Strukturalizam i

poststrukturalizam
Dekonstrukcija
 Jacques Derrida
Razlika/ sistem binarnih opozicija/ hijerarhija

• Logos • Leksis
• Misao • Govor (usmeni, pisani)
• Svest (samosvest) • Ne-misao (mit, priča,
umetnost)
• Subjekt • Objekt
• Znanje • Mnjenje
• Identitet • Razlika
• Derida se zalaţe za
sistematsku razgradnju, tj.
za promišljanje ovih
dihotomija ne kao
međusobno isključivih već
u razlikama, dakle, bez
hijerarhije, u odnosima
razlikovanja.
• Sosirov pojam razlike:
jezik je sistem razlika bez
pozitivnih termina; postiţe
svoje jedinstvo kroz
razlikovanje jezičkih
označitelja, i na taj način
mapira svet.
 “Struktura, znak i igra...”

• Prvi put proĉitao tekst 1966. godine na John

Hopkins International Colloquium;
• Prvi put je ovde artikulisana
poststrukturalistiĉka teorijska misao;
• Na koji naĉin je Derida u ovom tekstu povezao
termine iz naslova?
 Struktura?
• Istorija pojma strukture;
• Prelom;
• “događaj”;
• Ovaj “događaj” ima “spoljni oblik preloma ili
udvajanja;
• Pojam strukture star koliko i zapadna nauka i
filozofija;
• Koren i u tlu obiĉnog jezika;
STRUKTURALNOST STRUKTURE

• Neutralizovana;
• Svedena: centrom,
tačkom prisutnosti ili
čvrstim poreklom;
• Potisnuta u
strukturalizmu;
 Centar?
• Uređuje strukturu;
• Određuje igru strukture;
• Igra delova u okviru
celovite forme;
• JOŠ I DANAS NEKA
STRUKTURA LIŠENA
SVAKOG CENTRA
PREDSTAVLJA SUŠTU
NEZAMISLIVOST;
• Zatvara igru; nemoguća je
zamena delova i članova u
samom centru;
 SREDIŠTE STRUKTURE, ALI SVOJE
SREDIŠTE IMA NEGDE DRUGDE.
UVEK SE TAKO MISLILO DA JE SREDIŠTE,
KOJE JE PO FUNKCIJI JEDNO, ĈINILO U
STRUKTURI ONO ŠTO UPRAVLJAJUĆI
NJOME IZMIĈE STRUKTURALNOSTI.

CENTAR JE U STRUKTURI I IZVAN

STRUKTURE.

CENTAR NIJE CENTAR.

 CELOKUPNA
ISTORIJA POJMA
STRUKTURE, PRE
PRELOMA O KOJEM
GOVORIMO, MORA
DA BUDE
MIŠLJENA KAO NIZ
ZAMENA SREDIŠTA
SREDIŠTEM, KAO
JEDNO
POVEZIVANJE U
NIZ ODREĐENJA
CENTRA.
 CENTAR DOBIJA, REDOM I RAVNOMERNO,
RAZLIČITE OBLIKE I NAZIVE. ISTORIJA
METAFIZIKE, KAO I ISTORIJA ZAPADA, BILA
BI POVEST METAFORA I METONIMIJA.
• Određenje bića kao prisutnosti (présence);
• EIDOS, ARCHE, TELOS, ENERGEIA, OUSIA,
ALETHEIA, TRANSCENDENTALNOST,
SVEST, BOG, ČOVEK ITD.
• Centar nema prirodnog mesta;
• Ne-mesto;
• Funkcija u kojoj se odigravaju u nedogled zamene
znakova;
• ŠTA CENTAR ISKLJUČUJE?
 DOGAĐAJ PRELOMA
• U trenutku kada je strukturalnost strukture
postala predmet mišljenja;
• Ţelja za centrom;
“Gde i kako se događa decentriranje
kao mišljenje strukturalnosti
strukture?”
• Derida navodi autore (Niĉe, Frojd, Hajdeger);
• Uhvaćeni u vrstu KRUGA;
Da li je moguće mišljenje strukture izvan
strukture?
• Moţemo li stajati izvan sistema?
• Dekonstrukcija kao dvostruki potez:
1. PREMEŠTANJE neke granice (centra i margine);
2. OKRETANJE strukture, binarnih opozicija;
• Ispitati šta znaĉi vratiti u igru vrednosti koje su
proterane na rub;
• Pitanje tenzija i otpora;
 Humanistiĉke nauke
• Derida poĉinje od etnologije i kritike etnocentrizma;
• Prima u svoj diskurs primese etnocentrizma;
REČ JE TU O KRITIČKOM ODNOSU PREMA
JEZIKU HUMANISTIČKIH NAUKA I O
KRITIČKOJ ODGOVORNOSTI ZA DISKURS.
RADI SE O TOME DA SE IZRIČITO I
SISTEMATSKI POSTAVI PITANJE STATUSA
DISKURSA KOJI PREUZIMA IZ NASLEĐA
SREDSTVA POTREBNA ZA DE-
KONSTRUKCIJU SAMOG TOG NASLEĐA.
 TOTALIZACIJA
• Zahtev za uspostavljanje totalnog mitskog jezika
– lišen smisla; nemoguć, beskoristan;
• Igra;
• Beskrajna zamena u okviru jednog konaĉnog
skupa;
• Kretanje suplementarnosti;
• Derida se poduhvata
istraţivanja utemeljenosti
samog temelja.
• Sistem metafizike je danas
uzdrman, a njegov strah
poprima oblik nasilnog
odnosa Zapada prema
svemu drugom, pri čemu su
vojno i ekonomsko nasilje u
savršenom strukturalnom
skladu sa „‟jezičkim
nasiljem‟‟
• Otpor: misliti sebe izvan
principa uma.
 Derrida - defining deconstruction
http://www.youtube.com/watch?v=vgwOjjoYtco

• Jacques Derrida: Section 2 -

http://www.youtube.com/watc
h?v=ps-
CqdIRL40&feature=bf_prev&lis
t=PLC08DCF187C25896C
• Jacques Derrida: Section 3 -
http://www.youtube.com/watch?v
=0B-
gzOQLzJk&feature=bf_prev&list
=PLC08DCF187C25896C
 Deridin osvrt na Sosira (jedan od
mnogih)
• “Uz pomoć pojma znaka uzdrmana je metafizika
prisutnosti.”
• Ako nema transcendentalnog oznaĉenog, ako
igra znaĉenja nema granica, kako govoriti o
znaku a da smo sam pojam i njegovu stabilnost
doveli u pitanje?
• Razlika između znaka i oznaĉenog;
• Oznaĉitelj – oznaĉeno – referent;
• “Ako se ukloni radikalna razlika između
oznaĉitelja i oznaĉenog, trebalo bi napustiti
samu reĉ oznaĉitelj kao metafiziĉki pojam.”
• Ĉulno/pojmovno;
• “No, mi ne moţemo da se odviknemo od pojma
znak, ne moţemo da se odviknemo tog
metafiziĉkog sauĉesništva a da istovremeno ne
odstupimo od kritiĉkog delovanja usmerenog
protiv njega, bez opasnosti da izbrišemo razliku
u identitetu sa sobom jednog oznaĉenog koje
svodi na sebe svoj oznaĉitelj...”
 “Redukcija znaka je imala potrebu za
opozicijom koju je suţavala.
OPOZICIJA ĈINI SA REDUKCIJOM
SISTEM.”
 DEKONSTRUKCIJA
• Kontraredukcionistiĉki;
• Antirelativistiĉki;
• Afirmativni postupak;
• Pušta da mesta razlike, ĉinioci otpora igraju
svoje uloge, da revalorizuje ono što je u
tradicionalnim sistemima bilo potisnuto,
marginalizovano i negirano.
• Biti paţljiv prema razlikama.
• Derida se poduhvata istraţivanja utemeljenosti
samog temelja.
• Sistem metafizike je danas uzdrman, a njegov
strah poprima oblik nasilnog odnosa Zapada
prema svemu drugom, pri ĉemu su vojno i
ekonomsko nasilje u savršenom strukturalnom
skladu sa „‟jeziĉkim nasiljem‟‟
• Otpor: misliti sebe izvan principa uma.
 Logocentrizam
• Vladavina uma, dominacija principa uma.
• Metafizika prisustva, prezencije.
• Vladavina večnog prezenta.
• Deridina dijagnoza za bolest zapadnog mišljenja;
• Lek u dekonstrukciji;
• Politika dekonstrukcije se utemeljuje kao odgovor
na poziv drugog.
• Veza sa sopstvenim identitetom je uvek, sama po
sebi, veza između nasilja i drugog.
 • Dekonstrukcija se suprotstavila „‟politici jezika‟‟ jer ona
prikriva isključivanje, represiju, marginalizaciju i
asimilaciju pod velom prividne neutralnosti čisto teorijskih
rasprava. Ona utiče na sve društvene institucije.
• Dekonstrukcija ne sme ni da definiše ni da predviđa. Ona
predstavlja neku vrstu „‟anarhije odgovornosti‟‟.
• „‟Ona nije neutralna‟‟, „‟ona interveniše‟‟.
 Opozicija govor-pismo
• Predstava da prvo uĉimo govor pa onda pismo
je odrţiva samo dok se odrţava ova opozicija, i
dok se, prema tome, pismo razume samo
doslovno, grafiĉki, vizuelno, empirijski.
• Pismo je tradicionalno definisano kao pisani
otisak (grafiĉka reprezentacija zvuka). Samo kao
takvo pismo ide nakon govora kao istorijska
ĉinjenica, budući da se govor tradicionalno
dovodi u vezu sa „‟prirodom‟‟ i „‟istinom‟‟.
 Platon i zapadno mišljenje
• čitava zapadna filozofija gradila se na velikom
sporu između mišljenja i jezika,
• između onoga što je filozofski diskurs i onoga što
je mit,
• Suspendovanje onih jezičkih efekata koji
destabilizuju pojmovne strogosti i onemogućuju
govor o jednoj, večnoj istini,
• trijada, metafizička postavka koja će se provlačiti
kao uslov kroz čitavu zapadnu filozofiju: pojam
jednog (hen), dobrog (agathon) i istinitog
(aletheia).
 Svet ideja i svet privida
• Platon podrazumeva dva sveta i razvrstava ih
prema principu podele, odnosno unutar binarnih
opozicija: suština i pojava, Ideja i slika, original i
kopija, model i simulakrum.
• Kopije nastaju na osnovu sličnosti u odnosu na
ideju (tesarev krevet). Simulakrumi na nesličnosti
(slika kreveta).
• Simulakrum je izgrađen na nesličnosti,
nejednakosti, na razlici, on pounutruje nesličnost.
 Dobar i ubedljiv govor
• razlikuje po vrednosti dva govora, logosa, to je
dobar govor, s jedne strane, i ubedljiv govor, s
druge. Tako će Sokrat postulirati ''dobar govor''
kao onaj koji se zasniva na istini i filozofiji:
– ''Ne sastoji li se, dakle, nuţan uslov za ono što treba
da bude lepo i valjano reĉeno u tome da se duša
onoga koji govori razumeva u istinu onih stvari o
kojima ţeli da govori?''
 Govor i pismo
• Platon u Fedru koristi egipatski mit o Teutu i
Tamu, kako bi objasnio razliku između govora i
pisma;
• Derida će u značajnom i vaţnom delu svog rada
osvrnuti više puta na ovaj tekst;
• bog Teut i kralj-bog Tam;
• Teut, izumitelj ''pismenih znakova'', pravda izum
pisma pred vrhovnim Tamom:
''Ovo znanje, kralju, učiniće da Egipćani budu
mudriji i da bolje pamte, jer je nađen lek za
pamćenje i mudrost''.
 Tamov odgovor
''Veoma dovitljivi Teute, jedan moţe da proizvede
veštine, a drugi da oceni koliko je u njima štete i
koristi za one koji će se njima sluţiti. Oni će, naime, u
dušama onih koji ih nauče rađati zaborav zbog
neveţbanja pamćenja, jer će ljudi, uzdajući se u pismo,
sećanje izazvati spolja stranim znacima, a neće se
sećati iznutra sami sobom. Nisi, dakle, izumeo lek za
pamćenje, nego za opominjanje, a učenicima nosiš
prividnu, a ne istinitu mudrost, jer kad postanu
mnogoslušalice bez nastave, uobraţavaće sebi da su i
sveznalice, iako su većinom neznalice i teško
podnošljivi u saobraćaju, jer su postali nazovimudraci
a ne mudraci''.
• mit o Teutu i Tamu govori o sećanju (mneme) i
opominjanju, podsećanju (hypomneme).
• Imamo sećanje i
dosećanje/prisećanje/podsećanje; spolja i unutra;
suštinu i privid; mudrost i mnjenje.
• Tako će pismo dolaziti spolja, a ne iznutra;
• ''sećati se iznutra samim sobom'', tj. sećanje ideja;
• Ideje se ispisuju u duši, na duši, i duša mora sebe
da čuje, sa sobom da razgovara, da čuje svoju reč.
• Ali pismo je eksteriorno, spoljašnje u odnosu na
dušu, dolazi spolja i ima snagu prodiranja unutra,
zaposedajući mesta pravog znanja, time čineći
privid znanja, nazoviznanje.
 Derivativnost pisma

• Derida će govoriti o ''eksterioritetu pisma''.

Naspram pisanja istine u duši (boţansko,
prirodno pismo) stoji pisanje kao ĉulno, u
prostoru, i to je polje kulture, techne, artefakta, to
je ljudska procedura i prisilno vezuje za ovaj
svet, svet privida, svet palih duša.
• Govor ĉuva svog oca (mišljenje), njegov otac je
prisutan, pa i smisao, namera i poslednji sadrţaj
poruke. Pismo je bez oca, ono nastavlja da
deluje u odsustvu oca. Pismo je ''razmetni sin'',
simulakrum koji stvara nove modele, daje
mogućnost više izvora, mogućnost neutvrdivosti
izvora, oslobođeno je zakona Oca. Pismo je
nezakonito anarhiĉno, patricidno.
• Pismo, graphe, samo zamenjuje govor,
izgovoreno, pismo je uvek reprezentativno i
sekundarno. Ono je senka ţive reĉi. Ponavljanje.
• Da li je jezik/govor „‟prirodan‟‟?
• Da li je jezik/govor prirođen
ĉoveku?
• Opozicije se baziraju i konstruišu
vrednosti, hijerarhizaciju. Otuda
strana istine, prirode, mišljenja jeste
strana govora (namera kao
prisustvo, poreklo govora prisutno).
• Govor je prirodan budući da dolazi
iz umova i tela ţivih govornika koji
misle (ili nameravaju da ostvare
znaĉenje) ono što govore i govore
ono što misle a da se ne oslanjaju na
protetiĉke, tehnološke instrumente.
Prisustvo govornika garantuje
istinitost izgovorenog. Pismo je
sekundarno,reprezentaciono. Ima
instrumentalnu, tehniĉku,
derivacionu ulogu, kao kopija istine
govora.
 Fonocentrizam
• Da bi govor dobio takav status
nereprezentovane istine mora biti
suprotstavljen pismu kao reprezentaciji.
• Samo ako su diferencijalni, suplementarni ili
diseminacijski efekti zanemareni, moguće je
određenje govora kao samodovoljnog i
nezavisnog, sasvim neukaljanog porekla
pismom.
• Zašto se toliko govori o pismu, od Platona,
Aristotela, preko Rusoa, do Sosira i mnogih
drugih?
• Derida odgovara da oni zapravo upozoravaju na
opasnost koju pismo nosi, tehničku hazardnost,
groznicu i zlo.
• „‟Pad u kulturu‟‟, raskid sa prirodom.
• Ali ne čuva se čistota govora kao takva, nego sam
ideal čistote.
• Brani se ideja da postoji autentičnost, originalnost,
identitet, istina, priroda itd. –
• To je metafizičko nasleđe.
• Pismo je „‟spolja‟‟ za ono „‟iznutra‟‟.
Deridino shvatanje „‟pisma‟‟
• Pismo dolazi pre govora–
paradoks.
• Udaljava se od lingvistike kao
nauke o jeziku, odbacuje njenu
fonološku osnovu.
• Fonološka perspektiva:
privilegovano jedinstvo
izgovorenog – spoj zvuka i
smisla unutar foničkog.
• Derida pismo ne uzima kao
fonetsko pismo, vidljivo
otiskivanje.
 archi-écriture
• Pismo označava odsustvo:
1. potpisnika/autora/pisca i
2. referenta.
• Pismo označava gubitak prisustva.
• I izgovoreno i napisano je znak. Sadrţi odsustvo
referenta, neprisustvo stvari. Svaki znak je trag,
oznaka otiska drugog, koji se nikada ne moţe
vratiti, ponovo se uspostaviti, ili učiniti prisutnim.
• Svet kao prostor inskripcije, otiska, traga.
• To pismo dolazi pre svakog znaka. Pismo traga,
arhe-pismo, prapismo. Čini označavanje mogućim
i čini nemogućim izlazak iz označavanja,
posredovanja u neposredovanost,
nereprezentaciono, u nekontekstualno prisustvo.
• Deontologizacija prisustva: trag –„‟ne-sasvim-tu‟‟
(fantomizacija, spektralizacija).
• La différence–razlika
• La différance–rAzlika, razluka (ne moţe se prevesti
u govor, funkcioniše samo kao pismo, odnosi se na
sistematsku igru razlika, tragove razlika).
• U srcu postojanja nije „‟suština‟‟ već rAzlika.
 Trag (drugog)
• Sosirova ideja arbitrarnosti znaka:
• Istorijsko-institucionalna konvencija, odnos
oznaĉitelj-oznaĉeno je institucionalizovan u
sistemu razlika koji stvara znaĉenje.
• Prema tome, nijedan znak ne moţe da oznaĉava
sam (uvek je u odnosu). Svaki znak je znak
znaka. Svaki oznaĉeni je drugi oznaĉitelj.
 Prisustvo i odsustvo
• Znak nikad nije prisutan.
• Uvek je upleten u igru/mreţu diferencijalnih
odnosa sa drugim znacima.
• Nema niĉega izvan ove igre.
• Nema ničeg izvan teksta.
• Trag je znak odsutnog prisustva.
• „‟Struktura znaka je određena tragom drugog koji
je zauvek odsutan.‟‟ (G. Ĉ. Spivak)
 Jacques Derrida himself in ''Ghost
Dance''

• http://www.youtube.com/watch?v=0nmu3uwq
zbI
 Pitanja
• Binarne opozicije
• Dekonstrukcija
• Derida i koncept logocentrizma i fonocentrizma
• Obrazloţite naslov Deridinog teksta „Struktura, znak i
igra u diskursu humanističkih nauka”.
• „Strukturalnost strukture” – Deridin kritički osvrt na
strukturalizam
• Obrazloţite Deridin stav: „Centar nije centar”.
• Deridin osvrt na opoziciju priroda/kultura Kloda Levi-
Strosa
• Klod Levi-Stros i opozicija „domaći majstori”/inţenjer
• Deridina kritika opozicije govor/pismo
• Derida i différance
• Kako razumete stav Ţaka Deride: „Nema ničeg izvan
teksta”.