, с друге стране, да сликовита природа елемената извесних конкрет-
них мисли може изазвати сањарење уместо припремног мишљења. Када пак
постане сувише апстрактно, када оперише више софизмима и класификација-
ма него симболима који представљају објекте, онда мишљење престаје да слу-
жи као припрема за реалне акције. Уметници користе симболе (грч. symbolon
– знак, обележје), вишезначне предметне слике које обједињује или повезују
различите планове стварности на основу њихових битних општости, сродно-
сти. Вишезначност симболичке слике условљена је тиме што симбол, с истим
правом, може бити приложен различитим аспектима бића.
Тешко је и прихватити али и негирати да је уметност, како мисли Арн-
хајм, когнитивна делатност. Ни једна човекова активност не може бити да није
когнитивна, тако нешто не постоји. Сликар није, како би рекао Сезан, имбе-
цил (Merleau-Ponty,1968:47). Ни уметност ни наука нису само когнитивна ак-
тивност. Сликар као интерпретатор не треба да буде мисао одвојена од
виђења, али ни од сећања, фантазама и ко зна чега све још. Када Сезан каже да
сликару који мисли и тражи израз пре свега недостаје тајна – која се понавља
увек када гледамо – његове појаве у природи, он као да је потврдио претходни
став о непознатим чиниоцима који учествују у стварању. Арнхајм је у праву
када каже да је у мишљењу садржано првобитно искуство, чулно опажање, лик
(image) који претходи идеји. Али то је више него јасна ствар, јер не може по-
стојати било шта у човеку без онога што му претходи. О томе се све дознаје
кроз однос структуре и генезе. Ни само „умовање” (мишљење) ни преплитање
опажања и мишљења никада не би могло створити уметничко дело. Човек
који слика чини то чулима, али тешко је сложити се са Арнхајмом да он мисли
чулима, односно да чула схватају продуктивно околни свет као што чини и
стваралачко мишљење. Арнхајм нејасно каже да до поновног сједињења чула
и ума долази тако што ликовни аналогон стапа чулни изглед и општи појам у
јединствен сазнајни исказ (Аrnheim, 1987:125). Већ из асоцијационистичке
доктрине познато је да повезивањем двају или више психичких елемената до-
лази до стварања асоцијација. Арнхајм као велику истину истиче да опажајни

облици и ликови нису тек преводи мисли, већ да представљају суштину
мишљења. Вероватно, иако то Арнхајм не каже, што улазе или стварају асо-
цијативан ланац, што се уланчавају. Клиничко искуство чињеницу мисли која
„пада на памет”, привидно ни са чим у вези, увек схвата као елемент који за-
право, свесно или несвесно, упућује на друге елементе који стварају асоција-
тивни ланац или низ. Ти низови преплићу се у праве мреже у чијим се чворо-
вима пресеца више њих, како кажу Жан Лапланш и Жан Понталис (Laplanche
& Pontalis,1992:26). Такво асоцијативно спајање и уланчавање, које Арнхајм
види као спој мишљења и опажања, Фројд приписује сложеном устројству
памћења. Упоређујући их са системом архива уређених према различитим на-
чинима разврставања и у које се може приступити различитим путевима (хро-
нолошким, тематским и слично). То значи да се у таквој организацији предста-
ва или траг сећања у вези са истим догађајем могу затећи у више склопова.
Могло би се чак рећи да су ти системи сећања оперативни и пре било каквог
секундарног спајања. То је оно што Фројд зове ендопсихичким опажањем које
се јасно може регистровати у клиничком искуству у виду система чија су осно-
ва одвојене психичке скупине, односно комплекси представа отцепљени од
асоцијативног тока. Уколико у оквиру тих система не постоји систем несве-
сног, топичког појма несвесног, сва ова прича је беспредметна. Само тада је
могуће разумети како појединачне представе, садржане у комплексима пред-
става, могу доћи у свесно мишљење. Или како оне могу бити одгурнуте од
свести (потиснуте). Не следећи овај теоријски и мисаони правац Арнхајму, као
гешталтисти, се мора одати признање што се позива на несвесно. Проблем је у
томе што га он не схвата топички. Истицаљем да свесно и несвесно морају би-
ти у равнотежи, Арнхајм је обезвредио значај несвесног ’психичког’ које се,
очигледно, не може избећи.
Садејство и сагласност психичких елемената може се, према Арнхајмо-
вој тези о визуалном мишљењу, свести на стваралачки карактер тог мишљења
и уопште на принцип стваралачког који уједињује опажај и разум подједнако
у уметничком обликовању и у научном стварању. На овај начин такав прин-
цип стваралачког Арнхајм измешта из унутрашњег психичког простора, везу-
јући га за неке нејасне силе. За психоанализу је неспорно да у једном асоција-
цијском комплексу, „сила” једног елемента не остаје нераскидиво везана за
њега. Игра асоцијација, повезивања или спајања зависи од економских чини-
лаца: енергија запоседања (катектирања) помера се са једног елемента на дру-
ги, кондензује (згушњава) се у чворним тачкама. Незамисливо је да се нешто
спаја изван тога. Уопште, свако повезивање различитих психичких елемената,
чулних података или асоцијација у спој, као и могућност њиховог издвајања,
њиховог лажног повезивања, њиховог приступа свести, зависи од индивидуал-
не динамике одбрамбеног сукоба појединог субјекта. Зато је и немогуће пре-

цизно одредити принцип стваралачког и, супротно Арнхајмовом мишљењу,
не може се теоријски наћи аргументација за постојање објективних својстава
уметничког дела. Било би више него значајно да је Арнхајм могао истаћи како
да се установе та објективна својства уметничког дела и какав је њихов сми-
сао.
У основи, проблем са идејом „визуалног мишљења” као стваралачког у
уметничком стварању, које је не само изворно чулно, опажајно, већ и сазнајно
у смислу специфичног уметничког сазнања јесте занемаривање других тео-
ријских поставки изван гешталтистичке психологије. Арнхајм не полази ни од
базичне психолошке чињенице да сам квалитет мишљења говори о квалитету
ја. Уз слабо ја увек иде и сликовити начин мишљења, као што логичко
мишљење претпоставља једно снажно ја (богато у контраинвестицијама, до-
бра контрола импулса, добро подношење тензије). Скоро да би се могло рећи
да ће такви квалитети јаког ја бити сметња за уметничко стварање. Ту нема
места ни слици у облику сањарења нити заобилазног пута у испуњењу жеље.
А остати без сањарења која се добрим делом темеље на утисцима који трају,
остати без инфантилних доживљаја, без смањене јачине цензуре и без регре-
сије у служби ја, значи остати без грађе неопходне за стварање. Свака непри-
јатна реалност има потенцију да покрене замену сликовитим сањарењем. Ра-
зумљиво је да је у основи враћања трезвене реалности емоционалном машта-
њу савладавање страха. У структури дневних снова (сањарења) увек се виде
мотиви жеље, који се у њиховој производњи потврђују, који су испреметали
грађу од које су саграђени и који су склопили нову целину. Они се према
сећањима из детињства на које се враћају налазе, како је то Фројд у Тумачењу
снова лепо рекао, отприлике у истом односу као барокне палаче Рима према
античким рушевинама чије су камене коцке и ступови дали грађу за грађевине
модерних облика (Freud,1970б:144). Уметнички и научни производ су углав-
ном то, а не неки једноставни спој мишљења и опажања, садејство чула и разу-
ма, како мисли Арнхајм.
У основи Арнхајмовог „визуалног мишљења” не само што принцип
стваралачког није промишљен на доследан начин и што само уметничко ис-
куство није узето као отворено у радикалној историчности, већ је и само по-
стулирање интуитивног мишљења теоријски незасновано. Разлог за то налази
се у уском теоријском оквиру гешталт психологије у оквиру кога се креће
Арнхајмова мисао. Без топичке теорије психизма, односно одвојених систе-
ма који чине психички апарат, тешко је разумети било какво понашање, и, по-
готово, тако високо диференцирано функционисање како подразумева научно
и уметничко стварање. Тако опречне функције као што су опажање, мишљење
и памћење могу бити схваћене само у оквиру психичког апарата који прима
подражаје, чува њихове трагове и ствара свакојаке комбинације различитих

„информација”. Ту просторну организацију психичког апарата Фројд је овако
приказао:
- слика 1. -
Први простор или систем који чини сама свест која, што не би требало
бити спорно ни за једну психологију, шаље опажања узбуђења која долазе из
спољашњег света и осећања задовољства-незадовољства која потичу из уну-
трашњег душевног апарата. То ће рећи да систем опажање-свест (О-Св) мора
бити на граници између спољашњег и унутрашњег, окренут спољашњем све-
ту. Локација овог система говори да опажена узбуђења не могу у њему остати,
односно не могу остати свесна, јер би способност примања нових узбуђења
била потпуно лимитирана. Та узбуђења остављају трагове у другим системи-
ма, као основ памћења у њима. Функција која се односи на овај траг сећања
није ништа друго до „памћење” (Freud, 1970б:190). Трагови сећања које оста-
вљају перцепције често су најјачи и најтрајнији, уколико збивање које их је
оставило никад није дошло до свести (Freud, 1994:26). Не могу ни узбуђења
остати у овом систему перцепција-свест (О-Св), то јест, остати свесна, али ни
да буду несвесна у том истом систему чије функционисање прати феномен
свести. Тај просторни однос психичких система, који је отприлике онакав ка-
кав имају системи сочива у телескопу (Freud, 1970б:189), смештени су, као
што се види на слици, један иза другог. Разлике између система одговарају из-
весном распореду тако да се прелажење енергије из тачке у тачку мора поко-
равати одређеном редоследу: прелаз из система у систем може се одвијати у
нормалном, „прогредијентном” или регредирајућем смеру. Сан, у коме се
мисли могу визуализирати све до халуцинација, регредирајући тако на типове
слика најближе опажају који се налази у почетку подражајног пута (као на сли-
ци), је најбољи пример такве „топичке регресије”.
Проток надражаја кроз системе до инервације је целокупна психичка
делатност, у којој се спој различитих „информација” – опажања, памћења,
мишљења – подразумева. Овакав просторни ток подразумева да збивања у по-
јединим психичким системима не могу бити иста. Оно што се дешава у „при-
јемном” систему (О-Св) не може бити исто као у системима иза њега, како у
погледу промена које трпи сам систем, промена његових елемената, тако и у
погледу отпора самом кретању кроз системе. Никада није извесно да ће се
спојити одређени садржаји. Како ће неки опажај ући у процес мишљења, апсо-
лутно је неизвесно. Као што се види, крајеве апарата чине сензибилни систем
(1), који прима перцепције, и моторни део (5), који отвара бране мотилитету.
Психички процес тече углавном од перцептивног краја, органа који служи за
примање надражаја ка моторној активности. Узбуђење које наставља своје
кретање од једног елемента ка другом мора да савлада неки отпор, и то смање-
ње отпора оставља траг на узбуђење које се само једним делићем свога интен-
зитета преноси на следеће системе. Они у следећем систему остају трагови
сећања. То ће рећи да су трагови сећања „отисци” у свести на темељу опажа-
ња; они су визуелни, акустични, тактилни итд. – али неизречени речима. Си-
стем (1) који прима надражаје опажањем није задужен да сачува никакав њи-
хов траг, јер нема памћења. Он чак не може сачувати ни трагове за асоцијаци-
ју, односно перцепције које су међусобно повезане у памћењу према
истовремености збивања. Може се претпоставити да основа асоцијације лежи
у мнемичким системима. Траг сећања може постојати, како је то говорио
Фрojд, само у трајним променама елемената система (Freud, 1970б:190), због
чега они и представљају оно што чини грађу за несвесно. Интересантно је да
Фрojд у Тумачењу снова, односно 1900. године пише у фусноти да „свест на-
стаје управо на самом месту трага сећања” (Freud, 1970б:192).
Несвесно је онај део који је приступачан свести само у прерушеном
облику и преко предсвесног. Предсвесно, које је залиха норми културе и за-
брана, садржи податке који могу постати свесни захваљујући томе што је пре-
лаз из предсвесног у свесно нестабилан. Надражајни процеси у предсвесном
(4) без неког посебног задржавања могу стићи до свести када се испуне, на
пример, услови интензитета или извесне расподеле пажње итд.
Већ овакав и топички и динамски начин разумевања говори да питању
свести или питању „спајања” различитих психичких квалитета психолози не
могу приступати у складу са ad-hoc приступом, како је то урадио Арнхајм са
појмом „визуалног мишљења”. Сваки психички резултат (понашање, осећа-
ње, патологија) мора се сагледавати кроз теорију која нуди могућност да се ра-
зуме место њиховог настанка. Сензибилни систем (1), систем опажања, нема,
као што је истакнуто, никакву способност да задржи промене, односно нема
никакво памћење. Он нашој свести даје само разноврсност чулних квалитета
(Freud, 1970б:191) које она, полажући велику вредност на логику и разум, до-
води у ред. Трагови сећања као следећи систем, ће те „информације” обрађи-
вати у складу са другим његовим садржајима.
Само по себи је јасно да су сама сећања несвесна. То што се она могу
учинити свесним јесте оно што чини функционисање сложеним. Али, и пре
него што постану свесна она производе дејства и док се налазе у несвесном
стању. Да се као одраз те заборављене прошлости не би јављала привидна ре-
алност, најчешће у виду мучних симптома, нужно би било да се поново дожи-
ви тај део свог заборављеног живота и да се они реинтегришу у укупни ментал-
ни систем. Ту се и налази сва истина и сва моћ психотерапије, без које многи
утисци никада и не би постали свесни. Рецимо, успут, да се на траговима пам-
ћења утисака, и то оних који су имали најснажнији утицај – а то су утисци из
прве младости – гради и оно што се зове карактер. Добро би било скренути
пажњу да регресија не припада само спавању. Фрojд каже да и намерно сећање
и други делимични процеси нашег нормалног мишљења одговарају ретрогре-
сивном кретању у психичком апарату од било ког комплексног акта предста-
вљања натраг, на сирови материјал трагова сећања које има у основи.
Овакав просторни размештај система и кретање надражаја у њима меро-
даван је за рад целог душевног апарата. Провизорност Арнхајмовог „визуал-
ног мишљења” која не даје могућност да се за њега каже probatum est, зато што
се не зна како до спајања долази. Немогуће је мислити поједине садржаје пси-
хичког (мишљење, памћење, заборављање, опажање, снове...) изван топичког
и динамског схватања. Надражаји се не могу кретати кроз психичке системе
мимо одређених законитости. То је принцип функционисања и самог органи-
зма.
РЕЗИМЕ
Проблем за сваку психологију је добро заснована теорија као скуп прак-

тичних правила замишљених као принципи одређене општости, и при томе
апстраховани од мноштва услова, који нужно имају утицај на њихову приме-
ну. Арнхајмов појам „визуално мишљење”, да би се истакло јединство појма и
мишљења, које је стваралачко и у коме се једино може достићи естетичко-ло-
гичка истина, не налази своју теоријску заснованост ни у гешталт психологији
ни у некој другој психолошкој теорији. То што се естетски елемент налази у
свим визуалним приказима не значи да је садејство чула и разума оно што је
само по себи стваралачко. Гешталт психологија као психологија опажања има
сувише узак оквир да би могла претендовати да објасни како до спајања дола-
зи у психичком апарату. Она заправо и не полази од постојања психичког апа-
рата где се, не само мишљење и опажање стапају, већ где се срећу чулни пода-
ци, њихови трагови сећања, изгубљени делови (несвесно) и оно што под одре-
ђеним условима може да уђе у свест. Само теорија која полази од тога да се у
психичком апарату све одвија по строгим правилима може претендовати да
објасни и целокупно функционисање и његове поједине аспекте.
У Aрнхајмовој теоријској незаснованости појма „визуалног мишљења”

засигурно има једна јако значајна ствар. Реч је, наиме, о томе да је неизбежна
запитаност како долази до спајања опажања и мишљења. И, још важније, од
тог одговора мора се кренути ка разумевању појма психичког места у коме ће
се та динамика одвијати. Психички локалитет не може бити одређен као неки
орган, рецимо око, односно на анатомски начин. И Арнхајмово „визуално опа-
жање“, које разумемо преко Фројдовог „ендопсихичког опажања”, можемо
видети само између опажајног и моторичког краја апарата. У супротном, зато
што залази у домен који је без граница, овакав Арнхајмов приступ имао би ме-
тафизички карактер. Компликованост не само уметничког стваралаштва, већ
и било ког људског деловања захтева разлагање тог деловања и потребу да сва-
ко одвојено деловање припишемо појединим саставним деловима апарата и
његовим функцијама.
Arnheim, R. (1987): Уметност и визуално опажање. Београд: Универзитет уметно-

сти у Београду.
Arnheim, R. (1987): „Visual dynamics”. American Scientist (76, 585–591).
Eco, U. (1995): Симбол. Београд: Народна књига/Алфа.
Freud, S. (2003a): Примедбе о једном случају присилне неурозе. Београд: Чигоја
штампа.
Freud, S. (2003б): Фрагмент анализе једног случаја хистерије (Дора). Београд: Чи-
гоја штампа.
Frojd, S. (1994): С оне стране принципа задовољства. Его и Ид. Нови Сад: Светови.
Freud, S. (1970a): Психопатологија свакодневног живота. Нови Сад: Матица срп-
ска.
Freud, S. (1970б): Тумачење снова. Нови Сад: Матица српска.
Freud, S. (1970ц): Из културе и уметности. Нови Сад: Матица српска.
Frojd, S. (1970д): Нова предавања за уво!ење у психоанализу. Нови Сад: Матица срп-
ска.
Klein, M. (1983) Zavist i zahvalnost. Zagreb: Naprijed.
Lacan, J. (1983): Списи. Београд: Просвета.
Laplanche, J. & Pontalis, J.-B. (1992): Rječnik psihoanalize. Zagreb: August Cesarec.
Merleau-Ponty, M. (1968): Око и дух. Београд: Вук Караџић.
Тодоровић, М. (2011): Увод у психологију као науку и струку. Београд: Чигоја штам-
па.
Milorad V. Todorović
ARNHAJM'S „VISUAL THINKING”:

THEORETICAL (NON)FOUNDATION1
Summary
In psychology, as in other sciences, surely there are concepts that are not theoreti-
cally based and are not consistently thought trough. One of these concepts that has found
a significant place in the understanding of artistic creativity and psychology of art overall
is Arnheim's term: „visual perception”. It can be said, as Arnheim does, that any perception
is thinking at the same time, all reasoning is also intuition, each observation invention, pro-
vided that this approach can be deduced from a psychological theory. Starting from Gestalt
psychology that seems to be impossible. Understandably, Arnheim, as Gestalt psycholo-
gist, with this term wanted to point out that the whole is different than the sum of its parts.
"A visual thinking" was supposed to add something more to the perceptual experience, a
property that the perception does not have. Since Gestalt psychology is not based on the
psychic apparatus and deferred system, with different functions and especially those un-
conscious, it is difficult to talk about the theoretical grounding of this notion. Only after
postulating these moments Arnheim could elaborate his view that the process of observing
the world is interaction between the properties that certain object provides and observers
nature. That "nature of the observer" can only be viewed within the psychic apparatus. In
the creativity (art and science), where it aims to be a basic explanatory principle, "visual
perception" is faced with difficulties such as statements from Goetea and Helmholtz, that
what is important and new in their creation was given as a free forethought, and that their
knowledge came as something almost complete.
Key words: visual perception, psychic apparatus, the unconscious, psychology of
art, endopsychic observation.
1
Рад је примљен 30. октобра 2012, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције
СОЦИОЛОГИЈА
УДК: 316.32:339.92 ; 316.334.3
ИД: 195282444
ПРОФ. ДР ДАНИЛО Ж. МАРКОВИЋ

редовни члан Српске академије образовања (САО)
инострани члан Руске академије образовања (РАО)
СОЦИОЛОШКИ КОНТЕКСТ ЕКОНОМСКЕ ДЕЛАТНОСТИ

У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ
Сажетак. У раду се указује на потребу промишљања економске делатно-

сти у савременом друштву у контексту његових основних обележја као друштва гло-
балног капитализма са многим противуречностима и њиховим носиоцима у динамич-
ној социјалној структури. У контексту таквог приступа учињен је осврт на основне
фазе у најновијој историји развоја капитализма (од 1960. год) и указано на утицај гло-
бализације, у промовисању новца као покретачке снаге фазног развоја капитализма и
последица виртуализације капитала. У склопу тих разматрања посебно је указано на
повезаност глобализације и виртуализације капитала у обликовању друштвеног
миљеа остваривања економске делатности, његове социјалне слојевитости, друштве-
не стратификације социјалне неједнакости и истицања захтева за остваривање правде
и правичности у тим условима, и ограничавајуће факторе тог остваривања.
Кључне речи: глобализација, виртуализација, глобални капитализам, про-
тивуречности.
Наша планета процесом глобализације постаје јединствен дру-
штвени простор. Уједињење тог простора врши се стално расту-
ћом брзином и променама система економских и политичких
односа и структура друштва.
Н. Н. Моисеев
1. Економска делатност човека стара је колико и сам човек као ствара-

лачко и вредносно биће. У дугој историји човека, она се развијала у оквиру
одређених система који су имали своје специфичности. И како се човек разви-
јао и у све већој мери попримао обележја не само свесног и стваралачког већ
и вредносног бића, развијали су се и економски системи сагласно природним
и друштвеним могућностима у датим историјским околностима.1 У следу та-
квог историјског развоја у преласку од натуралне на тржишну привреду настао
је и капитализам – систем заснован на приватној својини, робном карактеру
радне снаге и тржишној утакмици (тржишту)2, са одговарајућим економским,
политичким и вредносним системом и тиме условљеном социјалном, посебно
државном организацијом. Капитализам као економски и друштвени систем у
еволутивном развоју у новијој историји пролази кроз три фазе и доводи до по-
везивања националних привреда у светску привреду, преко светског тржишта
и својеврсне универзализације света. У првој фази развоја капитализма
(1947–1960), производња је, углавном, намењена домаћем тржишту, а међуна-
родни економски односи састоје се из увоза и извоза роба. У другој фази
(1960–1970), производња почиње да се интернационализује на иницијативу
националних корпорација и њиховом експанзијом на тржишта земаља Tрећег
света, под управом компаније оснивача. У трећој фази која отпочиње 70-их
година успоставља се транснационализам, а потом се назив трансформише
у нови појам „глобализација”. Корпорације у пласману капитала настоје да
„прескоче” националне владе и не поштују њихове правне прописе.3 Наиме, у
овој трећој фази еволуције капитализма родила се идеја о глобализацији –
као израз тенденције образовања глобалног друштва на основама западња-
штва, и на челу са Западом.4 Глобализација представља смислен начин да
се створи простор мирним путем за опло)авање новца. То је први пут у
историји човечанства да је новац одлучио да се шири „али не уз помоћ рата,
већ уз своју моћ” мирним путем.5 Новац постаје главни регулатор целокуп-
не животне делатности, основни покретачки мотив, а велике територи-
јалне јединице и целе земље преобраћају се у социјалне скупине које функ-
ционишу по законима огромних новчаних система и огромних капитала.6 У
1
Опширније о овоме видети: Общая экономическая теория (палитэономия), Москва,
„Промо-Медия”, 1995, стр. 5–20.
2
То није окоштан већ врло динамичан систем са развијеном економском мисли о њему
и њен утицај на његов развој, сагласно циљевима чијем се остваривању тежило у датим природ-
ним и друштвеним условима. У следу таквог историјског развоја и прерастањем (претварањем)
натуралне у робну производњу настао је капитализам са одговарајућим економским политич-
ким и вредносним системом и социјалном (државном) организацијом.
3 Е. Мацнер, Монополарни светски поредак, Београд, Досије, 2003, стр. 150.
4
А. Зиновјев, Запад – феномен западњаштва, Београд, „Наш дом”, 2002, стр. 25.
5
А. Борико, NEXT мала књига о глобализацији и свету будућности, Београд, „Народ-
на књига – Алфа, 2002, стр. 23.
6
А. Зиновјев, цит. дело, стр. 94.
Данило Ж. Марковић: Социолошки контекст економске делатности… 137
ствари, успостављање глобалног светског друштва, представља животну по-

требу, западних (капиталистичких) земаља, тј. стварање услова да преживе у
сложеним историјским околностима.7
Глобализација постаје предмет све већег интересовања и научног про-
учавања. Њој се придају разна значења и предмет је врло супротстављених
оцена.8 Те различите оцене изражене су и кроз указивање на елементе које де-
финиција глобализације треба да садржи. Тако се у Руској социолошкој ен-
циклопедији као елементи глобализације наводе стално (развијајући) процес
међусобног повезивања различитих фактора међународног значаја (нпр. те-
сних економских и политичких веза, културних и информационих промена) у
друштвеној делатности различитих држава. Процес економске глобализације
који се испољава кроз транснационалне корпорације дејствујући истовреме-
но у многим државама, стварајући нове историјске услове за остваривање сво-
јих интереса.9 И код нас је указивано на четири суштинска обележја глобали-
зације, која би њена социолошка дефиниција морала да садржи. Та су обеле-
жја: све шира и дубља повезаност и ме)узависност све већег броја
друштава; надмоћ транснационалних сила и институција – све већи утицај
збивања са дистанце на живот индивидуа и земаља; експанзија модерних фор-
ми технологије, економског и политичког живота на готово целокупном про-
стору света и поларизација, подела света – више светова у једном глобалном
свету, у „светском друштву”. У контексту оваквог приступа глобализација се
дефинише као друштвени процес повезивања, на основу технолошке и еко-
номске повезаности, конкретних друштава, са многим противуречности-
ма, у односе ме)узависности и културне повезаности, на основу нових ин-
форматичких технологија и средстава комуникације, тако да настаје је-
динствено светско друштво на планети Земљи, и свест о припадности
том друштву како појединих друштава тако и њихових чланова (припадни-
ка).10 Ова дефиниција глобализације настоји да изрази њену вишеслојност као
друштвеног процеса у његовим компонентама које су уочљиве као посебне иа-
ко се међусобно прожимају.11 У ствари проучавањем глобализације као дру-
7
Њима су потребни „природни ресурси, тржишта роба, сфера за улагање капитала, јеф-
тина радна снага, извори енергије и то све у већем степену, а могућности за ово нису безгранич-
не. За ово је потребна цела планета” (Ибид, стр. 312).
8
За једне глобализација је објективан и спонтан планетарни процес, за друге она је ис-
кључиво пројект доминације Запада, американизација света. (Опширније видети: У. Бек, Моћ
против моћи у доба глобализације, Загреб, Школска књига, 2004, стр. 9; Мирослав Печујлић,
Глобализација – два лика света, Београд, „Гутенбергова галаксија”, 2002, стр. 7. и А. Н. Чу-
маков, Глобалистика, Москва, Проспект, 2002, стр. 158–166.
9 Руская социологическая энциклопедия, Москва, Норма, 1998, стр. 95.
10
Опширније о овоме видети: Др Данило Ж. Марковић: Изабрана дела, књига VI Со-
циологија и глобализација, Београд, Савремена администрација, Ниш, Просвета, 2000.
11 Те су компоненте: технолошка, економска, политичка и културна, па се чак и дефини-
шу као посебне глобализације: технолошка, економска, политичка и културна глобализација.

штвеног процеса све више се долазило до сазнања да је то многоаспектни про-

цес установљавања универзалних веза, укључујући и ново поимање односа
природе и друштва који обухвата практично све основне аспекте друштвеног
живота од економске до духовне сфере, укључујући културу, образовање, је-
зик, идеологију и вредности који у својој свеукупности представљају основне
атрибуте глобалне цивилизације па се свет показује као глобално „светско”
друштво.12 Наиме, процеси уједињавања човечанства добијају такав интензи-
тет и размере да се као законитост нашег времена може означити повезивање,
прожимање па и обједињавање света упркос „целокупној његовој материјал-
ној, духовној, егзистенцијалној разноврсности и разноликости”.13 Оваква нај-
чешће противуречна уједињеност света омогућена је економском глобализа-
цијом. У овом смислу се указује на чињеницу да глобализација у основи из-
ражава чвршћу интеграцију земаља и народа света, до које долази смањењем
трошкова транспорта и комуникација, као и рушењем вештачких баријера за
проток робе, услуга, капитала, знања (у мањој мери) и људи преко граница.14
У том смислу указује се на то да она представља и развој глобалних финан-
сијских тржишта, раст транснационалних корпорација и њихову све већу до-
минацију над националним економијама.15 У ствари, суштина глобализације
је у томе да омогући слободно кретање финансијског капитала уз ограни-
чено кретање људи. А пошто је капитал суштински састојак производње,
поједине земље се надмећу да га привуку, што их ограничава да пласман ка-
питала регулишу и опорезују. Међутим, кад се говори о глобализацији као за-
конитости у развоју друштва, она није, како можда то изгледа, догађај природ-
ног порекла, већ процес који је створио човек, они који доносе правила су нај-
чешће играчи или институције наклоњени САД или спонзорисани од стране
ове земље а подржани и од различитих савезника.16 У овом погледу најилуст-
ративније је доношење Вашингтонског консензуса.
2. Почетком осамдесетих година прошлог века, водећи чланови владе
САД, ММФ-а, Светске банке и неких других утицајних институција усвојили
су Вашингтонски консензус. Од тада се овај неформални консензус, нефор-
мални споразум, дефинише кроз неколико пакета принципа којима се надгле-
дају и контролишу владе држава као и међународне и међудржавне организа-
ције као што су ОЕЦД, СТО или ЕУ. Тај консензус утиче на доделу кредита
земљама које већ имају дугове. Консензус поставља услове и њихово испуње-
ње, одре)ује да ли ће се кредит одобрити или неће. Најважнија су три услова:
12
А. Н. Чумаков, Глобалистика, Москва, Проспект, 1005, стр. 158–166.
13 Ч. Попов, Нови светски поредак, претходница историјске епохе, Београд, „Сми-
сао”, 1/1999, стр. 58.
14
И. И. Мазур, А. Н. Чумаков: Глобалистика энциклопедия, цит. издање, стр. 613.
15 Џ. Сорош, О глобализацији, Београд, Самиздат 92, стр. 13.
16
Е. Маснер, цит. дело стр. 8.
стабилизација валуте према монетаристичком узору, тј. строга контрола из-

вора новца, смањење националног буџетског дефицита, избалансирана разме-
на роба и услуга; дерегулација и ослобођење од свих тржишних ограничења,
посебно цена и смањење финансијске помоћи и хитна приватизација преду-
зећа као и јавних установа и фирми које обезбеђују производњу и услуге.17 Ва-
шингтонски консензус представља реализацију неолибералне идеје која се
заснива на схватању да ће приватне фирме које се такмиче на тржишту
донети највише могуће добробити и далекосежну друштвену хармонију.18
Неолиберални програм је покушај институционалног учвршћивања тре-
нутних историјских добитака светскополитичког мобилног капитала.
Неолиберални програм је до краја промишљена перспектива тог капитала,
који се поставља апсолутно и аутономно, развијајући стратешки простор моћи
и могућности класичне економије као субполитичког, светскополитичког де-
ловања којим управља моћ. „Према томе оно што је добро за капитал јесте
добробит за све. Обећање гласи: Сви ће постати богатији, па ће коначно про-
фитирати и сиромашни.”19
Међутим, ово је утопистичка визија глобализације, која не само да није
праћена повећањем добробити већ је у многим земљама, нарочито мање раз-
вијеним, оштетила многе људе који нису били покривени мрежом социјалне
заштите, а трка за профитом угрожавала је, и угрожава, и услове еколо-
шког опстанка људског живота на индивидуалном и родном плану. Уз то
глобализација је праћена и кризама на глобалном плану.20 Управо зато се и
могло закључити да „назив глобализација означава савремени рат капитали-
зма” који шири уништење и заборав. Тај неолиберализам на место хуманости
ставља индексе тржишта акције, а место достојанства, ставља глобализацију
беде, на место наде празнину, а на место живота интернационални терори-
зам.21 Овакав неолиберализам не доприноси стварању хармоничних и пра-
вичних односа у „светском друштву” које настаје глобализацијом. Међу-
тим, у интересу је свих земаља и народа да учествују у развоју да му доприносе
и користе резултате тог развоја у условима правде и правичности. „Јер неправ-
да рађа фрустрацију и побуну и на крају их окреће против оних који су преко
мере користили предности развоја на туђ рачун.”22
17
Овај програм примењен је у време владавине Регана и Тачерове, прво у САД, а потом
у Великој Британији. Његов основни аспект касније је преузет од стране ЕУ и других земаља
западне Европе, Аустралије и Новог Зеланда. Програм је примењиван и у неким постсоцијали-
стичким земљама.
18
Е. Маснер, цит. дело стр. 109.
19 У. Бек, Моћ против моћи у доба глобализације, Загреб, Школска књига, 2004. стр. 25.
20
Џ. Сорош, цит. дело стр. 15.
21
У. Бек, цит. дело, стр. 360.
22 Ф. Мајор, УНЕСКО: идеал и акција, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства,
1997, стр. 60.

3. Крајем прошлог (XX) и почетком овог (XXI) века глобализација је

означила значајну интеграцију човечанства. Свет није постао једна кућа, али
се све више интегрише и постаје интегралан. Интеграција постаје тренд овог
периода.23 Остварена интеграција и њен даљи развој остварује се кроз три ме-
ђусобно условљена, и на неки начин повезана процеса (глобализације, глобал-
не економије и виртуализације вредности) који образују глобални систем у
планетарним размерама. Појам глобални систем настаје у другој половини ХХ
века, са ширењем глобализације као друштвеног процеса – појаве која има на
одређен начин своју самосталност, изражавајући се кроз три основна процеса:
процеса привредно-економске повезаности (економске глобализације); про-
цеса глобализације културе и процеса образовања ме)ународне менаџерске
буржоазије – транснационалне капиталистичке класе.24 У овом смислу се
указује и на настанак светске олигархије под којом се подразумева веома сло-
жена и разнородна свеукупност крупних транснационалних (и њима потчиње-
них) категорија и банака, научних, консултантских и правних институција
које их опслужују, међународних финансијских организација које раде у њи-
ховом интересу, те разних формалних и неформалних организација које утичу
на формирање јавног мњења.25 Са глобализацијом неолиберални капитализам
добија глобалне размере, постаје глобални капитализам.26 У њему доминира-
ју транснационалне корпорације, смањена је улога државе, распрострањена
масовна култура и остварена информацијска реалност. У њему постоји тр-
жишна конкуренција са доминантним обликом кретања капитала новац –
новац који доноси профит, што је омогућено оформљавањем опште-
човечанске финансијско-информационе технологије. Глобални капитализам
се заснива на дерегулацији, приватизацији и либерализацији, тј. слободном
тржишту.27 И уз то стално понавља и обнавља да ће сви који се подвргавају за-
хтевима светског тржишта бити благословени земаљским богатством.28
Међутим „благослов земаљским богатством” треба да се оствари у условима
23
С. П. Хантингтон, Трећи талас – демократија на крају двадесетог века, Београд,
Стубови културе, стр. 36.
24
С.Н. Григорьев (ред.), Словорь виталисткой социологии, Москва, Гордарики, 2005,
стр. 60–61.
25 „Без обзира на сву њену аморфност, светска олигархија у пракси делује веома коор-
динирано због јединствене чињенице да је повезује исти економски интереси – слободно кре-
тање транснационалног капитала и потчињавање својим интересима привреда што већег броја
земаља, у циљу стварања максималног профита” (Јован Б. Душанић: Деструкција економије,
Београд, Нова српска политичка мисао, 2010, стр. 42).
26
Глобализација (посебно економска) доводи до стварања глобалне економије која
представља освајање планете од стране транснационалних корпорација развијених капитали-
стичких држава, у интересу тих корпорација које доминирају над националним економијама.
27
Ф.Л. Бабаков, и др. Свременый глобалньный капитализм, Москва, Алма-Пресс, 203,
стр. 63–139.
28
У. Бек, цит. дело, стр. 117.
глобалног капитализма у коме се стандардни односи конкуренције постепено

замењују системом поделе (расподеле) светског дохотка картелним сагласно-
стима, великих корпорација.29 У ствари, на светску сцену ступа „ново трој-
ство”: тржиште – конкуренција – новац, с намером да се уздигне у врховну
власт „која ће владати пословима планете, намећући своја правила државама
и своје уједначавајуће норме упркос културним вредностима и идентитету”.30
Савремени свет саздан глобализацијом као планетарним процесом у
суштини је противуречан. Крупни капитал, односно моћне и агресивне
транснационалне компаније настоје да омогуће несметани проток робе и ка-
питала у циљу стварања максималног профита. У исто време на све могуће на-
чине настоје да спрече „мешање националних држава у економску сферу како
оне не би биле у стању да, ограничавајући слободно деловање транснационал-
них компанија, заштите своју привреду и подстакну развој, водећи рачуна о
сопственим националним интересима”.31 Из овог и многих других узрока
свет је сложен у неједнак простор што чини и економску делатност у ње-
му сложеном и специфичном у односу на остале фазе у развоју капитали-
зма. Мултинационалне корпорације (МНК) учврстиле су своје позиције и ус-
поставиле контролу над читавим светом. У економској сфери дошло је до
померања средишта моћи. Моћ је прешла из руку националних држава и демо-
кратских влада у руке МНК-а и банака.32
Настаје ново миље за одвијање економске делатности. Основни еле-
менти тог миљеа јесу: смањена улога и значај националне државе; ширење
виртуалног капитала и промене у социјално-економском положају запо-
слених. Учесници у економској делатности, посебно ако имају усмеравајуће и
руководеће улоге у њој, морају да располажу одређеним објективним сазна-
њима о узроцима, суштини и последицама које производе ови елементи сло-
жености друштвеног амбијента економске делатности, што ће им помоћи да
„изађу на крај са тешким економским проблемима” посебно ако су кризног
карактера.33 Објективно научно сазнање о друштвеном амбијенту у коме се
одвија економска делатност представља и одбрану од његове идеолошке
интерпретације, која није тако ретка. Она потискује разумевање из свести
људи и утиче на осећања људи потискујући објективна истинита сазнања о
глобализацији и глобалном друштву које постоји на основама глобалног не-
олибералног капитализма, утичући на друштвено понашање и усмеравање
29
Н. Н. Моисеев, Россия в системе государсть ХХ века, збор. трудов „Россия в систе-
ме государсть в ХХI века”, Москва, 2007, стр. 5.
30 Ф. Мајор, УНЕСКО: идеал и акција, цитирано издање, стр. 53.
31
Јован Б. Душанић, цит. дело, стр. 137–138.
32
Џ. Мендер, Е. Голсмит (приређивачи), Глобализација (аргументи против), Београд,
КЛИО, 2003, стр. 119.
33
Џ. Акерлоф, Р. Шилер: Животни дух, Београд, ЈП „Службени гласник”, 2010, стр. 14.
друштвеног развоја, које може бити у знаку подршке токовима глобализације

или њиховом оспоравању или и отвореном супротстављању.
5. Смањење улоге и значаја националне државе у сфери економског
живота са глобализацијом (или у глобализацији) треба схватити и разматра-
ти као израз настојања капитализма, посебно са економском неолибералном
глобализацијом за дерегулативом економске активности, тј за укидање свих
ограничења слободном кретању капитала. Наиме, капитал је увек настојао
да избегне опорезивање и регулативу те се савремени тренд дерегулације у
условима глобализације може схватити као испољавање општих и вечних еко-
номских закона, како то сматрају присталице тржишног фундаментализма.
Представници и присталице овог фундаментализма сматрају да је најбоље да
се алокација средстава регулише механизмом тржишних законитости, јер сва-
ко уплитање државе у те механизме и законитости тржишта смањује ефика-
сност као такву.34 У ствари, способност неолибералног капитала да пређе у
друге земље поткопава способност државе да обавља надзор над економијом,
тј. захтева од ње да стварањем услова за слободан пласман капитала, само на
основу изгледа за остваривањем профита, не води рачуна и о социјалним по-
требама појединих категорија становништва.
Глобализација финансијског тржишта обесмислила је државу бла-
гостања35 која се појавила после Другог светског рата. У тој држави су
државним прописима заштићени интереси радника, незапослених, сиро-
машних. „Тврдокорним бизнисменима ови прописи су представљали само по-
већање трошкова а смањење конкурентности и способности. Свуда је нара-
стао притисак да се ови прописи укину што је брже могуће. Термин који се
користи да би се постигао овај кратковиди циљ јесте дерегулација, која је од-
недавно постала дневна заповест.”36 Међутим, иако се са глобализацијом
смањује регулативна улога националних држава у сфери економских односа,
како би се остварили скоро планетарни услови за слободно кретање финан-
сијског капитала, глобализација је ипак „играње глобалне игре” по америчким
правилима. Наиме, све оно што у тој игри карактерише глобалне оквире или
глобалне намере указује на своје порекло из САД. Већина глобално активних
предузећа, тј. МНК потиче из САД-а. Сједињене Америчке Државе контроли-
шу тела УН и остављају их без подршке ако не узимају довољно у обзир ин-
тересе САД. Исто тако САД доминира у НАТО-у и Европској унији или њиме
34
Сорош, цит. дело, стр. 14.
35
Основни циљ „државе благостања” био је слабљење социјалне неједнакости, изба-
лансирања интереса и постизање друштвеног консензуса, с једне стране, и стимулисање актив-
ности различитих слојева и група, како би се постигла динамична равнотежа између економске
ефикасности и социјалне правичности, с друге стране (В. Вукмирица, Економски и државни
менаџмент, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1996).
36
Џ. Менцер, Е. Голсмит, цит. дело, стр. 119.
манипулише. Европска унија која је формирана да обликује и представља

европске интересе, прихватила је, мање или више добровољно, америчка пра-
вила игре, чак их је и кодификовала. „Начело „најбоље праксе” тако популар-
но у Бриселу, често се своди на имитирање оног што [се] сматра добрим у Се-
верној Америци.”37 У ствари, у глобализационом светском друштву САД
доминирају у три значајне области: монетарно-индустријској, војно-техноло-
шкој и идеолошко-медијској. И док у том друштву националне државе већине
(или чак свих) земаља губе моћ утицаја на привредни живот, национална вла-
да САД делује глобално.38
Овакво стање услова и значаја државе у савременом „глобалном”,
„светском друштву” у коме само једна држава (САД) има могућност утицаја на
глобалну економску политику и односе у светској заједници, која се схвата као
глобални систем који се формира у току глобализације39, праћено је више-
значним државно-правним и културолошким секвенцама, тачније, то зади-
ре у основе цивилизацијских промена. Те промене настају као последица
основних противуречности савременог (глобализационог) друштва: противу-
речности између тенденција ка светској и регионалној интеграцији и тенден-
цији ка рационалном егализму; противуречности између опште (планетарне)
судбине човечанства и корпоративно-националне ограничености.40 Ова друга
противуречност постаје све присутнија са супротстављеним интересима ње-
них субјеката.41 Ти различити интереси се решавају у различитим облицима
организовања домицилних земаља транснационалних компанија у интересу
тих компанија. Зато се указује на чињеницу да се „западни свет већ деценијама
бесрамно назива међународна заједница, а у ствари њу чине Вашингтон и они
који се слажу са њим”.42
6. Поред потискивања, скоро нестанка регулативне функције национал-
не државе из економске сфере делатности, са глобализацијом и са облицима
организовања глобалног неолибералног капитализма настаје виртуални
облик финансијског капитала. И једно и друго битно утиче на обликовање
друштвеног миљеа економске активности у условима глобализације. Вирту-
37
Е. Мацнер, цит. дело, стр. 145.
38
„То међутим, не значи да САД увек постижу своје (јавно) објављивање циљева. Као
примери за ово могу да послуже промашаји у политици према неким државама, тзв. ’државама
отпадницима’ (rogue states) које се сада називају новим именом ’проблематичним државама’
(states of concern)”. Ибид, стр. 153.
39 И.И. Мазур, А.Н. Чумаков, Глобалистика энциклопедия, цит. издање, стр. 613.
40
Л. Бофе, Каква нас будућност чека, Београд, НИН, 62/2008, стр. 62.
41
„У овом смислу се указује да између представника транснационалног и националног
капитала, светске олигархије и националне елите, постоје разни (најчешће оштро супротстав-
љени) интереси различитих вредности, разни инструменти деловања.” Ј. Душанић, цит. дело,
стр. 42.
42
Н. Чомски, Жртве империјалног менталитета Запада, Београд, НИН, 30-42/2009,
(16. 4 .09).
ални облик капитала настаје као последица специфичности интеграција у

процесу глобализације. Те интеграције се разликују од интеграција које су
остварене у ранијим периодима развоја капиталистичког система.43
Са глобализацијом феномен интегрисања испољава се у нешто друга-
чијем облику. Интеграционим процесима не настају корпорације, већ систе-
ми у којима се не шири поље рада, већ се уједињују капиталисти. То има за по-
следицу увећање књиговодственог обрачуна и подручја управљања – менаџ-
мента – чије се деловање не исцрпљује више у изналажењу ефикасних облика
организације рада и повећање профита, већ у манипулисању новцем и сагле-
давању вишка запослених. Другим речима, моћни штабови финансијских екс-
перата своју стручност и напор деловања усмеравају на манипулисање новцем и
на планирање отпуштања вишка запослених. Значи, ове интеграције не само да
не доводе до пораста запослености, већ су праћене њеним смањењем.
Манипулисање новцем постаје облик трговине у глобализацији у ко-
јој се тргује и оним што не постоји. „Ту се размењују не стварне активе, већ
се купују и продају, на пример, ризици уговора које треба тек закључити или
су тек у фази пројеката; уступају се дугови око којих се опет преговара, пре-
продају се и поново купују дугови у недоглед; закључују се, најчешће спора-
зумно, уговори који се односе на виртуелне али већ зајамчене вредности;
ови ће неминовно изазвати друге уговоре, који ће се односити на преговоре
око тих уговора! Та пијаца ризика и дугова дозвољава упуштање, уз сву сло-
жену сигурност, у сопствене мале лудости. Шпекулише се на шпекулацији.
То је непостојеће тржиште засновано на привидима. У ствари, укидањем
чврстих односа валута и контроле подстицања капитала у међународној равни,
финансијска делатност је успела да се осамостали од привредне делатно-
сти.44 Тако осамостаљена усмерена је на тражење максималне новчане до-
бити, путем чисто финансијских операција, ничим повезаним с производ-
њом добара и услуга. „Стотине милиона долара могу прећи тако из једног фи-
нансијског центра у други за врло кратко време. Према неким подацима, из-
носи који пређу из руке у руку у току једног дана достижу око 1000 милијарди
долара.”45
43
Наиме, интеграције су својствене капиталистичком систему и снажније почеле да се
остварују у последњој деценији XIX века. Ову фазу у развоју капитализма В. И. Лењин озна-
чио је као империјализам, и сматрао да она означава крај капитализма (што се није десило).
Мотив интеграције било је увећање профита који настаје из процеса рада, који се остварује
производњом повећаног броја запослених, тј. порастом стопе запослености интеграцијом ком-
панија.
44
В. Форестер, Доживљавамо преображај друштва, па чак и цивилизације, Београд,
Унеско гласник, 1/1997, стр. 48.
45
Појава носи у себи опасност од озбиљних финансијских поремећаја с озбиљним по-
следицама за националне економије и непредвидивим друштвеним појавама, посебно у обла-
стима запослености, где је стање већ забрињавајуће. (Ф. Мајор, УНЕСКО: идеал и акција, цит.
издање, стр. 53).
7. Виртуализацијом се долази и до аутономизације тржишта капита-

ла, а спекулације на берзи представљају трговину са имиџом која добија ги-
гантске размере. У оквиру симулације рада, као продуктивне делатности орга-
низоване у одређено време у одређеном простору, настаје организована форма
која је стекла назив корпорација. Она представља привремену алијансу неза-
висних компанија у циљу решавања стратешког, али и појединачног задат-
ка. Она нема вертикалну интеграцију, службену хијерархију и друге атрибуте
„стварне” корпорације. Она може лако нестати или променити конфигураци-
ју. Међутим, у савременој привреди, постаје виртуална не само производња,
тј. понуда већ и потрошња. Виртуализација се проширила и на новац. Новац
није више толико материјална замена за робу колико је право позајмице. На-
име, систем платних картица доводи до тога да се у савременом, све више гло-
бализационом друштву, новац све чешће и више замењује могућношћу нов-
ца. Виртуални производ, виртуална производња, виртуална корпорација и
виртуални новац омогућавају и провоцирају претварање рачунарских мре-
жа не само у главно средство већ и амбијент привредне делатности. Зато
се и може закључити да су глобална економија и виртуализација две прожи-
мајуће компоненте савременог глобализационог друштва.46 А са виртуали-
зацијом капитала повезани су и ови термини у науци (посебно економској) као
што су: казино економија, новац бескућник и електронски новац. Све ове тер-
мине, појмове и појаве које обухватају потребно је научно истражити у кри-
тичном промишљању процеса глобализације и економској делатности у том
процесу.47
8. Са глобализацијом настају значајне промене у свету рада, које имају

глобални карактер и које се тичу како могућности запошљавања (остварива-
ња права на рад као цивилизацијско-хуманистичког императива) тако и дру-
штвено-економског положаја запослених. „Свет рада преживљава радикалан
преображај. Он се испољава у глобализацији преузимања и фузије, заједнич-
ким улагањима, релокацији, дерегулацији, приватизацији, компјутеризацији,
ширењу нових технологија, структурном прилагођавању, смањивању капаци-
тета, смањивању резерви и преокрету са командне ка тржишној економији.
Ове промене и свеобухватни инжењеринг измениле су габарите природе,
географски положај, средства и процес производње и комуникације, како у
организацији рада тако и у друштвеним односима на местима рада.” Први
пут у историји може се говорити не само о глобалној производњи већ и о
глобалном радном месту. Мултинационалне корпорације, преко телекому-
никацијске мреже повезују радна места у читавом свету без обзира на гео-
46
Др Данило Ж. Марковић, Глобалистика и криза глобалне економије, Београд, Гра-
фипроф, 2010, стр. 22–24.
47
Џ. Молнер – Е. Годсмит, цит. дело, стр. 364–382.
графске или политичке границе. Ноћне смене у Северној Америци комуници-

рају на лицу места са јутарњим сменама у Европи и подневним у Азији. У ства-
ри, у савременом глобализованом друштву, много милиона људи живе као део
огромне интегрисане светске економије. „Радници у једном делу света произ-
воде робу коју конзумирају радници из других делова света. А пошто су про-
изводни погони покретљиви, ти радници, такође, могу бити у конкуренцији за
исте послове.”48 Оваква међузависност са ширењем глобализације стално ра-
сте. Пажња за што већим профитом и нижим трошковима производње, пре
свега снижавањем најамнине доводи до сељења капитала, тј. технологије из
развијених у мање развијене земље.49
Тежња за потчињавањем економије само законима тржишта „тражи по
сваку цену комерцијалну конкурентност, која се сматра условом колективног
преживљавања, циљем по себи. Технолошки напредак и иновација су тако
потчињени превасходно циљу смањења производних трошкова – дакле раз-
воју технологије које све више смањује потребу за радном снагом. У тим
условима привредни раст све мање постаје стваралац запослења, а незапосле-
ност све више структурална, с тежњом да се устали као хронична и да се ши-
ри”.50 Незапосленост, иако у појединим земљама има специфичне узроке, гло-
бално посматрано, има три основна, најчешће међусобно повезана узрока.
Прво, карактер интеграције привредних субјеката (корпорација) у условима
глобализације. Интеграцијама настају системи у којима се не шири поље рада,
већ се уједињују капиталисти у циљу повећања профита путем манипулисања
новцем и сагледавања вишка запослених и смањења њиховог броја. Друго,
развој производних снага омогућио је (и учинио рентабилним, у смислу јефти-
нијих) да се рад човека замени радом машине на већини послова који не захте-
вају способности које само човек има. Због тога се више мисли „на машину
него на човека, на економску корист уместо на социјалне последице, оно што
је било добро и неизбежно, преобразило се у узрок незапослености и дру-
штвених невоља”.51 Треће, сељење производних предузећа и (или) производ-
них програма из индустријски развијених земаља, са високим трошковима
производње услед скупих сировина и високих најамнина, у земље јефтиних
сировина и нижих најамнина, са изгледом остваривања већег профита, такође,
доводи до незапослености.52 Повезаношћу деловања ових фактора на почетку
двадесет првог века незапосленост добија глобални карактер са више негатив-
48
Hadson, R. Sillivan, T. A.: The Social organization of Work, California, 1990.
49
В. Вукмирица, Светска трговинска политика и тржишта, Београд, „Грмеч”,
„Привредни преглед”, 2000, стр. 45–54.
50
Ф. Мајор, цит. дело, стр. 52.
51
Ф. Мајор, Сутра је увек касно, Београд, „Југословенска ревија”, 1991, стр. 302.
52 Д. Ж. Марковић, Актуальные проблемы мира труда в условиях глобалного экономи-
ческого кризиса, „Труд и социальные отношения”, Москва, № 4/(94)/2012, стр. 62–72, стр. 68.
них последица, од којих су две наглашеније. Наиме, незапосленост лишава

човека не само могућности да својом радном делатношћу обезбеди услове
материјалне егзистенције већ га онемогућава и да се искаже као слободно
и стваралачко биће. А лишавање човека ових могућности има антицивилиза-
цијски карактер и баца сенку и на позитивне последице глобализације. Међу-
тим, и кад успе да оствари право на рад и укључи се у радни процес са новим
„високим” „авангардним” технологијама, настају значајне промене у садржају
и карактеру рада које се негативно одражавају на положај човека у радној сре-
дини.53 Наиме, ове „авангардне” технологије довеле су до превођења радног,
пре свега производног процеса рада на природно-технички процес. У том про-
цесу многе операције, укључујући и мисаоне, уместо човека обављају машине,
а рад човека се своди на рутинске радње надгледања рада машине.54
Техницизам заједнице подређује индивидуалност функционалној савр-
шености која све више омамљује, апсорбује и дехуманизује.55 Промене у садр-
жају и карактеру рада повезане су и са променама у положају човека изван
радне средине, у широј друштвеној заједници. Тако нпр. савремено друштво
врло често игнорише место појединца, негирајући чињеницу да без слободног
и задовољног појединца нема слободног друштва.56 У овом смислу треба схва-
тити и указивање на чињеницу да је живот престао да буде привлачан, да у ње-
му нема више ничег необичног, нема тајни, и у свету је завладао суштински за-
мор, а у свету који је постао „масован”, који се креће у заједницама, будућим
нараштајима као да се не отварају светли хоризонти.57 Поред тога у савреме-
ном друштву постоји висока зависност од неодређеног броја људи што код љу-
ди доводи до потиштености „необјашњивог и нејасног незадовољства живо-
том”.58 Човек, притиснут нуждом и спољашњом сврсисходношћу, само
донекле познаје своје могућности и наслућује своја ограничења. Збуњује га
морална конфузија друштвене средине, лицемерство и цинизам у ме)уљуд-
ским односима, неправда и дискриминација у друштвеним односима и ата-
53
Ж.Т. Тощенко, Авангардные технологии: социальные проблемы качества рабачей
сила, Москва, „Социальная инжинерия”, МГСУ, 1996, стр. 109.
54
У том смислу указује се на опасност од механизације човека, тј. од опасности да се чо-
век претвори у део огромног механизма. Наиме, технички напредак, поред осталог, „обезлича-
ва” појединца и своди га на резултат колективног рада. Уколико се ова тенденција не промени,
човек ће све више попримати карактеристике делића машинерије, чије димензије онемогућа-
вају било какву могућност да се стекне глобална визија положаја у коме човек живи, ради и
одлучује, и то према упутствима и потребама које му намеће унутрашња природа заједништва.
У таквом положају човек не може да мисли својом главом, да се издваја, него је сапет и пот-
чињен функционализму.
55 Ф. Мајор, Сутра је увек касно, цит. издање стр. 52.
56
Љ. Ракић, Наука и будућност, Београд, „Ревија рада”, 269/1994, стр. 11.
57
Ф. Мајор, Сутра је увек касно, цит. издање, стр. 54.
58 Р. Лукић, Хоће ли разум победити, Београд, „Човек и животна средина”, 1/1976, стр.
34–36.
ковање на достојанство људи и насиље над слободом и правом човека. „За-

то се човек понаша по логици унутрашње и спољашње нужде, постаје играчка
сила које није у стању да контролише, ситуационо се понаша, неадекватно ре-
агује, долази у сукоб са околином и самим собом.”59
Уз виртуални капитал, незапосленост (која има глобални карактер) и
промену положаја човека у радној средини и широј друштвеној заједници,
спектру појава које се међусобно прожимају и образују друштвени миље, у
оквиру ког се одвија економска делатност у условима глобализације, треба
(при)додати и проблеме који настају у вези са ограничавањем суверените-
та држава појединих народа и њиховог културног идентитета.60 Проблем
очувања културног идентитета у савременом глобализационом друштву доби-
ја на значају не само зато што се култура на различите начине шири, већ зато
што упоредо са глобализацијом, са стварањем јединственог економског и по-
литичког пространства, настаје и процес нивелације култура, у коме једна кул-
тура потискује скоро све националне културе.61 Нивелирајуће клатно све че-
шће прелази преко особености, карактеристика, обичаја националних култура
и националне свести и, колико је могуће, усклађује све индивидуалне особине
са светским (америчким, англосаксонским) стандардима. „Деловање тог клат-
на прети да погаси све бројне разноврсности човечанства, сву његову духовну
сложеност и изразитост. То је процес духовне стандардизације и, у суштини,
представља ентропију. Но, на срећу, још увек у многим народима шикљају
различити импулси да се преживи и у тим новим условима сачува дубина соп-
ствене духовне и културне традиције, своје лице које не личи ни на кога дру-
гог.”62 У ствари, супротстављање нивелацији култура и тежњи за очува-
њем свог културног идентитета има упориште у колективном памћењу
припадника једног народа о припадности својој култури, као изразу ства-
ралаштва народа коме се припада, на основу субјективног веровања у за-
једничке претке, односно заједничком пореклу. Наиме, „као и у случају поје-
динца, тако и кад је реч о етничкој групи, памћење представља неодвојиви део
њеног идентитета”. У контексту оваквог приступа треба разматрати и схвати-
ти разлику између „Ми” и „Они”. „Ми” је сазнање о својој етничкој заједници
(друштву) којој свако од нас припада. „Они” су људи који припадају другој ет-
ничкој заједници, којој не припадају „Ми”. Дистанца између „Ми” и „Они” је
дистанца између култура.63 Разликовање „Ми” и „Они” остаје и у условима
59 П. Д. Мандић, Човјек сведочење о величини и паду, Београд, „Научна књига”, 1995,
стр. 86.
60
Д. Ж. Марковић, Глобализација и проблем очувања националног културног иден-
титета, Ниш, „Теме”, 2000, Универзитет у Нишу.
61
Ф. Мајор, Сутра је увек касно, цит. издање стр. 70.
62
А. Солжењицин, Русија у провалији, Београд, „Паидеа”, 1999, стр. 94.
63
В.А. Садовничий, Знание и мудрост в глобалзарющеися мире, фундаментальная
взамиосвязь наука и философии, Москва, „Высщее образование сегодня”, Москва, 2005, стр. 20.
глобализације, има своје корене у посебним културама, и треба имати у виду

у разматрању и развијању економске делатности, ма колико се чинило да је тр-
жишно понашање у условима глобализације одређено само разлозима еко-
номске ефикасности, тј. тежњом за остваривањем што већег профита. Напро-
тив, и у остваривању економске делатности и у глобализацији треба узети
у обзир и мотивацију за рад која има и културолошку детерминанту. Јер,
разни људи у истој ситуацији, у истом времену и окружењу различито про-
цењују своју делатност у том времену, различито се односе. Међутим, то не
значи да љубав према националном наслеђу и осећај припадности посебним
културама и културе самосвојности, представљају сметњу да се буде отворен
према тековинама (и вредностима) савремене цивилизације, у које свакако
спада информациона технологија – техничко-технолошка основа глобализа-
ције.64 У ствари, усаглашавање услова рада у радној средини информатичке
технологије са особеностима човека и заштитом његовог интегритета, у усло-
вима њеног коришћења у јединственом економском и политичком про-
странству и планетарне културе која настаје у том пространству са уни-
калним културама, представља цивилизацијски императив. Остваривање
тог императива треба да омогући потребну хомогенизацију савременог глоба-
лизационог друштва, како би се избегли конфликти који могу довести и до
уништења савремене планетарне цивилизације. За ово усаглашавање потреб-
на је мудрост оних који одлучују о усмеравању друштвеног развоја и успо-
стављању друштвено-економских односа и о институционализованим обли-
цима организовања економског живота на глобалном и националном нивоу.
10. Захтев за хомогенизацијом савременог глобализационог друштва,

чије остварење треба да допринесе стварању повољног друштвеног амбијента
за остваривање економске делатности глобалног неолибералог капитализма,
може се остварити само у мери у којој се налазе решења за проблеме у теку-
ћој савремености оптерећеној низом сложености, произашле из заборавно-
сти капиталистичког друштва, на неке врло важне људске потребе. У
ствари, уједињавање човечанства које се глобализацијом, на одређен начин,
успоставља као „светско”, „глобално друштво”, постаје у основи идеологијом
неолибералног капитализма, чију срж чини тројство: рентабилност, живот
ограничен чврстим економским диктатом, сведен искључиво на радну снагу,
што значи да он (живот) вреди само онолико колико може донети профита, а
кад се претварају у робу, људи постају предметом.65 Наша планета процесом
глобализације постаје јединствен друштвени простор. Уједињавање тог про-
стора врши се стално растућом брзином и променама система економских и
64
Д. Ж. Марковић, Информациона технологија и цивилизацијске промене, Београд,
„Образовна технологија” 2004, стр. 1–16.
65
А. Радовић, Сумрак либерализма, Београд, НИН, 2992, 1008, стр. 40.
политичких односа и структуром друштва,66 идеологијом глобалног неолибе-

ралног капитализма. То се рефлектује и на односе у том простору кога промо-
тери и идеолози нетачно називају међународном заједницом. „Западни свет”
се већ деценијама срамно назива међународном заједницом. Такву заједницу,
у ствари чини Вашингтон, и они који се са њим слажу.67 Они сматрају да не
постоји разлика изме)у глобалног неолибералног капитализма, глобалног
друштва (тачније глобализационог друштва, процес глобализације још тече)
и ме)ународне заједнице, и настоји да у том и таквом друштву, за које се ко-
ристе три термина, успоставе, „нови светски поредак”. То треба да буде поре-
дак у коме би доминантну улогу имале најразвијеније државе (и њихове кор-
порације), а водећу улогу САД као најмоћнија војно-политичка и економска
сила.
Протагонисти овако схваћеног глобалног друштва полазе од теорије
краја историје и настанка „светског друштва” на принципима идеологије нео-
либералног капитализма, као светске заједнице, која се заснива на слободи и
равноправности појединаца, у којој су људи, истовремено, грађани државе у
којој живе, али и грађани глобалне светске заједнице која има свој идентитет
као што га имају и посебне државе. А то треба да значи да у том глобалном
друштву, светској заједници не постоје, у класичном смислу непомирљиве
противуречности које воде сукобима који се решавају и употребом насиља,
већ конфликти који се могу решити дијалогом и толеранцијом. Не чинећи
шири критички осврт на ове, и сличне теорије, које не само да нису општепри-
хваћене, указујемо на то да не постоји ни минимална могућност да буду при-
хваћене. Оне нису настале као резултат емпиријског сазнања и теоријског про-
мишљања. Јер, свако становиште о глобализацији и њеним последицама, по-
себно о друштвеним променама, треба да се заснива на посматрању
стварности, а не на стандардној теорији која узима случајно изабране
претпоставке у настојању да у њих натера стварност и да им се прилаго-
ди.68 Промишљање текуће стварности глобализационог друштва показује
да у њему постоје многе противуречности, које траже, или очекују разре-
шење. Једна од основних, на коју се указује, јесте противуречност између пла-
нетарне судбине човечанства и национално-корпоративне ограничености.69
Промишљање разрешавања, и разрешења ове и осталих противуречно-
сти савременог друштва треба вршити, имајући у виду да изме)у светске и
ме)ународне заједнице постоји повезаност са многим противуречностима.
66
Н.Н. Моисеев, Россия в системе государсть ХХ века, збор. трудов „Россия в системе
государсть в ХХI века”, Москва, 2007, стр. 5.
67
Н. Чомски, Жртве империјалног менталитета Запада, НИН, 3042/2009, стр. 19.
68
Е. С. Реирнет, Глобална економија, Београд, Чигоја штампа, 2006, стр. 16.
69 Л. Н. Гринин, Нежеленое димя, заметски о кризисе, Москва, „Век глобалзации”,
2/2008, стр. 48.

Те противуречности произилазе и из чињенице да међународна заједница, на

неки начин, остварује функцију управног система у односу на светску заједни-
цу70. Наиме, држава је најстарији облик организованог друштва. Оне настају у
старом веку, постоје у средњем и новом веку али тенденције ка њиховом орга-
низовању у јединствен глобални систем настају тек у капитализму са интерна-
ционализацијом производње и тежњом за стварањем светског поретка. У том
настојању тежи се за успостављањем униполарног поретка. Међутим, унипо-
ларни поредак никада није постојао. Тежња ка биполарном свету била је на-
глашено изражена после Првог светског рата. Опет пак таква поларизација у
свету није остварена. Његова подела на два блока земаља извршена је тек по-
сле тог Другог светског рата. Подела света на два „блока”, конгломерација др-
жава: капиталистичке и социјалистичке, извршена је на основу политичко-
-идеолошких разлика. Свет је постао биполаран71. Стање односа између гру-
пација ових држава дефинише се као хладни рат. По окончању хладног рата
јавила се тенденција стварања униполарног света. „Идеолошка компонен-
та међународних односа престала је да буде одлучујућа. Формацијски, свет је
био униполаран, пошто је тржишни систем постао универзални светски модел
развоја.”72 Тенденцију ка униполарном светском поретку израдила је полити-
ка САД-а после распада СССР-а сматрајући се најновијом светском силом.
Структура и динамика савременог глобализационог друштва је врло
сложена и динамична. Наша планета се постепено претвара у „јединствен еко-
номски систем”73 са многим противуречностима, од којих се као основна
јавља и противуречност између „планетарне судбине човечанства и корпора-
тивно-националне ограничености”.74 Тиме неолиберални капитализам добија
глобални карактер, постаје глобални капитализам у коме доминирају трансна-
ционалне корпорације, смањује се улога државе, распростире масовна култура
и остварује информацијска реалност.75 У оваквом глобализационом (глобал-
ном) друштву постоје разлике између појединих његових делова, које прово-
цирају, и доводе до глобалне економске кризе.76 Али не постоје услови и
70
И.И. Мазур, К.Н. Чумаков, Глобалистика-энциклопедия, Москва, ЦНПП „Диалог”
ОАО издательство „Радуга”, 2003, стр. 60.
71
Блокови се разликују не само по економским системима већ и по војној организацији
која је уобличена у два, међусобно супротстављена војна савеза (пакта) чији сукоб је могао да
доведе у питање опстанак цивилизације.
72
Јевгениј Примаков, Свет без Русије, Београд, ЈП „Службени гласник”, 2010,
стр. 11–12.
73
Н.Н. Маисеев, Росия в системе государсть XXI века, Москва, збор. трудов „Росия в
системе государсть XXI века”, 2007, стр. 5.
74 Д.Н. Гринин, Нежеленое димя: заметки о кризисе, „Век глобалзации”, Москва,
2/2008, стр. 49.

75
Д. Ж. Марковић, Глобална економија, Ниш, Економски факултет, 2008.
76 Д. Ж. Марковић, Криза глобалне економије, у књизи аутора: Глобалистика и криза
глобалне економије, Београд, „Графипроф”, 2010, стр. 25–44.

претпоставке за успостављање униполарног светског поретка, иако неки дело-

ви друштва не само желе, већ на томе и раде.77
Међутим, друштвени контекст услова економске делатности облика ор-
ганизовања неолибералног глобалног капитализма (пре свега транснационал-
них компанија – ТНК) није потпун без сагледавања социјално-класне структу-
ре савременог друштва. У њему, како смо већ указали, са процесом
глобализације настаје, у одређеном смислу, „глобално радно место” и „гло-
бални радник”. Поставља се питање потребе критичког промишљања, речено
речником класичне терминологије, да ли постоји „глобална радничка класа” и
њој супротстављена класа, социјални слој, нпр. менаџерско-предузетничка
класа, каква је структура тих „класа”, шта је основ идентификације њихових
посебних интереса; да ли су то интереси супротних класа, који доводе до клас-
них сукоба, и која је њихова алтернатива (ако је имају) глобалном неолибе-
ралном капитализму. У глобалном, тачније глобализационом неолиберал-
ном капитализму постоје класе са многим специфичним обележјима,
слажу се многи теоретичари, али и додају, постоје класе али не и класна
борба, са јасно формулисаном алтернативом том капитализму.78 Форми-
рање те алтернативе изостало је у сложеним друштвеним условима настанка
савременог капитализма и напуштања социјалистичког модела изградње со-
цијалистичког друштва. Социјализам је био и алтернатива капитализму у
европским земљама, уморним од разних облика реалног социјализма и повра-
тка на приватну својину и тржишну привреду,79 и брзом изморализовању тр-
жишта и либералне државе. У том процесу преко ноћи нестала је огромна мо-
рална снага заснована на једнакости и солидарности а створен је презир према
социјалдемократским компромисима. Формулисању алтернативе капитализ-
му нису доприносиле и резолуције разних европских савета, које су потом ус-
ледиле, и које су олако стављале знак једнакости између фашизма, тоталита-
ризма и социјализма. Непостојање алтернативе капитализму сужавало је
остваривање демократије, јер нема ни демократије без алтернативе.80
77
Тежња ка успостављању монополарног светског поретка заснивала се, и заснива се на
погрешном закључку да је сукоб у хладном рату између Истока и Запада у биполарној подели
завршен поразом (и нестанком СССР-а и конкурентне моћи Истока, и победом Запада и
САД-а као економски и војнополитички најмоћније државе. Међутим, основано се указује на
нетачност тог закључка. Истина, из тог сукоба САД су изашле као моћна велесила, али не и је-
дина. Потенцијал, природни, технички и људски тим сукобом није уништен, он је сачуван (по-
себно у Руској Федерацији) и може се увек активирати.
78
Опширније о овоме видети и рад аутора: Социјалне групе и њихово сукобљавање у
глобализирајућем друштву, Београд, „Директор школе”, 2/2012, стр. 89–96.
79
Опширније о овоме аутор је писао у својој Општој социологији, Изабрана дела, књи-
га 1, Ниш, Београд, 2001.
80 Тодор Куљић, Класно друштво без класне борбе, Београд, „Данас”, 27–28. 10. 2012.
II и III.
Сва ова сложена и вишезначна питања социјалне структуре, и посебно

класних односа, када постоји како глобални радник тако и глобални власник
и менаџер, траже, и очекују, озбиљно научно проучавање, посебно о томе да
ли се елементи те структуре (слојеви, класе) сукобљавају на национал-
но-државном, међународно-државном и глобалном нивоу. Да ли постоји мо-
гућност антиглобалистичке побуне („револуције”) у глобалним размерама; да
ли она може допринети решавању основних супротности савременог друштва
и шта би она представљала са становишта развоја људског друштва у његовом
цивилизацијском развоју. Све су ово питања на која треба да пружи одговор
наука са својим универзалним карактером и као основни ресурс развоја. Исти-
на „не мислећи да наука може да пружи потпун одговор на сваки од кључних
проблема с којима се суочава модерно друштво, она је ипак у стању да у мно-
гим случајевима да задовољавајућа решења и побољшања”81, пре свега
сазнањима о њиховој суштини.
Акрелоф, Ж., Ширел, Р. (2010): Животни дух. Београд: Ј. П. Службени гласник.

Бабкоф, Ф.Д., Иванов. А.Н. Свечников, С.П., Челинский (2003): Свременый глобал-
ньный капитализм. Москва: Алма-Пресс.
Бофе, Ђ. (2000): Последња илузија. Ниш: „Просвета”.
Борико, А. (2002): NEXT мала књига о глобализацији у свету будућности. Београд:
„Народна књига”, Алфа.
Beck, Ul. (2004) Moć protiv moći u doba globalizаcije. Zagreb: Školska knjiga.
Вукмирица, В. (2000): Светска трговинска политика и тржишта. Београд: „Гр-
меч”, „Привредни преглед”.
Вукмирица, В. (1996): Економски и државни менаџмент. Београд: Завод за уџбенике
и наставна средства.
С.Н. Григорьев (ур.) (2006): Словорь виталисткой социологии. Москва: Гордаррики.
Душанић, Б. Ј. (2010): Деструкција економије. Београд: Нова српска политичка ми-
сао.
Зиновјев, А. (2002): Запад – феномен западњаштва. Београд: „Наш дом”.
Лукић, Р. (1976): „Хоће ли разум победити”. У: Човек и животна средина (2, 1/76).
Београд.
Мајор, Ф. (1991): Сутра је увек касно. Београд. Југословенска ревија.
81 Ф. Мајор, Сећање на будућност, Београд, Институт за међународну просветну, на-
учну, културну и техничку сарадњу и Завод за уџбенике и наставна средства, 1996, стр. 60.
Мајор, Ф. (1997): УНЕСКО: идеал и акција. Београд. Завод за међународну научну,

техничку, просветну и културну сарадњу, Завод за уџбенике и наставна сред-
ства.
Мајор, Ф. (1996): Сећање на будућност. Београд: Завод за међународну просветну,
научну, културну и техничку сарадњу, Завод за уџбенике и наставна средства.
Марковић, Ж. Д. (2000): Изабрана дела, књига VI, социологија и глобализација.
Београд: „Савремена администрација” – Ниш: „Просвета”.
Марковић, Ж. Д. (2010): Глобалистика – криза глобалне економије. Београд: Гра-
фипроф.
Марковић, Ж. Д. (1999): Социологија Рада [10. издање]. Београд: „Савремена адми-
нистрација”.
Марковић, Ж. Д. (2000): „Глобализација и проблем очувања националног културног
идентитета”. У: Теме (број 1/2000). Ниш.
Марковић Ж. Д. (2004): Информациона технологија и цивилизацијске промене.
Београд: „Образовна технологија”.
Манцер, Е. (2003): Монополарни светски поредак. Београд: Досије 92.
Мазур, И.И., Чумаков, А.Н. (2003): Глобалистика-энциклопедия. Москва: ОАО изда-
тельство „Радуга”.
Мандић, П. (1995: Човјек сведочење о величини и паду. Београд: „Научна књига”
Манцер, Џ. Голсмит, Е. (ур.) (2003): Глобализација (аргументи против). Београд:
Клио.
Моисеев, Н.Н. (2007): Россия в системе государсть ХХ века. У: збор. трудов „Россия
в системе государсть в ХХI века”. Москва.
Попов, Ћ. (1999): „Нови светски поредак – претходници историјске епохе”. У: Сми-
сао (бр. 1/1999). Београд.
Печујлић, М. (2002): Глобализација – два лика света. Београд: „Гутенбергова галак-
сија.
Примаков, Ј. (2010): Свет без Русије. Београд.
Ракић, Љ. (1994): „Наука и будућност”. У: Ревија рада (бр. 269). Београд.
Стиглец, Ј. Е. (2003): Противуречности глобализације. Београд: Самиздат 92.
Сорош, Џ. (2000): О глобализацији. Београд: Самиздат 92.
Солжењицин, А. (1999): Русија у провалији. Београд: Паидеа.
Стојковић, Б. (1933): Европски културни идентитет. Београд: Завод за проучавање
културног развитка, „Просвета”.
Садовничий, Б.А. (2005): „Знание и мудрост в глобалзарющеися мире, фундамен-
тальная взамиосвязь наука и философии”. У: Высщее образование сегодня.
Москва.
Форестер, В. (1997): „Доживљавамо преображај друштва па чак и цивилизације”.

У: Умников гласник (1/1997). Београд.
Тощенко, Ж.Т. (1996): Авангардные технологии: социальные проблемы качества ра-
бачей сила. У: „Социальная инжинерия”, МГСУ. Москва.
Хантингтон, С. П. Трећи талас – демократија на крају. Београд: Стубови културе.
Hadson, R., Sillivan, T. A. (1990): The social organization of work. California.
Чумаков, А.Н. (2002): Глобалистика. Москва: Проспект.
Чомски, Н. (2009): Жртве империјалног менталитета Запада. Београд: НИН,
30–42.
Марковић, Ж. Д. (2012). „Социјалне групе и њихово сукобљавање у глобализи-
рајућем друштву”. У: Директор школе (2/2012). Београд.
Куљић, Т. : Класно друштво без класне борбе. Београд: „Данас”, 27–28.10.2012.
Danilo Ž. Marković
SOCIOLOGICAL CONTEXT OF ECONOMIC

ACTIVITY IN MODERN SOCIETY82
Summary
The paper points to the need of thinking about economic activity in modern society
in terms of its basic features as a society of global capitalism with many contradictions and
their stakeholders in dynamic social structure. In the context of such an approach, an over-
view to the main phases has been made in the recent history of capitalism (since the
1960th). It has also been pointed to the impact of globalization in promoting money as a
driving force of the phase development of capitalism and the consequences of capital vir-
tualization
Within those considerations, it is specifically pointed to the connection of globali-
zation and virtualization of capital in shaping the social background, to the creation of eco-
nomic activity, its social stratification, social inequality and demands for the pursuit of
justice and fairness in these conditions, as well as the limiting factors of that realization.
Key words: globalization, virtualization, global capitalism, contradictions.
82
УДК: 316.662:37.011.3-051 ; 174:371.15
ИД: 195282700
ПРОФ. ЕМЕРИТУС ДР ЉУБИША Р. МИТРОВИЋ1

Универзитет у Нишу, Филозофски факултет
Департман за социологију
МАРГИНАЛИЈЕ О НЕКИМ АСПЕКТИМА ДЕОНТОЛОГИЈЕ

ПОЗИВА УЧИТЕЉА ДАНАС2
Сажетак. Савремени развој довео је до радикалних промена у социјалној

и професионалној структури друштва. Крупне промене настале су у мобилности рад-
не снаге и метаморфози професионалних ликова на реализацији од индустријског
сектора рада ка тзв. трећем сектору услуга. У овом контексту настале су битне про-
мене у систему образовања и друштвеном положају учитеља.
Аутор у прилогу проблематизује питање трансформације професионалне
улоге и друштвеног положаја учитеља као професије у савременом друштву са посеб-
ним освртом на друштва у транзицији. У фокусу његове анализе налазе се етички и
деонтолошки аспекти позива учитеља. Аутор свој рад завршава пледоајеом за једин-
ством процеса образовања и васпитања у савременој школи и реформацијом позива
учитеља у друштву.
Кључне речи: социологија, професија, деонтологија, позив учитеља, тран-
зиција друштва
1 ljubisa.mitrovic@filfak.ni.ac.rs
2
Овај рад је резултат ауторових истраживања на макропројекту „Традиција, модерни-
зација и национални идентитет у Србији и на Балкану у процесу европских интеграција”
(179074), које реализује Центар за социолошка истраживања Филозофског факултета у Нишу а
финансира Министарство за просвету и науку РС.
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ:
О потреби и значају проблематизације позива
учитеља данас
„Имај храбрости да се слободно

користиш својим разумом
и научи томе оне
које учиш.”
Имануел Кант
„Једини учитељ достојан

тог имена је онај који побуђује
дух слободног мишљења и
развија осећај личне одговорности.”
Јан Амос Коменски
„Ситни су они који рад учитеља

ситним сматрају.”
Доситеј Обрадовић
„Од учитеља нема достојнијег и часнијег посла

међу људима.”
Добрица Ћосић
Живимо у времену великих ломова и преображаја. Савремено дру-

штво, живо је противречје у различитим областима испољавања свог бића и
свести. Оно је разапето између прошлости и будућности. Његов хипертехно-
лошки развој, упоредо је праћен осеком социјалне одговорности и солидар-
ности. На делу су процеси глобализације и фрагментације. У моралном погле-
ду – то је аномично друштво. Високо конфликтно, подељено и социјалдарви-
низовано.
Иако његове елите говоре о одрживом развоју и друштву знања, оне
прагматично пројектују његов развој са становишта инструменталне рацио-
налности. У њему је све мање солидарности, а све више безобзирне компети-
ције/конкуренције. То је друштво глобалног капитала и његове разуларене
експанзије империјалне моћи. У њему су друштво и друштвено подређени тр-
жишном фундаментализму/тржишном бандитизму. Нова буржоазија подре-
дила је све односе и интересе хегемонијској вољи/самовољи капитала. У овом
Љубиша Р. Митровић: Маргиналије о неким аспектима деонтологије… 159
контексту у савременом друштву које неки дефинишу капитализмом ката-

строфе и неоконзервативне рестаурације, жртвовани су бројни социјални и
индивидуални идеали – од породице, васпитања, једнакости, солидарности,
правде, љубави, братства – до екологије, здравља, мира.
На овом фону радикалне неолибералне „реконструкције” нашао се и си-
стем образовања и васпитања. Под фирмом различитих реформи он се праг-
матично подређује интересима капитала и глобалној подели рада. Болоњска
реформа само је један од изданака/појавних облика тог процеса инструмента-
лизације и функционализације образовања потребама европске поделе рада,
која је израз интереса европских транснационалних корпорација и њихове
неоимперијалне одисеје данас.
У савремености је дошло до свеприсутног раздвајања образовања и ва-
спитања. Универзитети су постали мега-радионице за производњу спецожде-
ра, високих професионалаца, стручњака без душе, морално и социјално рав-
нодушних. На тржишту радне снаге све је више „слатких робота”, модерних
робова, специјалиста бројних професија; људи без срца и заробљеног ума
„једнодимензионалних људи”. Поставља се питање: које су друштвене и инди-
видуалне последице овакве дезинтеграције образовних и васпитних функција
у савременом друштву, као и обезвређивања друштвеног положаја, улоге и
угледа учитеља, пре свега као узорних васпитача?
У прилогу, који је пред вама, чини се покушај проблематизације питања
друштвеног положаја и улоге учитеља из угла/са становишта социологије вас-
питања и деонтологије позива. Амбиција аутора је да више скрене пажњу на
потребу измене садашњег њиховог положаја – који је деградирајући за једну
од најзначајнијих професија/позива у друштву, као и да укаже на неопходност
даљег истраживања овог проблема, него ли да пружи целовит/потпун одговор
на бројне аспекте/проблеме овог позива.
ТРАНСФОРМАЦИЈА ДРУШТВЕНОГ
ПОЛОЖАЈА И УЛОГЕ УЧИТЕЉСКОГ
ПОЗИВА КРОЗ ИСТОРИЈУ –
социолошки и деонтолошки аспекти
О педагошком лику и улози учитеља написане су, у богатом и разноли-
ком свету литературе од антике до данас, бројне студије, романи, приповетке,
песме/поеме. У њима се описује, опева, изучава и објашњава педагошка, про-
фесионална и хуманистичко-еманципаторска улога/мисија – као васпитача,
просветитеља и узора. Нас, овде из угла социологије и деонтологије занима
друштвени и етички позив учитеља.
Још су стари грчки филозофи знали и истицали да је „образовање

образованима друго сунце” (Хераклит), те су указивали на социјализаторску/
друштвену улогу васпитања и образовања. Историја социолошких и педаго-
шких идеја/доктрина – пружа о томе обиље примера: од Платона, Аристотела,
преко римских и средњовековних филозофа до нововековних корифеја про-
светитељства; великих учитеља либерализма и социјализма. Подсетимо овде
на учења Платона и Аристотела, Светог Августина, Ћирила и Методија, Беко-
на, Јан Амоса Коменског, Жан Жака Русоа, Волтера, Имануела Канта, Досите-
ја Обрадовића, Светозара Марковића, Васе Пелагића, Емила Диркема, Мака-
ренка, Пијажеа и бројних других аутора, филозофа, теолога, педагога,
социолога и психолога.
Пишући о грчкој филозофији стари Хегел је софисте сматрао првим пу-
тујућим учитељима мудрости, античким просветитељима. На том путу не само
трагања за истином/мудрошћу, већ и истраживања значаја образовања и вас-
питања, и улоге учитеља/васпитања у држави/друштву писали су и говорили
највећи антички филозофи: Сократ, Платон и Аристотел. Платон је сматрао
да хармонија, јединство државе почива на просвети, васпитању и правди.
У органицистичко-функционалистичку поделу рада и друштвене улоге стале-
жа са доминантном улогом државе у све области друштва (од породице до вас-
питања и уметности), Платон је пројектовао свој модел идеалне државе који
ће неки сматрати (као на пример Карл Попер) примером затвореног/тотали-
тарног друштва. Наравно у условима античке робовласничке демократије,
слобода, па и право на образовање, припадали су само аристократском слоју
слободних грађана док су робови били редуцирани на статус „оруђа која умеју
да говоре”.
Антички филозофи високо су ценили позив учитеља, приписујући му
бројне врлине, дужности и одговорности. О томе постоје сведочанства у спи-
сима Платона и Аристотела: од „Државе” до „Никомахове етике”. Да подсети-
мо, Аристотел је био учитељ Александра Великог Македонског. Учитељ је,
дакле, не само образоватељ знања и вештина, већ и пријатељ, „други отац”
учеников. Он је вишеструко одговоран: не само за образовање већ и васпи-
тање и развој личности ученика, али је и одговоран заједници – држави/дру-
штву за квалитет социјализације ученика у грађанина полиса. На основу првих
облика образовне праксе и филозофско-педагошке теорије у Антици – поло-
жени су темељи етици позива и деонтологији, као будућој трансдисциплинар-
ној науци о професионалним дужностима учитеља/васпитача.
У средњовековном феудалном и теократском друштву – на делу је
својеврсно јединство и двовлашће између државе и цркве, феудалаца – плем-
ства и свештенства. Цркве и манастири постају не само духовни центри тео-
лошког образовања, већ средишта образовања. Ако је у овој друштвеној фор-
мацији религија доминантни облик друштвене свести, онда је разумљиво што

су други облици свести/друштвености, институције/организације биле подре-
ђене свемоћи цркве која је била не само духовна, већ политичка и економска
сила (најмоћнији земљопоседник). Улогу школе и учитеља у феудалном си-
стему преузимају цркве и свештеници. На делу је доминација теолошког/дог-
матско-религијског погледа на свет, а свештеници су недодирљиви учитељи,
представници божанске државе на земљи, изасланици Светог духа. У позном
феудализму у градским центрима, почиње се будити рационална мисао, а
њени протагонисти – истраживачи истине о свету и човеку, почињу својим са-
знањима подривати неприкосновеност религије и цркве. Ти јеретици/ревизио-
нисти, пионири рационалистичке/емпиријске логике науке/филозофије и бу-
дитељи напредне свести бивају најчешће прогањани од цркве у различитим
инквизицијским процесијама, ликвидирани. Но без обзира на сва прогањања,
њихова истраживања утиру пут од религиозног погледа на свет – („Верујем,
дакле постојим”) – ка рационализму („Мислим, дакле, постојим”). Речју, ути-
ру пут револуцији у области мишљења/духа. Тај пут је трновит, посут је хра-
брим пионирским напорима нових Прометеја духа који су руковођени истра-
живачким интересом у потрази за истином били спремни на највећа
одрицања, патње и жртвовања (пример Ђордана Бруна, Галилеја…).
Дух покрета хуманизма и ренесансе, развој природно-правне филозо-
фије, модерне и просветитељства – утрће пут револуционарној идеологији
младе буржоазије и велике грађанске револуције.
Гра)анска револуција ослободиће материјалне и духовне снаге дру-
штва за развој – под паролом „Слобода, једнакост, братство”. Капитализам је
укидајући ропство као институцију и правно изједначавајући све грађане у
друштву учинио револуционарни корак у процесу универзализације људских
права и слобода. Међутим, задржавајући приватно-својински начин произ-
водње, он је задржао механизме „модерног ропства”, економске експлоатаци-
је, репродукције класних и социјалних неједнакости, које ће довести до број-
них противречности, сукоба и револуција у XIX и XX веку.
Као једна од великих тековина грађанске револуције сматра се одвајање
школа од цркве. У новом веку, на фону експанзије духа просветитељства и мо-
дерне, настао је процес секуларизације и победа научног погледа на свет у
друштву. Он је интегрални део ширег процеса еманципације духа, рационали-
зације, модернизације и напретка модерног грађанског друштва.
У овом процесу успона грађанства, дух се ослобађа теолошких догми.
Настаје процват света бројних наука – филозофије и уметности. Поред развоја
природних наука отвара се простор за настанак и развој бројних облика науч-
ног сазнања у области друштвених наука. Полет доживљава и филозофија, ка-
ко традиционална, тако и модерна. Примере таквог развоја филозофских, со-
циолошких и педагошких наука – налазимо током читавог XIX и XX века.

О томе сведочи лепеза плурализма филозофских праваца, школа, теорија и
парадигми, које су омогућиле напредак савремене науке и филозофије. У
овом социо-културном контексту настаје и просветитељска еманципација
школства, учитељског позива и наставне делатности на универзитетима. Као
тековина у том процесу настало је одвајање школа од цркве и религије и развој
аутономије универзитета у односа на државу. На том фону настаје и профе-
сионализација учитељске делатности и експанзија мреже школства и његова
вертикална диференцијација/развој (основно, средње, универзитетско обра-
зовање). Борба за описмењавање и право на образовање трају током XIX и XX
века. Узрастање поданика у грађанина и њихово оспособљавање за парти-
ципацију у економском животу, социјалним, културним и политичким проце-
сима, захтевало је освајање не само елементарне писмености већ и образовање
за професију. Наравно ови процеси имали су главни подстрек у експанзији ка-
питалистичког начина производње у различитим областима друштвеног жи-
вота и на новим просторима, земљама и континентима.
Сви ови процеси утицали су на диференцијацију професија у друштву и
на институционализацију позива учитеља. Он није био само професионални
образоватељ и васпитач, већ и друштвени радник („борац”) на преображају
патријархалних средина традиционалног друштва.
Учитељи нису били само професионални наставници општег типа већ и
педагози и друштвени радници; мисионари просвећености; носиоци култур-
но-просветне делатности, често организатори живота и рада, различитих ин-
ституција на селу и граду; или пак „народни будитељи” – политички представ-
ници покрета/партија, народа и грађана свог краја. О њиховој мисији,
професионалној, партијској и револуционарној делатности постоје бројни за-
писи писаца и савремених истраживача.3
Социјалистичке револуције у XX веку отвориле су нову еру у развоју
човечанства, у политичко-социјалној еманципацији радних класа/слојева, на-
рода и грађана у свету. Социјализам је даље продубио и проширио процесе мо-
дернизације, секуларизације и атеизације у друштву. Ширење социјалистичке
идеологије и њена културна хегемонија у друштву довело је до даљег одвајања
школе од цркве и религијског погледа на свет, до јачања јединства образовних
и васпитних процеса; до развоја научног погледа на свет, али и до снажне идео-
логизације процеса образовања. У земљама тзв. реалног/етатистичког модела
социјализма на Истоку, школа је поред инхерентних образовних циљева,
3 Видети о томе више у зборнику „Учитељ у балканским културама”, Врање, 2011,
посебно у редовима Сунчице Денић („Српски учитељи – писци на Косову и Метохији од

1871–1941”, стр. 26–45), Стане Смиљковић („Лик учитеља у роману Борци Јанка Веселино-
вића”, стр. 13–25), и Бубе Стојановић („Лик учитеља у читанкама балканских народа”, стр.
99–110).
представљала кључну институцију политичке социјализације грађана. Она је

често била продужена рука политике у остваривању циљева монопартијског
система, социјалистичког васпитања грађана и њихове систематске социо-
-културне интеграције.
Позив учитеља у социјализму пројектован је и претежно реализован у
контексту схватања циљева и функција системске интелигенције. У складу са
улогом револуционарне теорије и авангарде у социјализму, позив учитеља
конципиран је у кључу ангажованог педагога „народног будитеља”, „учитеља
енергије”. О његовој позитивној друштвеној улози и педагошком лику писали
су не само класици марксизма већ и Светозар Марковић у својим радовима и
Макаренко у „Педагошкој поеми”.
У социјализму се инсистирало на јединству професионалног образова-
ња и социјалистичког васпитања личности.
Школа је представљала, после породице као примарне групе/упоредо са
њоме, кључну институцију социјализације и социјалистичке индоктринације.
Од учитеља/наставника захтевало се да, поред образовног професионализма
буду добри педагози и политички социјалистички оријентисани и ангажовани
људи. Њихова улога, дакле, није се исцрпљивала само у форми уско образовне
и педагошке праксе већ се од њих очекивало да буду дневно-политички анга-
жовани на спровођењу циљева владајуће идеологије и политике. Категорија
морално-политичке подобности/или како би данас рекли – политичке корект-
ности – управо је најчешће примењивана на учитеље/наставнике као профе-
сију. И овде је као и у старој Атини, драконски кажњаван и изопштаван сваки
онај васпитач који је попут Сократа „кварио младеж”/омладину. Сетимо се
студентске побуне из 1968. године и судбине осморо наставника Филозофског
факултета у Београду.
Но, без обзира на висок степен идеологизације учитељског позива у со-
цијализму, он је имао значајну улогу и угледан положај у друштву. Као што је
у традиционалном друштву свештеник био угледна професија, тако је у мо-
дерном друштву расла професионална и друштвена улога учитеља. Друштве-
ну улогу учитеља, дакле, није смањио социјализам већ је само додатно идеали-
зовао и инструментализовао за своје потребе у процесима модернизације и
развоја социјалистичког друштва. Може се рећи да је професија учитеља на
ранг листи угледних професија у социјалистичким друштвима спадала у ред
десет најцењенијих.
Имплозијом монопартијског социјализма (1989. године) отворен је пут
грађанској неоконзервативној рестаурацији у земљама Средње и Источне
Европе. Већина новодемократских елита определила се за неолиберални мо-
дел „транзиције – без социјалне одговорности”. Последице такве оријентације
у друштвеном развоју данас су више него погубне: разарање друштвеног сек-
тора привреде, деиндустријализација, висока незапосленост, енормна експло-

атација, социјалне неједнакости, масовно осиромашење становништва, раст
социјалних противречности и сукоба. Већина постсоцијалних друштава следе-
ћи стратегију зависне модернизације отворила је пут властитој периферизаци-
ји. Данас су то разорена, аномична, зависна друштва капитализма периферије.
Периферизацију привреде постсоцијалних друштава све више прате процеси
провинцијализације и ретрадиционализације њихове културе. Ова друштва су
разапета између прошлости и будућности.
У овом контексту разматрања места и улоге професије и позива учитеља
у земљама у транзицији ваља истаћи да је дошло до радикалне деградације
њиховог друштвеног положаја и угледа. Наиме, неолиберални модел дру-
штвеног развоја који је заснован на стратегији економског фундаментализма,
подредио је све сфере друштва тржишној логици. То је довело до обезвређива-
ња значаја културе до прагматичног односа према образовању и потцењивању
васпитања. У друштвеној пракси настао је расцеп између образовања и васпи-
тања. Школе су редуциране на образовне радионице за „спецождере”, а учите-
љи су пуки предавачи и образовни технолози али не и васпитачи.
Завладало је доба „црне педагогије” (Божо Милошевић). У школама се
потискују општеобразовни предмети и наставни садржаји из хуманистичког
образовања/васпитања. Позив учитеља у земљама у транзицији је деградиран
и потцењен. Од енциклопедисте (човека широког образовања и педагошке
културе), учитељ је све више редуциран у спецождера и менаџера (организато-
ра за прагматичне потребе институције) али не и васпитача. У постсоцијали-
стичким друштвима у транзицији у којима је разорен стари систем вредности,
а нови није још изграђен – на делу је културна и морална аномија. У таквим
околностима вредности позива учитеља су еродирале.
Од узорне професије са поливалентном функцијом часног позива учи-
теља, ова професија доживљава девалвацију. Великог учитеља данас замењују
ситни, прагматични, специјализовани, једнострани стручњаци за овај или онај
предмет/дисциплине, курс. Такви наставници/извођачи су делимичне обра-
зовне праксе али не и педагози. Они више подсећају на технократе и чиновни-
ке неголи на васпитаче. Они са стручњачком моралном равнодушношћу и би-
рократском рутином обављају послове/задатке у наставно-образовном проце-
су не марећи за васпитну димензију и последице свог рада. Једном речју, на
делу су процеси дехуманизације учитеља, изражени у видном отуђењу између
учитеља и ученика, где се на ученика гледа као на објект/шраф у организацији
а не на субјект/личност.
Школа све више губи социјалну душу. Она је све мање академска зајед-
ница учитеља и ученика; свих учесника у наставно-образовном процесу. Ова-
кав расцеп образовног и васпитног елемента у школи постаје вишеструко по-
губан по развој личности и по развој друштва. Наиме, овакве радионице без

душе све више регрутују насилнике и насиље. Мада је феномен насиља дру-
штвено генериран односима у друштву и породици, треба истаћи да и савреме-
на школа својом бирократском организацијом и педагошком културом без
срца/душе – додатно подстиче ширење културе насиља.
Експанзија и интензитет насиља у школама у савремености захтевају
комплексно истраживање. Свесни чињенице да ниједна институција није све-
могућа у процесима васпитања; те да има истине у томе – да „цело село васпи-
тава” (данас глобално) је укључено у савремене процесе социјализације младе
генерације; неопходно је још једном подвући потребу реафирмације васпитне
функције школе и учитеља/васпитача, ако желимо развој здраве личности
младе генерације.
ПЛЕДОАЈЕ ЗА ТРАНСДИСЦИПЛИНАРНА
ИСТРАЖИВАЊА ПРОБЛЕМА ПРОФЕСИЈЕ
И ПОЗИВА УЧИТЕЉА ДАНАС
Криза савременог друштва условљена је структурним светско-систем-

ским факторима. Капитализам као глобални систем неолибералном страте-
гијом развоја и халапљивим интересом мегакапитала и финансијске буржоа-
зије која данас доминира у свету, дошао је у сукоб са интересом већине радних
класа савременог човечанства. Интерес супершпекулативне лумпенбуржоази-
је показао је лицемерно лице: она би, уместо да развија капацитете реалне еко-
номије, да живи од камата и зеленашења. Њен циљ није да унапређује мате-
ријалне и духовне снаге друштва, већ да служи богу Мамону и да нас у стилу
„друштва спектакла” спинује и опчињава идеологијом „златног телета” која је
постала „нов опијум за народ”.
Оваква оријентација шири простор за развој потрошачког друштва, за
глобализацију као мегдоналдизацију. У овом контексту нашле су се на удару
вредности социјализма и отвореног здравог грађанског друштва: слобода, јед-
накост и солидарност. На делу су процеси социјалдарвинизације света, јачања
противречности између развијеног Севера и неразвијеног Југа, између мањи-
не хипербогатих и остатка декласиране лумпенпланете. На овом фону бројне
класе/слојеви и професије доживљавају деградацију, економску, моралну и
физичку ликвидацију. Неолиберални „капитализам катастрофе” (Н. Клајн)
показао је своје сурово, убилачко/геноцидно лице. Његови су учинци ката-
строфални широм планете, а посебно у земљама тзв. трећег света и земљама у
транзицији.
Анализа двадесетогодишњег биланса транзиције балканских земаља/

земаља Југоисточне Европе – показује поразне резултате: периферизацију њи-
хове привреде, друштава и културе. У овом контексту друштвених промена
систем образовања доживљава колапс, а професије просветних радника би-
вају девалвиране. Посебно је трагична судбина професије учитеља – која се у
великим ломовима и „транзиционом хаосу”, и сама нашла на удару сурових
ветрова/таласа транзиције и присилне модернизације. Њени припадници не
само да су доживели депривацију и пролетеризацију тј. економски пад, у мате-
ријалном погледу плата и стандард, већ и деградацију социјалног статуса и
друштвеног угледа. На површину насталог капиталистичког друштва исплива-
ли су нови друштвени слојеви, професије, категорије, нови социјални ликови
– који су у функцији првобитне акумулације капитала, његови агенти и „из-
вођачи радова”. Уместо значаја професије учитеља, расте углед припадника
нове хиперкласе; нових менаџерских професија: од брокера, финансијских и
осигуравајућих чиновника, до различитих профила менаџера, маркетиншких
и медијских пропагандиста, трговаца и матрапаза различите врсте.
У савременим условима професија учитеља и позив учитеља доживља-
вају удес. Они се налазе на раскршћу између традиционалног и модерног. Из-
међу културних образаца традиционалне улоге учитеља, и потребе изграђива-
ња нових културних стандарда и обликовање ововременог профила учитеља.
Пред овим изазовом данас се налазе, у истраживачком смислу, и савремена пе-
дагогија, социологија образовања/наставника, социологија професија, деон-
тологија и етика позива.
Савремена деонтологија представља науку о обавезама и дужностима.
Она, у теоријском смислу, није репа без корена. Њене пионирске почетке на-
лазимо у античкој филозофији у форми деонтолошке етике, науке засноване
на идеји дужности/или о ономе што је исправно, за разлику од етичких систе-
ма заснованих на идеји постизања повољног стања (консеквенцијализам) или
карактерних квалитета (етика врлине). Деонтолошки систем у развијеном
облику утемељио је у својим списима немачки филозоф Имануел Кант4.
О деонтологији позива васпитача писао је и француски социолог Емил Дир-
кем, један од утемељивача социологије васпитања и образовања. Диркем је ис-
тицао племенитост професије учитеља/наставника, која се огледа у тоталној
посвећености ученицима/васпитаницима, без мерења онога што је он њима
дужан или што су они њему дужни.5
Деонтологија је наука о професионалним дужностима. Реч је о етичкој
и социјалној дисциплини која се бави проучавањем обавеза и дужности носи-
4
Видети Појмовно одреFење у Српској енциклопедији, („Народна књига”), „Полити-
ка”, Београд, 2006, т. 7, стр. 146.
5 Видети опширније М. Ивковић, Социологија образовања (Учитељски факултет,
Врање, 2005) и Социологија наставника.

лаца одређених професија. Њени друштвени и етички стандарди, правила, из-

ведени су из структурних и системских потреба друштва али и из етике позива
и духа времена.
Када је реч о професији учитеља/наставника, васпитача – ради се о ску-
пу правила која регулишу односе између учитеља/васпитача и ученика /васпи-
таника. У различитим епохама и типовима друштвеног развоја ови стандарди
дужности/обавеза носиоца професије учитеља/васпитача различито су дефи-
нисани. На њихово обликовање значајан утицај остварују циљеви начина про-
изводње, али и класни и национални интереси друштвених група.
Савремени истраживачи праве разлику изме)у занимања/професије
учитеља и позива учитеља. Док се од занимања живи, послом остварује при-
ход за материјалну егзистенцију; за позив се живи, тј. његов циљ није непо-
средна корист, него остварење неког идеала, идеје, узора – односно изградња
култивисане и достојанствене личности – своје и туђе.6 Појам учитеља од ан-
тике, преко хришћанства, до просветитељства – очувао је један континуитет у
културној историји Европе (од античког појма паидеје, као целовитог образо-
вања, до нововековног просветитељско-хуманистичког захтева за обликова-
њем, самоусавршавањем развоја целовите личности homo universalis, како као
личности тако и као члана заједнице.7
Капиталистичко друштво разорило је јединство система образовања
и васпитања подређујући инструменталној рационализацији и тржишној логи-
ци све вредности, па и образовање и васпитање. У том историјском контексту
дошло је до прагматичне метаморфозе професије и позива учитеља; као што
ће у условима етатистичког социјализма образовање/васпитање бити систем-
ски подређено потребама монопартизма, у коме ће педагогија постати „слу-
шкиња политике и идеологије”.
У савремености транзиционих друштава на Балкану позив учитеља
налази се разапет између нормативног (друштвено задатог/пожељног) и ствар-
ног; између прокламоване функције и њене емпиријске деградације. Под фир-
мом модернизације и болоњске реформе образовања врши се његова инстру-
ментализација за потребе европске поделе рада и транснационалних
корпорација. У овом контексту, настаје и обезвре)ивање професије и позива
учитеља/васпитача. Они све више личе на једнодимензионалне стручњаке,
мале технократе а не и васпитаче. Њихова професија губи на аутентичности и
достојанству. Етос врлина позива учитеља/васпитача губи на еросу и снази.
Ова професија није више тако у моди и толико изазовна како је то било током
XX столећа. Бежећи од авети прошлости – да професија учитеља/васпитача не
6
М. Савић, Похвала несавршености учитељског позива, „Печат”, бр. 225 (13. јул
2012), стр. 46–49.
7
Исто, стр. 46.
буде слушкиња теологије, потом политике и идеологије, она се у новом миле-

нијуму нашла на удару тржишног фундаментализма, идеологије и праксе не-
олиберализма, асиметричног глобализма, зависне модернизације/културе за-
висности, таласа аналитичког неопозитивизма и дисциплинарног хаоса у
систему савременог образовања.
Криза система савременог образовања и деградација учитељског по-
зива постају све алармантније. У потрази за узроцима те кризе, као и после-
дицама и могућим правцима њеног превладавања, све је више истраживача:
педагога, психолога, социолога, културолога. У овом контексту истражује се
не само дискрепанција између нормативне и фактичке улоге ове професије/
позива у савремености већ се трага и за новим моделом. Свака озбиљна ре-
форма позива/професије учитеља мора да узме у обзир Делорова упозорења о
четири фундаменталне тачке савременог образовања, а то су: 1. учити знати
тј. учење за знање; 2. учити чинити, тј. учење за рад; 3. учити живети, заједно
са другима, тј. учити за заједнички живот; 4. учити бити, тј. учење за постоја-
ње.8 Речју савремено образовање мора да оспособљава ученике/студенте не
само за професионални рад, већ и за друштвени живот. А то значи да када
говоримо о компетенцијама учитеља онда се могу, према Гласеру, издвојити
три битне димензије компетенције учитеља: 1. професионална; 2. педаго-
шко-дидактичка методика; 3. радна компетенција. У савременој школи те
компетенције могу се даље груписати у: а. оспособљеност учитеља за нове на-
чине рада у разреду; б. за нове радне задатке изван разреда у школи и са соци-
јалним партнерима; в. за развијање нових компетенција и нових знања код
ученика; г. употребу информационо-комуникационих технологија у образо-
вању. Све ово захтева од учитеља перманентно образовање/самоусавршава-
ње, непрестано допуњавање професионалних квалификација а пре свега
спремност и отвореност за промене, прилагођавање новим околностима, окре-
нутост иновацијама и модернизацијским изазовима. Савремени учитељ мора
бити перманентно окренут изазовима друштва знању. Од њега се захтева стал-
на допуна његових стручних/професионалних сазнања, али и модернизација/
усавршавање педагошко–психолошке културе, социолошког и општехума-
нистичког образовања, како би могао оптимално да одговори изазовима своје
професије и свог времена.
За разлику од других професија, које се могу реализовати уз моралну
равнодушност, рутински, без душе; професија/позив учитеља захтевају висок
степен мотивације и етичке посвећености, преданости свом позиву. Позив ва-
спитача претпоставља дубоку љубав према деци, одговорност за развој њихо-
ве здраве личности; како за њихово професионално образовање тако и дру-
8
Ж. Делор, Образовање – скривена ризница, УНЕСКО, Београд, 1996.
штвено/патриотско васпитање, за њихово израстање у одговорне грађане који

ће активно партиципирати у преображају савременог друштва.
Задатак је савремене науке да истражи – трансдисциплинарно све аспек-
те и претпоставке развоја професије учитеља. На тим истраживачким посло-
вима заједно се морају наћи стручњаци различитог профила: од педагога, пси-
холога, до социолога образовања и културолога. Сигурни смо да ће се, у
деценијама које су пред нама, проблеми везани за кризу савременог образо-
вања и васпитања још изразитије испољити, а питање реформе учитељске про-
фесије и одговорности позива учитеља поставити на нов начин. Реформа
образовног и васпитног система ако жели бити успешна она мора захватати
све нивое образовања, а професија/позив учитеља морају бити у њеном цен-
тру.
Ако полазимо од тезе да нема часније професије и позива од учитељ-

ског и додао бих лекарског, те да од њиховог ангажовања, професионализма и
друштвене одговорности зависи развој здраве личности и здравог друштва,
онда свака реформа мора почети од институција које се баве њиховом едука-
цијом, а то значи одговорно суочавање са реформом учитељских/педагошких
факултета како би на трагу да следећи најбоље традиције из националног и
светског образовања за ову професију, уз перманентну модернизацију настав-
них планова и програма и осавремењивања педагошко–психолошке културе
студенти, са ових факултета, излазили професионално и педагошки спремни
за одговорне задатке у школском систему и савременом друштву. С друге
стране, друштво исто тако мора, са своје стране реализовати и радикално из-
менити свој однос према овој професији, материјално и друштвено променити
њен положај, како би она повратила свој углед у савремености. Време је за
узајамне промене и одговорности, и друштва и школских институција, како би
се вратио традиционални углед професији и обезбедило јединство процеса
традиције и модернизације у савременој реформи ове изузетно одговорне и
часне професије.
Време је да се врати нешто од традиционалног сјаја, угледа и достојан-
ства ове најстарије професије у историји професија, образовања и васпитања,
јер без ње друштво би било мравињак нових варвара, усамљена гомила али не
и људска заједница, здравих, слободних, солидарних и одговорних личности.
За повратак угледа, части и достојанства учитељског позива морају се
својим радом, високим професионализмом и педагошком етиком, изборити
учитељски факултети, али и сами учитељи као актери ове професије. Учи-
тељски позив као поливалентна професија, захтева поред врхунског стручног
оспособљавања и широку педагошко-психолошку и општехуманистичку кул-
туру. Савремени учитељ, као едукатор нових/будућих младих генерација, у

свом образовању, поред уско стручних предмета и професионалних компе-
тенција, треба да има нешто од енциклопедијског знања из трансдисципли-
нарних савремених наука (филозофије, културе, уметности и религије; из гло-
бологије, екологије, културологије, информатике, културе мира…). Оне би
му помогле не само да прошири сазнајне видике већ и да оплемени свој позив
и избегне погубним замкама спецождрерства, једнодимензионалног образо-
вања и професионалног идиотизма.
Време је да се схвати да позив учитеља не само да описмењава и обра-
зује већ и васпитава и социјализује, оспособљава ученике да активно партици-
пирају у друштвеном животу (од микроћелија до врхунских институција гло-
балног друштва); да ученици развијају национални културни идентитет и
патриотска осећања како би, они касније могли да преузму одговорност за
развој своје нације и човечанства.
Ивковић, М. (2005). Социологија образовања. Врање: Учитељски факултет.

Савић, М. (2012). „Похвала несавршености учитељског позива”. У: Печат (бр. 225 од
13. јула 2012).
Појмовно одре!ење у Српској енциклопедији (2006) (т. 7). Београд: Народна књига,
Политика.
Зборник „Учитељ у балканским културама” (2011). Врање.
Делор, Ж. (1996). Образовање – скривена ризница. Београд: УНЕСКО.
Mitrović, Lj. (2009). Tranzicija u periferni kapitalizam. Beograd: Institut za političke
studije.
Ljubiša R. Mitrović
MARGINALIA ON SOME ASPECTS OF THE

DEONTOLOGY OF THE PROFESSION OF A
TEACHER TODAY9
Summary
Contemporary development has brought about radical changes in the social and
professional social structure. Major changes have occurred in the mobility of the work
force and in the types of professions in the industrial and the service sector. It is in this con-
text that major changes have also taken place in the education system and the social positi-
on of teachers.
The given paper problematizes the issue of the transformation of the professional
role and the social position of teachers in contemporary society, and especially in societies
in transition. It especially focuses on the analysis of the techical and deontological aspects
of the profession of a teacher. The author concludes the given paper by asking for unity of
the education processes in contemporary schools and for the reform of the vocation of the
teacher in society.
Key Words and Phrases: sociology of professions, deontology, the profession of a
teacher, social transition.
9
УДК: 316.7:39 ; 316.74:008
ИД: 195283212
ПРОФ. ДР РАДОМИР Д. ЂОРЂЕВИЋ1

Филозофски факултет, Катедра за социологију
ТРАДИЦИЈА КАО ФАКТОР КОНТИНУИТЕТА У

СОЦИОЛОГИЈИ КУЛТУРЕ
Сажетак. Културна традиција подразумева изражавање традиционалног

у култури. Она подразумева оно што је можда било у историји али то изражава на не-
дефинисан и магловит начин. Како традиција подразумева низ аспеката изражавања
кроз језик, писменост, народна предања, религију, уметност, може се на основу тога
пратити и сам континуитет културе једног друштва. Традиција на овај начин заправо
никада не нестаје и своју заснованост темељи на свом континуитету. Традици-
ја је отуда релевантна компонента сваке културе, што, надаље, представља незаоби-
лазни чинилац развоја сваког друштва и културе.
Кључне речи: Кључне речи: традиција, континуитет, културна традиција,
култура, друштво.
УВОД
У свом познатом делу „Идеје за филозофију повести човечанства”,

познати немачки историчар и филозоф Јохан Готфрид Хердер, када је реч о
традицији навео је следеће:
„Народ нема никакву идеју за коју нема и реч; и најживље опажање
остаје нејасан осећај све док душа не нађе неко обележје и речју га укључи
1
radomirdjordjevic@gmail.com
у сећање, подсећање, разум, чак, најзад у разум људи, у традицију”

(Хердер, 2012: стр. 125).
Из ове кратке опаске и надасве волуминозног дела Јохана Готфрида Херде-

ра, уочљиво је да овај аутор традицији даје изузетно место у људској култури.
Сећање, а у оквиру тога и разум, дају смисао и обележје целокупном колектив-
ном осећају народа за прошлост, односно за оно што у ширем значењу означа-
вамо традицијом. Отуда, историјско трајање, као битан елемент традиционал-
ног, јесте његов неизоставан део и без њега, заправо, нема и изражавања
традиције. Можемо, стога, у извесном смислу закључити да, када је реч о тра-
дицији, да је она у уској вези са осталим појмовима друштвене развојности: са
културом и историјом. Из сагледавања ових сегмената долазимо до следећих
појмовно-научних и операционалних категорија у разматрању културе: кул-
турна традиција и културна историја. У том смислу, могло би се закључити да
„без континуитета човековог живљења у историји, континуитета који подра-
зумева, разноврсност, сталну ’другачијост’, иновацију, креацију, самопревази-
лажење, не бисмо ни могли говорити о култури као иманентној сфери човеко-
вог живота у друштву и историји” (Божиловић, 1998: стр. 51).
ИЗМЕЂУ ТРАДИЦИЈЕ И КУЛТУРЕ
Чему дати предност у истраживању друштва, историји (традицији) или

култури, тешко је одлучити се. Многи аутори који се баве социологијом кул-
туре, односно културологијом, одлучни су у томе да предност дају култури као
основном сегменту развоја друштва. Напротив, историчари су одлучни у томе
да тврде да из историјских догађања настају традиционална схватања, из којих
се на крају формирају културни сегменти, односно, у ширем значењу културна
историја човечанства. Иако наш циљ није да заузимaмo став о предности јед-
ног над другим, очигледно је да језик одређене заједнице, њена писменост, ре-
лигиозна схватања, уметност која произлази из свега као и народна предања,
јесу чиниоци који стварају традицију једног ентитета. Из наслеђа прошлости
лакше се крећемо ка садашњости и њеној креативности. Да је прошлост изу-
зетно важна у животу једне заједнице говори нам и чињеница да нас је „више
под земљом неголи над њом”, мислећи притом, да је прошлост човечанства
изузетно важна у креирању садашњости. Зато је традиција веома важна и ре-
левантна компонента у изражавању сваке културе, чиме се она сврстава у не-
избежну претпоставку сваколиког развоја људског друштва као и његове кул-
туре.
Разумевање културе и њеног континуитета немогуће је без схватања
традиционалног у друштву и његове целокупне традиције.
Радомир Д. Ђор!евић: Традиција као фактор континуитета… 175
„Без традиције, једва је то и потребно поновити, културе нема, са тра-

дицијом самом култура, чак и као разноликост појављивања свијести о
властитом времену, остаје музеалним експонатом, енциклопедијском на-
тукницом, идеолошком или одавно већ утврђеном националном бојом
коју ваља тек репродуцирати” (Пуховски, 1979: стр. 38–39).
На значај традиције као неизоставног супстрата културе указивали су многи

мислиоци. Хегел на пример, сматра да се традиција преноси следом генера-
ција и да се у том процесу она временски прерађује и добија нове облике, чиме
се постиже њено обогаћивање. Нарочито се то односи на филозофију и науку,
јер се захваљујући предању очувао дух предака. По овом мислиоцу, предање
је „нешто живо што расте као нека моћна река која све више надолази што је
даље продрла почев од свог извора.” (Хегел, 1975: стр. 10–11). У овом контек-
сту упутно је стога говорити о традицији као историји која се живи. Обичаји
из прошлости морају се познавати, јер се само њиховим познавањем долази до
сазнања да смо постојали.
Да је традиција на неки начин психолошки профил једне нације, није те-
шко закључити. Из таквог промишљања указује се на идентитет једне заједни-
це, чиме се употпуњује изграђивање културе уопште и доприноси цивилиза-
цијском и општечовечанском оваплоћењу светске и људске заједнице.
Уврежено схватање, да је традиција често негативност по себи и да она
у ствари добар део (већину) људских заједница „гура” према испољавању не-
гативних особености и радњи, доста је произвољно. Заправо, погрешно је тре-
тирати традицију као догму и нешто што има призвук окамењености. Напро-
тив, традиција је стално у свом активитету према свакодневљу фактор и темељ
опстанка било ког друштва. „Социолошки и историјски гледано, човек је као
социјално биће укорењен у традицији” (Божиловић, 1998: стр. 52). Људско
биће је по свему традиционално, док је његова укорењеност у митском и пре-
дањима.2 Ипак, ово не значи да се на традицију неизоставно гледа као на арте-
фактно поимање. Иако у себи, традиција одражава и тај део стварности живо-
та и рада људског друштва, традиција је и нешто више. У традицији се
сусрећемо са испреплетеношћу духовног, збиљског (стварног), историјског и
митолошког. Ова, помало неуобичајеност и духовни склоп којим се изражава
традиционално, у великој мери је основа стварног и утемељености сваки-
дашњег али и пројекција могућег и будућег. Традиција је у основи почетак, ба-
за културе, њен темељ, а посматрана из перспективе социологије културе она
2 „…традицију и предања ипак не треба разумети само као неку силу с леђа, већ напро-
тив животодавно тле и као носећи ’задњи план’ (позадину) као основу нашег опстанка (егзи-
стенције), и то према повесно-бивственом (seingeschichtlich) начину мишљења који би могао да
епохално обликује тј. смисаоно прикаже оне иначе непрегледне односе традиције и иновације”.
Милан Дамњановић, Опхоење са многостраношћу, Нови глас, Бања Лука, 1990, стр. 108.
представља одређен сплет вредности, веровања, идеја, симбола, филозофије,

уметности, свакодневице људи и она се временски преноси на следећу генера-
цију. Традиција се преноси усмено, писмено, уметнички и путем историјских
артефаката. Отуда, можемо се сложити са Т. Адорном, да се традиција на-
слеђује ’с колена на колено’ али свакако ту је и ’занатска предаја’, односно, оно
што ’рука треба да прими од друге’ (Божиловић, 1998: стр. 52–53). На основу
таквог поимања традиције и њеног пандана – културе, може се извући закљу-
чак да традиција није ништа мање свеобухватна од саме културе. Садашњост
и прошлост су у оквиру традиције и културе истовремено амбивалентне, јер и
један и други појам одражавају у склопу своје изражајности исту упитаност,
садашњост и пројекцију.
ТРАДИЦИЈА И СТВАРНОСТ
У једном другачијем сагледавању, (посматрању) традиције, у социоло-

шком смислу може се подразумевати њен однос према друштвеној – структу-
ралној стварности, њеним вишеструким релацијама према друштвеној струк-
тури – нарочито према одређеним друштвеним групама и слојевима. Да би се
то постигло потребно је дефинисати повезаност обичаја са традиционалним
изражавањима, сећањима народа и пројекцијом идеје будућности. Сходно то-
ме, потребно је, такође, истражити и однос између нових тенденција и тради-
ције и ауторитета, са друге стране. Стога, може се рећи да се у контексту со-
циологије културе културна традиција може ставити у исту раван са једним од
генератора друштвеног развоја.
Ипак, и поред тога што се о традицији и њеној свеприсутности у било
ком друштву може говорити са доста поуздања, традиција може да се нађе
пред својим нестанком, ма како то невероватно звучало. Нарочито се то може
догодити у тзв. грађанском – цивилном друштву. У том смислу Т. Адорно ис-
правно закључује:
„Традиција је, формирана у рационалитету, али му је у суштини про-
тивречна. Зато је она, као ’садашњост прошлог’, с грађанским друштвом
скоро неспојива” (Према: Божиловић, 1998: стр. 54).
Као очити пример оваквог гледишта може се узети САД која је својом привре-
дном и економском делатношћу израсла у једну од светских сила. Њена при-
вредна моћ заснива се на високој технологији која се полако „отуђује” од са-
мог ствараоца. Стваралац, као да је посве заборављен, док је техника која
опслужује производну делатност све више изван домашаја контроле самог ње-
ног ствараоца. Наиме, ради се о све већем и растућем опслуживању произво-
дње путем роботизације самих средстава за рад а у коме, такав рад престаје да
буде личан, оригиналан. Готови производи су лишени сваког радног субјекти-

витета а производња сваке индивидуалности. Традиција у том контексту губи
сваки смисао и разложност утемељивања. Зато, скоро трагично звучи, да у са-
временој производњи не постоји више никаква веза са прошлошћу и тра-
дицијом. Време постаје на неки начин виртуелна категорија као и сама про-
шлост. Корисно је оно што је данас и сада и што је функционално. Иде се чак
дотле да ни саме личности, индивидуе не постоје као стварне, јер се у опсегу
рада оне све мање појављују. Иде се према тоталитету стварања, тоталитету
производње, где је све што је функционално уједно и заменљиво. Однос према
традицији спонтано се укида или пак намерно постаје дисфункционалан.3
ТРАДИЦИЈА, ТРАДИЦИОНАЛИЗАМ
И КУЛТУРА
Традиција и култура иду упоредо а историја их уједињује. Нити културе

може бити без традиције нити традиције може бити без културе. И култура и
традиција су веома важне за живот људи и њихов начин живљења. Како култу-
ра у себи одражава прошлост и садашњост, док се традиција ослања, углавном,
на прошлост, култури, у сваком случају, припада приоритет у укупном стрем-
љењу народа. Традиција са друге стране, и поред позитивних страна своје
изражајности, током времена исказује и неке негативне стране, претварајући
се делимично у свој антагонизам, тј. традиционализам. Свакако, иако тради-
ционализам испољава у доброј мери конзервативна струјања, он, ипак, умно-
гоме испољава и своје позитивне доприносе савремености. Зато, сентенца да
„традиција свих мртвих генерација притискује као мора мозак живих”
(Маркс, 1997: стр. 9). добија на својој пуној аутентичности. Ипак, К. Маркс
није имао позитивно мишљење о традицији. Сматрао је да је она више ретро-
градна и негативна по развој друштва, неголи што изражава и одређена пози-
тивна стремљења. Свакако, Марксов став о традицији треба схватити у кон-
тексту времена и идеја у којима је живео, односно, вулгаризације економских
и производних односа, конкретније, развоја највулгарнијег либералног капи-
тализма који је настајао у Европи и САД у XVIII и XIX веку.
Иако је култура заједничка одредница за традицију и традиционализам,
она на свом заједничком историјском путу представља „путању групног живо-
3
„Америка би се, пише Адорно, од Европе могла учити традицији, но, и ту Европа сле-
ди Америку. Очигледна је, рецимо, криза историјске свести о ’још не тако давно прошлом’ у
Немачкој. И тамо ’време бежи из духа живућег’. То је уочљиво и у уметности према којој се ис-
казује ’непријатељски импулс’. Но, Адорно сматра да је све захваћено ’циљним рационалите-
том’, због чега се над овим не треба тужити, нити традицију као лековиту биљку препоручива-
ти. То противречи њеном властитом бићу”(Према: Божиловић, 1998: стр. 54).
та кроз историју: увек под условима и са ’сировим материјалима’ који нису у

потпуности резултат сопственог стварања” (Кларк и др., 1985: стр. 23). Отуда,
могуће је да и традиција и традиционализам искажу идеју културног задржа-
вања у друштву, односно, ка одржавању већ историјских постојећих култур-
них образаца. Да традиција, као и њена супротност – традиционализам, имају
позитивно и негативно гледање на друштво и његову културу, познато је.
Ипак, није добро да се према овом испољавању дуалитета традиције и
традиционализма опходимо репресивно. Снажење једног или спречавање дру-
гог у културној историји човечанства доводи до непредвидивих последичних
радњи по друштво а самим тим и по његову културу. Зато је следећа мисао о
традицији Т. Адорна сасвим на месту, када каже:
„Њу треба исто толико заштити пред фуријом нестанка као и ослобо-
дити је њеног не мање митског ауторитета” (Адорно, 1985: стр. 239).
Социологија културе у том погледу исказује културну дистанцу, одређујући

умногоме след позитивних културних традиционалних вредности, као и регу-
лисање негативних, стереотипних и надасве опасних традиционалистичких
порива који се рађају у историјским и националним вртлозима.
ЗAKЉУЧАК
Феноменом традиције у контексту културе изражава се дубока тежња
човека за свим оним што га је везивало у младости и у окружењу у којем је од-
растао. Традиција је дубоко укорењена у све друштвене поре живота и неза-
обилазна је у развоју сваког друштва.
Култура и традиција су у основи суживотне друштвене појаве и обе су
везане за друштвени живот и све његове изражајности. Иако има доста спо-
рења о томе која од побројаних појава има првенство у животу људи, уоби-
чајено је да је култура sui generis сваколиког друштвеног живота а да је тради-
ција инкорпорирана у култури. Свакако, ово не значи да је традиција у
подређеном положају и да је она само привезак културе. Традиција је у сваком
погледу динамична културна датост и без ње би култура, у сваком случају, би-
ла умногоме сиромашнија. Отуда, на питање – да ли би култура могла постоја-
ти без традиције и њеног погледа на свет, одговор гласи – не би. Једино у
узајамном садејству и култура и традиција добијају на свом легитимном дру-
штвеном значају и ангажману. Из свега овога морамо изоставити појам тради-
ционалности као један од негативних изражаја традиције. Традиционалност се
везује за конзерватизам у негативном контексту, оличеном у преживелим мо-
ралним обичајима, нормама, културним обрасцима и правилима.
Социологија културе подразумева културу и традицију у сагласју изра-
жавања, динамике и развојности друштва. Отуда, култура је самосвојност би-
ло ког друштва, док се „традиција не бира него се затиче” (Поремпски, 1978:

стр. 213–214).
АДОРНО, 1985: Аdorno, T. (1985). Filozofsko-sociološki eseji o književnosti. Zagreb:

Školska knjiga.
БОЖИЛОВИЋ, 1998: Божиловић, Н. (1998), Социологија културе, Београд: Народне
новине.
ХЕГЕЛ, 1975: Hegel, G. V. F. (1975). Istorija filozofije (I). Beograd: BIGZ.
Дамњановић, М. (1990). Опхо!ење са многостраношћу. Бања Лука: Нови глас.
ХЕРДЕР, 2012: Herder, J. G. (2012). Ideje za filozofiju povesti čovečanstva. Sremski Kar-
lovci, Novi Sad: Izd. knjižarnica Z. Stojanovića.
МАРКС, 1977: Marks, K. (1977). Osamnaesti brimer Luja Bоnaparte. Beograd: Prosveta –
BIGZ.
КЛАРК И ДР., 1985: Klark, Dž. i dr. (1985). „Potkulture kulture i klasa”. U: Potkulture (1).
Beograd.
ПУХОВСКИ, 1979: Пуховски, Ж. (1979). Контекст културе. Загреб: Културни рад-
ник.
ПОРЕМПСКИ, 1978: Porempski, M. (1978). Ikonosfera. Beograd: Prosveta.
Radomir D. Đorđević
TRADITION AS A FACTOR OF CONTINUITY IN THE

SOCIOLOGY OF CULTURE4
Summary
Cultural tradition means expressing of the traditional in culture. It includes what
might have been in the history, but in anundefined and blurry way. Hence the tradition im-
plies a series of aspects through expression inlanguage, literacy, national beliefs, religion
and art, the continuity of culture itself can be followed. Traditions, in this way never disap-
pear and its foundationis based on its continuity. Therefore, tradition is a relevant compo-
nent of every culture and furthermore presents an essential factor of development of every
society and culture.
Key words: tradition, continuity, culture, traditional culture, society.
4
Рад je примљен 22. октобра 2012, a прихваћен за објављивање на састанку Редакције
ФИЛОЗОФИЈА
УДК: 111.852:111 ; 141.319.8
ИД:195283468
ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДАР М. ПЕТРОВИЋ1

Универзитет у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици,
Филозофски факултет, Катедра за Филозофију
ЕСТЕТИЧКА НАУКА, „ТЕХНИКА ПРИРОДЕ”

И СВЕТ ТЕХНИКЕ
Сажетак. Заједница коју остварује рад на философском појму у свим ана-

лизама области бивствовања и рад на појму откривења истине у хришћанском пре-
дању, претпоставља не само симбиозу поимања која кроз истоветности и разлико-
вања сагледава стварност, него и блискост синтезе која саму стварност обухвата у
њеним суштинским аспектима. Блискост синтезе подразумева формирање спекула-
тивне идеје као јединства појма и реалитета, која кружећи по кругу живота од на-
стајања до нестајања, отвара његов стваралачки аспект, имајући у виду могућност да
све аспекте коначности превлада у дијалектичком прожимању са бесконачним, у ра-
зумевању круга образовних претпоставки. Ту централна тема бива лечење нецелови-
тих аспеката ума у његовим естетичким и етичким претпоставкама као логосо-логич-
ка тема коначности бивствовања у опажању светскоисторијске победе над смрћу и
могућој промени доживљаја трагичног положаја човека, као бића апстрактно надаре-
ног бесмртношћу, што исходи у мишљење да је за естетску надареност од пресудног
значаја васпитавање духа и етосна проблематика. Постмодерна појава глобализма
оба та аспекта лишава изворне снаге у својим светскоисторијским кретањима и поку-
шава да их замени индустријом забаве и утилитарним циљевима живљења, без обзира
на одсутност савести пред човечанством. То посебно погађа савремену уметност, када
се глобалистичка идеја не показује само контрапродуктивном због одсуства одговор-
ности, него и оном која отвара гностицистички аспект светскоисторијске линија ис-
паштања, показујући углавном надареност за грешења и за подстицања грешности,
којима отвара пут човечанству према замени тоталности појма са тоталитаризмом
парцијализујуће воље за моћ. Историја испаштања подразумева постоље моћи оличе-
1
aleksandarpet1@gmail.com
но у модерном технологизовању поимања, према суноврату у бездан бесмисла и от-

варању нове странице страдавања човечанства, као радикалан доказ реализације ни-
хилизма. Философија ваља отуд поново да стане на тачку преиспитивања (свакако,
сасвим естетички заснованог) смисла, разабирући етосну одговорност за човечанство,
како би указала на хоризонт одакле исходи спасоносно светло бивствовања.
Кључне речи: Естетичка димензија рада појма, Блискост синтезе, Гности-
цизам и светскоисторијско испаштање појма, Глобализам и технологизација појма,
Одговорност и сотириолошка димензија бивствовања.
У свом приказу смисла философије у историјској димензији још у Фи-

лософско-теолошком лексикону, професор Иван Коларић је нагласио димен-
зију зависности конституције Хајдегеровог аксиолошког држања пред појмом
технике, са пореклом из анализа самих историјских могућности метафизике.2
У спису Философија (Ужице, 2004), истакао је како он „заборав бивствовања”
настоји да превлада „критиком технике као савремене метафизике”, видећи
живот као „чекаоницу смрти”.3 Ако се у њој настањује и спасоносни „надола-
зак бивствовања”, који га узгред снажно подсећа и на надолазак „Царства Не-
беског”, могуће је помишљати да Хајдегер такође захваљује и тежину откри-
вања доњег хоризонта мисаоних садржаја Кантовом нацрту философије
природе именованом „техника природе”. Таква антиципација није ништа
безазлено с обзиром на резултате који се достижу, а такође и за претпоставке
од којих се креће као продубљенијих димензија разумевања.
И професор Милан Узелац је веома прецизно потцртао такву везу, ука-
зујући на осетљивост тог тешког питања Кантове философије: „Како та пред-
става природе као уметности за Канта јесте чиста идеја која само служи као
принцип нашег проучавања природе, појам о техници природе, што као хе-
уристички принцип припада нашој моћи суђења у њеном просуђивању приро-
де, наша моћ суђења претвара у принцип своје рефлексије, а да, како то овај
филозоф истиче, моћ суђења притом није у стању да ту технику објасни или
ближе одреди. Ова Кантова употреба појма „технике” враћа нас њеном извор-
ном античком значењу које и данас може бити подстицајно у промишљању
уметности као умећа (techne) и дефинисању естетике као својеврсне техно-ло-
гије.” Он држи и да то знање почива на одређеној врсти раскривања бивство-
вања путем превођења из скривености у нескривено, успостављањем дела као
устаљивања рефлексивно проходећих садржаја природе, обликовањем садр-
жаја до установљавања закономерности ствари на начин сходан уметности,
бивајући „произвођење дела из скривености у његову присутност усред ра-
2 Проф. др Иван Коларић Философско-теолошки лексикон, Ужице, 2000.
3
Проф. др Иван Коларић Философија, Златибор, 20045, стр. 404–405.
Александар М. Петровић: Естетичка наука, „техника природе”… 185
стућег physis”.4 Таква паралела између Канта и Хајдегера, где се техника при-
роде види из хоризонта Аристотеловог грађења појма кон-материјалности,
која се заснива на конатуралном аспекту аналогија са техником, а код Хајдеге-
ра превија до уласка у нововековне онтолошке претпоставке,5 наводи нас на
мишљење да је „оно техничко” одвајкада, код великих мислилаца, мишљено у
протофилософским склоповима. Кант је, са својом културом систематизо-
вања основних појмова философије природе до једне „актуалне бесконачне
целине /природе/”, коју је радно назвао ’техником природе’, заправо антици-
патор касније од Хајдегера препознате и разрађене философије технике као
суштине метафизике, а што нас поново упућује на неочекиване преокрете са-
мог смисла естетике као савремене рефлексивно развијане науке.
Примећивање присутности механичке компоненте, коју је Кант на неки
начин тежио да превазиђе систематизацијом мисли до јединства, а према регу-
лативном телеолошком основу рефлектовања, отворило је тако с једне стране
хоризонт, не само према схоластичким и патристичким мислиоцима стварања
универзума, који су тумачењем Светог писма указивали на крајњу сврху све-
га што јесте, него и према другом корену из античке традиције мишљења, са
којом је европска историја такође прожета и саживљена. Хришћанска идеја и
античка философија тако су улазиле у садејство, додуше и са ренесансним и
потоњим барокним додацима, како је то проф. Узелац одлично наглашавао:
„Ако су неки средњовековни мислиоци именом природа обухватали и Бога
(тако је и према хришћанском символу вере Бог једна јединствена природа
која се налази у три ипостази или личности) идентификујући га са стваралач-
ком природом, у време ренесансе појам природе ограничен је само на створе-
ни свет, док Бог, као творац света, није део природе. Али, и тада се задржало
схватање о двојакости природе као 1) скупа ствари и 2) силе која тај скуп одр-
жава; ова друга природа била је видљива само умом и беше извор прве.”6
4
Проф. др Милан Узелац, Естетика, Нови Сад, 2003, стр. 129.
5
„Јер у раскривању се темељи свако про-из-вођење. Ово, међутим, сабира у себи чети-
ри начина про-пуста – каузалност – и прожимље их. У њино подручје припада сврха и средство,
припада оно инструментално. Ово важи као темељна црта технике… Техника, дакле, није неко
пуко средство. Техника је начин раскривања… То је подручје раскривања, тј. истине.” (Uvod u
Heideggera, ’Pitanje o tehnici’, Zagreb: Centar za društvene djelatnosti omladine RK SOH, 1972,
str. 98–99) Испостављање испостављаног погађа из суштине технике и машину и индустријски
сектор, па он закључује: „Стројеви и апарати су управо тако мало случајеви и врсте по-става
као човјек уз командну плочу и инжењер у конструкционом бироу. Све то додуше припада, као
саставни дио, као стање, као испостављач, свака ствар на свој начин, у по-став, али овај није
нигда бит технике у смислу неког рода… С једне стране, по-став из/зазива у оно одрешито ис-
постављања, које закриљује сваки глед у стјецај раскривања и тако из темеља угрожава однос
према бити истине. С друге стране стјече се по-став са своје стране у с-вједовање које човјека
пушта да у томе траје, неискусан досад, али убудуће можда искуснији, да буде у/потребан за
истинствовање бити истине.” (Uvod u Heideggera, ’Pitanje o tehnici’, Zagreb: Centar za društvene
djelatnosti omladine RK SOH, 1972, str. 114; 118)
6
Милан Узелац, Естетика, Нови Сад, 2003, (погл. 3. Уметност и техника), стр. 153.
Спецификацијом технике природе као намерне телеологије, та природа

се продубљено схватала као јединствена Божија природа, која се налази у три
ипостази Свете Тројице као манифестацији тројединственог и личносно не-
сливеног божанског светла, а стваралачко дејство као „техничко” или уметно-
сти сходно, јесте виђење натчулног основа као првобитног божанског основа
на коме почива и Светотројична целокупност. У том смислу техника каузали-
тета људске моћи представљања у уметности није обавезна према сврховито-
сти као регулативном принципу моћи суђења, који је за технику природе као
систематизујућу активну целину обавезан, колико год да пластична или орган-
ска техника природе поступала и лепо и каткад блиставо, на начин уметничког
обликовања. То је пак могуће на основу натчулног супстрата природе према
повезаности крајњих узрока у безусловном каузалитету инелигибилног света,
који би могао да буде дат интуитивним разумом у виду сазнања потпуне спон-
таности опажања различитог од чулног (додуше тек негативно скицираном на-
супрот дискурзивном разуму), са чиме би општи механизам материјалних
ствари могао да буде доведен у везу слагања са телеолошким постулатом по-
ступања према сврхама у техници природе, како је то промишљао и позни
Кант. Механизовање регулатива под природним законима описаним у приро-
донаучним сазнањима, заправо и отвара подручје виђења склопова света и ње-
гових структура као машинизовану контролу која се пушта у погон или спута-
ва, тако да наступа јасна варка како човек само треба да вуче те полуге моћи,
па да чини шта му је воља. Овакав наступ потребе за спонтаним произвољно-
стима, заправо у основи укида слободу као одговорност према властитој
суштини, а она опет констелише питање кретњи људске воље као могућу
невољу.
У свом разматрању питања трансценденталне естетике Чарлс Парсонс
је, разматрајући концепцију простора у Кантовој дисертацији која је показана
као интуиција, уочио да је касније запоставља аналогијама опажајућег разума,
у којима се простор представља као бесконачно дата величина. Кант у Дисер-
тацији говори далеко слободније о „појму простора” и пише, на пример,
„Појам простора је понекад чиста интуиција. Стога је то сингуларан појам…”
(§ 15 С, 2:402), док је у Критици писао „консеквентно, оригинална репрезен-
тација простора је једна априорна интуиција, не појам” (В 40). Колико то пред-
ставља стварну разлику начина с Кантове стране и колико је то ствар пажљи-
вије формулације, није познато. Премда у другом издању Критике Кант
насловљава одељак који смо расправљали „Метафизичко излагање појма про-
стора” (Овај контраст између Дисертације и Критике запажен је код Кирк
Далас Вилсона, Кант о интуицији, Философски тромесечник, 25(1975):
247–65, с. 250).7 У том смислу ваља са опрезом прихватити Кантову тврдњу да
7
Kant in the Dissertation speaks more freely of „the concept of space” and writes e.g., „The
телеолошка идеја ’технике природе’ мора да лежи у основи „неком другом мо-
гућем разуму”: „као што смо у Критици чистог ума морали мислити на неко
друго могуће опажање, ако је требало да се наше опажање схвати као нека дру-
га врста опажања, наиме као оно опажање за које предмети важе само као поја-
ве… Али, пошто је ипак за сазнање потребно и опажање, и пошто би моћ пот-
пуне спонтаности опажања представљала моћ сазнања која се потпуно
разликује од чулности и која је од чулности потпуно независна, те, дакле, ра-
зум у најопштијем значењу, то се може замислити такође неки интуитивни
разум (негативно, наиме само као разум који није дискурзиван), који не иде од
општег ка посебном, и на тај начин (помоћу појмова) ка ономе што је поједи-
начно… посао који наш (дискурзивни) разум може да обави само на основу
оног саглашавања природних ознака са нашом моћи појмова које је врло слу-
чајно, а који посао није потребан интуитивном разуму”.8
Постулат који смо навели виђен је као хеуристички принцип и носи на-
меру систематизовања природе према сврховитости активне целине, подразу-
мевајући да: „сходно интуитивном (архетипичном) разуму замислимо могућ-
ност делова (у погледу њихове особине и њихове повезаности) као зависну од
целине… треба само доказати да ми у истицању нашега дискурзивнога разу-
ма, којем су потребне слике (intellectus ectypus), и истицању случајности такве
његове особине, бивамо наведени на ону идеју (једнога intellectus archetypus),
и да та идеја не садржи никакву противречност”.9 Очигледно је да надилажење
случајности подразумева да је у природној науци, која се бави основом могућ-
ности природних творевина, то представљено искључиво као јединство про-
стора феномена материјалних бића по себи. Будући да је тек формални услов
њиховог појављивања, онда се малопре поменута Парсонсова двоумица око
употребе сингуларне пропозиције интуиције простора показује у јачем светлу
као сумња, јер држи да је без интелектуалног опажања (Intellektuele
Anschauung) који би отварао поглед на натчулни реални супстрат за целину
природе као систем, уопште и могуће поставити неки конкретнији појам у по-
гледу измирења привидног противречја механичког и телеолошког начина
проучавања природе и излагања принципа. Може се рећи да је то једна ствар-
ност која се одомаћује унутар трансценденталног кретања у разумевању, пред-
concept of space is therefore a pure intuition. For it is a singular concept” (B 40). How far this re-
presents an actual difference of view on Kant`s part and how much it is a matter of more careful
formulation, I do not know. Even in th second edition of Critique Kant titles the section we are
discussing „Metaphysical Exposition of the Concept of Space” (This contrast berween the
Dissertattion and the Critique was noted by Kirk Dallas Wilson, „Kant on Intuition”, Philosophical
Quarterly 25 (1975): 247–655, p.250.)” /Charles Parsons, „The Transcendental Aesthetic”, in The
Cambridge Companion to Kant, ed. By Paul Guyer, Cambridge (University press, 1992), 19987, p.
94/.
8 Имануел Кант, Критика моћи суђења, (прев. Н.Поповић), Бгд., 1991, стр. 292–293.
9
Тамо, стр. 294.
стављајући чисту могућност неке емпиријске предметности – тј. оне коју ми-
саоно опажање тек омогућава.10 Као трансцендентално кретање самог
субјекта унутар поља унутрашње сврсисходности, то онда прожима као суп-
страт и све оно што се растући појављује, све до појаве уопште која носи осло-
бођену природу кроз избијајућу супстанцијалну форму, растерећујући се од
привида.
И сам Кант је констатовао како је Хјумова замерка против оних који у
потпуној унутрашњој сврховитости организованих бића претпостављају те-
леолошки принцип просуђивања – безвредна због убацивања аутократије ма-
терије у природне творевине, а која завршава у претварању свемира у свеобу-
хватну супстанцију објективних сврховитих форми материје (пантеизам), или
у спој атрибута инхерентних простој механичкој супстанцији као претежућем
хиперфизичком јединству основа (спинозизам). То да је првобитна материја
обликовала саму себе на основу механичких закона, као и да је била у стању
да саму себе определи за форму неке сврховитости која саму себе одржава, и
штавише да изврши исконску организацију до нивоа органске телесности на-
гоном стварања материје (у ком менталном окружју човек остаје вазда субјект
телесне експозиције, неспособан за натчулне узвишеније сврхе које се у њему
налазе скривене), није ништа друго до становиште заслепљеног уверења где је
луксуз у знањима храна за сујету и саможивост.11
Психологизам који је ту Кант наглашавао, посредовао је одбијањима да
се одрасте и преко тривијализација појма слободе условљавао нетрпељивост
према ноуменалним претпоставкама, која том појму заправо стоје у основу.
Унутрашња просветљенија чулност ипак није нешто што је Кант желео да пре-
небрегне или изостави, колико год да се његово признавање потребе за људ-
ском и божанском љубављу чинило сушичаво и млако.12 Разумевајуће веро-
10
„…bzv. rein anschaulischer Ermöglichung”; „Anschauung auf die Empfindung”/Fried-
rich, Kaulbach, Der philosophischen Begriff der Bewegung: Studien zu Aristoteles, Leibniz und
Kant, Köln; Graz, 1965, S.223; 226/
11
Кант се о томе изјаснио још у спису Der einzig mögliche Beweisgrund zu einer Demons-
tration des Daseins Gottes /1763/: „Diese Methode kann nur dazu deinen, einen Urheber der Ver-
knüpfungen und künstlichen Zusammenfügungen der Welt, aber nicht der Materie selbst nd den Ur-
sprung der Bestandtheile des Universum zu beweisen. Dieser beträchtliche Fehler mu alle
diejenige, die sich ihrer allein bedienen, in Gefahr desjenigen irrthumd lassen, den man den seineren
Atheismus nennt, und nach welchem Gott im eigentlichen Verstande als ein Werkmeister und nicht
als ein Schöpfer der Welt, der zwar die materie geordnet und geformt, nicht aber hervorgebracht und
erschaffen hat, angesehen werde. /Та метода може да послужи само да би се доказало постојање
творца повезаности и техничке спојености света, али не и саме материје и узрока саставних де-
лова универзума. Та грешка у мишљењу се мора приписати свима који, служећи само себи са-
мима, падају у опасност чињења оне грешке која се назива префињеним атеизмом, а по којима
је Бог пословођа, а не Творац света, који премда обликује и уређује материју, ту материју ипак
није произвео и створио./” (Immanuel Kants Werke /Vorkritische Schriften 1757–1777/,
Akademie Textausgabe II, Berlin, 1968, S. 122–123)
12
И сам је изразио своје мишљење на свој отегнут и одмишљен начин у спису О крају
вање тако не може да изостави неопходност своје естетске димензије, будући

да на основу ње и гради приступ који се сада слободно може именовати култу-
ром виђења природе и смисла природности. За такво промишљање повезано је
искуство уверавања, за које је и Еуген Финк констатовао да је Кантово право
наслеђе мишљења, те указивао на чињеницу да су његови појмови културе и
историје у опремљеном стању за разумевање целине света између природе и
слободе, те постављени на центрирајући начин с којим се дубље осмишљава
само бивствовање, тако да пред нама свет као такав иступа као отворено пита-
ње: „Свест о свету, штавише, непрестано је у игри, већ и пре сваке предметне
свести, управо као фундаментално априорно знање о свеукупности и целокуп-
ности бивствујућег. Али је већином управо скривена предметним знањем…
При том се принципијелно није спознало да супротност унутрашњег света
свести и спољашњег света стварносних реалитета може уопште настати тек на
основи претходне отворености света. Јер овај није ни субјективан ни објекти-
ван. Он ову супротност захвата испод и тек сачињава димензију унутар које се
ово супротстављање дешава… Кретање као промена места, нпр. увек је дво-
струко кретање: где неко бивствујуће долази, друго одлази; она размењују ме-
сто. То у чему се ова размена места врши, не треба, као смештајући и садржа-
вајући простор, схватити полазећи од унутрашњег момента, простора Ствари.
Ову феноменалну разлику, међутим, надмашује геометрија и поравњује је у
хомогенизовању простора, које почива на одређеним претпоставкама. Светло
и тишина, ако се интерпретирају на основу изворне бити просторности, нису
рђави обрасци за питање о светскости света. И зато што су они сами одређени
моменти у којима се свет јавља. Они нису оптичка случења, него простори
кретања за оно оптичко. Међутим, као такви они су фундирани у свету и садр-
свих ствари сасвим сталожено и једноставно износећи: „Јер, може се бити сумњичав колико
се жели, кад је апсолутно немогуће да се успех одређених средстава узетих из целокупне људс-
ке мудрости (која, ако треба да заслужи име, може једино да буде моралност) са извесношћу
предвиди, ипак се мора веровати у конкуренцију Божанске мудрости према току природе на
практичан начин, уколико се не жели сопствена крајња сврха напустити… Хришћанство
има, осим наведеног поштовања које неумитно утиче у светост његових закона, још и нечега
вредног љубави у себи (ја овде не мислим на привлачност неке особе која је стечена великим
жртвовањима, већ на оно вредно љубави у самој ствари: наиме, на морално стање, које је Он
завештао; јер се она само тако може пратити). Поштовање је бесумње прво, јер без њега не
постоји ни права љубав; иако се и без љубави неко може веома поштовати. Али кад се не ради
само о представи дужности, већ и о извршавању дужности, када се питамо о субјективном раз-
логу деловања, из кога, ако он сме да се претпостави, најпре треба очекивати шта ће човек учи-
нити, не само по објективном, шта он треба да учини: то је ипак љубав, као слободно примање
туFе воље под сопствене максиме, једна нужно потребна допуна несавршености људске
природе (бити принуђен на оно шта разум кроз закон прописује): јер оно што неко не чини ра-
до, он то чини тако шкрто, уз то вероватно и са софистичким изговорима о заповести дужнос-
ти, тако да се на ову, као покретача, без приступа исте може мало рачунати.” /И. Кант, О крају
свих ствари, Бгд, 1974, прев. С. Жуњић, стр. 133/
же своју последњу прозирност с обзиром на расветљавање природе света.”13

Ови простори претпоставки за оптичке и акустичке перцепције, нису само
међузона игре светла и тла, него и они про-пуштајући етимеми проузроковања
разумевања укупне стварности и њеног јединства.
Из оваквог сагледавања мења се и разматрање хегеловског тематизо-
вања краја уметности (или уметности краја), где са вишезначношћу коришће-
ња појма ’технике’, бивамо јасно упозорени да је она у изворном (античком)
поимању – раскривање (poietike techne), с том разликом што је њен модерни
појам изгубио смисао појетичког произвођења и добио самосврховит карак-
тер производње. Овакво произвођење ради самог произвођења, добро је на-
гласио и проф. Узелац: „Човек као прорачунавалац, као радник, као планер
будућности, пише Финк, добија величину какву никада до сада није имао у
историји; технички гигант артефицира читаву земљу и маша се већ других не-
беских тела (Финк, 1971, 36). Тако доспевамо у близину технике виђене као
одређено држање човека, као његово одношење према свету у целини (Пејо-
вић, 1965, 44)”.14 Сам појам производње као историјски конститутиван по са-
му констелацију садржаја свести, са подизањем његовог степенованог обима
намеће толике измене, да традиционално поимање ствари на основу произво-
ђења свести застарева дотле, да из њега настали проблеми могу да постану го-
тово непрепознатљиви. Такође, и сам појам стваралаштва увелико је мењао
значење: „…Грци појам стварања нису имали иако ствараху изузетна умет-
ничка дела; за Платона стварање је превођење скривеног у нескривено, у отво-
реност; израда ствари је тако увид у идеју предмета. Домет оног што се може
створити бива унапред одређен идејом. Није случајно што Хајдегер Платонов
израз poiesis преводи са Hervorbringen (произвођење) јер жели да назначи
грчко значење те речи.
Хајдегер poiesis тумачи као произвођење у присутности и ово схватање
чини се надређеним другим тумачењима која poiesis одређују као стварање,
чињење; тако poiesis означава и производњу technites-а и physis као можда нај-
виши облик (само)произвођења. За Хајдегера нема ничег погрешнијег од
свођења poiesis само на уметничко, или још горе, на песничко стварање.”15 Са-
13
Е. Финк, УвоFење у филозофију, Београд, 1989, прев. Д. Ђорђевић Милеуснић, стр.
144–151.
14
Милан Узелац, Космологија уметности, Оглед о пореклу феноменолошке естетике,
Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада, 1995, стр. 194.
15 Тамо, стр. 194. И Хусерл је о Платоновој философији имао изузетно високо
мишљење: „Platon ist auch der Schöpfer des philosophischen Problems und der Wissenschaft von
der Methode; nämlich der Methode, die im Wessen der Erkenntnis selbst angelegte oberste Zwecki-
dee der „Philosophie” systematisch zu verwirklichen … Es deutet sich schon mit der Platonischen
Dialektik, diesem Anfang einer neuen Epoche, an, das eine Philosophie dieses höheren und echten
Sinnes nur möglich ist auf Grund prinzipieller Voruntersuchungen der Bedingungen der Möglich-
keit einer Philosophie.” (Платон је још и творац философске проблематике и науке о методи;
свакако методи, да у суштини сазнања самог изложи највишу идејну сврху „философије” сис-
ма креативност и производња нису синоними, барем према савременом со-

цијалном статусу уметника чији је уметнички акт сведен на бесцење, а
„друштвена корист” од таквих напора инструментализована као дизајнерска
допуна општем менаџменту. И уместо да се стваралачки акт логично повеже
са естетском идејношћу која креативним обликовањем уметничког дела енер-
гизује смисао виђења савремености, он се некако редизајнира у производни
погон, чинећи велик део оног ’радног материјала’ који испуњава ужурбану ам-
бијенталност света савременог човека. Свакако да је Хајдегер, који се попри-
лично жустро окомио и „обрачунао” са онто-теолошким устројством метафи-
зике (самим тим и психолошки сценарично, пројектујући у њега лични
доживљај и вероватно својеврстан патернализам увређеног „наследства”), из
такве ’амбијенталне утопљености’ и доживљавао стварање као предпоимајућу
недуховну појаву. Будући да није поимао саму људску слободу као избављање
идејности духа кроз његово поимање у историји догађања, Хајдегер као да је
затворио очи пред самим задатком. Могуће је да је посредовала и извесна пре-
валенција ретроактивног гностицизма хиперфизикализујућих докетистичких
схватања, макар према раносредњовековним платоновским схватањима сама
хранидбена улога материје сведочи да није зле природе по себи.16 Ваља се, до-
душе, сложити са схватањем да са пролажењем кроз феноменолошки консти-
туисану стварност бива ослобађан сам појам за реалитет ствари и њихову
истину. Тамо где се успоставља „поимана историја” духа, тј. тамо где би се
отварала идејност преко које би сам дух могао да дође себи, да би се оспосо-
био за то да пронађе својствену димензију бивствовања, ту би се и философија
избављала од ’окова природе’ (Кант), али и од амфиболија небића које иначе
структуришу тамне стране егзистенције било које врсте световање света. Свет
је иначе оно место где се јесте код куће, али као прелаз са опстанком у немиру
спрам целине бивствовања спрам кога смо на путу, као опстанак постављен у
близину суштаственостима, уколико је техника природе и даље виђена као ак-
туална целина. Ако се уметности сличећа пропусница тетракаузалног склопа
тематском остваривању… То се само лепо види у платоничкој дијалектици, том почетку једне
нове епохе, на томе, да је могућа једна философија овог узвишеног и правог смисла на темељу
принципијелног предистраживања стваровитости могућности једне философије) / E. Husserl,
Erste Philosophie, u Husserliana Bd. 1, s.13/ Начелно се слажући са тезом да је у позадини Пла-
тоновог мишљења стајао један интерес изворног повесно пратећег докучивања онтолошке
проблематике истинствовања, као тзв. arche-проблематика у вези са теоријом идеја израже-
ном на елементарним предметностима, држимо да је она као феноменолошки ’реалнија’ данас
далеко прихватљивија него раније.
16
Ако погледамо списе великог Дионисија Ареопагита и његова „Божанска имена” ви-
димо да су му мисли логички сувисле и етосно беспрекорне по оваквим питањима: „Зло пак из-
бегава природу Добра. Материја, кад би била зло, зар би могла да порађа и храни природу? Зло
пак као такво није способно ни да порађа, ни да храни, нити уопште било шта да ствара и очу-
вава.” (Дела Светог Дионисија Ареопагита: у преводу др Александра М. Петровића са старо-
грчког језика, Београд, 2010, гл. 4, § 28, стр. 145)
света не показује као радост живљења у разноврсности која јој даје форму, не-
го као чекање на ред у коначности или бивање у „чекаоници бивствовања”,
више би нас застрашила личећи на казнионицу него на ишта друго, па би без
религије и уметности свет изгледао још тужније. Уметност је по том основу
сводивости доказ богатства човековог духа, где се дешава истина као у делу
материјализовани сусрет човека са чистим моћима бивствовања, како и проф.
Узелац налази утешне речи оправдања за хајдегеровске мисаоне авантуре, ве-
зујући их уз бритку трезвеност својствену делима Еугена Финка: „Уметничко
дело, рећи ће стога овај мислилац, није ништа друго до епифанија божанског
(Финк, 1994, 102). Под божанским ту се не мисли на неко одређено бивс-
твујуће већ на бивствовање само… као епифанија божанског, као моћ образо-
вања, не стварности, већ, њене идеје, уметничка дела сведокују о вези човека
и владајућег божанског па стога поседују посебни метафизички ранг.”17
Сама уметност може да се нађе у темељу света, у самом средишту
бивствовања, као могући обрт у средишту саме ствари, за шта и Хегелово ми-
шљење просто навија, како је то сјајно оквалификовао и проф. Узелац: „Не ра-
ди се ту, дакле, о крају уметности већ пре о једном недовршеном облику у
којем је утихнула игра да би се могла јавити у другом, где је можда с мање
опрезности очекујемо: у области мисли.”18 Али, време после модерне је завр-
шено, а завршено је и доба тзв. постмодерне као парада епохалних симулација
и симулакрума врлине, правде, поштења, савести, па и саме лепоте. Постмо-
дерна као мисаони промашај докучивања истине епохе, не по самим естетич-
ко-гносеолошким интенцијама, које могу да буду и истраживачки уважене у
ширини и слободи поимања ствари, него пре свега по резултатима које је ка-
рактерисала неинвентивност, као и пребрзо доношење одлука (Узелац), сна-
жно се одразила на уметност која ју је следила, бијући се за ослобођење од сте-
га које је донела теза да стега у уметности има да нема. Последица је да се све
су-стегло, тј. да је усахнуо дух, да се такорећи усекнуо у себи својствену нема-
нифестну сферу бивствовања. Међутим, његово одсуство детектовано на со-
цијал-географској мапи света, када се она у културном сектору мери посеће-
ношћу, цитатном учесталошћу и статистичком константом важења, као да
више говори о стању у самом том сектору, него о самој природи уметничког
акта и мишљења данас. Комуникативне праксе ово ’усекнуће’ као да су једва
дочекале да почну да шире несвакидашњу ’креативност’ у додворавањима
просечним прохтевима, јер се такво додворавање највише финансијски испла-
ти. Прагматизације према циљним објекцијама могућности најисплативијег
држања, просто су надмашиле и планске схематике соц-реалистичких захтева,
17
Тамо, стр. 221.
18 Милан Узелац, Космологија уметности, Оглед о пореклу феноменолошке естетике,
Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада, 1995, стр. 234.
тако да готово више и нема сектора који у културној обради не може да попри-
ми карактеризацију уметности и уметничког, уколико је то по вољи такве
циљне наруџбе. Дизајнирање и естетизација свега чега чуло може да се дотак-
не у тој је мери функционализовало саме рефлексије уметности, да у њој може
да постане споран и сам предњи план (амбијент Дишановог писоара као сино-
ним за интелектуалну згађеност постао је такорећи опште место примене так-
вих алатки). Ако појавни облик уметности више није у стању да издржи при-
тисак социјално-техничког потискивања савременог постоља моћи, ако не
може да се глајхшалтује са гештелизацијама електронског дизајнерства у
енормној продукцији удовољавања најсваковрснијим прохтевима медија, или
у домунђавањима о важењима ’фејсбуковских’ домена, њену предметност мо-
же да прихвати и очува мишљење, јер ју је одувек доживљавало као ’млађу се-
стру’. У невидљивом, породица поново бива на окупу у игри, која подразумева
одсуствовања, као и присуствовања на непознатим местима света. Строгост
мишљења и продорност уметничког акта као креативни моменти људске егзи-
стенције, не могу да се раздружују лако, а да то не изгледа и претенциозно и
олако.
Уметност и данас бива довођена у близину корена свеколиког бивство-
вања, а то значи кроз постављање питања суштине, кроз отварање још нечега
иза ствари, из ’позадине’ као израза тежње да се расправи њихова природа.
Она то може да чини са проблематизацијом свакодневно присутних тривијал-
ности у животу, пертификацијом његових зацртаних социјалних мапа, као и
несувислости неправичних држања и несувислих ситуација. До тих се сложе-
них проблема долази када се превазиђе наивна подршка мњењу о трајности
света, његовој униформној уређености. На тај начин се продубљује само
разумевање света у коме живимо кроз отварања подручја његовог световања,
тј. допире до одређене научне естетике која формулише карактеризације ти-
пичности феномена као садржаја нама својствене мисаоне ситуације, са чиме
се рестрингује и саморазумљивост хоризонта предметне датости, каква се ина-
че тек једнодимензионално показује са постоља на коме влада ексцентрична
сила некултивисаних порива и егопатичних склоности. Склоности су разне и
слободно нам је да се поводећи се за њима упуштамо у сазнавања највећих тај-
ни бивствовања, али опредељивање за произвољна нахођења обећава тек за-
басавања која ’природне штимунге’ лако озвуче као неприродну буку или на-
хођења у којима какофонија постаје ’утрнула љубав’ нормалности.
Parsons, C. (1998). „The Transcendental Aesthetic”. У: P. Guyer (ур.). The Cambridge

Companion to Kant. Cambridge: Cambridge University press.
Финк, Е. (1989). Уво!ење у филозофију. Београд.

Hegel, G. W. F. (1970–1979). Werke in 20 Bänden. Frankfurt am Main. [Bd. 5-6: Wissen-
schaft der Logik, I, II; Bd. 18–20: Vorlesungen über die Geschichte der Philosophie
I–III; Bd. 3: Phänomenologie der Geistes] [наши преводи: Историја филозо-
фије I–III, 1982–1983, (Београд: БИГЗ) /прев. Н. Поповић/; Г. В. Ф. Хегел, На-
ука логике I, прев. 1976, (Београд: БИГЗ) /прев. Н. Поповић/; Феноменологија
духа, 1979, (Београд: БИГЗ) /прев. Н. Поповић/]
Husserl, E. (1956). Erste Philosophie (Bd. 1. Husserliana). Den Haаg.
Uvod u Heideggera, ’Pitanje o tehnici’, Zagreb: Centar za društvene djelatnosti omladine
RK SOH, 1972.
Ильин, И.А. (1994). Философия Гегеля как учение о конкретности Бога и человека,
Санкт-Петербург: „Наука”.
Коларић, И. (2000). Философско-теолошки лексикон. Ужице.
Коларић, И. (2004). Философија. Златибор.
Лосев, А.Ф. (1994). Миф, число, сущность. Москва.
Кант, И. (1991). Критика моћи су!ења [прев. Н. Поповић]. Београд.
Кант, И. (1974). „О крају свих ствари” [прев. С. Жуњић]. У: Ум и слобода. Београд.
Kant, I (1968). „Der einzig mögliche Beweisgrund zu einer Demonstration des Daseins
Gottes”. У: I. Kants Werke /Vorkritische Schriften 1757–1777/. Berlin: Akademie
Textausgabe II.
Kaulbach, F. (1965). Der philosophischen Begriff der Bewegung: Studien zu Aristoteles,
Leibniz und Kant. Köln, Graz.
Петровић, А. М. (1996). Исписи насле!а. Нови Сад: Невкош.
Петровић, А. М. (1998).Философска разматрања о темељима повести философије.
Београд: Пешић и синови.
Петровић, А. М. (2006). Археографија народа Југоисточне Европе. Београд: Миро-
слав.
Петровић, А. М. (2008). Естетика. Нови Сад: Cekom.
Петровић, А. М. (2010). Хегел и идејни динамизам платоновске дијалектике. Нови
Сад: Култура полиса; Косовска Митровица: Филозофски факултет у Косовској
Митровици.
Петровић, А. М. (2010a). Огњишта православне духовности. Нови Сад: Култура по-
лиса.
Норма и одлука: Карл Шмит и његови критичари. (2001). Београд: Филип Вишњић.
Schmitt, C. (1974). „Der Nomos der Erde”. У: Völkerrecht des Jus Publicum Europaeum.
Berlin: Duncker & Humbolt.
Шмит, К. (2011). Номос земље у ме!ународном праву Jus Publicum Europaeum.
Београд: Федон.
Узелац, М. (1995). Космологија уметности, Оглед о пореклу феноменолошке есте-

тике. Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада.
Узелац, М. (2006). Метaфизика. Вршац: Виша школа за образовање васпитача.
Узелац, М. (2008). Феноменологија света уметности: Увод у трансценденталну
космологију. Нови Сад: Veris.
Узелац, М. (2003). Естетика. Нови Сад: Stylos.
Узелац, М. (2011). Увод у естетику. Нови Сад: Veris.
Aleksandar M. Petrović
AESTHETIC SCIENCE AND THE TEMPORAL

POSITION OF THE ONTOLOGY
IN THE WORLD OF TECHNIC19
Summary
The community working on the philosophical conception in the analysis of all areas
of being, and as well works on the concept of opening the truth in the Christian tradition,
purports not only a symbiotical connection between the identities and differentions in con-
sidering the reality, but as well a method close to the synthesis which assumed that thing
alone in its essential aspect. Closeness of the synthesis supposed a formative circumstances
of the speculative idea, which is a connection between reality and conception, circled in
the circle of life from generating to vanishing, and opening with it a possibility for the di-
alectical overcoming of all the aspects of finite existence towards the infinity. In that dia-
lectical negotiating of the concept it became understood and comprehensive in the circle
and circumstances of educational programmes. It became a central issue in healing of the
unhollyness, aspects of mind in their ethic and aestetic dimensions, known as a logoso-log-
ic theme of participating in the final beings suppositions. In that seeing of a world's histor-
ical triumph upon death and in the empathie found in conception of possible changing of
a tragic position of a human being abstractly engifting as immortal, it had all resulted in a
thinking that the aesthetic engiftness is a main level of education and ethic character of a
being. It particularly occupied the contemporary art when postmodern appearance of the
globalism enabled the annihilation of both those aspects and their dwelling in the world's
history; it also annihilated the changes with utilitarian goals of life, without any conscious-
ness and responsibility in front of the face of humanity. The globalistic idea shows that it
is not just a contraproductive idea due to the absence of any responsibility. One who intro-
duced the gnostic aspect of paying the price in the history of the world, showed talent and
engiftness for making mistakes and sins, thus opening the way for the rest of the humanity
for totalitarian teaching on the partial willing of power. History of paying the price of sins
means that the throne of power symbolized in modern technological ways of meaning, wi-
th its possible leading towards falling in abyssos of nonsence and opening of the new mar-
tyrdom in the life of humans, as a radical proof of the realization of nichilism. According to
that philosophy it seems obvious to stand again at the point of reinvestigating the (of
course, aesthetical) sence for the ethical responsibilityof humanity, thus showing the way
on the horizon for the salvation of beings.
Key words: aesthetic dimension of the working of concept, closeness of synthesis,
gnosticism and world's historical paying for the prices of sins,Globalism and the techno-
logical way of conceptualizing, responsibillity and dimension of salvation of beings.
19 Рад је примљен 8. новембра 2012, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције

ЈЕЗИК
УДК: 811.163.41'373:81'27 ; 316.723(497.115)
ИД: 195284236
ПРОФ. ДР РАДМИЛА М. ОБРАДОВИЋ1

Филозофски факултет, Катедра за француски језик и књижевност
СИНТАКСИЧКО-СЕМАНТИЧКА АНАЛИЗА „СРЦА”

Читање графита са садржајем љубавног карактера
Оn ne voit bien qu’avec le coeur. L’essentiel est

invisible pour les yeux.
A. de Saint-Exupéry
Сажетак. У овом раду се најпре указује на употребу „срца” – у „обичној”,
а у неколико случајева и у електронској графији – у графитима са садржајем љубавног
карактера, тј. графитима у којима се исказује или наговештава осећање љубави према
особи супротног пола, и на лингвистичке функције које овај симбол љубави има у
њима. Затим аутор, полазећи од положаја који „срце” заузима у самом графиту,
анализира његове вредности и значења и показује да овај „симбол љубави” у
одређеном положају у оквиру графита, има вредност и значење глагола и функцију
предиката реченице.
Кључне речи: срце, графит са садржајем љубавног карактера, порука, по-
шиљалац, аутор, прималац, језичке функцијe, глагол, предикат.
У графитима са садржајем љубавног карактера исписаним по зидовима

стамбених зграда, школа и другим јавним објектима,2 било да се њима иска-
зује или само наговештава осећање љубави према особи супротног пола3 – не-
ретко уочавамо један или више цртежа „срца”, које, као што знамо, представ-
1
radmilaobradovicffkm@gmail.com
ља симбол љубави. Цртежи „срца” су у графитима, као и сами графити,

изведени разним средствима која се могу употребити за писање по поменутим
површинама – разним врстама боја, спрејовима, кредама у боји,4 рађени су –
слободном руком, вероватно и помоћу разних шаблона и/или модела, у разли-
читим величина и варијантама основног облика; при том се „срце” оцртава ли-
нијом, када још може садржавати два слова или надимак, датум или је пак пов-
ршина у форми срца „испуњена”; „срце” може бити у једној или више боја, а
„пише се” и у електронској графији која се користи и у ЅМЅ-порукама (<3).5
Неретко су „срца”, кao и сами графити, случајно или намерно, написана одн.
нацртана црвеном бојом, која такође представља симбол љубави.
Глобално значења oвог „симбола љубави” употребљеног у готово поло-
вини графита у нашем узорку, повезано је управо са значењем које он има као
симбол – њиме се изражава или наговештава љубавно осећање према особи
супротног пола, зато се „срце”, колико смо могли да приметимо, не употре-
бљава у графитима са политичким6 и спортским садржајем.7 При том графити
са садржајем љубавног карактера имају свих шест лингвистичких функција8 а
има их и „срце”, као што ћемо даље у тексту показати.
Наиме, „срце” у графитима са садржајем љубавног карактера представ-
ља елеменат који привлачи и задржава пажњу примаоца поруке (фатичка
функција), понекад и упућује на начин читања оног што му претходи и/или на
2
Наш корпус је обухватио осамдесетaк графита забележених на простору северног дела
Косовске Митровице, које смо прикупили у првој половини 2012. године, тачније – од јануара
до краја септембра 2012. године, а драгоцену помоћ пружила нам је апсолвент Филозофског
факултета у Косовској Митровици Теодора Рихтеровић.
3
Управо стога што се у графитима који сачињавају наш корпус осећање љубави према
особи супротног пола исказује, било експлицитно, и то непосредно или посредно, било им-
плицитно, или само наговештава, у порукама које могу бити непотпуне, потпуне или развије-
не, овде их називамо „графити са садржајем љубавног карактера”. Напред изнету поделу гра-
фита изложили смо у књизи Пиши ми о љубави: о графитима са садржајем љубавног
карактера (Обрадовић, Р. 2012).
4
Објашњења у вези са средствима за писање и техникама њихове примене доступна су,
поред осталог, и на следећим веб-сајтовима: http://pakisss.wordpress.com/2010/06/12/o-crtanju
-grafita/Posted: June 12, 2010 in Uncategorized; http://graffiti1nr.webs.com/. А они који желе да
уклоне графите на располагању такође имају више техника, а информације и услуге могу доби-
ти на неколико адреса, ми овде наводимо две: http://teribo.com/onama.php; http://suviled.com/
uklanjanje_grafita.html.
5
На овакву употребу овог симбола указали смо у поменутој књизи у којој смо се пре-
васходно бавили анализом структуре и садржаја „љубавних графита”, тако да је само „читање
срца” остало у другом плану (Обрадовић 2012).
6
Тако увид у књигу Радомира Ђорђевића Град и графити: политички графити у се-
верној Косовској Митровици (Ђорђевић Р. 2011) која доноси фотографије нешто више од 70
политичких графита показује да ниједан од њих не садржи цртеж „срца”.
7
Да изузетак потврђује правило – сведочи графит којим неименовани „аутор” поручује
„♡ ZVEZDU”.
8 На шест језичких функција графита са садржајем љубавног карактера указали смо у
овде поменутој књизи (Обрадовић Р. 2012).

Радмила М. Обрадовић: Синтаксичко-семантичка анализа „срца” 201
глобалан начин упућује на емоцију љубави њеног пошиљаоца (референ-

цијална функција), на језик симбола преводи оно што је исказано речима и/
или бојом (металингвистичка функција). Осим тога, осећа се и као неке вр-
ста личног печата или потписа пошиљаоца (експресивна [емотивна, емоцио-
нална] функција), а с обзиром на то да се он, као што ћемо видети, често не
потписује, чак и као нека врста печата који као да оверава или потврђује
претходни садржај (такође референцијална функција), ово последње утоли-
ко пре што је често изведен помоћу шаблона. „Срце” има и експресивну (емо-
тивну, емоционалну) функцију, јер се помоћу њега изражава став субјекта
према оном о чему он говори, али као и сам графит, има конативну функ-
цију9, јер је крајњи циљ пошиљаоца поруке да њиме изазове одређено пона-
шање примаоца поруке, иако он то експлицитно не саопштава.10
У оквиру самих графита заступљених у нашем корпусу цртеж или црте-
жи срца заузимају различите положаје у односу на његов текстуални део и
сходно томе могу се „читати” на различите начине.
Тако се у извесном броју случајева један цртеж срца налази на крају по-
руке, независно од њеног садржаја и дужине, и то понекад после неког знака
интерпункције тако да, на први поглед можда изгледа и као самосталан еле-
мент, али чињеница да се налази у близини одређене текстуалне поруке и да је
изведен у истој боји као и она сама, указује на то да је њен конституент. У та-
квим случајевима боја па и нијанса боје понекад представљају једини „синтак-
сички” критеријум.
9 Примера ради, истичемо да политички графити имају за крајњи циљ да подстакну на
окупљање око неке идеје и/или на деловање против неке политике односно режима, као што и
комерцијални слогани имају за циљ да подстакну на куповину одређеног производа, али и јед-
ни и други своју конативну функцију испуњавају ефикасније уколико је она прикривенија (Уп.
Обрадовић, Р. 2001) „Поетика политичког слогана”; Обрадовић, Р. 1998), „Комерцијални сло-
ган и језичке функције”.
10 Осим тога, велики број графита са садржајем љубавног карактера имплицитно каже
„знај (да)”/ „знајте (да)”, што се лако може установити увођењем једне од ових секвенци или
чак обе, испред или унутар вербалног дела поруке.
Уп(ореди): Znaj da sam … još uvek za tobom ludak …!
Znaj da … zauvek i opet malo je, [sic!] da sa tobom celi život ostanem …
Прилог 1.
Ако се први „графитер” послужио стихом познатог хита забавне музи-

11
ке, други је исписао поруку која подсећа на стих, а „у потпису” ставио само
почетно слово свог имена, док је трећи преузео стих новокомпоноване народ-
не песме:
Прилог 2.
11
Наведени графит смо забележили на три локације, од тога једном у краћој варијанти
која гласи : ZA TOBOM LUDAK! ♡
♡♡♡
Прилог 3.
Као што се може видети, у сва три случаја изостало
је име примаоца поруке, а у првом и трећем и име
пошиљаоца, док се у другом даје само почетно сло-
во његовог имена, тако да се у овим случајевима
утолико пре цртеж „срца” може схватити као лични
печат и потпис „графитера”.
Осим тога, у наведеним примерима „срце” би мог-
ло да се „чита” и као читава узрочна реченица.12
У следећем случају на крају поруке налази се једно мало „срце” а у оно
веће, које се налази непосредно иза знака узвика на крају првог вербалног дела
графита, пошиљалац поруке „закључава” почетна слова вероватно свог и
очигледно – имена примаоца поруке:
Прилог 4.
Овде додуше остаје нејасно значење прилога више који је, са три тачке,
дописан укосо али евидентно истим рукописом и средством за писање у истој
боји:
12
Још увек за тобом лудак … зато што те волим!
Заувек и опет мало је, [sic!] да са тобом цели живот останем … зато што те волим!
Живот си ми цео и сна један део зато што те волим!
Прилог 5.
Као што се може видети, пошиљалац поруке осећање љубави према

примаоцу изражава на три начина и то црвеном бојом, која је симбол љубави,
вербално и помоћу симбола љубави, „срца”, који употребљава два пута.13 При
том је мало „срце” овде потпис пошиљаоца, још један знак његовог љубавног
осећања и његов мали „печат”.14
Напомињемо и да наведени графит иначе спада у мање бројну групу
графита у нашем корпусу у којима женска особа изражава осећање љубави
припаднику супротног пола.15
Овде још истичемо да је већина графита у нашем корпусу писана лати-
ничким писмом. Осим тога, констатујемо да се у трећем као и у већини оста-
лих графита, које ћемо овде анализирати, иза односно испред личног имена у
вокативу не употребљава запета.
Као што се може видети, сва три графита су написана у црвеној боји, а
како је иста симбол љубави, није тешко закључити да у трећем примеру „гра-
фитер” осећање љубави изражава на три начина: вербално, помоћу „срца” и
13 Пошто је примаоцу „саопштио” да га воли, у прво срце је уписао почетна слова свог и
примаочевог имена и тиме њихова имена „закључао у своје срце” – дакле, језиком симбола је
поручио „моја љубав према теби је вечна”/ „увек ћу те волети”/ „заувек те волим”. Затим је,
следећи своје осећање и мисао, дописао прилог више, али осећања и мисао није исказао до
краја. Остаје да претпоставимо да је можда хтео да дода: („моја љубав према теби је вечна”/
„увек ћу те волети”/ „заувек те волим”) „(и још) више (од тога)”…
14 Како се горњи графит налази при дну фасаде једне стамбене зграде, на фотографији
снимљеној током јула нисмо могли да избегнемо огревна дрва, која су се ту нашла пре него што
их је власник сместио у подрум.
15 У овом и у другим случајевима секвенцу знај (да) могуће је увести у саму поруку : Уп.
Жикице, знај да волим те!

употребом црвене боје. У прва два графита осећање љубави се изражава имп-
лицитно а у трећем експлицитно и при томе непосредно.
Љубав две особе најједноставније наговештавају графити који садрже
само по два имена – женско и мушко, односно мушко и женско, било да су она
повезана везником „и”16 или на неки други начин, или су пак написана једно
изнад другог. У доњем примеру видимо три графита који садрже три пара име-
на написаних једно изнад другог а исти се могу схватити као наговештај да се
две особе воле или, тачније – као наговештај носиоца једног имена носиоцу
другог имена – да га он воли: 17
Прилог 6.
Исте парове имена, само у другачијем редоследу, налазимо написане та-

ко да су имена једно поред другог и повезана везником „и”, с тим што у овој
варијанти графити садрже још један конституент – цртеж „срца”:
16
Ипак, забележили смо један још једноставнији графит, у коме се везником „и” пове-
зују вероватно почетна слова имена особа које се воле: М и С.
17
Како носиоци датих имена, по правилу, станују у истом крају и/или похађају исту
школу, онај други ће се препознати али и обоје ће бити препознати, што је такође битно.
Прилог 7.
У три горња примера „срце” се налази у положају предиката реченице и

могло би се „прочитати” као 3. лице множине презента реципрочног глагола
„волети се” , односно значење наведених графита би могло да буде: „(x) и (y)
се воле”.18
У једном од мање бројних графита у нашем узорку написаних ћирилич-
ким писмом и уз то једном од још ређих, у којима се иза личног имена у вока-
тиву употребљава запета, „срце” се не налази на крају поруке већ, можда и
због недостатка простора, испод ње, тачније испод имена примаоца поруке, с
тим што овде изостаје име пошиљаоца поруке :
Ивана, волим те!
♡
Некада се може сматрати да „срце” језиком симбола понавља или „пре-
води” садржај поруке, што значи да је или редундантно или да има и металин-
гвистичку функцију, као што је случај у следећем примеру у коме „срце” по-
навља или „преводи” семантички садржај глагола у функцији предиката:
18 Напомињемо да смо поред осталих, и ове две групе графита забележили управо у дво-
ришту једне основне школе у северној Косовској Митровици. Чињеница да исте парове имена
налазимо у графитима који имају само два конституената и у графитима сложеније „синтаксич-
ке структуре” упућује на то да они практично имају готово иста значења, што би значило и да
знак срца има превасходно фатичку функцију.
RUCA
VOLIM ♡ TE
By: TVOJA DUŠA
Ако у наредном примеру „срце” има функцију предиката и вредност и
значење 1. лица једнине презента глагола „волети”, онда глагол који се налази
иза њега понавља или „преводи” његово „значење”. Пошто се пошиљалац по-
руке, који себе „означава” само као аутора, потписује са „VOLI TE TVOJ
DACO”, значи да ова порука, уз то написана и црвеном бојом, садржи чак чет-
вороструку „изјаву љубави”, па и у случају да је „DACO” „срце” иза имена
примаоца поруке „написао” уместо запете:
Прилог 8.
Овде констатујемо да у извесном броју случајева вероватни пошиљаоци

порука своје име/надимак уводе помоћу енглеског предлога „by” са или без
двотачке, што значи да се потписују као аутори а не као пошиљаоци поруке,
чак и онда када она представља експлицитну и уз то непосредну изјаву љуба-
ви.
Осим тога, забележили смо и два графита у којима „срце” заузима „ини-
цијални” положај. У једном од њих „срце” се налази изнад два имена написана
једно изнад другог:
Прилог 9.
Знак „срца” се употребљава и као веза између два имена, када може да
се „чита” као везник „и” или чак као „(x) и (y) + 3. лице множине презента ре-
ципрочнoг глагола „волети се”:
BLAGOJE
♡
SANDRA
Боро ♡ САЊА
Mартин ♡ Ан)ела19
На исти начин се употребљава, па сходно томе и чита – и „срце” у елек-
тронској графији:
19
Чињеница да смо практично на истој локацији забележили и поруку АнFела ♡, у којој
препознајемо „печат” истог пошиљаоца, показује да „графитери” теже разноврсности у изра-
жавању својих емоција али и да је значење ове две поруке слично.
Petar
<3
MILJANA20
Пошиљалац поруке који је желео да буде загонетан, написао је само по-
четно слово имена примаоца поруке, и то на столу у једној пицерији у коју пре-
тежно навраћају млади:
Прилог 10.
Забележили смо и графите који садрже само једно име уз које се налази
један односно неколико цртежа „срца” а у два случаја и један електронски знак
„срца” (<3):
20
Непосредно испод овог графита налази се још један, који са првим можда образује
целину: M4EVER – Ову секвенцу читамо Miljana for ever, то јест „Миљана заувек”.
Анђела ♡
Прилог 11.
Прилог 12.
Прилог 13.
МAŠA <3
BY: BAKI
У наведеним примерима цртеж „срца” односно сам графит, могао би да
се „чита” на више начина, али све указује на то да се овде ради о наговештаји-
ма љубавног осећања које женским особама, чија се имена употребљавају у
номинативу, упућују (нама) непознати пошиљаоци, због чега су ови нагове-
штаји формално непотпуни, осим у последњем случају, када се пошиљалац
поруке потписује, али као њен аутор, па се овде ради о потпуном наговештају
љубавног осећања.
У примеру који следи, „срце” ефектно замењује латиничко слово „v”,
што значи да су у првом плану његова фатичка, поетска (естетска) и експре-
сивна (емотивна, емоционална) функција:
Прилог 14.
У следећем примеру, у коме такође доминира „боја љубави”, која се

ефектно комбинује са белом, цртежи „срца” имају фатичку функцију – јер
привлаче и задржавају пажњу примаоца поруке, референцијалну – јер усме-
равају комуникацију према ономе о чему пошиљалац поруке говори, експре-
сивну – јер изражавају став пошиљаоца према оном о чему он говори, мета-
лингвистичку функцију – јер на језик симбола преводе значење вербалне
поруке и поетску (естетску) функцију – јер доприносе да порука постане естет-
ски објекат, усмерена на саму себе, док је конативна функција најмање при-
метна: 21
Прилог 15.
21
Констатујемо да смо забележили и графит који представља два срца уписана једно у
друго а при том мање срце садржи слова М и B. Пошто се у већини случајева као пошиљаоци
порука идентификују мушке а као примаоци порука – женске особе, можемо претпоставити да
пошиљалац поруке примаоцу исте поручује да је у своје срце „закључао” њено срце и почетна
слова њихових имена, односно своју љубав према њој, што значи да јој поручује да ће је увек
волети.
Поред тога, у неколико графита „срце” се налази унутар саме вербалне

поруке и то на месту предиката реченице и уз то функционише као предикат.
У два графита који представљају експлицитну изјаву љубави, „срце” се налази
на месту предиката – иза свог субјекта (I) а испред објекта (Danilo oдносно
you), а „читамо” га на следећи начин: „[I] love [Danilo]” односно „[I] love
[you]”, што значи да у овом случају (овде) „срце” има вредност 1. лица једнине
презента енглеског глагола „to love” (волети):
I ♡ Danilo
By: Мајa
Док се у првом графиту, у коме се љубав изјављује експлицитно али пос-
редно, пошиљалац поруке потписује као њен аутор,22 други, који такође пред-
ставља експлицитну али уз то и непосредну изјаву љубави – не садржи ни име
пошиљаоца али ни име аутора поруке:23
TATJANA
I ♡ YOU !
Ипак, „срце” чешће „куца” на српском језику јер, као предикат, има
вредност и значење презента глагола „волети” и то не само у облику за прво
лице једнине, као у доњој љубавној изјави која је и датирана, али се име по-
шиљаоца ове поруке може само претпоставити:24
22
Како ова порука може бити проширена секвенцом знајте (да), на први поглед порука
је упућена свима, али је њен скривени прималац заправо именована особа. И сам пошиљалац
поруке се „скрива” и то на тај начин што се потписује као аутор.
23
Евидентно је да ова порука не може да буде проширена секвенцом знајте (да) већ сек-
венцом знај (да), а њен прималац је именована особа.
24
Наиме, на супротној страни од датума може се прочитати надимак „Sale”, испод ког је
написано GK..!
Прилог 16.
„Срце” представља предикат и значи „волим” и у графиту који, по све-

му судећи, представља варијанту најзаступљенијег графита у нашем корпусу,
али се ни у једној од њих пошиљалац није потписао:
Прилог 17.
Срце „говори” у 3. лицу једнине презента глагола „волети” у првом гра-

фиту којим се поручује да „Тwister” воли „Аnu”, a исту вредност и значење у
другом графиту има „срце” чија светла половина изгледа као да чува заједнич-
ко почетно слово имена пошиљаоца и скривеног примаоца поруке а сам гра-
фит се завршава једним наранџастим узвичником и уз то је датиран на за-
нимљив начин:
Прилог 18.
Прилог 19.
И „срце” у електронској графији „чита” се као 3. лице једнине презента

глагола „волети”, односно, такође има функцију предиката реченице која има
исказан субјекат и објекат:
Прилози 20, 21.
Констатујемо да се на крају три последња графита налази знак узвика, с

том разликом што се он у трећем примеру комбинује са електронским симбо-
лом „осмеха”, а у четвртом са знаком који нисмо успели да протумачимо.
Четири графита у којима „срце” има вредност 3. лица једнине презента
глагола „волети”25 представљају експлицитне али посредне изјаве љубави.26
Они на први поглед изгледају као поруке анонимног пошиљаоца анонимном
примаоцу или примаоцима. Изузетак представља четврти графит у коме се,
што је посебно интересантно, појављује, за нас додуше недовољно читак, на-
димак, употребљен у вокативу, који представља правог примаоца поруке.
Међутим, у поменута четири графита прави пошиљалац поруке је носилац
првог имена, у сва четири случаја то су особе мушког пола, а скривени прима-
лац је носилац другог имена, које је у акузативу, у сва четири случаја реч је о
особама женског пола.
25
И унапред приказана три графита у којима заузима положај предиката реченице „ср-
це” могло би да има вредност и значење и 3. лице множине презента глагола „волети се”.
26
Притом се могу посматрати на више начина. Наиме, на први поглед аутор/пошиљалац
поруке констатује да мушка особа наведеног имена воли женску особу чије се име наводи. Али
у три овде приказана графита запажамо и знак узвика, што значи да аутор у њима можда дирек-
тно изражава свој став према ономе о чему говори, можда то даје на знање околини, можда по-
ручује примаоцу или неком – трећем. У прилог овом последњем „читању” је и чињеница да у
другом од два горе напоредо приказана графита видимо и „треће” име односно надимак у вока-
тиву, запетом одвојен од претходног дела реченице. Томе у прилог наводимо и податак да се
недалеко од горе наведеног налази графит Neno, volim te. [by: Prce], ако смо име „аутора” до-
бро прочитали. А можда је заљубљеним пошиљаоцима порука само било лакше да о себи гово-
ре у трећем лицу, као што то чине мала деца. Или су се само поиграли, па су своја осећања пре-
ма истој особи у графитима исказали и у првом а и у трећем лицу. У прилог томе и податак да
смо недалеко од графита Маrе <3 Teu! забележили и графит Tea, volim te! By Mare.
Наша анализа је показала да „срце”, у својој уобичајеној „графији”, у

графитима са садржајем љубавног карактера, у нашем корпусу има све лин-
гвистичке функције као и сами графити у којима се налази, али, као што све
језичке функције нису подједнако изражене у свим графитима, тако се и доми-
нантне функције „срца” у њима мењају од графита до графита.
Bредности и значења у којима се „срце” употребљава у овим графитима
повезана су са изражавањем односно наговештавањем осећања љубави према
особи супротног пола.
Поред тога, у неким примерима „срце”, у својој „уобичајеној” графији
налази се у положају предиката и могло би да има вредност и значење 3. лица
множине презента глагола „волети се”:
Mica i Laki ♡ → „Мица и Лаки се воле.”
Штавише, у положају на крају графита, после вербалног дела поруке,
„срце” би могло да има вредност каузалне реченице:
Живот си ми цео и сна један део! ♡
→ Живот си ми цео и сна један део! зато што те тако много волим.27
Међутим, у неким случајевима „срце” у својој „уобичајеној” графији,

осим што се налази у положају предиката, у правом смислу речи има вредност
и значење 1. лица једнине презента и то енглеског глагола „to love” односно
српског глагола „волети”:
I ♡ Danilo
By: Мајa
Прилог 22.
27
Овај и два графита у којима „срце” заузима поменути положај сврстали смо у графите
којима се осећање љубави изражава имплицитно управо стога што могу да буду проширени уз-
рочном реченицом која садржи глагол „волети”.
И на крају, у неким случајевима „срце” у својој „уобичајеној” али и у

електронској графији, осим што се налази у положају предиката, у правом
смислу речи има вредност и значење 3. лица једнине презента глагола „воле-
ти”:
Прилог 23.
Прилог 24.
На самом крају наше анализе изнећемо још нека запажања. Сасвим ма-
ли број графита са садржајем љубавног карактера у нашем корпусу написан је
на енглеском језику, али зато релативно често „графитери” испред свог на-
димка/псеудонима употребљавају енглески предлог „by”, иза кога најчешће

пишу двотачку, потписујући се на тај начин као аутори, што наводи на
претпоставку да заправо желе да прикрију да су пошиљаоци поруке. Овде не
искључујемо ни могућност да се „графитери” при том и угледају једни на дру-
ге.
Осим тога, у мањем броју случајева „графитери” користе и електронске
знаке, од њих најчешће електронски знак „срца” (<3), али и електронски знак
за „осмех” па и знак који нисмо успели да одгонетнемо.
Као што смо истакли на почетку овог рада, а то се могло видети и на
основу овде приказаних примера, у графитима се употребљава један или неко-
лико уобичајених знакова „срца”, а понекад се овим знаком замењује и тачка
на одговарајућим латиничким словима, а у једном случају и латиничко слово
„v”. „Срце” у уобичајеној графији може да се нађе на почетку, на крају и уну-
тар саме поруке.
Електронски знак „срца” (<3) употребљава се у далеко мањем броју гра-
фита у нашем корпусу него уобичајени знак „срца” (♡) а уз то ова два знака
немају исту дистрибуцију. Наиме, наши „графитери” ни у једном наведеном
случају нису употребили више електронских знакова „срца” у једном графиту,
овај знак се ниједном није нашао у иницијалном положају у графиту, нити на
крају поруке која представља имплицитну изјаву љубави, њиме се не замењује
тачка на одговарајућим латиничким словима, нити неко слово. То опет значи
и да има мањи број лингвистичких функција од уобичајеног знака „срца”. Ви-
дели смо и да се сама структура графита у којима се употребљава електронски
знак „срца” не разликује од структуре графита у којима се употребљава уоби-
чајени знак „срца”. Другим речима, у графитима у којима се употребљава,
електронски знак „срца” може да комутира са уобичајеним знаком „срца”:
МАРИЈА МAŠA <3 Petar

МАRE <3 Teu!
<3 BY: BAKI <3 MILJANА
Упореди:
МАРИЈА МAŠA ♡ Petar

МАRE ♡ Teu!
♡ BY: BAKI ♡ MILJANА
Време ће показати да ли и у ком смеру ће се даље развијати употреба

електронског знака „срца” у графитима са садржајем љубавног карактера, од-
носно да ли ће се значења и вредности као и лингвистичке функције електрон-
ског знака „срца” (<3) приближавати значењима и вредностима као и лингви-

стичким функцијама уобичајеног знака „срца” (♡).
Ђорђевић, Р. (2011). Град и графити: политички графити у северној Косовској

Митровици. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Обрадовић, Р. (2001). „Поетика политичког слогана”. У: Липар ( бр. 9: 32–34). Кра-
гујевац.
Обрадовић, Р. (1988). „Комерцијални слоган и језичке функције”. У: Jeзичке минија-
туре (50–57). Приштина: Нови свет, Студентски културни центар.
Обрадовић, Р. (2012). Пиши ми о љубави: о графитима са садржајем љубавног ка-
рактера (у штампи).
Moris, Č. (1975). Osnove teorije o znacima, Beograd: Beogradski izdavačko-grafički
zavod.
Sosir, F. de (1977). Opšta lingvistika, Beograd: Nolit.
Radmila M. Obradović
ANALYSE SYNTAXIQUE ET SÉMANTIQUE DU „СOEUR“

UNE LECTURE DES GRAFFITIS AU CONTENU
DE CARACTÈRE AMOUREUX28
On ne voit bien qu’avec le coeur. L’essentiel est

invisible pour les yeux.
A. de Saint-Exupéry
Résumé
Dans l’article ci-présent l’auteur met en relief l’utilisation du « cœur » dessiné de
manière traditionnelle (♡) et, dans quelques exemples, de manière électronique (<3), dans
les graffitis au contenu du caractère amoureux, c’est-à-dire les graffitis exprimant ou sug-
gérant un sentiment d’amour envers une personne de l’autre sexe ainsi que les fonctions lin-
guistiques du « cœur » lui-même. En outre, l’auteur démontre que le « cœur » peut y avoir
la valeur et le sens du verbe et assumer la fonction syntaxique du prédicat. Le « cœur » écrit
de manière électronique (<3) est beaucoup moins exploité dans dans les graffitis au conte-
nu de caractère amoureux et il n’y assume pas les mêmes fonctions linguistiques que
« cœur » dessiné de manière traditionnelle (♡). En plus, ces deux signes n’ont la même dis-
tribution ni les mêmes valeurs syntaxiques et sémantiques dans les graffitis au contenu de
caractère amoureux.
Mots-clés: Cœur, graffiti au contenu de caractère amoureux, message, encodeur,
auteur, destinataire, fonction linguistique, verbe, prédicat.
28
УДК: 811.163.41'373.611 ; 811.163.41'282.2
ИД: 195284748
ПРОФ. ДР РАДМИЛА В. ЖУГИЋ1

САНУ, Институт за српски језик
СЕМАНТИЧКЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ СУФИКСА -ЧЕ У

ИМЕНИЧКИМ ИЗВЕДЕНИЦАМА СРЕДЊЕГ РОДА
У ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИМ ГОВОРИМА
Сажетак. Семантичка анализа именичких изведеница средњег рода обра-

зованих суфиксом -че има за циљ да установи њихову семантичку диференцијацију
која је резултат конкретне семантичке реализације суфикса -че, редослед заступље-
ности семантичких група, продуктивност суфикса, однос творбене основе и творбе-
ног форманта, условљеност деминутивног, хипокористичног и пејоративног значења,
компарацију са стањем у стандардном српском језику.
Кључне речи: суфикс -че, деминутивне, хипокористичне, деминутивно-пе-
јоративне изведенице, семантика, творба, продуктивност.
Рад се заснива на грађи дијалекатских речника призренско-тимочке

дијалекатске зоне: Речник лесковачког говора Бране Митровића (Митровић,
1984), Речник говора јужне Србије Момчила Златановића (Златановић,
1998), Речник села Каменице код Ниша Властимира Јовановића (Јовановић,
2004), Речник говора јабланичког краја Радмиле Жугић (Жугић, 2005) и Ти-
мочки дијалекатски речник Јакше Динића (Динић, 2008).
Изведенице ће бити прегледане по фреквентности односно продуктив-
ности семантичких група изведеница образованих суфиксом -че.
1
radezz55@gmail.com
Суфикс -че, сам или сложен с неким другим суфиксом, је најпродуктив-

нији2. С гледишта творбене структуре изведеница, реч је о првостепеним или
другостепеним дериватима (Драгићевић, 2007: 190). Прецизна идентифика-
ција творбене структуре ових, као и других изведеница, од посебног је значаја
за њихово тачно и коректно лексикографско представљање3.
Групе изведеница са деминутивним, деминутивно/

хипокористичним, хипокористичним и деминутвно/
пејоративним значењем
На деминутивно значење изведеница суфиксом -че, карактеристичним
за јужнословенске језике и с тим у вези за источне српске говоре, као и „на мо-
гуће присуство балканистичких језичких момената у укорењивању суфикса
-че” указује Радић (1987: 227, 228, 234). Сличне закључке пре Радића износи
и Марков (1960: 235, 245).
Иако Клајн (2003: 203–205) наводи доста деминутива и хипокористика
образованих суфиксом -че, не можемо тврдити да је он типичан и за стандар-
дни српски језик, будући да већина ових твореница не припада књижевном
већ разговорном, жаргонском слоју језика (чавче, врапче, голупче и сл.).
Остајемо при констатацији да је суфикс -че ипак одлика народних гово-
ра, посебно високе продуктивности у говорима призренско-тимочке дијале-
катске зоне.
У тим говорима, деминутивно значење (а) изведеница суфиксом -че је
примарно. Оно је доминантно у називима предмета за означавање нечег ма-
лог, нечег што је малих димензија. Истодобно, такви називи изузев демину-
ције исказују и човеков субјективни став према тако означеном појму. На тај
начин долази до придруживања деминутивном значењу и значења хипокори-
стичне обојености значење (б).
Именички деминутиви изведени суфиксом -че или сложеним суфикси-
ма -инче, -иче, најбројнији су у семантичкој групи за означавање предмета
мањих димензија. Ово је сасвим очекивано имајући у виду околност да је чо-
век окружен далеко већим бројем неживих ентитета употребне и друге вред-
ности, у односу на ограничен број бића (животиња) и младих људских једин-
ки. Наводимо најпре примере деминутивних назива за предмете (а): -че:
авалче4, аљинче, амрелче, анџарче, артиче, асталче, бајадерче, бакалче,
барабанче, башчельче, бомбонче, брекче, бунарче, ванелче, величе, венче,
2 Продуктивни, али неупоредиво мање у односу на овде разматрани суфикс -че су и су-
фикси: -це (-ченце, -енце, -анце), -е и -ло.

3
В. рад Жугић 2011. (у штампи).
4 Експираторни акценат призренско-тимочких говора, из техничких разлога, бележимо
краткоузлазним акцентом књижевног језика.

Радмила В. Жугић: Семантичке реализације суфикса -че… 225
вешељче, вилџанче, виљушче, вирче, вистанче, вртаљче, вршче, вутарче,

гигаљче, глокче, горунче, грањче, грбинче, грнче, гропче, груче, дињче, до-
линче, дудуче, дукаче, дуњче, дуче, душече, езиче, елече, ерганче, есерче,
жарче, забелче, залче, зељанче, зупче, јабуче, јајчениче, језиче, јуларче, ка-
ишче, каленче, калепче, кантарче, капаранче, капуче, капче, карличе, ки-
цељче, кладанче, класурче, клашче, кодниче, кожуче, коланче, колирче, кол-
че, комаче, комбилизонче, компирче, конопче, копанче, копусниче, корењче,
корупче, котлајче, кочинче, кошуљче, краставче, кревече, кришче, крушче,
кудељче, кутиче, кућиче, куферче, левинче, лејче, лепче, ливаче, лизаљче,
лубенче, макарче, марамче, матиче, мен)ушче, мешинче, мотовилче, му-
ларче, наруквиче, ношче, њивче, обојче, обрашче, овирче, оканче, опьнче,
орашче, осталче, ошовче, пакече, пенџерче, петлижанче, петровче, печен-
че, плавешче, подрумче, поклопче, полче, поприче, прашче, прозорче, пр-
стењче, пруче, пулче, рамуниче, рибањче, рокче, рукче, рупче, саче, свираљ-
че, секирче, сепече, сиџимче, сливче, снопче, сокче, соларче, сопче, српче,
стокче, столиче, струче, танурче, тањирче, ташче, тенџерче, тепсиче,
тестиче, тојашче, тракче, трлче, трнче, троњче, трупче, ћелимче, ћунче,
ћупче, уларче, фанелче, феличе, фиданче, филџанче, фистанче, цедаљче,
цедуљче, цивунче, ципелче, цокулче, црепче, чавурче, чашче, чепче, черапче,
чршавче, чукче, џакче, џепче, џинче, џољче, шалче, шамиче, шивче, шићерче,
шнолче, шољче, шпорече, шталче; -инче: башчинче, лешинче; -иче: бици-
кличе, блузиче, вишњиче, врчвиче, вусикличе, вутиче, габриче, гримњиче,
гугличе, зградиче, згра)иче, игличе, кантиче, ковиче, крагличе, крошњиче,
ложиче, метличе, рукавиче, сврдличе, смоквиче, ташњиче, тесличе, тикви-
че, торбиче, фиронгиче, фусикличе, футиче, црешњиче, црквиче, чергиче,
чешљиче, чешмиче, чижмиче, џезвиче, шерпиче, шијиче (Жугић, 2005); -че:
авионче, аљинче, антериче, бајадерче, вирче, груменче, гуњче, дукаче, за-
белче, јабуче, кладанче, ложиче, обојче, њивче, пакече, паниче, поприче, са-
че, тепсиче, фуниче, чукче, шамиче, шићерче; -иче: тиквиче (Митровић,
1984); -че: амбарче, баирче, брешче, арниче, цедилче, бомбонче, долинче,
ливаче, марамче, стапче, вешаљче, габриче, дудуче, матиче, мотовилче,
орниче, столиче; -иче: виринче, вутиче, габриче, зградиче, бачиче, избиче,
казаниче, крошњиче, тутриче (обредни колачић) (Златановић, 1998); -че:
аљинче, бакалче, венерче, верменче, вишече, главче, градинче, дубарче, зал-
че, котлајче, кочарче, ливаче, њивче, пакече, прстенче, пруче, пупче, самун-
че (Јовановић, 2004); -че: артишче, беденче, брабонче, возниче (мање буре),
главче, градинче, вртаљче, еропланче, залче, калемче, кладанче, кожувче,
колипче, компирче, конопче, коренче (мали клип кукуруза), котличе, ливаче,
лубенче, орејче, пешћирче, џакче, sвонче, њивче, ошовче, тестијче, тигањче
(Динић, 2008).
Грађа показује да су све ове изведенице настале од именица мушког или

женског рода.
У неким називима животињских и људских јединки ишчезава димензи-
ја деминуције будући да означавају одрасла животињска или људска бића.
У том случају доминантно значење суфикса -че јесте хипокористично. Зна-
чења деминутивности, деминутивности / хипокористичности и хипокористич-
ности суфикса -че, мада не увек сасвим довољно разграничена, нису непозна-
ница за српски језик, посебно за српске народне говоре. Међутим, до сада
нисмо наилазили на помињање деминутивно-пејоративних изведеница су-
фиксом -че, на шта нас упућује лексичка грађа из речника призренско-тимоч-
ких говора. Додуше, код Клајна (2003: 204) наилазимо на помињање изведе-
ница балавче, кржљавче, слинавче, али у контексту њиховог придевског (или)
именичког порекла, без залажења у тумачење њихове семантике, односно без
истицања једног новог, секундарног значења суфикса -че – деминутивно-пејо-
ративног значења.
Суфикс -че је продуктиван и у називима младунчади животиња и птица,
као и у називима деце и младих људских бића.
Изведенице за именовање младих животиња и птица претежно имају де-
минутивно значење (а), али се у лексикографској интерпретацији, уместо гра-
матичке дефиниције, нпр. (чукарче ’дем. од биволица’) препоручује описна
дефиниција (чукарче ’младунче биволице’) која омогућава успостављање се-
мантичке везе између деминутивног назива за младунче и назива одрасле жи-
вотиње (телче је младунче краве, јаганче младунче овце и сл.). Осим тога, на-
зиви младих животиња често су мотивисани неком видљивом, упечатљивом
физичком особином (боја, и др.) што је додатни разлог за описном дефини-
цијом.
Овде презентујемо само део грађе из речника за именовање младих жи-
вотиња и птица: -че: биволче, бикче, бробињче, бубаљче, волче, врапче, го-
лупче, гугуче, жапче, жељче, жљунче, зајче, змиче, ластавче, мисирче, пе-
перушче, пилче, поганче, рипче, сковранче, славејче, сланинарче, сугарче,
телче, терајешче, ћукавче, ћурче, црвче, црцорче, чавче, џавгарче, шаче,
шипарче, штрче, ѕвишче; -иче: овниче, петличе (Жугић, 2005); -че: биволче,
биче, гугуче, зајче, змајче, штрче; -иче: петличе (Митровић, 1984); -че:
адьмче ’мушко јагње или овнић без једног или оба тестиса’; белче ’бело јагње,
мала и бела овца’, бељче ’младунче бељке’, брдаче ’овнић чији су рогови ве-
штачки увијени увис’, булутинче ’младунче птице буљине’; булче ’жуто теле
са белом пегом на глави’, ветрушче, волче, гавранче ’сасвим црно јагње’, го-
лупче, дукаче ’јагње жућкасте боје’, )ур)евче ’јагње које се ојагњило на
Ђурђевдан’, жељче ’младунче жељке’; јесењаче ’пиле које се извело у јесен’,
катерче ’младунче катерице’; лубенче ’кратко и дебело јагње’, меримче ’јаг-
ње мерино расе’, месече ’јагње са белегом на глави у виду месеца’, мркушче

’јагње мрке боје, бело јагње са црном губицом’, невестуљче ’младунче од не-
вестуљке’; -иче: веприче, овниче, петличе (Златановић, 1998); -че: бравче,
јарче, кокоче, меримче, пловче, славејче, телче, тиче, ћукавче, швраче;
-иче: петличе (Јовановић, 2004); -че: вранче, зајче, јаганче, кленче, кравче,
мренче, павунче, тиче, шоче (Динић 2008).
У појединим називима животиња на суфикс -че, овај суфикс нема деми-
нутивно већ хипокористичко значење (б), јер не означава младе јединке већ
одрасле животиње: бравче, јуниче, кобилче, кокоче, кокошче, коњче, кравче,
мачорче, свињче.
У изведеницама за именовање деце и младих људских бића, суфикс -че
има три семантичке реализације: а) деминутивну: -че: бепче, бећарче, го-
стинче, девојче, близначе, боједашче, мушкарче (Жугић, 2005), бепче,
бећарче (Митровић, 1984); б) хипокористичну: бапче, војниче, женче, мом-
че, нанче, писарче, слукче, снајче, снашче, ујче, човече (Жугић, 2005), бапче,
бекче, војниче, гра)анче, дилберче, женче, комшиче, шнајдерче, шустерче
(Митровић, 1984); бећарче, писарче, учитељче, шуштерче (Златановић,
1998); бећарче, близначе, девојче, женче, мушкарче, муштериче, нанче, ов-
чарче, попадиче, попче, свастиче (Јовановић, 2004); говедарче, госјанче, го-
споче, бапче, слукче (Динић, 2008), јер означава не мала већ млада људска
бића, у примерима бапче и нанче и старију жену.
Трећа (в) семантичка реализација суфикса -че јесте деминутивно/пејо-
ративна. Она се односи на именовање деце према некој физичкој, ређе карак-
терној особини. Овакве изведенице обично према себи имају пејоративне на-
зиве за именовање одраслих мушких или женских лица, које се опет најчешће
изводе од придева или придевских основа. То објашњава њихову већу продук-
тивност у односу на именице за именовање младунчади животиња и младих
људских бића деминутивног и хипокористичког значења. Оне су апелативи и
њихов број је ограничен, док су изведенице деминутивно/пејоративног зна-
чења мотивисане великим бројем придева негативне конотације непосредно,
или ређе посредно преко именица за мушка и женска лица од истих придева.
Ово деминутивно/пејоративно значење суфикса -че је секундарно и резултат
је преношења пејоративности са придевске основе на суфикс у процесу вези-
вања суфикса -че за пејоративну придевску основу.5
Непосредно од придева настале су следеће изведенице: аздисанче,
брнsољивче, грозешљивче, дрдавче, жуљавче, иљавче, инатљивче, котрав-
че, коштиљавче, мешињавче, митиљавче, мрзошљивче, мрсољивче, мршкав-
че, сапетљивче, скржавче, скржљивче, ћопавче, уаленче, улавче, чкобавче,
5 Детаљније о овоме в. у радовима: Жугић 2009, Жугић 2010а, Жугић 2010б и Жугић
2011.
чкољавче, џгољавче; посредно, од пејоративних именица придевског поре-

кла, сложеним суфиксом -иче изведени су следећи деминутиви/пејоративи:
аздисотинче, грчличе, жутличе, липцотинче, мутличе, скапличе, скржли-
че, скубличе, ћопличе, чкембличе, чкобличе, штрбличе, sивличе; од именица
преко глагола, суфиксом -че творене су изведенице: задорџиче, избирџиче,
пакосниче, сва)аџиче; од именице глаголског порекла, сложеним суфиксом
-иче настала је изведеница прчличе, а непосредно од именица суфиксом -че
изведени су деминутиви/пејоративи: будалче, сковранче, црцољче, чапоњче,
чапрњче (Жугић, 2005); бедаџиче, душманче, жуљавче, кљекавче, котравче,
липцотинче, мрсољанче, мршкољче, пакосниче, патравче, рчкољче, само-
живниче, сва)аџиче, улавче, чьчкољче (Златановић, 1998); голиштарче,
прцољче, чивуче (Јовановић, 2004); кљекавче (Динић, 2008).
Закључна разматрања
Именичке изведенице средњег рода на суфикс -че, ексцерпиране из ди-
јалекатских речника са простора призренско-тимочких говора, својом бројно-
шћу и полисемичношћу, јасно диференцирају ове говоре по датим параме-
трима од стандардног српског језика.
Суфиксом -че и са њиме сложеним суфиксима -инче, -иче, најчешће се
изводе деривати са деминутивним и хипокористичним значењем у категорији
именица за предмете.
У категорији младих животиња и птица, изузев деминутивног, изразито
је и хипокористичко значење без димензије деминуције.
Категорију људских бића, уз деминутивно и хипокористичко значење,
одликује и деминутивно/пејоративно значење којим се ови говори диферен-
цирају од стандардног српског језика.
ДИНИЋ 2008: Динић, Јакша. Тимочки дијалекатски речник. Монографије 4. Београд:

Институт за српски језик САНУ, 2008.
ДРАГИЋЕВИЋ 2007: Драгићевић, Рајна. Лексикологија српског језика. Београд: Завод
за уџбенике и наставна средства, 2007.
ЖУГИЋ 2005: Жугић, Радмила. Речник говора јабланичког краја. Српски дијалекто-
лошки зборник LII. Београд: Српска академија наука и уметности и Институт
за српски језик САНУ, 2005.
ЖУГИЋ 2009: Жугић, Радмила. „Семантичко-творбена анализа пејоратива за женска
лица у јабланичком говору (југозападно од Лесковца)”. Зборник Матице срп-
ске за филологију и лингвистику. Књ. LII/2, Нови Сад: 2009, 81–106.
ЖУГИЋ 2010а: Жугић, Радмила. „Пејоративи за мушка лица у јабланичком говору

образовани суфиксима -ко, -ља, -оња, -ча”. Зборник радова Филозофског фа-
култета у Приштини (посебно издање). Косовска Митровица: 2010,
103–118.
ЖУГИЋ 2010б: Жугић, Радмила. „Пејоративи за мушка лица у јабланичком говору од
нископродуктивних суфикса и њихов семантичко-творбени однос према пејо-
ративима са продуктивним суфиксима -ко, -ља, -оња, -ча”. Зборник Матице
српске за славистику. Књ. 78, Нови Сад: 2010, 219–239.
ЖУГИЋ 2011: Жугић, Радмила. „Лексикографски поступци тумачења семантике изве-
деница на основу односа творбене основе и творбених форманата”. Зборник
реферата са симпозијума Граматика и лексика у словенским језицима (у
штампи).
ЗЛАТАНОВИЋ 1998: Златановић, Момчило. Речник говора јужне Србије. Врање: Учи-
тељски факултет у Врању, 1998.
ЈОВАНОВИЋ 2004: Јовановић, Властимир. Речник села Каменице код Ниша. Српски
дијалектолошки зборник LI. Београд: Српска академија наука и уметности и
Институт за српски језик САНУ, 2004, 318–688.
КЛАЈН 2003: Клајн, Иван. Творба речи у савременом српском језику: суфиксација и
конверзија. Књ. 2, Београд – Нови Сад: Институт за српски језик САНУ, Ма-
тица српска, 2003.
МИТРОВИЋ 1984: Митровић, Брана. Речник лесковачког говора. Лесковац: Народни
музеј у Лесковцу, 1984.
РАДИЋ 1987: Радић, Првослав. „Творбено-семантичке изведенице са суфиксом -че на
делу балканизираних јужнословенских говора”. Анали Филолошког факулте-
та. Књ. XVIII, Београд: 1987, 227–236.
СТЕВАНОВИЋ 1975: Стевановић, Михаило. Савремени српскохрватски језик. Књ. I. 3.
изд. Београд: Научна књига, 1975.
Radmila V. Žugić
SEMANTIC REALIZATIONS OF THE SUFFIX –ČE IN

THE NEUTER NOMINAL DERIVATIVES OF THE
PRIZREN-TIMOK DIALECTS6
Summary
According to the semantic-derivational analysis of the nominal derivatives ending
in suffix -če, there are three established semantic realizations of this suffix in the Priz-
ren-Timok dialects. In regard to the state of the contemporary Serbian language, these di-
alects differ not only in much greater productivity of the suffix -če, but also in one new se-
mantic realization, the so-called diminutive-pejorative meaning of the neuter gender
derivatives ending in -če, which all together with diminutive and hypocoristic meaning de-
note much more developed polysemy of this suffix.
Key words: suffix -če, diminutive, hypocoristic, diminutive-pejorative derivatives,
semantics, word-formation, productivity
6
Рад je примљен 22. јуна 2012, a прихваћен за објављивање на седници Редакције Збор-
ника одржаном 21. новембра 2012.
УДК: 811.111'371
ИД: 195285516
ПРОФ. ДР ДРАГАНА М. СПАСИЋ1

Филозофски факултет, Катедра за енглески језик и књижевност
MORE THAN ONE MEANING
Abstract. Words, phrases or sentences are ambiguous if they express more than
one meaning. Ambiguity is a very complex problem, and one of the suggestions how to
solve the problem is either to use the method of immediate constituents analysis or apply
transformational generative approach to language analyses. There are other contemporary
approaches that treat the problem of ambiguity, and one of them is the phrase structure
grammar. In comprehending ambiguous sentences and phrases, syntax and semantics have
an equal status.
Key words: ambiguity, IC analysis, TG approach, phrase structure grammar,
sentence, phrase.
Recently there was a title of a short article in one Serbian newspaper such as-
Juda je izdao Hrista zato sto je bio zilot (Judas Betrayed Christ Being a Zilot) . If
we read this title again and again without reading the article we cannot be sure
whether Judas was zilot or the Christ himself being a zilot was killed by Judas
(“zilots” broadly speaking, consider themselves the real and the purest members of
the Orthodox church and the whole Christianity). Finally, we can conclude that this
title, without further explanations, such as reading the whole article, expresses two
meanings and because of that it is not quite understandable.
1
aidnimspasic@yahoo.com
In English, in order to explain either one of the methods that is used in ana-
lyzing language known as IC or a method of immediate constituents analysis or to
explain one of the aspects of TG - transformational generative approach – transfor-
mations a set of “famous” sentences with more than one meaning such as:
Flying planes can be dangerous.
or
John found the boy studying in the library.
or
It is too hot to eat.
Those examples having more than one meaning represent a very complex
problem known as ambiguity. One of the suggestions how to solve the problem
was either to use the IC analyses or applying transformational aspects of the TG
approach to language analyses. This aspect can also be used to explain other “prob-
lems” in language such as simple present vs. simple past pairs in
John like ( -s –d) Mary.
Or the active vs. passive pairs such as
John saw Mary.
Mary was seen by John.
Words, phrases or sentences are ambiguous if they express more than one
meaning. The word light, for example, can mean not very heavy or not very dark.
Words like light, note, bear and over are lexically ambiguous. Ambiguity occurs
in phrases and sentences such as light suit and The duchess can’t bear children.
However, phrases and sentences can be ambiguous even if none of their constitu-
ents is. The phrase porcelain egg container is structurally ambiguous, as it is the
sentence The police shot the rioters with guns. Ambiguity can have both lexical
and structural basis, as it is represented in a sentence like I left her behind for you.
Although people are sometimes said to be ambiguous in how they use lan-
guage, ambiguity is, strictly speaking, a property of linguistic expressions. A word,
phrase or sentence is ambiguous if it has more than one meaning. Obviously this
definition does not say what are those meanings or what it is for an expression to
have one (or more than one meaning). For a particular language, this information
is provided by grammar, which systematically pairs forms with meanings, ambig-
uous forms with more than one meaning.
There are two types of ambiguity, lexical and structural.
Lexical ambiguity is by far the more common. Everyday examples include
nouns like chip, pen and suit, verbs like call, draw and run and adjectives like deep,
Драгана М. Спасић: More than One Meaning 233
dry and hard. There are various tests for ambiguity. One possibility is to have two
unrelated antonyms, as with hard, which has both soft and easy as opposites. An-
other is the conjunction reduction test. Consider the sentence The tailor pressed
one suit in his shop and one in the municipal court. It is evident that the word suit
(not to mention press) is ambiguous. It is provided by the anomaly of the crossed
interpretation of the sentence, in which suit is used to refer to an article of clothing
and one to a legal action.
Structural ambiguity occurs when a phrase or sentence has more than one
underlying structure, such as phrases English history teacher, a student of high
moral principles and short men and women and sentences The girl hit the boy with
a book and Visiting relatives can be boring. These ambiguities are said to be struc-
tural because each such phrase can be represented in two structurally different
ways, e.g. (English history) teacher and English (history teacher). Consider the
structurally ambiguous sentence The chicken is ready to eat, which can be used ei-
ther to describe a hungry chicken or a broiled chicken. It is not always clear when
we have a case of structural ambiguity. Consider, for example, the elliptical sen-
tence John knows a richer man than Trump. It has two meanings – that John knows
a man who is richer than Trump and that John knows a man who is richer than any
man Trump knows, and is therefore ambiguous. But what about the sentence Mary
loves her mother and so does Susan? It can be used to say either that Mary loves
Mary’s mother and Susan loves Susan’s mother, or that Mary loves Mary’s mother
and Susan loves Mary’s mother. But is it really ambiguous? One might argue that
the clause so does Susan is unambiguous and may be read unequivocally as saying
in the context that Susan does the same thing Mary does , and although there are
two different possibilities for what counts as doing the same thing, these alterna-
tives are not fixed semantically. So the ambiguity is merely apparent and better de-
scribed as semantic ender determination.
Structural ambiguity can appear in noun phrases. The noun phrase consists
of a noun head and its modifiers. We shall examine a number of ambiguous gram-
matical structures containing pre-nominal or post-nominal modifiers. There are
over fifty or these ambiguous structures in the noun phrase, so we shall be able to
consider only a sampling. First, however, it has to be emphasized that each of these
structures is the habitat of a potential ambiguity. In some cases the structure is an
ambiguity whenever the collocation of meaning permits. There are two examples
for the structure labeled adjective + noun possessive + noun head:
May I see a woolen ladies’ sweater?
May I see a bulky ladies’ sweater?
The first is clear. The second is ambiguous because the meaning of bulky is
compatible with both ladies’ and sweater. In other cases, the ambiguity will occur
only under specific grammatical restrictions. As an example, let us look at the noun
+ noun head structure. Here, precisely which combinations of two nouns will be
predictably ambiguous? One such combination is illustrated by woman murderer.
The restrictions here are simple. The first two adjoining nouns may have a
subject relationship to the verb base of the second noun, as in student complaint (A
student complains).Or it may have an object relationship, as in package delivery
(Someone delivers packages). When either relationship can be understood in a giv-
en instance, as in woman murderer, there is the ambiguity. Examples:
The girl kidnapper has not been heard from.
Its purpose was to help police identification.
Other two-noun ambiguities depend on different restrictions.
I went to the bank seems to be clearly ambiguous, since bank can mean ei-
ther river bank or the place that deals with money.
The room and the furniture were light cannot be taken to mean that the room
was bright and the furniture not heavy.
Flying planes can be dangerous has two possible grammatical structures wi-
th the meaning the act of flying planes and planes that are flying.
Ambiguity results whenever a word or a phrase can have more than one dis-
tinct and valid meaning. Ambiguity can usually be eliminated through extra infor-
mation. An example of such ambiguity is:
I promise I’ll give you a ring tomorrow.
Although uncommon in American dialects “giving someone a ring” can
simply mean calling them on the telephone. But, obviously, the above sentence can
also mean giving someone a piece of jewelry worn on the finger. The statement is,
therefore, ambiguous.
Nominal Phrase and Ambiguity

Ambiguity can be found in different nominal phrases:
“Any” + noun head

Any in front of a noun-head can be the source of some subtle ambiguities.
Let us consider two of them:
They don’t admit any students.
If the primary stress is on any or students, with a fall in pitch to low level and
a fading terminal after students, the meaning is They don’t admit students. But if
the primary stress is on any, and if students has pitch level 2 followed by a rising
terminal, the meaning is that the students are selected and some are admitted.
Noun or adjective + noun head

In spoken English, a secondary stress on the first item signals that it is an ad-
jective. But if the stress pattern is primary third, the first item is a noun. This type
of ambiguity has a high frequency, like, for example, conservative club.
Next, there are potentially ambiguous situations consisting of two modifiers
before the noun head. Each of these poses the same problem of interpretation: Does
the first item modify the second one or the third one?
Possessive of noun or pronoun + noun possessive + noun head

Here the first possessive can modify either the noun possessive or the noun
head.
He looked professional in his chef’s hat.
Whose hat? His or his chef’s?
Adjective + noun + noun head

This is one of the most productive patterns of all and the ambiguity is often
present in both written and spoken English, like fresh flower perfumes.
Adjective + noun possessive + noun head

This is the same as the preceding situation, except that the noun is in the pos-
sessive form. It is also quite common – an old professor’s wife, a dull boy’s knife.
Noun + noun possessive + noun head

Like in the three preceding situations, the question here is what the first
word modifies – dormitory men’s room, Iowa farmer’s wife.
“More” or “most” + adjective + noun head

We need more humane officers.
In speaking, the two meanings in the last example are kept apart by the su-
pra-segmentals. When more modifies humane officers, meaning a greater number
of it has secondary stress and considerable length: more + humane officers. But
when it modifies only the adjective humane, it has third stress and is noticeably
shorter: more humane officers. This structure occurs rather often.
Participle, present or past + noun or noun possessive + noun head

This pattern combines four different possibilities, as shown in growing boy
problem.
In the next group of ambiguous pre-nominal situations, there are three mod-
ifiers in front of a noun head. Here the chances of ambiguity are increased, and it is
not uncommon to find three readings for this general pattern.
Adjective + noun + noun + noun head

New faculty orientation meeting
What is new here? The faculty, the orientation or the meeting?
These are dizzying structures.
Noun + noun + noun + noun head

This pattern represents the kind of noun pile-up that is frequent in newspaper
headlines and in administration – summer faculty research appointments and col-
lege building and bill.
Adjective + noun + past participle + noun head

Solid brass covered bucket
Soft wool insulated bag
The situation often gives us three readings. The second case, for instance,
can mean – bag insulated with soft wool, soft bag that is made of wool and is insu-
lated and soft bag insulated with wool.
Appositive within a series of nouns

If it is unclear whether or not a word in a series of nouns is an appositive, or
which word is the appositive, the series will be ambiguous. Because of these diffi-
culties, the next example has four readings
At her bedside were her husband, Capt. Horace Brown,
a physician, and two nurses.
In noun phrases, the presence of a coordinating conjunction, usually and,
between two modifiers or between two noun heads, can cause ambiguity. In the
following situation, it is two modifiers connected by and:
Adjective + noun + “and” + noun + noun head

Write for free tape recorder and tape catalogue.
And here are two noun heads joined by and:
Fellow teachers and administrators
City streets and highways
Now we turn to a few of the ambiguities among the post-nominal modifiers.

In the English system of modification, it is mainly word-group modifiers that fol-
low the noun head. The types that we shall deal with are these: prepositional
phrase, relative clause, participial phrase (present and past), appositive, modified
adjective and adverbial. When two such modifiers occur, there is the danger that
the second one may refer to something else as well as to the noun head. The first
case is a standard arrangement in English, and students frequently run afoul of it:
Noun head + prepositional phrase + relative clause

The life of a movie star that the public sees.
Noun head + relative clause + prepositional phrase

This pattern of modifiers is just the reverse of the normal order, which we
saw in the preceding situation, and offers a great likelihood of ambiguity. The pos-
sibilities are that the prepositional phrase may modify something in the relative
clause, or the noun head, or something preceding the noun head, usually the verb.
I was talking about the books I had read in the library.
This could mean was talking in the library, books in the library or had read in the
library.
Noun head + prepositional phrase + prepositional phrase

Here the second prepositional phrase might be thought to modify the object
of the preposition in the first phrase instead of the noun head.
That review of a book by Simpson is very enlightening.
Noun head + prepositional phrase + adverbial of time or place

The party after the game yesterday
The bottle on the table there
Noun head + relative clause + appositive

The man who shot grandfather, a poacher, was brought
to court.
Noun head + infinitive phrase + prepositional phrase

Attempts to break strikes by Negroes
Noun head + participial phrase + relative clause

There is also a theater located near the business district
which is crowded every night.
With the post-nominals, as was the case with eh pre-nominals, a coordinat-
ing conjunction between two noun heads can create confusion.
Noun (head) + “and” + noun head + prepositional phrase

Excellent introductory text and captions in English,
French and German.
Noun head in object-of-verb position + present participle + prepositional phrase

The situation can embody an especially delicate ambiguity that can best be
approached by example
They found the boy studying in the library.
Noun derived from verb

Mother’s appearance troubled the girl.
The dual meaning of appearance comes from the two classifications of the
verb which forms its base appears. One meaning derives from the intransitive verb
appear, as in It troubled the girls that mother appeared suddenly. The second
meaning derives from the linking verb appear, as in The girl was troubled because
mother appeared untidy.
Mass or count noun

Whether a word is interpreted as a mass or count noun often makes only a
slight difference in meaning. In
He bought the beer.
There are the meanings of a single beer or beer for the crowd. The difference
is a matter of only a few dollars.
“Both”
The word both can be a pre-determiner or a function noun or the first mem-
ber of a pair of correlative. When its classification is uncertain, there is the ambi-
guity.
Both the boys and George joined the Peace Corps.
With both as a pre-determiner there were three who joined - George and
both the boys. But with both as a correlative of and, the number who joined is in-
definite – both George and the boys. The next example shows both in another com-
bination of meanings:
They were both excited and happy.

Both as a function noun produces the reading Both were excited and happy.
But it may also be a correlative - …both excited and happy.
GENITIVE – SUBJECTIVE OR OBJECTIVE
When a genitive, the –‘s, the of type, or the pronominal form modifies a
noun of action, it is notionally the subject or object of the verbal base of the noun.
The genitive noun is usually human. For instance, in The boy’s jump saved his life,
boy is felt as the subject of jump. But in The police provided for Richard’s protec-
tion, Richard is the object of verbal base protect. In cases where the reader cannot
tell whether the genitive is subjective or objective, the structure is ambiguous
Few names are mentioned in discussions of students.
Ambiguity is not the same as vagueness, which simply means that a state-
ment or a word has not been explained or defined precisely enough. Vagueness oc-
curs through the use of words which are relative, for example warm or cool, which
can mean different things to different people and in different situations.
Although ambiguity is fundamentally a property of linguistic expressions,
people are also said to be ambiguous on occasion in how they use language. This
can occur even when their words are unambiguous, their words do not make what
they mean uniquely determinable. Strictly speaking, however, ambiguity is a se-
mantic phenomenon, involving linguistic meaning rather than speaker’s meaning.
Pragmatic ambiguity is an oxymoron. Generally when one uses ambiguous words
or sentences, one does not consciously entertain their unintended meanings, al-
though there is psycholinguistic evidence that when one hears ambiguous words
one momentarily accesses and then rules out their irrelevant senses. When people
use ambiguous language, generally their ambiguity is not intended. Occasionally,
however, ambiguity is deliberate, as with an utterance of I’d like to see more of you
when intention is taken in more than one way in the very same context of utterance.
How to Solve the Problem of Ambiguity

Beside IC and TG mentioned above, there are other contemporary ap-
proaches that treat the problem of ambiguity. One is the phrase structure grammar.
The term phrase structure grammar is the term for grammar as defined by
phrase structure rules, i.e. rewrite rules of the type. Some authors, however, reserve
the term for more restricted grammars: context-sensitive grammar, or context-free
grammar. In a broader sense, phrase structure grammar is also known as constitu-
ency grammar. The defining trait of phrase structure grammar is thus its adherence
to the constituency relation, as opposed to the dependency relation of dependency
grammars.
Phrase-structure rules are a way to describe a given language’s syntax and
are closely associated with the early stages of Transformational Grammar. They
are used to break down a natural language sentence into its constituent parts (also
known as syntactic categories) namely phrasal categories and lexical categories.
A grammar that uses phrase structure rules is a type of phrase structure
grammar – except in computer science, where it is known as just grammar, usually
context-free. Phrase structure rules as they are commonly employed, operate ac-
cording to the constituency relation and a grammar that employs phrase structure
rules is therefore a constituency grammar and as such, it6 stands in contrast to de-
pendency grammar, which is based on the dependency relation.
Phrase structure rules are rewrite rules that generate phrase structure(s).
These have the general form (i), where X is the name of the phrase and Y Z W de-
fines its structure. Y, Z and W are either phrases, and therefore must themselves
occur to the left of the arrow in rules of this type, or non-phrasal (terminal) catego-
ries (such as Noun, Verb or Determiner) (3)
There are two major varieties of syntactic analyses: a phrase structure and a
dependency representation. In general, a phrase structure representation may be
found a more suitable one for languages with rather fixed word order patterns and
clear constituency structures. Dependency representations, in contrast, may be fo-
und more adequate for languages which allow greater freedom of word order and
in which linearization is controlled more by pragmatic than by syntactic factors.
This is the case in Finnish (and the Slavic languages, some of which, such as Czech
and Polish, may be expected to have increased association with the EU in the fu-
ture). Less obviously, some Romance languages (Italian and Spanish) may also
benefit from a dependency representation. However, this does not mean that lan-
guages such as English should be annotated using a phrase structure representation
or, vice versa, that for languages with greater freedom of word order, dependency
should be used. Indeed, dependency structures have been successfully applied to
English using the English Constraint Grammar.
In order to represent the syntactic structure of a language in a simplified,
condensed way, phrase structure grammar deal with two or the more interesting as-
pects of natural language sytax: ambiguity and recursion.
The English sentence Susan saw the dragon in the cave is ambiguous and
there are at least two ways to interpret its meaning. One is that the speaker is in the
cave, while in the second the dragon is in the cave, but the speaker is not.
Phrase structure grammars can solve ambiguity by assigning more than one
structure to a given string. Below are phrase structure rules that would be applied.
S – NP VP
NP – Det N Det – the
NP – NP PP N – cave
NP – Pro N – dragon
VP – V NP PP P – in
VP – V NP NP – Susan
PP – P NP V – saw
Note that the grammar in the above sets of rules contains two rules with the
category VP on the left. This means that there are two structures that this grammar
can categorize as being VP-type . This is where ambiguity will be captured.
To see this in action, consider the phrase structures. In one case, the phrase
structure rule V – V NP PP is used. In this case, the PP constituent is a top-level
sub-constituent of the VP because it is describing where the V constituent saw it
happened (in the cave).
However, there is also the V and V NP rule, where the NP is the direct object
to the verb. Here, the NP contains the PP, the role of which is to describe something
about the NP (that is in the cave).
The phrase structure rules here describe the two ambiguous readings by as-
signing different structures for the VP. It is important to note that the previously
described grammar is capable of capturing both reading of the ambiguous sen-
tence.
The problem of recursion can be solved by using phrase structure rules as
well as previous rules by these simple additions, essentially composed of two new
prepositions.
P – over
P – with
N – hill
N – telescope
Two new nouns allow the grammar to form the recursive embedding illus-
trated in the following examples:
Susan saw the dragon in the cave.
Susan saw the dragon in the cave over the hill.
Susan saw the dragon in the cave over the hill with the telescope.
Recursion should be the problem of another article.
How to Solve The Problem of Ambiguity in Sentences

Ambiguity stands for the possibility of the linguistic units (lexical units,
phrases, clauses and sentences) that can be expressed in the way in which these
units have more than one meaning or more than one function. This possibility in
the linguistic and syntactic units occurs as a consequence of the fact that the
number of notions which the linguistic and syntactic units are supposed to cover is
high. In order to perform the syntactic functions in an endless number of sentences,
lexical units have more than one meaning. The same applies to phrases and clauses.
As far as sentences are concerned, there are two options:
1. A sentence can limit its potential of meanings of the sentence constituents to
only one meaning – I walked along the bank yesterday. (the river bank)
2. A sentence can have more than one meaning
The bank is the scene of the crime. (the river bank and the bank where pe-
ople get money)
The second option offers an ambiguous sentence. Therefore, the term ambi-
guity also applies to the ambiguity of sentences. Two conditions must be fulfilled:
semantic and syntactic. The sentence He touched the patient with cold hands is am-
biguous because:
1. The semantic content of the prepositional phrase with cold hands refers both
to the verb touched and the noun phrase the patient
2. The same prepositional phrase functions both as a modifier of the verb
touched and as a modifier of the noun phrase the patient.
In The Interpretation of a Syntactic Ambiguity in English (1979), Radmila
Djordjevic states that although ambiguity is a totally normal and natural phenom-
enon, it is usually viewed as “a defective function of signs, as an enemy, an uncer-
tainty, a logical of grammatical disorder.”
Sentences and Ambiguity

There are different patterns of ambiguous sentences.
PATTERN V – C – V – N – ADV
The pattern of the sentences from this group is characterized by the structure
of coordination. All the possible meanings of the sentences from this group are de-
duced from the structure of coordination that these sentences possess. The ambigu-
ity of the sentences belonging to the sixth group of the ambiguous sentences comes
from the potential of the adverbial to modify either the verb or all the verbs in the
structure of coordination. The best way to see this ambiguity is through the follow-
ing examples:
He cursed the cat and grumbled all morning.
He cursed the cat all morning and he grumbled all morning – He cursed the
cat and then grumbled all morning.
The noun phrase all morning functions as an adverb of time and modifies
both the verbs cursed and grumbled in the first case, or just the verb grumbled in
the second one.
He told the story and laughed with gusto.
He told the story with gusto and laughed with gusto – He told the story and
then laughed with gusto.
In this sentence, there is the prepositional phrase with gusto functioning as
an adverb of manner. This sentence has two meanings because the prepositional
phrase with gusto modifies both the verb told and the verb laughed in the first case,
and only the verb laughed in the second.
PATTERN V – N – V – ADV
This pattern is the same as the one of V-N-V-ADV pattern. It can be illus-
trated with the example
They saw the girl who disappeared in the store.
The prepositional phrase in the store functions as an adverb of place. It can
modify the verb saw as well as the verb phrase disappeared. Here are some addi-
tional examples.
He read the book his friend had given him last month.
He read the book last month – His friend gave him the book last month.
This sentence contains the noun phrase last month which functions as an ad-
verb of time. The ambiguity lies in the modification of this adverb, that is the ad-
verb either modifies the verb read or the verb phrase had given.
I met a guy who works as a news reporter in France.
I met him in France – The guy works in France.
Here there is a prepositional phrase in France that functions as an adverb of
place. It modifies the verb met in the first case, and the verb works in the second
case.
PATTERN V – N – N
Norman C. Stageberg classified these sentences in his An Introductory Eng-
lish Grammar as belonging to patterns N1TRVN2, N1TRVN2N3 and
N1TRVN2N2. Although the pattern is the same, the functions performed by the
sentence constituents are not the same. Here are some examples of the sentences
belonging to this group of ambiguous sentences:
They fed her the dog biscuits.
She was fed with the dog biscuits – pattern N1TRVN2
Her dog was fed with biscuits – pattern N1TRVN2N3
Both interpretations of this sentence belong to pattern N1TRVN2N3. The
ambiguity can be explained in the following way: in the first case, the pronoun her
is seen as one constituent performing the function of the indirect object and the
noun phrase dog biscuits as the other constituent performing the function of the di-
rect object. In the second case, the noun phrase her dog is viewed as one constituent
performing the function of the indirect object and the noun biscuits is another con-
stituent functioning as the direct object. Here are some more examples for the sen-
tences from this group:
I will get her socks.
I will get her socks for her - pattern N1TRVN2N3
The socks belong to her - pattern N1TRVN2
When pronoun her and noun socks are observed as separate constituent, then
they perform functions of the indirect and direct object. When noun phrase her
socks is observed as one constituent, then it performs the function of the direct ob-
ject.
The man gave the library books.
The library books were given - pattern N1TRVN2
The man gave the books to the library - pattern N1TRVN2N3
The previous analysis applies to this sentence as well.
She found him a pig.
She found a pig for him - pattern N1TRVN2N3
She compares him to a pig - pattern N1TRVN2N2
Two possible meanings of this sentence result from whether pronoun him
and noun pig are observed as two different constituents or whether they are in rela-
tion to each other. In the first case, the pronoun him functions as the indirect object
and the noun pig as the direct object. In the second case, the pronoun him function
as the direct object and the noun pig as the objective compliment since it completes
the direct object.
PATTERN V – N – ADV
This group contains ambiguous sentences with the V-N-ADV pattern.

These sentences are ambiguous because of the adverbial, that is, the adverb which
either modifies the verb or the object in the sentence. The next few sentences are
clear examples of the second group of the ambiguous sentences:
You should wear your skirts longer.
Your skirts should be longer – You should wear skirts longer.
In the first interpretation, the adverb longer modifies the object skirts. In the
second interpretation, it is the verb wear that is being modified.
He hit the man with a stick.

The man had the stick – He had the stick.
The prepositional phrase with a stick functions as an adverb and in the first
case modifies the direct object the man, while in the second case it modifies the
verb hit.
She washed the chair on the porch.
The chair was on the porch – She washed it on the porch.
Again there is the same situation as in the previous sentence. The preposi-
tional phrase on the porch functions as an adverb of place and modifies the noun
chair in the first case, or the verb wash in the second case.
They stood watching the fireworks in the garden.
The fireworks were in the garden – They were in the garden.
In this sentence there are constituents performing the same functions as the
ones in the previous sentence.
She greeted the guy with a smile.
The guy was smiling – She was smiling.
This sentence is the same as the second example. There is the prepositional
phrase with a smile modifying either the noun phrase the guy or the pronoun she.
PATTERN V – N – V – ADV
The important thing about this group of sentences is that the ambiguity
comes from the potential of the adverbial to modify the finite verb form (the main
verb) in sentences. The potential can also be seen in those sentences containing the
infinitive form of the verb, in which the adverbial modifies the infinitive. Postmod-
ification is a characteristic of this type of ambiguous sentences as well.
She told her husband to leave this evening.
Her husband had to leave this evening – She told him this evening.
This sentence is a perfect example, as there is the adverbial this evening
modifying the infinitive and the verb told in the interpretations above.
More examples:
They saw the girl who had disappeared in the store.
The girl had disappeared in the store – The girl was seen in the store.
Prepositional phrase in the store functions as an adverbial and modifies ei-
ther the verb disappear or the verb saw. Ambiguity is achieved through this modi-
fication.
I asked her mother to call at ten o’clock.
I expected her call at ten – It was ten when I asked her to call.
There is the prepositional phrase at ten o’clock functioning as an adverb of
time. In the first case, this adverb modifies infinitive to call, whereas in the second
case it modifies verb ask.
PATTERN V – N – PP – PP
Ambiguity of sentences belonging to this group is shown either when the
second prepositional phrase in the sentence modifies the object of the preposition
or it modifies the verb. The best way to understand this is to take a look at the fol-
lowing examples:
She prepared the girl for the exam in June.
She prepared the girl in June – The exam was in June.
In this sentence there are two prepositional phrases – for the exam and in
June. In the first interpretation, prepositional phrase in June modifies the object of
preposition the exam. In the second interpretation, prepositional phrase in June
modifies the verb prepared.
They were arguing about exam terms at the end of the

first semester.
They were arguing at the end of semester – The exams were at the end of se-
mester.
Here again there are two prepositional phrases – about exam terms and at the
end of the first semester. In the first interpretation the prepositional phrase at the
end of the first semester modifies the object of preposition exam terms. In the sec-
ond interpretation the prepositional phrase at the end of the first semester modifies
the verb arguing.
As it has already been mentioned, the syntactic ambiguity can be seen in
those ambiguous sentences in which semantic and syntactic features play an im-
portant role. These semantic and syntactic features are responsible for achieving
the ambiguity. The syntactic features make a sentence potentially ambiguous, whi-
le semantic features are a condition which, if existing, initiates the realization of
ambiguity and the sentence has more than one meaning in a particular syntactic
structure.
In comprehending ambiguous sentences, syntax and semantics have an
equal status. They are of equal importance when disambiguating the ambiguous
sentences. Also, the meaning of the constituents in ambiguous sentences is more
important than their functions. The question that remains is: which component is
more powerful – syntactic or semantic?
Generally speaking, ambiguity is one of the important characteristics of lan-
guage. It appears whenever more than one meaning is represented. It can be found
in words, phrases and sentences. It is structural and lexical and therefore can be
solved by using different methods such as IC, TG or a phrase structure and depend-
ency representation and their rules. Further descriptions of the issue should be
done in future.
BIBLIOGRAPHY
Chomsky, N. (1957). Syntactic Structures. Hague/Paris: Mouton.

Bresnan, J. (2001). Lexical Functional Syntax. Oxford: Blackwell.
Scott, M. (2008). Phrase Structure Grammars. Ohio: World Atlas of Language Structures.
Stageberg, N. C. (1981). An Introductory English Grammar. New York: University of
Iowa, Holt Rinehart and Winston.
Pollard, C., Sag I. (1987). Information-based Syntax and Semantics. Stanford: CDLI
Publications.
Драгана М. Спасић
ВИШЕ ОД ЈЕДНОГ ЗНАЧЕЊА2
Резиме
Речи, фразе или реченице могу бити двосмислене уколико изражавају више од
једног значења. Амбигвитет је веома сложен проблем и може се решити употребом
метода анализе непосредних конституената или применом трансформационог генера-
тивног приступа анализи језика. Постоје и други савремени приступи који се баве
проблемом двосмислености, а један од њих је граматика структуре синтагме. Синта-
кса и семантика имају једнак статус када је у питању разумевање двосмислених рече-
ница и фраза.
Кључне речи: амбигвитет, анализа непосредних конситуената, трансформа-
ционо-генеративни приступ, реч, реченица, синтагма.
2
УДК: 81'25 ; 811.161.1'255.4=163.41 ; 811.111(73)'255.4=163.42
ИД: 195286028
ПРОФ. ДР ЛАРИСА И. РАЗДОБУДКО ЧОВИЋ1

Филозофски факултет, Катедра за руски језик и књижевност
МОДЕЛИ КУЛТУРЕ У АУТОПРЕВОДИМА МЕМОАРА

Н. НАБОКОВА И ПРЕВОДИМА МЕМОАРА
НА СРПСКИ И ХРВАТСКИ ЈЕЗИК
Сажетак. Циљ овог рада је проналажење случајева креолизације култур-

них и жанровских елемената језика са кога се преводи (оригинала) и језика на који се
преводи. Међутим, при подробнијем изучавању феномена два аутопревода мемоара
Владимира Набокова, задатак се додатно искомпликовао, пошто је било потребно
пронаћи случајеве креолизације три културна елемента и жанровска модела: прво,
његовог енглеског оригинала Conclusive Evidence (1951), друго, његовог русифицира-
ног аутопревода (с низом значајних измена и допуна) под насловом Другие берега
(1954), те англизованог аутопревода Других берегов под насловом Speak, Memory
(1966). Анализи трију претходних креолизација модела културе аутор истраживања
неизоставно додаје и анализу слојева културних и жанровских особености превода
српског и хрватског преводиоца са различитих оригиналних текстова: хрватски пре-
водилац, Нада Шољан, за оригинал узима англизовани превод Speak, Memory (1966);
за српског преводиоца, Петра Вујичића, оригинални текст је русифицирани аутопре-
вод Набокова Другие берега (1954). На крају спроведене анализе аутор долази до за-
кључка да се интерпретација оригиналног уметничког дела у ауторизованом преводу
манифестује комплексом различитих фактора, условљених, пре свега, уникатном
природом ауторизованог превода као таквог, затим концептуално-естетичким особе-
ностима оригиналног текста, и најзад – лингвокултурном специфичношћу свих акте-
ра превода – аутора, преводиоца и аудиторијума.
1
lrazdobudko@mail.ru
Кључне речи: књижевни превод, аутопревод, ауторизован превод, реалије,

транскрипција, приближан превод, транслитерација, описни превод, хипонимијски
превод.
Основни циљ овог рада јесте да прикаже случајеве креолизације култур-

них и жанровских елемената језика са кога се преводи (оригинала) и језика на
који се преводи. Тај задатак, међутим, приликом подробнијег проучавања фе-
номена два аутопревода мемоара Владимира Набокова постаје сложенији,
будући да је неопходно приказати случајеве креолизације три културна еле-
мента и жанровска модела: пре свега његовог енглеског оригинала Conclusive
Evidence (1951), затим русификованог аутопревода овог дела (са низом зна-
чајних измена и допуна) под насловом Друге обале – 1954. (Набоков, 1999),
те англизованог аутопревода Других обала под насловом Speak, Memory –
1966. (Набоков, 1999). Анализи наведених креолизација модела културе ау-
тор истраживања додаје као неопходну и анализу слојева културних и жанров-
ских особености превода српског и хрватског преводиоца који преводе са раз-
личитих оригиналних текстова: хрватска преводитељица Нада Шољан (Набо-
ков, 2002) за полазни текст узима англизирани превод Speak, Memory (1966),
док је за српског преводиоца Петра Вујичића (Набоков, 1995) то русификова-
ни Набоковљев аутопревод Друге обале (1954). У раду су истакнуте опште
особености земаља – Русије, Енглеске и Америке – заједно са њиховим инди-
видуалним цртама, као и у међусобној корелацији. У Набоковљевим делима
изражена је перцепција новог културног простора, карактеристична за аутора
и његове јунаке.
Дакле, може се рећи да англојезичко стваралаштво В. В. Набокова пред-
ставља дијалог руске и америчке културе, њихово узајамно преплитање и обо-
гаћивање. У англојезичком стваралаштву Набокова настављене су оне теме и
сижеи које је аутор започео у свом рускојезичном стваралаштву и које су за-
сноване на традицијама руске културе.
О дијалогу култура написано је много радова, међутим, тек у неколици-
ни поклања се пажња наставку тог дијалога у оквиру стваралаштва одређеног
писца, мада управо у квинтесенцији утисака који се крију у тексту дела дијалог
култура има свој, можда најупечатљивији, израз. Овај рад представља покушај
анализе дијалога култура у стваралаштву В. В. Набокова, писца који је стварао
у емиграцији и у својим делима комбиновао опште представе земаља у којима
је својевремено живео: Русије, Француске, Енглеске и Америке; свака од ових
тема неодвојив је део капиталног културолошког проблема Русија – Запад.
Набоков гради свој стваралачки простор у коме значајну улогу игра је-
зик и културна традиција. Ово искуство му је касније омогућило да слободније
Лариса И. Раздобудко Човић: Модели културе у аутопреводима… 251
и сигурније „преплиће” руске и западне културне традиције у свом уметнич-

ком свету.
I. Теоретске и методолошке основе истраживања чини културолошки
приступ стваралачком наслеђу В. В. Набокова, приступ који претпоставља
културно-историјско и компаративно-типолошко истраживање наслеђа у ком-
плексном јединству биографског и књижевно-културног билингвистичког
контекста. У раду је коришћен принцип кроскултуралне и међукултуралне,
или интеркултуралне, анализе уметничких појава, између осталог – мемоара
В. Набокова, као синтезе култура. Притом кроскултурална анализа помаже да
се истакну црте руске, енглеске и америчке културе у уметничком свету В. В.
Набокова, док међукултурална или интеркултурална анализа служи за исти-
цање путева корелације двеју култура.
Како истиче В. С. Колесникова, процес комуникације између писца и
примаоца (читаоца) има своје особености. Учесници дискурса удаљени су је-
дан од другог у простору и времену (Колесникова, 2001: стр. 147). Чак и онда
када читалац чита уметничко дело на руском језику, не успева увек адекватно
да перципира одређену ауторску поруку, рафиниране нијансе ауторске мисли
и идеје (Галејева, 1997: стр. 81). „Још специфичније особености добија процес
комуникације између писца и иностраног читаоца који чита дело у преводу, а
не у оригиналу” (Колесникова, 2001: стр.147).
Између писца и читаоца појављује се још једна лингвокреативна лич-
ност која има улогу преносиоца пишчевих идеја, мисли, осећања и располо-
жења. Преводилац мора прецизно и адекватно да пренесе читаоцу ауторску
информацију (Колесникова, 2001: стр. 147). В. В. Ризун уметнички превод
сматра једним од најефикаснијих и најпопуларнијих видова међунационалних
контаката. Зато он захтева брижљив и пажљив однос према књижевним вред-
ностима као естетској, књижевној и језичкој појави (Ризун, 1982: стр. 3).
Чини се да је Т. А. Казакова у праву када каже да преводиоцу уметнич-
ких текстова друштво додељује улогу посредника у процесу адаптације почет-
ног знака на услове инојезичке културе (Казакова, 1989: стр. 54). Сходно томе,
актуелни проблем уметничког превода јесте проблем преводивости који је у
непосредној вези са таквим проблемима као што су преводивост непреводи-
вог и репродуковање националних особености оригинала (Ризун, 1982: стр. 3).
Избећи у преводу механички спој црта двеју националних култура, тј.
присуство пренаглашених националних црта преводног језика и тежити при-
родној синтези националних особености два народа – то је једини начин да се
нађу права решења ових сложених теоријских и практичних проблема.
Решење наведених проблема од посебног је значаја, будући да је улога
непреводивих јединица у контексту уметничког дела велика. Убедљиви су
аргументи И. И. В. Гиббенета када истиче да се читалац код перцепције умет-
ничког дела на страном језику осећа прилично сигурно, упознајући се са опи-

сима свакодневног живота, обичајима, предметима покућства, итд. (Гиббе-
нет, 1991: стр. 8).
„Уз све разлике у идеологији, друштвеном систему, специфичностима
историјског развоја и културе, овде се може осетити нешто заједничко
што даје подстицај за асоцијације, аналогије и поређења која доприносе
разумевању, или макар наслућивању аутентичног смисла, односно функ-
ције споменуте појаве или објекта ” (Гиббенет,1991: стр. 8).
Превођење реалија део је великог и важног проблема преношења на-

ционалне и историјске аутентичности који, вероватно, потиче још од самог
конституисања теорије превођења као самосталне дисциплине. О реалијама,
као о показатељима колорита, говорило се још почетком 50-их. Л. Н. Собољев
1952. године користи термин „реалија” у савременом значењу те речи, и чак
јој даје чврсту дефиницију (Цит. према: Влахов, Флорин,1986: стр. 290). О
реалијама пише и Г. В. Чернов који, међутим, претежно користи термин „бе-
зеквивалентна лексика” (Цит. према: Галејева, 1997: стр. 223).
А. Ј. Супрун разматра реалије као „егзотичну” лексику (Питања тео-
рије прево)ења у иностраној лингвистици, 1978: стр. 231), а В. Л. Роселс на-
води неке од основних црта реалија као преводилачке категорије. Може се,
дакле, са сигурношћу рећи да су овај проблем мање-више разматрали сви тео-
ретичари превођења. Сама реч „реалија” потиче од латинског придева
средњег рода множине realis,-е, realia – „материјални”, „стваран”, који се под
утицајем аналогних лексичких категорија претворио у именицу женског рода.
Овом речју се означава предмет који материјално постоји или је постојао, а не-
ретко се по смислу везивао за појам „живот”; на пример „реалије европског
живота”. Према дефиницијама из речника пак реалија је „било који предмет
материјалне културе”, „у класичној граматици различити фактори… као, на
пример, државно уређење дате земље, историја и култура датог народа, језич-
ки контакти говорника датог језика и сл., са тачке гледишта њиховог одраза у
датом језику”, „предмети материјалне културе који служе као основа за номи-
нативно значење речи”.
Реалије су крајње специфични појмови, својствени само једном народу,
језичкој групи, етничкој мањини. Реалије једног народа обично се не могу
срести у језику другог, и на свој начин су непоновљиве у другој језичкој фор-
ми. У категорију реалија спадају многе пословице, изреке, идиоматски изрази,
фразеологизми, речи и синтагме којима се означавају поједине националне
црте, појаве и предмети који се не срећу код других етничких група.
Уколико је језичка јединица читав један свет у малом у коме се одража-
ва неки реални фрагмент, или пак представа о том фрагменту реалности, тада
се појам реалије, у етно-културном смислу, издваја по богатству значења међу
обичним језичким структурним компонентама. Управо у процесу превођења

долази до контакта и међусобног прожимања различитих лингвистичких си-
стема, као и сасвим различитих цивилизација и културних заједница. Узме ли
се све ово у обзир, тада се, међу осталим елементима језичкога система, наро-
чито јасно издваја процес превођења реалија.
Многи су истраживачи-теоретичари превођења, у свакој прилици, исти-
цали да су реалије „немогућност превода у преводу”. Реалије могу бити и ет-
ничке, и везане за свакодневицу датог народа, и културне, и историјске. Али
било које да су у питању, веома је тешко и проблематично њихово реконстру-
исање у језику превода. Превођење реалија најчешће не може бити једнознач-
но, будући да се у полазном тексту не налазе ауторова тумачења тих етноком-
понената, већ оне постоје као нешто природно и што се само по себи разуме.
Отуд су готово неизбежне фусноте и коментари, али ни они, нажалост, не
представљају увек једино и коначно решење проблема. Често и уобичајене је-
зичке компоненте могу постати елемент културне терминологије, или пак мо-
гу да се не уклапају у дату категорију. Превођење реалија није могуће без ве-
ликог преводиочевог познавања не само језика, већ и језичког фона /језичке
позадине, изванјезичких садржаја.
У теорији превођења термином „реалија” означавају се речи којима се
именују већ поменути предмети и појмови. Појам „превод реалија” је двостру-
ко услован: реалија је по правилу непреводива као реч у речнику и „реч за
реч”, али се ипак, као по неком неписаном правилу, преноси (у контексту) дру-
гим средствима. А. В. Федоров, један од најпознатијих руских теоретичара
превођења, истакао је да „не постоји реч која не би могла бити преведена на
други језик, макар описно, то јест опширном комбинацијом речи датог језика”
(Питања теорије уметничког превода, 1971: стр. 182). Преводиоци се нај-
чешће суочавају са две основне тешкоће при превођењу реалија: одсуством
еквивалента у језику превода, услед помањкања референце коју означава реа-
лија код говорника тог језика, те неопходношћу да се, уз предметно значење
(семантику) реалије, пренесе и њен колорит (конотација) – њена национална и
историјска обојеност.
Приликом избора најпогоднијег метода превођења, посебну пажњу тре-
ба поклонити начину на који је непозната реалија пласирана и осмишљена у
оригиналу. Најчешће је непозната реалија – туђа реалија и аутор је у текст
уметничког дела уводи приликом описивања реалности која је нова за носиоца
датог језика, на пример, у роману из живота неког народа у некој земљи, при-
поведајући о одређеној епизоди, о свакодневици, за читаоца непознатој. Ове
речи захтевају да буду тако пласиране како би омогућиле перцепцију онога о
чему се говори, те да се истовремено осети специфична „арома туђег”, карак-
теристичан локални или национални историјски колорит, због којег су ови

елементи и уведени у текст.
Могуће је, дакле, извести закључак да се као најуспешније може сматра-
ти оно увођење непознате реалије у текст које би омогућило читаоцу њену
природну, спонтану перцепцију, без посебних ауторских интервенција. Реа-
лије које су познате читаоцима углавном не захтевају тумачење, а нарочито то
не захтевају регионалне реалије. Међутим, у појединим ситуацијама преводи-
лац мора пажљиво да провери постоји ли одређена реч у језику превода и да ли
је адекватна по значењу датој речи из оригинала, те какав је њен фонетски и
графички облик у језику превода.
Веома често и писац и преводилац рачунају на контекстуално тумачење,
на то да ће читалац разумети новоуведену реалију „по смислу”. Нису ретки ни
случајеви прецењивања читаочевих знања, када аутор не тумачи реалију, туђу
или своју, која је очигледно непозната читалачкој публици. То се односи на
многе ауторе који пишу на историјске теме. Очигледно је да се читалац који
наилази на непознату реалију у оригиналу налази у бољој позицији у односу на
читаоца превода. Неки писци сматрају да ће читалац тражити тумачење непо-
знате речи у речницима, али по мишљењу С. Влахова и С. Флорина, мало је ве-
роватно да ће читалац (који није научни радник или истраживач), пошто је
узео књигу ради задовољства, почети да „копа по речницима”. Пласирање и
тумачење реалија у посебним речницима, коментарима и глосарима на крају
књиге, дела или поглавља, у знатној мери оптерећује читаоца и одвлачи га од
приповедачког тока.
Један од главних задатака преводиоца јесте да максимално пренесе са-
држај оригинала. Разлике у системима језика оригинала и језика превода, као
и карактеристике грађења текстова на сваком од тих језика, у различитој мери
ограничавају могућност потпуног очувања садржаја оригинала у преводу. За-
датак преводиоца је да што потпуније извуче информацију из оригиналног
текста, те због тога он мора да познаје језички фон (језичку позадину, изванје-
зички садржај) којим располажу изворни говорници датог језика. Стога ус-
пешно превођење претпоставља свестрано познавање историје, културе, књи-
жевности, обичаја, савременог живота и других реалија народа који говори на
језику оригинала. Другим речима, основни захтев за постизање пуновредног
превода јесте преводиочево познавање реалија или конкретних услова живота
и свакодневице земље са чијег језика преводи.
Различити истраживачи предлажу различите методе превођења речи –
реалија, укључујући одређени метод преношења национално-маркиране је-
зичке јединице, a не узимајући у обзир и други. Највећу примену имају транс-
литерација, транскрипција, калковање, описни превод, приближан превод и
трансформациони превод.
Приликом транслитерације средствима преводног језика преноси се

графичка форма речи изворног језика, а приликом транскрипције – њена
звучна форма. Ови начини се користе при преношењу инојезичких властитих
имена, географских назива, назива различитих компанија, фирми, бродова,
новина, часописа итд. (на пример: Банкa оф Америка). Данас се транслитера-
ција и транскрипција у превођењу уметничке литературе користи знатно ређе
него раније. То је потпуно разумљиво – преношење звучног или словног обли-
ка инојезичке лексичке јединице не тумачи њено значење, те такве речи без
одговарајућег тумачења остају непознате читаоцу који не познаје страни језик
(Бархударов, 1975: стр. 98).
Калковање – преношење инојезичних реалија уз помоћ замене њених
саставних делова – морфема или речи њиховим директним лексичким еквива-
лентима у језику превода (на пример: brain drain – одлив мозгова). Овај метод
има исти недостатак као и први – транслитерација.
Описни превод се састоји у тумачењу значења лексичке јединице извор-
ног језика помоћу опширних израза (синтагми) које тумаче суштинске карак-
теристике појаве коју означава дата лексичка јединица (на пример: landslide –
победа на изборима већином гласова). Овај начин се сматра веома гломазним
и неекономичним, те га није увек могуће применити приликом превођења
текстова. Преводиоци често прибегавају комбиновању метода транскрипције
или калковања са описним преводом који дају у фусноти или коментару. Ова-
кав начин пружа могућност комбинације концизности и економичности сред-
става изражавања, својствених транскрипцији, са тумачењем семантике дате
јединице кроз описни превод (Бархударов, 1975: стр. 100–101).
Приближан превод се односи на проналажење најближег еквивалента у
језику превода за ону лексичку јединицу из изворног језика која нема тачних
еквивалената у језику превода. Такве приближне еквиваленте језичких једи-
ница можемо назвати аналогонима, на пример: know-hоw – тајне производње.
Код примене аналогона у превођењу треба имати у виду да у неким случајеви-
ма они могу да створе такву представу о карактеру предмета или појаве која
није сасвим исправна.
Трансформациони превод. У неким случајевима преводилац је прину-
ђен да преобликује синтаксичку структуру реченице, да прибегне лексичким
заменама уз потпуну измену значења изворне речи, то јест да примени лексич-
ко-граматичке преводилачке трансформације. На пример: glimpse – користи
се у изразима to have to caht a glimpse of smith, што омогућава да се у преводу
примени глагол, те тако употреби синтаксичко преобликовање реченице.
Треба додадати да В. С. Виноградов и А. В Федоров истичу још један ме-
тод – хипонимијски (од енглеске речи „hyponymy”, (која има корен у грчком
језику). Овај начин превођења карактерише успостављање односа еквивален-
тности између речи оригинала, која преноси реалију, и речи у језику превода,
којом се именује одговарајући појам. На пример: нопал (врста кактуса) – как-
тус, кебраго (врста дрвета) – дрво (Виноградов,1978; Федоров, 1983).
С. Влахов и С. Флорин уопштавају методе преношења реалија и своде
их на два: транскрипцију и превод.
„Циљ превода никако није очување аутентичности језика оригинала –
ми се трудимо да пренесемо аутентичност ауторског стила, али средстви-
ма „властитог језика” (Влахов, Флорин, 1986: стр. 87).
Реалије увек изнова стављају пред преводиоца проблем избора неког од

начина превођења. Избор зависи од неколицине предуслова: од карактера
текста; од контекстуалног значаја реалије; од карактера саме реалије; од њеног
места у лексичким системима изворног језика и језика превода; од самих јези-
ка – њихових могућности за творбу речи, њихове књижевне и језичке тради-
ције; од читалаца превода (у односу на читаоце оригинала) (Влахов, Флорин,
1986: стр. 94). Стога културно-маркирана лексика, приликом њеног пре-
вођења на друге језике, захтева од преводиоца стваралачки приступ, као и ду-
боко утемељено лингвокултуролошко знање.
II. Следећи корак нашег истраживања јесте одређивање начина пре-
вођења реалија у преводима дела В. Набокова. Треба нагласити важну улогу
коју реалије имају у делима В. Набокова и, наравно, захтевају при превођењу
нарочито пажљив приступ том типу речи. Анализа метода превођења речи-ре-
алија у преводима дела В. Набокова показала је да су се преводиоци користили
практично свим начинима описаним у научној литератури (види горе). Истра-
живање је показало да, према фреквентности примене, метод транслитерације
износи – 32%, приближни превод – 22%, калковање – 14%, описни превод –
7%, хипонимијски превод – 3% и трансформациони превод – 1%.
Како бисмо истакли вредности и недостатке сваког од наведених мето-
да, наводимо ниже њихову детаљну анализу:
1. Транслитерација
У већини случајева у оба превода се примењивао овај метод превођења
властитих имена, топонима, марки аутомобила, назива цигарета, напитака,
хране: „У него было три брата, Дмитрий (женатый первым браком на
Фальц-Фейн), Сергей (женатый на Тучковой) и Константин.... » (с. 20). У пре-
воду: „Имао је три брата, Дмитрија (ожењеног у првом браку девојком из куће
Фалц-Фајн), Сергеја (ожењеног Тучковом) и Константина” (ПВ2 36). У целини
узев, овај метод је примењен прилично ефикасно и доследно, са изузетком не-
2
ПВ – превод Петра Вујичића
колицине случајева, на пример, када је преводилац прешао на транскрипцију:

Пыхачев - Пихачов: „Из пяти их сестер Наталья была за Петерсоном, Вера –
за Пыхачевым, Нина – за бароном Раушем фон Траубенберг (а затем за адми-
ралом Коломейцевым), Елизавета - за князем Витгенштейном, Надежда – за
Вонлярлярским” (ДБ3, с. 20). – „Од пет сестара Наталија је била удата за Пе-
терсона, Вера за Пихачова, Нина за барона Рауша фон Траунберга (а затим за
адмирала Коломејцева), Јелисавета за кнеза Витгенштејна, Надежда за
Вонљарљарског” (ПВ, с. 36). Грешке при превођењу презимена Пихачов су са-
свим разумљиве, будући да у српском језику нема гласа ы. Овај начин прено-
шења реалија уз помоћ транскрипције је веома редак и сусреће се углавном у
преводу Петра Вујичића, код превођења презимена. Треба истаћи да се овај
начин данас изузетно ретко користи, искључиво по традицији, потиснуо га је
метод транслитерације.
2. Приближан превод
Овај начин је коришћен за превођење географских реалија (флора, фа-
уна, биљне културе), етнографских реалија (свакодневица, одећа, храна, леко-
ви, установе), надимака, те друштвено-политичких реалија (углавном су то на-
зиви државних служби). Примену овог метода преводиоци тумаче чињеницом
да се не могу увек пронаћи еквиваленти наведених реалија у другим култура-
ма: „Вижу пар, мреющий над шоколадом, и тарелки с черничным пирогом” (с.
194). – У Вујичићевом преводу черничный пирог преведен је приближно, као
тортице са слатким од боровнице: „Назире се пара над чоколадом, там-
ноплавим блеском преливају се тортице са слатким од боровнице (ПВ, с.
109–110). Нешто прецизније, али такође приближно, преводи Нада Шољан:
„Видим пару чоколаде и тањуре с питом од купина” (НШ4, с. 135). У већини
случајева овај метод се показао ефикасним, аналогони су успешно одабрани.
3. Калковање
Овај начин је коришћен за превођење етнографских, географских и
друштвено-политичких реалија, као и фразеологизама:
Фразеологизам замерзнуть до мозга костей Набоков трансформише у
до центра мозга: „...что замерзает ’до центра мозга’” (ДБ, с. 36). У преводима
је дат као калк – код Наде Шољан „…укочена је од зиме, смрзнута ’до средиш-
та мозга’” (НШ, с. 77), а код Вујичића проширеним компонентним склопом
српског фразеологизма смрзнути се до костију „...осећа да се смрзла до ср-
жи у костима...” (ПВ, с. 62).
3 ДБ – „Другие берега”
4
НШ – превод Наде Шољан
Или: како би пробудио колорит енглеских успомена, Набоков енглеску

реч за новине користи у руској транскрипцији: „Такие вещи, как горячие бу-
лочки и пирожные, запиваемые чаем после игры, или крики газетчиков: „Пай-
па, пайпа!”, мешающиеся с велосипедными звонками на темнеющих улицах,
казались мне в ту пору более характерными для Кембриджа, чем кажутся те-
перь” (ДБ, с. 241). Преводитељица Нада Шољан даје калк нов'не: „Ствари као
што су топло пециво и погачице које су нам сервирали уз чај послије утакмице
или кокнијевски крикови колпортера „Нов'не, нов'не!” који су се мијешали са
звоњавом бицикла...” (НШ, с. 210). У преводу Петра Вујичића пак реалија по-
пут булочка је изостављена, те је упрошћена читава реченична конструкција,
њена синтаксичка структура.
Још један пример: у самом оригиналу постоји калк: „...счастливо женил-
ся dans la force de l'âge (В расцвете сил (франц.), т. е. в моих теперешних летах
на молодой эстонке около того времени, когда я женился сам (в 1925 году)” (с.
33), који Петар Вујичић преводи такође калком: „...у најбољим годинама”
(ПВ, с. 58) и даје га у фусноти. Када је реч о преводу исте фразе код Наде
Шољан, треба истаћи да је она у овом случају употребила метод трансформа-
ције, изоставивши и француски калк, и његов превод.
4. Описни превод
Путем описног превода преводиоци су пренели значење етнографских и
друштвено-политичких реалија. Ни код Срба, ни код Хрвата не постоји таква
реалија као што су „валенки”. Дослован превод ове реалије (ваљенки), како је
то учинио Петар Вујичић, не значи ништа за изворног говорника српског јези-
ка. Описни превод је једини начин да се ефикасно пренесе значење ове речи,
што смо пронашли у преводу Наде Шољан (пустене чизмиме – сапоги из ва-
ляной шерсти): „Слышу, добросовестно скрипит под его валенками снег...”
(ДБ, с. 36) – „Чујем како под његовим ваљенкама јако шкрипи снег... ” (ПВ, с.
61); „Чујем како му снијег пуцкета под пустеним чизмима... ” (НШ, с. 76).
На овом месту би било неопходно дати коментар, будући да реалија има
хронолошки карактер.
5. Хипонимијски превод
Овај начин превођења користио се углавном за преношење термино-
лошких речи-реалија у случајевима када се у преводу не би давао пуни назив:
„Однажды на рыночной площади я нашел на книжном лотке русское издание,
подержанный „Толковый Словарь Живого Великорусского Языка” Даля в че-
тырех томах... ” (с. 240). У преводу Петра Вујичића даје се хипонимијски пре-
вод „... Даљев речник-тумач руског језика у четири тома” (ПВ, с. 151); док
Нада Шољан користи калковање: „…Дахловог Интерпретативног речника

живог руског језика у четири свеске” (НШ, с. 208).
6. Трансформациони превод
Код овог начина превођења долази до упрошћавања читаве реченичне
конструкције, њене синтаксичке структуре.
На овај начин су преведене етнографске и друштвено-политичке реа-
лије: „...счастливо женился dans la force de l’âge (В расцвете сил (франц.), т. е.
в моих теперешних летах на молодой эстонке около того времени, когда я же-
нился сам (в 1925 году)”. У преводу Наде Шољан изостављена је реалија и из-
мењена синтаксичка структура реченице: „...оженио младом Естонком отпри-
лике у доба кад сам се сам оженио” (НШ, с. 70).
Главни разлог изостављања реалије може бити у томе што преводиоци
датог дела нису имали потребну информацију о начинима превођења речи-ре-
алија.
Дакле, анализа истраживања показује да се ради о великом броју ре-
чи-реалија у тексту; речи-реалије имају функцију стварања културног оквира
дела и омогућују аутору да у потпуности реализује своју замисао. У текстови-
ма из опуса В. Набокова сусрећу се етнографске, ономастичке, друштвено-по-
литичке и географске реалије које аутор користи у циљу реконструисања ет-
нографских специфичности и колорита времена, а такође користи и специ-
фичне руске реалије, западноевропске и америчке културно маркиране речи.
Издвојили смо седам начина преношења значења речи-реалија у преводима
дела В. Набокова: транскрипцију, приближан превод, транслитерацију, калко-
вање, описни превод, хипонимијски превод и трансформациони превод. У
преводима Наде Шољан примећују се случајеви изостављања речи-реалија,
што резултира непотпуним преношењем укупне информације која је садржа-
на у значењу културно-маркиране јединице, те инојезичном читаоцу могу
остати неразумљиви поједини моменти приповедања.
Према томе, након извршене анализе може се закључити да интерпрета-
цију оригиналног уметничког дела у ауторизованом преводу детерминише
читав низ различитих фактора, условљених превасходно јединственом приро-
дом ауторизованог превода као таквог, концептуално-естетским специфично-
стима изворног (оригиналног) текста, те лингвокултуролошким специфично-
стима свих актера превода: аутора, преводиоца и читалаца.
Да бисмо одредили креолизацију модела културе у преводима на српски
и хрватски језик, важно је да решимо проблем „културне преводивости”, то
јест да утврдимо како се у преводу реализовало преношење културног, исто-
ријског, књижевног и животног контекста. Осим тога, потребно је решити пи-
тање формалних начина превођења као што су игра речи и звучна инструмен-
тација текста, као и питање стилске идентичности и самоидентичности писца.
Осим тога, анализом система речи-реалија у стваралаштву В. Набокова,
и начина њиховог превођења, долази се до следећег закључка:
Речи-реалије представљају веома специфичну, сложену и вишезначну
категорију лексичког система сваког језика.
Будући да су једна од најважнијих група безеквивалентне лексике, реа-
лије делују као својеврсни „чувари” и „носиоци” културолошке информације,
чиме се одређује њихова нарочита улога у уметничком делу.
Проблем јединствене класификације речи-реалија остаје, међутим, не-
решен, у основи свих постојећих класификација лежи предметни принцип.
Аутор користи речи-реалије ради стварања етнографских специфично-
сти приповедања, те колорита времена; В. Набоков користи не само специ-
фичне реалије југа, већ и општеамеричке реалије.
Писац користи реалије-туђице, позајмљене из других језика, које имају
велику улогу приликом детаљног описивања начина живота народа и његове
свакодневице, али које нису увек разумљиве инојезичном читаоцу, те је у том
случају неопходно књигу снабдети речником, или коментарима на свакој
страници.
У преводима дела В. Набокова сусрећу се следећи начини превођења
културолошки маркираних јединица: транскрипција, приближан превод,
транслитерација, описни превод, хипонимијски превод и трансформациони
превод.
Према фреквентности употребе различитих метода превођења речи-ре-
алија, најзаступљенија је транскрипција (32%), а најређи – трансформациони
превод (1%).
Честа употреба појединог метода превођења реалија не подразумева
увек и његову ефикасност. Транскрипција, на пример, уз поштовање свих пра-
вила, у већини случајева преноси само звучну форму речи, не дотичући се зна-
чења. Тако је и са транслитерацијом која преноси графички облик дате лекси-
чке јединице и која се све ређе користи приликом превођења безеквивалентне
лексике.
Како сваки од метода превођења има своје добре стране и своје недо-
статке, приликом превођења културолошки маркираних јединица треба при-
бегавати комбиновању различитих метода, не ограничавајући се само на је-
дан. Могуће су комбинације два или три метода, на пример, транскрипције и
описног превода, или се пак могу давати објашњења или коментари за сваку
реалију.
Изостављање или погрешан превод речи-реалија има за последицу не-

потпуно разоткривање укупног значења дате речи, чиме се инојезичном чита-
оцу онемогућује да схвати конотативне нијансе, наговештаје и алузије.
Превођење речи-реалија је стваралачки процес који од преводиоца за-
хтева висок ниво културе и културолошке припремљености.
Анализом у оквиру датог рада не исцрпљује се дубина предложене теме,
већ су расветљени само неки од аспеката улоге речи-реалија у уметничком
тексту. Овај рад може послужити као полазна основа за опширније истражи-
вање у области књижевног превођења.
БАРХУДАРОВ, 1975: Бархударов Л.С. (1975). Язык и перевод. Мocква: Международные

отношения.
ВИНОГРАДОВ, 1978: Виноградов В.С. (1978). Лексические вопросы перевода художес-
твенной прозы. Мocква: Издательство Московского университета.
ВЛАХОВ, ФЛОРИН, 1986: Влахов С., Флорин С. (1986). Непереводимое в переводе.
Мocква: Международные отношения.
Питања теорије превођења у иностраној лингвистици, 1978: Вопросы теории перево-
да в зарубежной лингвистике (1978). Москва: Международные отношения.
Питања теорије уметничког превода, 1971: Вопросы теории художественного пере-
вода (1971). Москва: Художественная литература.
ГАЛЕЕВА, 1997: Галеева Н.Л. (1997). Основы деятельностной теории перевода.
Тверь: Тверской государственный университет.
ГИББЕНЕТ, 1991: Гюббенет И.В.(1991). Основы филологической интерпретации ли-
тературно- художественного текста. М.: Издательство МГУ.
КАЗАКОВА, 1989: Казакова Т.А. (1989). „Роль речемыслительного стереотипа в худо-
жественном переводе”. У: Перевод как процесс и как результат: язык, куль-
тура, психология (стр. 51–57). Калинин: Калининский государственный
университет.
КОЛЕСНИКОВА, 2001: Колесникова В.С. (2001). „К проблеме художественного перево-
да как речемыслительной деятельности”. У: Мир языка и межкультурная ком-
муникация /Материалы международной научно-практической конференции
(часть 1, стр.147–153). Барнаул: Изд-во БГПУ.
НАБОКОВ, 1995: Набоков В. В. (1995). Друге обале. Превео са руског Петар Вујичић.
Градац: АЛЕФ.
НАБОКОВ, 1999а: Набоков В.В. (1999). Другие берега. М.: Слово/Слово.
НАБОКОВ, 1999б: Набоков В.В. (1999). Память, говори. Перевод с английского Сер-
гея Ильина. У: Собрание сочинений американского периода в 5 т. (т. 5). Мос-
ква: Симпозиум.
НАБОКОВ, 2002: Набоков В. В. (2002). Говори, сјећање! С енглеског превела Нада
Шољан. Ријека: „Отокар Кершовани” д.о.о.
РИЗУН, 1982: Ризун В.В. (1982). К вопросу о социально-культурной адаптации ху-
дожественного произведения. У: Теория и практика перевода. Киев: Вища
школа.
ФЕДОРОВ, 1983: Федоров А.В. (1983). Основы общей теории перевода. Москва: Вы-
сшая школа.
Larisa I. Razdobudko-Chovich
MODELS OF KULTURE IN NABOKOV’S MEMOIRS

AND TRANSLATION MEMOIRS
IN SERBIAN AND CROATIAN LANGUAGE5
Summary
The paper presents an analysis of two Serbian translations of V. Nabokov's mem-
oirs, that is the translation of the novel “Другие берега” (“The Other Shores”) published in
Russian as an authorized translation from the original English version “Conclusive
Еvidence”, and the translation of Nabokov's authorized translation from Russian to English
entitled “Speak, Memory”. Creolization of three models of culture in translation from the
two originals ¯ Russian and English ¯ is presented. Specific features of the two Serbian
translations are analyzed, and a survey of characteristic mistakes caused by some specific
characteristics of the source language is given. Also, Nabokov's very original approach to
translation which is quite interpretative is highlighted.
Key words: literary translation, auto-translation, authorized translation, culture-spe-
cific realia, word play, audio dimension of the text.
5
УДК:811.111'371:159.942 ; 378.147::811.111
ИД: 195287052
ДОЦ. ДР БИЉАНА Б. РАДИЋ БОЈАНИЋ1

Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет
Одсек за англистику
УСВАЈАЊЕ МЕТАФОРИЧКИХ ИЗРАЗА ИЗ ДОМЕНА

ВРЕМЕНСКИХ ПРИЛИКА2
Сажетак. У овом раду се прво излаже теоријска основа везана за постула-

те когнитивне лингвистике, нарочито за теорију појмовне метафоре, на основу које
један појам разумемо помоћу неког другог, искуствено ближег појма, при чему су ис-
куствено ближи појмови веома често конкретни, а искуствено даљи појмови апстрак-
тни. Потом се представљају главни ставови везани за примену појмовне метафоре у
настави вокабулара страног језика, при чему се нагласак ставља на индуктивни при-
ступ који не подразумева представљање теорије појмовне метафоре ученицима у на-
ставном процесу. Напослетку, даје се пример како студенти на часу разумевају и ту-
маче метафоричке изразе из домена временских прилика који припадају надређеној
метафори ЉУДСКО РАСПОЛОЖЕЊЕ / ПОНАШАЊЕ СУ ВРЕМЕНСКЕ ПРИЛИКЕ, као и како их
користе у задатој говорној вежби са афективном димензијом.
Кључне речи: когнитивна лингвистика, појмовна метафора, ЉУДСКО РАСПО-
ЛОЖЕЊЕ / ПОНАШАЊЕ СУ ВРЕМЕНСКЕ ПРИЛИКЕ, настава страног језика, натуралистичко
истраживање, посматрање, дневник наставе.
1
radic.bojanic@gmail.com
2
Рад је урађен у оквиру пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја
Републике Србије бр. 178002 Језици и културе у времену и простору.
УВОД
Метафора као когнитивни инструмент први пут је дефинисана у књизи

Лејкофа и Џонсона Metaphors We Live By (Лејкоф и Џонсон, 1980) и представ-
ља прекретницу у језичком истраживању и анализи. Од изузетног значаја је
чињеница да се метафора више не види као стилска фигура већ се посматра
као једна од најосновнијих, коренских појава због које мишљење и језик јесу
искључиво метафоричке природе, „будући да се појмови о којима је реч не
могу разумети на дослован начин. … Тако је метафора пре свега ствар мишље-
ња и деловања, а тек секундарно ствар језика – одакле и термин ’појмовна ме-
тафора’” (Кликовац, 2000: стр. 34).
Пример којим Лејкоф и Џонсон почињу књигу јесте метафора РАСПРАВА
ЈЕ РАТ (ARGUMENT IS WAR), покушавајући да илуструју до ког степена метафора
прожима свакодневне изразе одражавајући у језику и сâмо мишљење о РА-
СПРАВИ. На тај начин они показују да, иако није посреди физички сукоб, ра-
справа се концептуализује и у језику изражава помоћу појма РАТА. Тако се ра-
справа види као вербална битка, где особу са којом се свађамо доживљавамо
као противника, где нападамо туђе аргументе, припремамо стратегије и на
крају добијамо или губимо. Осим ове метафоре, у језику постоји још много
других сличних примера који илуструју суштинску метафоричку природу
мишљења и језика. Другим речима, метафора је механизам на основу којег је-
дан појам разумемо помоћу неког другог, искуствено ближег појма, при чему
су искуствено ближи појмови веома често конкретни, а искуствено даљи пој-
мови апстрактни. „Овај пренос нашег искуства са добро познатим предметима
и догађајима још је битнији кад су у питању апстрактне категорије као што су
емоције” (Унгерер и Шмид, 1996: стр. XII) а људско искуство везано за кон-
кретне догађаје и дешавања у свету помаже да се баш те апстрактне категорије
лакше разумеју и изразе у језику.
Сама теорија појмовне метафоре веома је сложена, а метафора као њен
основни конструкт састоји се од неколико суштинских појмова које је потреб-
но дефинисати и објаснити. Метафора се састоји од изворног домена (енг.
source domain) и циљног домена (енг. target domain), при чему је изворни до-
мен конкретнији, искуствено ближи и често повезан са физичким искуством,
а циљни домен је искуствено даљи и апстрактнији. Повезивање одређеног из-
ворног домена са одређеним циљним доменом мотивисано је искуством, тј.
утеловљеним искуством.
Све метафоре се реализују кроз метафоричке језичке изразе (енг. meta-
phorical linguistic expressions), које Кевечеш (Кевечеш, 2002: стр. 4) дефини-
ше као речи или друге језичке изразе који потичу из језика или терминологије
конкретнијег појмовног домена – изворног домена. Веза између изворног и
Биљана Б. Радић Бојанић: Усвајање метафоричких израза… 267
циљног домена успоставља се низом пресликавања (енг. mapping) различитих

аспеката оба домена. Оно што је такође веома занимљиво јесте чињеница да се
метафоре, осим кроз језик, могу реализовати и на друге начине. Наиме,
„ако је појмовни систем који управља тиме како ми доживљавамо свет,
како мислимо, и како се понашамо делимично метафоричан, онда и (пој-
мовне) метафоре морају бити реализоване не само у језику него и у мно-
гим другим областима људског искуства” (Кевечеш, 2002: стр. 57).
То се, на пример, види у томе да се друштвена и пословна лествица у

многим компанијама одражава на локације канцеларија запослених. Тако
службеници нижег ранга обично имају канцеларије на нижим спратовима,
док су директори и управа смештени на горњим спратовима, што је, у ствари,
одраз вертикалне метафоре МОЋ ЈЕ ГОРЕ.
Попут других теоријских лингвистичких конструкта, и појмовна мета-
фора се показала као плодно тлe у домену наставе страног језика, што је међу
првима уочила Лазар (Лазар, 1996), која објашњава ту идеју тако што каже да
су пренесена значења свакако неизбежан и саставни део лексикона изворних
говорника, због чега су они способни да разумеју и произведу пренесена зна-
чења речи. Из овога она закључује да је то веома битна вештина коју и учени-
ци страног језика треба да савладају. Пошто је груписање јединица вокабулара
у лексичке скупове установљена процедура у настави вокабулара, поставља се
питање да ли би се успех у учењу и усвајању вокабулара повећао ако би уче-
ници учили вокабулар и по метафоричким скуповима. Оно што је значајно и
код лексичких и код метафоричких скупова јесте систематизација јединица
вокабулара и увођење смислених мрежа односа које ученицима неизмерно по-
мажу да огромну количину нових речи и значења која треба да савладају у
страном језику сместе у неки оквир који указује на структуру сличну структу-
ри менталног лексикона говорника матерњег језика. Саме појмовне метафоре
у учионици могу да буду од вишеструке користи, па тако Литлмор (Литлмор,
2001) тврди да се увођењем метафора обогаћује језичка продукција и укупно
побољшава комуникативна компетенција тиме што ученици почињу да боље
разумевају метафоричке изразе.
Пошто ученици немају компетенцију изворног говорника циљног јези-
ка, неће увек моћи да ментално обраде пренесена значења на исти начин као
изворни говорници; понекад ће имати користи од аналитичког, испитивачког
приступа, који Литлмор и Лоу (Литлмор и Лоу, 2006) називају метафоричко
размишљање (енг. figurative thinking). Они га дефинишу као процес поставља-
ња питања који се заснива на претпоставци да непозната фраза можда има пре-
несено значење, или који истражује какве су импликације у употреби метафо-
ричког израза. Кад неизворни говорници наиђу на изразе чија значења не
знају, или изразе које немају у сопственом матерњем језику, они морају да их
анализирају пажљивије, а често се деси и да успоре током читања текста који

садржи овакве фразе. Ово се вероватно дешава јер ученици покушавају да ана-
лизирају појединачне елементе у изразу, или зато што постављају себи низ пи-
тања која ће их можда довести до правог значења (Литлмор и Лоу, 2006: стр.
4). Но, приликом описа и анализе оваквог процеса мора се узети у обзир неко-
лико битних ставки: (1) цело значење израза не може увек да се утврди на
основу контекста; (2) контекст може да искључи нека могућа значења, али у
основи и читалац и писац опет морају да одлуче да ли су преостала значења ре-
левантна; (3) већи део процеса одлучивања је подсвестан, те му је стога тешко
прићи и анализирати га.
Разумевање пренесеног значења захтева од ученика да повезује два ра-
зличита елемента и да направи читав низ језичких инференција, при чему тај
процес декодирања пренесеног значења укључује откривање прикривених ве-
за у исказу путем процеса инференције. Из овог се види да пред ученицима
стоји веома захтеван задатак чије спровођење у настави подразумева повратак
на теоријска сазнања о природи и функционисању појмовне метафоре, али се
поставља питање колико тога је у ствари потребно пренети ученицима. По-
стоји општа сагласност да се основни поступак у процесу наставе своди на по-
дизање свести о метафори тако што ће се ученицима скренути пажња да мета-
форе прожимају језик, тј. да нису само поетски механизам. Велико питање је
колико теоријске основе треба понудити студентима да би се побољшало ра-
зумевање, а да се не загуше информацијама. Литлмор (Литлмор, 2004) је
истраживала два приступа овом проблему: у првом је ученицима објашњена
теорија, наведене су неколике доминантне метафоре и онда су контекстуали-
зоване метафоре тумачене, док су у другом приступу ученици анализирали ди-
ректно метафоре у контексту, радили задатке који се на њих наслањају, разго-
варали о њима, али се укључивало мало теорије, јер су се ученици ослањали на
индукцију и дедукцију. Литлмор (Литлмор, 2004) је установила да су ученици
који су суделовали у експерименту где је приступ био заснован на излагању
теорије примећивали углавном реторичке метафоре у даљем раду, а остале,
много свакодневније метафоре су превидели. Насупрот тога, други приступ,
заснован на индукцији, показао је да су ученици постигли много већи успех и
дубље разумевање материје.
Литлмор и Лоу (Литлмор и Лоу, 2006: стр. 24–25) детаљније описују
приступ који се ослања на индукцију полазећи од чињенице да, бар што се ти-
че једноставнијих преноса значења, проста питања везана за изглед, функцију,
положај, итд. могу да ученицима помогну у великој мери да одгонетну прене-
сена значења речи и израза којима баратају. С друге стране, неки изрази ће и
даље остати непознати, често зато што ученици не знају основно значење ре-
чи, или зато што је изворни појам архаичан или уско стручан. Сам процес по-
стављања питања укључује јасна и директна питања о основном значењу речи,

те ученике може макар делимично да усмери у правом правцу. Ова питања та-
кође могу да покрену и дубље разумевање и обраду информација, при чему се
ученици активно баве датом темом, постављају питања везана за њу и смисле-
но је повезују са другим темама. Овакав приступ је неопходан уколико ученик
жели да консолидује и интегрише значење речи у постојеће знање, а, уопште-
но говорећи, учење је успешније и боље када се подаци обрађују на такав на-
чин. Овакав метод усвајања вокабулара свакако не тежи да замени остале по-
ступке, него да их допуни, те се сматра да он није посебан, одвојен програм,
него треба да се интегрише са осталим приступима у настави страних језика
(Боерс, 2000).
У погледу систематизације јединица вокабулара Холм (Холм, 2004) је
установио да наставник који сакупи речи и изразе који произлазе из одређене
метафоре и предаје их заједно, повезане у исто метафоричко поље, може да
постигне боље резултате, а ученици могу боље да их запамте, него наставник
који из текста бира јединице вокабулара, једну по једну. Повезивање метафо-
ре и наставничке праксе помаже ученицима да схвате да значење у страном је-
зику функционише по неким принципима, што је од пресудне важности за
промену ученичких убеђења да је вокабулар насумичан део у настави страног
језика и да не функционише по правилима, за разлику од граматичког систе-
ма. Овим ученици могу да стекну сигурност и уверење да је и вокабулар, као и
граматика страног језика, савладива материја на чије се принципе и правил-
ности могу ослонити. Боерс (Боерс, 2000: стр. 563) наводи аргументе који по-
државају употребу овог приступа и указују на његову корисност: (1) учење во-
кабулара се одвија кроз визуализацију, поред обраде вербалног садржаја, што
је још један начин да се олакша и убрза касније присећање и одазив приликом
употребе нових јединица вокабулара; (2) улагање когнитивног напора ради
идентификације изворних домена и процене категоризације подстиче дубин-
ску когнитивну обраду, што побољшава памћење јединица вокабулара; (3)
примена метафоричких тема као категорија пружа оквир за лексичку органи-
зацију, што олакшава учење вокабулара наспрам насумичних спискова.
У складу са описаним постулатима теоријске и примењене когнитивне
лингвистике, у овом се раду приказује пример обраде групе метафоричких
израза из домена временских прилика који припадају надређеној метафори
ЉУДСКО РАСПОЛОЖЕЊЕ / ПОНАШАЊЕ СУ ВРЕМЕНСКЕ ПРИЛИКЕ, дају се примери
вежби које су на часу коришћене и описују се реакције студената на метафо-
рички инпут. Истраживање је рађено са групом од 20 студената прве године
Енглеског језика и књижевности током школске 2007/08. у склопу наставе на
предмету Обједињене језичке вештине.
МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА
С обзиром на то да је циљ овог истраживања првенствено био уста-

новљавање исправности претпоставке да појмовна метафора и разумевање
принципа појмовне метафоре могу да помогну ученицима страног језика при-
ликом усвајања вокабулара, права сазнања о успеху или одсуству успеха у
примени ове методе нису могла да се добију искључиво статистичким подаци-
ма. Разлог за то лежи у самом устројству људског појмовног система, који сва-
како не може да се испита простим тестирањем и бодовањем, нити се његов
развој и промене могу увидети само спољашњим посматрањем без учество-
вања.
Натуралистичко истраживање (енг. naturalistic inquiry) усредсређује се
на понашање људи у природном окружењу и посматра како се они понашају у
њему (Талис Овен, 2008). Једна од главних поставки оваког приступа јесте
схватање да је стварност вишеструка и друштвено условљена, што донекле
оспорава позитивистичка становишта да је истина само једна и истраживачи
једино треба да је открију (Линколн и Губа, 1985: стр. 24–32). Натуралистичка
парадигма стварност види као субјективан феномен, те је зато веома интере-
сантно истражити начине на које се људска комуникација одвија и како се
знање унутар те комуникације конструише и представља. Натуралистичко
истраживање заснива се на схватању да је контекст од суштинске важности у
разумевању људског понашања (што је од нарочитог значаја у домену социо-
лошких и антрополошких истраживања), као и да учење о људском искуству
ван природног контекста није могуће, јер права слика о сложености људске
интеракције може тек да се добије у свакодневном окружењу, а не у контроли-
саним лабораторијским условима (Ајзнер, 1991: стр. 32–33).
Улога самог истраживача у оквиру ове парадигме од суштинског је зна-
чаја – да би разумео истраживане појаве, истраживач мора да се налази у сре-
дини коју истражује и да комуницира са људима које покушава да разуме.
Истраживање, стога, повезује и преплиће истраживача и истраживане субјекте
до те мере да постају нераздвојни, при чему је потпуно природно да субјекти
утичу на истраживачево разумевање онога што посматра и на начин на који се
сами резултати истраживања тумаче. Објективно учешће није могуће, јер
истраживач не може да раздвоји своја искуства од онога што посматра, те се
мора закључити да ниједан истраживач који ради под окриљем натуралистич-
ке парадигме није неутралан (Ајзнер, 1991: стр. 33–34). Анализа добијених
података заснива се на утемељеној теорији, што истраживачу омогућава да
своје резултате стави у шири контекст. Сами резултати се описују и пред-
стављају у оном облику који омогућава изузетно детаљан опис људског пона-
шања, при чему се тумачења резултата представљају као искуства учесника у

истраживању (Ајзнер, 1991: стр. 35).
Посматрање (енг. observation) је један од најстаријих и најосновнијих
метода истраживања и заснива се на сакупљању утисака о свету који истражи-
вача окружује, при чему истраживач користи сопствена чула, нарочито вида и
слуха, да би на систематичан и сврсисходан начин нешто сазнао о појавама
које га окружују (Мaкечни, 2008). У квалитативном истраживању посматрање
има за циљ опис искустава учесника у истраживању, јер претпоставља да је по-
нашање сврсисходно и да одражава дубље вредности и убеђења (Ричардс,
2003: стр. 106). Овакво посматрање одвија се у природном окружењу (у овом
случају у питању је учионица), где се контакт између истраживача и учесника
у истраживању бележи на неколико начина: аудио или видео снимањем, или
вођењем дневника посматрања (енг. journal). У сваком случају, посматрање је
истраживачко по природи, јер жели да открије непредвиђене појаве. Сам про-
цес наглашава значења која учесници придају активностима и догађајима, што
истраживач касније покушава да разуме и растумачи.
Посматрање зависи од способности посматрача (што наново истиче
улогу истраживача као инструмента истраживања) да уочи, контекстуализује
и растумачи појаве које види, као и да протумачи податке које добија. Стога је
од изузетне важности да истраживач води детаљан дневник у коме ће да беле-
жи и спољашње догађаје у којима су учествовали сами учесници истраживања,
њихове реакције, али и сопствена унутрашња размишљања која ће касније би-
ти сјајна основа за тумачење целокупних резултата добијених на овакав начин
(Патон, 2002: стр. 302–304, нарочито пример на страни 304). Тако је у случају
овде описаног истраживања ауторка током наставног процеса водила исцрпан
дневник у коме је бележила, током и после сваког часа, реакције студената на
метафорички инпут, њихове одговоре и тумачења, као и начине на које су ра-
дили задате вежбе, што се даје у наредном одељку чланка.
НАСТАВА – ПРИМЕР УСВАЈАЊА

ПОЈМОВНЕ МЕТАФОРЕ
Група метафора и метафоричких израза које је ауторка обрађивала са

студентима односи се на временске прилике (изворни домен) и људска распо-
ложења и особине карактера (циљни домен). Ова група метафора не само да
показује како се апстрактна категорија као што је људско расположење поима
путем много конкретније појаве као што су временске прилике, него и илу-
струје врло значајну улогу људског телесног искуства у успостављању веза из-
међу конкретног и апстрактног. Осим што људи инстинктивно осећају да про-
мене временских прилика утичу на њихово расположење, неколика
психолошка истраживања су емпиријски потврдила ову везу и корелацију (в.

Хауарт и Хофман, 2011; Келер и др., 2005). Ове студије су показале да лепо
време (више температуре или виши притисак) позитивно утиче на располо-
жење и памћење, док истовремено смањује анксиозност и лоше расположење.
С друге стране, већа влага у ваздуху и падавине смањују концентрацију и по-
већавају поспаност.
Анализа језичких реализација оваквих искустава и поимања утврдила је
да је метафора ЉУДСКО РАСПОЛОЖЕЊЕ / ПОНАШАЊЕ СУ ВРЕМЕНСКЕ ПРИЛИКЕ део
већег метафоричког система СПОЉАШЊИ УСЛОВИ СУ КЛИМА (Лејкоф, 1994). Та-
ко су Радић и Халупка-Решетар (2006) установиле да временске метафоре
које се односе на расположење или понашање људи заиста одражавају корела-
цију између временских прилика и расположења, али са напоменом да је и ова
корелација, као и њена језичка реализација, културолошки условљена европ-
ском климом и временским приликама. Претпоставља се да у другачијој кли-
ми, где различите временске прилике утичу на живот људи другачије него што
је то случај у Европи, поимање времена и корелација са људским располо-
жењем и понашањем било би коренски другачије.
Ово су све подаци који су од изузетног значаја за припрему часа који се
заснива на метафорама везаним за временске прилике, пошто студенти треба
да схвате колико је овај изворни домен битан за људски живот и колико се
одражава на концептуализацију, што им може помоћи да лакше схвате и брже
усвоје метафоричка значења. У овом случају студенти су имали задатак да
придеве о временским приликама (breezy, cold, dull, foggiest, frosty, hazy, icy,
stormy, sunny, warm, wet) употребе у дијалогу двоје људи о одмору, при том во-
дећи рачуна и о метафоричком значењу придева и о колокацијском ограни-
чењу које тај придев можда има у датом контексту. Ауторка није студентима
унапред ништа говорила о томе како се утицај времена на расположење и по-
нашање одражава на језик, него је прво студентима дала прилику да сами по-
кушају да пронађу тачне одговоре ослањајући се на своје искуство и језичко
знање.
Happy holidays3
Characters:
Anne: a woman of about 40. Pleasant, enthusiastic, cheerful and friendly
with A __________ manner and a B __________ smile.
Peter: Anne’s husband. In contrast to her, he does not show his feelings
easily, and can sometimes seem rather C __________.
3
Задатак преузет из Лазар, 2003: стр. 20–21.
Anne: So, have you had any more thoughts about where we should go on
holiday this year?
Peter: (with a D __________ look) I’ve told you, Anne. I’ve been far too
busy to think about it.
Anne: I know you have, darling, but I do think we need to start planning.
Peter: Oh, all right. Well, what about Greece? They always give us such a E
__________ welcome on the island – they really are friendly people.
Anne: It’s just the heat, though, in the summer. I really find it unbearable.
Peter: Well, what about Italy then? Although I suppose that could be hot,
too! I know we went about 20 years ago, but I’ve only got a F __________ memory
of it. All I can remember was the food and that museum in Florence. Can you
remember what it was called? You know, the one with those wonderful paintings?
Anne: I haven’t got the G __________ idea what it was called, Peter! I found
it rather H __________, to tell you the truth.
Peter: (in an I __________ voice) You should show more interest in art,
dear. Life isn’t just about animals and the countryside.
Anne: But that’s what I’m most interested in! In fact, what about a camping
holiday this year?
Peter: Ugh! It’s so uncomfortable.
Anne: Oh, Peter, don’t be so J __________! Can’t you be a bit more
enthusiastic? If we went camping, we’d be so close to nature.
Peter: (with K __________ contempt) Too close, as far as I’m concerned.
Anne: Oh, dear! Why does our relationship always become so L
__________ when we have to decide about holidays?!
Овај задатак, по признању студената, показао се као прилично тежак,

јер су они за неколико празнина рекли да им се уклапа више одговора, као и
да значења неких придева просто не могу да примене ни на једну празнину
пошто не могу да схвате које метафоричко значење имају.
Ослањајући се на индуктиви приступ у настави метафоричког вокабу-
лара, ауторка је потом покушала да студентима помогне групишући придеве
по значењу: позитивно значење имају придеви warm, sunny, breezy, негативно
значење имају придеви icy, cold, dull, frosty, wet, док се придеви foggy и hazy
односе на смањену видљивост. Након овога ауторка је студентима поставила
следећа питања: зашто придеви warm, sunny, breezy имају позитивно значење?
Зашто придеви icy, cold, dull, frosty, wet имају негативно значење? На овај на-
чин студенти би анализом значења груписаних придева могли да закључе који
су заједнички именитељи за поменуте групе, што би им помогло да проникну
у значења и реше задатак.
Након краћег размишљања и међусобног разговора, студенти су врло

лако и брзо одговорили да прва група носи позитивно значење, јер се човек
осећа лепо и пријатно када је леп и сунчан дан, а да друга група носи негативно
значење, јер човеку није лепо када је хладан, мокар и кишан дан. На питање у
вези са придевима који се односе на маглу студенти нису могли да дају преци-
зан одговор, па је ауторка помогла објашњењем да магла свакако значи
смањену видљивост, па отуд метафоричка значења придева foggy и hazy. На
питање „шта би онда могао да значи придев stormy?” студенти су са малом за-
дршком рекли да је у питању нешто што има много енергије, што прави доста
буке и што није пријатно. Након ових објашњења студенти су се вратили
првобитном задатку и у групама веома брзо и лако придеве ставили у одгова-
рајуће празнине. Приликом проверавања ауторка им је скренула пажњу на
чињеницу да су неки од ових придева колокацијски условљени (нпр. the
foggiest idea), као и на то да неке празнине заиста могу да имају више од једног
тачног решења (нпр. icy contempt, cold contempt) уколико се значење придева
уклапа у реченични и текстуални контекст.
Пред крај часа студенти су подељени у парове, када су добили задатак да
једни другима постављају питања користећи циљни вокабулар, при чему се од
њих тражило да им одговори буду искрени и лични. На тај начин покривени
вокабулар је требало да добије личну димензију и да га студенти везују уз
сопствене емоције и ставове, што свакако повећава могућност памћења тих је-
диница и касније лакшег присећања и употребе (Торнбери, 2002: стр. 26). Та-
ко су студенти једни друге питали Do you have a sunny disposition? Were you
given a warm welcome when you went on holiday? итд. Одговори су били лични
и веома маштовити, премда не увек истинити, али се дало приметити да при-
ликом спонтаног одговарања студенти нису користили много израза научених
на том часу, што је свакако и било за очекивати, јер је ипак потребно да прође
неко време да би се вокабулар интернализовао.
Закључак
Јасно је да тек вишемесечни инпут и структурисан рад са студентима
даје видљивије и трајније резултате, али охрабрује чињеница да и након неко-
лико часова студенти почињу да разумевају устројство метафоричког система.
Значајно је то што они показују да могу да успешно користе метафоричке из-
разе и на рецептивном нивоу, кад их групишу по значењу или када попуњавају
празнине, и на продуктивном нивоу, кад их користе приликом постављања пи-
тања и давања одговора. Иако су ово све примери потпуно свесног и намерног
коришћења метафоричких израза, може се претпоставити да ће временом сту-
денти интернализовати ове и друге метафоре, те ће изградити и повећати своју
способност да вешто препознају и разумеју метафоре и метафоричке изразе
приликом читања или слушања, као и способност да самостално у писању и го-

вору употребљавају устаљене, али и креативне реализације многих учесталих
и мање фреквентних метафора.
БОЕРС, 2000: Boers, F. (2000). “Metaphor Awareness and Vocabulary Retention”. У:

Applied Linguistics (књ. 21/4; стр. 553–571).
АЈЗНЕР, 1991: Eisner, E. W. (1991). The Enlightened Eye. Qualitative Inquiry and the
Enhancement of Educational Practice. New York: Macmillan Publishing.
МAКЕЧНИ, 2008: F. McKechnie, L. E. (2008). “Observational Research”. У: The Sage
Encyclopedia of Qualitative Research Methods. Thousand Oaks: SAGE
Publications. http://www.sage-ereference.com/research/Article_n295.html. Стра-
ница посећена 7. 12. 2008.
ХАУАРТ И ХОФМАН, 2011: Howarth, E. & Hoffman, M. S. (2011). “A multidimensional
approach to the relationship between mood and weather”. У: British Journal of
Psychology (књ. 75/1; стр. 15–23).
ХОЛМ, 2004: Holme, R. (2004). Mind, Metaphor and Language Teaching. Basingstoke:
Palgrave Macmillan.
КЕЛЕР И ДР., 2005: Keller, M. C. et al. (2005). “A Warm Heart and a Clear Head. The
Contingent Effects of Weather on Mood and Cognition”. У: Psychological Science
(књ. 16/9; стр. 724–731).
КЛИКОВАЦ, 2000: Кликовац, Д. (2000). Семантика предлога. Београд: Филолошки
факултет.
КЕВЕЧЕШ, 2002: Kövecses, Z. (2002). Metaphor. A Practical Introduction. Oxford: Ox-
ford University Press.
ЛЕЈКОФ, 1994: Lakoff, G. (1994). Master Metaphor List. Доступно на: cogsci.berke-
ley.edu/lakoff. Страница посећена 28. 1. 2005.
ЛЕЈКОФ И ЏОНСОН, 1980: Lakoff, G. and Johnson, M. (1980). Metaphors We Live By.
Chicago, London: University of Chicago Press.
ЛАЗАР, 1996: Lazar, G. (1996). “Using Figurative Language to Expand Students’
Vocabulary“. У: ELT Journal (књ. 50/1; стр. 43–51).
ЛАЗАР, 2003: Lazar, G. (2003). Meanings and Metaphors. Cambridge: Cambridge
University Press.
ЛИНКОЛН И ГУБА, 1985: Lincoln, Y.S. and Guba, E. G. (1985). Naturalistic Inquiry.
Thousand Oaks: Sage Publications.
ЛИТЛМОР, 2001: Littlemore, J. (2001). “Metaphoric Intelligence and Foreign Language
Learning”. Humanizing language teaching 3.2. http://www.hltmag.co.uk/mar01/
mart1.htm. Страница посећена 20. 7. 2006.
ЛИТЛМОР, 2004: Littlemore, J. (2004). “The Misinterpretation of Metaphor by Internatio-

nal Students at a British University: Examples, Implications, and Possible Reme-
dies“. Humanizing language teaching 6.3. http://www.hltmag.co.uk/sept04/
sart6.htm. Страница посећена 12. 9. 2007.
ЛИТЛМОР И ЛОУ, 2006: Littlemore, J. and Low, G. (2006). Figurative Thinking and
Foreign Language Learning. Basingstoke: Palgrave Macmillan.
ПАТОН, 2002: Patton, M. Q. (2002). Qualitative Research and Evaluation Methods.
Thousand Oaks, London, New Delhi: Sage Publications.
Радић-Бојанић, Б. (2010). „Усвајање оријентационих метафора у страном језику”.
Методички видици (књ. 1; стр. 105–112). Нови Сад: Филозофски факултет.
РАДИЋ И ХАЛУПКА-РЕШЕТАР, 2006: Radić, B. and Halupka-Rešetar, S. (2006). “Metaphor
and metonymy in some weather-related terms in English”. У: English Language
and Literature Studies: Interfaces and Integrations, књ. 1 (Расулић, К. и Трбоје-
вић, И. ур.). Београд: Филолошки факултет, стр. 297–306.
РИЧАРДС, 2003: Richards, K. (2003). Qualitative Inquiry in TESOL. Houndmills: Palgrave
Macmillan.
ТОРНБЕРИ, 2002: Thornbury, S. (2002). How to Teach Vocabulary. Harlow: Pearson
Longman.
ТАЛИС ОВЕН, 2008: Tullis Owen, J.A. (2008). “Naturalistic Inquiry”. The Sage
Encyclopedia of Qualitative Research Methods. Thousand Oaks: SAGE Publica-
tions. http://www.sage-ereference.com/research/Article_n280.html. Страница по-
сећена 7. 12. 2008.
УНГЕРЕР И ШМИД, 1996: Ungerer, F. i Schmid, H. J. (1996). An Introduction to Cognitive
Linguistics. London, New York: Longman.
Biljana B. Radić Bojanić
THE ACQUISITION OF METAPHORICAL

EXPRESSIONS FROM THE DOMAIN OF WEATHER4
Summary
This article focuses on theoretical and applied aspects of cognitive linguistics, es-
pecially one of its main tools, conceptual metaphor, which is no longer seen as a literary
device, but as an essential mechanism of human cognition that maps features of concrete
domains onto abstract ones. The potentials of such a theoretical construct in foreign lan-
guage teaching are infinite if students are educated and trained to recognize and understand
metaphors and metaphorical expressions. This will eventually lead to the internalization of
metaphor sets and will be consequently reflected in productive language skills, speaking
and writing, where foreign language students will display their skills in metaphor use. The
article offers an example from the teaching process, where it is shown how foreign lan-
guage students react when they encounter the metaphorical expressions from the domain
of weather, how they interpret the meanings of these expressions and how they eventually
use the given linguistic input in their own speech. The potential of the research results is
quite great: the findings could influence foreign language coursebooks in the sense of the
development of figurative thinking with students. The aim would be to help students in-
crease the knowledge of the foreign language and eventually make them independent and
autonomous language learners.
Key words: cognitive linguistics, conceptual metaphor, HUMAN MOOD/ BEHAVIOUR
IS WEATHER, foreign language teaching, naturalistic inquiry, observation, journal.
4
Рад је примљен 3. септембра 2012, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције
УДК: 81'373
ИД: 195288332
АСС. МР БРАНИСЛАВА М. ДИЛПАРИЋ1

О МЕРОНИМИЈИ2
Сажетак. Упркос дугој традицији проучавања које датира још од периода

античке грчке филозофије, а од двадесетог века се спроводи и из перспективе више
стручних дисциплина, однос између делова и целина, тзв. меронимија, партонимија
или однос део–целина, и даље изазива бројне нејасноће и најразличитије полемике.
Штавише, у науци данас још увек нема опште сагласности ни када је тумачење основ-
них појмова ’део’ и ’целина’ у питању, ни када је у питању одређење статуса и дефи-
нисање њиховог међусобног односа. На пољу лексикологије меронимији се традицио-
нално поклања много мање пажње него другим врстама парадигматских односа у
лексикону (синонимији, антонимији, хипонимији), јер се овај однос пре види као део
знања о свету него као део знања о језику. Последњих деценија, међутим, када се се-
мантичке теорије мање баве логичким односима међу речима и пропозицијама и ви-
ше су фокусиране на интерфејс између језика и ума, бришући границу између поме-
нуте енциклопедијске и речничке информације, повећава се интересовање и за ову
врсту семантичког односа.
У лингвистичкој литератури на српском језику о меронимији се још увек
ређе говори. У овом раду, стога, износи се један део теоријских разматрања о меро-
нимијском односу, базиран углавном на гледиштима неколицине англосаксонских ау-
тора.
Кључне речи: лексикон, меронимија, партонимија, однос део–целина, ме-
рономија, партономија, мероним, партоним, холоним.
1
danya@open.telekom.rs
2 Радје резултат истраживања у оквиру пројекта бр. 178019 Министарства просвете и
науке Републике Србије.
„Посматрано са семантичког аспекта, лексичка структура једног

језика ¯ структура његовог лексикона ¯ може се сматрати мре-
жом смисаоних односа: она је попут паукове мреже у којој свака
нит представља један такав однос, а сваки спој у мрежи различиту
лексему.”
(Лајонс, 1995: стр. 102)
1. УВОД
1. 1. Упркос дугој традицији проучавања које датира још од периода ан-

тичке грчке филозофије, а од двадесетог века се спроводи и из перспективе
више стручних дисциплина (логика/филозофија, психологија, лингвистика,
визуелна перцепција, вештачка интелигенција и др.), однос између делова и
целина, тзв. меронимија, партонимија или однос део–целина,3 и даље иза-
зива бројне нејасноће и најразличитије полемике (Герстл и Прибенау, 1995:
стр. 865). У науци данас још увек не постоји једна општеприхваћена теорија о
овом семантичком односу која би и обухватила, и објаснила све аспекте њего-
ве „нарочито мистериозне и контроверзне” природе (Ајрис и др., 2009: стр.
261), већ само обиље (могућих) фрагмената једне такве теорије који се огле-
дају у мноштву приступа овој проблематици, бројним терминолошким ва-
ријантама и, нарочито, недостатку опште сагласности и када је тумачење ос-
новних појмова ’део’ и ’целина’ у питању, и када је у питању одређење статуса
и дефинисање њиховог међусобног односа.
1. 2. Иако се меронимија често помиње на листама семантичких односа

међу речима, заједно са синонимијом, антонимијом и хипонимијом, лексико-
логија јој традиционално поклања знатно мање пажње него другим односима
(Марфи, 2006: стр. 13). То је зато, како сматра Марфи, што се меронимија пре
види као део знања о свету него као део знања о језику: „меронимија [у ства-
ри] није чисто лингвистички однос; другим речима, овај однос није ни чисто
3
Према енгл. meronymy (грч. meros = део), који је у лингвистици уједно и најчешће ко-
ришћен назив за разматрани однос; према partonymy (енгл. part = део), термину који је нешто
ређе у употреби, и према транспарентном називу part-whole relation (Крофт и Круз, 2004: стр.
180; Лајонс, 1977: стр. 311). Иако ретко, у литератури се у истом значењу срећу и термини
meronomy и partonomy. Терминологија, међутим, није усаглашена те сви поменути називи
могу имати и алтернативна тумачења, нпр. за Крофта и Круза „меронимија је однос између
значења, док однос део–целина повезује два појединачна ентитета” (2004: стр. 151); мероно-
мија је, при томе, лексичко хијерархијско поље базирано на односу меронимије које представ-
ља лексички одраз екстралингвистичке хијерархије засноване на односу део–целина (Круз,
1995: стр. 157, 160). У литератури на српском језику однос је именован као меронимија (Дра-
гићевић, 1999; 2007), партонимија (Ивић, 2006), мерономија (Шипка, 1998) или однос дела
и целине (Прћић, 1997).
Бранислава М. Дилпарић: О меронимији 281
лексички однос4 (однос између речи), ни чисто смисаони однос (однос између
значења речи), већ је пре однос између референата [тј. денотата] које те речи
означавају. На пример, иако је реп део пса, ’реп’ не мора обавезно бити и део
значења речи пас, нити ’пас’ део значења речи реп” (2006: стр. 13).
Последњих деценија, међутим, када се семантичке теорије мање баве
логичким односима међу речима и пропозицијама и више су фокусиране на
интерфејс између језика и ума, бришући границу између поменуте енциклопе-
дијске и речничке информације, меронимија добија на већој важности у моде-
ловању лексичког значења (Марфи, 2006: стр. 15). Когнитивни приступи зна-
чењу прихватају појам прототипа, одн. да се значења не заснивају на строгим
логичким условима већ пре на појмовима идеалних или егземпларних случаје-
ва једне категорије, те се, рецимо, меронимијски однос пас : реп може укључи-
ти у представљање значења речи пас пошто то нужно не имплицира и да свако
створење које се назива псом мора обавезно имати реп (Марфи, 2006: стр. 15).
Данас се меронимија, како тврди Марфи, сматра једним од два централ-
на односа (поред хипонимије) при састављању речничких дефиниција (2006:
стр. 13). Како показују резултати анализе речничких дефиниција из Webster's
Seventh Collegiate Dictionary, именица part, која се узима за типичног сигна-
лизатора (маркера) меронимијског односа, налази се на другом месту (после
именице act) по учесталости употребе у дефинисању значења осталих имени-
ца, нпр. „leaf … part of a book” [лист … део књиге] или „floor … part of a room”
[под … део собе] (Ајрис и др., 2009: стр. 265, 267).
Данашња интересовања за меронимију мотивисана су и различитим
пројектима рачунарске лингвистике. Неколико врста овог односа неизоставна
су компонента и великих лексичких база података за многе језике света, укљу-
чујући и српски, које су у оквиру актуелног Пројекта обраде природних језика
направљене (или је њихова израда у току) по узору на енглески WordNet (Мар-
фи, 2006: стр. 13).5
4
Под термином lexical relation, који се у литератури често тумачи на различите начине,
ауторка подразумева сваку врсту парадигматских односа међу речима, како семантичке, тако и
морфосинтаксичке (нпр. припадност истој граматичкој категорији), морфолошке (нпр. флек-
тивне промене) и фонетске (нпр. рима или алитерација) (Марфи, 2003: стр. 9).
5 У таквим лексичким базама, тзв. лексичким онтологијама, лексика једног језика (за
сада само именичка, глаголска, придевска и прилошка) није представљена као алфабетски по-
пис међусобно независних јединица, као што се то чини у традиционалним речницима, већ као
специјално структуриран речник који уместо речи има лексичке концепте (тј. значења пред-
стављена скуповима (когнитивних) синонима (енгл. synsets)) међусобно повезане различитим
лексичким и (концептуално-)семантичким релацијама. Израда првог, енглеског ворднета запо-
чета је средином осамдесетих година прошлог века у Лабораторији за когнитивне науке Прин-
стонског универзитета под руководством професора психологије Џорџа Милера. Најновија
верзија овог ворднета (верзија 3.1) доступна је на адреси: http://wordnetweb.princeton.edu/perl/
webwn, док се листа свих језика чија се лексика тренутно обрађује или је већ обрађена на сли-
чан начин налази на адреси: http://www.globalwordnet.org/gwa/wordnet_table.html.
1. 3. У лингвистичкој литератури на српском језику о меронимији се још

увек ређе говори. На листама лексичких парадигматских односа меронимија
је до сада своје место нашла у Драгићевић (2007), где се посматра као подврста
хипонимије, и у Шипка (1998), где добија засебан статус. У сличном прегледу
семантичких односа у лексикону датом у Прћић (1997) овај однос, међутим,
изостаје иако се у оквиру излагања о лексичким пољима помиње као један од
односа на ком се базира хијерархијско устројство лексикона. „Когнитивним
аспектима феномена партонимије” Ивић посвећује посебан чланак и у њему,
након „описа како је текло освајање научних спознаја партонимијског фено-
мена у периоду од 1914. до 2006. године” (2006: стр. 13), управо и наглашава
„неопходност да се и ми, српски језички стручњаци, агилније ангажујемо” око
објашњења „’збуњујуће делујућих’ ситуација с партонимијском лексиком”,
која „сведочи собом о могућим човековим приступима партонимијској рела-
цији” (2006: стр. 17).
Зарад тог „научног посла који тек предстоји” (Ивић, 2006: стр. 17), у
овом раду ће бити представљен један део теоријских разматрања о мерони-
мији, базиран углавном на гледиштима Круза (1995; 2004а; 2004б), Крофта и
Круза (2004) и Винстона и др. (1987).
2. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ТЕРМИНИ
2. 1. Као што је већ речено, односу између делова и целина данас се при-
лази из перспективе више стручних дисциплина па се у литератури срећу са-
свим различити специјализовани начини његовог дефинисања. У лингвистици
меронимија се дефинише као семантички однос између две лексичке једини-
це од којих једна означава део неке целине а друга ту целину (Крофт и Круз,
2004: стр. 150), нпр. рука : тело, грана : дрво, волан : аутомобил, кров :
кућа.6 Идући у обрнутом смеру, од целине ка делу, однос се назива холоними-
јом,7 нпр. тело : рука, мада се у литератури ипак чешће користи термин ме-
ронимија као опште име за сам феномен повезаности називâ за делове и це-
лине без обзира на смер у ком се та повезаност посматра (Марфи, 2006: стр.
13). Наглашавајући његову припадност сфери денотације, поједини аутори од-
нос дефинишу и као „однос ’је део’ између денотација […] именица” (Кернс,
2006: стр. 562). Именица која означава део целине назива се мероним (или
партоним), а она која означава целину холоним8 (Круз, 2004а: стр. 150), нпр.
6 Осим двотачком као у наведеним примерима, однос се обележава и цртом, нпр. рука –
тело, или симболом < или >, у оба случаја усмереним према називу за део, нпр. рука < тело
или тело > рука (Марфи, 2006: стр. 13).
7 Према енгл. holonymy (грч. holos = целина).
8
Према енгл. meronym, partonym и holonym.
лексеме глава, труп, рука, нога мероними су лексеме тело, док је лексема
тело њихов холоним.
3. МЕРОНОМИЈА
3. 1. Лексичко поље утемељено на груписању лексема по меронимиј-

ском принципу (А је део Б-а) именовано је као мерономија (или партоно-
мија),9 која, после таксономије, одн. лексичког поља базираног на односу хи-
понимије (А је врста Б-а, нпр. Пас / Мачка / Коњ итд. је врста животиње),
представља „други главни тип гранајуће лексичке хијерархије” (Круз, 1995:
стр. 157).10 С обзиром на то да је мерономија лексички одраз поделе неке це-
лине на њене делове, овде се увек мора имати у виду да се „у концептуалном
смислу, један ентитет може поделити на безброј начина, али [да] су само неки
његови делови кодирани и у лексици једног језика” (Саид, 2003: стр. 71). Ре-
цимо, врат би се између осталог могао поделити и на предњи и задњи део вра-
та; међутим, док за предњи део врата у енглеском језику постоји и посебан на-
зив (throat), појам ’задњи део врата’ у овом језику није лексикализован, за
разлику опет од турског у ком се он именује лексемом ense (Круз, 1995: стр.
171; 2004а: стр. 183).
Најчешће испитивано лексичко поље меронимијског типа, како у поје-

диначним језицима, тако и у међујезичким истраживањима, до сада је мероно-
мија људског тела, из које је управо и преузет претходно наведен пример.11 Ве-
роватно најпознатија верзија ове мерономије, при томе, јесте она која
представља резултат сегменталне поделе тела посматраног споља (Круз,
9
Према енгл. meronomy и partonomy.
10
Таксонимични и меронимични принцип уједно су и два главна хијерархијска принци-
па структурирања целокупног људског знања и искуства. Другим речима, знање о некој појав-
ној датости (категорији) организује се или према њеним врстама, или према њеним деловима,
при чему први принцип води ка класификацијама, а други се најчешће користи у дескрипција-
ма, нпр. категорија АУТО може се поделити на СПОРТСКИ АУТО, САЛОНСКИ АУТО, ЏИП и др. или
пак на ТОЧАК, МОТОР, КАРОСЕРИЈА и др. (Тверски, 1990: стр. 334; Раден и Дирвен, 2007: стр. 9;
Ивић, 2006: стр. 14). Ипак, већи део нашег знања о деловима неке целине у ствари је само у
форми фрагмената њене мерономије. Рецимо, разни конкретни артефакти попут аута или ра-
чунара могу имати добро развијену мерономију, али би заиста мали број људи, осим самих
стручњака из датих области, могао навести називе за баш све делове ових ентитета (Круз, 2004:
стр. 180).
11
Подела људског тела на делове, штавише, првобитно је и послужила као прототип за
све хијерархије базиране на односу између делова и целина, као што је уосталом и таксономија
живих бића узимана за типичан модел класификаторних система (Круз, 1995: стр. 157; Твер-
ски, 1990: стр. 340). Данас би се, међутим, како сматра Круз, значајнијим прототипом мероно-
мије пре могла сматрати подела некаквог конкретног артефакта комплексне структуре као што
је то, рецимо, ауто или пак неке друге врсте „потпуно интегративних и кохезивних физичких
објеката, са јасно издиференцираним деловима” (1995: стр. 157).
2004а: стр. 180). На слици доле дат је графички приказ фрагмента такве меро-
номије у енглеском језику, према Круз (2004а: стр. 181), у којој неки детаљи
могу бити и спорни, нпр. да ли је раме (shoulder) заиста део руке (arm), као
што је приказано на слици, или су рамена ипак делови трупа (trunk).
3. 2. Иако се мерономије често називају и меронимијским хијерархија-

ма, (вертикални) однос доминације13 у њима у ствари је однос који је супро-
12
тан меронимији (ово, дакле, када би се термин меронимија тумачио искључи-

во у првом поменутом, ужем смислу (смер део → целина)) те би се прецизније
могао одредити као холонимија (Круз, 2004а: стр. 176). Посматрано хоризон-
тално, однос диференцијације14, тј. однос између меронима са истог нивоа
хијерархије, нпр. arm : leg [рука, нога], јесте комеронимија, па је отуда и сва-
ки такав мероним један другоме комероним15 (Круз, 2004а: стр. 176; Радфорд
и др., 2009: стр. 174).
Холоним на самом врху меронимијске хијерархије (тзв. глобални хо-
лоним16) и, отуда, лексема која је надређена свим осталим чланицама овакве
врсте лексичког поља јесте лексема која означава највећу целину, нпр. body
[тело] (Круз, 2004б: стр. 248). На нижем нивоу хијерархије, међутим, мерони-
ми те лексеме могу и сами постати холоними и имати своје мерониме уколико,
наравно, представљају називе за делове који су и сами састављени од одређе-
12 Према енгл. meronymic hierarchies.
13
Према енгл. relation of dominance.
14
Према енгл. relation of differentiation.
15 Према енгл. co-meronymy и co-meronym.
16
Према енгл. global holonym.
них делова (Милер, 1998: стр. 38), нпр. arm : hand / elbow [рука : шака / лакат]
и др. и, даље, hand : finger / palm [шака : прст / длан] и др., те finger : tip / nail
[прст : јагодица / нокат] и др. Изузетак су мероними са најнижег нивоа хије-
рархије, нпр. tip [јагодица], јер означавају најмање делове неке целине.
3. 3. У формираној мерономији, пратећи чланице једне гране хијерархи-
је у смеру доле–горе, могу се издвојити краћи или дужи лексички ланци, нпр.
tip : finger : hand : arm : body [јагодица, прст, шака, рука, тело], засновани по
принципу A is a part of B, B is a part of C, C is a part of D etc. [А је део Б-а, Б је
део В-а, В је део Г-а итд.] ¯ A tip is a part of a finger; A finger is a part of a hand;
A hand is a part of an arm; An arm is a part of a body [Јагодица је део прста; Прст
је део шаке; Шака је део руке; Рука је део тела] (Крофт и Круз, 2004: стр. 154).
Прототипско испољавање оваквих ланаца одређују најмање два својства: (а)
свака лексема у ланцу, осим последње, означава непосредни део целине озна-
чене наредном лексемом (тзв. непосредним холонимом17), што значи да из-
међу нпр. дела а и целине б не постоји ниједан други елемент х који је такође
део целине б и ком такође припада део а; (б) крајњи чланови ланца су назив за
најмањи део, с једне стране, и назив за највећу целину, с друге стране (Крофт
и Круз, 2004: стр. 154; Круз, 2004б: стр. 248).
Међутим, како наводе Крофт и Круз, проблем се увек јавља када треба
утврдити који ће то део и која ће то целина бити крајњи чланови једног ланца,
јер се увек може помислити да постоји још неки део који је мањи од крајњег
дела у ланцу и још нека целина која је већа од оне на крају ланца (2004: стр.
154–155). Тело би се, рецимо, могло видети као део једне породице или пак
неке друге групе људи, та група људи као део популације, популација опет као
део земљине биомасе итд.; с друге стране, јагодице се састоје од коже, нервних
влакана, капилара итд., а они су опет састављени од различитих хемијских
супстанци које се даље могу разложити на молекуле, атоме, електроне итд.
(Крофт и Круз, 2004: стр. 155). Ипак, како кажу Крофт и Круз, ми интуитивно
знамо да би то било погрешно и да поменути ланац почиње од јагодице и завр-
шава се телом, јер се само на тај начин кроз читав ланац (и мерономију уоп-
ште) следи увек исти принцип ¯ принцип типолошке доследности18 (2004:
стр. 155).
Поменути принцип, при томе, тумачи се на два различита (и оба реле-
вантна) начина, која су у ствари блиско повезана са тумачењем самог појма
’тип’. Прво, под појмом ’тип’ подразумева се ’онтолошки тип’, нпр. СТВАР,
СТАЊЕ, ПРОЦЕС, ДОГАЂАЈ, ВРЕМЕ, МЕСТО итд., па се у том случају типолошка до-
следност огледа у томе да делови неког физичког ентитета морају такође бити
физички ентитети, делови неког временског периода такође временски пери-
17 Према енгл. immediate holonym.
18
Према енгл. type consistency.
оди, делови неког места такође места итд. (Крофт и Круз, 2004: стр. 153–154).
Стога, лексичком ланцу tip : finger : hand : arm : body не може се додати и нпр.
лексема family [породица] јер би се тада са једног кохезивног физичког енти-
тета какво је тело пребацили на ентитет који нема баш никакву кохезивност у
физичком смислу већ је конституисан само низом невидљивих односа (и то
између особа, а не и тела) (Круз, 1995: стр. 169).
Према другом тумачењу појма ’тип’ који се овог пута односи на ’врсту/
тип делова’ једне целине, поменути принцип објашњава се као доследност по-
деле неке целине на увек исти тип делова ¯ или на сегменталне, или на си-
стемске делове19 (Крофт и Круз, 2004: стр. 154). Ову поделу доста широке ка-
тегорије ДЕО дао је Круз (1995) имајући у виду следећа обележја делова:
омеђеност неког дела од суседних делова, степен конзистентности његове
унутрашње структуре, истакнутост у перцептивном смислу (одн. уочљивост) и
утврђена функција у односу на целину. Сегментални делови су, тако, међу-
собно јасно разграничени и типично се нижу по одређеном редоследу када се
целина подели по различитим просторним осама; ови делови су уочљиви,
имају утврђену функцију у оквиру целине и хетерогену унутрашњу структуру.
Системски делови, с друге стране, у простору се, типично, међусобно прожи-
мају; ипак, сваки од њих такође има засебну функцију у оквиру целине, као и
већи степен конзистентности унутрашње структуре; у перцептивном смислу,
такви делови су мање истакнути. На пример, сегментални делови тела су гла-
ва, труп, руке, ноге, врат, лице, прсти итд., а системски мишићи, кости, нерви,
крвни судови, лимфни систем итд. (Круз, 1995: стр. 169; Крофт и Круз, 2004:
стр. 154). Круз, при томе, истиче да се у природним језицима, без обзира на
подједнаку валидност оба принципа поделе неке целине, предност увек даје
сегменталним деловима, те да се у једној добро формираној мерономији не
могу наћи и називи за сегменталне, и називи за системске делове (1995: стр.
169), што је уједно и објашњење зашто се у ланац tip : finger : hand : arm : body
не могу увести и skin, nerve, capillary [кожа, нерв, капилар] и др.20
19
Према енгл. segmental parts и systemic parts.
20
Осим код људског тела, оба типа делова, како даље истиче Круз, могу се уочити и код
других ентитета, нпр. кућа се може поделити на дневну собу, спаваћу собу, кухињу, трпезарију,
ходник, подрум, таван итд. као њене сегменталне делове или пак на водоводни, канализациони,
електрични, вентилациони систем итд. као њене системске делове. Међутим, случај куће (и
других зграда) додатно се компликује чињеницом да њене сегменталне делове, осим помену-
тих простора, одн. различитих просторија у кући, могу представљати и структурни елементи
грађевине који те просторе дефинишу као што су зидови, подови, плафони и др. (Круз, 1995:
стр. 169; Крофт и Круз, 2004: стр. 154). Оно што на крају у Крузовом излагању остаје нејасно
јесте да ли у том случају кућа може имати још једну засебну мерономију (одн. једну са називи-
ма за системске, другу са називима за просторне и трећу са називима за структурне делове) или
се пак у једној истој мерономији са називима за сегменталне делове куће могу наћи и они за
просторне, и они за структурне компоненте овог објекта.
3. 4. Мерономије у многим аспектима не испољавају особености идеал-

но разгранате хијерархијске структуре коју карактерише мноштво јасно дефи-
нисаних нивоа, увек попуњена чворишта и гране које се никада не укрштају
(Круз, 2004а: стр. 175–176). Иако су у вокабуларима језика исто тако бројне
као и таксономије, мерономије пре свега имају слабије развијену структуру
састављену од малог броја хијерархијских нивоа (Круз, 2004б: стр. 261–262).
Према резултатима истраживања Сесил Браун на материјалу из четрдесет јед-
ног језика који се говоре у најразличитијим деловима света, чак и једна од
(нај)развијенијих мерономија каква је поменута мерономија људског тела
„ретко прелази пет хијерархијских нивоа у дубину […] и никада не прелази
шест хијерархијских нивоа” (Браун, 1976: стр. 404). С друге стране, како тврди
Прибенау, вертикалу већине мерономија конкретних артефаката формирају
максимално три члана: назив за целину, назив за део те целине и (понекад) на-
зив за део дела те целине (2002: стр. 37). А, како помиње Круз, нису ретки ни
случајеви да у вокабуларима језика за поједине ентитете не постоји баш није-
дан назив за било који њихов део (2004б: стр. 262).
У мерономијама, такође, није увек лако утврдити ни који то делови јед-
ног ентитета конституишу исти ниво хијерархијске структуре (Круз, 2004а:
стр. 181). Рецимо, у мерономији тела такав проблем не постоји у случају руке
и ноге, јер ови делови тела показују толике сличности да се чак и њихови де-
лови међусобно подударају, па се паралеле, осим између arm и leg [рука, нога]
на истом нивоу хијерархије, могу повући и на нижем нивоу између нпр. elbow
и knee [лакат, колено] или hand и foot [шака, стопало], и још ниже између palm
и sole [длан, табан] (Круз, 2004а: стр. 181). Међутим, сличне подударности не
могу се уочити и код других делова тела тако да „говорници немају баш ника-
кву интуицију о томе да ли се нпр. nail [нокат] налази на истом нивоу као и
anus [анус] или не” (Круз, 2004а: стр. 181). Из тог разлога, у мерономијама се
обично не може издвојити ниједан хијерархијски ниво који би могао пред-
стављати еквивалент тзв. основном/генеричком нивоу из таксономија (Круз,
2004а: стр. 181).21
21
У теорији прототипа основни/генерички ниво категоризације има посебан статус јер
се он у спознајном и језичком смислу више истиче од других нивоа. Основни ниво је тај на ко-
јем људи поимају и највеће разлике међу ентитетима или, другим речима, то је ниво који ванје-
зичку стварност пресеца на максимално информативне, тј. концептуално најодређеније и међу-
собно најразграниченије категорије (нпр. СТО, СТОЛИЦА, КРЕВЕТ итд. или ЈАБУКА, ТРЕШЊА, БАНА-
НА итд. или ПАС, ЖИРАФА, СЛОН итд.). Свака категорија са основног нивоа представља
најапстрактнију категорију са чијим егземпларима људи увек имају исти начин интеракције и
чији сви чланови имају сличан и препознатљив облик (Тверски и Хеменвеј, 1984: стр. 171).
С језичког аспекта посматрано, називи за категорије са основног нивоа често су краће и мор-
фолошки просте речи (нпр. сто), контекстуално су неутралне, налазе се међу првим речима
које усвајају деца и представљају речи које се у свакодневној комуникацији најчешће користе.
С друге стране, називи за категорије са подређеног нивоа често су сложене речи, обично састав-
3. 5. Мерономије се од идеала хијерархијске структуре удаљавају и по

томе што се гране које повезују два чворишта са различитих нивоа у њима че-
сто укрштају. Другим речима, у мерономијама се могу јавити мероними који
имају више од једног холонима или, посматрано у обрнутом смеру, холоними
који имају исти мероним (Круз, 1995: стр. 170). На пример, у енглеској ме-
рономији људског тела мероним nail истовремено је члан две гране мерони-
мијске хијерархије (в. слику доле), одн. два лексичка ланца nail : finger : hand
: arm : body [нокат, прст (на руци), шака, рука, тело] и nail : toe : foot: leg : body
[нокат, прст (на нози), стопало, нога, тело] (Круз, 1995: стр. 170).
Оваква укрштања још су чешћа када се у виду имају различите мероно-

мије, нпр. енглеска лексема point [врх] мероним је читавог низа холонима:
arrow [стрела], awl [шило], dagger [бодеж], fishhook [удица], harpoon [хар-
пун], icepick [алатка за разбијање леда], knife [нож], needle [игла], pencil [олов-
ка], pen [пенкало], sword [мач], tine [зубац (грабуља, виљушке)], док лексема
handle [дршка, ручка, квака] има чак и већу разноврсност холонима (Милер,
1990: стр. 257). Иако се делови означени поменутим меронимима у стварно-
сти могу подоста разликовати, идући од једне до друге целине, они су у језику
означени истим именом тако да су поменута укрштања унутар исте или међу
различитим мерономијама у ствари чисто лексички феномен (Круз, 1995: стр.
170). Због такве своје особености мерономије се понекад називају и замрше-
ним хијерархијама22 (Милер, 1990: стр. 257).
љене од назива за категорије са основног нивоа и одређених модификатора (нпр. трпезаријски

сто), док су називи за надређене категорије понекад девијантни на различите начине (Tејлор,
1995: стр. 49–50), нпр. српски назив намештај девијантан је по броју (*један намештај, *два
намештаја итд.), док су називи воће и поврће, осим по броју, девијантни и по роду (оба назива
су средњег рода, док су називи за посебне врсте воћа и поврћа већином мушког или женског
рода).
22
Према енгл. tangled hierarchies.
3. 6. Празна чворишта која указују на одсуство неког назива у датом је-

зику у мерономијама се, за разлику од таксономија, никада не јављају на са-
мом врху хијерархије: не постоје мерономије са неименованим целинама
(Круз, 2004а: стр. 181). Лексичке празнине, међутим, јављају се на нижим хи-
јерархијским нивоима, и то најчешће на једној карактеристичној позицији ¯
оној која је предодређена за лексему која би означавала главни функционални
део целине, нарочито када је та целина некакав артефакт, нпр. чајник, кашика,
виљушка и др. (Круз, 1995: стр. 171). Рецимо, енглеску мерономију чајника,
осим холонима teapot, чине мероними spout [кљун, писак], lid [поклопац] и
handle [ручка, дршка] али не и неки посебан назив за (највећи, главни) део на
ког су именовани делови припојени и који у ствари и садржи чај (Круз, 1995:
стр. 171). Енглески испитаници од којих је затражено да тај део чајника ипак
именују некаквим називом углавном су се опредељивали за сам холоним tea-
pot и понекад за лексему body, прибегавајући у оба случаја тзв. аутомерони-
мији / аутохолонимији23, тј. појави када се једна лексема тумачи у ширем
смислу као назив за целину и у ужем смислу као назив за један део те целине
(Круз, 1995: стр. 171; 2004а: стр. 108–109). Такав је управо случај са лексемом
body која, осим људског тела у целини (body¹), означава и само средишни део
тела, тј. труп (body² = trunk; body је вероватно и уобичајенији назив за труп од
trunk) (Круз, 2004а: стр. 182). Управо је друго, уже тумачење лексеме body
представљало метафоричко извориште за предлоге појединих испитаника да
се њоме такође именује и главни део чајника (Круз, 2004а: стр. 182).
3. 7. И, на крају, транзитивност је још једно својство које би се, посма-

трано логички, очекивало од прототипа меронимијског ланца и мерономије у
целини, јер ако се неки ентитет а налази унутар граница неког ентитета б, и
ако се ентитет б налази унутар граница неког ентитета в, онда се и ентитет а
налази унутар граница ентитета в (Круз, 2004а: стр. 153). Ипак, транзитивност
односа између делова и целина у стварности није увек гарант постојања таквог
односа и међу њиховим именима.
Док се у логици и математици овај однос увек третира као транзитиван,
лингвистичка истраживања показују да се транзитивност као обележје меро-
нимије мора узети са резервом, јер у неким случајевима меронимија може би-
ти транзитивна, али постоје и многи случајеви када она то није (Кернс, 2006:
стр. 562). Као већ класични примери којима се илуструје променљивост тран-
зитивности меронимије у језику у литератури се, по узору на Лајонса, узимају
два лексичка ланца: cuff : sleeve : jacket [манжетна, рукав, јакна/сако] и handle
: door : house [квака, врата, кућа] (Лајонс, 1977: стр. 312–313). У првом ланцу
меронимијски однос јесте транзитиван јер употреба чланица овог ланца у раз-
23
Према енгл. automeronymy и autoholonymy.
личитим језичким контекстима који служе као дијагностички тестови за пре-

познавање меронимије увек даје прихватљиве, смислене изразе, нпр. A cuff is
a part of a sleeve; A sleeve is a part of a jacket; A cuff is a part of a jacket [Ман-
жетна је део рукава; Рукав је део јакне; Манжетна је део јакне]; или A sleeve
has a cuff; A jacket has a sleeve; A jacket has a cuff [Рукав има манжетну; Јакна
има рукав; Јакна има манжетну]. С друге стране, меронимијски ланац handle :
door : house није транзитиван јер употреба првог и трећег члана у истом језич-
ком оквиру за резултат даје, у најмању руку, необичан израз: ?A handle is a
part of a house [Квака је део куће], или ?A house has a handle [Кућа има ква-
ку].24
Круз проналази два могућа узрока за изостанак транзитивности у поме-
нутом примеру. Први се односи на тзв. функционални домен,25 одн. непосред-
ну целину у оквиру које један део обавља своју функцију: квака има функцију
да отвара и затвара врата, па иако врата могу бити део веће целине, у овом слу-
чају куће, квака ипак нема никакву директну функцију у односу на ту већу це-
лину, одн. квака помера врата, а не и кућу. Другим речима, функционални до-
мен кваке је ограничен: он се са непосредне целине (врата) не преноси и на
већу целину (кућу). Манжетна, с друге стране, има функционални домен који
није ограничен: њена функција је само декоративна и може се подједнако од-
носити и на рукав и на целу јакну (Круз, 1995: стр. 165–166). Винстон и др.,
међутим, овакво објашњење оповргавају примером Venturi valve : carburetor :
car [Вентуријев вентил, карбуратор, ауто] у ком меронимијски однос јесте
транзитиван без обзира на то што се ауто у односу на поменуту врсту вентила,
као и кућа у односу на кваку, налази изван функционалног домена тог мањег
дела (1987: стр. 433). Узроке варијабилне транзитивности меронимије ови ау-
тори налазе у вишесмислености њеног маркера part, о чему ће више речи бити
у одељку 4. 3. 2.
Према Крузу, други могући узрок нетранзитивности између кваке, вра-

та и куће јесте то што квака нe припада тзв. интегралним деловима куће, тј.
групи делова без којих би целина изгубила свој идентитет, већ само тзв. дода-
24
Наведене конструкције са именицом part или глаголом have узимају се за типичне је-
зичке оквире при утврђивању меронимијског односа. Оне се неретко налазе и у самим дефини-
цијама меронимије, нпр. „Meronymy is the IS-PART-OF or HAS-A relation” (Марфи и Коскела,
2010: стр. 102). Прис, штавише, предлаже да се за формализовање меронимије користи само је-
дан оквир у ком би се нашле обе лексичке саставнице ª B has an A as a part [Б има А за (свој)
део] (1998: стр. 187). При указивању на варијабилност меронимијске транзитивности, сам
Лајонс пак, осим have-конструкције (The house has a/no door; The door has a/no handle; The
house has a/no handle), користи и реченице типа There's a/no handle on this house или именичке
синтагме the handle of the door и the door-handle као савршено прихватљиве, те the handle of the
house и the house-handle као потпуно неприхватљиве у енглеском језику (Лајонс, 1977: стр.
312–313).
25
Према енгл. functional domain.
цима26 (припојеним деловима), чији изостанак ни у ком погледу не нарушава

целину. Стога, између целина и таквих додатака однос не може ни бити тран-
зитиван (Круз, 1995: стр. 167–168).
Ипак, како истиче Лајонс, сама констатација да је меронимија у једном
случају транзитиван, а у другом нетранзитиван однос неће ни у ком случају
„унапредити наше разумевање структуре вокабулара језикâ” (1977: стр. 313).
Уместо испитивања сваког случаја појединачно, потребно је у ствари открити,
уколико је то уопште могуће, један општи принцип који би могao објаснити
свe узроке варијација у транзитивности меронимијског односа у језику (Ла-
јонс, 1977: стр. 313). Иако до сада такав принцип није утврђен, испитивања
транзитивности меронимије показала су се значајним по томе што су она у
знатној мери допринела откривању различитих типова овог односа (Кернс,
2006: стр. 563).
4. ОПСЕГ И ТИПОВИ МЕРОНИМИЈЕ
4. 1. Досадашње излагање о појединим својствима меронимије и меро-

номија било је искључиво усмерено ка примерима у којима и мероними и хо-
лоними представљају називе за конкретне (физичке) објекте са углавном ја-
сно дефинисаним границама. Иако се и код овог типа меронимијског односа
(објекат као део – објекат као целина), идући од једног случаја до другог, могу
уочити знатне варијације (в. 4. 2. 2), читаво разматрање меронимијске пробле-
матике умногоме се компликује када се у њега укључе и другачије врсте енти-
тета које се такође могу посматрати као целине састављене од својих (каткад
врло различитих) делова. Читаво ово подручје је у ствари подоста разуђено и
доста комплексно, па је и сам опсег меронимије, с обзиром на то да својства
овог односа још увек нису довољно испитана, и даље прилично нејасан (Ејчин-
сон, 2012: стр. 123). Које ће односе између делова и целина један аутор рачу-
нати под меронимију и колико ће уопште типова меронимије издвојити подо-
ста зависи од самог избора језичког оквира који ће користити за идентифика-
цију овог односа (Кернс, 2006: стр. 562–563; Марфи, 2006: стр. 14).
Ради илустровања различитости у поимању меронимијског односа у ли-
тератури се најчешће наводе два гледишта ¯ строго лингвистичко гледиште
Дејвида Алана Круза, изнето у Lexical Semantics (1986),27 и психолингвистич-
ко гледиште Винстона и др., изнето у чланку ’A Taxonomy of the Part-Whole
Relations’ (1987). Подробније представљање њихових гледишта, стога, и овде
ће послужити у исту сврху.
26
Према енгл. integral parts и attachments.
27 За овај рад коришћено је друго издање поменуте књиге објављено 1995. године; оту-
да: Круз, 1995.
4. 2. Сматрајући пре свега да меронимију треба да чини „једна изразито

кохезивна […] група односа”, јасно разграничена од огромног броја других
мање или више сличних односа (1995: стр. 160), Круз поставља можда и
најстроже услове за оно што би се могло рачунати под меронимијски однос.
Полазећи од тога да типични дијагностички тестови за препознавање мерони-
мије ¯ B has А и А is (a) part of B ¯ узети појединачно, нису увек поуздани
сигнализатори овог односа, имајући у виду да они, због широког семантичког
опсега и глагола have, и именице part, „пропуштају” и случајеве који засигур-
но нису називи за делове, нпр. A wife has a husband [Жена има мужа] или
Changing nappies/diapers is part of being a mother [Мењање пелена је део мај-
чинства] (1995: стр. 161), Круз предлаже да се за утврђивање меронимије узи-
ма следећи критеријум: „А је мероним Б-а ако и само ако су реченице Б има
А-ове/А и А је део Б-а нормалне када се именице А и Б тумаче у генеричком
смислу” (1995: стр. 160). Аутор потом и сам признаје да је овај двопартитни
тест ипак „превише ригорозан јер искључује и неке интуитивно јасне случаје-
ве односа између делова и целина, али [да] он [с друге стране] карактерише
оно што се може сматрати централним варијететом [меронимијског] лексич-
ког односа” (1995: стр. 160).
4. 2. 1. Иако Круз у свом излагању о меронимији често користи не само
атрибут „централна” (меронимија) као у управо наведеној реченици, већ и
„права” (меронимија), „идеална” (меронимија), или „централни” (примери),
„периферни” (примери) и сл., наговештавајући тиме да овај однос у ствари
има прототипску, градијентну структуру коју чине његови бољи и лошији
представници (примери), он ће ипак термином меронимија означавати само
односе између оних парова речи који „пролазе” оба реченична оквира, нпр. A
hand has fingers; A finger is a part of a hand, док ће све односе између испити-
ваних парова речи који постављени критеријум не задовоље, нпр. A wife has a
husband али: ?A husband is a part of a wife; Changing nappies/diapers is part of
being a mother али: ?Being a mother has changing nappies, сврстати или међу
немеронимијске, или међу квазимеронимијске односе (1995: стр. 161).
Међу потоњим односима, које аутор види само као „блиске сроднике”
меронимије, тј. оне који тек „личе на меронимију”, налазе се односи између:
(а) властитих именица као назива за веће и назива за мање географске лока-
ције које се налазе унутар граница претходних, нпр. Europe : United Kingdom :
England : London (United Kingdom is a part of Europe али: ?Europe has United
Kingdom); (б) назива за ентитете који имају временску структуру као што су
активности, процеси, радње и назива за њихове сегменте (фазе), нпр. opera :
act [опера, чин], show : strip-tease [шоу/представа, стриптиз]; (в) назива за до-
гађаје, стања и сл. и назива за њихова карактеристична обележја, нпр. Christ-
mas : Christmas pudding [Божић, божићни колач], adolescence : rebelliousness
[адолесценција, бунтовништво]; (г) колективних именица које означавају гру-

пе људи формиране на основу неке заједничке функције а не неког заједнич-
ког атрибута и назива за појединачне чланове тих група (уколико ти други на-
зиви у језику уопште и постоје), нпр. senate : senator [сенат, сенатор]; tribe :
tribesman [племе, припадник племена]; audience [публика] : ? ; family [породи-
ца] : ? ; (д) колективних именица које означавају „класе” људи, одн. групе љу-
ди формиране на основу неког заједничког атрибута пре него неке заједничке
функције, и назива за појединачне чланове тих класа, нпр. proleteriat : worker
[пролетаријат, радник], clergy : bishop [свештенство, бискуп/епископ], aristoc-
racy : duke [аристократија, војвода]; (ђ) колективних именица које означавају
групе одређених врста животиња и назива за те врсте животиња, нпр. pack :
wolf [чопор, вук], herd : elephant [крдо, слон]; (e) именица које означавају гру-
пе (углавном неживих) објеката и назива за те објекте, нпр. forest : tree [шума,
дрво], library : book [библиотека, књига], heap : stone [хрпа, камен]; (ж) броји-
вих именица као назива за објекте/предмете и (већином) небројивих именица
као назива за материјале од којих су ти објекти направљени, нпр. tumbler :
glass [чаша (без ручке), стакло]; (з) небројивих (градивних) именица попут
bread [хлеб], wine [вино] и сл. и небројивих именица као назива за њихове сас-
тојке, нпр. flour [брашно], grape juice [сок од грожђа]; (и) небројивих именица
као назива за супстанце/материје које се састоје од одвојивих делића/честица
и бројивих именица као назива за те делове, нпр. sand/salt : grain [песак/со, зр-
но], snow : flake [снег, пахуља] итд. (1995: стр. 172–177).
4. 2. 2. Крузово разматрање меронимије је тако углавном усмерено на
„интуитивно јасне случајеве односа између делова и целина”, већином оличе-
не у односу типа објекат (структурна компонента) – објекат (целина), али,
како и сам аутор констатује, чак ни сви такви случајеви не могу да задовоље
његов ригорозни критеријум, нпр. A sepal is a part of a flower [Чашични ли-
стић је део цвета] али: ?A flower has sepals [Цвет има чашичнe листићe]; ?A
root is a part of a word [Корен је део речи] и ?A word has a root [Реч има корен]
(1995: стр. 161). Аутор, стога, испитује неколико фактора који, како сматра,
спречавају ове и друге очите случајеве меронимијског односа да прођу задати
двопартитни тест, чиме издваја неколико типова меронимије/холонимије,
одн. меронима и холонима, али и показује да се чак и међу „централним при-
мерима” меронимије могу јавити и они који су „мање централни и крајње пе-
риферни” представници овог односа (1995: стр. 172). У даљем излагању биће
размотрена само два таква фактора.
4. 2. 2. 1. Један од њих је каноничност или факултативност односа.
Аутор овде полази од разлике између два типа меронимијског односа ¯ кано-
ничке меронимије, која представља однос између назива за обавезан део це-
лине и назива за целину, нпр. ear : body [ухо, тело], и факултативне мерони-
мије као односа између назива за неки опциони део целине и назива за целину,
нпр. handle : door [квака, врата]. Међутим, како и саме целине могу бити оба-
везне или опционе у односу на поједине ентитете, однос се може посматрати и
у супротном смеру као каноничка или као факултативна холонимија.28
Другим речима, и каноничност, и факултативност могу бити једностране или
двостране што за резултат даје следеће четири варијанте односа између меро-
нима и холонима:
(а) А је канонички мероним холонима Б и Б је канонички холоним
меронима А ¯ најчвршћа меронимијска веза и пример „идеалне” мерони-
мије; парови речи који истовремено стоје у односу и каноничке меронимије, и
каноничке холонимије засигурно пролазe двопартитни тест; пример такве ва-
ријанте јесте finger : hand, при чему се finger сматра двостраним каноничким
меронимом холонима hand; иако би се и прст без шаке и шака без прста и
даље називали истим именима, они би ипак у оба случаја представљали само
оштећене ентитете; отуда је прст обавезан део шаке, а шака обавезна целина
за прст;
(б) А је канонички мероним холонима Б и Б је факултативни холо-
ним меронима А ¯ најређа варијанта меронимијског односа за коју је, како
Круз наводи, тешко пронаћи убедљиве примере; ипак, као примере наводи
fungus : lichen [гљивице, лишај] и alga : lichen [алга, лишај], при чему су и
fungus, и alga једнострани канонички мероними од lichen, а lichen једнострани
факултативни холоним и од fungus, и од alga; ово се разјашњава тиме што ли-
шаји представљају симбиозу гљивица и алги тако да њихово постојање потра-
жује обе компоненте; формирање поменуте симбиозе је, с друге стране, и за
гљивице и за алге само опција, јер ови организми могу живети и ван ње;
(в) А је факултативни мероним холонима Б и Б је канонички холо-
ним меронима А ¯ такође доста ретка варијанта меронимије, иако се она че-
сто среће између лексичких јединица које нису конгруентне (в. 4. 2. 2. 2);
илустрована је примером leader : newspaper [(новински) уводник/уводни чла-
нак, новине], при чему је newspaper једнострани канонички холоним од
leader, јер се новински уводници јављају само као делови новина, док новине,
с друге стране, могу али не морају имати уводнике;
(г) А је факултативни мероним холонима Б и Б је факултативни хо-
лоним меронима А ¯ најслабија меронимијска веза, имајући у виду да је фа-
култативност присутна у оба смера, па као таква „можда и само маргинално
заслужује да се разматра као лексички однос” (Круз, 1995: стр. 163); такву ва-
ријанту илуструје пример museum : university [музеј, универзитет]: музеј може
али не мора бити део универзитета, као што и универзитет може али не мора у
свом окриљу имати и музеј; једина мотивација за препознавање разматраног
28
Према енгл. canonical meronymy/hоlоnymy и facultative meronymy/holonymy.
односа између овог пара речи је то што њихова употреба у двопартитном те-
сту, која међутим није генеричка, даје нормалне реченице: The museum is a
part of the university [(Тај) Музеј је део (тог) универзитета] и The university has
a museum [(Тај) Универзитет има музеј] (Круз, 1995: стр. 162–163).
4. 2. 2. 2. Други фактор који онемогућава меронимима и холонимима да

задовоље Крузов двопартитни тест јесте њихова неконгруентност / неподуда-
рање у ширини денотационог опсега. У том погледу издваја се неколико слу-
чајева. Прво, мероним може бити општији него дати холоним у том смислу
што он може стајати у истом односу и са неким другим холонимом, нпр. nail :
toe [нокат, прст на нози]: реченица A toe has a nail јесте нормална јер сваки
(прототипични) ножни прст има нокат, али A nail is a part of a toe није при-
хватљива јер се нокат, осим на ножним прстима, јавља и на прстима на руци па
nail има и холоним finger [прст на руци]. Отуда, nail стоји у односу супер-ме-
ронимије са toe, одн. nail је супер-мероним од toe, док се, посматрано у обр-
нутом смеру, toe налази у односу хипо-холонимије са nail, одн. toe је хипо-хо-
лоним29 од nail. У још прецизнијој спецификацији односа nail : toe, када би се
у виду имали и типови меронимије поменути у претходном одељку, nail би се
могао одредити као двострани канонички супер-мероним од toe (Круз, 1995:
стр. 163). Супер-мерониме који су у ствари честa појава у језицима илуструју
и следећи примери из енглеског: handle : knife / umbrella [дршка, нож, кишо-
бран], spout : teapot / watering can [кљун, чајник, канта (за заливање)], wheel :
car / train [точак, ауто, воз], leg : chair / table [нога, столица, сто] итд.
Друга могућност је да је холоним општији од меронима као што је то,
рецимо, случај са flower [цвет] и sepal [чашични листић]. На први поглед може
се учинити да се у овај случај уплиће поменути фактор факултативности, одн.
да цвет може али не мора имати чашичне листиће. Међутим, за неке врсте
цвећа ово није опција: неко цвеће као свој део обавезно има и чашични ли-
стић, док га друге врсте уопште немају. Реч flower, при том, означава и једне и
друге врсте, па је као холоним ова реч општија од свог меронима sepal. А по-
што се чашични листићи увек јављају само у оквиру цвета, flower се може опи-
сати као двострани канонички супер-холоним од sepal (у истој таквој рела-
цији стоји нпр. и body са penis и vagina) (Круз, 1995: стр. 163–164).
Примери неконгруентних парова лексичких јединица могу да укључе и
факултативне релације, нпр. beard : face [брада, лице]: брада је опција само за
нека лица (тј. лица мушкараца), али је лице обавезна целина за браду, тако да
је beard једнострани факултативни хипо-мероним од face, а face једнострани
канонички супер-холоним од beard. Такође, lichen је једнострани факултатив-
29
Према енгл. super-meronymy, super-meronym, hypo-holonymy, hypo-holonym.
ни хипо-холоним од fungus, пошто у симбиозу са алгама не улазе баш све гљи-

вице (Круз, 1995: стр. 164).
4. 2. 3. На крају излагања о Крузовом поимању меронимијског односа
треба напоменути и то да у својим каснијим радовима (нпр. Круз, 2004; Крофт
и Круз, 2004) овај аутор коначно и експлицитно говори о прототипској струк-
тури меронимије: „Као лексички однос, меронимија има типичну прототип-
ску структуру, са јасним језгром и донекле нејасним границама” (Круз, 2004:
стр. 151). Уз то, он издваја и пет обележја којима се одликује поменуто језгро
меронимијског односа (као и прототип категорије ДЕО), од којих је већина већ
поменута у досадашњем излагању: (а) неопходност дела за целину (в. 4. 2. 2.
1), (б) интегрисаност дела унутар целине (в. 3. 7), (в) одвојивост дела од других
делова целине, (г) функционална мотивисаност дела, одн. његова јасно утвр-
дива функција у односу на целину (в. 3. 7), и (д) конгруентност / подударање
које се посматра на три начина: подударање назива за делове и целине у шири-
ни денотационог опсега (в. 4. 2. 2. 2); временско подударање делова и целина,
одн. њихова истовремена егзистенција (нпр. млеко као један од састојака ко-
лача и сам колач нису конгруенти јер се млеко у колачу као финалном произ-
воду не јавља у свом првобитном облику); подударање делова и целина по он-
толошком типу, са чиме се преплиће и подела на сегменталне и системске
делове целине (в. 3. 3) (Круз, 2004: стр. 151–153). Укратко, прототип мерони-
мијског односа представља однос између назива за целину и назива за онај део
те целине који је обавезан, који је интегрисан у целину, који је јасно разграни-
чен од других делова, који има утврђену функцију у односу на целину, који ег-
зистира у исто време када и целина, који се са целином поклапа по онтолош-
ком типу, који је сегментални део целине и, на крају, прототип меронимије је
и однос између меронима и холонима који се подударају по ширини денотаци-
оног опсега.
4. 3. За разлику од Круза, који је, дакле, првобитно тежио да широки

опсег меронимије дефинисан као A is (a) part of B ограничи и have-конструк-
цијом, обухватајући тиме само „кохезивну групу односа” (у ствари, могући
прототип овог односа), Винстон и др. сматрају да се меронимија не може све-
сти на једну хомогену врсту односа, већ да она у ствари представља вишечлану
„породицу” сасвим различитих (али сродних) и равноправних односа, који се
уклапају у било који од језичких оквира са именичким маркером part ¯ The
A is part of the B; A's are part of B's; A is a part of B; The parts of a B include the
As, the Cs … [Делови Б-а укључују (су) А-ове, В-ове …] и сл. ¯ или пак у је-
зички оквир са прилошком изведеницом поменуте именице partly [делом, де-
лимично] ¯ A is partly B (1987: стр. 418). При томе се мероними и холоними
не морају тумачити искључиво у генеричком смислу, док се part третира тек
као једна, иако најопштија, реч међу великим бројем других енглеских имени-
ца којима се такође могу изражавати поједине врсте меронимијских релација

(Винстон и др., 1987: стр. 430).30 Неке од тих именица, нпр. component,
member, portion, feature и др., поменути аутори ће користити и за именовање
издвојених типова меронимије (в. 4. 3. 1).
Као општа реч, part, дакле, може означавати делове и чврстих, физич-
ких објеката, и група људи, предмета и др., и ентитета који се виде као масе, и
најразличитијих активности, и географских или других подручја итд. Стога,
полазећи од језичких оквира са таквим маркером и додајући уз то и језички
оквир са partly (којим се обухвата и однос између предмета и материјала од
којих су они направљени, нпр. Bicycles are partly aluminium [Бицикли су делом
алуминијум]), Винстон и др. под меронимију, како и сами истичу, укључују
већи број односа које је Круз сврстао или у немеронимијске, или у квазимеро-
нимијске (1987: стр. 418).
4. 3. 1. „Породицу” меронимијских односа, према поменутим ауторима,
чини шест чланова који се разликују на три начина, тј. на основу три бинарна
семантичка обележја или, како их аутори називају, „релациона елемента”31:
(а) да ли је део у односу на целину функционалан или не ¯ [+/– FUNC-
TIONAL]; уколико јесте, онда је његова просторна / временска позиција унутар
целине увек ограничена функцијом коју у односу на њу има, нпр. да би ручка
на шољи служила сврси коју има (за држање шоље), она се може поставити са-
мо у ограничени број позиција;
(б) да ли је део сличан другим деловима и целини коју чини или не ¯ [+/
– HOMEOMEROUS];
(в) да ли се део може одвојити од целине или не ¯ [+/– SEPARABLE] (Вин-
стон и др., 1987: стр. 420–421).
Називи за шест типова меронимије, заједно са примерима и поменутим
обележјима, приказани су у доњој (донекле модификованој) табели преузетој
из Винстон и др. (1987: стр. 421).
4. 3. 1. 1. Тип компонента – интегрални објекат, како наводе Винстон
и др., увек је тај који први падне на памет када се говори о меронимијским од-
носима. Он се може илустровати великим бројем примера:
A handle is part of a cup [Ручка је део шоље].
Wheels are parts of cars [Точкови су делови аутâ].
30
Како аутори наводе, у енглеском језику постоји најмање четрдесет речи које означа-
вају делове различитих целина и које, упркос ужем денотационом опсегу од part, имају доста
широк опсег примене. Томе се такође може додати и поприличан број специјализованих име-
ница попут shard, tithe, zone итд., што коначно води до броја од чак четристо синонима за part,
како бележи чувени Roget's Thesaurus из 1962. год. (Винстон и др., 1987: стр. 430).
31
Према енгл. relation elements.
RELATION ELEMENTS
TYPES OF MERONYMIC
EXAMPLES FUNCTIONAL HOMEOMER- SEPARABLE
RELATIONS
OUS
component – handle : cup

integral object [ручка, шоља]
+ – +
[компонента – punchline : joke
интегрални објекат] [поента, виц]
tree : forest
member – collection [дрво, шума]
– – +
[члан – група] card : deck
[карта, шпил]
slice : pie
portion – mass [парче, пита]
– + +
[сегмент – маса] grain : salt
[зрно, со]
gin : martini
stuff – object [џин, мартини]
– – –
[материјал – објекат] steel : bike
[челик, мотоцикл]
paying : shopping
[плаћање, куповина]
feature – activity
dating : adolescence + – –
[обележје – активност]
[изласци, адолесценци-
ја]
Everglades : Florida
place – area [Еверглејдсa, Флорида]
– + –
[место – подручје] oasis : desert
[оаза, пустиња]
a. Еверглејдс је назив за велику суптропску мочвару која се налази на југу Флориде.
The refrigerator is part of the kitchen [(Тај) Фрижидер је део (те) кухиње].
Chapters are parts of books [Поглавља су делови књига].
A punchline is part of a joke [Поента (вица) је део вица].
Belgium is part of NATO [Белгија је део НАТО-а].
Phonology is part of linguistics [Фонологија је део лингвистике].
Под ’интегралним објектом’, као што се може видети и у датим приме-
рима, аутори подразумевају не само једноставне или комплексне конкретне
(физичке) објекте као што су шоља, ауто или бицикл, већ и тзв. „представљач-
ке објекте”32 као што су књиге, позоришни комади или симфоније, апстрактне

објекте попут лингвистике или значења, те организације попут ИБМ-а или
НАТО-а. Заједничка карактеристика интегралних објеката је то што сви они
имају одређену врсту организације или структуре, одн. што њихове компонен-
те нису распоређене насумично већ по устаљеном обрасцу, стојећи у специ-
фичним структурним и функционалним односима и једна са другом и са цели-
ном коју конституишу. Основна разлика између интегралних објеката, с друге
стране, односи се на њихову „екстензивност”: физички објекти су „екстензив-
ни” пошто заузимају одређени сегмент простора којим су такође обухваћене и
све њихове компоненте, док апстрактни објекти и организације нису екстен-
зивни пошто њихове компоненте нису повезане неким физичким простором
већ тим целинама оне „припадају” само у нефизичком смислу (Винстон и др.,
1987: стр. 421–422).
4. 3. 1. 2. Други тип меронимијског односа члан – група илустрован је
следећим примерима:
A tree is part of a forest [Дрво је део шуме].
A juror is part of a jury [Поротник је део пороте].
This ship is part of a fleet [Овај брод је део флоте].
За разлику од компонената интегралних објеката, чланови једне групе
ентитета не морају обављати неку одређену функцију, нити имати посебан
структурни распоред унутар целине. Чланство у групи одређено је или на
основу просторне блискости, или на основу друштвене повезаности, нпр. да
би дрво било део шуме, оно се мора налазити близу другог дрвећа (Винстон и
др., 1987: стр. 423).
4. 3. 1. 3. Трећи тип сегмент – маса представља однос између делова
различитих маса, екстензивних објеката или физичких димензија и тих цели-
на. Од претходна два типа меронимије разликује се по обележју [HOMEOMER-
OUS] што значи да су сегменти поменутих целина слични и један другом и це-
лини коју чине, нпр.
This slice is part of a pie [Ово парче је део пите].
A yard is part of a mile [Јард је део миље].
This hunk is part of my clay [Овај комад је део моје глине].
Дакле, сваки део пите је и сам пита; он личи на свако друго парче пите и
на читаву питу. За разлику од ових делова, компоненте и чланови могу се по-
доста разликовати и међусобно, и од целине коју конституишу, нпр. прозор
није сличан ни кући чији је део, ни другим компонентама куће, као што ни др-
во није слично шуми, нити је и само шума.
32
Према енгл. representational objects.
Пошто су сегменти маса у ствари произвољни, они се од своје целине

могу раздвајати и помоћу стандардних мера као што су инчи, унце, галони, са-
ти итд. Отуда, однос сегмент – маса представља базу и за аритметичке опера-
ције сабирања, одузимања, множења и дељења (Винстон и др., 1987: стр.
423–425).
4. 3. 1. 4. Четврти тип материјал – објекат најчешће се изражава упо-
требом језичког оквира са partly, као у примерима доле, мада се он може из-
двојити и одговором на питање What is it made of? [Од чега је то направљено?
/ Од чега се то прави?]:
A martini is partly alcohol [Мартини је делом алкохол].
The bike is partly steel [(Тај) Мотоцикл је делом челик].
Water is partly hydrogen [Вода је делом водоник].
Оквир са partly указује на то да одређена супстанца представља само
једну од више врста материјала који конституише дату целину, што значи да се
он не може користити и у случајевима када су објекти направљени само од јед-
не врсте материјала, нпр. The lens is made of glass [Сочиво се прави од стакла],
али: *The lens is partly glass [Сочиво је делом стакло].
Материјали се, за разлику од компонената, не могу одвојити од објекта
којег чине. Код комплексних објеката понекад је и тешко разлучити да ли је
неки његов део компонента или материјал, нпр. ако се за целину узме једна хо-
могена мешавина као што је салата, поставља се питање да ли је парадајз ком-
понента те салате или само један од материјала од којих је она направљена.
Винстон и др. овај случај објашњавају на следећи начин. Како се материјали
не могу физички одвојити од целине коју чине а да се при томе не наруши њен
идентитет (нпр. без водоника вода више није вода), док компоненте могу (нпр.
бицикл без точкова је и даље бицикл), онда парадајз није један од материјала
салате већ једна од њених компонената (или састојака) јер је од те целине од-
војив (Винстон и др., 1987: стр. 425).
4. 3. 1. 5. Пети тип меронимије обележје – активност јесте однос из-
међу неког карактеристичног обележја или једне фазе некакве активности или
процеса и таквих целина, нпр.
Paying is part of shopping [Плаћање је део куповине].
Bidding is part of playing bridge [Лицитација је део играња бриџа].
Ovulation is part of the menstrual cycle [Овулација је део менструалног
циклуса].
Dating is part of adolescence [Изласци су део адолесценције].
За разлику од свих досадашњих типова, овај меронимијски однос не мо-
же се изразити и реченицама типа B has A:
Bicycles have pedals [Бицикли имају педале].

Sororities have members [Савези студенткиња имају чланове].
Plays have acts [Позоришни комади имају чинове].
*Shopping has paying [Куповина има плаћање].
Изузимајући ову разлику, однос између активности и њених делова у
принципу је сличан односу између интегралног објекта и његових компонена-
та по томе што свака активност, као и сваки интегрални објекат, има такву
структуру у којој сваки њен део (обележје, подактивност, догађај), као и свака
компонента унутар објекта, има своје одређено место (Винстон и др., 1987:
стр. 426).
4. 3. 1. 6. Шести тип меронимије место – подручје јесте однос између
неког места/локације унутар граница одређеног подручја и тог подручја, нпр.
The Everglades are part of Florida [Еверглејдс је део Флориде].
An oasis is a part of a desert [Оаза је део пустиње].
The baseline is part of a tennis court [Основна линија је део тениског те-
рена].
Места као делови у функционалном смислу не доприносе целини којој
припадају, по чему су слични члановима једне групе. Исто тако, однос место
– подручје сличан је и односу сегмент – маса због заједничког обележја
[HOMEOMEROUS]: свако место унутар једног подручја слично је сваком другом
месту и читавој целини по томе што сви они у ствари представљају некакву вр-
сту подручја. Ипак, за разлику од сегмената маса, места се не могу одвојити од
подручја ком припадају (Винстон и др., 1987: стр. 426).
4. 3. 2. Према Винстону и др., као што је речено у 3. 7, показана више-
смисленост речи part одговорна је и за многе случајеве у којима се меронимија
испољава као нетранзитиван однос. Наиме, због широког семантичког опсега
ове речи, говорници (енглеског језика) врло лако могу да се пребацују с једног
њеног смисла на други, мешајући тиме сасвим различите типове меронимије.
Уколико се пак part тумачи увек у истом смислу, однос ће бити транзитиван,
нпр.
1. Simpson's finger is part of Simpson's hand.
[Симпсонов прст је део Симпсонове шаке]
Simpson's hand is part of Simpson's body.
[Симпсонова шака је део Симпсоновог тела]
Simpson's finger is part of Simpson's body.
[Симпсонов прст је део Симпсоновог тела]
Али:
2. (2а) Simpson's arm is part of Simpson.

[Симпсонова рука је део Симпсона]
(2б) Simpson is part of the Philosophy Department.
[Симпсон је део Катедре за филозофију]
(2в) *Simpson's arm is part of the Philosophy Department.
[*Симпсонова рука је део Катедре за филозофију]
Дакле, однос меронимије илустрован примерима под (1) јесте транзити-
ван пошто је реч part у свакој реченици тумачена на исти начин, одн. увек у
смислу компонента – интегрални објекат. С друге стране, примери под (2)
илуструју изостанак транзитивности јер part у реченици (2а) изражава однос
компонента – интегрални објекат, а у (2б) однос члан – група (Винстон и
др., 1987: стр. 431–432). Поред овог, Винстон и др. нуде још петнаест различи-
тих примера нетранзитивности меронимије узроковане различитим комбино-
вањем, одн. мешањем њених типова. Неки од тих примера су и следећи:
(а) компонента – интегрални објекат и место – подручје:
A refrigerator is part of a kitchen [Фрижидер је део кухиње].
A kitchen is part of a house [Кухиња је део куће].
*A refrigerator is part of a house [*Фрижидер је део куће].
(б) члан – група и обележје – активност:
The joker is part of a deck [Џокер је део шпила].
A deck is part of playing bridge [Шпил је део играња бриџа].
*The joker is part of playing bridge [*Џокер је део играња
бриџа].
(в) члан – група и материјал – објекат:
Trees are parts of forests [Дрвећа су делови шума].
Trees are partly cellulose [Дрвећа су делом целулоза].
*Cellulose is part of forests [*Целулоза је део шума].
?Forests are partly cellulose [?Шуме су делом целулоза].
(г) материјал – објекат и обележје – активност:
The boat is partly fiberglass [(Тај) Брод је делом фибер(стак-
ло)].
The boat is part of the race [(Тај) Брод је део (те) трке].
*Fiberglass is part of the race [*Фибер(стакло) је део (те) тр-
ке].
*The race is partly fiberglass [*(Та) Трка је делом фи-
бер(стакло)].
(д) сегмент – маса/објекат и место – подручје:
These grains of sand are part of the beach.

[Ова зрна песка су део (ове) плаже]
The beach is part of the island [(Ова) Плажа је део (овог)
острва].
?These grains of sand are part of the island.
[?Ова зрна песка су део (овог) острва]
(ђ) место – подручје и обележје – активност/дога)ај:
The Grand Canyon is part of the United States.
[Велики кањон је део САД-а]
The United States was part of World War II.
[САД је био део Другог светског рата]
*The Grand Canyon was part of World War II. [*Велики
кањон је био део Другог светског рата] итд. (Винстон и др.,
1987: стр. 442–444).
5. ЗАВРШНА РЕЧ
У овом раду представљен је тек један део теоријских разматрања о се-

мантичком односу меронимије, базиран првенствено на гледиштима Круза
(1995; 2004а; 2004б), Крофта и Круза (2004) и Винстона и др. (1987). Међу-
тим, како су истраживања овог односа још увек у току, у науци нема опште са-
гласности када је његов статус и дефинисање у питању. Најчешћа питања ко-
јима се истраживачи баве јесу: шта је то уопште део, одн. које врсте ентитета
се уопште могу добити поделом једне целине; шта се све може узети за целину,
тј. које се врсте ентитета могу сегментовати на делове; да ли меронимија пред-
ставља један однос или групу односа; уколико је више односа у питању, коли-
ко онда типова меронимије заиста постоји; како би се ти различити односи
уопште могли обрађивати и др. (Герстл и Прибенау, 1995: стр. 866).
Како истичу Герстл и Прибенау, истраживачи који покушавају да одго-
нетну контроверзну природу овог (семантичког/когнитивног) односа већином
долазе са подручја лингвистике (1995: стр. 868). Полазну тачку у њиховим
истраживањима представља опсервација да овај однос није увек транзитиван,
како га дефинише формална мереологија (логичка теорија о деловима), па се
за лингвистичке и когнитивне задатке обичан однос „је део” из формалне ме-
реологије замењује породицом односа у којој се даље испитују њени различи-
ти чланови. Упоредо са класификовањем меронимије намећу се и питања ве-
зана за статус ове породице односа као семантичких примитива, као и питање
њихове улоге у лексикону (Герстл и Прибенау, 1995: стр. 868).
Иако испитивања са лингвистичке тачке гледишта несумњиво нуде

најекстензивнију анализу различитих односа између делова и целина, Герстл
и Прибенау у томе изналазе и најмање два кључна проблема: прво, лингви-
стичка истраживања се исувише везују за реч part и њене когнате и, друго, у
таквим истраживањима није учињен никакав покушај креирања механизама
за обраду издвојених типова меронимијског односа (1995: стр. 871).
АЈРИС И ДР., 2009: Iris, M. A., Litowitz B. E., Evens M. (2009). „Problems of the
Part-Whole Relation”. У: M. W. Evens (ур.), Relational Models of the Lexicon:
Representing Knowledge in Semantic Networks (стр. 261–288). New York: Cam-
bridge University Press.
БРАУН, 1976: Brown, C. H. (1976). „General Principles of Human Anatomical Partonomy
and Speculations on the Growth of Partonomic Nomenclature”. У: American Eth-
nologist (Vol. 3, No. 3; стр. 400–424).
ВИНСТОН И ДР., 1987: Winston, M. E., Chaffin R., Herrmann D. (1987). „A Taxonomy of
the Part-Whole Relations”. У: Cognitive Science (No. 11; стр. 417–444).
ГЕРСТЛ И ПРИБЕНАУ, 1995: Gerstl, P., Pribbenow, S. (1995). „Midwinters, End Games,
and Body Parts: A Classification of Part-Whole Relations”. У: International Jour-
nal of Human-Computer Studies (Vol. 43, No. 5–6; стр. 865–889).
ДРАГИЋЕВИЋ, 1999: Драгићевић, Р. (1999). „Таксономија и меронимија”. У: Свет ре-
чи (средњошколски часопис за српски језик и књижевност) (9–12; стр. 74).
Београд.
ДРАГИЋЕВИЋ, 2007: Драгићевић, Р. (2007). Лексикологија српског језика. Београд:
Завод за уџбенике.
ЕЈЧИСОН, 2012: Aitchison, J. (2012). Words in the Mind. An Introduction to the Mental
Lexicon. John Wiley & Sons, Inc.
ИВИЋ, 2006: Ивић, М. (2006). „Когнитивни аспекти феномена партонимије”. У: Збор-
ник Матице српске за славистику (бр. 70; стр. 13–19). Нови Сад: Матица срп-
ска.
КЕРНС, 2006: Kearns, K. (2006). „Lexical Semantics”. У: B. Arts and A. McMahon (ур.),
The Handbook of English Linguistics (стр. 557–580). Blackwell Publishing Ltd.
КРОФТ И КРУЗ, 2004: Croft, W., Cruse, A. D. (2004). Cognitive Linguistics. Cambridge:
Cambridge University Press.
КРУЗ, 1995: Cruse, A. D. (1995). Lexical Semantics. (Second Edition). Cambridge: Cam-
КРУЗ, 2004а: Cruse, A. D. (2004). Meaning in Language. An Introduction to Semantics
and Pragmatics. Oxford: Oxford University Press.
КРУЗ, 2004б: Cruse, A. D. (2004). „The Lexicon”. У: M. Aronoff и J. Rees-Miller (ур.),

The Handbook of Linguistics (стр. 238–264). Blackwell Publishing Ltd.
ЛАЈОНС, 1977: Lyons, J. (1977). Semantics (Vol. I). Cambridge: Cambridge University
Press.
ЛАЈОНС, 1995: Lyons, J. (1995). Linguistic Semantics: An Introduction. Cambridge: Cam-
МАРФИ, 2003: Murphy, L. M. (2003). Semantic Relations and the Lexicon: Antonymy,
Synonymy and Other Paradigms. Cambridge: Cambridge University Press.
МАРФИ, 2006: Murphy, L. M. (2006). „Meronymy”. У: K. Brown (ур.), Encyclopedia of
Language and Linguistics (Second Edition, Vol. 8; стр. 13–15), Oxford: Elsevier
Ltd.
МАРФИ И КОСКЕЛА, 2010: Murphy, M. L., Koskela, A. (2010). Key Terms in Semantics.
London and New York: Continuum International Publishing Group.
МИЛЕР, 1990: Miller, G. A. (1990). „Nouns in WordNet: A Lexical Inheritance System”.
International Journal of Lexicography (Vol. 3, No. 4; стр. 245–264). Oxford: Ox-
ford University Press.
МИЛЕР, 1998: Miller, G. A. (1998). „Nouns in WordNet”. У: C. Fellbaum (ур.), WordNet:
An Electronic Lexical Database (стр. 23–46). Massachusetts Institute of Technol-
ogy.
ПРИБЕНАУ, 2002: Pribbenow, S. (2002). „Meronymic Relationships: From Classical Mer-
eology to Complex Part-Whole Relations”. У: R. Green, C. A. Bean и S. H.
Myaeng (ур.), The Semantics of Relationships: An Interdisciplinary Perspective
(стр. 35–50). Dordrecht: Kluwer Academic Publishers.
ПРИС, 1998: Priss, U. E. (1998). „The Formalization of WordNet by Methods of Relational
Concept Analysis”. У: C. Fellbaum (ур.), WordNet: An Electronic Lexical Data-
base (стр. 179–196). Cambridge, MA: MIT Press.
ПРЋИЋ, 1997: Prćić, T. (1997). Semantika i pragmatika reči. Sremski Karlovci – Novi
Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
РАДЕН И ДИРВЕН, 2007: Radden G., Dirven, R. (2007). Cognitive English Grammar. Am-
sterdam and Philadelphia: John Benjamins Publishing Company.
РАДФОРД И ДР., 2009: Radford, A., Atkinson, M., Britain, D., Clahsen, H., Spencer, A.
(2009). Linguistics: An Introduction (Second Edition). Cambridge: Cambridge
University Press.
САИД, 2003: Saeed, J. I. (2003). Semantics (Second edition). Blackwell Publishing Ltd.
ТВЕРСКИ, 1990: Tversky, B. (1990). „Where Partonоmies and Taxonomies Meet”. У: S. L.
Tsohatzidis (ур.), Meanings and Prototypes: Studies in Linguistic Categorization
(стр. 334–344). New York: Routledge.
ТВЕРСКИ И ХЕМЕНВЕЈ, 1984: Tversky, B., Hemenway, K. (1984). „Objects, Parts and Cat-
egories”. У: Journal of Experimental Psychology: General (113/2; стр. 169–193).
American Psychological Association, Inc.
ТЕЈЛОР, 1995: Taylor, J. R. (1995). Linguistic Categorization: Prototypes in Linguistic
Theory. New York: Oxford University Press.
ШИПКА, 1988: Šipka, D. (1988). Osnovi leksikologije i srodnih disciplina. Novi Sad: Ma-
tica srpska, Odeljenje za književnost i jezik.
Branislava M. Dilparić
ON MERONYMY33
Summary
In spite of the fact that there is a long tradition of its research, which dates from the
period of ancient philosophy and which, since the 20th century, has been conducted from
the perspective of several disciplines (logic/philosophy, psychology, linguistics, visual
perception, artificial intelligence etc.), the relation between parts and wholes (the so-called
meronymy, partonymy, or part-whole relation) still causes a lot of confusion and contro-
versy. There is even no consensus on the interpretation of the fundamental terms ‘part’ and
‘whole’, as well as on the status and definition of their relation. While meronymy is often
mentioned, along with synonymy, antonymy, and hyponymy, in lists of semantic relations
among words, lexicology has traditionally paid it less attention than the other relations, as
this relation is mostly regarded as a part of encyclopedic (rather than definitional) know-
ledge. Recent changes in approaches to meaning, however, have resulted in more attention
to meronymy, and the relation is now relevant for several applied linguistic endeavors. For
instance, the PART-OF relation, like the TYPE-OF relation (hyponymy) is central to the
creation of dictionary definitions.
Since meronymy has not yet been often considered in the linguistic literature in
Serbian, this paper presents a part of theoretical considerations on this relation, mostly
based on Cruse (1995; 2004a; 2004b), Croft and Cruse (2004), and Winston et al. (1987).
Key words: lexicon, meronymy, partonymy, part–whole relation, meronomy, par-
tonomy, meronym, partonym, holonym.
33
Рад је примљен 20. августа 2012, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције
KЊИЖЕВНОСТ
УДК: 821.111(73).09-31 Штајнбек Џ.
ИД: 195291148
ПРОФ. ДР МИРЈАНА Н. ЛОНЧАР ВУЈНОВИЋ1

АСС. МР АНА M. АНДРЕЈЕВИЋ2
THEME AND SYMBOLISM IN STEINBECK’S

THE GRAPES OF WRATH
Abstract. John Steinbeck aims to express the American political and social sys-
tem as the reflection on characterization, plot, and symbols in The Grapes of Wrath. Stein-
beck’s characters struggle desperately against forces beyond their understanding or con-
trol. Many of those characters suffer tragic fates, yet they almost always marriage to
exhibit bravery and retain a sense of dignity throughout their struggles. Steinbeck’s ability
to combine harsh critiques of the political and social systems of his times with genuine art-
istry in his characterization, plot, and language is unique in American literature. The
Grapes of Wrath is the historically authentic story of the Joad family; Oklahoma farmers
dispossessed of their land and forced to become migrant farmers in California. “The Tur-
tle” is an excerpt from the opening pages of this novel, which won the National Book
Award and the Pulitzer Prize. The book aroused public sympathy for the plight of migra-
tory farm workers and established Steinbeck as one of the most highly regarded writers of
his day. Steinbeck’s belief in social justice, and in the human ability to learn from and rise
above suffering, infused all his work.
Key words: symbol, grapes, wrath, destiny, refuge, dire poverty, survival, agony.
1
Loncar.mirjana@gmail.com
2
Аndrejevic003@gmail.com
No writer captures more vividly than John Steinbeck what it was like to live
through the Great Depression of the 1930s. His stories and novels, many of which
are set in the agriculture region of northern California where he grew up, capture
the poverty, desperation, and social injustice experienced by many working-class
Americans during the bleak period in American national history. As in the works
of naturalist writers like Stephen Crane and Jack London, Steinbeck’s characters
struggle desperately against forces beyond their understanding or control. Many of
those characters suffer tragic fates, yet they almost always marriage to exhibit
bravery and retain a sense of dignity throughout their struggles. Steinbeck’s ability
to combine harsh critiques of the political and social systems of his times with gen-
uine artistry in his characterization, plot, and language is unique in American liter-
ature.
Tom Joad hitch-hikes home after spending four years in prison for killing a
man in a drunken fight. On his way he meets Jim Casy, an ex-preacher, whom he
knows. Casy accompanies Tom to the Joads’ house but they find it deserted and
damaged. Mulcy Graves explains that the landowners forced the tenant-farmers to
leave and that the Joads are staying at Uncle John’s house prior to their departure
for California. Casy and Tom eat with Muley and next morning join the family at
Uncle John’s. The family agrees to take Casy to California with them. They sell or
destroy the possessions which they cannot take with them, load up the truck, and
prepare to leave. Grampa suddenly decides that he will not go, so Pa, Ma, and Tom
decide to dope him and take him. The intercalary chapters (or interchapters, that is
those chapters which are not part of the narrative of the Joad family) deal with the
drought in Oklahoma (1st chapter), a turtle crossing a highway (3rd chapter). the
landowners and tractors forcing people off the land (5th chapter), second hand car
dealers (7th chapter), and the selling of possessions and preparation for the journey
(9th chapter). The Joads travel on Route 66 and on the first night of their journey
meet the Wilsons, another migrant family Grampa dies in the Wilsons’ tent and the
family buries him. Tom and Al repair the Wilsons’ car and the families continue the
journey together. When the Wilsons’ car breaks down again Tom and Al repair it
after buying a spare part and some tools cheaply from a one-eyed wrecking-yard
assistant. Before they cross the Californian desert Noah leaves I hem and walks off
beside a river. The Wilsons also stay behind because Sairy is too ill to travel any
further The Joads leave food and money for the Wilsons and continue their jour-
ney. During the crossing Granma dies, but Ma says nothing because she fears that
the family might stop and then not get across. The intercalary chapters deal with
the derelict houses of the former tenant-farmers (11th chapter), Highway 66 (12th
chapter), the potential for political and social change inherent in the migrants’
problems (14th chapter), the roadside cafes (15th chapter), and the roadside camps
established each night by the migrants (17th chapter).
Мирјана Н. Лончар Вујновић, Ана М. Андрејевић: Theme and Symbolism… 313
The Joads stop at a Hooverville, the name for any camp for migrants on the
outskirts of a town, and inquire about work. Here they confront the reality of con-
ditions in California. A labour contractor and a Deputy Sheriff arrive, and when the
Deputy arrests a young man on a false charge Tom trips the Deputy and Casy
knocks him unconscious. Casy makes Tom hide and when more Deputies arrive
Casy gives himself up. The Joads leave the Hooverville, but without Connie who
has deserted Rose of Sharon. They fortunately find a place in the government camp
at Weedpatch.
They enjoy life in this camp which the migrants run successfully, but only
Tom finds a little work and the family must eventually leave. They find work pick-
ing peaches and unwittingly become strike-breakers. When Tom slips out of the
Hooper Ranch he meets Casy who leads the strike. Deputies attack and kill Casy
and Tom kills a Deputy, but Tom also receives a bad facial wound. The Joads hide
Tom in their truck and leave. They find work picking cotton and Tom hides out in
a cave in nearby bushes until Ruthie tells a girl that her brother killed a man. Tom
leaves so as not to endanger the family. He tells Ma that he will take over Casy’s
work for the people. When the cotton-picking season finishes it rains heavily and
the Joads and other families living in the box-cars build an embankment to prevent
the water from flooding them. A fallen tree breaks the embankment and water
floods the box-cars. Rose of Sharon gives birth to a stillborn child; and eventually
Ma insists that they seek a dry place. Al stays with his proposed wife, Aggie Wain-
right, and the other Joads find a barn in which to shelter There they discover a boy
and a starving man whom Rose of Sharon breastfeeds.
The intercalary chapters deal with land ownership in California (19th chap-
ter), resentment and repression of the migrants (21st chapter), the migrants’ leisure
activities (23rd chapter), the human skills which produce abundant harvests which
are then wasted (25th chapter), cotton-picking (27th chapter), and the problems en-
countered by the migrants during the prolonged rains (29th chapter).
In Oklahoma the spring rain accelerates the growth of the corn and the who-
le country looks green. Then a drought occurs. The earth becomes so dry that every
moving thing stirs up dust. The hot sun and the wind destroy the corn, and the wind
blows clouds of dust into the air. The dust takes two days to settle, and then the pe-
ople emerge from their houses and inspect the ruined corn. The women and chil-
dren watch the men’s reaction, and the men retain an unbroken spirit. This assures
the women and children that everything will be all right.
The drought precipitates the eviction of the tenant-farmers from the land and
so leads to their migration to California. The men overcome their initial bewilder-
ment at the mystery of such vast natural disaster and they adopt a defiant attitude.
Determination and a strong will to survive distinguish these people. Several details
in the description of the environment deepen our understanding of their resistance.
“Firstly, they confront the sun’s destructiveness: it ‛flared down’, and the ‛sharp sun
struck day after day’, and the ‛sun shone more fiercely’. Secondly, the wind digs
‛cunningly’ at the roots of the corn, and the personification of the wind by the use
of ‛cunningly’ and ‛prying’ suggests a force acting consciously against the people.
However, the people do not weary and surrender as the corn must. Thirdly, the in-
creasing paleness of the sky and earth suggest the land’s progressive loss of vitali-
ty. The red and grey soil becomes pink and white. The green vegetation turns
brown and the earth becomes dust. The word ‛dust’ appears many times, and stands
‛not only for the land itself, but also for the basic situation out of which the novel’s
action develops.” (Lisca, 1958: p. 158)
Whilst a truck-driver talks to a waitress in a roadside cafe, a hitch-hiker
stops beside his truck although its windshield has a No Riders sticker. The man re-
quests a lift because ‛sometimes a guy will be a good guy even if some rich bastard
makes him carry a sticker’. (Steinbeck, 1967: p. l3) The driver takes the hitch-hik-
er, and by asking questions the driver discovers that the man is returning home to
his father’s small farm. The driver notices the condition of the man’s hands and
guesses that he has recently worked with a pick, axe, or sledge. The driver declares
his pride in his powers of observation. The questions irritate the hitch-hiker but he
says that he will tell the driver anything. He introduces himself as Tom willing to
show people the reality of the migrants’ plight.
On the other side the Joads and the Wainrights construct platforms in (he
box car so that they can keep above the rising water but eventually Ma decides that
her family must seek better shelter. Al stays with Aggie and the other Joads leave.
They find a dry barn, and there Rose of Sharon breastfeeds a starving man.
When Ma thanks Mrs Wainright for her help she also expresses her realiza-
tion that in their present plight the people must help not only their own family but
everyone: “Use’ ta be the fambly was fust. It ain’t so now. It’s anybody. Worse off
we get, the more we got to do.” (Steinbeck, 1967: p. 470) In this she now thinks
similarly to Tom and Casy. Rose of Sharon also displays this general concern for
the people when she breastfeeds the starving man. This compassionate act affirms
I he continuity of life and the people.
When The Grapes of Wrath appeared in 1939 it attracted wide critical ac-
claim and won the Pulitzer Prize but it also generated a storm of protest. In the
United States Congress Lyle Boren of Oklahoma called it “a lie, a black, infernal
creation of a twisted, distorted mind”, and whilst some libraries burned copies of
it, the Kansas City Board of Education banned it. Much argument concentrated on
whether the events described in the book were true or false, which meant that it was
discussed as a social document rather than as a work of fiction. For many years crit-
ics argued intensely about whether the book should be considered as propaganda
or art.
Some critics attacked Steinbeck for propagating Communist ideas in the

book but such accusations can no longer be taken seriously. Carpenter argues that
The Grapes of Wrath includes ideas which derive from Americans, such as Emer-
son and Whitman (for example, “Whitman’s religion of the love of all men and his
mass democracy), and he also suggests that it is a ‛novel of the American dream’.
He writes that the American dream ‛includes the ideal of progress and of a struggle
to the heights”. (Carpenter, 1957) It also involves the pioneering spirit which takes
man beyond established frontiers in search of land, independence, and success, and
it includes a faith in democratic principles.
The book undoubtedly achieved much of its initial success because it be-
came an influential, and controversial novel about a pressing contemporary social
issue, and it deserved the praise it received as one of the finest proletarian novels.
(Joseph W. Beach explains ‛proletarian novel’ as a ‛somewhat loose term to desig-
nate the type of novel that deals primarily with the life of the working classes or wi-
th any social or industrial problem from the point of view of labor’.) However, the
book’s enduring success suggests that its achievement extends beyond this. The
book not only deals with the particular issues centered on the migrant people in
California but in a more general way it depicts man’s ancient search for the prom-
ised land and examines the light for life, the instinct of the living organism for sur-
vival, and the aspirations of people who must re-define their lives.
The Grapes of Wrath has an unusual structure. It consists of fourteen chap-
ters which narrate the experiences of the Joad family and sixteen short intercalary
chapters which never mention by name any of the characters introduced in the
main narrative. These intercalary chapters provide general comments about the
conditions experienced by the migrants and in this way show that the Joad family
represents numerous other families. Steinbeck provides a detailed and sympathetic
account of the Joads in order to bring his reader to a concern for and understanding
of the plight of all the people who have lost their farms and migrated to California.
This migration or journey forms a central part of the novel’s structure and involves
a process of learning for characters like Tom, Ma, and Rose of Sharon. They con-
front new experiences and adapt their beliefs. Each comes to acknowledge a re-
sponsibility to all people rather than simply to themselves or their family.
Incidents described in the chapters on the Joads often recur in the intercalary
chapters and this repetition helps to unify the novel. For example, intercalary
Chapter 7 describes the sale of old cars, and in Chapter 8 Tom sees Pa working on
the Joads’ recently purchased truck. Then in Chapter 10 Al explains why he chose
this particular vehicle and he points out that before they bought it he ensured that
the gearbox and differential had no sawdust in them. These were tricks used by the
salesmen in Chapter 7. The intercalary chapters are very varied and provide many
details of the social, historical, and political context in which the Joads live. In this
way they broaden and enrich our comprehension of the migrants’ journey. Further-
more, as Lisca suggests, the ‛individuality of subject matter, prose style, and tech-
nique’ in the intercalary chapters serve to ‛keep the novel from falling into two
parts, and to keep the reader from feeling that he is now reading “the other part’”.
(Lisca, 1958: p. 165)
The novel can be divided into three sections. Firstly, Chapters 1 to 10 deal
with the drought in Oklahoma, secondly, Chapters 11 to 18 describe the journey to
California, and thirdly, Chapters 19 to 30 describe the migrants’ struggle to estab-
lish a new life in California. This structure corresponds to the biblical account of
the exodus of the Hebrews from Egypt, and Lisca argues that the “novel’s three
sections correspond to the oppression in Egypt, the exodus, and the sojourn in the
land of Canaan”. (Lisca, 1958: p. 169)
This relationship between The Grapes of Wrath and Exodus fundamentally
influences our interpretation of the events that befall the Joads. The correspond-
ence with Exodus provides a depth and a seriousness to Steinbeck’s novel and gen-
eralizes the action so that it itt no longer depicts only the experience of individuals
at a particular moment in history but also suggests a way in which it is not limited
to a particular time. The biblical parallel provides a sense of the past and suggests
that the novel’s themes relate to a larger context than the United States in the 1930s.
The Grapes of Wrath offers insight into specific social and economic problems and
at the same time yields ideas about life which apply to all ages.
Bracher explains how Steinbeck’s interest in ‛the ecology of marine organ-
isms’ influenced his perception of man. When he collected these organisms from
the tide pools Steinbeck found “life in a lusty, primitive form, yet clearly related to
the life of that larger organism, man, who… incomparably more complex and po-
tential, is nevertheless formed of the same kinds of living cells, subject to the same
primitive drives, and a part of an ecological pattern as determinate as that of the
tide pool, though infinitely more complicated”. (Bracher, 1948: pp. 14,29) Stein-
beck does not equate man with animals but comparisons between animal and hu-
man behaviour appear frequently in his novels. In Chapter 4 of The Grapes of
Wrath Casy compares the turtle’s persistence with his own restless probing of the
Gospels, and in Chapter 3 the turtle’s actions represent the migrants’ struggle for
survival.
In The Sea of Cortez Steinbeck writes that ‛there would seem to be only one
commandment for living things: Survive!’ Survival depends upon a complex inter-
action between various living organisms. All are involved in the cycle of life and
death. Although the turtle kills the red ant it also plants the seeds of the wild oat
head and enables new life to begin Ma states her faith in her people’s capacity to
survive when she declares that “Ever’thing we do—seems to me is aimed right at
goin’ on. Seems that way to me. Even gettin’ hungry—even bein’ sick; some die,
but the rest is tougher”. (Steinbeck, 1967: p. 448) Nimitz argues that in Ma’s com-
ment Steinbeck’s “recognition of the group selection principle merges with affir-
mation of the principal discovery of the theory of evolution: that organismic life is
a continuum”. (Nimitz, 1970: p. 165)
Steinbeck explains this concept in The Sea of Cortez: ‘Non-teleological
thinking concerns itself primarily not with what should be, or could be, or might
be, but rather with what actually “is”—attempting at most to answer the already
sufficiently difficult questions what or how, instead of why.’ Casy provides an ex-
ample of the influence of such thinking when Grampa dies. The Joads will break
the law if they bury Grampa themselves but Casy advises them not to worry about
that: “Law changes … but “got to’s” go on. You got the right to do what you got to
do”. (Steinbeck, 1967: p. 149) Casy adopts a pragmatic approach to events and de-
cides on a course of action without searching for moral justification. Similarly,
when he says a few words over Grampa’s grave, he dismisses concern about
whether Grampa was a good or bad man: “This here ol’ man jus’ lived a life an’ jus’
died out of it. I don’t know whether he was good or bad, but that don’t matter much.
He was alive, an’ that’s what matters. An’ now he’s dead, an’ that don’t matter.
Heard a fella tell a poem one time, an’ he says: “All that lives is holy’”. (Steinbeck,
1967: p. 154)
Casy is presented as a leader of the people. In Chapter 4 when Casy explains
his new philosophy of life to Tom he says, “I got the call to lead the people, an’ no
place to lead ‛em”. (Steinbeck, 1967: p. 26)
He seeks a new direction for his life and during the novel he discovers the
effectiveness of people acting together in a group. Casy accompanies the Joads to
California because he wants to be with people and to help them, although he does
not yet know how he can act usefully on their behalf. During the journey he per-
ceives the potential for social change which exists in the mass migration: “They’s
gonna come somepin outa all these folks goin’ wes’—outa all their farms lef lone-
ly. They’s gonna come a thing that’s gonna change the whole country”. (Steinbeck,
1967: pp. 184–185)
Casy fulfills his commitment to help the Joads when he gives himself up to
the Deputies at the Hooverville in order to protect Tom from arrest. Casy goes to
jail; and as he later explains to Tom he learns in jail that men must unite and work
together in order to promote social change. Chapter 14 states that social change and
revolution begin with this movement “from ‘I’ to ‘we’”, and it also suggests that
man’s willingness to “suffer and die for a concept … is the foundation of Manself,
and this one quality is man, distinctive in the universe”. (Steinbeck, 1967: p. 160)
Casy acknowledges that by leading the strike he must accept the possible sacrifice
of his own life and he believes in the naturalness of this. He cites examples from
history which show that people often turn against the leaders of revolution, but he
maintains faith that the progress accomplished can never be completely destroyed
because “ever time they’s a little step fo’ward, she may slip back a little, but she
never slips clear back”. (Steinbeck, 1967: p. 407) When the Deputies murder Casy
his words echo those of Jesus at Calvary. Casy says: “You fellas don’ know what
you’re doin’. You’re helpin’ to starve kids”. (Steinbeck, 1967: p. 408) Jesus said,
“Father, forgive them; for they do not know what they do”. (Luke XXIII.34) Like
Jesus, Casy preaches a religion of love. Casy believes in a philosophy based upon
love of people. He tells Tom “I don’t know nobody name Jesus. I know a bunch of
stories, but I only love people”. (Steinbeck, 1967: p. 28) His beliefs contrast with
those of a ‛deep down Jesus-lover’ like Mrs Sandry who shows no love of people,
and his attitudes clearly differ from those of the Salvation Army and from those of
characters like the young garage attendants in Chapter 18 who despise the migrants
because “they ain’t human. A human being wouldn’t live like they do. A human be-
ing couldn’t stand it to be so dirty and miserable. They ain’t a hell of a lot better than
gorillas”. (Steinbeck, 1967: p. 235) This superficial and mistaken judgment dis-
plays a lack of understanding. Casy never condemns the migrants for the squalor
and the wretched conditions in which they are forced to live. He acts with genuine
feeling and humanitarianism and always maintains his respect for the migrants.
The migrants face a struggle to preserve their dignity because, as Tom argues, the
police are ‛a-workin’ away at our spirits. They’re a-tryin’ to make us cringe an’
crawl like a whipped bitch. They tryin’ to break us. Why, Jesus Christ, Ma, they
comes a time when the on’y way a fella can keep his decency is by takin’ a sock at
a cop They’re workin’ on our decency”. (Steinbeck, 1967: p. 296) Throughout the
novel the Joads struggle to retain their spirit, and whereas they appreciate the sym-
pathy of Casy, Tom in particular resents charity and preaching. Tom tells Casy
about the Christmas when the Salvation Army visited McAlester prison and played
three hours of music to which the prisoners were forced to listen. Tom resented this
and the example enables him to explain his notion of preaching: “Preachin’s a kin-
da tone a voice, an’ preachin’s a way a lookin’ at things. Preachin’s bein’ good to
folks when they wanna kill ya for it”. (Steinbeck, 1967: p. 102) Similar resentment
appears in Annie Littlechild, a member of the Ladies Committee at the Weedpatch
camp. Her family sought help from the Salvation Army when they were desperate:
“We was hungry—they made us crawl for our dinner. They took our dignity … I
ain’t never seen my man beat before, but them—them Salvation Army done it to
‛im”. (Steinbeck, 1967: pp. 335–336)
In comparison with Casy’s love and sympathy the other preachers in the
novel, and also the fanatical Mrs Sandry, appear to be aggressive and unsympathet-
ic. Chapter 23 ends with a brief description of a preacher who exploits people’s
fear. He “paced like a tiger, whipping the people with his voice”, and this has neg-
ative implications. The words suggest the preacher’s ferocious attitude towards the
people as well as a sense of his cruelty: “He calculated them, gauged them, played
on them”. (Steinbeck, 1967: p. 349) The description also mocks the preacher by the
use of irony and humor. Irony exists in the references to ‛great strength’, ‛the mas-
ter’, and ‛he prayed that all men might grovel and whine on the Ground’. The
preacher might really believe that people’s spiritual salvation can be better assured
if they whine and grovel before him, but a reader might impugn his motives since
this assault on people’s dignity bolsters the preacher’s sense of himself as ‛the-
master’. Is he concerned with the people or with himself? The references to ‛master
and ‛great strength’ describe the preacher in terms which a reader could think inap-
propriate Humor exists in the children’s reaction. One child says “We been saved.
We won’t sin no more’, and another replies: ‛Wisht I knowed what all the sins was,
so I could do ‛em”. (Steinbeck, 1967: p. 350) The preacher stimulates the children’s
desire to sin, and their ignorance makes fun of his work. The preacher presents a
concept of sin about which the children appear to have no knowledge and their at-
titude recalls Casy’s belief that there “ain’t no sin and there ain’t no virtue”. (Stein-
beck, 1967: p. 28) Preachers work to change the children’s attitude. This preacher
also calls to mind the preacher whom Mrs Sandry quotes in Chapter 22: “He says:
‘They’s wicketness in that camp … The poor is tryin’ to be rich … Ever’body that
ain’t here is a black sinner’, he says. I tell you it made a person feel purty good to
hear ‘im. An’ we knowed we was safe. We ain’t danced”. (Steinbeck, 1967: pp.
339–340) The migrants really seek to avoid starvation rather than to become rich
and the preacher’s lack of compassion renders him odious. Fanatical followers like
Mrs Sandry only lower him further in our esteem. She displays a smugness and
complacency when she says that she felt good listening to the preacher. Casy’s
presence in the novel and the sympathetic treatment of his ideas and actions pro-
vide a context which reinforces the negative response to the preachers and Mrs
Sandry. The destinies of other characters make the picture of this analysis undoubt-
edly complete.
When Tom arrives home Grampa and Granma run across the yard to greet
him and Granma heralds their appearance with her characteristic shout ‘Pu-raise
Gawd fur vittory’ whilst Grampa fumbles equally characteristically with the
fly-buttons on his trousers. Steinbeck succinctly described their characters. Gram-
pa had a ‛cantankerous, complaining, mischievous, laughing face. He fought and
argued, told dirty stories. He was as lecherous as always. Vicious and cruel and im-
patient, like a frantic child, and the whole structure overlaid with amusement’; and
behind him came Granma ‛who had survived only because she was as mean as her
husband. She had held her own with a shrill ferocious religiosity that was as lech-
erous and as savage as anything Grampa could offer’. (Steinbeck, 1967: pp. 84–85)
Grampa remains the ‛titular head’ of the family but no longer rules, and when they
gather around the truck to discuss their departure he has the right to make the first
comment.
Grampa talks about how he will sit in a wash-tub full of grapes in California
but when the moment to leave arrives he suddenly announces that: “This here’s my
country. I b’long here … I ain’t a-goin”. (Steinbeck, 1967: p. 120) Tom and Ma
drug him with medicine and they take him with them, and when he dies on the first
evening of the journey they bury him in a field beside the road. Casy points out that
Grampa was ‛jus’ stayin’ with the Lan’. He couldn’ leave it’ An indissoluble spirit-
ual link existed between Grampa and the land and Casy explains that in fact
“Grampa died the minute you took ‛im off that place”. (Steinbeck, 1967: p. 156)
The ‛shrill ferocious religiosity’ of Granma is the kind rejected by Casy. She
believes fervently and during the grace which Casy delivers she interrupts with
‘Amens’. When Grampa is dying she orders Casy to ‛Pray, Goddamn you’. (Stein-
beck, 1967: p. 147) Granma herself dies whilst the family cross the Californian
desert, and Ma regrets that neither Granma nor Grampa lived to see the fertile Cal-
ifornian valleys. Tom explains that they “was too old … They wouldn’ of saw noth-
in’ that’s here. Grampa would a been a-seein’ the Injuns an’ the prairie country
when he was a young fella. An’ Granma would a remembered an’ seen the first
home she lived in. They was too ol’. Who’s really seein’ it is Ruthie an’ Winfiel”.
(Steinbeck, 1967: p. 244) Tom realises that at their age Grampa and Granma lack
the capacity to confront this new experience.
Pa loses his identity when his life as a farmer is disrupted, and he never fully
adapts to the new circumstances which face him. He looks to the past and tells Ma:
“I ain’t no good any more. Spen’ all my time a-thinkin’ how it use’ ta be”. (Stein-
beck, 1967: p. 447) He cannot detach himself from his past and the land which he
has cultivated, and he acknowledges that he has forfeited his traditional authority
over the family: “Funny! Woman takin’ over the fambly. Woman sayin’ we’ll do
this here, an’ we’ll go there. An’ I don’ even care’. Sadness appears here, and Ma,
who adapts her responses to the demands of a situation, replies with warmth and
compassion: ‛Woman can change better’n a man … Woman got all her life in her
arms. Man got it all in his head. Don’ you mind”. (Steinbeck, 1967: p. 448)
When necessary she criticizes Pa and goads him into anger in order to keep
up his spirit. She explains this to Tom: “Take a man, he can get worried an’ wor-
ried, an’ it eats out his liver, an’ purty soon he’ll jus’ lay down and die with his heart
et out. But if you can take an’ make ‛im mad, why, he’ll be awright”. (Steinbeck,
1967: p. 372) Pa is a good man who willingly works hard but events overwhelm
him. Unlike Ma and Tom he never shows any real perception of the social implica-
tions of what Casy says and does.
When Casy asks Tom to explain the strike to the people working in the
Hooper Ranch, Tom asks: “Think Pa’s gonna give up his meat on account a other
fellas?” (Steinbeck, 1967: p. 406) They both know that Pa will not, because al-
though Pa can recognize that there is “change a-comin” and a ‛res’less feelin”, he
will not be active in bringing about the change.
Ma carries great responsibility as ‛the citadel of the family, the strong place
that could not be taken’ (Steinbeck, 1967: p. 81) and she knows that the family de-
pends upon her strength. Levant accurately describes her as “the psychological and
moral center of the family”. (Levant, 974: p. 105) Ma possesses a stronger person-
ality than Pa. She acts with kindness and generosity but also has great determina-
tion and will-power. When Pa doubts whether they can afford to take Casy to Cal-
ifornia, Ma rebukes him and says: “It ain’t kin we? It’s will we?” (Steinbeck, 1967:
p. 110) During the novel she becomes increasingly influential in the decision-mak-
ing and acts with authority Her eminence also derives from an acquired wisdom:
“Her hazel eyes seemed to have experienced all possible tragedy and to have
mounted pain and suffering like steps into a high calm and a superhuman under-
standing”. (Steinbeck, 1967: p. 80)
In her relations with the family she gives ample evidence of her wisdom for
she more than anyone else understands the unique qualities of each member of the
family and she can provide an appropriate response to each one.
Ma dedicates herself to protecting the family’s unity and preserving its spir-
it. If she feels that anyone threatens the family then she can become angry and men-
acing. When the Wilsons’ car breaks down and the family considers travelling on
separately Ma refuses to allow this. She threatens Pa with a jack-handle until he
submits to her will. At their riverside camp in Chapter 18 she threatens to hit a Dep-
uty with an iron skillet. Her concern for the family also prompts her not to tell them
about Granma’s death until they are safely across the desert, and this remarkable
act draws the admiration of Casy: “All night long an’ she was alone … there’s a
woman so great with love- -she scares me. Makes me afraid an’ mean”. (Steinbeck,
1967: p. 244)
Ma sees Casy and Tom as somehow set apart from other people. After
Casy’s grace she looks at him intently and “her eyes were questioning, probing and
understanding. She watched him as though he were suddenly a spirit, not human
any more, a voice out of the ground”. (Steinbeck, 1967: p. 89) She senses that Tom
is destined for some special calling: “They’s some folks that’s just theirself an’
nothin’ more… Ever’thing you do is more’n you. When they sent you up to prison
I knowed it. You’re spoke for”. (Steinbeck, 1967: p. 373) Even if Ma does not fully
understand their beliefs she does sympathize with them and she does display an
awareness which in some respects can be compared with theirs. For example, early
in the novel when Tom returns from prison Ma shows her recognition of the poten-
tial strength of group action. She tells him that about one hundred thousand people
have lost their farms and that he cannot light the system alone, but “If we was all
mad the same way, Tommy- they wouldn’t hunt nobody down”. (Steinbeck, 1967:
p. 84) Tom and Casy eventually seek to promote such group action. Another exam-
ple occurs when Ma buys groceries at high prices in the Hooper Ranch store. The
store assistant acts unpleasantly and Ma comments: “Doin’ a dirty thing like this
Shames ya, don’t it? Got to act flip, huh?” (Steinbeck, 1967: p. 397) When the man
belligerently defends himself by saying that a “fella got a right to eat’, Ma shows
her social conscience by asking ‛What fella?” (Steinbeck, 1967: p. 397) She ques-
tions the morality of making a living by exploiting others.
Similar awareness appears in Tom’s reaction to the proprietor of the road-
side camp in Chapter 16. The proprietor claims that “we all got to make a livin” and
Tom replies “Yeah … On’y I wish’t they was some way to make her ‛thout taking’
her away from somebody else”. (Steinbeck, 1967: p. 199) However, although the
Hooper Ranch store never allows credit, the man helps Ma by lending her ten cents
from his own pocket and this prompts Ma’s comment: “If you’re in trouble or hurt
or need-- go to poor people. They’re the only ones that’ll help”. (Steinbeck, 1967:
p. 398) And finally, in the last chapter of the novel, Ma transcends her primary con-
cern for the family and expresses a concern for all people: “Use’ ta be the fambly
was fust. It ain’t so now. It’s anybody. Worse off we get, the more we got to do”.
(Steinbeck, 1967: p. 470) Ma embraces the love of mankind in which Casy be-
lieves and she remains determined to help people however she can. She believes
optimistically that the people will survive: “Ever’thing we do—seems to me is
aimed right at goin’ on”. (Steinbeck, 1967: p. 448) She cannot acknowledge defeat.
Pa’s brother, Uncle John, suffers from a feeling of guilt about the death of his
wife. When she was young and pregnant she developed stomach pains and Uncle
John did not call a doctor because he thought that she had simply eaten too much.
The next day she died of a burst appendix. Uncle John tells Casy: “I kil’t her. An’
sence then I tried to make it up—mos’ly to kids. An’ I tried to be good, an’ I can’t.
I get drunk, an’ I go wild”. (Steinbeck, 1967: p. 238) Uncle John occasionally feels
compelled to acts of fornication and drunkenness. He feels burdened by the con-
sciousness of sin and worries whether his sins bring misfortune on the family. He
asks Casy’s opinion about his wife’s death and Casy replies that “for anybody else
it was a mistake, but if you think it was a sin—then it’s a sin. A fella builds his own
sins right up from the groun”. (Steinbeck, 1967: p. 239) Uncle John says he will
think about this but never resolves his problem.
He does not have a strong character and he lacks resilience and determina-
tion. In the last chapter when the mud embankment collapses and the water rushes
around the men’s knees, it seems that Uncle John gives up: “Uncle John saw the
water break through. In the murk he could see it. Uncontrollably his weight pulled
him down. He went to his knees, and the tugging water swirled about his chest”.
(Steinbeck, 1967: p. 467) Pa helps him back to the boxcar. Uncle John rarely shows
strong emotion but he does become angry when he places the box with Rose of
Sharon’s stillborn baby on the river: “Go down an’ tell ‛em. Go down in the street
an’ rot an’ tell ‛em that way. That’s the way you can talk”. (Steinbeck, 1967: p. 473)
Noah, the eldest son, fulfills a minor role in the novel. He is unobtrusive, un-
communicative, and lacking in passion. He never shows anger, has “no sexual urg-
es”, and although not stupid he is “strange” (Steinbeck, 1967: p. 85) Pa fears that
Noah’s strangeness derives from the night of his birth when Pa panicked and tried
to pull and twist Noah during the delivery.
When the family reach the Colorado river and bathe there before crossing
the Californian desert Noah decides lo stay by the river. He lacks the will-power to
continue the tough journey. He tells only Tom about his decision before leaving,
and he explains: “You know how the folks are nice to me. Hut they don’t really care
for me”. (Steinbeck, 1967: p. 221)
Tom’s extraordinary development during the novel culminates when he de-
cides to act upon Casy’s ideas and take over his work. In Chapter 4 when Casy
explains his beliefs Tom shows no real sympathy with them, but at that time he has
just been released from prison and he carries fresh in his mind the disturbing nature
of that experience. Tom coped with prison because, as he explains to Ma, he ac-
cepted to “Jus’ take ever’ day“ (Steinbeck, 1967: p. 98) and not look too far ahead.
He thinks pragmatically. Whilst repairing the Wilsons’ car he refuses to discuss
Casy’s concern over all the people moving west:
“Goddamn it! Tom cried, ‛how’d I know? I’m jus’ puttin’ one foot in front a
the other. I done it at Mac for four years, just marchin’ in cell an’ out cell an’ in mess
an’ out mess. Jesus Christ, I thought it’d be somepin different when I come out!
Couldn’ think a nothin’ in there, else you go stir happy, an’ now can’t think a noth-
in’.” (Steinbeck, 1967: p. 184)
He talks similarly to Al when he declines to discuss his experience in prison:
“I ruther jus’ - lay one foot down in front a the other”. (Steinbeck, 1967: p. 162)
Tom adopts this attitude out of necessity not egocentricity, for he does show genu-
ine concern for his family. Although he appears to have a tough and violent nature,
Tom’s character also contains much kindness.
When Tom later meets Casy during the strike at the Hooper Ranch and Casy
explains the importance of men standing together in order to protect themselves,
Tom says little, but he thinks a good deal whilst he hides out in the cave near the
box-cars and it is then that he adopts Casy’s beliefs. When Ma joins him to warn
him about Ruthie’s blunder he tells her about Casy’s idea that a man “jus’ got a little
piece of a great big soul” and he says “I know now a fella ain’t no good alone”.
(Steinbeck, 1967: p. 442) He also quotes a biblical passage which Casy had taught
him; it is Ecclesiastes IV, 9-12 which begins “Two are better than one” and it rein-
forces Tom’s belief in the strength which men can achieve through unity, “a
three-fold cord is not quickly broken”. (Steinbeck, 1967: p. 443) He regards the
Weedpatch camp as a successful demonstration of the way in which the people can
co-operate with each other, and he rejects Ma’s concern for his personal safety, sin-
ce if “a fella ain’t got a soul of his own, but on’y a piece of a big one … Then it don’
matter. Then I’ll be all aroun’ in the dark. I’ll be ever’where wherever you look”.
(Steinbeck, 1967: p. 444) Tom thinks mystically here and identifies himself with
the people. He learns to love mankind. Lisca suggests that the conditions under
which Tom and Ma talk are “reminiscent of the pre-natal state” (Lisca, 1958: p.
174) and that Tom’s emergence from the cave represents a rebirth. Tom has com-
pleted the re-definition of his character.
When Tom returns from prison he discovers that Rose of Sharon is married
to a nineteen-year old named Connie Rivers. Rose of Sharon is pregnant and she
smiles with self-satisfaction and complacency. Both she and Connie seem imma-
ture and preoccupied with themselves: “The world had drawn close around them,
and they were in the centre of it, or rather Rose of Sharon was in the centre of it wi-
th Connie making a small orbit about her. Everything they said was a kind of se-
cret”. (Steinbeck, 1967: p. 137) They have great hopes about their future life in
California. Rose of Sharon tells Ma that they want to live in a town rather than in
the country with the family, and Connie plans to study at night and obtain a home
and his own store. Rose of Sharon very tactlessly suggests that perhaps Al could
work for Connie and Al naturally takes offence.
Connie eventually finds the journey and the conditions too tough and regrets
that he came: “If I’d of knowed it would be like this I wouldn’ of came”. (Stein-
beck, 1967: p. 267) At the Hooverville he abandons Rose of Sharon and never re-
turns. He lacks the psychological and moral strength to combat the difficult condi-
tions in California. In Pa’s view he “didn’ have no guts, jus’ too big for his over-
alls”. (Steinbeck, 1967: p. 289) Connie cares little for other people and his values
appear in his statement that it would “a been better maybe to stay home an’ study
‛bout tractors. Three dollars a day they get, an’ pick up extra money, too”. (Stein-
beck, 1967: p. 267) The tractor driver in Chapter 5 earns extra money by damaging
a tenant family’s house. Connie does not share the values of the Joads. His deser-
tion betrays them.
Rose of Sharon worries a lot about her baby, complains about not having
milk to drink, and often mopes around. Although Ma sternly tells her to pull herself
together she also explains to Tom that pregnancy can upset a woman in this way:
“Ever’thing is a-shootin’ right at you when you’re gonna have a baby, an’ ev-
er’thing anybody says is a insult, an everything’s against you. Don’t pay no mind.
She can’t he’p it. It’s jus’ the way she feels”. (Steinbeck, 1967: p. 419) This sug-
gests that Rose of Sharon’s complaining should not be judged too harshly.
In the last scenes of the novel Rose of Sharon insists on working with the
family in the cotton fields and her labor begins immediately after this. She gives
birth to a stillborn child which should not cause surprise in view of her under-nour-
ished condition. Her final act when she breastfeeds the starving man displays a
compassion which has not appeared in her previously and it argues strongly that
the people must help each other and that they will survive.
Al Joad is sixteen years old and mainly interested in girls and cars. When the
family buys a car for the journey Al chooses well for them and he feels responsible
for the car during the journey. He tells Tom “I got this goddamn car on my soul”.
(Steinbeck 1967: p. 241) Much as Al admires Tom he never shares Tom’s thoughts
about group action by the people; and whereas the older Joads would like a farm in
the country, Al seeks a different life. He wants to leave the family and work as a
mechanic in a garage. Near the end of the novel he announces his intention to mar-
ry Aggie Wainright and he stays with her when the Joads leave the boxcar. Ma asks
him to look after the family’s belongings until they return. Al works hard, engages
actively in the family’s struggle, and he shows initiative on several occasions. He
keeps petrol in the car so that when the family wants to leave Weedpatch they can;
when the family leaves the Hooper Ranch and the guards ask about Tom, Al quick-
ly provides an explanation. Al has formed the idea of building a platform in the
box-car in order that they can protect their belongings from the rising water.
The two youngest children, Ruthie aged twelve years and Winfield ten, be-
have mischievously. They are both excited by the family’s decision to go to Cali-
fornia although Ruthie understands more clearly than Winfield that “this was the
great time in her life so far”. (Steinbeck, 1967: p. l12) When the family finally look
down upon the fertile Californian valleys Tom points out that “Who’s really seein’
it is Ruthie an’ Winfiel” (Steinbeck, 1967: p. 244) They are lively children, al-
though by the time that the family reaches the Hooper Ranch Ma begins to worry
that they are growing up rather wild: ‛”Winfiel’—what’s he gonna be, this-a-way?
Gettin’ wild, an’ Ruthie too—like animals”. (Steinbeck, 1967: p. 416)
Ruthie acts aggressively when she tries to force her way into the children’s
croquet game in the Weedpatch camp, and the children’s reaction demonstrates the
unacceptability of her behavior in this context. This little incident re-inforces the
idea of the Weedpatch camp as an ordered social structure within which people
must co-operate with the group and respect each other. Winfield sides with the oth-
er children and they promise to include him in the next game.
When Ruthie reveals that Tom is hiding because he killed a man her blunder
derives partly from her attitude towards other children, as Winfield points out: “If
she didn’t git snotty with her Cracker Jack ‛twouldn’ a happened”. (Steinbeck,
1967: p. 438) She deliberately eats her Cracker Jack slowly, and then she taunts
Winfield and refuses to share it with other children. This leads to the fight and
Ruthie’s blunder. She acts selfishly in this episode.
The owner of the car-sales yard displays aggression and unpleasantness in
his references to other people as ‛sons of bitches’, ‛old bastard’, and ‛dumb bunny’,
but the man whom he insultingly calls a ‛piker’ later becomes a ‛gentleman’ when
he agrees to buy a car. The salesman talks decently to those who buy a car but
someone who refuses a ‛deal’ is called a ‛bum’. The salesman acts hypocritically
and egocentrically and shows no concern whatsoever for the people to whom he
sells cars. He lacks any moral principles, and he tells his assistant to “take out that
yard battery before you make delivery. Put in that dumb cell. Christ, what they
want for six bits?” (Steinbeck, 1967: p. 69) The attempt to justify this action by the
inference that ‛six bits’ is very cheap for a battery shows the perversity of his think-
ing. The salesman knows that his present opportunity ‛ain’t gonna last’ and so he
tries to acquire the maximum profit in the tune available to him. Avarice motivates
him.
The salesman skillfully manipulates his clients. When a farmer proposes to
trade two mules in part exchange for a car the salesman exploits the farmer’s igno-
rance of ‛business’ by pretending that the mules are worthless. The insincerity of
the one man opposes the sincerity of the other, and because the salesman is shrewd
and experienced in these situations he can cheat the inexperienced and in this res-
pect naive farmer. Those who return to the salesman when they discover that they
have been cheated receive curt treatment: “Sure, we sold it. Guarantee? We guar-
anteed it to be an automobile. We didn’t guarantee to wet-nurse it”. (Steinbeck,
1967: p. 72) The salesman does not give written guarantees and misleads the buy-
ers with worthless verbal guarantees The farmers must learn that in this context on-
ly written contracts count. The migrants in California experience a similar problem
with the labor contractors who make verbal promises about the wages they pay but
who refuse to write out a contract. When the migrants arrive for work they usually
find that the wages offered are less than they had expected.
The style of the chapter reinforces the portrait of the salesman’s ruthless be-
havior. Fontenrose suggests that the “quick staccato sentences reveal the sales-
man’s coarse and inhuman avarice.” (Fontenrose, 1963: p. 69) A sense of urgency
pervades the salesman’s utterances and the chapter provides a succession of crisp,
disconnected comments.
“Now listen here you—you bought a car, an’ now you’re squawkin’. I don’t
give a damn if you don’t make payments. We ain’t got your paper. We turn that
over to the finance company. They’ll get after you, not us. We don’t hold no paper.
Yeah? Well you jus’ get tough an’ I’ll call a cop. No, we did not switch the tires.
Run ‛im outa here, Joe.” (Steinbeck, 1967: p. 72)
This passage omits the comments made by the man who bought the car for
it is clearly not a continuous speech by the salesman. By selecting only the words
spoken by the salesman Steinbeck heightens the sense of the well-rehearsed an-
swers which he gives; and the disconnection and impersonality of the style also
convey the general and representative nature of the episode.
Muley lived near the Joads but when his family leaves for California he
stubbornly (as his name suggests) stays behind. He wanders around the land rather
pathetically “like a damn ol’ graveyard ghos” (Steinbeck, 1967: p. 57), and Tom
and Casy think that he must be a little crazy. He lives an isolated existence.
In Chapter 6 when he meets Tom and Casy he shares his food with them. His
conscience dictates his decision and Casy acknowledges theimportance of such
selflessness: “Muley’s got a-holt of somepin, an’ it’s too big for him, an’ it’s too big
for me”. (Steinbeck 1967: p. 54) Muley’s behavior contrasts with the selfishness of
Willy Feeley who cares about his own family but not others. Willy’s attitude so ex-
asperates Muley that Muley questions him about it. When Willy becomes angry,
Muley considers that to be an indication of Willy’s shame.
The owner of the petrol station reacts truculently to the Joads because he
fears that they may not buy anything but when they do he becomes more friendly.
He frequently grumbles: “I don’ know what the country’s comin’ to”. Casy offers
an explanation but the owner fails to understand and mindlessly reiterates his
grumble. Tom rebukes him harshly: “You don’t want to know nothin’. Just sing
yourself to sleep with a song: “What we comin’ to’.” (Steinbeck, 1967: p. 136) The
owner lives in poverty and is a pathetic figure.
The one-eyed wrecking-yard assistant presents an equally sullen and nega-
tive attitude, and Tom talks very frankly to this man as well: “You got that, eye
wide open. An’ ya dirty, ya stink. Ya jus’ askin’ for it. Ya like it. Lets ya feel sorry
for yaself”. (Steinbeck, 1967: p. 191) The owner of the petrol station and the
one-eyed wrecking-yard assistant both lack spirit and tenacity. They appear to be
lifeless and pessimistic and without any sense of purpose, and in this way they con-
trast with the Joads, especially Tom. Tom’s reaction to the two men provides a val-
uable insight into the strength of his own character.
Portraying the characters, Steinbeck mainly explores the American political
and social system as the reflection on characterization, plot and symbols in the
novel. From these things the ’grape symbolism’ appears to be permanently accept-
ed like symbolical term in literary world.
In this novel grapes can symbolize bitterness, vengeance, and wrath, or
abundance and renewal. The references to grapes often allude to the Bible and also
to Julia Ward Howe’s song “The Battle Hymn of the Republic” from which Stein-
beck took the title The Grapes of Wrath. Howe published her song in 1862 during
the American Civil War. She wrote it for the States of the Union and it begins:
Mine eyes have seen the glory of the coming of the Lord;
He is trampling out the vintage where the grapes of wrath are stored;
He hath loosed the fateful lightning of His terrible swift sword,
His truth is marching on.
This alludes to the Bible, to Revelation XIV which states that those who
‛worship the beast and his image’ will ‛drink of the wine of the wrath of God’, and
it goes on to say that ‛the angel thrust in his sickle into the earth, and gathered the
vine of the earth, and cast it into the great winepress of the wrath of God’. Moses’
song in Deuteronomy XXXII similarly warns of God’s vengeance on those who
forsake Him: ‛For their vine is the vine of Sodom, and the fields of Gomorrah: their
grapes are grapes of gall, their clusters are bitter … To me (the Lord) belongeth
vengeance, and recompence’ (see another biblical reference in Jeremiah XXXI.
30).
In The Grapes of Wrath the migrants grow angry at the conditions in Cali-
fornia and Steinbeck exploits the biblical allusions to express this: “In the eyes of
the hungry there is a growing wrath. In the souls of the people the grapes of wrath
are filling and growing heavy for the vintage”. (Steinbeck, 1967: p. 369) The mi-
grants will free themselves from repression and take revenge upon their oppres-
sors, and their triumph will prove to be as unavoidable as God’s judgment because
the “great owners … ran to their destruction, and used every means that in the long
run would destroy them. Every little means, every violence, every raid on a Hoo-
verville, every deputy swaggering through a ragged camp put off the day a little
and cemented the inevitability of the day”. (Steinbeck, 1967: p. 253) The biblical
allusions imply that in their wrath the migrants act as an agent of God’s wrath and
judgment.
In Numbers XIII grapes symbolise abundance. Moses sends men “to spy out
the land of Canaan… and bring of the fruit of the land” and they return with “a
branch with one cluster of grapes, and they bare it between two upon a staff. They
tell their people that Canaan “floweth milk and honey”. The Joads believe that Cal-
ifornia will provide abundance for them and Grampa looks forward to eating “a big
bunch of grapes”. However, the expectations of the Joads are disappointed. Gram-
pa never reaches California and Tom acknowledges that it “ain’t no lan of milk an’
honey”. (Steinbeck, 1967: p. 266) For them it is not the Promised Land even
though it does provide an abundance of produce. The bad economic system makes
California such a poor place for the Joads to live.
In The Song of Solomon II. 1 the name Rose of Sharon implies Christ, and
when Rose of Sharon breastfeeds the starving man there may be biblical allusions
to The Song of Solomon VII. 7. “This thy stature is like to a palm tree, and thy
breasts to clusters of grapes”, as well as to the Gospels where Christ says: “This is
my body which is given for you”. (Luke XXII.19) Critics dispute the existence of
these allusions but Browning argues that through them the “grape symbol extends
beyond the economic and philosophical to the mystical or spiritual hope of man …
the grape, representing immortality, is the ultimate affirmation of the ‛new reli-
gion’ exemplified in Jim Casy and Tom Joad.” (Browning, 1968: p. 131)
Finally, we can conclude that the great American novel Steinbeck went on
to write what is generally regarded as his finest novel. The Grapes of Wrath is the
historically authentic story of the Joad family; Oklahoma farmers dispossessed of
their land and forced to become migrant farmers in California. “The Turtle” is an
excerpt from the opening pages of this novel, which won the National Book Award
and the Pulitzer Prize. The book aroused public sympathy for the plight of migra-
tory farm workers and established Steinbeck as one of the most highly regarded
writers of his day.
Steinbeck produced several more successful works during his later years, in-
cluding Cannery Row (1945), The Pearl (1947), East of Eden (1951), and The Win-
ter of Our Discontent (1961). In 1962, he received the Nobel Prize for Literature.
In accepting that award, Steinbeck noted his belief that literature can sustain peo-
ple through the hard times. He added that it is the writer’s responsibility to cele-
brate the human “capacity for greatness of heart and spirit- for gallantry in defeat,
for courage, compassion and love. In the endless war against weakness and de-
spair, these are the bright rally flags of hope and of emulation”. Steinbeck’s belief
in social justice, and in the human ability to learn from and rise above suffering, in-
fused all his work.
REFERENCES
Bracher, F. (1948). “Steinbeck and the Biological View of Man”. In: The Pacific Spectator
(t. 2). Albuquerque: University of New Mexico Press.
Browning, C. (1968). “Grape Symbolism in The Grapes of Wrath”, Discourse: A Review
of the Liberal Arts, 11, 129 40. New York.
Carpenter, F. (1957). The Philosophical Joads’ College English. F.W. Tedlock, Jr., C.V.
Wicker (Eds). Albuquerque: University of New Mexico Press.
Fontenrose, J. (1963). John Steinbeck: An Introduction and Interpretation. New York: The
Nobel Foundation.
Levant, H. (1974). The Novels of John Steinbeck. Columbia, Missouri: University of
Missouri Press.
Lisca, P. (1958). The Wide World of John Steinbeck. New Brunswick: Rutgers University
Press.
Nimitz, J. (1970). “Ecology in The Grapes of Wrath”. In: Hartford Studies in Literature,
(t. 2). Hartford: University of Hartford.
Steinbeck, J. (1967). The Grapes of Wrath. New York: The Nobel Foundation.
Мирјана Н. Лончар Вујновић, Ана М. Андрејевић
ТЕМА И СИМБОЛИКА ШТАЈНБЕКОВОГ РОМАНА

ПЛОДОВИ ГНЕВА3
Резиме
У роману Плодови гнева Џон Штајнбек успева да дочара атмосферу политич-
ког и социјалног америчког друштвеног система, рефлектујући је на психолошку ка-
рактеризацију ликова, кроз потресну избегличку причу и симболику. Он успева да
потпуно разголити америчку сурову реалност, одбацујући илузионистички замишљен
плашт америчког сна. Штајнбекови ликови се очајнички боре за опстанак упркос си-
ли која је уперена против свих њих и која их спутава у тежњи да остану присебни, да
разумеју и контролишу своје поступке и живот. Упркос жељи да опстану, стварајући
илузорни привид нормалног живота, многи ликови имају трагичне судбине.
Штајнбекова способност да мајсторски комбинује оштру критику политичког
и социјалног друштвеног система у Америци са сопственим, оригиналним, уметнич-
ким даром да сачини ликове и причу и прилагоди језик тематски актуелном друштве-
ном слоју, дефинитивно је ретка појава у америчкој књижевности.
Роман Плодови гнева је историјски аутентична прича о породици Џод. Фарме-
ри из Оклахоме су протерани са својих имања и приморани да мигрирају у Калифор-
нију, наводно, обећану земљу до које многи не стижу, а где им, заправо, као
прогнаницима следи пропадање.
У време настанка, роман доживљава велику популарност, те Штајнбек постаје
један од најцењенијих писаца свог времена. Aуторова вера у социјалну правду и чо-
векову способност да очврсне и превазиђе патњу прожима сва његова дела.
Кључне речи: симбол, плодови, гнев, судбина, избеглиштво, потпуна нема-
штина, опстанак, патња.
3
Рад је примљен 2. јуна 2012, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Збор-
УДК: 821.161.1.09-13:398 ; 821.163.41.09-13:398
ИД: 195291916
ПРОФ. ДР ИРИНА Н. АНТАНАСИЈЕВИЋ1

Универзитет у Београду, Филолошки факултет
Катедра за руски језик и књижевност
СТРУКТУРА ПЕЈЗАЖА У КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ

Сажетак. У раду се приступа анализи пејзажа који представља интегрални
део текста и поседује властите принципе структурне градње.
Пејзаж се у епском делу структурно дели на неколико облика, који су
узајамно повезани и изграђени по одређеним принципима: принципу централизације
главног јунака, принципу мозаичке градње пејзажа и принципу флексибилног споја
пејзажних елемената. Теоретски део илустрован компаративним примерима из ру-
ског и српског фолклора, који сведоче о томе да у обликовању пејзажа унутар народ-
ног епа, између српске и руске јуначке песме, нема великих разлика, што говори о
њиховој дубокој генетској и еволуцијској вези.
Кључне речи: пејзаж-панорама, пејзаж-диорама, пејзажни детаљ, микро-
пејзаж, принцип централизације главног јунака, принцип мозаичке градње пејзажа,
принцип гипког споја пејзажних елемената.
Када говоримо о месту пејзажа у књижевном делу, врло је битна чиње-

ница да пејзаж, спајајући се са целовитом структуром књижевног дела, посе-
дује и властиту структуру, која је доста сложена и вишеслојна. Анализа
структуре пејзажа основни је задатак истраживања, зато што исправна анализа
структуре даје исправну анализу садржине. Формулу ове узајамне повезано-
сти налазимо у изреци сликара Бен Жана:
„Структура је визуелни облик садржине” (Арнхајм, 1977: стр. 78).
1
antiira@mail.ru
Филозоф Пијаже у свом раду „Епистемологија” дефинише структуру

следећим речима:
„Структура је систем трансформације која садржи своје законе…”
(Пијаже, 1979: стр. 211).
А Новица Петковић прецизира:

„Односи који се успостављају на једној равни укрштају се или се
узајамно пројектују са односима који се успостављају на другој равни”
(Петковић, 1984: стр. 13).
Струкурно дељење пејзажа у народној књижевности истраживала је

Н. П. Колпакова (додуше само у лирским песмама, али њену дефиницију мо-
жемо прихватити као базну), a своју теорију изложила je у раду „О некоторых
изобразительных средствах русской лирическойпесни”2 (Рус. нар. поезија,
1961), у којој она пејзажну структуру дели на пејзаж-панораму, пејзаж-диора-
му и микропејзаж. Слично дељење можемо наћи и у раду З. Диклића „Пејзаж
у књижевном делу”, иако је његова стратификација много једноставнија и њу
сачињавају свега две поделе – пејзажна слика (појам који укључује појам пеј-
зажа-панораме и појам пејзажа-диораме) и пејзажни детаљ (појам аналогни
појму микропејзаж).
Када говоримо о појму пејзаж-панорама, најбољу илустрацију тог појма
даје дефиниција панораме руског „Савременного словаря иностранных
слов”3 лексичка одредница под бројем 2:
„Панорама – 2) картина больших размеров с обьемным первым пла-
ном, помещенная на стене специального круглого здания с верхним све-
том; зритель, находящийся внутри здания, получает иллюзию реального
пространства по всему кругу горизонта” (Сов. словар, 1994: стр. 438).
У суштини, ова дефиниција, ако је применимо као опис пејзажа-панора-

ме у народном епском делу, прецизно даје опис свих његових специфичних
особина: великие димензије, обиман предњи план, кружна визуелност са ак-
центованом линијом хоризонта затворена у својим природним границима итд.
Свака пејзажна панорамска слика садржи све основне панорамске елементе.
И у српском и у руском епосу принципи панорамске градње су скоро исти:
Выежжал ле тут Добрыня на чисто поле,
Он брал-то ле трубоцьку подзорную,
Осмотрел на четыре да на дальни стороны,
Он смотрел-де под сторону под западну —
2 „О неким изражајним средствима руске лирске песме”.
3
„Савременог речника страних речи”.
Ирина Н. Антанасијевић: Структура пејзажа у књижевном делу 333
Там стоят-де топере да лесы темныя;

Он смотрел-де под сторону под северну —
Там стоят-де топере да леденны горы;
Он смотрел-де под сторону восточную —
Там стоит дак и наш да стольнёй Киев-град;
Он смотрел-де под сторону под летную —
Он завидел в чистом поле черной шатер,
Он черной-де шатер, да чернобархатной.
(Ончуков, 1904: стр. 41–42)
Кад погледаш брду изнад града,
све порасле смокве и маслине
и још они грозни виногради
кад погледаш стрмо испод града,
ал’ израсла шеница бјелица,
а око ње зелена ливада,
кроз њу тече зелена Бојана,
по њој плива риба свакојака,
кад год хоћеш, да је тазе једеш.
(Караџић, 1969: стр. 69)
Ширина слике у овим случајевима не значи и одсуство граница, најче-
шће је то сферична слика са реално оцртаним границама. Осим тога, у већини
случајева, пејзажни елементи су статични (нису покретни). То је у својим ги-
гантским димензијама замрла слика природе; креће се (прича, гледа) само ју-
нак, који представља центар слике (у првом примеру то је Добриња, у другом
– Вуксан).
Спецификум такве пејзажне слике је јунак, он је тај центар око кога се
врти сав пејзажни опис. Јер доминира основни принцип структурне градње еп-
ског дела – принцип централизације главног јунака. Осим јунака, у центру па-
норамске слике, понекад, може бити и приповедач. У таквим случајевима пеј-
заж се лоцира на почетку дела и, композицијски, представља увод:
Высока ли высота поднебесная,
Глубока глубота акиян-море,
Широко раздолье по всей земли,
Глубоки омоты Непровския,
Чуден крест Леванидовской,
Долги плеса Чевылецкия,
Высокия горы Сорочинския,
Темны леса Брынския,
Черны грязи Смоленския,
А и быстрыя реки понизовския.

(Данилов, 1977: 201–202)
Сличан композицијски почетак тешко је наћи у српском епосу. Српске
епске панорамске слике директно су повезане само са јунаком – приповедача,
као таквог, у српском епосу скоро да нема.
Осим статичне панорамске слике у епосу, како руском, тако и српском
постоји одређени број динамичких панорамских слика. Овде би требало иста-
ћи да је појам динамике много шири од појма покрет, који се често одређује
као динамика. Динамика укључује и директну кинематику и посебно стање
„кинематске напетости”. Такво поимање динамике негује ликовна уметност и
то може бити од користи и у анализи књижевног дела. Појам кинематске напе-
тости објаснио је Василиј Кандински следећим речима:
„Ја готово свугде прихваћени појам кретање замењујем напетошћу. На-
петост је сила која лежи у бити елемента, као таква она је само један сас-
тојак активног кретања” (Кандински, 1968: стр. 389).
Наводећи Кандинског, Р. Арнхајм додаје: „Динамика – напетост. Ак-

тивна динамика – усмерена напетост” (Арнхајм, 1977, стр. 349).4 У свом раду
ми ћемо се руководити овом детерминацијом.
Динамика у панорамским сликама пре свега зависи од главног јунака
књижевног дела (и у овом случају принцип пејзажне градње и даље принцип
централизације главног јунака). Потреси земље (чак и неба), таласања мора и
друге природне појаве изазивају јунаци – тако природа реагује на њихово при-
сутство или појаву. На пример, као последица рођења јунака Волха Всеславје-
вича било је такво природно стање, које билина даје у пуном епском обиму:
Подрожала сыра земля,
Сотряслося славное царство Индейское,
Море синее расшумелося
<..>Рыба пошла в морскую глубину,
Птица полетела высоко в небеса,
Туры да олени за горы пошли,
Зайцы, лисицы по чащицам,
А волки, медведи по ельникам,
Соболи, куницы по островам…
(Данилов, 1958: стр. 39)
А у српској епској народној песми „Женидба Максима Црнојевића”
приказана је динамична панорамна слика природе која управо тако, динамич-
но, реагује на присуство јунака:
4
Рудолф Арнхајм, „Уметност и визуелно опажање”, Београд, 1977, стр. 349.
… гледам на небеса,
на небу се, ујо, наоблачи,
па се облак небом окретасе,
облак дође баш више Жабљака,
више твога поносита града,
од облака пукоше громови,
гром удари тебе у Жабљака,
баш у твоју красну краљевину,
у дворове твоју постојбину,
Жабљака ти огањ оборио
и најдоњи камен растурио,
то бијаше један ћошак бијел,
ћошак паде на Максима твога,
под ћошком му ништа не бијаше,
испод ћошка здраво изишао…
Уочава се да јунаци епског дела делују самостално, а природне слике
утичу на њих или се транспортују кроз њихову свест, добијајући одређену
субјективну обојеност – трансформишући се.
Својим кретањима и поступцима јунак подстиче развој сижеа, а сиже
опстаје захваљујући активностима јунака – то је први основни принцип град-
ње народног епског дела (Габељ, 1927; Ољрик, 1908). Овај принцип је зајед-
нички и за руски, и за српски епос.
Динамички пејзаж-панорама често се појављује и у случајевима када се
даје опис напада непријатељских снага или се приказују ратне сцене, које пра-
те различите геокатастрофе (земљотреси, поплаве и сл.) или космокатастрофе
(помрачење Сунца, Месеца, падови метеорита и сл.). На пример, када је војска
цара Кудреванка напала Кијев:
От того-то от пару лошадиного,
От того от духу человеческа
А и поблёкло красно солнышко,
Помертвел батюшко светёл месяц,
Потерялися да звезды частые,
Звезды частые да зори ясные.
(Ончуков, 1904: стр. 133)
Ништа није мање илустративна и динамичка панорама у српској песми
„Женидба Максима Црнојевића”, где Јова-капетан и Недељко:
… напунише тридесет топова,
напунише Крња и Зеленка,
напунише, па их препунише…
ја кад пуче тридесет топова,
па кад пуче Крњо и Зеленко:
поље тутњи, а планина јечи,
Цетиња се вода успљускује,
попадоше коњи на кољена,
а јунаци млоги потрбушке…
(Караџић, 1969: стр. 339–340)
Следећа структурна јединица, нешто мања од пејзажа-панораме јесте
пејзаж-диорама. Разлика између пејзажа-диораме и пејзажа-панораме огледа
се у томе што пејзажна слика не даје потпуну илузију реалности, не обухвата
читав круг хоризонта, већ истиче само његов предњи план, који изгледа посеб-
но изражајно на општем фону.
Неки теоретичари често пејзаж-диораму сврставају у посебну структур-
ну јединицу, а укључују у појам пејзажа-панораме (или пејзажне слике). Пеј-
заж-диораму називају још и пејзажни цртеж (види: Колпакова, Селиванов),
иако термин „цртеж” није сасвим прихватљив због смањене обухватности пој-
ма. Основна разлика између пејзажа-панораме и пејзажа-диораме јесте у томе
што негирање обима ствара изражени стереотипни ефекат (додуше изразито
једносмеран). На пример:
Глядит он (Батыга) во славно во чисто поле,
Ко тому ли ко городу ко Киеву,
Ко тому ли ко князю Владимиру,
На тыи поля-то он на чистыи,
На тыи луга на зеленыи,
На тую на травy на шелковyю.
(Гиљфердинг, 1871: стр. 607)
Пример пејзажа-диораме можемо наћи и у српским народним песмама:
… када будеш вису на планину,
погледаћеш здесна налијево,
опазићеш двије танке јеле,
сву су гору врхом надвисиле,
зеленијем листом зачиниле:
међу њима бунар вода има…
Диорама може имати у свом саставу већи број описних компонената
(планине, шуме, поља итд.), а може бити ограничена минималним бројем ком-
понената или интерпретацијом само једне компоненте (само планине, само
мора, само поља итд.). На пример:
По край моря, моря синего,

По край моря ай Веряжского,
По край синего моря Веряжского,
Там стояла да хоромина некрытая,
А некрытая хоромина, немшоная.
Одврћ ћу се у равно приморје,
затворићу скеле око мора
и друмове около приморја,
начинићу кулу у приморју,
око куле гвоздене ченгеле…
Исто тако пејзаж-диорама као и пејзаж-панорама постоје у два облика:
динамичном и статичном. Али и статика и динамика зависе, пре свега, од ос-
новног принципа пејзажне градње – принципа централизације главног јунака.
Није сваки покрет јунака изазивач кретања у природи, али ако је кретање по-
чело, оно је увек повезано са главним јунаком и изазива природне појаве. На
пример:
От его ли крику богатырского
Тихая заводь сколыбалася,
С песком вода помутилася.
(Рибников, 1989: стр. 93)
…)е од ње капља крви пала,
онђе расте трње и коприве,
ђе је она сама собом пала,
језеро се онђе провалило
по језеру вранац коњиц плива,
а за њиме злаћена колевка,
на колевци птица соко сива…
Осим пејзажа-панораме и пејзажа-диораме у књижевној науци постоји
још један пејзажни елемент – микропејзаж, који представља минималну
структурну јединицу и заузима читав предњи план простора. На пример, у би-
лини „Добрыня и Алеша”, у причи о погибији Добрње Никитича следи овакав
опис:
…Убит лежит во чистом поле,
Буйна голова испреломана,
Могучи плечи испрострелены,
Головой лежит через ракитов куст.

(Милер, 1894: стр. 70)
Сличан пример налазимо у српском народном епосу, у песми „Наход
Момир”, у сцени где Момира воде на вешала:
…у градину под суву давину,
штоно се је дрво осушило
има веће осушило
има веће три година дана,
нити листа, нити цветом цвата.
Термин микропејзаж чини нам се мање пригодним него термин који
предлаже З. Диклић – „пејзажни детаљ” (Диклић, 1974: стр. 21). Термин пеј-
зажни детаљ је универзалнији, зато што у појам уноси и такве карактеристич-
не моменте као што су минималност и издвојеност из опште текстуалне масе.
Постоје два начина издвајања: апсолутно издвајање (на пример, једно
дрво у чистом пољу) и делимично издвајање (на пример, једно дрво од многих
у шуми).
Осим тога пејзажни детаљи се по својим облицима деле на једноставне,
који приказују само један природни предмет (на пример, камень – у руском
епосу, зелена јела – у српском) и проширене, који укључују детаљизацију кон-
кретног природног предмета. Уз то, оваква детаљизација не сме прелазити ок-
вире уске пејзавне слике. Најбољи пример сличног облика пружа нам билина
„Добриња и Алеша”, у којој се описује Добриња, који:
…головушкој лежит под ракитов куст,
Он резвыми ногами во Пучай-реку,
Сквозь желты кудеринки трава растет.
(Милер, 1908: стр. 83)
Важно је нагласити да се увек пејзажни детаљ ослања на контекст,
условљава се контекстом и значи да је по својим карактеристикама зависан од
ситуације, односно да је ситуативан. О томе пише и Ф. Селиванов, када наводи
епизоду, где се Иван Годинович и Настасја Дмитријевна на путу из Чернигова
у Киев заустављају да преноће „во чистом поле”:
„Требало би очекивати да је поље пусто, али када је затребало Настасји
и супарнику Ивана Кошћеју Трипетовичу да вежу јунака за нешто, одмах
се појављује ’кусточек ракитов’” (Селиванов, 1972: стр. 24).
Динамичност или статичност пејзажног детаља зависи од истог принци-

па, од кога зависи динамика и статика било ког народног пејзажног одломка –
од принципа централизације главног јунака. Али у случају пејзажног детаља

природни предмети могу губити особине пејзажа онда, када постају оруђа де-
ловања јунака, онда, када јунак диже камен са одређеним циљем (гађа у мету,
бори се уз његову помоћ итд.).
Елементи пејзажне структуре, посебно пејзажни детаљ, имају одређени
утицај на развој сижеа. Тако се пејзажни детаљ често налази на почетку песме
(билине), укључујући се у структуру њене композиције као увод, односно под-
стицај даљег развоја догођаја. Ова функција је карактеристична и за српски, и
за руски епос. На пример, у билини „Добриња и Змај”:
Увидел он (Добрыня) след да лошадиный;
По колени лошадь шла да во сырой земле!
(Гиљфердинг 1938: стр. 148)
Управо присуство ових трагова гони јунака да предузме одређене кора-
ке и покреће развој сижеа у другом правцу. Идентичну ситуацију налазимо у
српској песми „Марко Краљевић и Љутица Богдан”, где такав пејзажни детаљ,
као што је грожђе:
Игра коња Реља од Пазара,
нагони га преко винограда,
па он ломи грозна винограда…
одређује даљи развој догађаја.
Пејзажни детаљи су најчешће коришћене структурне пејзажне једини-
це. Осим тога, они често представљају сложени систем симболичких кон-
струкција (уз то руски као и српски епос често веже иста словенска симболи-
ка). О овој особини пејзажног детаља говорио је још Ф. Селиванов, који је
запазио да баш пејзажни детаљ поседује врло често јако изражену симболич-
ност. Тако, у билини о Ивану Годиновичу (билину он цитира из зборника Н.
Е. Ончукова „Печорские былины”), пејзажни детаљ река – место расправе
Ивана са неверном вереницом:
„Овај сегмент је део сложеног система симболичких асоциација, који је
код Словена везан за појам воде, реку и прелазак преко реке. Иван није
превезао вереницу преко реке, ’брак није успео’” (Селиванов, 1972: стр.
30–31).
Мноштво сличних елемената проналазимо и у српском народном епосу,
на пример, позната епизода из песме „Цар Лазар и царица Милица”. Царици
долећу два црна гаврана, и још пре него што саопште трагичну вест о поги-
бији српске војске у Косовској бици, нама је јасно да они не могу донети ни-
какву другу вест, осим трагичне: „Гавран је кобна птица, весник несреће и
смрти” (Кулишић, 1970: стр. 85).
Дакле, пејзажни детаљ иако је најмања структурна јединица, ипак може
бити битан носилац функције у књижевном делу.
Захваљујући, пре свега, пејзажном детаљу, цело дело поприма изглед
мозаика, где пејзажни детаљи, иако разбацани по целом тексту, на самом крају
састављају конкретну слику природне околине. Ова особина пејзажа у народ-
ном епосу (како руском, тако и српском) била је разлог нејавне (латентне,
скривене) појаве пејзажних слика и доводила је до погрешног закључка да пе-
јзажа у народном епосу нема, или се његово постојање сужавало само на ба-
налну функцију декора.
Узећемо као пример два текста народног епоса – руског и српског – и из-
бор ћемо сузити на текстове који, на први поглед, немају јасно изражене пеј-
зажне описе –билину „Сухман” и песму „Наход Момир”. Издвојићемо из оба
дела пејзажне детаље, не обраћајући пажњу на њихове функције и структуру:
СУХМАН НАХОД МОМИР
Лебедь белая Јелен

вода (река) сиње море
добрый конь Кошута
тихая заводь ситне звери
Гуси гора зелена
серые малые утеныши виново лишће
вода на реке с песком, мутная винова лоза
река течет, мосты роет Сунце
сырой дуб летњи дан до подне
кряковистый дуб Јутро
Кони кита цвећа
коренья дубовые суво дрво
вершина дуба зелени лист
сок дубовый с комля бели цвет
ракитовы кусточки грана белог босиљка
листочки маковы зелена башта
чисто поле змија љута
Дубиночка-вязиночка разбитая в лозиноч-
румене руже
киa
црна земља
зелена јела
зелени борb
a. Данилов, 1958: стр. 20–32.
b. Караџић, 1969: стр. 99–107.
На први поглед очигледно је да и „сиромашна” епска дела у свом фун-

дусу имају довољно пејзажно-сликовитих средстава, а ако узмемо у обзир и то
да она имају многобројне, често веома сложене функције, онда негација права
пејзажа на постојање пркоси чињеницима.
Подела (класификација) поменутих врста пејзажних слика у народном
епосу је условна, јер облици нису изоловани једни од других, већ сачињавају
целину. То значи да пејзаж-панорама представља целину у односу на пејзаж-
-диораму, а она, представља целину у односу на пејзажни детаљ. Ствара се
одређена ’ланчана’ целина, коју можемо назвати степенастим сужавањем сли-
ка.
У суштини појам епске пејзажне слике – појам пејзажа – панораме, са-
стоји се од низа диорамних слика, које се прогресивно смањују и, на крају, за-
вршавају пејзажним детаљом – одредницом места деловања:
… Он поехал-то дорожкой прямоезжею.
Его добрый конь да богатырский
С горы на гору стал перескакивать,
С холмы на холмы стал перемахивать,
Мелки реченьки, озерка промеж ног пускал.
Подъезжает он ко речке ко Смородине,
Да ко тоей он ко Грязи он ко Черноей,
Да ко тою ко березе ко покляпыя,
К тому славному кресту ко Леванидову…
Исти принцип пејзажне градње, који можемо дефинисати као флекси-
билна тријада, поседује и српски народни епос. На пример, у песми „Женидба
краља Вукашина” дата је таква панорамна слика:
Кад погледаш с града изнад себе,
ништа немаш лијепо виђети,
већ бијело брдо Дурмитора,
окићено ледом и снијегом
усред љета, као усред зиме;
кад погледаш стрмо испод града:
мутна тече Тара валовита,

она ваља дрвље и камење,
на њој нема брода ни ћуприје,
а око ње борје и мраморје…
Облике пејзажних слика имају многобројне комбинације. Односи
облика пејзажних слика и њихову међусобну повезаност шематски је могуће
приказати на следећи начин:
ПЕЈЗАЖ-ПАНОРАМА
а-1 динамични а-2 статични
ПЕЈЗАЖ-ДИОРАМА
б-1 динамични б-2 статични
ПЕЈЗАЖНИ ДЕТАЉ
в-1 динамични в-2 статични
Евидентно је да су сви облици пејзажних слика, на овај или онај начин,
узајамно повезани путем степенастог сужавања или степенастог проширења.
Приметно је да се процес степенастог сужавања среће чешће него процес сте-
пенастог проширивања и има већи број пејзажних компонената. Овако изгле-
да степенасто проширење у руском епосу:
Во чистом поле да курева стоит,
Курева стоит да пыль столбом летит.
С горы на гору добрый молодец поскакивал,
С холмы на холму добрый молодец попрыгивал,
Он ведь реки ты озёра между ног пущал,
…
Лишь проехал добрый молодец Корелу проклятую,
Не доехал добрый молодец до Индии до богатоей,
И наехал добрый молодец на грязи на смоленские.
Варијанте степенастог проширења постоје и у српском народном епосу:
…па их боже сунце изгорело,
горело их три године данах,
док узавре мозак у јунака,
докле пуче ками у лугове,
а осану гора кроз планине.
Можемо констатовати да су пејзажне слике створене путем аглутина-

ције, где су веће форме састављене од мањих, а оне пак из још мањих, и све се
налазе у узајамној вези, где је врло тешко одредити конкретне границе између
облика. Можемо говорити и о одређеном облику филистичке везе, коју уоча-
вамо и у процесу проширења, и у процесу сужења. Пејзажне облике делићемо
на дивергентне (који теже ка подели) и конвергентне (који теже ка јединству),
што учвршћује наше мишљење о томе да пејзаж у епском делу представља
гипки, природно урасли у ткиво текста, сепаратни, али и естетски потребан
интегрални део, који поседује властите принципе структурне градње. А то су
пре свега – принцип централизације главног јунака, принцип мозаичке градње
пејзажа и принцип гипког споја пејзажних елемената.
У српској науци о књижевности једино познато дељење пејзажне струк-
туре даје З. Диклић, који пејзаж дели на пејзажну слику и пејзажни детаљ (и то
се донекле поклапа са дељењем Н. Колпакове). Осим тога, Диклић уводи
појам пејзажне атмосфере, који због непотпуне детерминације изазива одре-
ђене тешкоће у коришћењу термина. Увођење појма пејзажне атмосфере, наш
је закључак, пре припада пејзажним функцијама него структурном дељењу,
више је екстравертни него интравертни појам. Али, ипак, морамо признати да
дефиниција овог појма представља изазов и да је евидентно да постоји потреба
за његовим озбиљним проучавањем.
Једно је несумњиво – пејзаж постоји у епском делу, и структурно се дели
на неколико облика, који су узајамно повезани и изграђени по одређеним
принципима, као и то, да између руског и српског епоса нема велике разлике,
што говори о дубокој генетској и еволуцијској вези међу њима, што само по
себи може бити занимљива тема даљег истраживања.
АРНХАЈМ, 1977: Арнхајм, Р. (1977). Ентропија и уметност. Београд.

ГАБЕЉ, 1927: Габель, М.О. (1927). К вопросу о технике русского былинного эпоса.
Формы былинного действия. Киев.
ДИКЛИЋ, 1974: Диклић, З. (1974). Пејзаж у књижевном дјелу. Сарајево.
КАРАЏИЋ, 1969: Караџић, В. С. (1969). Српске народне песме (књ. 2). Београд.
КАНДИНСКИ, 1968: Кандински, В. (1968), „О духовном у уметности”. У: Разлог (бр.
54, 55, 56; стр. 389–407).
Кулишић Ж., Петровић, П., Пантелић, Н. (1970). „Српски митолошки речник”. Бео-
град.
ОНЧУКОВ, 1904: Ончуков, Н.Е. (1904). Печорские былины. СПб.
ПИЈАЖЕ, 1979: Пијаже, Ж. (1979). Епистемологија: наука о човеку. Београд.
ПЕТКОВИЋ, 1984: Петковић, Н. (1984). Од формализма ка симеотици. Београд/При-

штина.
Рус. нар. поезија, 1961: Колпакова, Н.П. (1961). „О некоторых изобразительных
средствах русских народных лирических песен”. У: Русская народная поэзия.
Фольклористические записки Горьковского ун-та” (књ. 1).
СОВ. СЛОВАР, 1994: Современный словарь иностранных слов (1994). СПб.
ДАНИЛОВ, 1958: Сб. Древние российские стихотворения, собр. Киршой Даниловым
(1958). Москва–Лењинград.
ДАНИЛОВ, 1977: Древние Российские стихотворения, собранные Киршею Данило-
вым (1977). Москва: Наука.
ОЉДРИК, 1908: Ольрик, А. (1908). Эпические законы народной поэзии. Берлин.
ГИЉФЕРДИНГ, 1871: Сб. Онежские былины, записанные А. Ф. Гильфердингом летом
1871 года т. 1 (1949–1951). Москва–Лењинград.
ГИЉФЕРДИНГ, 1938: Сб. Онежские былины, записанные А. Ф. Гильфердингом (1938)
т. 2.
РИБНИКОВ, 1989: Сб. Песни, собр. П. Н. Рыбниковым т. 2 (1989). Москва.
МИЛЕР, 1894: Сб. Русские былинy старой и новой записи. Под ред. Н. С. Тихонраво-
ва и В. Ф. Миллера (1894). Москва.
МИЛЕР, 1908: Сб. Былины новой и недавней записи из разных местностей. Под ред.
В. Ф. Миллера (1908). Москва.
СЕЛИВАНОВ, 1972: Селиванов, Ф.М. (1972). „Пейзаж в былине”. У: Вестник Москов-
ского университета“ (н. 5).
КУЛИШИЋ, 1970: Кулишић, Ж., Петровић, П., Пантелић, Н. (1970). Српски митолош-
ки речник. Београд.
Ирина Н. Антанасиевич
СТРУКТУРА ПЕЙЗАЖА
В ХУДОЖЕСТВЕННОМ ПРОИЗВЕДЕНИИ5
Резюме
В статье анализируется структура пейзажа как интегральной части текста и вы-
деляются несколько пейзажных форм (пейзаж-панорама, пейзаж-диорама и пейзаж-
ная деталь) взаимосвязанных друг с другом. Данное деление опирается на основные
принципы: принцип централизации главного героя, принцип мозаичного строения
пейзажа и принцип гибкого соединения пейзажных элементов. Положения статьи ил-
люстрируются примерами русской и сербской народной эпики, что свидетельстувет о
общности как этих двух славянских народов, так и о универсальности художествен-
носо построения эпической народной поэзии.
Ключевые слова: пейзаж-панорама, пейзаж-диорама, пейзажная деталь, при-
нцип централизации главного героя, принцип мозаичного строения пейзажа, принцип
гибкого соединения пейзажных элементов.
5
УДК: 821.111.09-22 Џонсон Б.
ИД: 195292940
ДОЦ. ДР СЛОБОДАН Д. ЈОВАНОВИЋ1

Факултет за правне и пословне студије „др Лазар Вркатић”
Катедра за англистику, Нови Сад
CONTRIBUTION OF BEN JONSON TO DEVELOPMENT

OF THE ENGLISH RENAISSANCE COMEDY
Abstract. Ben Jonson’s Works, published in 1616, included all his comedies
written that far, and meant an important precedent which helped to establish drama as lit-
erary kind comparable to the rest of literature. Before that date, drama was regarded as un-
worthy of the name of literature, and Jonson was the first to give it its new dignity. His
comedies written after 1616 were usually published immediately after they were acted.
Jonson’s theoretical interests were an expression of his intellectual aristocratism and his
realistic temperament. He took pride in being able to create comedies according to the best
scientific rules, and felt superior to those who made them by sheer talent. Jonson was the
only theoretician among the English Renaissance dramatists, but although he was ready to
fight for his rules, his application of them was broad and elastic. In his comedies there are
many departures from classical models, often modified by his keen observation of every-
day English life. The theory he adhered to was an abstract and rigid kind of realism, which
in his practice was transformed by his gift of observation and his moral zeal into a truly
realistic and satirical comic vision of life.
Key words: comedy, drama, theory, classical models, everyday English life,
realism, satire.
1
jovanovic072@sbb.rs
EXCEPTIONAL PERSONALITY,
OUTSTANDING CONTRIBUTION
Benjamin or Ben Jonson (1573?-1637) was the central literary personality

of the first two decades of the XVII century. He was a born leader – a big, bulky
person, of fierce temperament, quarrelsome and coarse (killed a man in a duel!),
boasting and self-important, stubborn, but a man of real learning – well-read not
only in the classics, but also in Italian, Spanish, and other European humanistic
authors. His accustomed seat was the Apollo room in the Mermaid Tavern in Lon-
don, mentioned in some of his comedies. There he presided over the tribe of Ben,
his younger followers in the fields of drama and poetry (Puhalo, 1968: p. 126).
Jonson came from the ranks of petty bourgeoisie, but aspired to nobility –
not so much that of blue blood as that of letters and learning. Because of poverty he
had a defective formal schooling, and so he had to teach himself. This is why he
valued learning much more than those who got it the easy way. That was the root
of his later life-long quarrel with the theatre-going public. His chief ideals were
honest work, self-sufficiency, moderate enjoyment of life, honesty and frankness
in personal relationships. He was most sternly opposed to the acquisitive attitude
(Knights, 1973: p. 309), to that unscrupulous striving after gold and material profit
which characterized the middle classes of his society.
Ben Jonson’s dramatic work consists mainly of comedies, fourteen in
number, but he also wrote two tragedies with the subjects from Roman history. A
long gap may be noted in his comediographer’s activity between 1616 and 1625,
partly due to his disappointment with his audience, but also to the fact that he was
busy writing masks for the court of James I. He published his Works in 1616, in-
cluding in them all the comedies written to the date. It was an important precedent,
as before that drama was regarded as a low kind of writing, and Jonson was the first
to give it this new dignity. His comedies written after 1616 were usually published
immediately after they were acted. To be noted is the fact that most of Jonson’s
comedies are placed in London, or (in two cases only) in the English countryside;
only three of them, The Case is Altered, Every Man in his Humour in its first ver-
sion, and Volpone, have an Italian setting. This means that he drew his comic stuff
out of his immediate surroundings, creating a realistic and satirical comedy.
Jonson’s theoretical views are found scattered through his writings, espe-
cially in the prologues and inductions (short introductory scenes) of his plays.
They are also expressed in some parts of his Timber, and in his Colloquies with the
Scotch poet William Drummond, whom he visited in 1619 (Puhalo, 1968: p. 126).
His views about drama are derived either from classical sources, or from the Italian
Renaissance theoreticians, or again from his English predecessors. Jonson was, in
fact, an early classicist.
Слободан Д. Јовановић: Contribution of Ben Jonson… 349
The first ingredient of his theory is his high notion of poet and poetry
(Knights, 1973: p. 303), common to all Renaissance authors. The best expression
of this notion is found in his Prologue to Volpone. In line with this view are his fre-
quent outbursts against cheap, mercenary poets and dramatists, who did not ob-
serve the dramatic rules as he conceived them, or against his public, and his appeals
to the understanders, the people with an educated taste. The basic dramatic rules
that he accepted from his authorities were, first, those concerning the aim of com-
edy: to correct manners and morals, by showing human follies and vices and ex-
posing them to ridicule. Then there was the principle of verisimilitude, and the still
more important one of decorum (fitness, suitability), which meant that the actions
of all the characters, as well as their speech, dress, and behaviour should corre-
spond to their social status. Jonson also accepted the principle of unities – of time,
place and action – proclaimed by Renaissance theoreticians, but he rarely applied
them to his comedies. What he did apply in most cases was the standard division of
the play into five acts.
The theory of humours was Jonson’s only original contribution to dramatic
theory, expounded in the Induction to Every Man out of his Humour, “his first cel-
ebrated and really personal work” (Legouis and Kazamian, 1971: p. 445). It is
based on the naive physiology of his time, which taught that man’s mentality and
character was regulated by the four liquids or humours (Salingar, 1973: p. 24). Jon-
son thought that every character could be defined by a predominant trait which was
most conspicuous in his behaviour, and which could be called his humour. He was
in effect trying to base his character creation upon a scientific foundation (Puhalo
1968: p. 127). Taken in its broadest sense, the theory was a rationalization of an ex-
isting dramatic practice: many characters have been created on the basis of one pre-
dominant characteristic. In Jonson’s dramatic practice, however, and still more in
the practice of his followers, the humour soon acquired a restricted meaning, that
of a person possessed by a comic whim or eccentricity, a folly or a prejudice. Thus
humour came to mean what was later called an original, and as such had a nume-
rous progeny in the later English fiction (Fielding, Stern, Dickens, etc). Another
consequence of the theory was his giving his characters the names expressing their
chief characteristic. The practice had its origin in the morality plays, but Jonson
made it universal; after him it became a common habit of all English comediogra-
phers. Jonson took pride in being able to create comedies according to the best sci-
entific rules, and felt superior to those who made them by sheer talent, without
learning; Shakespeare was one in that number.
THE COMEDIES
Jonson’s comedies are narrower in scope and clearer in outline than Shake-
speare’s, but they too do not always fit into standard patterns. This is why they are
worth discussing in their chronological order, giving the years of their first per-
formances, however not focusing on the three best ones that are much better known
and analysed than the rest of his comedies
The Case is Altered (1597), Jonson’s earliest extant comedy, is nearest to
Shakespeare’s romantic comedies. Its plot is a tissue of many motives, most of
them derived from Plautus’ comedies, and some historical or legendary. The place
of action is Milan, ruled by the Count Fernese, during its historical wars with the
French. There are two main plots, and three groups of persons; the third is made of
servants and pages who serve as fools. The first plot centres round Count Fernese
and is concerned with the fortunes of war. Ferneze’s general Maximilian goes to
the war with the French, taking with him Ferneze’s son Paulo, and promising to
take good care of him, for he is an only son – Ferneze used to have also another one,
who had gone lost as a child. In spite of Maximilian’s care Paulo is taken prisoner,
but Maximilian brings with him two French prisoners of high rank, one of whom is
Chamont, son of the famous French marshal, and proposes to exchange Chamont
for Paulo. But Chamont interchanges his identity with his friend Gasper, an un-
known young nobleman, and goes back to the French camp instead of Gasper.
When the deceit is discovered, Ferneze quarrels with Maximilian and threatens
Gasper with death if his son does not return. At the last moment, Paulo returns safe
with Chamont; the crown of all the heavy suspense is that Gasper proves to be
Ferneze’s lost son Camillo.
The second plot concerns beautiful Rachel, daughter to a mysterious beggar,
Jaques de Prie, and her suitors, the chief among whom is her true love Paulo, Fern-
eze’s son. The suitors crowd round Rachel during Paolo’s absence: there is the
foolish Christophero, court steward, then Onion, a barber who aspires to learning
(the chief fool of the play), servant Juniper who helps him, Count Ferneze himself
(who abandons the suit, sobered down, when he hears of his son's misfortune), and
Paulo’s faithless friend Angelo, whom he had entrusted with protecting Rachel in
his absence. Of course, Paulo gets Rachel in the end and she proves to be the
French marshal’s daughter. Parallel with this plot runs a subplot, borrowed directly
from Plautus’ Aulularia: Jaques de Prie, Rachel’s supposed father, is a rich miser
who hides and jealously guards his wealth (he stole it long ago, together with the
marshal’s child), until it is accidentally discovered and stolen by Onion and Juni-
per. The two are caught and punished, and Jaques is forced to confess his past mis-
deeds, after which he is pardoned.
Combined here there are the interchange of prisoners, the loyal and disloyal
friend, the lost children who are found through tokens, the love rivalry between fa-
ther and son, the miser and his pot of gold, the girl with many suitors, etc., and Jon-
son shows a considerable skill in weaving all these strands into a plausible dramat-
ic whole. The characters have no great depth, but some scenes are good, and the
play is full of action and surprise, witty and entertaining in many parts, and not de-
prived of a moral foundation.
Every Man in his Humour (1598) is one of Jonson’s most popular comedies.
He first placed the action in an Italian setting and gave the characters Italian names,
but soon he revised it completely. In the second version he placed it in London and
made the persons English (Legouis and Cazamian, 1971: p. 445). This English ver-
sion is generally considered better (Knights, 1973: pp. 305, 317). The plot, based
again upon Plautian themes and character-types, is complex, but the motives of ac-
tion are not always convincing. There are two places between which the main plot
moves – Old Knowell’s house outside London, and merchant Kitely’s home in
London – and two subsidiary ones, Cob the waterman’s cottage by the City wall,
and Justice Clement’s house in London, wherein the action is resolved in the end.
The main plot is the well-known Plautian theme of the young vs. the old: the old
Knowell, laudator temporis acti, is suspicious of his son’s movements and compa-
ny, follows his steps and hires his servant Brainworm to report on him. But Brain-
worm changes sides, helps the son, and deceives the father; he is a Plautian clever
servant, but he is not properly integrated into the plot. Young Knowell’s company
represents Jonson’s first gathering of humours – there are two gulls, stupid persons
who are easily duped: the city gull Matthew and the country gull Stephen, both go-
od comic portraits, but the best is Bobadill, a Plautian braggart soldier with individ-
ual features and an English local colour. Another kind of humour is Downright, a
freely spoken misanthropic moralist.
The merchant Kitely, in whose house the meetings of gay young men and
humours take place, provides a subplot which attracts more attention than the main
plot. He torments his wife with suspicions and keeps her in custody, till he is bro-
ught to his senses through an efficient comic intrigue. Both husband and wife are
convincing characters, and the study of jealousy is done with such psychological
insight and truthfulness that it grows almost too serious.
Although Plautian in its basic texture, this comedy is rooted in contempo-
rary London life and has a refreshing breath of living actually, together with more
enduring comic and satiric values.
Every Man Out of his Humour (1599) was performed at the Inns of Court,
London law schools, before a sophisticated audience of intellectuals, and Jonson
was eager to display his theoretical knowledge and his scientific dramaturgy to this
understanding public. He wrote a flowery dedication to the Inns of Court, and en-
cumbered the play with a theoretical apparatus: there is, first, the Induction with
three Latin-named persons, whose dialogue serves to expound Jonson’s theory of
humours, and to announce a merciless castigation of all the vices and follies of the
society.
The play itself is a review of humours, something like a puppet-show, ma-
nipulated by Macilente (the “Lean one”), character developed from Downright in
the previous play, a misanthropic moralist: he hates other people because they are
happy with their vices, and he, being virtuous, cannot be happy seeing the corrupt
world. Macilente is no real character, for the simple reason that he stands outside
the plot, and the plot itself is mostly a series of tricks by which he “cures” the rest
of people in the play from their humours.
Some of the humours are good satiric portraits. One among the most
interesting is Puntarvolo, the mad, quixotic gentleman (Legouis and Cazamian,
1971: p. 447) living in the country who cherishes foreign customs and adores trav-
el. One of these customs is his return home from hunting, a ceremony repeated al-
most every day, when he salutes his wife like an errant knight his fairy queen. This
scene has a poetic dimension which makes it touching, so that Macilente’s wrath at
Puntarvolo’s folly is felt as disproportionate. Another one of Puntarvolo’s follies is
his love for his cat and dog, which Macilente “cures” by killing the poor animals.
It is simply disgusting, and Puntarvolo strikes today’s reader as a harmless crea-
ture, wronged by his author.
Other humours are of a lighter kind, while the portrait of Sordido, wealthy
peasant, has a more serious social dimension: he lends money to his poor neigh-
bours when their crops are green, and then is happy if the weather is bad and the
neighbours’ crops are ruined, because then he can get their lands for nothing. When
once the weather turns good, contrary to the forecast, he hangs himself, but is iron-
ically rescued by the same villagers whom he was going to ruin.
The following two comedies, Cynthia’s Revels and The Poetaster, represent
Jonson’s contribution to the “War of Theatres”, conflict between some public and
private theatres and the authors working for them, interesting for the stage history
and as its products were some polemic comedies. In this war Jonson took sides
against his fellow-dramatists John Marston and Thomas Dekker, and used these
comedies as polemical weapons.
Cynthia’s Revels (1600) is a curious medley of mythology, morality, satiric
allegory, and court entertainment. There are in it Cupid and Mercury, who came to
serve as pages to court ladies, Cynthia as the goddess of chastity and a flattering
portrait of Queen Elizabeth, morality abstractions like Arete (Virtue), the virtuous
writer Crites, who represents the author, and a number of courtiers and court ladies,
representatives of fashionable vices and follies. The only things of any value are
the two fine lyrics: “Slow, slow, fresh fount…” and “Queen and huntress, chaste
and fair”.
The Poetaster (1601) is a shade better. In order to make his personal satire
more objective, Jonson placed its action in the Golden Age of the Roman Empire.
He introduced into it all the great poets of the time of Augustus, representing Ovid,
Propertius, and Tibullus as gay and dissipated young men, and Horace and Virgil
as model poets and wise men. He added to them two unhistorical persons, Crisp-
inus the poetaster, who represents Marston, and Demetrius the actor, who repre-
sents Dekker (Legouis and Cazamian, 1971: p. 447). These two tease, importune,
and slander the great poets, till they are caught and punished by Horace, who prob-
ably represents Jonson himself.
The play contains also a secondary group of persons, humours of a more
homely kind, who give some life to the comedy.
THE GREAT PERIOD
After these unsuccessful attempts at the comedy of humours Jonson at last

found his true artistic self and wrote his best pieces. The years between Volpone
and Bartholomew Fair (l606-1614) can be called his great period. The “war of the
theatres” had ended, he had again made friends with some of his adversaries, he
was busy writing masks for the Court, and his reputation and influence with the lit-
erary public reached its peak in these years.
Volpone (1606) is undoubtedly, together with The Alchemist, his best com-
edy (Knights, 1973: pp. 314, 315). Its plot – how Volpone, a wealthy Venetian
magnifico, makes it known that he is about to die and that, being without heirs, he
will leave his wealth to the friend who brings him the best gift, and how the pro-
spective heirs flock round him – is only too well known to be retold in detail again.
It is made out of Plautian elements, thorougly reworked and recreated. The setting
is Italian, which contributes to the universality of the play, but the characters have
their roots in the contemporary English reality. Jonson’s characters are representa-
tives of the bourgeoisie and moneyed aristocracy, with vices and ambitions which
are present everywhere. It is also the fullest display of his moral outlook. Here the
reader can best feel his hate of the acquisitive attitude, of sham and pretence of all
kinds, of cheaters and their dupes, of cowardice and foolishness, as well as his love
of moral purity.
The Silent Woman (1609) is not a play of such a high order, but it is the most
entertaining one among Jonson’s comedies. The plot, based on Morose’s hate of
noise and his search for a silent wife, is an original combination of themes from
various sources. The chief source, however, is Jonson’s thorough acquaintance wi-
th the London middle-class and aristocratic circles, with their fashions and follies.
The comedy involves four groups of people. The first is that of aristocratic young
men about town (Dauphine Eugenie, Ned Clerimont, Truewit), well bred, making
poetry, ready to start practical jokes but essentially honest, and therefore enjoying
the author’s sympathies. The second is the group of Ladies Collegiate, a circle of
married rich women who spend their time in scandalous gossip and looking for am-
orous adventures, with their foolish attendants, Sir John Daw and Sir Amorous La
Foole. It is a more serious criticism of the manners of courtly ladies than in the
foregoing comedies, and this group has probably given the idea to Sheridan for a
similar one in The School for Scandal (1777). The third group is made of the barber
Cutbeard, Captain Otter, and his wife; they are humours and practical jokers, and
serve as tools of the young men in their plot against Morose. The fourth group in-
cludes Morose, his servant Mute, and his silent wife – a boy hired by Morose’s
nephew Dauphine to undo Morose and compel him to meet the desires of the young
man. The main plot is based on the Plautian scheme of the young vs. the old, but
there is no clever servant; his role is distributed between Dauphine himself and his
helpers, Cutbeard and Otter the chief ones among these.
The comedy has a very good beginning: the action starts when the plot is al-
ready mature, but this fact becomes clear to the reader or spectator only by degrees.
Only when Truewit almost spoils it by his unwelcome help (his visit to Morose to
dissuade him from marriage – otherwise a very good comic scene), does the reader
begin to suspect the existence of a plot; but only at the very end of the play the true
nature of the plot – that the supposed bride is a boy in disguise – is discovered.
Some consider this play a farce, but it is much more; it has the ingredients of
all the kinds of social comedy (Puhalo, 1968: p. 129), and although it contains
more humor than satire, and more intrigue than manners, it is one of the best of Jon-
son’s comedies.
The Alchemist (1610), Jonson’s best constructed comedy, is based partly on
elements from one of Plautus’ plays and from some Italian contemporary come-
dies, but its plot and characters are firmly rooted in the reality of the XVII-century
London. Taking as his starting point a fashionable superstition of the times
(Jamieson1974a) – belief in alchemy (Salingar, 1973: p. 26) – Jonson built the play
upon his close experience of the life and habits of the petty bourgeoisie and petty
aristocracy of London. He found a happy structural device – a house whose master
is temporarily absent, and which a triumvirate of rogues takes for their headquar-
ters, there receiving their victims, believers in alchemy (Legouis and Cazamian,
1971: pp. 450-451). This ensured the unity of action, together with the unities of
place and time. Along with the unities, however, goes an amazing variety of char-
acters and incidents, made possible by this very simple central situation (Puhalo,
1968: p. 129). Because of this riches the reader feels the time of the play as longer
than it really is – the action happens in less than one day – but we live through the
whole history and pre-history of the roguish trio and their enterprise, and besides
get an insight into the lives of a number of common London citizens. It is a comi-
cally-critical picture of contemporary life of an exceptional range and power. The
satire in The Alchemist is neither so intense nor absolute as in Volpone, but it is not
less serious or less comprehensive. And just because of this comparative mildness,
The Alchemist is a more entertaining and more enjoyable comedy.
Bartholomew Fair (1614) begins with the Induction, a comic scene between
some people connected with the making of the play, in which Jonson expounds
some of his theoretical views in a lighter way than he used to do. And indeed this
play is nearer to common reality and low life than any of the foregoing. Here Jon-
son stoops to the very bottom of London society, offering an ample insight into the
world of thievish peddlars and horse-dealers, of harlots and bawds, of ballad-sell-
ers and pickpockets, of thieves and rogues of all kinds. This motley world of the
Fair is only a lively background against which we see the protagonists of the play,
the respectable citizens and their wives who are chief subjects of Jonson’s comic
and satiric presentation.
Bartholomew Fair is the noisiest and liveliest of Jonson’s comedies, the best
realistic picture of London life, and at the same time an excellent entertainment full
of wit and fun (Legouis and Cazamian, 1971: p. 451; Puhalo, 1968: p. 130).
GRADUAL DECLINE
The five comedies that follow show a gradual decline in Jonson’s powers,
the process which is partly a reflection of the decline in his personal fortunes at
Court and in the public theatre, of his impoverishment and gradual falling off from
public notice.
The Devil is an Ass (1616) is a kind of experiment in the spirit of morality
plays, with some supernatural elements. It is written wholly in verse, which is a
constant feature of the last comedies, but it is mainly realistic, a satire of bourgeois
manners and characters. The unity of time is observed in the play, but the action is
manifold and complicated, with no firm nucleus and no unity of place.
The main idea of the play – that the devil himself, were he to come to the
earth, would be outwitted by evil men – offers good dramatic possibilities, but Jon-
son did not carry it out with the best effect. His lesser devil Pug, whom his chief,
Satan, allows reluctantly to visit the earth – warning him in advance against men’s
cunning – shows little cunning or evil in all his doings, is caught and beaten many
times in his awkward attempts at wickedness, and in the end proves only a minor
gull. The interest of the spectator is attracted to the fates of Pug’s earthly master,
Fitzdottrel, and the various plots woven around him make in fact the main line of
the action.
Fitzdottrel unites in himself too many features, which makes him in some
moments inconsequent and not wholly convincing. He is, first, a jealous husband,
with a wife younger than himself, sensible and virtuous; then he is an upstart, crav-
ing after titles and honours; he is also a lover of fine clothes and of playgoing, es-
pecially if there is a devil in the play – for his last feature, or humour, is his desire
to see a devil in the flesh. With all these qualities he is a perfect gull, and he indeed
becomes an object of plots by various people to gull him by. He is fooled in a mild-
er way by a young gentleman Wittipol, in love with his wife, who tries to win her
by various stratagems and would succeed in the end had he not had by his side an-
other gentleman, Manly, his friend and his good angel, who restrains him from the
final step. Manly is in fact the author’s voice of reason and morality, and has no in-
dividuality.
Fitzdottrel is being cheated in much grosser ways by another group of peo-
ple: his relative Everill, a never-do-well who lives on blackmail and false pretenc-
es; his broker Engine, professional cheat, and above all by the projector Meercraft,
the embodiment of the new spirit of capitalist speculation in its worst aspects.
Meercraft has plenty of projects, varying them according to the sort of people he
has to deal with; to Fitzdottrel he offers a project of the drying of some waterlands,
and promises to make him the Duke of the Drowned Land, which Fitzdottrel ac-
cepts with enthusiasm. Meercraft is a foreshadowing of the big capitalist sharks of
later times, but his portrait is too naturalistic and local.
This play is more restricted in scope than Bartholomew Fair. Its vision of
contemporary life is nearer to naturalistic document (Legouis and Cazamian,
1971) than to poetic realism, but it is nevertheless a good comedy with a convinc-
ing picture of manners, some good comic scenes and speeches, and even two or
three lyrics pleasant enough.
The Staple of News (1625), written after a long interval (1616-1625), is an
attempt at the fusion of a topical comedy of manners and a satiric allegory. The
comedy has a frame-structure, given in the Induction, a colloquy of four gossips
(named Mirth, Tattle, Expectation, and Censure) about their expectations from the
comedy. The gossips then remain on the stage and give their comments – illustra-
tions of popular taste – after every act.
The comedy is made of two distinct plots superficially linked together: the
first is that of the Staple of News itself, the second that of Lady Pecunia (riches, in
Latin). The staple (store, magazine) of news is a venture of some resourceful pro-
duction and selling of news: they have their emissaries in all the important places,
who gather the news which are then sold to people. It is only a big swindle,“a
weekly cheat to draw money” (Knights, 1973: p. 315), because the news they sell
are preposterous and grotesque inventions. The group of people who conduct the
business are also called jeerers because they jeer (mock) at everybody and every-
thing, having no shame nor scruple. There really were such beginnings of journal-
ism in Jonson’s London, and Jonson could foresee the possibilities of its misuse.
The theme of lady Pecunia constitutes in fact the main plot. The underlying
theme is that of a prodigal son, a popular subject of moralizing comedies before
and after Jonson’s times. It is here constituted as a story of the three Pennyboys:
Pennyboy Junior (the prodigal son, who at the news of his father’s death and his
coming into a large inheritance, promptly begins to lead a life of luxury, wasting
his money), Pennyboy Canter (Beggar), his disguised father who has feigned death
in order to watch his son’s reactions, and who discovers himself and deprives his
son of his money only at the end of Act IV; and Pennyboy Senior, the Junior’s rich
uncle, with the typical features of a Plautian miser. Lady Pecunia herself dwells wi-
th Pennyboy Senior, together with her attending ladies (which have the names after
various financial operations), and Pennyboy Junior has to woo and marry her; he
instead leads her among his gay company of jeerers and makes her kiss everybody
and prostitute herself to all who come (i.e. wastes his money). After his loss of her
he repents and reforms, and so do all the main persons. This edifying end advocates
a moderate enjoyment of the material goods got by honest work.
The New Inn (1629) marks the lowest point in Jonson’s decline. It is a melo-
drama, or a very low kind of romantic comedy, a pure play of intrigue with no
depth and hardly any wit or fun. It is based on a well-worn theme of lost children
and lost parents, all of whom appear in various disguises and go unrecognized for
a long time, till they are finally united, by chance and a series of plots, rather shal-
low and artificial. The centre of events is the inn of the title, so that the play has uni-
ty of place. There is no real unity of action, and no underlying structure of moral or
social or any other meaning.
SIGNS OF RECOVERY
The Magnetic Lady, written three years later (1632), shows some signs of re-
covery. Jonson again provided the play with an Induction of some theoretical sig-
nificance, a colloquy between a Boy-Actor (representative of author’s views) and
two critical commentators, Damplay and Probee, who later comment after every
act and get answered by the Boy. Their commentaries are for the most part sensi-
ble, and the Boy always justifies the author’s methods, without being too apologet-
ic.
The lady of the title, Mrs. Loadstone, is a mechanical centre of the play, sim-
ply because her country house is a place of meeting for numerous people; she has
no other significance. The play gives a survey of country characters or humours (it
has a sub-title Humours Reconciled, and Jonson insists on this theme, which re-
mains unconvincing): there are a parson, a doctor, a vicious steward, a lady-com-
panion with a shadowy past, a miserly financier, a courtier, a young lawyer, an

honest captain (as different from braggart soldiers of the early comedies), and a
mathematician called Compass, who is the architect of the plot and partly his au-
thor’s mouthpiece. The plot centres round the two girls, Placentia and Pleasance,
one of whom is Mrs. Loadstone’s daughter and heiress, and is therefore attractive
to a number of suitors; their rivalry and their stratagems to get the upper hand make
the bulk of the action. But the girl is with child, and in due course bears a son, whi-
ch fact cannot be hidden for long. It would be a disaster, but then it is discovered
that the real heiress is the other girl – there has been an interchange of identities in
their cradle. Compas marries the right girl, and the honest captain (called Ironside,
which contains an unwilling ominous prophecy) marries, quite unexpectedly, Mrs.
Loadstone herself.
This is a Plautian comedy of intrigue, but also a comedy of provincial man-
ners and humours, with some interesting features. The world of this comedy is
quite different from that of Jonson’s city comedies – it is already similar to Field-
ing’s or Jane Austen’s country societies. The Magnetic Lady has little fun or satire,
and could almost be called a naturalistic drama of everyday life. It is a moderate
success in this kind, quite readable and perhaps even more actable.
A Tale of a Tub (1633), Jonson’s last extant comedy, is perhaps his revised
version of his own early play, written originally before 1600. It is a comedy of in-
trigue and manners, with a complicated Plautian plot but otherwise full of native
fun and native English types, probably based on local anecdotes. The action takes
place on St. Valentine’s day and is concerned with marriage: the beautiful Awdrey,
a simple bourgeois girl, daughter of Tobie Turfe, high constable of Kentish Town,
has to be married on that day to a stupid clay-maker of her father’s choice. The mar-
riage procession is already in progress, when it is stopped and interrupted by strat-
agems devised by two other suitors, who are eager to get Awdrey by any means: a
young squire Tripoly Tub, whose name is present in the title of the play, and the
young judge Preamble, popularly called Bramble. Their plots are engineered and
sided by Canon Hugh, vicar of St. Pancras Church, who cunningly serves both
sides, but is caught in the end. These stratagems, with various changes of luck,
make most of the action. There are many amazing and incredible disguises and de-
ceits, but they are easily swallowed because the play is quick, lively and highly en-
tertaining. The leading characters (Tub and Preamble) have no individuality, but
there are many humoristic sketches very good in their kind, such as Tub’s mother,
an amorous widow, the simple constable himself, his man Hannibal-Ball Puppy
who likes high talk, and especially the group of his friends, “the wise men of Fins-
bury”, craftsmen-amateurs who remind us of Shakespeare’s mechanicals in Mid-
summer Night’s Dream.
A Tale of a Tub is a gay comedy, with no satiric sting and with good humour,
the most serene and good-natured among Jonson’s comic productions. Its world is
that of petty bourgeoisie and its chief persons are simple working men, essentially
good in spite of their disproportionate ambitions and little whims.
Summary
Ben Jonson came from the ranks of petty bourgeoisie, however aspiring to
nobility – that of letters and learning. Because of poverty he had a defective formal
schooling, and so he had to teach himself; and like many self-taught people he val-
ued learning much more than those who got it the easy way. That was the root of
his later life-long quarrel with the theatre-going public. Besides his intellectual
aristocratism, to be found in some of his poems is a sentimental idealization of aris-
tocratic families; but although he had a real esteem for his patrons and was apt to
base his ideal upon the supposedly aristocratic virtues, he was always ready to see
and castigate the aristocratic vices as well as those of the bourgeoisie. He was, in
fact, a serious moralist, and his moral views, although partly traditional or retro-
grade in form, were progressive in substance. His chief ideals were those he prac-
tised in real life: honest work, self-sufficiency, moderate enjoyment of life, hones-
ty and frankness in personal relationship. He was most sternly opposed to the
unscrupulous striving after gold and material profit which characterized the middle
classes of his society.
As for Ben Jonson’s literary work other than that in comedy, to be kept in
mind is that he was a good lyrical and reflexive poet, who left an important heritage
to the later “Cavalier” school. The prose work, Timber, or Discoveries, published
posthumously in 1640, has some bearing on his dramatic practice, because in it he
gave utterance to some of his theoretical views about drama. His dramatic work
consists mainly of comedies, but he also wrote two tragedies with the subjects from
Roman history, Sejanus his Fall (1603) and Catiline his Conspiracy (1611), which
his public received coldly and which were long neglected or underrated.
Jonson’s comedies (fourteen of them) are more varied than they appear to
casual observation. It is true that all of them have something in common, and that
we could perhaps describe them by some general term, such as realistic city come-
dy of the early XVII century. By his theoretical work, and still more by his achieve-
ment, Ben Jonson showed the way to practically all the comediographers of the
English language that were to come after him (Puhalo, 1968: p. 131). His realistic
revolution in comedy has meant a certain narrowing down of its scope, but the nar-
rowing to the true bounds of comedy, which finally made of it a stable and well de-
fined literary and dramatic kind. The development after him was a further narrow-
ing down, not salutary but decadent. The English comedy restricted itself, for a
long time to come, to two kinds only: comedy of manners and comedy of intrigue,
or a mixture of the two. Only with George Bernard Shaw there emerged again a sa-
tiric comedy comparable to Jonson’s, but never so powerful as his greatest ones.
That is the true measure of his achievement.
REFERENCES
Bagley, J. J. (1960). Life in Medieval England. London: Routledge.

Baskervill, C. R. (Ed.) (1934). Elizabethan and Stuart Plays. New York: Henry Holt and
Company.
Baugh, A. C., et al. (1948). A Literary History of England. London: Routledge.
Bernard, G. W. (2000). Power and Politics in Tudor England. Aldershot: Ashgate.
Counsell, C., Howe, K., Thomson K. (1997). Life in Tudor Times. Cambridge: Cambridge
University Press.
Enright, D. J. (1973). “Elizabethan and Jacobean Comedy”. In: Ford, B. (Ed.), The Pelican
Guide to English Literature (Vol. 2: The Age of Shakespeare; pp. 416-428) Har-
mondsworth (England): Penguin Books.
Ford, B. (Ed.) (1973). The Pelican Guide to English Literature (Vol. 2 The Age of Shake-
speare). Harmondsworth (England): Penguin Books.
Goldhill, S. (1991). The Poet's Voice: Essays on Poetics and Greek Literature. Cambridge:
Cambridge University Press.
Jamieson, M. (1974a). “A Note on Alchemy”. In: Jamieson, M. (Ed.), Ben Jonson: Three
Comedies (pp. 179-184). Harmondsworth (England): Penguin Books.
Jamieson, M. (1974b). “Preliminary Note to Bartholomew Fair“. In: Jamieson, M. (Ed.),
Ben Jonson: Three Comedies (pp. 321-323). Harmondsworth (England): Penguin
Books.
Jamieson, M. (1974c). “Preliminary Note to The Alchemist“. In: Jamieson M. (Ed.), Ben
Jonson: Three Comedies (pp. 175-177). Harmondsworth (England): Penguin
Books.
Jamieson, M. (1974d). “Preliminary Note to Volpone“. In: Jamieson, M. (Ed.), Ben Jon-
son: Three Comedies (pp. 37-39). Harmondsworth (England): Penguin Books.
Jamieson, M. (Ed.) (1974e). Ben Jonson: Three Comedies (Volpone, The Alchemist, Bar-
tholomew Fair). Harmondsworth (England): Penguin Books
Knights, L. C. (1973). “Ben Jonson, Dramatist“. In: Ford, B. (Ed.), The Pelican Guide to
English Literature (Vol. 2 The Age of Shakespeare; pp. 302-317). Harmondsworth
(England): Penguin Books.
Legouis, É., Cazamian, L. (1971). A History of English Literature. London: J. M. Dent and
Sons.
Longman Dictionary of English Language and Culture (1992). London: Longman Group
UK.
Miller, J. F. (2010). “Roman Festivals“. In: The Oxford Encyclopedia of Ancient Greece
and Rome. Oxford: Oxford University Press.
Murphy, M. (Ed.) (2007). Dictionary of English Language and Culture. Harlow (Eng-
land): Pearson/Longman.
Neilson, W. A. (Ed.) (1911). Chief Elizabethan Dramatists. New York: Houghton Mifflin.
Ousby, I. (Ed.) (1998). The Cambridge Guide to Literature in English. Cambridge: Cam-
Puhalo, D. (1968). Istorija engleske književnosti od početaka do 1700. godine. Beograd:
Naučna knjiga
Salingar, L. G. (1973). “The Social Setting“. In: Ford, B. (Ed.), The Pelican Guide to Eng-
lish Literature (Vol. 2 The Age of Shakespeare; pp. 15-47). Harmondsworth (Eng-
land): Penguin Books.
Sheerin, S., Seath J., White G. (2006). Spotlight on Britain. Oxford: Oxford University
Press.
Thornley, G. C., Roberts G. (2003). An Outline of English Literature. Harlow: Pearson Ed-
ucation/Longman Group.
Trevelyan, G. M. (1974). A Shortened History of England. Harmondsworth (England):
Penguin Books.
Willey, B. (1950). The Seventeenth Century Background. London: Chatto and Windus.
Williams, N. (2000). The Tudors (A Royal History of England). Los Angeles: University
of California.
A Vocabulary for Comedy. http://www3.dbu.edu/mitchell/comedydi.htm (May 9, 2012)
Слободан Д. Јовановић
ДОПРИНОС БЕНА ЏОНСОНА РАЗВОЈУ

ЕНГЛЕСКЕ РЕНЕСАНСНЕ КОМЕДИЈЕ2
Резиме
Бен Џонсон је потекао из редова ситне буржоазије, али је тежио да се издигне
до племства – оног од пера и учености. Услед сиромаштва формално школовање му је
остало непотпуно, тако да је морао сâм да се образује. Због тога је вредновао ученост
и школу много више него они којима је иметак обезбеђивао образовање. Управо у то-
ме је корен његовог каснијег доживотног препирања с позоришном публиком. Уз ин-
телектуални аристократизам, у његовој поезији може да се наиђе и на сентиментално
идеализовање аристократских породица. Ипак, иако је високо уважавао своје покро-
витеље, иако је своје идеале заснивао на аристократским врлинама, увек је био спре-
ман да примети и да осуди пороке аристократије, као и буржоаског слоја. Он је био
озбиљан морализатор, а главни идеали су му били управо они којих се држао у ствар-
ном животу: честит рад, ослањање на сопствене способности и снагу, умерено ужи-
вање, поштење и отвореност у међуљудским односима. Најоштрије се противио
бескрупулозној жудњи за златом и материјалном добити која је карактерисала сре-
дње слојеве његовог друштва.
Што се тиче Џонсоновог књижевног стваралаштва ван поља комедије, он је
био добар лиричар и песник мисаоног, који је доста вредног пренео каснијој „кава-
љерској” школи. Познато прозно дело Гра!а, или открића, објављено после његове
смрти, има везе с његовом драматуршком праксом, пошто је у њему изложио неке од
својих теоријских погледа на драму. Драмско стваралаштво Бена Џонсона чине углав-
ном комедије, али је он написао и две трагедије на тему из римске историје – Сејанов
пад, 1603, и Катилинина завера, 1611. Њих је публика примила хладно, и дуго су ос-
тале непризнате.
Џонсонове комедије (укупно их је четрнаест) разноврсније су него што се то
чини на први поглед. Тачно је да све имају нешто заједничко, и да би свима одгова-
рало да се назову реалистичном градском комедијом с почетка 17. века. Својим те-
оретским доприносом, а још више оним што је лично остварио, Бен Џонсон је утро
пут практично свим комедиографима који су стварали на енглеском језику у време-
нима која су уследила (Puhalo 1968, 131). Његово реалистично револуционисање ко-
медије значило је одређено сужавање њеног захвата, али је реч о свођењу на истинске
оквире комедије, који су је коначно оцртали као стабилну и добро дефинисану књи-
жевну и драмску врсту. Развој који је уследио водио је даљем сужавању, у суштини
декадентном. Енглеска комедија се задуго касније ограничила на само две врсте, на
комедију нарави и комедију интриге, или на њихово међусобно прожимање. Тек се с
појавом Џорџа Бернарда Шоа поново јавила сатирична комедија налик Џонсоновој,
2 Рад је примљен 17. маја 2012, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције

али опет не толико моћна као што су његова најбоља остварења. У томе је права ве-
личина Џонсоновог постигнућа.
Кључне речи: комедија, драма, теорија, класични узори, свакодневни живот у
Енглеској, реализам, сатира.
УДК: 82.0
ИД: 195293708
ДР СЛАЂАНА М. АЛЕКСИЋ1
Филозофски факултет, Катедра за српску књижевност и језик
ТЕОРИЈА ФОРМИ И САДРЖИНА
Сажетак. У раду се приказује прави предмет испитивања белетристике,

еидоси, ликови или облици, идеје или форме. Следећи Платоново схватање, предмет
методологије био би испитивање идеја, а предмет теорије белетристике било би ис-
питивање форми. Форма као логос белетристичког праксиса и логос који се појављује
у виду форме, кореспондирају тако да тамо где има логоса има и форме и обратно.
Логос за којим трагамо у белетристичком делу у ствари је његова форма. Термин
форма је вишезначан. У историји књижевних теорија појмови форме и садржине,
облика и значења, тумачени су посебно, заправо се више инсистирало на њиховој по-
себности него на корелативности.
Кључне речи: форма, конвенција, структура, садржина, грађа, тема, логос.
Белетристички текст по десосировској терминологији има две димензи-

је: димензију ознаке и димензију означеног. Ознака се односи на вербални
слој текста, а означено на тематски или садржајни слој. Ознака и означено, у
семантици, одговарају теоријском појмовном пару: израз и садржај, форма и
садржина. У теоријској мисли о белетристици разликована је спољашња и
унутрашња форма, и спољашња и унутрашња садржина. Те разлике су почели
да успостављају романтичари, реинтерпретирали их новокритичари и семио-
лози, а најдоследније Јанко Кос у књизи Морфологија литерарног дела, у ко-
1
momcilo.aleksic_070@open.telekom.rs
јој су посебна поглавља посвећена спољашњој и унутрашњој форми и садр-

жини.
Форма је латинска реч која значи облик и употребљава се у разним кон-
текстима. „Начин на који чињенице, материјалне и духовне, као и њихови од-
носи, постоје у књижевном делу, начин на који су у њему експониране” (Реч-
ник књижевних термина 1992: стр. 224). Појам садржине дефинише се као
оно о чему је реч у књижевном делу. „У том спектру значења он обухвата за-
право све од грађе у њеном најсировијем виду до њеног коначног језичког
уобличења и уметничког смисла” (Речник књижевних термина 1992: стр.
737).
У књизи пољског естетичара Владислава Татаркјевича Историја шест
појмова (1975), поред појмова уметност, лепо, стваралаштво, подражавање,
естетски доживљај, обрађен је и појам форме кроз историју, и његова разно-
лика значења. Грци су имали две речи које нису биле синоними: еидос и мор-
фе. Реч еидос означавала је суштину ствари, а реч морфе спољашњи облик
ствари. Платон је у својој теорији идеја, схватање облика везао за еидос, кон-
темплирање суштине ствари и код њега се форме јављају у непроменљивом
облику, човек их не ствара. Аристотел употребљава оба значења, и еидос када
мисли на бит ствари што се подудара са Платоновим значењем, али није не-
створен и непроменљив, и морфе, када мисли на форме које човек ствара и
које су променљиве, и промене у спољашњем облику. Аристотелово схватање
форме тицало се највише људског праксиса, света који човек ствара.
За пуно значење форме као логоса заслужан је филозоф Имануел Кант
који је разликовао две врсте: априорне форме које човек носи у свом духу,
форме простора и времена, и апостериорне форме које имају могућност естет-
ског деловања и настају у интеракцији субјекта и објекта. Имајући у виду Пла-
тоново, Аристотелово и Кантово схватање форме, обухваћен је довољан број
елемената на основу којих форму можемо схватити као логос: субјект, као но-
силац форми, праксис у којем се форма показује као еидос и морфе, и објект
који потенцијално поседује форму. Форма је кореспонденција између та три
елемента (чиниоца) и има улогу успостављања и показивања логоса.
Најважнији задатак истраживача у разним дисциплинама јесте спознаја
логоса као главног предмета истраживања. Хегел је своју филозофску концеп-
цију прожео логосом и она се карактерише као панлогистичка. Хегелов логос
је исто што и његов Апсолутни дух, исто што и Бог. Хегелова филозофија је
остварила највећи спој дијалектике и метафизике. На критици Хегелове фи-
лозофије израсла је „филозофија праксе” као један вид неомарксистичке фи-
лозофије, али је и она одвраћала пажњу од логоса. У Методологији проуча-
вања књижевности Петра Милосављевића логос је кључни појам и основно
начело за решење главних проблема филозофије, наука и животне праксе, ко-
Сла!ана М. Алексић: Теорија форми и садржина 367
рак даље од филозофије праксе, и корак даље од концепције Карела Косика у

којој је логос био маргинализован. Милосављевић у књизи Теорија белетри-
стике каже:
„У концепцији коју сам тамо представио десило се нешто као повратак
логосу. Међутим, то није био повратак и панлогизму хегеловске нарави.
Логос, како сам га ја тамо схватио, једноставно није везан ни за какву вр-
сту трансценденције. Логос је тамо схваћен као нешто што је свету има-
нентно. Он је схваћен као бит праксиса, а праксис је схваћен као нешто
што настаје из кореспонденције и интеракције субјекта и објекта” (Мило-
сављевић, 1993: стр. 18).
Концепција логоса коју је Милосављевић у својим новијим књигама

развио, у имплицитном је сукобу са доминантном концепцијом на Западу, са
филозофијом деконструкције и њеним главним представником Деридом.
Једна од посебних крактеристика те филозофије јесте негативан однос према
логоцентризму. Дерида и његови следбеници одбацивали су присуство логоса
као метафизичког кључа за решавање проблема, одбацили су логоцентризам,
а самим тим и логос.
Предсократовци су почели са логосом, основом свих научних дисципли-
на и Хераклит је био први који је тај појам промовисао. Логос је кореспонден-
ција између категорија субјекта, објекта и праксиса за све оне дисциплине које
у називу имају реч логос (биологија, социологија, генологија) и за оне које ту
реч не садрже (економија, синтакса, граматика), засноване су на логосу субјек-
та истраживања, на логосу објекта истраживања, али и на логосу праксе. Ми-
лосављевић каже:
„За логосом се трага и у свету чињеница белетристичке природе. У бе-
летристици се тај логос појављује у виду форми, будући да је форма, у
ствари, логос којим се ствара (обликује) белетристички текст; он и функ-
ционише на основу логоса” (Милосављевић, 1993: стр. 23).
Милосављевић издваја три вида форме: форма схваћена као конвен-

ција, форма схваћена као структура и форма схваћена као супротност са-
држају.
Конвенције у литератури и уметности спадају у најраспрострањеније
форме. Латинска реч conventus значи скупштина, састанак, сабор, отуда и
долази француска реч convent; conventio значи споразум, примљено правило,
обичај, уобичајеност. Реч конвенција значи и традицијом освештана прак-
са која има статус узора или норме, проистиче из потребе да се у дифузну
праксу унесе ред или поредак, па као таква најбољи је пример уношења логоса
у праксис. Уметничком стварању својствена је супротна особина, неконвен-
ционалност, а конвенције се могу стварати и договорно, као конвенције поли-
тичког и правног карактера при политичким и правним договорима. У умет-

ности, конвенције се утврђују при формирању појединих уметничких група
или њихових програма у виду манифеста, скупа правила којих ће се придржа-
вати стваралац или стваралачка група. Милосављевић каже:
„Да би нешто постало конвенција понекад треба да прође кроз
дугу праксу устаљивања, прочишћавања, интерсубјективног при-
хватања и потврђивања. И то је један од начина уношења логоса у
праксис. Процеси устаљивања логоса, тј. процеси устаљивања кон-
венција, понекад трају дуго. Заједно са усвојеним конвенцијама
они прерастају у традиције. Традиције има највише тамо где влада-
ју правила и норме у понашању и у начину мишљења. Традиција је
о-формљен праксис, праксис који је дуго и упорно изграђивао један
логос” (Милосављевић, 1993: стр. 25).
Милосављевићево поимање конвенције у уметности одвија се у духу два
логоса, две супротне тенденције: логос који подразумева поштовање конвен-
ција или логос негирања конвенција уношењем новог и неочекиваног. Мукар-
жовски говори о „нормираном и ненормираном у текстовима”, а Лотман о
„систематском и несистематском у текстовима”, па би се отуда сваки текст мо-
гао схватити као поприште дијалектичких супротности. Поштовање и непо-
штовање конвенција, конвенционалност и неконвенционалност, у самој су би-
ти уметности која је у релацији, у имплицитном ставу садржаном у уметнико-
вом поштовању или кршењу правила.
Логос као однос између елемената који чине једну целину, однос елеме-
ната према целини и однос целине према елементима, у савременој термино-
логији дефинише се као структура. Латинска реч structura значи начин гра-
ђења, склоп, састав, устројство, распоред. Проблем структуре (статичног,
непокретног, непроменљивог), највише је проучаван у оквиру структурали-
зма. Наука и филозофска мисао деветнаестог века биле су преокупиране ево-
луцијом, развојем, променама, испитивањем из дијахроне перспективе. У
прошлости су ти односи дефинисани као пропорциjа, симетрија и хармонија.
Почеци схватања форме везани су за Питагору. Основом свега Питагора је
сматрао број, а број као чињеницу односа. Логос је схватао као однос међу
елементима, да у њима има реда и има пропорције. Стари естетичари су про-
порције сагледавали у архитектури, у скулптури, у метрици: у каквом су одно-
су висина и ширина храмова, висина и удаљеност стубова; какви су односи ме-
ђу дугим и кратким слоговима у стиху. У музици се однос међу тонским
елементима назива хармонија, а успостављањем односа међу звучним елемен-
тима постижу се музички ефекти. Појам симетрије настао је у откривању од-
носа, равномерности у простору, првенствено у ликовној уметности и у архи-
тектури. Симетрија као врста пропорције, тамо је где се делови равномерно
распоређују у односу на неку целину. Естетичари пропорције су симетрију

проналазили у природи, а посебно у животињском свету, и сагледавали је као
јединство супротности.
Схватање симетрије и хармоније осветљено је у филозофским делима
песника Лазе Костића, Основе лепоте са особитим освртом на српске на-
родне песме (1880) и Основно начело (1884). У предмету и начину развијања
идеје о укрштају, Лаза Костић је имао ослонце у старим грчким мислиоцима,
предсократовцима (посебно у Анаксимандру, Хераклиту и Емпедоклу), и у
савременој природњачкој науци (Дарвину). Идеју о укрштају преузео је из
Дарвинове теорије о укрштању врста, продубио је и обогатио. У Милосавље-
вићевој књизи Обнова логоцентризма је Костићева дефиниција појма укрш-
тај из Увода Основама лепоте:
„Реч у к р ш т а ј опомиње нас да је време разложити каква је то исти-
на, што су три јелинска мудраца назрели, познали и наговестили? Они су
први познали, да је начело двојства, начело противности, управо премо-
сти, антитезе, начело на које се у физичком свету најочевидније појављује
у паралелограму снага, а у органском животу у закону с и м е т р и ј е и
у к р ш т а ј а. Све је то једно једино начело. То ће се најбоље видети, кад
успоредимо оне појаве тога начела, што се на први поглед разилазе тако,
да би човек рекао, да нису ни у чему сродне. То је закон симетрије и закон
премости и укрштаја” (Милосављевић, 2009: стр. 119).
У Основном начелу Лаза Костић објашњава појмове симетрије и хармо-

није.
„Симетрија је здружење, састав противности два дела, управо две
половине једне целине, или два или више предмета који се налазе један
према другом, у простору, а и у времену” (Милосављевић, 2009: стр. 119).
Изворно значење појма хармонија Костић је нашао у Хомеровој Одисеји и ни-

зом аргумената оповргао другачија мишљења. Израз хармонија Лаза Костић
је овако дефинисао:
„Како се по развитку речи армониа чини, јелински је народ оно само
слутио, што је Јераклит увидео и исказао, слутио је у свом урођеном пори-
цању природе и њених закона, да све бива склапањем расклопа и раскла-
пањем склопа, или складом расклада и раскладом склада, једном речи
укрштајем” (Милосављевић, 2009: стр. 120).
Песник је у основи свега што јесте видео пре свега однос два вида ис-
пољавања „основног начела”, симетрије и хармоније, и дефинисао га као
укрштај. Симетрију је дефинисао као „анализу хармоније” а хармонију као
„синтезу симетрије”. У начелу укрштаја, песник је видео могућност остварења
лепог, и у основи лепог, логос симетрије и хармоније. Логос је видео као фор-
му, и форму као структуру.
Продором структурализма у новије време, бављење структурама и њи-
хово осветљавање, посебан је циљ истраживача. Структурализам подстиче две
концепције: холизам и релационизам. Холизам у свему тежи да нађе целину и
инсистира на категорији тоталитета. Косик је у критици категорије тоталитета
показао да та категорија може имати лажне примене у празним, апстрактним
и лошим тоталитетима. Релационизам у себе може да укључи и холизам, и да
катеогорију тоталитета узима као отворену за односе са другим тоталитетима.
Ако се обе категорије узму комплементарно, чине коректив једна другој.
Структурализам као једна од савремених мисаоних оријентација превасходно
се бави релацијама и може се схватити као редуковани вид релационизма. Раз-
ликовање речи форма, и структура, Милосављевић у Теорији белетристике
дефинише овако:
„У таквим случајевима би се структура односила на оно што чини бит
неке ствари, а форма на оно што је изглед или појавно показивање ствари”
(Милосављевић, 1993: стр. 28).
Слично схватање постоји у Аристотеловој Метафизици као разлика између

морфе и еидоса. Ући у структуру неке појаве значи ући у њен логос, логос на
којем је изграђена.
Термин форма је вишезначан и значи нешто супротно једном низу тер-
мина блиских значења: садржај и садржина као синоними, и термини матери-
јал (грађа), тема. Реч форма би могла наћи изразе као што су структура, про-
порција, хармонија. Опозиција форма-садржина кореспондира са опозицио-
ним паровима субјект-објект, лично-безлично, духовно-материјално. Своје
значење термин форма добија и кроз саму праксу стварања, онда кад ствара-
лац настоји да унесе логос у праксис, тј. да уочи разлике и сличности између
формалних елемената. Процес формирања неке материје јесте и процес успо-
стављања кореспонденцијe са материјом, али и са другим формама. Све што
није форма може се схватити као грађа (материја) која је подложна обликова-
њу. Такво схватање има упориште у Аристотеловој Метафизици где се мате-
рија третира као нешто супротно форми, али подложно обликовању. У седмој
књизи Метафизике, Аристотел говори о уметничком и естетичком проблему
односа материје и форме, о теми коју су актуелизовали руски формалисти.
Аристотел је сматрао да међу појавама постоје неке као могућност
уобличавања, неке као конкретна стварност, да се материја може уобличава-
ти, прерађивати, да није заувек дата. Свака појава има властите могућности
уобличавања (на један начин камен, на други дрво, на трећи метал), према
принципу иманенције, и кореспондира са могућношћу човека да вештинама
уобличава појаве. У сусрету могућности субјекта и могућности објекта деша-

ва се сва разноликост могућих односа материје и форме.
Схватање форме као резултата процеса оформљавања, омогућило је да
се уђе у структуру садржаја која је његов логос, преко осветљавања кореспон-
денције међу чињеницама. Кант је инсистирао на форми као нечему што иза-
зива „безинтересно допадање”, а Хегел је инсистирао на форми као резултату
формирања садржаја. Формалистичко разликовање форме и грађе, слично је
Аристотеловом разликовању форме и материје, у подударности са природом
теорије поезије младих. Позитивисти су раздвајали форму од садржине, и ба-
вили се „садржином” дела. Хегел је форму и садржину разматарао као дија-
лектичко јединство супротности. Садржину и форму, нешто пре формалиста,
видео је као једно и нераздвојиво Кроче, а за њим и стилистички критичари.
Издвајање форме од садржине дошло је до изражаја код руских форма-
листа. Формалисти уместо термина форма и садржина, употребљавају нове
термине: форма и гра)а, али разлика није само у терминологији: под терми-
ном грађа (материјал), супротно од позитивиста, мислили су на сирову грађу
пре њеног литерарног трансформисања путем уметничког поступка. Алексан-
дар Петров у предговору Поетици руског формализма каже:
„И Тињанов, као што су чинили и неки други представници формали-
стичке школе, уместо појмова ’садржај’ и ’форма’, у уметничком делу раз-
ликовао је ’конструктивни принцип’ и ’материјал’” (Петров, 1970: стр. 28).
У садржини уметничког дела формалисти виде оно што је тек настало

кроз нову форму, поступак, а форму су схватали слично романтичарском
схватању унутрашње (органске) форме. Новица Петковић у књизи Од форма-
лизма ка семиотици констатује:
„Зато, кад Шкловски каже поступак, он има у виду заправо поступак
онебичавања, а кад каже форма, он има у виду форму која се добија сумом
таквих поступака. Та се уметнички дејствена, жива форма, назива оте-
жана форма” (Петковић, 1984: стр. 52).
Сличну разлику направио је и Кајзер у књизи Језичко уметничко дело

(1948) разликујући садржину схваћену као грађа од садржине неодвојиве од
форме. Кајзеров метод еидетичке редукције у језичко уметничком делу издва-
ја две интенционалне целине: скуп суштина које је назвао основним појмови-
ма анализе и скуп суштина које је назвао основним појмовима синтезе. У Ос-
новним појмовима анализе аутор је обрађивао елементе текста који су у раз-
ним периодима проучавања посебно издвајани, као што су спољашња форма
у романтизму, садржај, грађа код руских формалиста, као језик код филолога,
као лирско, епско и драмско код Штајгера. У Основним појмовима синтезе
обрађивао је елементе које су романтичари и контекстуалисти називали унут-
рашњом (органском) формом, руски формалисти поступком, стилистички

критичари и Штајгер, стилом дела.
Схватање форме као супротност садржини представља неопходну ди-
мензију у спознаји сложене природе праксиса. Елементи садржаја су битни
као поузданији увид у значења. Схватање форме као структуре омогућава ос-
ветљавање саме природе форме, од чега је и како састављена и какви су односи
унутар форме. Број чињеница организованих структуром, и број и врста њи-
хових међуодноса, неограничен је, па се такво схватање структуре може при-
менити на структуру-форму појединих елемената текста, али и на структуре
жанрова или стилских формација. Схватање форме као конвенције, усмерено
је на осветљавање самог стварања и примања форми, осветљавање односа
ствараоца и примаоца према конвенцијама и омогућује увид у владајуће пара-
дигме и борбу за смену парадигми. Сва три вида форме заједно омогућују ула-
жење у логос богате књижевне праксе.
Проучавање садржајне и изражајне стране текстова у доба антике, у ста-
рој реторици, подразумевало је избор теме као предуслов доброг говора.
У одељку inventio антички реторичари су се бавили нечим што би се у сада-
шњој терминологији могло назвати аксиологија тематике и знали су да разли-
чите теме имају различите могућности израза. Стара, Аристотелова поетика
заснована на мимезису као основној категорији, стајала је на имплицитном
становишту да је за успех текста важна и тема и њена обрада. У одељку у којем
је говорио о катарзи, Аристотел је тражио одговор на питање какве теме могу
довести до стварања драмског текста и његова поетика није инсистирала на
инвенцији при избору теме јер се инвенција подразумевала. Стара поетика у
односу према форми и теми, била је сагласна са старом реториком.
Идеја о тематологији, као посебној дисциплини, јавила се код руских
формалиста у књизи Бориса Томашевског Теорија књижевности (1925). Тек
је Кајзер, постојаном феноменолошком оријентацијом, у књизи Језичко
уметничко дело (1948), издвојио појмове гра)е, мотива, лајтмотива, топо-
са, амблема, фабуле, тако да се испитивања тичу тематске грађе и садржаја.
Тематологију, као посебно подручје, испитивала је Елизабет Френцел, чији је
приступ најближи старој реторици на коју се позива. У теоријској књизи она
разматра грађу, мотив, симбол и њихове изражајне могућности. Термин гра)а
који употребљава Елизабет Френцел, подразумева разне врсте, видове, еле-
менте грађе који могу бити: од језика, од ћутања, од мотива, од података. По-
ред мотива као елемента грађе Елизабет Френцел је посебно истакла симбол,
који може да буде спољашња и унутрашња грађа. Књиге у виду лексикона су
прави трезори информација о тематској грађи. У Француској се истовремено
кад и књиге Френцелове, појавило неколико књига Жана Пола Вебера, једног
од значајних тематских критичара, који се бавио утицајима детињства на те-
матски избор и садржину дела. У стваралачкој пракси, песник не почиње ни из

чега. У белетристици се можемо сусрести са многим мотивима (спољашња
садржина), и са разним формама стиха (спољашња форма) који се конституи-
шу у унутрашњу форму и унутрашњу садржину.
Богата и разноврсна истраживања аутора и значајни радови у овој обла-
сти, остали су теоријски необједињени и неосмишљени. Разлоге за недовољан
развој тематологије, представља велика несразмера међу проучавањима која
су усмерена ка форми и оних усмерених ка садржини.
МИЛОСАВЉЕВИЋ, 2000: Милосављевић, П. (2000). Методологија проучавања књи-

жевности. Београд: Требник.
МИЛОСАВЉЕВИЋ, 1993: Милосављевић, П. (1993). Теорија белетристике. Ниш: Про-
света.
МИЛОСАВЉЕВИЋ, 2000: Милосављевић, П. (2000). Логос и парадигма. Београд:
Требник.
МИЛОСАВЉЕВИЋ, 2009: Милосављевић, П. (2009). Обнова логоцентризма. Ваљево,
Никшић, Београд: Књиготворница Логос, Јасен.
ПЕТКОВИЋ, 1984. Петковић, Н. (1984). Од формализма ка семиотици. Београд, При-
штина: Бигз, Јединство.
Поетика руског формализма (1970). Избор текстова, предговор и белешке Алек-
сандар Петров, Београд: Просвета.
Речник књижевних термина (1992). Београд: Нолит.
Slađana M. Aleksić
THEORY OF FORMS AND CONTENTS2
Summary
Work displays genuine object of analyzing literature, eidos, characters or shapes,
ideas and forms. According to Platon’s theory the subject of methodology is exploring ide-
as and the subject of literary theory is exploring forms. Form as logos of literary practices
and logos as form correspond in such manner meaning if there is logos there is form and
vice verse Logos we seek in literature is at the same time it’s form. Term form is multiple.
In the history of literary theories terms of form and content, shape and meaning were treat-
ed one by one, separately and the emphases was on their difference not correlation.
Keywords: form, convention, structure, content, building blocks, theme, logos.
2
УДК: 821.163.41.09-1 Настасијевић М.
ИД: 195294476
АСС. МР АЛЕКСАНДРА С. КОСТИЋ ТМУШИЋ1

Филозофски факултет, Катедра за српску књижевност и језик
АСС. МР ЈЕЛЕНА Д. МИХАЈЛОВИЋ2
Филозофски факултет, Катедра за српски језик и књижевност
ХРИШЋАНСКА МИСАО У ПОЕЗИЈИ

МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВИЋА
Сажетак. У овом раду се разматра и проналази хришћанска, религиозна

мисао једног од највећих песника српске књижевности, Момчила Настасијевића. Наш
песник се појавио, развио и умро у раздобљу између два рата. Његова поезија настаје
у процесу прожимања и уткивања духа у природу ствари. Ово је схватање поезије као
медија којим се допире до основа бића; међутим, управо то одређује Настасијевића
као метафизичког песника.
Кључне речи: поезија, хришћанска мисао, лепота, душа, тело.
Подаци о животу Момчила Настасијевића, овог заистину необичног и

неоспорно великог писца, не могу нам рећи много ни о изворима његовог де-
ла, ни о обележјима једног раздобља. Његов живот је прича о самоћи, ствара-
лачкој и јавној и најинтимнијој, слично другим самоћама, а не временима,
прошлим и будућим. Његова књижевна биографија, „пут до уочавања, при-
1 aktmusic@verat.net
2
drazajelena.m@open.telekom.rs
знања, до значаја, опет нам не говори о времену, на које није успео да остави
снажнији утицај” (Филиповић, Мијушковић, 1975: стр. 431).
Под Рудником, у Горњем Милановцу, рођен је песник 1894. године.
Рођен је у неимарској породици, пореклом из Охрида, међу бројном браћом и
сестрама. Основну школу и гимназију учио је у Горњем Милановцу, затим Ча-
чку, да би завршио у Београду, где наставља да студира Француски језик и
књижевност. По завршетку студија ради као гимназијски професор, и на том
послу остаје до смрти.
Са објављивањем својих дела почиње касније него његови генерацијски
другови, и то иде тешко. Док Растко Петровић, Црњански, Драинац, Десанка
Максимовић, Винавер, објављују књигу за књигом, одмах после рата, Момчи-
ло Настасијевић пише споро, развија се, мења своју песничку фактуру, експе-
риментише у драми, у прози и у стиху, пише есеје о литератури и о уметности,
више за себе него за друге. По одсуствовању из јавног живота, по непродор-
ности заслужује да се на њега примени наслов његовог ненаписаног романа
„Пустињак у граду”.
С. Б. Цвијановић објављује 1927. његову музичку драму „Међулушко
благо” и приповетку „Из тамног вилајета”. Због концизности и језичке бра-
вурозности израза, Настасијевић је писац који споро продире међу читаоце.
Цене га и поклањају му пажњу његови пријатељи, и неки луцидни и смели
критичарски духови, каква је била Исидора Секулић. Са годинама се усам-
љује све више; „наилазе и окружују га млади пријатељи, његови ученици, који
у књижевном свету немају још никаквог утицаја” (Филиповић, Мијушковић,
1975: стр. 431).
Године 1932. објављује своју прву песничку збирку „Пет лирских кру-
гова”, која такође одјекује само у уским круговима. У антологијама поезије
тога времена заступљен је обично са по једном песмом, и то бираном искљу-
чиво по критеријуму једноставног израза. Аматерска друштва изводе његове
драмске радове „Недозвани” и „Господар – Младенова кћи”. Крхке грађе, ка-
сније болестан од туберкулозе, Настасијевић умире 1938. године у четрдесет
и четвртој години живота. Годину дана касније његови пријатељи, уз помоћ
сакупљених прилога, издају његова целокупна дела у девет књига. То су: „Пе-
сме”, „Ране песме и варијанте”, „Хроника моје вароши”, „Из тамног вилаје-
та”, „Ране приче”; драме „Код вечите славине”, „Господар – Младенова кћи”,
„Недозвани”; музичке драме „Ђурађ Бранковић”, „Међулушко благо”; „Ми-
сли”, „Есеји”. Ни ово издање није афирмисало Момчила Настасијевића у ши-
рој јавности.
После 1951. године, код нас поново почиње да се говори о Момчилу На-
стасијевићу у различитим контекстима. Чини нам се тек када је дошао трену-
так да се период између два рата боље упозна; Борисав Михајловић га уноси
Александра С. Костић Тмушић, Јелена Д. Михајловић: Хришћанска мисао… 377
обилно у „Антологију српских песника између два рата”, а колекција „Српска

књижевност у сто књига” објављује избор његових дела већ у својим првим ко-
лима. Зоран Мишић даје му истакнуто место у својој „Антологији српске пое-
зије”, а Просвета објављује његову сабрану поезију у редакцији Васка Попе.
Момчило Настасијевић је песник који се појавио, развио и умро у раз-
добљу између два рата. Подсећање на тај период мало нам помаже да одреди-
мо његов уметнички профил; он је несводљив на основна идејна кретања, као
што је уопште сводљив на примере из светске поезије, раније и касније. Чак се
други балкански истовременици лакше пореде са истовременим или претход-
ним покретима у европској поезији него Настасијевић. С друге стране, он ве-
ома много значи за разумевање и рашчлањивање тог периода у коме се уобли-
чио, но чији печат није понео. Период наше поезије између два рата није
пребогат великим песницима и, по нашем скромном мишљењу, Настасије-
вићу несумњиво припада водеће место. Али тај период је богатији од свих
претходних бројношћу песничких струја које се у њему могу издвојити. У том
раздобљу од двадесет година настала су богата расуђивања, мешања утицаја,
прескакања и престизања, враћања уназад, укрштања и раздвајања. Док су ра-
нији покретачки антагонизми у историји наше поезије били по правилу двој-
ни, између два рата они су постали многобројни, уситњени, распарчани. У том
периоду срећемо и опадање писмености и поштовања за песничку реч, и кру-
пан корак у развитку културне свести и културне упућености – нови вал при-
митивизма, и домете високе уметничке утанчаности. Сам појам „модерног”
рашчлањује се и по генерацијама и по личностима. Ту је модернизам Стани-
слава Винавера и Тодора Манојловића, затим модернистичка притока Душана
Васиљева и Милоша Црњанског, ентузијастички и грлати замах Растка Петро-
вића, Рада Драинца, Ристе Ратковића, ту је традиционалистичка поезија Де-
санке Максимовић, Велимира Живојиновића – Massuke, класицизам Анице
Савић-Ребац, радикални захват надреалистичког покрета, који је у свом кри-
лу имао различите гласове као нпр. Оскара Давича и Милана Дединца; среће-
мо политичку прагматичност социјалне поезије, рационализам Вељка Петро-
вића.
Ова атмосфера узбурканих настојања и пољуљаних гледишта утицала је
на Момчила Настасијевића, изазивајући у њему жељу да у поезији испостави
битне вредности песничког доживљаја, да у језику поново разгрне његове нај-
сигурније и неискоришћене одсјаје.
Међутим, то није било лако. Његова судбина се од 1915. разликује од
судбина његових вршњака, бар оних који су између два рата постали значајни
писци. Готово сви они су са српском војском прешли Албанију, а одатле оти-
шли у савезничке земље да наставе школовање. Винавер, Р. Петровић, Д. Ма-
тић, Р. Драинац, А. Вучо, М. Ристић, М. Дединац, имали су такву судбину.
Њима је рат омогућио да изблиза упознају страну културу. Рат није сасвим
прекинуо развој ни оних српских међуратних писаца који су дотле живели у
Аустроугарској: Андрића и Црњанског. И они су живели у ратом захваћеној,
али слободној земљи, у којој су универзитети радили, часописи се штампали,
књиге објављивале. Настасијевића судбина била је у основи другачија: он се
са српском војском повлачио све до Косовске Митровице, па пошто је његова
станица била расформирана, после месец дана лутања вратио се у Горњи Ми-
лановац. У овој паланци је провео три горине: као талац, у притвору и слобо-
дан.
Од 32 међуратна писца, колико их је наведено у зборнику Светлане
Велмар-Јанковић „Књижевност између два рата”, М. Настасијевић спада међу
оних неколико који се нису школовали у иностранству; ако се узму они нај-
значајнији, он је буквално једини.
Настасијевићеви рани списи не показују само пут до његове стваралач-
ке зрелости. Јер тај је пут у односу на његове вршњаке био необично дуг и
изузетан: спољне околности наметнуле су му дужу и посебнију одисеју него
његовим књижевним вршњацима. Кад је почео да пише своје ране списе, зем-
ља је још увек била слободна. У тадашњој српској литератури доминирала је
генерација писаца тзв. Српске модерне са Богданом Поповићем, Скерлићем,
Ракићем и Дучићем као најзначајнијим представницима. Кад се после рата
поново вратио у Београд, у српској литератури већ је превладавао нови дух –
дух модернизма његових вршњака, Црњанског, Винавера, Андрића… Тај
преокрет није се десио у Србији, већ негде у свету где су се ти његови вршња-
ци налазили. Он, у својој изолованости, издвојен од свих литерарних збивања,
своју књижевну драму проживљавао је сам. Његови рани списи су и докумен-
ти о његовом путу ка зрелости, али и о драми те изолације.
Настасијевић је огроман рад уложио док је стигао до својих „Лирских
кругова” и док је био задовољан њима. Иза невеликог броја његових песама
стоје сандуци пуни хартије исписане стиховима, у којима је испробавао сва
могућа сазвучја међу речима нашег језика, све преливе смисла и различитих
односа вербалних знакова. Његова концизност, та особеност његовог песнич-
ког идиома, није производ никакве ћудљивости или произвољности, она је из-
раз настао у дугачком процесу мартирске борбе баш против оних мана у које
упадају они који поезију пишу олако. А мода „лакоће” у писању стихова, не-
одговорности и импровизације настала је, или се поновила, у периоду између
два рата.
Настасијевићев став према песничком изразу, његов лични законик
песничког савршенства, представља до последњих граница доведене принци-
пе симболистичке поетике. Он је узимао реч као чаролију звука и ритма и ис-
питивао каква се све дејства из ње могу добити. Али он није хтео да магијом
речи оствари поезију „празног” као Маларме; њему је поезија била истоветна
са пресудним у најчистијим треперењима онога што је сам звао људском ду-
шом. Ипак не добијамо много ако га сврстамо међу симболисте, јер је та књи-
жевна школа у тренутку расцвата Настасијевићеве поезије већ увелико сила-
зила са књижевне позорнице у целом свету. Настасијевић је ученик сим-
болиста, али је он и сувише припадао себи, оригиналности свога талента и
својих проналазака да бисмо га сврставали под наслове песничких школа. Он
је више зачетник, него довршилац извесних струја у нашој поезији.
У оквиру писања Момчила Настасијевића, које обухвата скоро све књи-
жевне радове, поезија је несумњиво најважнији и средишњи део. Настасије-
вић је песник пре и изнад свега. Али нову књижевну мисао коју је он доносио
настојао је да примени и у другим областима. Можда у томе има нечег карак-
теристично нашег; осећајући да не може одмах да образује читаву књижевну
школу или покрет, он је, у својој усамљености решио да буде и учитељ и след-
беник. Покрећући нешто што је њему морало изгледати као читав књижевни
препород, он је поверовао и да га сам може и мора остварити. Он је у својим
песмама и најдаље и најдоследније спровео своје принципе, у драмама, при-
чама и есејима, он их је применио и објашњавао. У песмама је био учитељ, у
причама и драмама био је свој сопствени ученик. Његова мисао је сведена на
суштине у његовој поезији; ко је разумео његове песме, може бити сигуран да
ће разумети целог Настасијевића.
Мало је код нас песника преданих миту и умећу поетског; није много
оних који су тако егзалтирано и одсутно живели за песниковање и придавали
му судбинско значење као Момчило Настасијевић.
Његова мистика, несумњиво, јесте мистика коју је тражила његова
усамљеност, у којој је он тежио апсолутном јединству са светом, једноме мо-
нотеизму који би све повезивао, не само човека и ствари, биље и животиње,
него и логично и алогично, реч и њену мелодију; убеђен да је лакоћа једна ве-
лика лаж свуда, а не само у песничком доживљају и изразу, и да се стварна ми-
сао може постићи само болом.
Ако није био „ортодоксан, Настасијевић је био верник, и проповедник
поезије као религије која постојању даје смисао” (Момчило Настасијевић,
(приредио М. Первић), 1963: стр. 9).
ТРАГАЊЕ ЗА ЛЕПОТОМ
Благе и добростиве нарави, Настасијевић се пре свега стварао за лични

унутарњи живот; све што је било изван њега, па ипак некако повезано са њим,
посредовало је интензивирању и осложњавању његовог микрокосмоса. Стање
непресушне радозналости за покрет и мену у природи одржава песника у по-
дигнутом духовном расположењу, у екстази у којој завичајно дише, заснива и

почиње своју песму. Његов живот је велики знак питања постављен рођењем,
а завршен смрћу. И као што упитник, да би био то што јесте, никада не остаје
без тачке која му даје коначну форму, ни живот Настасијевић није видео без
смрти; у његовом случају они су одувек били заједно: живот као линија и смрт
као тачка. О томе сам Настасијевић вели:
„Та веровали или не веровали у страшни суд, смрћу ће га несумњиво
сваки од нас доживети.”
А зашто? Зато што ће на њему сви изићи пред Христа, сви ће се срести са Бо-
гочовеком. А то је вера песникова. Вера у васкрсење.
Његова поезија је покушај надилажења и исцрпљивања тог мистерија.
Требало је наћи начин да се живот ослободи фаталне прожетости смрћу, до-
моћи се чудотворног камена, енергије или светлости који би успоставили но-
ви ред у хијерархију у којој смрт не би била краљица живота.
Тренутак живота и тренутак смрти, које је Настасијевић тако прибли-
жио, отворили су један другом очи; сенка смрти је осветлила тајну живљења,
а блесак живота таму смрти. Поглед ове поезије двојан је на исти начин: ис-
куство живота из једног извора прати и сустиже слутња смрти из другог. Тачка
њиховог додира „отвара девичанско врело Настасијевићевој поезији” (Мом-
чило Настасијевић, (приредио М. Первић), 1963: стр. 9).
Настасијевићева поезија настаје у процесу прожимања и уткивања духа
у природу ствари. Ово је схватање поезије као медија којим се допире до ос-
нова бића; што одређује Настасијевића као метафизичког песника.
У трагању за истином и лепотом постојања, тј. осећањем јединства, дух
се пробија кроз стварност и постепено се, преко чулног, интелектуалног, пси-
холошког сазнања, пење до органског.
Како надстварност, у Настасијевићевом поетском систему, открива,
обухвата и надилази стварност, може се рећи да је стварност једна и недељива.
Надстварност је само дубоко и аутентично схваћена стварност, њена духовна
синтеза.
Да би овај процес есенцијације био могућ, потребно је наћи и поставити
начело унутарњег обједињавања. Настасијевић је то начело, по свом при-
знању, налазио у Богу, а то је вечна Лепота и слутња у њој. Лепота је његов
златни мост између стварности и надстварности, видљивог и невидљивог, ко-
начног и бесконачног; она лежи у најинтимнијој природи свега и жеља за њом
отворила му је врата кроз која иначе никад не би прошао. Његов циљ је у све-
ту наћи себе, „свему се саопштити, до заборава свог извора, до расплинућа
твари у истоветност бивања” (Момчило Настасијевић, (приредио М. Первић),
1963: стр. 21). Стога његова поезија има циљ да буде пут ка песниковом нала-
жењу себе у сржи света. Под њеном светлошћу он се пробијао кроз „тамну и
густу материју” и отклањао из ње све нечисто и неутрално. У њој је Настасије-

вић покушао да укине све привиде и постави сопствену егзистенцију на чисти-
ну. Штавише, она је требало да буде његово аутентично Ја. Уметност је за
Настасијевића опкољена ореолом посвећености и магије из које се родила;
она је неприкосновена, до краја нерастворљива и недоступна поимању. У сво-
јој бити, она је религија, и као свака религија, може се осетити, може се бити
свестан осећања која изазива, али се не може до краја рационално схватити.
Поезија је као „опојно пиће” којим се човек, као верник божанством,
доводи у непосредан додир са својим језгром. Етика уметности није у спасу
који нуде њена начела, она покреће унутарње силе човекове које ће се за ње-
гову етику саме постарати. Лепота једне ствари, каже Настасијевић, тајна је те
ствари. Поезија је прво живљење, а затим и просуђивање живота.
Настасијевић, како је већ примећено, у свом пореклу носи истанчан
смисао за мелодију, за „лаки трептај речи” и сав се, аскетски и сладострасно,
у исти мах, предаје језику. Најпре „у малој лирској теми пасторалне љубави,
фруле, уранка, белине коју је транспоновао као народну лирику, вез, шарени-
цу, затим све дубље у ткиво мисли” (Српски песници између два рата, Анто-
логија, 1956: стр. 221). Религиозном православном инспирацијом, апокалип-
тичном темом певао је своју „осаму на тргу”, далек од људи, друштва и
друштвених проблема.
Знао је да човек живећи у својој сопственој мелодији уопште је и не
осећа, није је свестан. Тек као странци, ми заскочимо неку туђу мелодију; ми
приметимо целим бићем да се разликује од наше. Настасијевић је тражио и
налазио мелодију. Постигавши је, он се није хтео растајати од ње, толико му је
била драгоцена. И као што је тражио мелодију језика, тако је слутио и мело-
дију предела, па и појединачног бића и појединачне ситуације. Слутња о некој
мелодији је путоказ. И најзад излазимо на прави пут.
Позивао је на повратак родној мелодији, понављао, са призвуком вели-
ке оптужбе у гласу, да нам треба великог поста и кајања, тврдио је да је Запад
изгубио не само биће, већ да је изгубио и своју распеваност, а да је наш народ
још увек распеван па да се, сходно томе, треба само вратити том народу да би
се дух вратио тој ведрој, непрекинутој, жуборној распеваности, он је био пе-
сник који је први морао о њега да се огреши. Он није могао да пева родном ме-
лодијом, оном којом пева народ на који се позивао у свом крсташком походу
на балканско „западњачење”, и губљење племенске душе, из разлога што пле-
ме које је он тражио, није изражавало сопствену своју вечност језиком те род-
не мелодије.
Мелодија је избор једног смисла, његово претпостављање сваком дру-
гом смислу; мелодија, ма која и ма каква, увек је претпостављање једног реда
ма коме и ма каквом не-реду.
ПЕСНИК ПРАВОСЛАВНЕ ИНСПИРАЦИЈЕ
Настасијевићева поезија даје нам несумњив повод да о њему судимо као

о доследном религиозном песнику, тј. као песнику православне религиозне
инспирације. Истини за вољу, његов однос према ранијем песничком опусу
садржи нешто народне мистике као и „политеистичког наслеђа”, како запажа
Ђ. Јанић (1971: стр. 63–74). Према овом сматрању, православно учење о Богу,
Који је Љубав, или Реч, Настасијевић је претворио у учење о Богу као зако-
нодавцу и „регулатору хармоније”. Бог о коме је он говорио, међутим, „изгу-
био је” нешто од родитељских особина, безмерну љубав, опраштање, и постао
је сама Неумитност.
Ово сматрање указује на чињеницу, тј. могућност да се може разбити
представа о Настасијевићу као ортодоксном религиозном песнику, песнику
који се држи догме или пева из догме. По истраживањима професора Петра
Милосављевића, у Настасијевићевом схватању Бога „има такође полите-
истичког наслеђа, пантеизма и дуализма из народних приповедака, утицаја
Библије, али и атеистичке религиозне мисли” (1978: стр. 345). Све до друге
његове фазе Бог је схватан као есенција, испољавао се као хармонија или не-
умитност. Тек у другој фази јављају се знаци заокрета ка хришћанској мисли,
а у трећој је главна његова преокупација Христос као остварен интегрални чо-
век и његова „наука”, а не Бог, Творац света. Пут те преоријентације није био
једноставно пут прихватања догме, већ много сложенији и драматичнији пут;
зависио је од личних, али и од посебних друштвених и културних околности
у којима се део наше интелектуалне средине везивао за Достојевског и за ње-
му блиске руске мислиоце.
У свету без Бога, у свету човекове отуђености, који симболизује запад-
на цивилизација, Настасијевић тражи спас за човека и његову културу. Тај
спас, готово истовремено, покушава да нађе на различитим странама. С једне
стране, за човека пут у спас је пут „Бити Христос”, остварени интегрални чо-
век, који се непротивљењем злу носи с њим. С друге стране, пут у спас пред-
ставља и уметност сама, али политички и идеолошки дезангажована, деидео-
логизирана, уметност ради уметности.
Код Настасијевића наилазимо на одређене стилске и језичке, термино-
лошке разлике у односу на условно названи корпус православне богословске
мисли, али је њихово присуство разумљиво и оправдано. Сам његов каракте-
ристичан језик, аскетски уздржан и господствено радостан и богат, у себи но-
си могућност различитог тумачења и приступа. Када је искуство у питању, он-
да дилеме нема. Мисао Настасијевића је аутентично хришћанска и то
православно хришћанска.
Песникова слика човека је блиска оној коју има свети Иринеј Лионски.
Та слика је динамичка. Имамо идеју недовршености. Потребе поновног сазда-
вања, досаздавања. Он то назива „процесом човека ка нечему што се тек има
остварити у чисто људско, што је и чистина и пуноћа себе: живо у пуном сми-
слу и телом и духом” (Настасијевић, 1991: стр. 71).
Православна антропологија има своју кључну одлику, поред динамизма
и категорију отворености. Човек тек треба да буде довршен. Њему недостаје
Дух Свети да га допуни. Пун и прави човек је обожен, или прецизније – охри-
стовљен и ухристовљен човек.
Охристовљење је оцеловљење човека. Настасијевић говори и о томе. Он
говори о „повратку целости”, изграђивању у интегрални лик човека. Из чиње-
нице да и даље подвлачи идеју о рађању као стању „извитоперења, неизграђе-
ности, ненађености” (1991: стр. 72), јасно је да за њега овај повратак не значи
неоплатоничарско и оригенистичко враћање у стање претпатног мировања,
него се под изгубљеном целошћу подразумева стање и циљ за који је човек
саздан, неостварење изазвано промашајем, грехом.
Занимљиво је пратити његово излагање о претпостојању Христа у тва-
ри, о чему сам каже: „Док се није појавио, потајан у свима, тек назру га нај-
бољи у најбољему што у њима засветлуца” (1991: стр. 73). Овде уочавамо па-
ралелу са учењем о логосима твари светог Максима Исповедника као и
александријска настојања да се у античкој философији пронађе разлог ис-
купљења, мотив на основу којег би се она прихватила.
Важна је идеја Христа као вододелнице. Христос истински не оставља
равнодушним. Тако и Настасијевића. Настасијевић реално осликава драму
Христа. Драму вољења мрака више него светлости. Речима песника: „Кад се
појавио… (Христос) до у сва срца сазнало се или је прићи му, доживети га
свом крвљу, свом душом, или убити га” (1991: стр. 74). Одбијање Христа има
своју екстремну, радикалну, фанатичку, религијску ноту: „И заиста, од Хрис-
та наовамо, поћи куда било, у шта било, само да се суштински обиђе Он”
(1991: стр. 75). Ту своју мисао Настасијевић потом образлаже: „Забасати у по-
суновраћеност овог или оног убеђења, ове или оне маније, страсти; или скон-
чањем у предосећању ништаваила, у које неминовно води све што није пут ис-
тине, грчевито се ухватити за ову или ону мртву формулу разума која, да није
дављеничка сламка, не би по себи значила ништа; или, расточен изнутра, и у
сласти све даљег саморастакања, тим тврђим обручима опасивати се споља, и
у томе видети крајњи спас: нека су обручи ту, ма човека и не било” (1991: стр.
75).
Попут неког од великих опитних Отаца, и песник улази у унутрашњи
свет душе и открива њене разлоге. Овај пасус нас подсећа на анализе постоје-
ће у „Лествици” светог Јована Лествичника.
Следећи велики допринос Настасијевићеве мисли почива у његовом

разрачунавању са конвенционалном етиком и афирмисању светојеванђелског
принципа – „грешник може бити и често јесте ближи Богу од праведника”
(Вукашиновић, 1994: стр. 110). Такво богословље је омогућило Настасијеви-
ћу да у смрти не гледа само суочавање са крајњом истином постојања, него и
један литургијски чин – исход.
СВЕТИЊА РЕЧИ
Настасијевић је речима приступао као светињи, и настојао је да сваку

одмери, докучи, очисти од нагомилане прашине свакодневног брбљања, па је
тек онда као ризничар у царску хазну, унесе.
Није ту у питању било само писање, него и говорење: говорио је одме-
рено, отмено, лагано; и то само када је имао шта да каже. Према учењу Пра-
вославне цркве, Бог Отац, Духом Светим, и читав свет створио је Својим Сло-
вом, Логосом – тј. Својим Сином, Својом Речју. Зато овај наш свет, сав бес-
крај простора у који улазимо са чуђењем и задивљеношћу, сав логосан нема
тварце која у себи носи логосно семе, која није никаква златна реч из које се
може прочитати љубав и премудрост Божија. За православне, Истина и Сми-
сао, тј. Логос свега што постоји, није појам, него личност; и то божанска Лич-
ност, Друго Лице Свете Тројице, Син Божији. Који је, оваплоћењем од Духа
Светога и Марије Дјеве постао и Син Човечији, Богочовек Исус Христос, да би
спојио творевину с Творцем и род људски искупио од греха, смрти и ђавола.
Речи су нам дате да бисмо њима дозивали Бога и ближње, а не да бисмо
се њима гађали као камењем или их пак употребљавали као тантузе. Наста-
сијевић своју песничку побожност, свештени страх пред светињом речи, ис-
поведа овако: „За стварну реч. За духовно стварну. Јер она се отвара ка духов-
ности… И реч је тада, не да се њоме завара ћутање, не да се јефтино у себи
што скупље прода, већ да се кроз њу отвори оно што је најмуклије у бићу, већ
да само ћутање говори. Судња ова у мени реч” (Настасијевић, 1991: стр. 75).
Судња, коначна, реч-лек и реч-лепота. Неизрецива реч. Јер, крајње стварно-
сти су неизрециве. Бога у Тројици никад не можемо сазнати до краја, у потпу-
ности изрећи шта Он по Својој суштини ЈЕСТЕ: лакше нам је рећи шта Бог
није и са чим га не можемо поистоветити. А човек је створен по лику и подо-
бију Божјем. То значи да је и човек – неизрецива појава. Човек – највећа тајна
самом себи, како би рекао владика Његош.
У тишину се облачим,
Тајном проговора твар.
(Речи из осаме)
У „Белешкама о неопходности израза” он тврди да сме и може говорити

само онај који се жртвује да би исказао неисказиво, да би досегао оно што је-
зик превазилази: „Истина је, дакле, само од оних који би, да се може најрадије
ћутали…” (Настасијевић, 1991: стр. 75). Изрицати истину, значи трпети по-
рођајне муке. Борити се са тајном. Волети тајну. Зато Станислав Винавер каже
да Настасијевић „има стрпљиву ведрину математичара, који се смеши на људ-
ску и љуштуру када ова бунца, да је заробила живу формулу што у њој пе-
ва…” (Винавер, 1963: стр. 113).
У речима у камену Настасијевић је јасан:
Крст на раскршћу
ту наука.
Човек се уласком у свет, обрете на раскршћу вечности. Он није само
микрокосмос, „мали Бог у блату”, како казиваше преподобни отац Јустин Ће-
лијски. У човека гледа све: и биљке, и животиње, и ветрови и мора. И ангели.
Све од нас очекује одговор. Звезде не одређују судбину људи, него људи одре-
ђују судбину звезда и васионе. Колико нас више прими Христа и Његов Крст,
то лакше изабирамо пут на раскршћу.
Песма „Извору”, једна од раних Настасијевићевих песама, спада у
најлепше песме српског језика. То је песма о чедној љубави младића према
девојци, љубави која је, како би рекао Деспот Стефан Високи, „права и неза-
зорна”. Младић који воли трепери пред својом драгом као пред тајном: он се
не усуђује да јој се обрати речима, него поручује преко воде на извору, молећи
је да га помене пред њом. Он не гледа девојчине очи, него тражи себе у њеним
сновима; он своју сету шаље фрулом, издајући се да ће звук у срцу лепојкином
изазвати отклик. У овој песми Настасијевић је исказао и себе и свој народ,
онај исти народ коме је идеал била Милица девојка:
Нити луда, нит одвише мудра,
нити вила да збија облаке,
већ ђевојка да гледа преда се,
а чији су младићи,
Спас момачки, поглед девојачки.
Погледајмо само ликове момака и девојака на нашим крајпуташима:
мила чедност, смерна љупкост, румена једрина. Као да су сишли са фресака и
као да их је саздала првобитна невиност света, непомраченог људским грехом.
Али, Настасијевић није дуго остао при оваквом поимању љубави. За њега је
она касније добила и тамнију боју. Године 1935. песник бележи кратко и трп-
ко: „Патња-путеност”. Јер је тешко љубити „право и незазорно”; тешко је
„младићству неповредити и девство”. Детаљ из песникове биографије, не-
остварена веза са Даринком, вишеструко је значајан за човека који је покуша-

вао да нађе одговор на питање: како остати чедан у борби са стихијом пале пу-
тености, чулности која се разуздала и разбеснела?
Чедна ми пролет,
паклени пламен навестиш,
ти, о једина ти!
(Јединој)
Љубав је чедна као пролеће, као твар која није ослепела од блуде, али и
пламена као паклена страст. Чулност је стихија која разара:
Усна кад усну
испијајући прокази…
(Јединој)
Страшно је осећање да пољубац преноси губу, да је он као заразна бо-
лест. У том је пољупцу у коме је „презреле брескве страст” у исти мах и смрт.
Земља тела је пијана од страсти, али се у њој у исти мах копа гроб. Телесна љу-
бав је рођена сестра смрти:
Кад нељубљено мре
тмало је ваздуху на страст…
(Јединој)
Путеност је трулежна „сабласно мами у таму”. Та и само рађење може
бити слепа покорност нагону. Онај који робује природи, утроби својој сестри-
ми раку. У песми „Родитељу” ономе који рађа чак се и замера:
И не као ти
стрмоглав оплођењу
слепа на пир.
Замера му се што је плодио, што је учествовао у путеном животу. На-
стасијевић често пева о мртвој драгој; пева о неостваривости везе мушко-жен-
ско, која је болна јер представља скрнављење чедности. У песми „Позној” он
каже:
За гутаљ по локва блуда.
И моли драгу:
Прости за блуд.
То је један од најчешћих проблема људске греховности: како преобра-
зити своју сексуалност, како је ускладити са љубављу? Бити полно разуздан
значи блудничити. Блуд, изворно, значи лутање. Онај који блудничи прома-
шује циљ свог пута: онога кога воли. Јер „бити похотан према вољеном значи
користити га као објекат, као могућност за сопствено иживљавање” (Дими-

тријевић, 1998: стр. 16). А љубав хоће вољеног као апсолутну вредност. Зато
се Настасијевић колеба између ватрене чулности у песми „Грозд” и горког
кајања због блудног скрнављења вољене која је светиња у песми „Позној”. За-
то му се каткад само рађање чини као грех. Телесности се може супротставити
сублимисани нагон, који постаје песничко стваралаштво, онај румени траг из
песме „Чесми крај пута”. Па и то није решење: како год сублимисан, нагон
остаје нагон. Он мучи. „Бол, грех и блуд” („Позној”) нераскидиво су повеза-
ни. И зато:
Љубећи шта ли то убијам,
шта ли будим?
(Траг)
СИЛА ПРЕОБРАЖЕЊА
Код Настасијевића душа и тело су супротстављени као код платонича-

ра. Утроби као родном начелу супротставља се душа као родно начело; љубав
према твари и жени у супротности је са одрицањем од твари и жене; „чулност
која је стихија и ропство тварноме песник противставља песничко стварање,
као сублимацију” (Димитријевић, 1998: стр. 16). Рођење је слепо покоравање
нагону – треба га се одрећи у име нерођених и у име поезије. Гроб је исходи-
ште телесности, па ипак, ни поезија није решење. Тј.
Худи свој, госпо,
на песму проћердавам век.
(Госпи)
Шта је плод? Самоћа. „Све самљи”, каже Настасијевић у свом болном
обраћању госпи.
По учењу Цркве, излаз није у супротстављању душе и тела. Напротив,
таква је борба ћорсокак. Не треба уништити, него преобразити и душу и тело.
Треба их покорити Богочовеку Христу у Коме је откривена светлост преобра-
жене телесности. То је Настасијевић осетио, и зато је пуни израз његовог до-
живљаја преображености „Слово љубве” Светог Стефана Лазаревића које је
Момчило Настасијевић лепше од свију препевао на савремени српски језик.
У овој посланици љубав је схваћена библијски, светопавловски, као врлина
свију врлина, кључ за сваку двер тајне која је присутна у нама и око нас. Дело
љубави је „бистроречено и оштро”; она је „миро и роса”. Она је, како рече, Јо-
ван Громовник, најмилији Христов ученик, Сами Бог. Њоме наше биће при-
јања уз божанство и зато треба да буде права и незазорна, чиста и светла. Љу-
бав је сила која превазилази све препреке: ради ње се исушује море и река Јор-
дан. Право сједињење могуће је тек у Христу Исусу, Коме слава са Оцем и с
Духом Светим… „Најбезбожнија је она радост која другоме причињава бол”,
приметио је Настасијевић (Настасијевић, 1991: стр. 77). Да би таква радост,
радост себичлука у љубави била избегнута, нужно је надићи сопствену палост
и Богом волети људе, уздићи се до белине која није уништење, него преобра-
жење твари. Растрзан сопственим сумњама и недоумицама, Настасијевић то
решење није могао да испева сам. Зато је из прошлости свог народа призвао
светог песника Стефана, сина Лазаревог који је проговорио у Момчилово
име.
Да би се човек сјединио с Богом потребно је да се очисти од затеченог
грешног Ја, Ја надувеног од лажи, непотребних жеља, сулудих похлепа.
Гвожђе се чисти у огњу, а душа кроз патњу и страдање. Огањ патње сагорева
све непотребно и сувишно што се у души рађа од лењости, заборава истине од
немара према сопственом спасењу. То је била кључна идеја Достојевског; то је
кључна идеја и Настасијевићеве етике. Што је човек дубљи, светији, саврше-
нији, то више страда: не само за себе, него и за друге, за млађу, слабију браћу.
Јер, ко није Иван Карамазов да оца убије мишљу, или Димитрије, да га убије
жељом, или Раскољников, који у име идеје надчовека диже секиру на старицу,
ко је чист и чедан као Аљоша Карамазов, тај је „и лично одговоран уместо
њих, јер ближи Богу, баш зато иду другим путем страдања. Страдати колико
сви они заједно. Бити Христос” (1991: стр. 77), каже Настасијевић у својим
„Белешкама” над делима Достојевског.
И МОЛИТВЕ
Настасијевић је дубоко мисаон и молитвени песник. Снага његове пе-

сме често је у зависности од степена молитвености у њој. Поетика поезије ово-
га песника у једном свом делу је и саграђена на поетици молитве. У песми
„Молитва” песник каже:
Тихо по муци бродим смерни раб.
Цела „Молитва” је потресна управо због тога што се у њој не тражи
олакшање страдања, него, напротив, још веће, још теже страдање. Тражи се и
пакао, и бољезан, и драча: тражи се црв. Зашто? Зашто ово молити од Небе-
ског Оца? Зато што је дубље дно души но страдању, и реч страдалникова нема
дна. Да би се човек ослободио опорине свог тела, он мора да раскочи себе, мо-
ра да се преобрази у себе, мора да се преобрази у светлост. На путу ка Богу, ка
Истини човек је сам; врло често сам. Други га не схватају, или неће да га схва-
те. Јер, они „врве у вреви”, али не виде своју коб, „коб лобање” („Осама на тр-
гу”): смрт. Након страдања и мука, човек постаје чвршћи, јачи, стуб истини-
тог постојања, по чијој се сенци мере смираји и свитања на тргу. У песми

„Јединој” каже се:
И дубље ли нас нема,
дубље се отвори спасење.
То значи: што се дубље страда, што се више негира лажни склад свог
бића са светом, то се открива суштинскија слобода, слобода личности. Док
год се давимо у вртлогу својих свакодневица, нисмо у стању да сагледамо су-
штину појава. Праведни Јов је правдом заблистао на ђубришту остављен од
свију.
Сва историја српског народа коме је Настасијевић припадао суштински,
духом и дахом, јесте историја страдања која води у вечност. То је, у ствари, ко-
совско опредељење:
Земаљско је за малена царство
а небеско увек и довека.
Сваки косовски витез одлази са свешћу да ће у боју погинути, али да би
живео вечно, да би ушао у Царство Правде и Радости, Царство Божије.
Мисао, попут Његошеве мисли: „Нека буде што бити не може”, има и
Настасијевић у својој трагедији „Ђурађ Бранковић”. Као што знамо, то је тра-
гедија о последњим данима српске слободе. У њеном првом чину умире дич-
ни Стефан Лазаревић, а у последњем његов несрећни наследник Ђурађ Бран-
ковић. Све време над Србијом лебди коб скоре турске најезде, која ће на
мачевима разнети српску државу. Тама куља са свију страна, наде као да нема.
Па ипак, народ који иде за Христом ту наду не види. Она је у огњу страдал-
ништва које ће очистити. Хор грађана пева:
И молимо те, и молимо,
пропашћу спаси,
кад није другог спаса,
казном награди за грех.
(Ђурађ Бранковић)
Велике су ово речи, и тешко нам их је данас схватити кад смо изгубили
појам о греху и појам о патњи, која спасава и очишћује. Али, Настасијевић је
јасан: грешили смо, одрицали смо се Бога. Грех значи промашај. Ко греши,
промашио је Бога и самога себе; одлутао је у пустињу међу привиде и утваре.
Зато је потребна пропаст. Кад се сруше дела наших руку, кад изнемогу наше
мишице, кад престанемо да се уздамо у идоле свог самољубља, кад схватимо
да је ова наша земаљска логика крхка и немоћна – тада ћемо се обратити Богу
живоме и истинитоме и Он ће нам помоћи. Ми ћемо пропасти; изгубићемо
спољашњу, државну слободу. Али, ако сачувамо веру, наду и љубав, васкр-
снуће наше душе. А једног дана васкрснуће и слобода српска. Тај осећај сјајно
је изражен у последњим сценама трагедије кад Ђурађ Бранковић са самртне
постеље гледа будућност свог народа који васкрсава напојен Христом, пред-
вођен јунацима попут Старине Новака. Залог да ће тако бити је млади Бог
Христос, Који се рађа док Ђурађ напушта овај свет. Рађа се да страда на Крсту.
Рађа се да Крстом победи. Казна је, бар кад је косовска мисао у питању, на-
града: њоме се народ уподобио са Христом. А онај који са Христом страда, по
речима апостола, са Христом ће и васкрснути.
Српски песници изме!у два рата. Антологија, (саставио Б. Михајловић). Београд:

Просвета, 1956.
Речник књижевних термина, Београд: Нолит, 1986.
Момчило Настасијевић, (приредио М. Первић), Београд: Нолит, 1963.
БЕРЂАЈЕВ, 1991: Берђајев, Н. (1991). О човековом ропству и слободи. Нови Сад:
КННС.
ВИНАВЕР, 1963: Винавер, С. (1963). Надграматика. Београд: Просвета.
ВУКАШИНОВИЋ, 1994: Вукашиновић, Презвитер, В. (1994). Лек бесмртности. Нови
Сад: Еколошки покрет града Новог Сада.
ГАВРИЛОВИЋ, 1972: Гавриловић, З. (1972). Три јединства Момчила Настасијевића.
Београд: Истинословац.
ГЛУШЧЕВИЋ, 1992: Глушчевић, З. (1992). „Духовна мисао Момчила Настасијевића”.
У: Источник (књ. 3–4; стр. 75–84). Сремски Карловци: Књижевно друштво,
Писмо.
ДИМИТРИЈЕВИЋ, 1998: Димитријевић, В. (1998). Истинословац у завичају. Манастир
Тресије.
ЈАНИЋ, 1971: Јанић, Ђ. (1971). „Бог у поезији Момчила Настасијевића”. У: Теолошки
погледи (књ. 4; стр. 63–74). Београд: Православље.
ЈЕРОТИЋ, 1984: Јеротић, В. (1984). Дарови наших ро!ака. Београд: Просвета,
КАЛЕЗИЋ, 1979: Калезић, Д. (1979). „Антропологија филозофије свејединства и би-
блије”. У: Богословље за годиште 1975–1979. Београд: Богословски факул-
тет.
МИЛОСАВЉЕВИЋ, 1978: Милосављевић, П. (1978). Поетика Момчила Настасијевића.
Нови Сад: Матица Српска.
МИЛОШЕВИЋ, 1969: Милошевић, Н. (1969). Белешке о структури Настасијевићевог
књижевног израза. Београд: Дело.
НАЈДАНОВИЋ, 1965: Најдановић, Д. (1965). Блажени и блаженства. Минхен: Свеча-

ник.
НАСТАСИЈЕВИЋ, 1991: Настасијевић, М. (1991). Есеји, белешке, мисли. Горњи Мила-
новац: Дечије новине ; Београд: Српска књижевна задруга.
ПАВЛОВИЋ, 1968: Павловић, др, М. (1968). Проблеми и принципи стилистике.
Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије.
ПАВЛОВИЋ, 1964: Павловић, М. (1964). Осам песника. Београд: Просвета,
ПОПОВИЋ, 1982: Поповић, Ј. (1982). Достојевски о Европи и Словенству. Ваљево:
Манастир Ћелије.
ПОПОВИЋ, 1993: Поповић, Јустин. (1993). Светосавље као философија живота.
Ваљево: Манастир Ћелије.
СЕКУЛИЋ, 1957: Секулић, И. (1957). Мир и немир. Београд: Нолит.
СОЛОВЈЕВ, 1994: Соловјев, В. (1994). Духовне основе живота. Београд: Логос,
Београд: Ортодос.
ТРИФУНОВИЋ, 1968: Трифуновић, Ђ. (1968). Момчило Настасијевић. Београд.
ФИЛИПОВИЋ, Мијушковић, 1975: Филиповић С, Мијушковић, Н. (1975). Поезија, из-
бори и критика 2. Београд: Нова књига.
ШУРИЋ, 1979: Шурић, М. (1979). Слика света у поезији Момчила Настасијевића.
Београд: Просвета.
Aleksandra S. Kostić Tmušić, Jelena D. Mihajlović
CHRISTIAN THOUGHT IN MOMCILO

NASTASIJEVIC’S POETRY3
Summary
Poetry of Momcilo Nastasijevic gives us undoubted motive to talk about him as a
consistent religious poet, a poet of orthodox religious inspiration. He approached towards
words as sanctity, he endeavoured to measure each word, reach it, and clean it from accu-
mulated dust of everyday’s blather. His attitude towards poetical locution, his personal law
of poetical perfection, represents, brought up to the last consequences, principles of sym-
bolist poetics. He thought of words as magic of sound and rhythm and examines all the ef-
fects we can get from it. To him, poetry was identical to crucial and the purest flickering
of what he called human soul. The thought of our poet come down to essence of his poetry:
who has understood his poems, can be sure that will understand Nastasijevic as a poet.
Keywords: poetry, Christian thought, beauty, soul, body.
3
УДК: 398.3(470) ; 821.161.1.09-14:398
ИД: 195295500
АСС. МР ИВАНА Н. БОЖОВИЋ1

Филозофски факултет, Катедра за руски језик и књижевност
БАЈАЛАЧКА ТРАДИЦИЈА У РУСИЈИ
Сажетак. У раду се указује на основне конститутивне елементе басме као

фолклорног жанра – вербални и невербални, као и на особену комуникативну пози-
цију коју бајалачка традиција поседује. Разматрајући бајалачку традицију у Русији
указали смо на најважнија дефинисања и истраживања из ове области. Укратко се
даје и осврт на рукописну традицију као важну одлику руске бајалачке традиције.
Кључне речи: басма, бајалачка традиција, рукописна традиција.
Ако се дискурс посматра као категорија природног говора, као матери-

јализација усменог или писаног говорног дела које је релативно завршено у
смисаоном и структуралном односу, онда басме можемо да дефинишемо као
сакрални дискурс са особеним поретком функција које су у њему инкорпори-
ране и увек усмерене ка јасно дефинисаном, прагматичном циљу. Засноване
на принципу узрочно-последичних веза, у њиховој структури налазимо фоси-
лизован однос првобитног, првоствореног мишљења примитивног човека
према свету и природи, које се заснивало на уверености да све што се у свету
догађа поред постојећих узрочности зависи и од неких других, невидљивих
али свеобухватних.
1
bozovic_iva@yahoo.com
Желимо, пре свега, да укажемо на то да бајалачка традиција није случај-

ни остатак прошлих времена, заостали, закржљали род или нека врста соци-
јалног атавизма већ је заправо један модел друштвене институције која је
имала изузетно важну улогу у устројству друштвеног система и мишљења.
Бајање је магијска формула уз чију помоћ човек покушава да утиче на околни
свет како би достигао жељени циљ. Можемо дискутовати о реалности или не-
реалности тог утицаја, али не треба игнорисати чињеницу да су бајања један од
најстаријих извора за изучавање живота људи. В. И. Даљ (В.И. Даль) је рекао
о сумњичавом погледу на бајања:
„Исмејати сујеверје је неупоредиво лакше неголи га објаснити, а у ба-
јањима се не крије само обмана, него и још нешто друго” (Даљ, 1880: стр.
56).
Бајање не постоји без базичне формуле жеље или захтева. Реч и радња
у бајању су комплемeнтaрни и као основни функционални императив бајања
јавља се императив људске воље која се снагом вере у моћ речи (имена) ак-
тивира. Вера у моћ речи захтева и особен језички систем у коме лесичке једи-
нице функционишу, пре свега, као комплексан механизам са развијеним се-
мантичким односима. Ако басму посматрамо као живи нерв прелогичког
мишљења, онда ће нам њен превасходно утилитарни карактер бити оправдан:
басма је више него било који други жанр фолклора поднела сву тежину прве
опште (in communi), архетипске фрустрације древног човека који је осетивши
физичку или душевну немоћ излаз тражио у комуникацији са невидљивим си-
лама које су се сматрале и основним узроцима болести, штете и других недаћа
покушавајући да их на тај начин умилостиви, уплаши или натера да напусте
човека:
„Руса, / русице, / моја мила душице, / моја мила сестрице. / Сви те зову
„руса”, / ја те зовем „сува”. / Да увенеш, да ус’неш, / кано лајно уз плот2”
(Раденковић, 1982: стр. 110).
„[…] Излази, поганице погана, крви немила, / ту ти није станка / ни до
бијела данка, / а друго је и до ноћи, / може бог помоћи. / Излази, за-
клињем те с оном душом, / која мргине вади; / заклињем те с оном душом,
/ која пријатељске торбе премеће; / излаз‘, не засти, не заспи, / ране не на-
чини! / Нити је туте твог имена / ни твога спомена” (Раденковић 1982:
210).
„Бежи, издате3, посеко те! / Одсеко ти руке, ноге, / очи ти извади, / по
пут не мож' да идеш” (Раденковић 1982: стр. 65).
2 Називом „руса” означаваји се красте.
3
„Издат” – изненадни грчеви у стомаку.
Ивана Н. Божовић: Бајалачка традиција у Русији 395
Сваки жанр фолклора на особен начин експлицира културни код. Иако

басма подразумева принцип призивања и специфичан комуникативни ниво,
треба успоставити јасну дистинкцију између басме и других апелативних жан-
рова. Молитва подразумева надање у остварење жељеног, у клетви су опште-
разумљиве речи упућене човеку и несрећа је овоземаљска, чак иако долази од
више силе (Д. Ајдачић) док се басмом врши утицај на непозната бића (не-
чисту силу) (Раденковић, 1982: стр. 8). Жанровска сложеност басме последи-
ца је синкретизма два кључна сегмента: вербалног (текста) и невербалног
(контекста), али начин на који она постаје смислотворна није просто спајање
та два сегмента под одређеним (строго прецизним) условима. Оно по чему је
она заиста посебна јесте чињеница што она не постоји без саговорника, коме
упућује свој вербални и свој невербални сегмент и управо по тој активној са-
говорничкој позицији се басма издваја у систему фолклорних жанровa.
Бајање подразумева способност (урођену или стечену) познавања тај-
не, наредбе, док се приликом молитве (у акционалном смислу) пасивно чека
милост. Бајалица текст басме изговара на посебан начин, посебним тоном,
често ни сама не разумевајући текст басме. Басме и молитве могу имати исту
почетну структуру (молим), али се у басмама тренутно лоше стање или болест
увек поима као дејство бића с онога света. Нису ретки ни текстови где је
бајање сједињено са хришћанском молитвом и та синкретична формула ре-
зултат је споја старих паганских представа и новог, хришћанског погледа на
свет. Изузетно је занимљива веза између бајања и икона које су, као матери-
јално оваплоћење духовности, за обичног човека, биле најпријемчивија поука
у вери, како због своје знаковне структуре, тако и због јаког емоционалног де-
ловања. Познање врхунске тајне хришћанске као и суштинско познање хри-
шћанске филозофије и данас је пре реткост него подразумевање.
„[…] Оно што је пало под секиром или топом често је било похрањено
у свести, ако не и савести џелата. Оно што је прогнано из сећања живи
даље у подсвести; оно што је избрисано из писаних летописа надживљује
се у усменом фолклору” (Билингтон, 1988: стр. 65).
Назив басма и други називи са фонетском сличношћу као што су басна

и бајка имају исто етимолошко порекло и своде се на значење: прича, чак,
нестварна прича; староруско баснити, причати, измишљати; баснь, басня,
измишљени догађај, измишљотина; баснословие, лаж. Све ове речи потичу од
индоевропског корена *bha- који је значио: говорење, реч, глас, молба, запо-
вест и сл. У литератури код Срба се среће и назив бајалица као синоним за
басму коју су увели неки записивачи фолклора, углавном учитељи – аналогно
називима малих фолклорних жанрова као што су: брзалица, бројаница, здра-
вица, питалица, разбрајалица, итд. (Раденковић, 1996: стр. 65).
Код Руса, најчешће је у употреби назив заговор басма, као и заклина-

ние. Међутим, Познански (Н.В. Познанский) инсистира на разлици између ова
два назива. Он, наиме, инсистира да се термин заклинание употребљава
првенствено када је моћ речи усмерена против неког демонског бића. Познан-
ски такође истиче да је у заклињањима веза између просторно-временских ус-
лова и вербалне формуле слабија.
Познански је басму дефинисао као вербалну формулу која има углед
довољног и неоспорног средства за достизање одређеног резултата, уз услов да
се води рачуна о свим упутствима и средствима која се при томе траже, којој
се не могу супротставити ни закон природе, ни индивидуална воља ако се у
том циљу не користе нека чарања. Код Топорова (В.Н. Топоров) налазимо сле-
деће дефинисање басме: специфични текстови формулног карактера којима
се приписује магијска сила која је у стању са изазове жељено стање (Топоров,
1980: стр. 450). В. П. Аникин (В.П. Аникин) каже:
„[…] басме су традиционална ритмички организована формула коју су
људи сматрали као магијско средство за достизање различитих практич-
них циљева. Басми су приписивали несумњиву силу принудног утицаја на
људе и природу, пре свега, јер је она ритмички организована” (Аникин,
1987: стр. 285).
Једно од важних дефинисања басме налазимо у књизи Народна бајања
код Јужних Словена Љ. Раденковића, где се каже:
„Басма је вербални део бајања, које још чине и ритуални поступци (по-
нашање) и предмети, који се на основу својих знаковних вредности, или
као илустрације у тим поступцима употребљавају. Може се узети као пра-
вило да басма своје значење добија тек у самом чину бајања, тј. уз употре-
бу невербалних елемената – устаљеног понашања и предмета којима се
баје, као и познавањем њене конкретне намене” (Раденковић, 1982: стр.
67).
Најраније информације о басмама у Русији срећу се у летописима, где се

помињу заклетве које су изговаране у Х веку приликом закључења мира са Гр-
цима. На споменицима XII–XV века спомињу се басме и чари жена-чаробни-
ца. О масовном распростирању басама сведоче и судска акта XVII–XVIII века
и разним указима се забрањују чаробњаштво, вештичарење и видарство са
објашњењем да је то привлачење нечисте силе. Интересовање истраживача за
басму као жанр јавља се тек од средине XIX века. Организација Руског гео-
графског друштва (1847) и активна делатност његовог етнографског одељења
подстицала је локалне стручњаке из разних делова Русије на сакупљање ин-
формација о народној медицини и записивању магијских формула. До краја
ХХ века записи и публикације магијских формула у локалној периодици и на-
учним издањима развила су се на Северу, у Сибиру. Етнографски биро, уста-

нова у Санкт-Петербургу кнеза В. Н. Тењишева, развио је различите програме
за сакупљање обичаја, веровања и материјала о народном лечењу. Ови мате-
ријали нашли су се у архивама Географског друштва и Етнографског бироа,
допуњени локалним публикацијама губернијских листова, подсетницима и
календарима као и древним рукописним зборницима магијских формула от-
кривеним у оно време. Они су чинили садржај два највећа зборника: Зборник
Великоруске магијске формуле који је приредио Мајков (Л.Н. Майков) и
зборник Афанасјева Поетска гледишта Словена на природу (А.Н. Афанась-
ев). Зборник Мајкова укључује 372 магијске формуле (са допуном 376) које су
расподељене по тематском принципу.
Активним сакупљачким радом бавио се П. С. Јефименко (П.С. Ефимен-
ко) који је издао Материјале из етнографије руског становништва Архан-
гелске губерније.4 Ово истраживање даје детаљан опис народних представа о
урокљивом оку, уроку, магичном додиру; рад је посвећен анализи демоноло-
шких представа. Најпотпунију представу о тим појавама даје књига Максимо-
ва (С.В. Максимов) Нечиста, тајанствена и крсна сила5, која је објављена
1903. године. То је посебно издање засновано на великом фактографском ма-
теријалу који детаљно описује пантеон нижих руских демонских ликова, гово-
ри о вештицама, како да им се нанесе штета и методама заштите од ње. Уша-
ков (Д. Ушаков) је приредио познате Материјале о народним веровањима
Великоруса6 – истраживање посвећено перцепцији магијских радњи.
Постепено се у науци сакупило довољно грађе за решавање многих пи-
тања порекла, историјског живота и развоја, специфичности функционисања
магијских формула и њихове поетике. Најсложеније питање од ових јесте пи-
тање о пореклу магијских формула. Представници митолошке школе – Ф. И.
Буслајев (Ф.И. Буслаев) и А. Н. Афанасјев (А.Н. Афанасьев) сврстали су ма-
гијске формуле (бајања) у молитве и обраћање древним божанствима.7 Ма-
гијске формуле по речима Буслајева стоје у тесној вези са првобитном епском
поезијом и улазе у епски мит као посебне епизоде. На великом упоредном ма-
теријалу Буслајев је тежио да установи не само древне митолошке основе ма-
гијских формула већ и да пропрати и њихове историјске измене. Афанасјев је
сматрао да су магијске формуле, у суштини, одломци древних паганских мо-
4
Ефименко П.С., Материалы по этнографии русского населения Архангельской губер-
нии / Собр.. – М. : 1878. – Ч. 2. Народная словесность
5 Максимов С.М., Нечистая, неведомая и крестная сила. СПб., 1903.
6
Ушаков Д., Материалы по народным верованиям великоррусов // Этнографическое
обозрение. 1896.
7 Буслаев Ф.И., Исторические очерки русской народной словесности и искусства: В 2 т.
Спб., 1861.
литви и клетви и зато представљају један од најважнијих и најзанимљивијих

материјала за проучавање доисторијске старине.8
Питање порекла басама даље развијају Крушевски (Н. Крушевский),
Потебња (А.А. Потебня), Познански (Н.В. Познанский) и други, и посматрају
је као операционални текст који произилази из практичне људске делатности
а не из сакралне и сведочи о нивоу менталног развитка човека (Раденковић,
1996: стр. 68).
Један од првих значајних радова ове оријентације свакако је студија
Крушевског (Н. Крушевский) Бајања као облик руске народне прозе9, која је
утемељила основе филолошког проучавања бајања.
Потом је велики допринос дала монографија Познанског (Н.В. Познан-
ский) Бајање. Истраживање порекла и развоја магијских формула10 где су
изведени веома убедљиви резултати радова научника у тој области и изложен
лични приступ аутора проблему порекла, развоја и функционисања бајања.
Заслуга Познанског је у томе што је указао на многе заједничке мотиве у ба-
смама различитих народа, као и на клишејску структуру басме (молитвени
увод, почетак басме, језгро басме, типски завршетак и сл.) (Раденковић, 1996:
стр. 71).
Као трећа значајна оријентација овог проблема коју су својим радовима
чинили Мансветов (И.Д. Мансветов), Веселовски (А.Н. Веселовский) Манси-
ка (В. Манссика) изнели су претпоставку да су бајања нераскидиво повезана са
црквеним наслеђем, односно, она представљају народну интерпретацију раз-
них писаних молитви које су превођене на словенске језике, најчешће са грч-
ког (Раденковић, 1996: стр. 68).
Већ у првој деценији ХХ века истраживачи бајања – магијских формула
начели су основна питања изучавања тог синкретичког вида уметности.
Значајан је рад А. Блока Поезија бајалица и заклетви,11 проза у којој је
песник обратио нарочиту пажњу на задивљујућу лиричност и поетичност ма-
гијских формула. У исто време, проблем проучава и Е. Н. Јелеонскаја (Е.Н.
Елеонская), која даје велики допринос теми радовима: Вредоносные загово-
ры. Три заговора из сборника 17-го века. Москва. 1928 и Заговоры и колдовс-
тво на Руси в 17 и 18 столетиях. У данашње време њену традицију наставља
Ј. М. Кисељева, која истражује конструктивне моделе магијске формуле, ана-
лизу смисаоне организације магијске формуле, издвајање универзалних сми-
8
Афанасьев А.Н. Поэтические воззрения славян на природу: В 3 т. Москва., 1994.
9 Крушевский Н. Заговоры как вид русской народной прозы. Варшава. 1976.
10
Познанский Н., Заговоры. Опыт исследования происхождения и развития заговор-
ных формул, Петроград 1917.
11 Блок А.А. Поэзия заговоров и заклинаний (1908) // Блок А.А. Собрание сочинений: В
8 т. — М.; Л.: Гос изд-во худож. лит., 1962. — Т. 5.

саоних компонената које су карактеристичне за било коју лекарску или љу-

бавну магијску формулу.12
Објављене су и нове збирке руских, украјинских и белоруских магиј-
ских формула.13 Осим тога, реиздање су доживели зборник Л. Н. Мајкова као
и књиге Н. В. Познанског. Захваљујући архивским истраживањима и публи-
кацијама последњих година је у науку унет велики број руских бајања XVII и
XVIII века из различитих рукописних зборника, као и дела о чаробњаштву.
Такође, појавили су се и материјали који се тичу социјалног функциони-
сања магијских текстова – њихове писмене фиксације, чувања, преношења,
усмене егзистенције итд.14
Значајан допринос има, свакако, монографија А. В. Јудина15 која обу-
хвата индекс имена у руским бајањима, као и радови, публикације и чланци А.
Л. Топоркова, Т. Агапкине, В. Н. Топорова16 и других.
Питања међусобног односа словенских вербалних магијски традиција
постојано се преиспитује у упоредним истраживањима. В. Л. Клаус (В.Л. Кля-
ус) је 1997. године сачинио Индекс сижеа и сижејних магијских текстова
источних и јужних Словена. Клаус је унео више од 3000 текстова из 80 пу-
бликација XIX и XX века. Његов допринос је у систематизацији словенских
12
Киселева Ю.М. Смысловая организация русских лечебных и любовных заговоров.
Автореферат диссер. канд. филол. наук. Москва. 2001.
13
Ветлужская сторона. Фольклорный сборник. Под редакцией А.В.Кулагиной. Шарья.
1996; Вятский фольклор. Заговорное искусство. Составление, вступительная статья и коммен-
тарии А.А.Ивановой. Котельнич. 1994; Русские заговоры. Составление, предисловие и приме-
чания Н.И Савушкиной. Москва. 1993; Русские заговоры и заклинания. Материалы фольклор-
ных экспедиций 1953 – 1993 гг. Под редакцией В.П. Аникина. Москва. 1998; Обереги и закли-
нания русского народа.Составители М.И. и А.М. Песковы. Москва. 1993; Русский эротический
фольклор. Песни. Обряды и обрядовый фольклор. Народный театр. Заговоры. Загадки. Час-
тушки. Составление и научное редактирование А.Л. Топоркова. Москва. 1995. Журавель О.Д.
Сюжет о договоре человека с дьяволом в древнерусской литературе. Новосибирск. 1996; Невс-
кая Л.Г. О заговорной реализации одного эпизода «основного мифа». Исследования в области
балто-славянской духовной культуры. Заговор. Москва. 1993; Свешникова Т.Н. О некоторых
типах заговорных формул. Малые формы фольклора. Сб. статей памяти Г.Л. Пермякова. Мос-
ква. 1995. и др.
14
Вежбицкая А. Язык. Культура. Познание. Москва. 1996; Толстой Н.И. Проблемы ре-
конструкции древнеславянской духовной культуры/ Язык и народная культура. Очерки по сла-
вянской мифологии и этнолингвистики. Москва. 1995. Харитонова В.И. Жанровая дифферен-
циация заговорно-заклинательной поэзии // Научные доклады высшей школы. Филологичес-
кие науки. - 1988. и др.
15 Юдин А.В. Ономастикон русских заговоров. Имена собственные имена собственные
в русском магическом фольклоре. Москва. 1997.

16
Агапкина Т.А., Топорков.А.Л. К реконструкции праславянских заговоров. Фольклор
и этнография. Проблемы реконструкции фактов традиционной культуры. Ленинград. 1990.;
Топоров В.Н. Исследования в области балто-славянской духовной культуры. Заговор. – М.:
Наука, 1993; Агапкина Т.А. Южнославянские поверья и обряды, связанные с плодовыми дере-
вьями, в общеславянской перспективе. Славянский и балканский фольклор. Верования. Текст.
Ритуал. Москва. 1994.
магијских формула јер указује на њихову разноврсност и богатство словенске

традиције.17
БАСМА И РУКОПИСНА ТРАДИЦИЈА
Једна од важних особености руске бајалачке традиције јесте њена руко-

писна традиција. Захваљујући писменој фиксацији текстова басама оне у ис-
точнословенској традицији перманентно трају све до данас. Записивање текс-
това басама започето је у XVII веку, међутим, многе од њих сачувале су древ-
ни карактер и доспеле до нас у практично неизмењеном виду. А. Л. Топорков
напомиње да управо истраживање четворовековне динамике бајалачке тради-
ције (од краја XVII века до данас) и њене узајамне повезаности са другим жан-
ровима (делимично биљинама, духовним стиховима, лирским песмама, заго-
неткама) може довести до драгоцених резултата у области историје и типоло-
гије фолкора (Топорков, 2010: стр. 8).
Од момента зачетка рукописне бајалачке традиције можемо говорити о
њеним специфичним цртама. Пре свега, басме рукописне традиције за разли-
ку од усмене традиције бајања биле су дуже и имале су јасно оформљену
структуру: уводни део, наративни део и закључак. Усмена бајања, по правилу,
увек су се изводила из одређеног нужног и практичног разлога (најчешће је
то била болест) али и уз поштовање строгих ритуалних правила: времена, ме-
ста, средстава која су се користила при бајању, одређених календарских дана,
празника и сл. Басме које припадају рукописној традицији, међутим, нису би-
ле овако ситуативне и улазиле су у састав других зборника (лекарица, трава-
рица и сл); осим тога, врло често су биле намењене за ношење при себи на телу
у виду разних записа (зашивене у одећи, на пример) и такође су имале за циљ
да заштите човека. Дакле, писмена фиксација је битно утицала на њихову
структуру и на њихову социјалну улогу. У суштини, многи зборници магиј-
ских формула су паралелно функционисали у два регистра – као апотропај
(амајлија коју је требало носити уз себе), и као текст који би требало читати
како би постао делотворан.
17
Виноградова Л.Н. Заговорные формулы от детской бессоницы. Исследования в об-
ласти балто-славянской духовной культуры. Заговор. Москва. 1993; Кляус В.Л. Сюжетика за-
говорных текстов славян в сравнительном изучении. Постановки проблемы. Москва. 2000;
Кляус В.Л. Указатель сюжетов и сюжетных ситуаций заговорных текстов восточных и южных
славян. Москва. 1997; Свешникова Т.Н. Структура восточно-романского заговора в сопостав-
лении с восточнославянским (формула отсылки болезни) // Исследования в области балто-сла-
вянской духовной культуры. Заговор. Москва. 1993; Усачова В.В. Из опыта сопоставительного
изучения терминологических систем в славянских языках // Теоретические и методологичес-
кие проблемы сопоставительного изучения славянских языков. – М. : Наука, 1994.
Овакви магијски текстови постојали су у неистоврсном социјалном

окружењу и њима су прибегавали људи који су припадали различитим узра-
сним и социјалним групама. Зборници ових текстова били су заједничка имо-
вина и писмених и неписмених, сељачког и градског становништва, трговаца
и рибара. Врло често се не може са прецизношћу одредити да ли је понекад реч
о бајањима или молитвама, и у које сврхе су настале – да ли за ношење или из-
говарање. То свакако повлачи проблем рецепције истих форми код људи који
су их користили. Међутим, с обзиром на њихову сврсисходност – да помогну
човеку, сасвим је извесно да обичан човек није ни правио принципијелну раз-
лику између неканонских бајања и канонских молитава.
Магијска књижевност и текстови који је чине представљају комплексан

синкретички систем у коме границе између форми нису ни сасвим прецизне
ни сасвим јасне.
«Многие тексты сочетали в себе черты заговора и молитвы: неканони-
ческие молитвы трансформировались в заговоры, включая в себя фоль-
клорные мотивы и названия нехристианских персонажей, или, наоборот,
заговор маскировались под молитвы, включая имена библейских персо-
нажей или фрагменты молитвенного содержания» (Шнитер, 2001: стр.
49–50, према А. Л. Топорков, 2010: стр. 13).18
У неким зборницима заједно са рукописним басмама доспевале су и

апокрифне молитве. Најпопуларнија у Русији била је апокрифна молитва Сан
Богородице, која је имала неколико жанровских модификација а то су: нека-
нонска молитва, духовни стих и магијска формула (свака од модификација
имала је и усмену и писану варијанту). У закључном делу молитве детаљно се
излажу случајеви у којима она може бити корисна: на путу, у трудноћи и при
тешком порођају, на суду и пред лицем власти итд. Представници цркве и
државе исказивали су посебно незадовољство у односу на Сан Богородице
баш због те сличности са обичним молитвама. В. Л. Топорков такође наводи
да је велики утицај на фиксацију бајалачких текстова свакако имала идеја о
томе да и само преписивање, чување и ширење сакралних текстова представ-
ља богоугодно дело, те се стога та идеја и раширила заједно са низом апокриф-
них текстова (Сан Богородице, Епистола о недељи) које су биле познате на
Истоку, Јужној, Централној и Западној Европи (Топорков, 2010: стр. 14).
18
„Многи текстови садржавали су у себи и црте басме и црте молитве: неканонске мо-
литве трансформисале су се у басме укључујући у себе фолклорне мотиве и називе нехришћан-
ских ликова, или, обрнуто, басма се прикривала молитвом, укључујући у себе имена библијс-
ких ликова или фрагменте молитвеног садржаја.”
Када говоримо о фиксацији текста басама као одређене техничке опера-

ције можемо рећи да је она најчешће бивала у неколико ситуација. Рецимо да
неко из различитих разлога реши да је запише из сећања или по диктату другог
човека (да се текст не био заборавио или да би се касније предао одређеном
лицу које ће наследити ту „функцију”); дешавало се да је зналац усмених тек-
стова пао у руке правосуђа и тада је свакако морао да изнесе познати му „ре-
пертоар” на саслушању; у том случају налазимо магијске формуле у саставу
истражитељских материјала, као доказни материјал. Писмена традиција, с јед-
не стране, даје усменим текстовима једину шансу да се временом очувају у
окамењеној структури, а с друге стране, намеће стриктна ограничења нашем
знању о усменој традицији. Како је нама познато само оно што је записано,
свакако да постоји реална запитаност колики је део вербалне магије која је
постојала у Русији седамнаестог и осамнаестог века уопште доспео до нас, уз
истовремену бојазан да далеко већи број није забележен.
Упоредо са усменим текстовима који су се тек спорадично записивали и
текстовима који су постојали у два регистра – усменом и писменом, постојали
су и такви у којима је основни акценат био не на садржају, већ на начину пи-
сања као и на материјалном носиоцу. Ова традиција писмене магије била је
широко позната од старине у Византији, средњовековној Европи, а у Русији
седамнаестог и осамнаестог века представљена је углавном у лекарским књи-
гама. У неким случајевима речи су писане на различитом материјалу (хлебу,
јабуци и сл.) које је потом требало појести, а за сличне записе могле су да се
користе литургијске формуле, слова под титлама, речи типа абракадабра и сл.
Најпотпунију збирку руских рукописних басама (са пропратним тексто-
вима, чланцима и коментарима) у издању чувеног московског Индрика саста-
вио је А. Л. Топорков (Москва, 2010). По речима аутора, књига обухвата око
500 текстова из 36 рукописа који се чувају у архивама Москве, Санкт-Петер-
бурга, Кијева и Јарославља. Управо у овој књизи се први пут у потпуности
објављује чувени споменик руске писмености – Олоњецки зборник (до сада
делимично познат из публикација Л. Л. Малиновског (1876) и В. И. Срезњев-
ског (1913).
Примањем хришћанства у словенском свету статус магијских формула
као дохришћанског, паганског наслеђа битно се изменио. Гледано са позиције
цркве, и магијске формуле и апокрифне молитве биле су и грешне и сувишне.
Упркос томе, њихово чување, предавање и продукција постоје и данас, веро-
ватно као последица оног дела магичне речи која се у појединцима ипак није
могла искоренити.
АЈДАЧИЋ Д: „О клетви у усменој књижевности”. На: http://www.rastko.rs, посећеној

14. 08. 2012.
АНИКИН, 1987: Аникин В.П. (1987). Русский фольклор: Учебное пособие дл филол.
Спец. вузов. Москва: Висша школа.
БИЛИНГТОН, 1988: Билингтон Џ. (1988). Икона и секира. Београд: Рад.
ДАЉ 1880а: Даль В.И. (1880). О поверьях, суевериях и предрассудках русского наро-
да. СПб.; М.
ПОЗНАНСКИ, 1917: Познанский Н.В. (1917). Заговоры: Опыт исследования проис-
хождения и развития заговорных формул. Пг.
РАДЕНКОВИЋ, 1982: Раденковић Љ. (1982). Народне басме и бајања. Ниш: Градина;
Приштина: Јединство; Крагујевац: Светлост.
РАДЕНКОВИЋ, 1996: Раденковић Љ. (1986). Народна бајања код Јужних Словена.
Београд: Просвета, Балканолошки институт САНУ.
ТОПОРКОВ, 2010: А.Л. Топорков (2010). Русские заговоры из рукописнх источников
XVII-перво половини XIX в. Индрик.Москва, 2010.
ТОПОРОВ, 1980: Топоров В.Н. (1980). Заговоры и мифы//Мифы народов мира. М. Со-
ветская энциклопедия. Москва.
Ивана Н. Божович
ЗАГОВОРНАЯ ТРАДИЦИЯ В РОССИИ19
Резюме
В статье анализируются основные элементы такого фольклорного жанра как
заговорный текст. Исследуются как вербальные и невербальные, а также указывается
на специфическую коммуникативную позицию, которой обладает заговорная тради-
ция. Анализируя заговорную традицию в России статья дает обзор основных опреде-
лении и важнейших исследований в этой области. В статье также приводится и
краткий обзор рукописной традиции в рамках особенностей национальной традиции
заговоров.
Ключевые слова: заговор, заговорная традиция, рукописная традиция.
19
Рад је примљен 24. маја 2012, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције
УДК:821.111.09-16 Чосер Џ.
ИД: 195296012
АСС. МР АНА M. АНДРЕЈЕВИЋ1

ПРОФ. ДР МИРЈАНА Н. ЛОНЧАР ВУЈНОВИЋ2
GENERIC MIX IN CHAUCER’S

THE CANTERBURY TALES
Abstract. This paper will explore usage of different genres in individual Chau-
cer’s tales and explain the advantage of their mixture. The tale in which the intergeneric
communication is most evident is The Nun’s Priest’s Tale, but it is also present in others.
The one mentioned will be the main subject of the paper in which the beast fable, romance,
dream vision and moral debate are successfully blended together to display the biggest
flaws of the time through the context of animal characters.
Key words: genre, bestiary, generic stereotype, convention, parody, dream,
moral.
As a collection of all the main medieval literary genres, The Canterbury

Tales gives an insight into the forms of romances, sermons, didactic treatises,
saint’s lives, fall of great men, Breton Lays, dream visions, fabliaux, beast fables,
and others. Chaucer didn’t limit himself to using just one genre per story. He suc-
cessfully mixed genres interweaving them in one finely crafted and meaningful
form. Rejecting the generic distinction by using the elements of two, three and
1 andrejevic03@gmail.com
2
loncar.mirjana@gmail.com
even four genres in one tale, Chaucer managed to create more significant conclu-
sion and deeper meaning of the general idea. He was also in a habit of inverting the
limited generic stereotypes in order to make his stories more effective, significant
and complex and to adjust them to the character of his pilgrims. Multi-generic form
that he uses makes the understanding of the work more difficult, less determinate
in meaning and, therefore, closer to the modern literary mind. When reading Chau-
cer’s tales, it is difficult to limit each tale to strictly one paradigm of story telling,
it is almost impossible. Chaucer selected the genres of his tales making sure that
they matched the status or occupation of the teller, but he usually inverted the gen-
re’s stereotype pushing the boundaries in order to make points not possible within
the usual generic parameters. The inversions were sometime used for the honest
criticism and satire, but more often in order to submit some phenomenon to a par-
ody and allusion. In order to explore different roles that many medieval genres
played in The Canterbury Tales, it is necessary to define some of them, at least
those important ones for analyzing the chosen tales.
The tale in which the intergeneric communication is most evident is The
Nun’s Priest’s Tale, but it is also present in others. Tale about the rooster and a fox
is of French origin and nominally belongs to a beast fable genre. But through this
beast fable, romance, dream vision and moral debate with exemplum are success-
fully blended together to display the biggest human flaws of the time through the
context of animal characters. Pictured flaws are everlasting, recognized even today
and that is why this story has its amiability for the modern reader. The above men-
tioned genres are not conventionally used in this tale. Though the tale seems as the
simple beast fable of rooster, hen and fox, Chaucer expressed far deeper ideas and
used far more complex form of story telling than could be seen in conventional
beast fables.
Conventionally, the beast fable is considered to be a short story with an ex-
plicit moral, stated at the end as a maxim. Characters of these stories are personi-
fied animals with human characteristics that are always easily understood. Lan-
guage of the conventional fables is simple, not elevated like in The Nun’s Priest’s
Tale. Allegory was often used in order to express the diversity of human character
and worldly wisdom. Chaucer’s usage of this familiar XIV century genre differs
from the accepted norms of the time as he gives a variety of expansions which com-
plicate the interpretation of the tale. The most important difference from the tradi-
tional usage of the beast fable is that in The Nun’s Priest’s Tale there is almost no
human interaction with the animals. Focus on the widow and her estate at the be-
ginning of the tale is quickly transferred to the rooster Chauntecleer and his belov-
ed hen Pertelote. This swift change is used mostly to contrast the widow’s poor and
humble life style with Chauntecleer’s pompous, lavish and rich one.
Ана М. Андрејевић, Мирјана Н. Лончар Вујновић: Generic Mix in Chaucer… 407
After a realistic presentation of the setting the narrative continues with the
highly allusive description of the protagonist and his wives. Medieval writer of the
fable often used this form to practice sophisticated rhetoric, so did Chaucer. He
gives us the super chickens, Chauntecleer and Peretelote who are familiar with phi-
losophy and rhetoric and a simple fable becomes a live conflict between two psy-
chologically depicted and extraordinary characters. But, traditional beast fables
pictured things as they are, not as they ought to or could be.
The true humans in The Nun’s Priest’s Tale are animals, super intellectual
ones and they represent almost all human qualities – love, consideration, affection,
wisdom, knowledge, power of speech, beauty etc. Animals do behave as humans
in this story, but all their foibles are also human ones. Beast fables usually develop
the story through action and their animals are portrayed simply as animals - talking
animals, but in The Nun’s Priest’s Tale chickens are described as human characters
who think throughout the situation and have a vast general knowledge.
The focus of this story is not on the action of the common characters but on
the discussion about who is right. All these departures from conventional fables
make The Nun’s Priest’s Tale almost the parody of that genre. Large part of the tale,
actually, represents an educated discussion on dreams because a widely used genre
in medieval literature was a Dream vision. This form was basically used to avoid
the medieval literary restrictions, because the narrator could express more liberal
ideas through the dream, without fear of being judged or even punished for them.
Traditionally, the dreamer would learn from a dream a meaningful truth or receive
the definitive impulse that was very important for his present state of mind and it
was usually done by God. In the dream he would have a guide figure towards the
truth or some knowledge. In Chauntecleer’s dream there is no guide figure and
Chaucer again inverts the standard usage of this genre. The audience didn’t witness
the dream, it becomes familiar with it through the telling of Chauntecleer, mostly
because Chaucer wanted the audience to find the meaning of the dream for them-
selves. The dream episode occupies most of the story. Through the discussion be-
tween Pertelote and Chauntecleer about the meaning of dreams and their role in the
real life, Chaucer displays his philosophical knowledge. But since it is portrayed
through the lips of chickens it gains totally different role in the story. Chickens dis-
cussing on medieval notions of philosophy, medicine, astrology and psychology
produce a story of wit, irony, mockery and finally, but not the least important, sym-
pathy.
During the Middle Ages dreams were considered as evil and their images
were seen as temptations from the devil. The Bible alone has approximately seven
hundred references to dream as a divine revelation. In The Nun’s Priest’s Tale two
different views on the origin and significance of dreams are presented and through
the discussion of chickens the illustration of medieval genre exemplum is given.
Since stated examples have a moral purpose to it, they can also be seen as sermons.
Pertelote stands on a ground view that dreams do not have a meaning and uses Ca-
to’s words to prove that. “Lo Cato, which that was so wise a man, Said he not thus:
`Ne do no force of dreams'?” (Chaucer, 2003: p. 220) She thinks that Chauntec-
leer’s dream of a beast wanting to eat him is a product of his indigestion and sug-
gests that he should be healed with some herbs. Chauntecleer’s description of the
importance and prediction of dreams in an ample monologue is much elaborate and
supported with several examples from life and the Bible. Those examples are
mostly based upon the Boethian ideas and the well known medieval themes of For-
tune, Fate, Freedom and Providence. All the stories that Chauntecleer uses to sus-
tain the notion of dreams as omens, make us believe that he will be considerate and
cautious about his own dream.
“And therefore, faire Pertelote so dear,
By such examples old yet mayst thou lere
That no man shoulde be too reckeless
Of dreams, for I say thee doubteless,
That many a dream full sore is for to dread.” (Chaucer, 2003: p. 223)
But he chooses to reject his own conviction because the beautiful face of his
wife made all the fears disappear and thus Pertelote forced him in submission. The
only way in which Chauntecleer can prove his masculinity is through simple cop-
ulation. His expressed knowledge through rhetorical and philosophical examples
seems useless at the end and we become aware that he only used it in order to im-
press Pertelote and prove her wrong. Since he rejected the dream warning, al-
though he won the verbal battle, he had to be punished, but he managed to escape
due to his inborn intelligence that has nothing to do with a dream vision.
The beast fables always ended with explicit moral, easily understood by the
audience. But in The Nun’s Priest’s Tale there is more than one moral and they are
not clearly stated. Priest evades telling us the correct lesson and advice because he
wants us to find them for ourselves. The ones that obviously impose are to be aware
of flattery, pride, influence and inconsiderate talking. Chaucer makes his moral
conclusion more diverse and therefore more human. The moral actually depends
on one’s point of view. If we are searching for it through the rooster’s experience
we will learn not to be over proud and not to believe in flattery. Fox’s experience
will teach us not to speak when we ought to be quiet, and Pertelote’s not to change
someone’s convictions if you are not absolutely sure that you are right.
Furthermore, in the framework of the fable, Chaucer gives parodies of epic
poetry and courtly love seen in medieval romances. The epic heroes are often de-
scribed as super-humans, who are involved in great battles in which they have to
fight with almost supernatural strength to prevail the obstacles. Chaucer uses the
convention of epic and courtly love poetry for humorous purposes. The main char-
acters in our tale are described in terms better suited to the highly-born characters
than chickens. Chaucer ascribes to Pertelote qualities expected of a lady in conven-
tional love affair. She is sociable, reasonable, polite, sweet and sexual. She wants
of Chauntecleer to accept all knightly qualities like wisdom, bravery and love and
not to be afraid of simple dream that is just a product of his indigestion. Description
of the Chauntecleer from the beginning of the tale resembles the one of a hero or a
knight. The colors used to describe Chauntecleer remind us of the images of nobil-
ity. His chests are as red as coral, his beak is black and shiny, claws are as white as
lily and his body the color of burnished gold. He is described by the sublime noble
and heroic characteristics especially since he has a superior role in the entire soci-
ety represented. First of all, he is the only man in the world of women and secondly
he has the direct power over the entire community as he declares when their days
begin and end with his majestic crowing. He is proud, superbly educated, sure of
himself, great lover of seven hens, but truly devoted to one, Pertelote. He lives an
ample life in singing, philosophical discussions and making love. His name, in
French, means the one who sings clearly. But, Chaucer takes the trivial, natural and
everyday event of snatching the rooster by the fox Don Russell to make out of this
story an epic mockery through the high-styled and elevated language used normal-
ly in an epic poetry. He compares the turbulent and frightened hens that chase the
fox who snatched Chauntecleer to the Roman senator’s wives on the night that Ne-
ro burned Rome. Confusion and noise of the entire household in chase of the fox is
also compared with the Peasant’s rebellion and Chauntecleer`s situation with that
of Priam, king of Troy. Mentioning the Peasant’s rebellion to compare the noise of
the chase is the first utilization of some actual and contemporary historical event in
The Canterbury Tales, but it is used as a parody concerning the context. Chaucer
made the chase of the fox to resemble the battle and accordingly the language used
to describe it is elevated and rhetorical just like in epic tales, but since it is used for
the description of natural and ever existing strife between the animals, it gains a hu-
morous overtone.
Romance as a medieval genre explored the subject of love and war in a re-
fined setting. Hero of the romance seeks adventure without any need for a motive.
He behaves by the courtly chivalrous code that involves generosity, chastity and
bravery. It usually revolves around highly idealized behavior of a knight and his
courtship to a lady, but in The Nun’s Priest’s Tale romance is represented in a quite
different setting. In Chaucer’s days chivalry had already become a farce. The prac-
tice of knighthood had degenerated, the old order was breaking down which is best
shown in The Wife of Bath’s Tale. Chaucer didn’t take literary devices of romantic
love seriously in his tales and in which it seems that he had, they are represented
just as a nostalgic idealization. In The Nun’s Priest’s Tale he used satire to decon-
struct the romantic genre because the love of two fowls is presented as open and
fulfilling sexual relationship in which the rooster is representative of manly, sexual

chicken and his hen willing to satisfy him.
This approach towards love is very similar to those used in fabliaux, medie-
val genres that represent a comic, indecent tale with a plot that usually involves a
cuckolded husband depicted through the lively image of everyday life among the
middle and lower classes. These stories were most often satirical towards conven-
tional morality and institutions. Aside from the open sexual relationship of
Chauntecleer and Pertelote, they act as a true married couple with deep and varied
emotions towards each other. They get angry at each other, they advise each other
and flatter each other, make love to each other but in their treatment towards each
other there is no metaphysical nor idealized love. Everything in their relationship
is quite normal and human. There is no typical medieval women’s subordination to
men in this relationship; on the contrary, the domination of woman is accented as
Pertelote manages to convince Chauntecleer that his dream has no meaning. React-
ing to his fear about the dream she behaves as a stereotype off a nagging wife.
Chauntecleer is stubborn but he relies on her rationality. Their relationship without
social distinction between the spouses and without ideal courtly treatment is ironi-
cally almost the most real one of all Chaucer’s relationships represented in The
Canterbury Tales.
The end of the story is realistic, neither white nor black. What made
Chauntecleer easy target to the fox was his pride, carelessness and enjoyment in
flattery. The pride also made him defend his attitude toward the dreams. Sly fox
used its flattering tongue to convince the rooster not to be afraid because the fox
came in peace to hear his majestic and all around the country famous voice. How-
ever, Chauntecleer managed to save himself from the jaws of the fox using the
same persuasive devise. He convinced the fox to show its pride and self-assurance
and brag of its success, taunting the pursuers. By opening his mouth to do that,
Chauntecleer escaped and flew on the tree not letting the fox convince him again
to trust him. Although Chauntecleer was aware of the prediction of the dream, he
also knew that everything is in God’s hands.
But, as a digression, priest himself talks about mistake that Chauntecleer
made when he trusted a woman. Because of the woman’s advice Adam had left the
Paradise. Medieval people thought that Adam fell for Eve’s attraction and was
blinded by his own sensuality, so was Chauntecleer. He let his infatuation with
Pertelote to cloud his judgment. Bible interpreters of that time accentuated glut-
tony, pride and lust as main reasons of Adam’s fall. All these sins can be spotted in
Chauntecleers`s behavior. This comparison of Chauntecleer and Adam made
many critics search for much deeper allegory in this story. Indeed, the text of The
Nun’s Priest’s Tale is full of allusions to the Fall of Man. Some critics went even
further in identification of Chauntecleer’s captivity and salvation with the crucifix-
ion and resurrection of the Jesus Christ and the fox’s temptation with the Satan’s
who challenged Jesus to demonstrate and prove his godliness by jumping from the
top of the temple. The only difference is that Chauntecleer fell under the influence
of fox, unlike Jesus. In the medieval art, Eden was usually represented as an en-
closed garden and Chauntecleer does live in blessedness with his wife in a fenced
yard with his enemy ravening. Furthermore, the tree became a salvation for the
Chauntecleer when he flew on it escaping the fox, but was a damnation and death
for Jesus. If we consider this story to be a religious allegory, that is most unlikely,
we can see in Chauntecleer`s experience the medieval ideas on men’s temptation,
fall and salvation.
Interesting epilogue of this story makes us question again the point that
Chaucer assigned to the story. In it, the Host, Harry Bailey, expresses similarity be-
tween Chauntecleer and the nun’s priest which makes us question priest’s sanctity.
Although we don’t know much about his life, character and physical appearance
because they were not described in The General Prologue, we do know that he
lives in a nunnery among women. Chauntecleer was the only man at the household
and the similarity is too obvious to be accidental. But that comparison ends there,
because Chaucer didn’t want to go deeper in the laws of the church. What also
makes us doubt priest’s celibacy is the way in which Chaucer created all his char-
acters. He resigned from the medieval canon according to which types of people
should be represented in literature and not the individuals. Chaucer managed to ac-
complish fortunate conjunction of typical and individual. Individuality of his char-
acters is emphasized through the context of typicality so that human qualities or
flaws can be expressed. Many prejudices concerning medieval professions were
broken in his tales. That holds true for many pilgrims, so why wouldn’t it be the
same for the priest?
Through The Nun’s Priest’s Tale Chaucer established humorous approach to
the elevated themes of destiny, free will, omen and providence, made jokes with
the romantic love and used irony to avoid open assaults on the phenomenon he
tackled. This is one of the most complex and multi-layered tales of all The Canter-
bury Tales, and the fact that Chaucer managed to introduce, through seemingly
simple story, such deep ideas, morals and medieval thoughts, all through the ani-
mal characters, just shows his magnificence as an author. In it, he gave us almost a
microcosm of the entire The Canterbury Tales, or as Dryden put it “Tis sufficient
to say, according to the proverb, that here is God's plenty”. (Dryden, 2003: preface)
To confirm Chaucer’s inversion of normative genres and usage of multige-
neric construction in the tales, we can mention another tale in the form of bestiar-
ies. That is the second and the last tale in the form of the bestiaries in The Canter-
bury Tales. The Manciple’s Tale is a mixture of beast fable, fabliau and exemplum.
Chaucer surprises us again with changing the traditionally expected happy ending
in the beast fables. This story explains how and why particular animal’s behavior
and appearance is what it appears to be today. Through The Manciple`s Tale we are
introduced with a reason how and why the crow got its black feathers and hoarse
voice.
By using the educated language, the manciple, or should we say Chaucer,
manipulates the story into a much more complex and multi-layered meaning. The
fabliau element in this tale is quite subordinate, it takes second place to moral, but
the moral that comes at the end of the story is more of a pseudo-moral. It is odd and
unexpected to draw a maxim on keeping your mouths shut out of the adultery and
murder. Instead of the happy ending, like in most beast fables, Chaucer describes a
very tragic event of murder. The story line or physical action is thin and not prima-
ry while moralizing about the murder and adultery is a main focus in The Manci-
ple’s Tale. Characterization of major actors is feeble. That is to say, a protagonist
Phoebus who is the earthly Apollo, God of Poetry, is described as a very hand-
some, heroic and musical man with one flaw – jealousy, but he is nothing more
than a figure, stereotype. His wife is not described at all, she doesn’t even have a
name in the story and her lover is presented vaguely. Thus, the entire story is actu-
ally built upon a moral that it is not that important in order to be drawn from the
murder.
Phoebus is guarding his wife like a bird in a golden cage, but infidelity or
even freedom is something that cannot be prevented if it is in an animal’s or wom-
an’s nature or mind. Manciple is comparing woman to a bird, cat and a wolf, as a
part of medieval genre exemplum. All of them will show its natural, inner impulse
in non-natural surroundings. “Desire has its dominion, and appetite banishes dis-
cretion”. (Chaucer, 2003: p. 480) Although Phoebus gave to his wife everything,
she lived almost like in a cage, always guarded and overlooked so she cheated on
him with a less worthy man. That the lover was from the lower social class is an-
other great mistake that she had made. The crow pet, which in those days, accord-
ing to the story, was as white as a swan, with beautiful singing voice and the ability
to speak, told Phoebus about the adultery. Struck by anger and pain, upon a spur of
the moment, he killed his wife and then confronted the messenger – the crow. He
attacked the crow for being a liar and reproached himself for the impulsiveness and
jealousy. As revenge that the crow told him the truth, Phoebus took its ability to
sing and talk, pulled out its white feathers and cursed it to have black ones for the
eternity together with the hoarse voice. The story of the crow was told to manciple
by his mother as an exemplum what assumed ethical obligation to discard and re-
ject.
There is something greatly destructive about this tale, especially because the
God of Poetry, whom we can look upon as a representative for the whole idea of
The Canterbury Tales, becomes a petty, jealous murderer. As the tale starts we ex-
pect the same brilliant eloquence of a crow and funny development of a story un-
derlined with the moral as in The Nun’s Priest’s Tale, but what we come across is
just bitterness, jealousy, murder and causeless vengeance. The happy, metaphori-
cal beginning collapses into a severe reality. Unlike the earlier tales in which the
adultery is a comical subject here it provokes vicious and realistic violence of the
main character. The action of murder was not expected from the earthly God, a
man with so many humane talents (singing, playing instruments, pampering his
wife) but again when the man’s pride is at stake, we learnt from Chaucer, every-
thing is possible. The unnecessary violence against the crow is something that as-
tonishes us and the moral, that you should pay attention to what you say and to
whom you say it or even that it is better to keep painful truths to yourself, seems
hypocritical and not a worthy instruction for leading the moral way of life.
“The author’s purpose, some say, was to give a picture of human life in its
entirety. He is not to be censured because some of its aspects are disagreeable and
degrading. Rather is he to be commended for holding the mirror up to nature. Ac-
cording to this view, there is nothing more objectionable in his course of conduct
than there is in the representation of the nude in painting or sculpture. Another
group of critics defended Chaucer’s views on the ground that tales were in con-
formity with the taste of the times. Virtue is as old as the race; delicacy is quite a
modern invention. The coarseness exhibited in some of Chaucer's stories, there-
fore, was not anything personal to the author, but a characteristic of his century.
The only fault, accordingly, that can be found with the poet is that he was not su-
perior to his contemporaries. While this is something that may be desired, it is
hardly a thing that can fairly be demanded. The merits of Chaucer, consequently,
are wholly his own. His failings are the failings of his age.” (Lounsbury, 1892:
p. 439)
We can conclude that Chaucer deliberately mixed medieval genres and used
them unconventionally in order to interweave the story with very complex ideas
usually used in one specific genre. In the beast fables he managed to incorporate
philosophical ideas of the time like destiny, free will and punishment. Many hu-
man flaws of the time come alive in these two stories and characters remain quite
vivid in our mind, especially the humanlike Chauntecleer. The most important re-
sult that he managed to achieve through these seemingly simple stories is very con-
temporary and ever-present subject matter and that is all due to unconventional us-
age of different medieval genres.
LITERATURE
Brink, B. T. (1889). Early English Literature. New York: Henry Holt and Company.
Chaucer, G. (2003). The Canterbury Tales. London: Penguin Books.
Daiches, D. (1970). A Critical History of English Literature. London: OUP.

Dodd, W. G. (1913). Courtly Love in Chaucer and Gower. Boston and London: Ginn and
Company.
Dryden, J. (2003). Fables Ancient and Modern. Whitefish : Kessinger Publishing.
Lounsbury, T. R. (1892). Studies in Chaucer. New York: Harper and Brothers.
Puhalo, D. (1987). Istorija engleske knjizevnosti od pocetaka do 1700. godine. Beograd:
Naučna knjiga.
Wright, T. (1846). England in the Middle Ages. London: John Russell Smith.
Ана М. Андрејевић, Мирјана Н. Лончар Вујновић
МЕШАЊЕ ЖАНРОВА У ЧОСЕРОВИМ

„КЕНТЕРБЕРИЈСКИМ ПРИЧАМА”3
Резиме
Овај рад истражује Чосерову употребу различитих жанрова у појединачним
причама и покушава да објасни предности њиховог мешања. На пример, витешка ро-
манса никада није чиста романса код Чосера. Она може да прерасте у причу о класној
дистинкцији, у моралну дебату или у религиозну причу. Басна никада није једностав-
на прича са једном експлицитном моралном поуком на крају и стереотипним карак-
терима. Мулти-жанровска форма коју Чосер користи чини разумевање дела тежим,
мање ограниченим у значењу и зато ближим модерном књижевном уму. Прича у којој
је интер-жанровска промреженост најевидентнија јесте Прича Калу!еричиног све-
штеника, али је присутна и у другим. Поменута прича је главни предмет овог рада у
којој су басна, романса, визија у сну и морална дебата успешно помешане да би осли-
кале највеће људске мане тог времена кроз контекст животињских карактера. Међу-
тим, ови жанрови нису традиционално употребљени, већ су измењени да би се
прилагодили ауторовој идеји у приказу одређеног предмета. Иако је главни оквир
приче басна, кроз њу Чосер прожима идеје, карактере и поуке које нису конвенцио-
нални део тог жанра. У Настојниковој причи, која је такође басна, још више мења
конвенцију овог жанра, јер од очекиваног срећног краја ми добијамо мрачан и песи-
мистични завршетак и не тако позитивну поуку. Тиме Чосер само потврђује могућ-
ност, потребу и успешност у прилагођавању средњовековних књижевних стереотипа
личним идејама и аспирацијама аутора, макар то понекад водило конфузној мешави-
ни традиционалних жанрова.
Кључне речи: Жанр, басне, жанровски стереотип, конвенција, пародија, сан,
поука.
3
Рад је примљен 2. јуна 2012, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Збор-
НАУЧНА КРИТИКА, ОСВРТИ, ПРИКАЗИ
УДК: 821.163.41.09:821.133.1.09](049.32)
ИД: 195296524
Научна критика
ПРОФ. ДР РАДМИЛА M. ОБРАДОВИЋ1

Филозофски факултет, Катедра за француски језик и књижевност
ФРАНЦУСКО-СРПСКА КЊИЖЕВНА ПРЕПЛИТАЊА
Душан А. Јањић, КЊИЖЕВНА ПРЕПЛИТАЊА: огледи и записи о францу-

ско-српским књижевним везама, Алтера, Београд, 2011, 214 стр.
Пред нама је нова књига Душана А. Јањића, професора Француског је-

зика на Технолошком факултету у Лесковцу и дугогодишњег хонорарног про-
фесора Француске књижевности ХХ века на Филолошком, односно, Фило-
зофском факултету Универзитета у Приштини, чија ће надахнута предавања и
посвећеност француској књижевности не само памтити него и носити у срцу
двадестак генерација студената на Катедри за француски језик и књижевност
овог Факултета2.
У књизи КЊИЖЕВНА ПРЕПЛИТАЊА заступљен је избор из ауторових радо-
ва посвећених француско-српским књижевним везама а овде уврштени тек-
стови, како наводи аутор, претежно „проучавају рецепцију српске књижевно-
1
radmilaobradovicffkm@gmail.com
2 Поред неколико универзитетских уџбеника и бројних радова у периодици, аутор је
објавио и следеће књиге: Француска библиографија о српској и хрватској народној поезији
(заједно са Михајлом Павловићем), 1995; Књижевни поводи, Огледи и записи о француским
писцима, 2002; Француски клуб у Лесковцу, 1919–1941, 2006; Позориште Рожеа Мартена
ди Гара, 2006; Клуб љубитеља филма, 2011.
сти у Француској и, шире, на франкофонском подручју”. Аутор је у овај избор

уврстио и два рада о Адаму Мицкијевичу, „с обзиром на то да су предавања ве-
ликог пољског песника о српским народним песмама држана у Паризу на
француском језику и да самим тим припадају корпусу француско-српских
књижевних односа”.
Овде заступљени текстови разврстани су у три групе. Прва група радова,
под насловом О српској народној поезији, обједињује четири рада која се
односе „на одјеке које је српска народна поезија имала у Француској”. У дру-
гом делу књиге, под заједничким насловом О српски писцима, обухваћено је
седам радова који за предмет проучавања имају присуство дела српских писа-
ца XIX и XX века на франкофонском простору, док су у трећем делу ове књи-
ге, под насловом О француским упливима заступљени радови у којима се ау-
тор „бави француским утицајима и интересовањима за француску књи-
жевност”.3
Аутору овог приказа намеће се потреба да посебно укаже на сваки од
радова у овој књизи, како читаоци овог приказа не би остали ускраћени али и
зато што сматра да сваки од радова заслужује посебну пажњу.
Као први у групи радова О српској народној поезији дат је рад „Елиза
Војар – преводилац српских народних песама” (нав. дело, стр. 9–18) у коме ау-
тор исцрпно говори о преводилачком подвигу Елизе Војар (Élisа Voïart
1786–1866), чији двотомни превод српских народних песама, објављен 1834.
године под насловом Chants populaires des Seviens, recueillis par Wuk
Stephanowitch et traduits, d’après TALVI, par Mme Élisa Voïart, који „на више
од 500 страна” Французима представља већи део српске народне поезије и
„први [је] потпунији избор из нашег народног песничког стваралаштва на
француском језику”. Поменути превод је значајан и по томе што је „начинио
[…] снажан утисак на неке француске песнике, међу њима и на Ламартина”,
али и по томе што је Елиза Војар прва схватила да песме Косовског циклуса,
„јединством предмета које опевају, спадају у један круг и да се могу повезати
у једну епску целину”. Наиме, у поменутој збирци она их је „поређала […] та-
ко да њихов распоред чини временски логичну и заокружену целину”.
Ништа мање заначајан није ни рад „Адам Мицкијевич и песме о боју на
Косову” (нав. дело, стр. 19–33)4. Аутор анализира мишљења, ставове и тума-
чења о оценама наше народне поезије које је износио Мицкијевич, и, што је
посебно значајно, оповргава да је Мицкијевич [у том периоду свог живота]
3
Притом су огледи објављивани у периоду од 1987. до 2010. године – од тога њих шест
у новосадским и београдским књижевним часописима а укупно седам у лесковачким књижев-
ним гласилима „Помак” и „Наше стварање” – „доживели […] за ову прилику”, како истиче ау-
тор, „извесне измене и допуне, али, када је реч о рецепцији српске књижевности, сазнања и су-
дови аутора у овој области омеђени су временом објављивања текстова у периодици” (нав.
дело, стр. 197).
Радмила M. Обрадовић: Француско-српска књижевна преплитања 421
био ’занесен религиозним мистицизмом’, како је то тврдио Стојан Новаковић.

Посебно се указује на значај тзв. епског распореда песама Косовског циклуса
који је дао Мицкијевич. С тим у вези Јањић цитира наше историчаре књижев-
ности који тврде да је Мицкијевичев покушај „најстарији, први те врсте у све-
ту” и истиче да се „ово […] гледиште може, у основи, прихватити, али уз огра-
ду да је Елиза Војар, још 1834. године, […] направила свој распоред косовских
песама који, умногоме, одговара распореду догађаја везаних за косовски бој”,
и закључује да аутори које је поменуо (Стојковић, Новаковић, Суботин) „за
ово њено решење […] или нису знали, или су га просто пренебрегли”. На зна-
чај Мицкијевичевог епског распореда косовских песама указује и чињеница
да је он „подстакао многе ауторе код нас и у свету да крену у састављање ко-
совске епопеје”. Аутор истиче да се као најбољи међу таквим покушајима из-
дваја La bataille de Kosovo Француза Адолфа д’Аврила (Adolphe d’Avril) из
1868. године по чијем је плану свој косовски еп 1871. године сачинио Стојан
Новаковић, а у Француској су се појавила још два таква покушаја (Céleste
Courrière, Paris, 1877; Ivan Malkhazouny, Paris, 1906).
У раду под насловом „Преводилачки подухват Адама Мицкијевича”
(нав. дело, 35–42), Јањић темељно анализира и критички сагледава мишљења
старијих и новијих историчара књижевности о Мицкијевичевим преводима
српске народне поезије, које „представља једно од спорнијих питања”, а углав-
ном се своди на то „да ли је [Мицкијевич] наше песме преводио са оригинала
или преко посредника (немачких и француских)”. Ипак, аутор закључује да би
се права вредност преводилачког рада Адама Мицкијевича најбоље могла
оценити када би се његова предавања о српској народној поезији превела са
француског језика, јер је код нас 1955. године објављен њихов превод са пољ-
ског, који, „ма колико да је преводилачки подухват Стојана Суботина био хва-
ле вредан чин”, није задовољио потребу „да се на наш језик преведе Мицкије-
вичев изворни текст” (издат, иначе, као први том предавања, 1849. године у
Паризу). Ново издавање Мицкијевичевих париских предавања било би, како
примећује Јањић, нужно не само зато што се „пољски превод у неким делови-
ма разликује од оригинала”, него и зато што „у [поменутом] издању из 1955.
године песме у којима је Мицкијевич илустровао своја тумачења српске на-
родне поезије нису уопште преведене, већ је само дат текст Вукових оригина-
ла”, чиме је „читалац остао ускраћен за сазнања о томе како је Мицкијевич
4 Поменути рад почиње следећим речима: „За културну историју српског народа
16. фебруар 1841. године представља веома значајан догађај. Тог дана Адам Мицкијевич, вели-
ки пољски песник и један од најистакнутијих представника европског романтизма, почео је
своја чувена предавања о српској народној поезији у оквиру свог знаменитог курса о Словени-
ма на Француском колежу у Паризу.” Јањић подсећа да је Мицкијевич српску народну поезију
прогласио […] чак ’највећом књижевном славом словенских народа’ и да је тврдио да је српски
језик ’најхармоничнији и најмузикалнији од свих словенских дијалеката’, а да су Срби ’пре-
додређени да буду песници целог словенског племена’.
преводио наше песме, каква је одступања чинио у односу на изворне текстове,

колико се, најзад, од њиховог духа задржало у преводу”.
У раду „Француска библиографија о српској и хрватској народној пое-
зији” (нав. дело, стр. 43–57), аутор истиче да је „српска књижевност, и уопште
књижевност на јужнословенским простирима, ушла […] у Француску преко
наше народне песме и све до Другог светског рата она је својим присуством
надмашивала писану књижевносст”. Како „праве размере присуства српског
усменог песништва у Француској још нису познате”, аутор сматра да је „за на-
шу културну историју од великог значаја да се те размере утврде, јер је”, како
истиче, „Француска […] једна од матрица светске културе и књижевности па
наша књижевност, у овом случају народна поезија, својом присутношћу у овој
земљи потврђује своје вредности и ширину свог зрачења”. При том је „би-
блиографија […] управо онај незаменљиви чинилац који треба да омогући
утврђивање правог стања ствари”. Аутор затим веома темељно и исцрпно на-
води и анализира бројна дела која немају „библиографски карактер али са-
држе релевантне библиографске податке” и „поједине библиографије, опште
или специјализоване”, која су аутори Француске библиографије о српској и
хрватској народној поезији Михајло Павловић и Душан Јањић користили а
затим исту и анализирали.5
У поглављу под насловом О српским писцима, рад „Јован Јовановић
Змај у преводној књижевности” (нав. дело, стр. 61–68) аутор подсећа на обим-
ну преводилачку активност Јована Јовановића Змаја који је, као „можда наш
најплоднији песник-преводилац, преводио са неколико језика”.6 Змај је био
заступљен у српској периодици на француском језику, али и у угледним фран-
цуским часописима и листовима. Његове стихове преводили су и познати
француски књижевници оног времена, а његова песма „Светли гробови” по-
служила је као својеврсна инспирација француском песнику Огисту Доршену
(Auguste Dorchain), иначе великом „пријатељу Срба”, који је у поднаслову
својe песме са истим насловом (Les tombeaux glorieux) истакао да се инспири-
сао једном темом српског песника (Sur un thème du poète serbe Zmaï Jovan Jo-
vanovitch). Рад обилује Јањићевим коментарима превода Змајевих песама на
француски, не изостаје ни поређење Доршенове песме са поменутом Змајевом
песмом, које се завршава коментаром да Доршенова песма представља „леп
пример, наравно не и једини, да и наша литература може да пружи плодне под-
стицаје стваралаштву писаца из других књижевности”.
5 Француска библиографија о српској и хрватској народној поезији Михајла Павлови-
ћа и Душана Јањића објављене је 1995. године у издању Српске академије наука и уметности.
6
Змај је „на српски језик преносио стихове великих књижевника као што су Гете, Иго,
Тенисон, Пушкин, Љермонтов, Петефи, али и стихове многих, чак и безначајних песника”, а
осим тога, он је, уз Његоша, и „наш најпревођенији песник 19. века”.
О француској рецепцији дела нашег нобеловца надахнуто и минуциозно

говори се у раду „Андрићево књижевно дело у Француској” (нав. дело, стр.
69–106).
У раду „Сви преводи Андићевог Моста на Жепи” (нав. дело, стр.
107–117) Јањић даје филигрански прецизну синтаксичко-семантичку и стили-
стичку анализу превода појединих фрагмената четири француска превода по-
менуте Андрићеве приповетке и указује на њихове недостатке.
Тешко је у неколико реченица приказати садржај рада „Душан Матић у
надреалистичком кругу” (нав. дело, стр. 119–134), који говори о песнику који
представља једну „од најмаркантнијих фигура српске поезије XX века”, који
је не само „многим нитима [био] везан за француску књижевност” а по-
штовали су га француски критичари и песници, међу којима и Арагон, него је,
као што показује Јањић, његово „поетско стваралаштво […] свакако подсти-
цајно деловало” на француске књижевнике Бернара Ноела (Bernard Noël) и
Жерара де Кортанза (Gérard de Cortanze).
Изванредно жив чланак „Париска јесен романа Дервиш и смрт Меше
Селимовића” (нав. дело, стр. 135–140) говори о путу који су на франкофон-
ском подручју прешли романи Дервиш и смрт и Твр)ава Меше Селимовића,
која су у Француској доживела по два издања, „чиме ће се дефинитивно ова
два Селимовићева изузетна дела уврстити у значајне романе светске књижев-
ности”.
У раду „Дело Васка Попе на франкофонском подручју” (нав. дело, стр.
141–159) говори се о рецепцији поезије Васка Попе у Француској и Белгији.
Јањић истиче да су се Попином поезијом бавила „истакнута имена француске
књижевно-критичке мисли”.7
У истој групи нашао се и рад „У част Алена Боскеа” (нав. дело, стр.
161–166). Овај познати француски књижевник, иначе руског порекла (рођен
је у Одеси, под именом Анатол Биск), који је писао и о Андрићу, Ивану В. Ла-
лићу, Миодрагу Булатовићу, Бранку Миљковичу (нав. дело, стр.161, нап. 2),
има „највећу заслугу за продор поезије Васка Попе у Француској, и уопште на
франкофонском подручју”. Аутор у овом раду указује на један податак који је
остао „непознат српској културној јавности”. Наиме, у броју белијског часо-
писа „Marginales” објављеном 1969. године, у част педесетогодишњице
рођења Алена Боскеа (Alain Bosquet 1919–1998), „међу прилозима великана
француске и светске књижевности (Сен-Џон Перс, Маргерит Јурсенар, Ло-
ренс Дарел и многи други), нашла се и песма Васка Попе Mère Sérénité (Мајка
ведрина), посвећена великом француском песнику” , коју је на француски је-
7
Штавише, Јањић сматра да „Васко Попа није изгубио ништа од своје песничке актуел-
ности и [да] његово дело остаје у врху модерне европске поезије”, што „даје наду да ће Попина
поезија у Француској, али и у другим франкофонским земљама, бити предмет нових преводи-
лачких подухвата и ширих критичких промишљања и истраживања”.
зик, како претпоставља аутор, највероватније превео сам Боске. Ова песма се,
међутим, „не налази ни у једној Попиној збирци, нити је икада објављена у не-
ком нашем часопису или листу” а на српском језику се појавила читавих 28 го-
дина после свог француског превода и то у Сабраним песмама Васка Попе
објављеним 1997. године, под насловом „Мајка ведрина”, а у напомени њихо-
вог приређивача наводи се да је „испевана 1969. године”.
У поглављу под насловом О француским упливима нашао се рад „Па-
риска инспирација Десанке Максимовић” (нав. дело, 169–184) у коме аутор
анализира дело велике српске песникиње у светлу његове везе са француском
уметношћу.8 Песникиња је своје утиске, доживљаје и сусрете током боравака
у Француској изнела у три путописна текста који су објављени у њеној књизи
Празници путовања (Београд, 1972), о којима Јањић такође говори. 9
У раду „Бранко Миљковић и француска поезија” (нав. дело, 185–191)
Јањић истиче да је дело Бранка Миљковића „сразмерно доста проучавано, са
разних страна тумачено и осветљавано”, али је запостављено „сагледавање
песниковог дела у контексту европске литературе”. Наиме, у нашој критици и
историји књижевости мало пажње је посвећено „Миљковићевом односу пре-
ма француским песницима”, али „целовитијег приступа, међутим, није би-
ло”10, док је „питање рецепције Миљковићеве поезије у Француској” потпуно
игнорисано. На његово стваралаштво „снажно су, пре свих, утицали Валери и
Маларме”, али и надреалисти, Бретон и Елијар затим Рембо, Верлен, Сипер-
вјел, Шар и други.
Аутор истиче да је „природа односа нашег песника према Верлену и де-
лом, Малармеу, „у доброј мери већ осветљена”, али сматра да „већу пажњу на-
8
Десанка Максимовић, не само што је више пута боравила у Француској, од тога понај-
више у Паризу, него је добро познавала француску историју и уметност, волела француску
књижевност и, уоште, француску уметност, нарочито сликарство, познавала је и француски је-
зик. Не само да је волела и Париз, у који је први пут дошла у јесен 1924. године као француски
стипендиста, него је француска престоница, како показује Јањић, оставила траг и у њеном пес-
ничком и прозном стваралаштву.
9
На крају поменутог рада Јањић закључује: „Париз је, пре свега, представљао важну
етапу у уметничком сазревању песникиње. Он је унео нове мотиве, тонове и акценте у њену по-
езију, обогатио њено литерано дело. Остварења, којима је Париз био врело надахнућа Десанке
Максимовић, остају зато незаобилазни део њеног песништва” (нав. дело, стр. 184).
10
Везаност Бранка Миљковића за француске песнике је трострука. Он је био веома
плодан преводилац са француског језика. Не само да је на српски језик превео стихове тридесе-
так песника, од којих је већина и данас славна, него спада „у ред наших највећих преводилаца
француске поезије”, „а неки његови преводи, односно препеви, спадају у врхунска остварења
преводилачке уметности”. Миљковића у везу са француском поезијом доводе „и бројни прика-
зи, есеји, чланци које је објављивао у разним нашим листовима и часописима од 1955. до краја
1960. године” (нав. дело, стр. 187). Трећа и најважнија димензија „односа Бранка Миљковића
према француским песницима” јесте његова дубља повезаност „са корифејима француске мо-
дерне поезије”, неоспорна блискост „њихових поетика и песничких остварења” (нав. дело, стр.
189).
ших аутора, компаратиста у првоме реду”, заслужује питање афинитета нашег

песника према Елијаровој, поезији, а „подстицајне теме могле би бити и упо-
редно посматрање песничких светова и откривање дубине духовне сродности
Миљковића и […] Шара и Сипервјела”.11
Својом књигом КЊИЖЕВНА ПРЕПЛИТАЊА: огледи и записи о францу-
ско-српским књижевним везама, која се чита без даха и са радоћу и ужи-
вањем, која плени мноштвом информација и ауторових суптилних анализа и
запажања, Душан Јањић нам је показао да је српска књижевност не само пове-
зана са француском него и њоме дубоко прожета, али и да су, што је посебно
важно, српска књижевност и српски књижевници оставили неизбрисив траг у
француској и франкофонској књижевности и култури, траг који још увек није
довољно проучен. Овде треба додати податак да у Јањићевој књизи – осим са
књижевницима о чијим делима читају, читаоци „другују” са још око 400 дру-
гих књижевника, књижевних историчара, теоретичара и критичара. А чиње-
ница да српски књижевници и посленици писане речи у Јањићевој књизи
„другују” са 269 страних књижевника и књижевних посленика најбоље по-
тврђује, да се послужимо речима самог аутора, вредности и ширину зрачења
српске књижевности.
Отуда се с разлогом може закључити да књига Душана Јањића КЊИЖЕВ-
НА ПРЕПЛИТАЊА: огледи и записи о француско-српским књижевним везама
представља изванредан допринос како српској романистици тако и србисти-
ци, односно проучавању српске књижевности.12
11
Интересовање нeког од наших аутора могла би да побуди и, у по нечему, слична суд-
бина два млада песника, Рембоа и Миљковића, који су, на врхунцу стваралачких моћи, […],
прекинули свој песнички пут”. Потпунијем осветљавању стваралаштва Бранка Миљковића до-
принела би сва поменута истраживања, али и истраживање рецепције Миљковићеве поезије у
Француској, коме би, како наглашава аутор, „без одлагања” требало приступити.
12
Приказ је примљен 31. октобра 2012, а је прихваћен за објављивање на састанку Ре-
дакције Зборника одржаном 21. новембра 2012.
УДК: 326.723(497.115)(049.32) ; 316.334.56(049.32)
ИД: 195296780
Приказ
АСС. ИВАН М. БАШЧАРЕВИЋ1

Филозофски факултет Универзитета у Приштини
са привременим седиштем у Косовској Митровици
Катедра за социологију
У СУСРЕТ ПОЛИТИЧКИМ ГРАФИТИМА

У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
Радомир Ђорђевић: Град и графити – политички графити у северној

Косовској Митровици, Косовска Митровица, Универзитет у Приштини – Фи-
лозофски Факултет Косовска Митровица, 2011, стр. 140.
Социолошка монографија Град и графити – политички графити у се-

верној Косовској Митровици проф. др Радомира Ђорђевића, резултат је ем-
пиријског истраживања политичких уличних графита у одређеном простор-
но-временском оквиру. Аутор је, наиме, као просторни оквир истраживања
одабрао Косовску Митровицу и још прецизније, њен северни део претежно
насељен становништвом српске националности. Чини се да то није урадио слу-
чајно. Наиме, као добар познавалац друштвених прилика на Косову и Мето-
хији и нарочито градског насеља које је и било предмет овог истраживања,
проф. Ђорђевић је настојао да кроз квантитативну и квалитативну анализу
уличних графита, прикаже најпре њихов карактер, заступљеност и симболич-
1
ivanbascarevic@rocketmail.com
ки одраз, желећи да на тај начин прикаже, тренутно, у овом случају, политичко

расположење анонимних твораца графита, које би могло да послужи и као од-
раз општег политичког става грађана северне Косовске Митровице.
Као истраживач, проф. др Радомир Ђорђевић је приметио да се графити
као савремени урбани друштвени феномен најлакше препознају својом екс-
пресивношћу, естетиком и идејношћу, чиме се намећу као неформални
друштвени медиј. Аутор тиме прави разлику између графита који настају као
плод оних индивидуа које желе да тиме задовоље неке своје личне експресије,
нарочито уметничке, и оних графита који су одраз појединаца или неформал-
них друштвених група, који исписујући их исказују свој субверзивни карак-
тер, јер за основу имају различите политичке садржаје.
Аутор је монографију поделио у три целине. У првој, која се условно
може поделити на увод и један део теoријског оквира истраживања, приказан
је, најпре, кратак историјат Косовске Митровице од настанка до савременог
доба, као и социо-демографске и економске карактеристике овог градског на-
сеља у назначеном временском периоду. У другом делу, поред наставка тео-
ријског оквира истраживања који се односи на дефиницију и типологију гра-
фита, приказана је и квантитативна и квалитативна анализа садржаја
политичких графита у северној Косовској Митровици. На основу емпиријс-
ких налаза, аутор прави и њихову типoлогију, разликујући: 1. Графите о
Међународној заједници (НАТО, УНМИК, КФОР, ЕУЛЕКС), 2. Графите: на-
ционална опција – Србија, 3. Графите о Косову и Метохији, 4. Графите: ам-
блеми земље и политичких покрета и 5. Графите са именима национално-по-
литичких и историјских личности. Поред зaкључних разматрања, аутор нам у
поглављу Прилози приказује и фотографије готово свих политичких уличних
графита снимљених у северној Косовској Митровици а који су били предмет
овог истраживања.
Анализирајући политичке графите у северној Косовској Митровици ау-
тор луцидно закључује да они, због специфичне политичке ситуације на овом
подручју, преносе другачију поруку и да се разлукују од политичких графита
у осталим градовима централне Србије. Поред тога, евидентно је да се у завис-
ности од тога која је политичка групација на власти у Србији, формирају и не-
формалне социјалне и субкултурне групе у самом градском насељу, које и ис-
писују политичке графите у складу са политичком реалношћу. На тај начин,
аутор закључује да су у северној Косовској Митровици заступљене све врсте
политичких графита, што укључује и пропорционалну заступљеност свих по-
литичких опција у Србији. Такође, карактер појединих графита је до те мере
субверзиван да њихово постојање оправдава само одсуство легалне власти
државе Србије, док их страна власт вероватно не примећује, те из тог разлога
и не забрањује.
Иван М. Башчаревић: У сусрет политичким графитима у Косовској Митровици
Из тих разлога намеће се општи закључак да монографија која је пред

нама, пружа дубљи теоријски и емпиријски увид у актуелно друштвенополи-
тичко стање на северу Косова и Метохије, те да је то једна од њених основних
сазнајних вредности. Поред тога, пажљивом читаоцу не сме промаћи ни огро-
ман истраживачки напор који је аутор уложио припремајући ову студију, што
може послужити као парадигма свима онима који би своја истраживања усме-
рили у правцу разумевања и објашњења феномена политичких графита.2
2
Приказ је примљен 21. септембра 2012, а прихваћен за објављивање на састанку Ре-
дакције Зборника одржаном 21. новембра 2012.
ПРЕВОДИ
УДК: 28-768 ; 28-23-254
ИД: 195297548
Превод
РОВАН ФАЈЕРСТОУН1
ЏИХАД
Термин џихад (jihād) је, како у исламском свету, тако и на западу, по-
стао повезан са исламском верзијом „светог рата”, или прецизније, са рато-
вањем под божанским вођством. Попут практично свих религија од истока до
запада, ислам као верска заједница дозвољава рат под одређеним условима.
Као и код сваке друге религије, коначни ауторитет који одлучује о ступању у
рат јесте божанство. Ратове божанство може допуштати пре њиховог почетка,
или оправдавати након њиховог свршетка, а и не мора се десити ништа од тога.
У исламу Бог не води сваки рат и увек је, унутар муслиманског света, било би-
така и ратова између фракција које су водећи теолози сматрали неоправданим
од стране божанства. Исламска религијска литература садржи комплексне
дискусије о дефиницијама божански одобреног рата, одобрењима за сукоб са
непријатељем, дефиницијама непријатеља, сврси војног сукоба и тако даље.
Мада пророкова нормативна традиција (ḥadīth) у овим дискусијама служи као
један од извора за представљање божанског промишљања о овим питањима,
1
РОВАН ФАЈЕРСТОУН (Reuven Firestone) рођен је у Санта Роси, у Калифорнији, године
1952. Образовао се на Универзитету Антиох, Хебрејском универзитету и Колеџу Хебрејске
уније, где је магистрирао хебрејску књижевност године 1980. Тамо је постао и рабин, године
1982. Затим је прешао на Универзитет у Њујорку, где је докторирао на студијама арапског јези-
ка и исламским студијама, године 1988.
Од 1987. до 1992. предавао је хебрејску књижевност и водио програм наставе хебреј-
ског и арапског језика на Универзитету у Бостону. Године 1992. добио је Yad Hanadiv истражи-
вачко чланство на Хебрејском универзитету, где је провео годину дана изучавајући свети рат у
исламској традицији.
будући да свака од шест одобрених збирки садржи одељке („поглавља”) по-

свећене пророковим говорима и делима у вези са ратовањем а који се обично
називају „Поглавље о џихаду”, или „Поглавље о џихаду и походу”, обично је
Куран, сведочење о директном божанском откровењу пред пророком Муха-
медом, оно што се наводи као коначни ауторитет за утврђивање и верифико-
вање ратовања под божанским вођством.
Опсег и нијансе значења која су обухваћена термином џихад у Курану
биће разматрана у наредном тексту, но важно је најпре обратити пажњу на оно
што ова реч не значи. Џихад не значи свети рат, нити има икакву лингвистичку
повезаност са појмом ратовања. Две друге речи служе да означе ратовање и
рат у Курану: qitāl и ḥarb. Видећемо да је овај први термин у Курану уобичаје-
нији за означавање ратовања под божанским вођством, док други термин слу-
жи за означавање ступања у профани рат.
Арапски речници дефинишу основно значење корена речи jihād, (j.h.d.),
као улагање великог напора и предузимање изузетног труда, енергично и пре-
дано посвећивање некоме циљу. Специфичан облик корена од кога је изведе-
на реч џихад јесте глаголска форма која изражава неко узајамно деловање, или
деловање које се преноси на неки други ентитет. Стога џихад означава улагање
највећих могућих напора и способности у вези са нечим „другим”, што се
обично дефинише као „предмет неодобравања” и може бити све од конкрет-
ног, људског непријатеља до Сатане, или злих тежњи унутар самога себе. Џи-
хад тако може обухватити широк спектар значења и може бити примењен на
Професор Фајерстоун је 2000. године стекао чланство у Националној задужбини за ху-

манистичке науке, услед проучавања светог рата у јудаизму. Изабран је за сарадника на Инсти-
туту за напредне јеврејске студије и Универзитету у Пенсилванији, 2002. године. Још од 1993.,
радио је као сарадник, а затим као пуни професор средњовековног јудаизма и ислама на Колеџу
Хебрејске уније у Лос Анђелесу, где води Школу за дипломске студије Едгар Џ. Магнин.
Професор Фајерстоун је аутор дела: Journeys in Holy Lands: The Evolution of the Abra-
ham-Ishmael Legends in Islamic Exegesis (SUNY Press), Jihad: The Origin of Holy War in Islam
(Oxford University Press), Children of Abraham: An Introduction to Judaism for Muslims (Ktav),
као и многих чланака о јудаизму, исламу и упоредним студијама јудаизма, хришћанства и ис-
лама.
Своје чланке објављује у: The Journal of Semitic Studies, The Journal of Near Eastern
Studies, The Journal of Religious Ethics, The Journal of the American Academy of Religion, The
Journal of Jewish Studies, Jewish Quarterly Review, Judaism, Studia Islamica, The Muslim World,
The Encyclopaedia of Islam и у The Encyclopaedia of the Qur’an.
Рован Фајерстоун је често путовао на Блиски Исток и радио на интернационалном ра-
дио-пројекту „Глас Мира”. Живео је у једном израелском кибуцу, где је две године радио у
фабрици млечних производа. Тамо је био део разноврсних комитета и комисија које су истра-
живале јеврејско-муслиманске и јеврејско-арапске односе у Сједињеним Америчким Држава-
ма.
Професор Фајерстоун живи у Лос Анђелесу са својом супругом и троје деце.
Рован Фајерстоун: Џихад 435
различите врсте деловања. Лако може постати оптерећен религијом, јер пред-
ставља најосновнију етичку поруку религије, ону да човек мора настојати да
чини добро тако што ће надвладати зло.
Са друге стране, qitāl служи као технички термин за ратовање у Курану.
Коренско значење овог термина јесте „убити”, а qitāl је реч која стоји у истом
глаголском облику као и jihād, те означава узајамно деловање, или деловање
које се преноси на неки други ентитет. Ипак, qitāl није религијски термин, по-
пут џихада. Овај термин једноставно значи ратовање, то јест, заједничко на-
оружавање групе садругара и ступање у непријатељски сукоб против неке
спољашње групе. Мада се qitāl може ангажовати у религијске сврхе, може се
употребити и ради потпуно овоземаљских разлога. Не изненађује, стога, што
је оперативни термин ислама за ратовање под божанским вођством у ствари
религијски оптерећени термин jihād.
КОНТЕКСТУАЛНА ЗНАЧЕЊА ТЕРМИНА

JIHĀD, QITĀL И ḤARB
Став Курана према ратовању биће у потпуности размотрен у наредном

тексту анализом све три речи које овај чин у Курану изражавају. Ипак, с обзи-
ром на посебну важност џихада у савременом дискурсу, како међу муслимани-
ма, тако и међу онима који то нису, почећемо са детаљном контекстуалном
анализом овог богатог термина.
Мада је Куран писана књига, током историје је већини муслимана по-
знат као усмени текст. Створен је да би био изговаран и слушан унутар једне
усмене културе, те је, као и свако откровење, записан нешто касније током
своје литерарне историје. Његову поруку тако примају и слушалац и читалац.
Ова два процеса усвајања и конструисања значења су, наравно, другачија, јер
је овај други далеко више аналитичан. Но у оба процеса, појединачне речи,
комбинације речи и асоцијације откривају своја значења на читав низ начина.
Јасно је да се значење конструише углавном од речи и фраза у њиховим спе-
цифичним контекстима, али речи и фразе, а посебно често понављани идиоми
такође бивају код примаоца поруке подсвесно и инстинктивно повезани са
њиховом појавом, или појавом сличних појмова у другим контекстима. Значе-
ња у овим другим контекстима, стога, имају утицај на значење унутар контек-
ста који се анализира. Како би се, дакле, истински схватило значење речи џи-
хад, мора се испитати низ њених разноврсних облика и контекстуалних асо-
цијација.
Најједноставнија форма, jahd, појављује се у Курану четири пута, уну-

тар идиома aqsamū bi-’llah jahd aymānihim, што се преводи са „они који се за-
клињу Алахом, најтежом заклетвом” (6:109; 16:38; 24:53; 35:42). Увек се од-
носи на лицемерне невернике који, на један или други начин, тврде да би пра-
тили пророка уколико би добили аутентичан доказ, но ипак нису уверени.
Jahd унутар ове фразе која се понавља одаје значење по коме ови неверници
полажу заклетву у име Божије са нечим што може деловати као невероватна
искреност. Ипак, са становишта Курана, они су очито неискрени, јер у конач-
ној анализи не прихватају истину куранских знамења. Форма jahd се још јед-
ном појављује (9:79), опет у полемици упућеној против оних који веру поричу
(kuffār) и против лицемера (munāfiqūn). Термин се пак овде односи на одређе-
не послушне вернике, скромних средстава, који немају чиме другим да напуне
државне ковчеге од сопственог jahd, то јест, сопственог труда и способности.
Арапска граматичка времена у Курану не морају нужно означавати вре-
менски смисао на исти начин као што је то случај са европским језицима.
У случају jāhada, глаголског облика од кога се конструише реч џихад, облик
који се углавном означава као прошлост, или перфекат, често носи значење
енглеског партиципа садашњег: „онај ко енергично и марљиво улаже напор”,
као у Курану (9:19): „Зар сматрате да је онај који ходочаснике водом напаја и
који води бригу о Часноме храму раван ономе који у Алаха и у онај свијет вје-
рује и који се на Алахову путу бори (jāhada)?” Наставићу да означавам глагол-
ска времена онако како се она обично означавају у енглеским граматикама
арапског језика, но ове ћу ознаке користити ради разликовања облика, а не
разликовања времена у Курану. Ознаку „перфекат”, у тексту који следи, ко-
ристим само како бих (морфолошки) означио облик, а не као референцу на
уобичајено временско одређење.
Перфекатски облик jāhada у Курану готово се никада директно не одно-
си на борбу, нити на било какву врсту конфликта са неверницима (осим у
9:88, видети даље у тексту). Обично се појављује у једном од три контекста: у
односу на живот после смрти (2:217–18; 3:142; 16:108–10; 29:6–7, 68–9), као
једна од одређеног броја референци које се односе на искреност у вери, или
искреност у припадности заједници верника (у свим већ наведеним ајетима, а
и у 8:72, 75; 9:16, 19, 20; 49:14–15), или као референца на притисак породице
да се остане ван заједнице верника (29:8; 31:14–15). У првој контекстуалној
категорији, они који улажу напор доведени су у контраст са онима којима је
предодређен наредни живот у паклу. Дистинкција постаје идиоматска: они
који напор улажу истичу се међу онима који су „осуђени на ватру”, „губитни-
цима”. У другој категорији, улагање напора је један од бројних дескриптора
који осликавају религијски интегритет верника. У последњој од наведених

контекстуалних категорија (породични притисак да се прихвати политеизам),
Бог заповеда бригу и поштовање према родитељима (упоредити са Излазак
20:11; Књига закона поновљених 5:15) сем ако „те они буду наговарали да Ме-
ни некога равним сматраш, о коме ти ништа не знаш”.
Jāhada се у перфекатском облику често укључује уз друге вербалне од-
реднице припадности: „Они који вјерују и који се иселе и боре на Алаховом
путу” (нпр., 2:218; 8;72, 74; 9:20; слично у 16:110). Када се говори о онима који
се боре и који су се иселили, реч је о посебној групи верника коју дефинише
емиграција (hijra, стога су они muhājirūn) са Мухамедом из Меке у Медину.
Глаголи у овој репетативној глаголској синтагми срећу се у облицима прошло-
га времена, но њихова важност лежи у томе што указују на искреност верника.
Верник је, стога, особа која верује у Бога и Његовог пророка и која је довољно
снажно подржавала пророка да напусти свој дом у Меки зарад несигурне бу-
дућности у Медини, те која улаже велики напор да би пратила божански
утврђен пут заједно са свиме што такво посвећење изискује.
Било да се ради о „перфекатском”, или неком другом облику, jāhada се
често појављује као део идиоматске фразе, пропраћено са „на Алаховом путу”
(fī sabīl Allāh, понекад преведено као „на путу Божијем”, или „за веру”, увек се
односи на ислам и носи значење посвећености вери). У овој комбинацији, тер-
мин означава ревносно упуштање у религијски дефинисане чинове. Фраза „на
путу Божијем” прати и неке друге глаголе, од којих је за ову дискусију најваж-
нији qitāl2. Џихад на путу Божијем и qitāl на путу Божијем нису синоними.
Qitāl на путу Божијем је верски оправдан рат. Џихад на путу Божијем може
подразумевати верски оправдан рат, али обухвата и шири спектар оправданих,
или неопходних верских чинова. Можда овај термин најбоље може бити де-
финисан као верски активизам.
Ни у једној од три горе наведене категорије перфекатски глаголски
облик jāhada није повезан са агресијом против неверника или непријатеља. Је-
дини изузетак (9:88) појављује се унутар једног дугачког одељка (9:73–89),
огорчене жалбе против оних који веру поричу (kuffār) и лицемера (munāfiqūn).
Ту се jihād појављује у свим својим глаголским облицима који се могу про-
наћи у Курану. Оваква општа тенденција није случај када се глагол појави у
облику имперфекта, или императива. У овим облицима, jāhada се повремено
2 Борба (qitāl) на путу Божијем је најчешћи глагол спојен са фразом на путу Божијем,
који се у Курану сусреће дванаест пута. Џихад на путу Божијем појављује се осам пута, као и
пресељење на путу Божијем. Улагање личних ресурса појављује се седам пута, а бити убијен
се појављује три пута. Тужбалице, или жалбе на људе који су скренули са пута Божијег
појављују се чак двадесет пута.
појављује као израз уопштеног верског пијетета, као улагање напора „на путу
Божијем” (видети 5:35, 54), али преовладава у изразу, „борити се залажући
иметке своје и животе своје” (bi-amwālikum wa-anfusikum, који се преводи још
и као „својим иметком и самима собом”). Овај пропратни идиом обично се
појављује у агресивном, милитантном контексту, као у 9:41: „Крећите у бој,
били слаби или снажни, и борите се на Алахову путу залажући иметке своје и
животе своје” (видети 9:41–4, 73–89, где се идиом појављује три пута), но у
свим случајевима где се овај израз проналази, контекст је жалба на оне који
више воле да остану у залеђини док други крећу у борбене кампање. На при-
мер у 9:81: „Они који су изостали иза Алахова Посланика веселили су се код
кућа својих – мрско им је било да се боре на Алахову путу залажући иметке
своје и животе своје.” Понекад се императив jāhid појављује самостално, као
израз агресије (9:73, 86; 66:9). У имперфекту се једном појављује у агресивном
контексту уз комбинацију два израза, „на путу Божијем” и „залажући иметке
своје” (9:81), након чега се понавља у тој комбинацији, али у контексту који
није агресиван (61:11). Повремено се имперфекатски облик појављује неза-
висно, у контекстима који нису агресивни (22:78; 29:6).
Именски облик, jihād, појављује се у Курану само четири пута. Једном
се појављује унутар агресивног контекста, у комбинацији са императивом
(25:52): „Зато не чини невјерницима уступке и Кур'аном се свим силама про-
тив њих бори” (jāhidhum bihi jihādan kabīran), а затим још једном у сличној
комбинацији, али у контексту који није агресиван (22:78): „И борите се, Алаха
ради, онако како се треба борити”, након чега се појављује још два пута у аг-
ресивном контексту и унутар другачијих комбинација речи (9:24; 60:1), где
очито указује на војни сукоб са непријатељима. Форма партиципа, mujāhid(ūn/
īn), појављује се у два контекста, оба милитантна (4:94–6; 47:31). Први пример
отпочиње изразом напада: „Када у бој кренете (idhā arabtum), на Алахову пу-
ту”, где се облик партиципа појављује три пута, укључујући како израз „на пу-
ту Божијем”, тако и „иметке своје и животе своје”. Други пример је мање очи-
гледно везан за битку, мада се у њему одражава војни сукоб против оних који
се противе Мухамеду.
Када се све узме у обзир, облици корена j-h-d у својим разноврсним ку-
ранским контекстима обухватају значења која сежу од великог личног напора
зарад генеричког верског пијетета до отпочињања, или потпомагања ратних
напора у име нове заједнице верника. Џихад је, стога, један веома изнијанси-
ран термин, чија су значења проширена интерпретацијом Курана, као и дру-
гом верском литературом која је настала након Курана. Због његовог основ-
ног значења, дубоког и потпуног личног напора, џихад је, посебно упот-
ребљен у фрази „на Алахову путу”, постао оперативан термин за ратовање у

име ислама и муслиманске заједнице. Qitāl (qātala) се далеко чешће односи на
борбу, појављујући се неких шездесет и седам пута. Ипак, услед опсега рели-
гијских значења и контекста који су повезани са jihād у Курану, не би смело
бити изненађујуће што је рат у име муслиманске заједнице, чин који често ре-
зултује изванредним напором и лично жртвом у виду смрти на бојишту, почео
бивати идентификован са појмом jihād, а не qitāl.
Још један корен који означава ратовање, ḥ-r-b, такође може бити прона-
ђен у Курану, но он се много ређе појављује од qitāl и jihād. Попут већ описане
две речи, и ова се проналази у глаголском облику који означава узајамно де-
ловање, или преношење деловања на неки други ентитет (ḥāraba). У случају
пак ḥāraba, које се само два пута појављује у Курану (5:33; 9:107), ратовање
је потпуна супротност појму jāhada, јер је управљено против Бога и Његовог
пророка (man ḥāraba ’llaha warasūlahu). Ратовање је означено са ḥāraba, да-
кле, не може бити одобрено од стране Бога. То никада не може бити „свети
рат”. Ипак, именица ḥarb разликује се од именица jihād и qitāl по томе што се
не појављује у облику који означава узајамност, или преношење деловања.
Уместо да значи „борба”, или „војевање”, налик на герунде jihād и qitāl, ḥarb
једноставно значи „рат”, без обзира на то да ли је то свети, или профани рат,
на пример у 8:57: „Ако се у борби с њима сукобиш (fa ’imma tathaqafannahum
fi ’l- ḥarb), тако их разјури да се опамете они који су иза њих!” (упоредити са
2:279).
КУРАНСКА МИЛИТАНТНОСТ У
ИСТОРИЈСКОМ КОНТЕКСТУ
Као и у случају хебрејске Библије, Новог завета и других примера бо-

жанског писма, Куран је откриван у полемичком контексту. Један од фунда-
менталних феноменолошких аспеката божанског писма јесте његов раритет,
чему сведочи и историја спасења три велике гране монотеизма које су за со-
бом оставиле света писма и потичу од Аврама. Бог може подарити откровење
својим створењима путем разноврсних средстава, но званично и вечно записа-
но саопштење о откровењу у облику Светог писма јесте нешто изузетно. Дру-
гачије речено, мора постојати изузетан разлог да би Бог прекршио природан
ток природе тако што ће одређеном делу човечанства подарити (писани) изве-
штај о божанској вољи.
Продирање оваквих размера у ток људске историје дешава се само услед
изузетних околности, а у сваком случају писаног откровења претпоставља се
да Бог директно комуницира са човечанством како би покренуо велику про-

мену у понашању, или вери. Никакав документ није револуционаран колико
једно Свето писмо. Оно изискује промену у име најмоћнијег постојећег бића,
са више ауторитета и од највећег људског владара, са више моћи од највели-
чанственије армије. Но, код сваког таквог откровења, историја спасења која
окружује откровење посебно наглашава колико је већинској популацији било
тешко да препозна божанску реч. Са сваким писаним откровењем, само ужи
круг елите безусловно прихвата реч Божију, те задатак те елите постаје да пре-
несе ову реч човечанству у ширем смислу.3 Услед природне људске тенден-
ције да се одупире позивима на радикалне и безусловне промене, Свето писмо
је по самој својој природи полемичко. Оно кажњава, умољава и прети. Када се
суочи са људском тврдоглавошћу, под одређеним историјским условима, оно
заповеда ратовање.
Ови историјски услови се веома очито проналазе у случајевима два Све-
та писма, хебрејске Библије и Курана, но недостају у два друга, Новом завету
и Талмуду. Овај други пар је настао у историјском окружењу којим је домини-
рала политичка и војна моћ Римског царства. Две заједнице које су говориле у
име ових писаних откровења развијале су се под чизмом Рима, затекавши себе
без икакве наде да војно надвладају конкурентне, савременичке етничке и
верске политике. Њихова писма су, свакако, изразито полемичка, али су има-
ла тенденцију да не заступају божански оправдан рат. Једноставно, такав би
рат био превише захтеван у смислу политике и људства, мада су замисли све-
тога рата касније успешно конструисане унутар тих заједница, онда када су
околности омогућиле овакав развој.
Са друге стране, хебрејска Библија и Куран су настајали у окружењима
у којима су племенске заједнице сличних војних капацитета и углавном једна-
ких могућности редовно међусобно ратовале. Прво писмо настало је током
првог миленијума пре нове ере, на античком Блиском истоку, а друго је наста-
ло у Арабији, у шестом веку нове ере. Борба је била редован и уобичајен део
племенског живота у оба контекста. Стога, када је изронила нова заједница,
независног идентитета, било је за њу природно да се упусти у војни сукоб са
другим групама. Када је та заједница дефинисала себе као супротстављену
другим заједницама на основу религијских појмова који обухватају веру у јед-
ног, великог Бога и божански откривено Свето писмо, дозвола, па чак и охра-
бривање рата били су омогућени управо тим Богом и кроз то Свето писмо.
3
Ова шема је „идеално-типолошка” феноменологија писаног откровења. Нарација која
приповеда о предаји хебрејске Библије („прескриптуралног писма”) и реакција на њу нешто је
другачија, због тога што хебрејска Библија настаје у светлу писмене делатности из једног ра-
нијег живота, која можда најбоље може бити описана као национална књижевност.
Ова кратка шема представљена је овде како би пружила контекст за ми-

литаристичке ајете Курана. Свако од четири Света писма која су овде помену-
та садржи полемички материјал, чији су неки елементи јако деструктивни.
У сваком светом писму бачена је одређена кривица на непријатељске споља-
шње силе, док је остатак полемике сачуван за конкурентне фракције унутар
већих верских заједница. Чини се природним феноменом религије која посе-
дује сопствено Свето писмо да се кроз то писмо представљају и артикулишу
гнев и презир који су искусиле новостворене заједнице приликом сопствене
битке зарад стицања признања. Унутар историјског контекста касне антике,
опстанак је од новонастајућег хришћанства и рабинизма изискивао да своју
милитантност искажу на начине који неће заправо подстицати на наоружа-
вање. Чини се да је Куран, са друге стране, попут хебрејске Библије пре њега,
настао унутар историјског контекста који не само да је омогућавао, већ је и
изискивао одређену милитантност ради опстанка.
Приликом читања Курана наилази се на различите облике изражавања
конфликта и полемике. Свеприсутне референце и елиптична нарација о анти-
чким пророцима по правилу представљају приче у којима се Божији послани-
ци суочавају са неверним и непоколебљивим политеистима, који неетичко по-
нашање комбинују са порицањем монотеизма. Понекад се народ упушта у на-
сиље унутар самога себе. Често смрћу прете пророку који им је послат.
Неизбежан резултат свега тога јесте божански одређена казна и уништење не-
верника, али и опстанак пророка и било каквих преосталих верника који би,
можда, послушали његову поруку. Ово су приче које осликавају античка вре-
мена, али служе као алегорије за садашњост у Курану. Мухамед је пророк који
је порицан и коме је претио сопствени народ. Његове кампање против сопс-
твених (и Божијих) непријатеља божански су одобрене, јер, уколико до про-
мене не дође, арапском народу је суђено да се суочи са истом судбином коју су
отрпели и многи народи пре њега. Уколико не прихвате божанску вољу, онак-
ву какву ју је пророк уобличио, срешће се са неизбежним, болним уништењем
путем ватре и сумпора, земљотреса и других, покренутих од Бога, катастрофа.
Приче о античким пророцима служе као подлога за куранску сада-
шњост, а та садашњост је приказана као време за радикалну промену – са по-
литеизма на монотеизам, од злобе и деградације до моралности и правде. Свет
је описан бинарним терминима, уз новог пророка који тврдоглавом народу
пружа једну и једину прилику да из таме изађе на светло. Овај је сценарио за-
право типолошки сценарио за настанак религије. У њему се новонастајућа
верска заједница суочава са жустром опозицијом установљене религије, те се
стога мора борити за свој успех.
Ради успеха, сваки појединац унутар нове верске заједнице коју Куран
представља мора да се упусти у џихад. Ово, како је раније назначено, означава
настојање да се заједница верника подржава на различите начине: од покази-
вања верске оданости кроз одређене типове понашања и ритуале, снабдевања
заједнице материјалним ресурсима и политичком подршком, па до упуштања
у војне сукобе са непријатељима. Све ово је џихад на путу Божијем.
ОПСЕГ КУРАНСКИХ ОДРЕДБИ О РАТУ
Куран пружа низ погледа на односе са непријатељима новонастале му-

слиманске заједнице, који сежу од позива на игнорисање оних који поричу
истину о Богу и његовом пророку (6:106), преко проповедања пред њима
(16:125), па до њиховог убијања (2:191). Многи међусобно противречни ајети
проналазе се у десетинама поглавља, унутар разноврсног тематског и стилског
контекста. Како може бити примећено из ајета који су управо наведени, чини
се да су многи међусобно супротстављени, те су и традиционални муслиман-
ски, а и западни научници проналазили читаве низове значења и политика које
су сматрали вредним проучавања и коментарисања. Следи пример неких од
уобичајених таквих ајета, распоређених у опште категорије.
Ајети који нису милитантни

5:13 Али зато што су завјет свој прекршили4, Ми смо их проклели и ср-
ца њихова окрутним учинили. Они су ријечи с мјеста на којима су биле ук-
лањали, а добар дио онога чиме су били опомињани изоставили. И ти ћеш
код њих, осим мало њих, непрестано на вјероломство наилазити, али им
опрости и не карај их! – Алах, уистину, воли оне који чине добро.
6:106 Ти оно што ти Господар твој објављује слушај – другог бога осим
Њега нема! – и могобошце (al-mushrikīn) избјегавај.
15:94–5 Ти јавно исповиједај оно што ти се наређује и многобожаца се
окани, Ми ћемо те ослободити оних који се ругају.
16:125 На пут Господара свога мудро и лијепим савјетом позивај и с
њима на најљепши начин расправљај! Господар твој зна оне који су залу-
тали с пута Његова, и Он зна оне који су на Правоме путу.
4
Претходни се ајет односи на Децу Исраилову.
Ограничења борбе (или борба услед самоодбране)

2:190 И борите се на Алаховом путу против оних који се боре против
вас, али ви не отпочињите борбу! (walā tadadū) – Алах, доиста, не воли
оне који заподијевају кавгу.
9:36 Број мјесеци у Алаха је дванаест, према Алаховој Књизи, од дана
када је небеса и Земљу створио, а четири су света; то је права вјера. У њи-
ма не гријешите! А борите се против свих многобожаца, као што се они
сви боре против вас5; и знајте да је Алах на страни оних који се од Алаха
боје и гријеха клоне.
22:39–40 Допушта се одбрана онима које други нападну6, зато што им
се насиље чини – а Алах је, доиста, кадар помоћи – онима који нису ни
криви ни дужни из завичаја свога прогнани само зато што су говори-
ли:„Господар наш је Алах!”
Конфликт између Божије заповести

и реакције народа
2:216 Прописује вам се борба, мада вам није по вољи! – Не волите не-
што, а оно може бити добро за вас; нешто волите, а оно испадне зло по вас.
– Алах зна, а ви не знате.
3:156 О вјерници, не будите као невјерници који говоре о браћи својој
када оду на далеке путе или када бој бију: „Да су с нама остали, не би умр-
ли и не би погинули” – да Алах учини то јадом у срцима њиховим; и живот
и смрт Алахово су дјело, Он добро види оно што радите.
4:75 А зашто се ви не бисте борили на Алаховом путу за потлачене, за
мушкарце и жене и дјецу, који узвикују: „Господару наш, избави нас из
овога града, чији су становници насилници, и Ти нам одреди заштитника
и Ти нам подај онога ко ће нам помоћи!”
9:42 Да се радило о плијену надохват руке и не толико далеком походу,
лицемјери би те слиједили, али им је пут изгледао далек. И они ће се за-
клињати Алахом: „Да смо могли, доиста бисмо с вама пошли”, и тако
упропастити сами себе, а Алах зна да су они лажљивци.
Ајети који снажно заступају рат зарад Божије вере

(безусловни рат)
2:191 И нападајте такве где год их сретнете и прогоните их оданде ода-
кле су они вас прогнали. А fitna7 је теже од убијања! И не борите се против
5
Kāffatan. Или, „Борите се против многобожаца током свих [ових месеци] баш као што
се они боре против вас током свих [њих].” По једном другом тумачењу, „Ступајте у борбу са
многобошцима као један, баш као што они ступају у борбу против вас као један.” Тешко је
утврдити на шта се тачно односи kāffat.
6 Или „онима који су нападнути”. Разлика између активне и пасивне форме глагола за-
виси од једне мале промене у тексту.

њих код Часнога храма, док вас они ту не нападну. Ако вас нападну, онда
их убијајте! – нека таква казна буде за невјернике.
8:39 И борите се против њих док fitna не ишчезне и док само Алахова
вјера не остане. Ако се они окане – па, Алах добро види шта они раде (упо-
редити са 2:193).
9:5 Када прођу свети мјесеци, убијајте многобошце гдје год их нађете,
заробљавајте их, опсједајте и на свакоме пролазу дочекујте! Па ако се по-
кају и буду молитву обављали и зекат давали, оставите их на миру, јер
Алах заиста прашта и самилостан је.
9:29 Борите се против оних којима је дата Књига, а који не вјерују ни
у Алаха ни у онај свијет, не сматрају забрањеним оно што Алах и Његов
посланик забрањују и не исповиједају истинску вјеру – све док не дају гла-
варину (al-jizya) послушно и смјерно.
9:73/66:9 О Вјеровјесниче, бори се (jāhid) против невјерника и ли-
цемјера (al-munāfiqīn) и буди према њима строг! Пребивалиште њихово
биће Џехеннем, а грозно је он боравиште.
Ови ајети се, заједно са многим другим који се баве односима према не-
верницима, појављују у различитим сурама и у различитом контексту. Не само
да ајети који се тичу односа према неверницима не показују никакав доказ би-
ло какве организованости in situ, већ се чине инконзистентнима, па чак и про-
тивречнима. Организацију ајета који су горе наведени обавио је аутор, а за-
право на њих могу бити примењени бројни различити принципи разврста-
вања, што би могло резултовати стварањем другачијих категорија од оних које
су овде дате. Чињеница је да је широк спектар гледишта на невернике, изло-
жен у Курану, проблематичан и тежак за тумачење. Куранско становиште пре-
ма неверницима је инконзистентно, па понекад и противречно, што можда
предлаже да је његов извор неконзистентан и противречан, а то је нешто што
је немогуће за једно свемогуће и свеприсутно монотеистичко божанство.
Овај је проблем представљао терет и раним муслиманским изучаваоци-
ма Курана, који су наизгледну противречност унутар свога Светог писма изна-
шли недопустивом. Решење које је из тога проистекло било је да се откровење
пореди са настајућом Мухамедовом биографијом. По овој шеми, сматрало се
да су ајети који уређују понашање према неверницима бивали откривани по
једној посебној хронологији. Ранији ајети су позивали на смиреност и пропо-
вед, или су се можда супротстављали онима који су порицали Мухамедово
пророштво и веру коју је он представљао. Са јасним циљем, они нису заступа-
ли милитантност према Мухамедовим непријатељима. Како је време пак те-
7
Дословно „искушење”. Превод речи fitna има тенденцију да буде подешаван како би
одговарао контексту. „Злостављање” се обично користи као превод у овом случају, мада га мус-
лиманска егзегеза дефинише као многобоштво, или неверништво у другим ајетима.
кло, откровења су постајала све агресивнија. Овај пораст непријатељства може

се довести у везу са растом величине и моћи верске заједнице.
У раном периоду, док се и даље налазила у Меки, растућа заједница вер-
ника била је слаба и могла је само игнорисати оне који су се супротстављали
њој и њеној новој религији. Како је Мухамедово самопоуздање расло, заједни-
ца се могла упустити у расправу са својим противницима. Могло се отпочети
са проповедањем пред њима. Но, та је заједница остала слаба, те је трпела како
вербална, тако и физичка понижења у рукама својих непријатеља у Меки.
Није имала моћ да се одбрани. Напокон, била је прогнана из свог меканског
дома да уточиште пронађе у насеобини Медине.
У Медини је заједница верника била слободна од непосредне физичке
претње својих меканских непријатеља. Заједница је бројчано расла, а њена
моћ се повећавала под заштитом Медине. У том тренутку, откровења су поче-
ла да одобравају борбу ради одбране заједнице. Како је заједница расла у пог-
леду моћи и бројчаног стања, откровења су наставила да упоредо еволуирају.
Следећа фаза била је она у којој је верској заједници омогућено да започне на-
пад, но само против познатих непријатеља и са јасним правилима сукоба. Ово
је, вероватно, значило традиционалну забрану ратовања током одређених ме-
сеци у години, као и поштовање других преисламских обичаја. Напокон, како
је заједница постајала све јача, политички и војно, заповеђено јој је да иступи
и бори се против својих противника где год да их може пронаћи, како би
остварила доминацију над арабљанским регионом, где је била смештена.
По овом тумачењу, оно што је најпре изгледало конфузно и противреч-
но унутар Курана, заправо је постало сведочење о великој мудрости Бога, који
је промућурно водио Свог пророка и заједницу. Док је агресија могла бити
опасна и самоуништилачка, била је забрањена. Када је постала успешно сред-
ство за изградњу заједнице, била је одобрена, а затим и све више заговарана.
То је решило проблем контрадикције. Ранији ајети откривани су како би во-
дили пророка и његову заједницу у складу са тренутним потребама, но Бог је
намерио да они буду само привремени. Суспендовани су откривањем ка-
снијих ајета који су уобличили једно агресивније становиште. Било је природ-
но претпоставити да су каснији ајети поништили пређашње, што је постало оп-
ште правило. Циљ је, стога, био утврдити хронологију објаве.
Из ове потребе настале су две врсте литерарног рада током другог и
трећег века по хиџри/осмог и деветог века по Христу. Прва, названа „окол-
ности објаве” (asbāb al-nuzūl), узимала је одређене ајете и њихове објаве рас-
поређивала унутар новонастајуће историје Мухамедовог живота. Друга, обич-
но називана „Они (курански ајети) који поништавају и који су поништени”,
идентификовала је одређене ајете који су наизглед противречили један друго-

ме и утврђивала који поништава, а који је поништен. Проучавање међусобног
поништавања, дерогирања ајета успешно се примицало решењу проблема на-
изгледне контрадикције, не само код ајета који се баве неверницима, већ и код
бројних других трновитих питања, попут наследног права, конзумирања алко-
хола и тако даље.
Проблем код овог решења питања наизгледне контрадикције, из пер-
спективе западне историографије, јесте што је оно циркуларно. Оно куранска
откровења распоређује у односу на биографију пророка, но пророчка биогра-
фија коју данас познајемо била је састављена углавном због самих проблема
који су везани за хронологију Курана. Сва три подухвата, утврђивање хроно-
логије објаве, решавање проблема наизгледне контрадикције путем теорије
поништавања и писање пророчке биографије путем сакупљања и организо-
вања усмене традиције, одвијала су се отприлике истовремено. Са намером
или без ње, сва та три подухвата су заједно деловала како би решила тешке
текстуалне и теолошке проблеме.
Ако се сада вратимо на питање односа према неверницима, сложићемо
се са примедбом да су организациони принципи који нису засновани на про-
рочкој биографији такође могући за примену на противречне ајете. Многа су
решења могућа. Један начин да се ајети организују, на пример, јесте у складу
са процесима формирања група. Растуће заједнице формирају се око вођства.
Иако је вођство харизматично, унутар заједнице постоји тенденција ка фор-
мирању мањих подгрупа. Ова подела се природно одвија услед разлике у по-
ловима, узрасту и других фактора. У случају новонастајућих верских заједни-
ца, ови фактори обично обухватају и различите приступе ритуалним актив-
ностима, навике у исхрани и друга очекивања, разлике у личном односу према
фракцијама унутар вођства, или одредбе о начинима на које појединци или
групе треба да се поставе према онима који не припадају тој групи.
Јасно је, на пример, да велики број ајета у неколико сура показује несла-
гање око тога да ли верници треба да предузимају војне подухвате против не-
верника (видети горе). Ајети попут 9:38–9 изражавају жалбу на велики недо-
статак ентузијазма код неких верника у вези са овим питањем:
„О вјерници, зашто сте неки оклијевали када вам је било речено: „Кре-
ните у борбу на Алахову путу!”, као да сте за земљу приковани? Зар вам
је дражи живот на овоме свијету од онога свијета? А уживање на овоме
свијету, према ономе на ономе свијету није ништа. Ако не будете у бој
ишли, Он ће вас на несносне муке ставити и другим ће вас народом замије-
нити, а ви Му нећете нимало наудити. А Алах све може” (Такође видети
3:156; 4:72–7).
Они који не желе да се прикључе кампањама описани су као себични,

бедни, или једноставно преплашени, те као да им недостаје вере. Прилично је
пак могуће да су имали алтернативне разлоге из којих су се опирали овом за-
хтеву нове религије. Можда су неки, као и током раног Исусовог покрета, би-
ли привучени пророку и његовој религији управо из квијетистичких, спириту-
алних разлога, те нису сматрали да је ратовање валидна активност за нову за-
једницу. Неки су, ако је по 3;167–8, устврдили да не знају ништа о борби.
Прилично је, стога, могуће да Куран потврђује чињеницу да млада зајед-
ница верника једноставно није установила свој заједнички став о томе како ће
третирати невернике, те је била подељена на фракције чија су гледишта арти-
кулисана кроз различите, чак и међусобно супротстављене објаве. Када би се
пред њима појавио проблем непријатеља који су желели да спрече успех нове
заједнице, неки су можда остајали мирни, чак и пацифистични, други су желе-
ли да се боре само у самоодбрани, а неки су били заинтересовани да пренесу
ратничку природу преилсамског племенског уређења у ново транспородично
„племе” (umma) верника. Јасно је да је, без обзира на начин на који су ове раз-
лике изражаване током развоја ислама, милитантно становиште постало до-
минантно. Милитантно становиште је затим кодификовано током периода
царства, када је божански ауторитет и оправдање за царске војске постало пи-
тање од велике важности за државу.
КУРАН И ЏИХАД У САВРЕМЕНО ДОБА
До краја трећег, односно по Христу деветог века, када је формативни пе-

риод ислама полако бивао привођен крају, већина муслиманских верских на-
учника прихватила је да су суштинска питања исламског права темељно испи-
тана и напослетку решена. Од тада па надаље, никоме нису признате неопход-
не квалификације за самостално закључивање (ijtihād) о правним питањима.
Биће дозвољено само тумачење и примена, и у најбољем случају интерпрета-
ција доктрине, онакве каква је већ установљена. Овај концензус ће до дана-
шњег дана бити артикулисан као „затварање капија иџтихада”.
Истина је пак да се независно закључивање по питању интерпретације
Курана наставило, на једном или другом нивоу, све до данас, те да је тренутно
јако активно. Потпуно иста питања, на пример, која су извор расправе и про-
мена на Западу имају утицаја и на исламски свет. У ова питања спадају улога
жене, влада, религија и држава, економија, а сасвим сигурно и џихад, као и од-
носи према неверницима. Као што је случај био и са религијским реформато-
рима који су трансформисали хришћанство и јудаизам током претходних раз-
добља, неки муслимани се данас упуштају у прилично независно тумачење

свога Светог писма. Резултати њихових напора су различити, без сумње, а то
је поготово случај са џихадом и односима према неверницима.
Мишљења о џихаду постала су изразито поларизована током последње
деценије. На једној страни налази се константна привлачност модерности уну-
тар знатног дела муслиманског света, док се на другој налази растућа милитан-
тна реакција против претње Запада. Екстремну милитантну интерпретацију
Курана око односа према неверницима артикулисао је Осама бин Ладен у
својој чувеној фетви издатој 23. фебруара 1998. године8, као и у другим кон-
текстима. Једно модернистичко тумачење одређеног броја истих ајета стигло
је до радикално другачијег закључка. Процес проналажења, обнављања и фор-
мирања личнога значења из ајета Курана наставиће се докле год Куран буде
постојао, јер је конструкција значења део суштине човечије бити, а примена
тог процеса на Свето писмо саставни је део религија са сопственим Светим
писмом.9
The Blackwell Companion to the Qur’ān (2006)
Превод: Никола Пантић10
8 Фетва је објављена у једним арапским новинама са седиштем у Лондону, Al-Quds
al-Arabī, 23. фебруара 1998. URL: http//www.library.cornell.edu/colldev/mideast/fatw2.htm. Пре-

вод на енглески: http//www.fas.org/irp/world/para/docs/980223-fatwa.htm.
9 Превод је примљен 27. октобра 2012, а прихваћен за објављивање на састанку Редак-

10
НИКОЛА ПАНТИЋ рођен је у Бањој Луци 1985. године. Студирао је на Филолошком фа-
култету Универзитета у Београду, на Одсеку за арапски језик и књижевност, где је стекао ди-
плому 2012. године. Тренутно живи у Београду
ТЕХНИЧКО УПУТСТВО
ЗА ИЗРАДУ РАДОВА
Формат датотека
Радови се шаљу у rtf, doc, или odt формату. Треба избегавати нови docx
формат, јер може доћи до губитка форматирања при уносу у програм за пре-
лом штампе.
Цртежи, карте, фотографије се достављају у посебним датотекама jpg
или tiff формату, у резолуцији већој од 150 х 150 тачака по инчу, иначе неће
бити унети у рад. Векторски цртежи неће бити унети у рад и треба их пре-
творити у битмапе.
Начин достављања рада

Радови се достављају у електронској форми на адекватном диску и у
штампаном облику. У договору са уредником, радови се могу послати елек-
тронском поштом. По пријему рада, уредник јавља аутору да ли рад испуња-
ва формалне услове за објављивање и које елементе ваља уредити.
Садржај
Молимо Вас да се строго придржавате одговарајућих упутстава над-
лежног Министарства и овог упутства. Рад за зборник Филозофског факул-
тета Универзитета у Приштини мора имати следеће елементе, написане сле-
дећим редоследом:
1. звање, титула, име, средње слово и презиме аутора; електронска адреса
у подножној напомени; година рођења у посебној напомени на крају рада.
2. афилијација (установа која се наводи мора бити правно лице; уколико
аутор ради на факултету, бележи се и катедра кад је то могуће);
3. наслов;
4. апстракт (сажетак);
5. кључне речи;
6. сам рад;
7. литература;
8. извори грађе (уколико је има);
9. резиме на страном језику; резиме има следеће елементе:
• име и презиме аутора, без титуле и средњег слова овог пута
(уколико су име и презиме написани латиницом, пишу се из-
ворно, са дијакритикама),
• наслов на страном језику,
• сам резиме (до 10% величине рада)
• кључне речи.
Рад неће бити прихваћен уколико недостаје неки од наведених елеме-
ната. Изузетак је резиме на страном језику, у договору са уредником, али уко-
лико резиме није преведен, мора се доставити резиме на српском језику.
Форма рада
Текстови на српском се куцају искључиво ћирилицом, уз употребу сти-
лова. Образац за израду радова можете добити од секретара редакције збор-
ника или уредника. Стилови у обрасцу су именовани тако да је њихова упо-
треба јасна сама по себи.
Уколико не користите образац – што није неопходно – морате водити
рачуна о следећем:
Словни ликови. Писмена која се користе морају бити у unicode стан-
дарду; радови писани нестандардним писменима неће бити прихваћени, јер
се мора плаћати њихова конверзија током припреме за штампу. У погодна
спадају: Times New Roman, Lucida Sans Unicode, Arial; могу се користити и
квалитетна писма доступна на интернету: Linux Libertine, било који од
DejaVu писама и било који од SIL словних ликова (Charis SIL, Doulos SIL,
Gentium plus). Све поменуте породице словних ликова су погодне за тран-
скрипцију дијалекатских текстова и за текстове из фонетике и историјске фо-
нетике.
Исто важи и за текстове са одломцима на грчком, црквенословенском
или старословенском. Предлажемо Вам да употребите једно од следећих пи-
сама за старословенски: Kliment Std, Damase, док Dilyan има словне ликове
за глагољицу. Сви ти словни ликови су бесплатни и могу се преузети са ин-
тернета или добити од уредника зборника.
Код текстова на старословенском, где је потребно писати сложене ком-
бинације дијакритика и слова, најбоље је обратити се уреднику.
Још једном Вас упозоравамо да не користите ascii или yuscii писма, као
ни власничке словне ликове.
Табулатор. Табулатор се не употребљава у тексту. Уколико имате текст
у две колоне, молимо Вас да направите одговарајућу невидљиву табелу.
Уколико желите да вам први ред пасуса буде увучен, у ворду отворите
„Format – Styles and Formatting” и са стране ће се појавити површина са сти-
ловима. Кликните десним тастером на „normal” и појавиће се ставка
„modify”. У новоотвореном дијалогу отворите „format – paragraph”, где мо-
жете подесити изглед вашег основног пасуса, од поравнања до размака. Први
ред се увлачи тако што у пољу „Indentation – Special” изаберете „First line”.
Техничко упутство за израду радова 451
Нумерисање. Нумерисање параграфа се не врши, као ни нумерисање

наслова и поднаслова. Наслови и поднаслови се синтаксички издвајају од
остатка текста, тј. не могу бити део реченице. Молимо Вас да адекватно
структуришете свој рад.
Наводници. У тексту користите немачке наводнике – какви се упо-
требљавају код нас. Пример за њих имате у овом зборнику. Уколико пишете
на страном језику, морате користити интерпункцију прилагођену том језику.
Пошто већина корисника не зна како да подеси наводнике у ворду, биће
довољно куцати двоструке наводнике, који се налазе изнад броја 2 на српској
тастатури. Једноструки наводник се налази испод упитника.
Прилагођени наводници се у ворду укључују под „tools” – „autocorrect
options”, након чега се укључује картица „autoformat”. Изабере се опција
„Straight quotes with smart quotes”. Уколико означите и опцију „Hyphens (--)
with dash (–)” добићете и црту уместо две узастопне цртице.
Цитати. Наводи се издвајају у нови пасус кад год је то могуће, и пишу
се под наводницима, не курзивом са изузетком стихова.
Табеле. Табеле морају бити једноставне, без боје и сенчења, и свака
мора имати наслове на језику рада и језику резимеа. Све табеле ће бити пре-
форматиране у зборнику, те нити треба да се трудите да изгледају као у збор-
нику, нити треба да им дајете посебан изглед. У једно поље ваља писати само
по један пасус.
Илустрације. Илустрације се не уносе у документ, већ се прилажу у по-
себним датотекама. У тексту само пишете наслов илустрације на месту на
ком треба да се налази, на језику рада и језику резимеа. Графикони остају у
тексту.
Вертикални размаци. Вертикални размаци се не уносе ручно, већ ауто-
матски или никако.
Стилови. Уколико користите сопствене стилове, именујте их тако да
њихова употреба буде јасна.
Наглашавање. Основно правило при писању је да наглашавате текст
онако како наглашавате и у говору. При наглашавању, најбоље је користити
курзив, док су црна и подвучена слова непожељна, и ваља их користити само
када је неопходно. Такође, избегавајте писање великим словима, чак и насло-
ва. Уколико имате потребе за више облика за наглашавање, користите их сле-
дећим редоследом: курзив, мала велика слова, мала велика слова курзивна,
други фонт, по могућству бесерифни, као што је аријал. Масна и црна масна
слова користите само уколико је то неопходно.
Све остало је слободно. Можете писати текст у величини која Вам одгова-
ра, ставити размак по свом нахођењу, и маргине какве год желите.
Дужина рада. Што се величине рада тиче, уколико прелази педесет че-
тири хиљаде карактера, молимо Вас да се консултујете са уредником и се-
кретаром редакције зборника.
Подножне напомене. Подножне напомене ваља уметнути аутоматски,
не ручно. У ворду за то постоји опција „insert – reference – footnote”.
Навођење литературе
Навођење литературе се врши по АПА стандарду. Такав избор омо-
гућава да користите аутоматске функције које постоје у ворду 2007, што знат-
но олакшава посао на изради литературе и омогућава поновно коришћење
референци. Обратите пажњу на следеће:
• парентезе у тексту се бележе ћирилицом, и понављају се испред
библиографске јединице; уколико не постоји референца на дело, не
наводите је. Парентеза се бележи на следећи начин:
• (Презиме, година: стр. број стране) [курзивом су обележене
променљиве, црним словима стални елементи искључиво
прегледности ради].
• Библиографска јединица – књига, наводи се на следећи начин:
Станишић, 2006: Станишић, В. (2006). Увод у индоевропску филологију. Београд: Чи-
гоја штампа.
• Уколико није наведена у тексту, изоставља се референца.
Структура је следећа: Презиме, година: Презиме, иницијал.
(година). Наслов дела. Место: издавач. [курзивом су обеле-
жене променљиве, црним курзивом стални елементи].
• Библиографска јединица – чланак из часописа, наводи се на следећи
начин:
Стојменовић, 2000: Стоjменовић Ч. (2000). „Фонетско-fонолошке одлике Службе и
Житиjа Стефана Дечанског (Дечански препис)”. У: Годишен зборник (књ. 26;
стр. 411–412). Скопје: Филолошки fакултет „Блаже Kонески”.
Уколико није наведена у тексту, изоставља се референца.
• Чланак из зборника се наводи на следећи начин (овде без референце):
Formigari, L. (1999). „Grammar and Philosophy in the Age of Comparativism”. У: Em-
bleton S. и Joseph J. E. (Ур.), The Emergence of the modern Language Sciences;
Studies on the Transition from historical–comparative to structural Linguistics in
honour of E.F.K. Koerner (стр. 3–12). Amsterdam: John Benjamins Publishing
company.
Техничко упутство за израду радова 453
Из ових примера можете видети који су обавезни елементи и који је

њихов начин форматирања. Уколико наводите документ доступан на интер-
нету, страну са интернета, молимо Вас да наведете датум када је та страна по-
сећена, или када је тај документ био доступан, текстом: страница посећена
датум.
Уколико не користите Ворд већ други процесор текста, или не упо-
требљавате рачунарски програм за цитирање, допунска упутства можете
пронаћи на страници: http://flash1r.apa.org/apastyle/basics/index.htm
Финалне напомене
Највише пажње треба поклонити елементима које рад мора садржати,
као и елементима које литература мора садржати. За помоћ можете се обра-
тити секретару редакције зборника или уреднику.
Зборник радова
Број XLII (1), 2012. godina
Лектура и коректура
Оливера Шолаја
Штампа
Graficolor
Краљево
Тираж
300 примерака
CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
93/94
ЗБОРНИК радова Филозофског факултета /
Универзитет у Приштини = Recueil de travaux
de la Faculté de philosophie / Université de
Priština ; главни и одговорни уредник Бранко
Јовановић. - Год. 20 (1990)- . - Косовска
Митровица : Филозофски факултет, 1990-. - 25
cm
Годишње. - Је наставак: Buletin i punimeve

të Fakultetit filozofik = ISSN 0351-3750. -
Преузео је: Зборник Филолошког факултета у
Приштини = ISSN 0354-7795. - Друго издање
на другом медијуму: Зборник радова
(Online) = ISSN 2217-8082
ISSN 0354-3293 = Зборник радова Филозофског
факултета - Универзитет у Приштини
COBISS.SR-ID 10455311

Zbornik Radova Mitorvica PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbornik Radova Mitorvica PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISSN 0354-3293

Филозофског факултета Универзитета у Приштини

Главни и одговорни уредник

Заменик главног и одговорног уредника

Секретари редакције: Милош Јанковић, асистент; Бобан Станојевић, лектор.

Научна критика, осврти, прикази

Техничко упутство за израду радова ............................................................. 449

ПРОФ. ДР МАРКО П. АТЛАГИЋ1

ФРАЊО ТУЂМАН КАО ВОЂА

Сажетак. Аутор на основу оптужнице Међународног кривичног суда за

Још у оптужници Међународног кривичног суда за бившу Југославију,

је одговоран за бројне злочине почињене у Хрватско-муслиманском рату у Ре-

У тачки 24 оптужнице напомиње се да је „на једном састанку одржаном

Јадранко Прлић, након што су прво разговарали о Хрватској Бановини, рекао

Фрањо Туђман је у својим идеалним пројекцијама полазио од тога да ће

Исељавању Муслимана (Бошњака) са оних подручја БиХ, што их је на-

година, и потребно је много труда и простора да би се откриле све битне од-

средно после „Олује”, 26. 8. 1995. године.

хрватског народа, савремене и независне Хрватске државе једном за вазда

себно жртве „Домовинског рата” 1991–1995. године. Ту своју идеју Туђман је

Туђман је Мира Баришића, убицу југословенског амбасадора у Сток-

Колики је Туђман био фашиста говори о томе и податак на основу кога

Оптужница Међународног кривичног суда за бившу Југославију, број. I T-04-74-I,

FRANJO TUĐMAN AS THE LEADER

CПEЦИФИКA, OCЛOЖEНИЯ И НEКOТOРЫЙE

Аннотация. В данной статье рассматрывается проблема формирования

Первой характерной чертой албанского национально-созидательного

происходило в других частях Европы, но и по отношению к аналогичным про-

ków 2003, c. 41.

Toruń 2004, c. 25.

ние сплочёнными массами вторглось в албанскую колыбель. Албанцы, прожи-

лой культурного застоя9. Когда христианские албанцы из диаспоры (особенно

menu povijest, т. 3, Zagreb 1999, c. 547.

черногорцами”10. Неизвестно, в какой степени это мнение разделялось тог-

записанных латинским алфавитом, появилось больше, чем за весь период с на-

towice 1998, c. 24.

лей, кроме той одной, которую Скандерберг проявлял – верности христианс-

ющими заслуги в осуществлении планов Австро-Венгрии17. Важнейшим из

Chlumecký, L. B. (1912). Österreich-Ungarn und Deutschlands Interessen an einem star-

banien, Österreichische Rundschau, 34, 1912, cc. 253–257.

Mirdita, Z. (1999). „U povodu knjige Noela Malcolma ’Kosovo. A Short History’”. У:

CПЕЦИФИЧНОСТИ, ПРОБЛЕМИ И НЕКИ

ПРОФ. ДР КАМЕНКО М. МАРКОВИЋ1

О СТВАРАЛАШТВУ НИКОЛЕ МАРТИНОСКОГ

Сажетак. У овом раду разматра се стваралаштво Николе Мартиноског али

ПОРЕКЛО, ЖИВОТ, ШКОЛОВАЊЕ

Никола Мартиноски започео је свој животни пут у једном од најсложе-

Године 1918. и 1919. Мартиноски је похађао српску гимназију, где завр-

(1880−1956), Георге Петреску (1873−1932) и Артур Верона (1868−1946).

Школовање у Школи лепих уметности у Букурешту, Никола Мартино-

Kолико је снажан утицај на Николу Мартиноског оставио Димитрие Па-

У сложеној, уметничкој клими Париза, Мартиноски је нашао своје узо-

„Јефимија” је била устројена по угледу на београдско Друштво „Цвије-

ПРВИ СКОПСКИ ПЕРИОД

Период од 1929. до 1933. године за Мартиноског је представљао значај-

влачи се уметниково непосредно интересовање за људско, за нека наличја

ДРУГИ СКОПСКИ ПЕРИОД

До 1936. године Никола Мартиноски је коначно формирао своју умет-

Франце Месеснел написао је рад, сагледавајући из угла интелектуалца

сликарства Николе Мартиноског код нас је и у томе, што је његов таленат

вић из Ниша, 1949. године.

Током четири ратне године, од 1941. до 1944, стваралаштво Мартино-

и: Р. Живановић, Карактеристичне и значајне појаве на првој изложби независних уметни-