Trideset i prvo poglavlje Francuska revolucija Mada nije bila ni jedini ni prvi potres koji je wanemirio stari poredak u Evropi krajem XVIMI veka, francuska revolucija je bila najupeéatljiviji i najznatajniji. Labila je u jedno} od najvetih, najmnogoljudnijih i najsnaznijih evropskih zemalja koja je za ‘mnoge predstavijala samo srediste kulture i civilizacije. Po svojim nagclima i praksi isla je mnogo dalje od ameritke revolu- cije, kako u polititkom tako i u drustvenom pogledu, Za razliku od ameritke, francuska evolucija je Sirila svoj uticaj i bila agresiv- nna, napadajuéi star poredak van granica Francuske kako u vojnom tako i u ideo- Jotkom smislu. Za dvadeset godina rata ona je pro- nela revolucionarne ideje irom Evrope, ‘unoseci promene u sve Krajeve do kojih je doprla. Njen se utica) profirio i do krajeva do kojih nisu dopre njene armije, Taj uticaj oseéao se dugo pose tih dogadaja 1 imao je odraza i u onim nacionalnim i demo- ratskim pokretima — liberalnim, radi- titkim — koji 6e domini- u poli stolea. Ona je za generacije predstavijala pravu slik nje strahovali, tako i 2a one koji prideljkival 'Ne postoji jedno, jednostavno objas- nje ovog velikog dogadaja jer sama revo- Heli nije bila jedan staueh) Ein Ona Je predstavijala dinamini niz dogadaja éi Je razvo) zavisio od medudejstva razliti Snaga i okolnosti. Nesumnjivo je najvadniji ‘od th faktora bila srednja klasa burzoazij pa se revolucija jednostavno moze sagledai Kao veta epizoda na poodmaklom putu razvitka stednjih klasa. One su predstav- Ijale nove, sve brojnije, va2nije i ambicioz- nije snage u drustve u borbi protiv. pos {ojetih vrednosti i institucija (politi¢kih, drustvenih i ekonomskih) koje su jo8 uvek postojale u uslovima i potrebama prethod- hog perioda. Iz nj je potekla vecina voda fevolucije, Ijudi koji su rukovodili njenim Skupétinama i komitetima. Oni su u »Dekla- facijio pravima éoveka« prikupili optuzbe tna ragun starog fezima i postavli principe hovog poretka. Oformili su nove institue ie, da bi na kraju od ovog novog retima Ima mane KOT ao bo Revolucija nije predstavl bor: 288 apsolutizma, Revolucija ne bi krenula svo- jim_putem bez delovanja nitih slojeva ‘drustva, seljaitva i gradskog proletariat Cesto je sudbina revolucionara sredne kla- njihova politika bila uslov- jena, ulogom drugih slojeva koji su po- Kretani nezadovoljstvom i teznjama koje nisu uvek bile istovetne sa teanjama stednjese dive i da ga podrazavaju. Teorije 0 bo- ganskom pravu i apsolutizmu odrazavale fu krajjevu moé. U skladu sa teorijom apsolutizma, sve snage drustva — zako- nodavna, izvrina i sudska — sjedinjavale fu se u samoj litnosti kralja, Samo na meni, rekao je Luj XV »potiva dreavna last. i samo od mene proizilazi vlast tog dvora... iskliueivo meni u potpunosti pripada zakonodavna vlast.« ‘Ustavno ogranigenje kraljeve moti nije postojalo. Nije postojalo bilo kakvo pred- Stavnitko narodno telo sa Kojim bi morao da saraduje ili kojem bi njegovi podanici polagali raéune. Odatle proizilazi da je kal bio odgovoran samo Bogu, ali je na zemlji on bio bog zastupnik i koristio se svojom vlaiéu na osnovu bozanskog prava. »Kra- Ijevski presto nije presto Goveka, veé samog Boga, tvrdio je u XVII veku teolog Bose ‘Do sedamdesetih godina XVIII veka stvarna slabost dvora bila je isto toliko vaana kao i njegovi veliki teoretski prohtevi. Jednim delom bilo je to pitanje karaktera, Sledbenici Luja XIV bili su slabije lignosti pa jeu viadavini nedostajalo efikasno Uupravijanje i Koordinacija koje je mogao dda obezbedi samo pravi viadar ili ministar uz évrstu podriku. Osim toga, postojao je otigledan pad u natiny viadavine kralja (ole métier du rois). Glavna slabost bila Je stalni nedostatak novea. Novéane tetkoce nisu bile posledica ekstravagantnih milje- nika i penzija koje su deljenc dokonim dvorjanima, mada je i to predstavijalo izu- zetan teret. Bila je to uglavnom cena niza sve skupliih ratova koje je Francuska vodila tokom poslednjih sto godina, Godisnji in- teres na dospele dugove gutao je skoro polovinu kraljevih prihoda. Tekuéi vojni rashodi koji su predstavijali sve veéu stav- ku, odnosili su jo8 éetvrtinu. Kraljevina je Samo u vreme mira, a i tada uz puno sreée, mogla da odoleva:bankrotstvu. Finansijske teSkoée bile su znak i uzrok slabosti, One nisu odrazavale nedostatak izvora u zemlji vot prvenstveno kraljeva rnemoé da ih bole iskoristi, poveéa ili da feorganizuje poreski sistem kako bi ga Utinioefikasnjim. Uticajne grupe | oblas uivale su privilegije, izuzeée od oporezi- vanja, a neke novosteéene province, ako- vane pays d'érats sa uspehom sb isticale Pravo pogadanja oko svog udela u opore- vanju, Mnogi gradovi it grupe u grad ‘ima bile su iuzete od tzv. fille (najvazni Jeg nepostednog.poreza) ili su ge plaéali Pod povoljnijim uslovima. Raniji nagin Koj » kralj primenjivao da bi stekao prihode — Stvaranje i prodaja ttula — stvoro je sada omilu’naslednih nosilaca titula, i2uzetih 86 odredenih poreza. Posredao oporezivanje preneto je ma brivaine kompanije, zakupee poreza, a ma zemlja bla je izdeljene mre2om pri- nis prepeeka gde su ubirane carinske promi akse Cra je imala oko deset rocenata zemlje y Francusko) pa 0 njeni Prodi ilk ogromni; medutim njen do- * Prihodima kralja bio je ograniéen na povremeni »dobrovolini prilogs. Plemstvo Koje je posedovalo oko dvadeset i pet pro- cenaia zemlje bilo je izuzeto od Wv. raille i, mada nije bilo izuzeto od drugih nepo- srednih poreza — capitation i vingtiéme — esto je uspevalo da se i2bori za povoljan razrez poreza. Porezi su uspeino prikup- Hani ali teskoée zbog zaostalost,stedenih prava ne samo Sto su predstavijali gubitak 1 prihodima, vee su teret poreza sve teze podnosili siromatni slojevi Cime su se po- Ye¢avali njihove te3koce i nezadovoljstvo. Carinske da2bine unutar zemlje usporavale su rast domaée trgovine i Sirenje nacional nih izvora. U ovakvom sistemu oporez vanja najbolje su prolazili sami sakuplja poreza Sredinom XVIII veka kraljevi ministri su bili u potpunosti svesni ovog. teSkog stanja. Postojali su planovi za reformu fiskalnog sistema, pokusaji das povlaséene klase ubede da se odreknu poreskih olak fica i ukine zbrka oko lokalnih granica pojedinaénih interes koji su ogranitavali porast nacionalnog bogatstva Svaki pokusa) da se uvedu takve re- forme nailario je na estoko protivlienje povlaiéenih, narotito plemstva, Izuzeée od poreza predstavijalo je novéanu vrednost Koja je bila iauzetno vazna za mnoge osiro- matcne seoske plemice. To je bilo oznaka Gruftvenog polozaja do kojeg, je. svima stalo. Plemstvo nije bilo volino da Srivuje Svojn stefena prava da bi zadovoljilo a Tutistigku monary, koja ih je iskljutila iz onog Sto su mnogi smatrali svojim isto- rijskim pravom: da uéestvuju w politi¢koj last U XVII veku dosio je do ofivljava- nja_aristokratije jer je plemsivo krenulo V protivnapad na kraljevski apsolutizam. Finansijske teSkoée dyora osamdesetih go- dina XVIII veka predstavijale su Sansu 2a aristokratju ‘Glavni zagovornici otpora reformama i Gore: Crie koji predstavta stari poredak stedtenk moll za'sve, vom se bor za sv sejak radi 2a sve, a advokat th sve shor pak, advoketi su inal vliki deo w revoluctt [Na prethodnoj strani: Marija Amtoaneta (1755-1793) 3a svojom decom: ond se Suprotstavila Nekerovio | Tirgoovim poktajinna da icrse fnansijsk reform monarhije. Njena nepopularnos u raneuskom narodu poveéata je ‘tpor prema Kram. Nacionains muce), Stak hon,napada na apsolutizam bili su parlament naro¥ito purlament Patiza, najznatyjni od jh dvanaest u kralievini. To su bi sudowi i domen povlaiéene sudske aristo- Keratije, inovnickog plemstva. U_jednoj sian njihova mot bila je veta od sudske ‘oni su zavodili sve kraljeve odluke 1 mogl su da stave prigovore na njih, Mada je kral) ‘mogao da odbaci njihove prigovore, oni « ipak predstavijali vazno oruzje otpora koje je moglo da bude izuzetno deloivorno Svaki nacrt koji se odnosio na privilegje izazivao je proteste parlamenata Udruient sa lokalnim stalezima u Bre- any i Langedoku i skupitinom svestenika, ‘oni su potetkom pedesetih godina XVIII veka, a zatim ponovo 1763, onemogueili zahteve za vetom fiskalnom jednakoscu Tokom iezdesetih godina XVIII veka dali su podrSku stalezima u Bretanji u njihovom ugotrajnom otporu kraljevom predcta niku. U toku ovog sukoba oni su {vedi da samo stale, stara skupitina koja se nije sastajala od 1614. godine, ‘mote odobn nove poreze. U naponu snage pred. kr: 5¥08 Zivola, Lu XV je prigutio parlameme 4 zatim ih ukinuo, take da su ajegovt mic nistri mogli da nastave sprovodenj reform, pak, Luy XVI je jednim od pruih na}. Eudnijthzakona tokom svoje, viadavine Sbnovio parlamente. Oni su nastavil da S€ suprotstavijaju sve do. 1788 Svtha postupaka parlamenata nije bila samo suprotstavjanje konsmim reformama 4 podrika sistemu privilegia, vec t nasto, Janye da se sve vise umanyt Ugled apsolu. Wizmu. Mada je njihov otpor podstaknut Sopstvenim interesom, oni su gu predstay- Vali kao odbranu slobode, ustavnostt zakona od napada despotske Krune’ Kada J ral) odbacio njhove primedte. a jot vile kada je ukinuo parlamente, bio je to samo dokaz njegove tiranije Uslovi u kojima su ont tzrazavall svoje proteste doprineli su da se upoznaju pojme. Mi ogranitene monarhije, predstavnichih institucija, osnovnih zakona t prava nacije Njihovo tumacenje bilo je. u stvart ogram eno: sloboda je znacila njhove privilege 4 predstavnicke institucije — tclo kojim br dominiralo plemstvo. Ons su utivalt po. rSku naroda. Bilo je to delom zbog vestog Publicteta | dobro’ organizovanih demon: Stracija, ali zbog toga Sto je napad na dex. Potizam imao odraza u narodu Slobods | Predstavnitke institueje, mada u rem smislu nego Sto su to zamishali parlament, bile su privlagne 2a sve one Koj su bit van povlaicenih klasa DruStveni poredak U ovom politi¢kom sukobu aristokratija je Yerovala da je javno mnenje ne njthovoy strani a prouv despotizma. Drustveno ne. zadovolistvo, s druge strane, doprinelo ye ddrukéijem grupisanjy snaga 290 Drusivo pod starim retimom bilo je u sustini aristokratsko® presti? | prvenstvo u drustveno) hijerashit pripadali su onima koji su bili poreklom plemici ili su posedo- vali neku tituly ili posede. Ove razlike su i zvaniéno ozakonjene tradicionalnim kon ceeptom drustva koje su saéinjavala tri sta leta: svestenstvo, plemstvo i ostali od kojih su prva dva utivala posebne privilegis. Neke privilegije plemstva bile su po- éasne kao na primer pravo nofenja maca U materijalnom smisiu bili su izuzeti od Plaganja tzv. ‘uille 1 povlaséeni u drugim vidovima neposrednog oporezivanja, Ple- ‘mié-zemljoposednik imao je pravo da kao senjer obavija sudske funkcije w vlastelin skim sudovima ida zadr2i naplagenu globu Bilo mu je dozvoljeno da ima izvesne mo- nopole na svom imanju, kao na primer muljage, za éije je koriSéenje dobijao nak- nadu, Imao je pravo na niz feudalnih da?- bina w obliku novéanih placanja — neka godiinja, a neka povremena — kao 1 na rad seljaka, Unutar plemstva postojale su razlike i Posebna obelezja; takva je bila razlika iz- ‘medu nekoliko hiijada velikih koji su pose vali Versay 1 sitnyih, esto osiromasenih Plemiéa w provincije. Postojale su i ruzlike vzmedu starijeg plemstva »po magus | é ‘novnigkog, pravosudnog plemstva »po odo. ‘nw. Za razliku od svih onih koji nisu spadali \ plemstvo, mali bro} od njih 400-000 imao J jednu zajednicku odliku: njima je po zakonu pripadio povlaiéeni polozaj u drustvu, Postojali su znaci, narotito od polo- vine XVIII veka, da su oni ave evrige dali svoj poloday iu potpunosti ga Konstili. Parlamenti su pokuali da sprete tlazak u svoje redove onima koji su vee bili plemickog porekla, Od 1781. nay- visa zvanja u vojsci bila su dostupna samo ‘onima koji su mogh da dokagu da potic generacija plemiéa. Oni su sve vile boljih polo?aja koji su ri dostupni i onima koji roda ali su zato bi aja ie bi nis il plemiekog mien Osamdesetih i biskuph, inten ski upravnici) 1 skore vi bill su plemckog rods, 0 Pod prom povets: nh 2votnh trotkova, pote cu ony otvorenie da Koriste wojevlastelinada nee va éak "po cen’ urodenj naswet Prava, sahtevajutl pe tom laceng Ortalih dugova Tred stale, nepovlatéena Kass, obvh: vatao ie vite od 98 dso: rancurkog ae novaiva, To isu bi plemis ait tenstvo “at su mogh da budy “bie "So drugo, Tres sale je predstavi gin kategorju, ane drufveny il cloven ea ast Nal nape oe vatao Je roku grup imucuik de ‘Oni su _uspeino ov ane Iumedu dvadesetih i osamde dina XVII veka obim trgoving Stranstvom je utrostrugen, Kolonia? fovina se povetala et pits indy! Protzvodnja se udvostrutita, cene wy itt 4 istovremeno se povetavan i viak tte Velike luke kao Sto su Marsch Bordo, dotivele su veliki napreda dovima i mestima ostvarivanje shih. projekata — eleguninih now fa Javnih trgova i vrtova, fetaita sant bilo je pratilac novostetenog borat Samo Veliki finansieri ko} su daya 9 zajmice eentralno} + lokalnim vaste” Poreznici na visokim polotajima mesh Su po bogatsivu prevaziti imuéne yet Koji su se bavili trgovinom sa ington” stvom i kolonijama, Industeija, kao i trgovina w remy patili su od tebkosa koje su ometae eke nomsku delatnost pod starim retimon carinske barijere u zembj,.vladiny po. Dish i esnafska ogranicena, Cat) 2 {akvim uslovima javljala su ve velika Pee duzeca zasnovana uglavnom na domarcy sistem Upravni i. profesionalni slojev koji su zauzimali male polozaje w sudovima i 6 novnistvu, zatim advokati, dokton | pte nisu po bogatstvu mogl da se mere po. slovnim Ijudima ali su zat0 bil mnogobtoy nits zuzetno sposobni — obrazovant stake ‘ut, prosveceni 1 ambiciozni. Iz tog soja Je, vile nego iz bilo kog drugog, pristupilo najyite Ijudi revolueji Bil su to hud oj! ‘Su upravijali njenim skupétinama 1 kom: {etima, oblikovali njeno. zakonodavstvo i vodili njenu politiku Ta sve veta i bogatija srednja_ Klas, svesna svoje vasnosti'za zemlju nie bila voljna da beskonaéno podnosi stan sistem, institucie i vrednosti koje su je odvajale od udeSca u vias, sputavate njenu predu- Zimljivost, ograniéavale ekonomske inii- jative i gurale na nize druttvene polotaye pak, bila je suite spora da bi delovala kao nezavisna opozicija prema povlaséenim kia. sama. Mnog. iz te Kase ne samo da su te 4ili'da se dotepaju drustvenih visina, vee Su veé dude vremena vrebali_moguénost 4a tako neito i udine. Dvor je svoj pods ike nalazio pre w tim delovima drustvs ‘nego kod feudalnog’ plemstva._ Imuna burtoazijasticala je bogatstvo primenjujuc kKraljevu praksu sivaranja titula za prodaji, der Je i ona mogla davati status plemica ni su mogii da se oroduju sa porodicama siromasnijih plemica ili da svoje bogatsivo koriste kako bi njihovi sinovi dosh do per- pektivnog polozaja u sudsivu ili admin” Straciji. Mogli su da Kupuju zemiju sa vas- {elinskim pravima iu tom pogiedu sb 2 veli kao lordovi Od stedine XVIII veka sve veéa izolo- Yanost plemstva ometala je napredovanye grim traiionlnim putevina erovato uticala na povecanje netrpelivost u de ‘vu. Nassim mestina, Labo fe to fe Politiéar Antoan Barnave, privilege 50 Svima sputavale napredovane, osim kada Ug. devin.