Gimnazija, Novi Pazar

MATURSKI RAD
Tema: Emocionalni život u doba adolescencije

Mentor: Prof. Fatima Hadžić Kandidat: Ajla Ćatović

Novi Pazar, 2018.god.

Maturski rad Ajla Ćatović

TOV JUNADI

Junad predstavljaju osnovnu kategoriju za intenzivnu proizvodnju mesa.To je utovljeni

podmladak goveda stariji od 6 meseci.Tov junadi može da se završi sa 450kg i 12-15
meseci uzrasta (mlada utovljena junad) ili 500kg i više i 18 meseci uzrasta (starija
utovljena junad). Postoje tri varijante tova mladih junadi.To je tov do: 240-250,350 i 450
kg telesne mase odnosno 200,300 i 360-450 dana uzrasta.U našim uslovima karkteristična
je treća varijanta tova mladih junadi.Tov počinje sa 4 meseca i 150-200kg a završava se sa
450 kg i 13-15 meseci uzrasta,znači da traje oko 10 meseci.Za tov se najčešće koriste
muška grla jer se krave veštački osemenjavaju što znači da se u priplodu gaji mali broj
bikova.Oni intenzivnije rastu od ženskih grla.U većini zemalja Evrope tove se
nekastrirana muška junad koja ostvaruju veći dnevni prirast.U toka tova menja se odnos
vode,masti i proteina i to tako da se učešće vode i proteina smanjuju u drugoj godini
uzrasta.Tov junadi može biti:

- Intenzivan sa koncentrovanim hranivima do 400-450kg i prosečnim dnevnim

prirastom.Koncentrovani obroci se smatraju oni u kojima koncentrat čini više od 60% suve
materije obroka.Takvi obroci omogućavaju da junad postignu visok dnevni prirast koja u
pojedinim fazama može biti do 2,0kg.Za intenzivan tov junadi na našim područjima najbolje
odgovara simentalska rasa ili domaće šareno goveče u tipu sementalca.Svetski lider u
proizvodnji bezbedne hrane za životinje,a time i hrane za ljude.Za sve modele farmi predviđen
je intenzivan tov u zatvorenom sistemu sa grupnim boksevima i po 10 junadi u
boksu,rešetkastim podom, izđubravanjem tečnim stajnjakom i normativima za površinu
podnog prostora u boksu po grlu.

2
 Maturski rad Ajla Ćatović

-Poluintenzivan sa koncentrovanim i voluminoznim hranivima do 500kg i više i prosečnim

dnevnim prirastom do l,0 kg.U polukoncentrovanim obrocima koncentrat čine 45-60% suve
materije,a ostali deo se podmiruje iz kabaste hrane (siliza kukuruza, silirano zrno i klip kukuruza i
dr.). Ovaj tip tova je čest u našim uslovima. Porast junadi je nešto manji, a konverzacija nešto
veća. Prednost poluintenzivnog tova je u tome što se junad rasa većeg formata mogu toviti do
većih završnih masa bez nagomilavanja suvišne masti.

-Ekstenzivan sa voluminoznim hranivima do 600 kg i prosečnim dnevnim prirastom 0,6-0,8kg na

početku i l,l kg u poslednja 2-3 meseca tova.Ekstenzivan tov se obavlja većim količinama kabastih
hraniva uz dodatak minerala.Može se organizovati na paši i staji i traje 1,5-2,0 godine.Ekstenzivan
tov na paši obavlja se u prvoj godini uzrasta.Junad na početku sezone paše mogu imati 150-200kg
u zavisnosti od uzrasta.U periodu navikavanja na ishranu pašom (8-9 dana) junadima se daje
manja količina sena.Napasanje se moze organizovati po pregonima.Organizacija tova može biti
takva da se posle sezone paše do polovine zime grla hrane voluminoznom hranom,a posle toga se
intenzivnije tove da bi do letnjeg perioda naredne godine imala 500- 600kg telesne mase.

STAJE ZA TOV

Tovilište je specijalizovan objekat na farmama ili jedinstvena celina u kome radni procesi treba
da budu mehanizovani kako bi se smanjilo angažovanje ljudstva.U našim uslovima tov se
uglavnom obavlja u stajama,a ređa je kombinacija stajskog i pašnjačkog držanja junadi.Objekat
može biti zatvoren ili poluzatvoren.U stajama se nalaze: hodnik za hranjenje, kretanje, prostor za
ležanje i odmor, oprema za hranjenje, napajanje i izđubravanje. Postoje alternativna rešenja u
stajama za tov s obzirom na način držanja (vezano ili slobodno) i smeštaj (delimično rešetkast pod
ili duboka prostirka).U tovilištu se nalaze boksevi za 10 grla sa opremom za hranjenje i
napajanje.Tovilište bi trebalo istovremeno puniti i prazniti.Telad se grupišu prema uzrastu, polu i
telesnoj masi jer to olakšava i obezbeđuje bolju organizciju ishrane. Po završetku tova objekat se
temeljno čisti, pere i dezinfikuje.

3
 Maturski rad Ajla Ćatović

REŠETKASTI PODOVI ZA TOV JUNADI

Visina staja iznosi 3,5-4,0m. Podužni zidovi su visoki oko 2m. Za krov može da se koristi bilo
koji materijal. Gredice rešetkastog poda se sve češće prave sa elastičnim dodatkom na nagaznoj
površini (gumeni ili plastični deo). Najpovoljnije je da se zbog socijalnog faktora boksevi prave za
7-10 grla. Širina boksa je 4-4,5 metara. Naravno, površina boksa zavisi od telesne mase grla.Tako
za grlo od 200-300kg telesne mase površina je oko 2 metra kvadratna, za grla 400-500kg
2,3 kvadrata i 600- 700kg 2,7 kvadrata po grlu.

Boksevi se prave po dva principa sa odnosom 1:1, gde svako grlo ima prostor na jaslima od
45cm u početnoj fazi tova, do 70cm u završnoj fazi tova. Ovo se koristi na manjim farmama i pri
obročnoj ishrani. Drugi princip boksa je 2:l, kada na jedno mesto za ishranu dolaze dva grla.U tom
slučaju primenjuje se sistem ishrane po volji, kada mora uvek da ima dovoljno hrane u jaslima.

Smatra se da rešetkasti sistem ima prednost u vidu: slobodnije odvođenje tečnog stajnjaka, ako se
ispoštuje gustina grla ona su dovoljno čista, potrebno je manje prostora i rada, kao i izostanak
potrebe za prostirkom. Kao nedostak se navodi moguće češće povrede papaka i repova.

ISHRANA JUNADI

Ishrana čini 70-80% troškova tova junadi, pri tome cilj je da se uz minimalan utrošak hrane
dobije maksimalan dnevni prirast i da tov traje što kraće. U ishrani junadi potrebno je obezbediti
dovoljnu količinu kvalitetne koncentrovane hrane i kabaste stočne hrane.U prvoj fazi tova,kada
grla imaju telesnu masu do 250кg u obroku treba da bude 14.16% svrljivih proteina. Ishrana
koncentratom je po volji, a količina silaze koja se daje je mala. Ovim načinom ishrane se skraćuje
vreme tova, a dodavanjem (određene količine silaze) smanjuju se troškovi tova. Prosečni dnevni
prirasti se kreču od 1100 do 1200 grama.

4
 Maturski rad Ajla Ćatović

ISHRANA JUNICA

Ishrana junica se organizuje prema uzrastu. Posle ishrane tečnom hranom koriste se obroci
sastavljeni od kabastih hraniva i koncentrata. Od 4-12 meseci uzrasta količina sena i koncentrata
se smanjuje,ba povećava silaze ili zelene mase. Posle 12 meseci uzrasta priplodne junice se mogu
hraniti obrocima sastavljenim samo od kabastih hraniva. U slučaju da se obrocima ne može
obezbediti predviđeni prirast tada se obroku dodaje određena količina koncentrata (do 2kg).
Potrebe junica u hranljivim materijama se povećavaju sa uzrastom. One sa oko 24 meseca uzrasta
mogu dnevno konzumirati: 18-20kg silaze, 1-Зкg sena, 1-2kg koncentrata.

Posebna pažnja se obraća ishrani junica naročito posle 5 meseci bremenitosti. Potrebe junica se
povećavaju posle 5 meseci a naročito u 8 i 9-om mesecu bremenitosti. Sastav obroka se menja tako
da se povećava učešće koncentrata (do 4kg), a smanjuje kabaste hrane naročito sočne. Nedelju
dana pre teljenja količina sočne hrane se smanjuje ili se potpuno isključi iz obroka. Slično je i sa
koncentratom, koji se smanji na l-2kg ili se isključi iz obroka nekoliko dana pre partusa.

ISHRANA BIKOVA

Bikovi su posebna kategorija sa malim učešćem u ukupnom broju goveda, posebno od kada se
počelo sa upotrebom veštačkog osemenjavanja. Potrebe bikova u hranljivim materijama slične su
potrebama zasušenih krava ali su uzdržane potrebe povećane za 20-30%. One zavise od uzrasta,
telesne mase, intenziteta iskorišćenja i dr. Hraniva za ishranu bikova treba da su ukusna, dobro
svarljiva i ne suviše voluminozna.Veća količina kabastih hraniva utiče na širenje organa i dovodi
do pojave tromosti priplodnjaka.