Stabilni Sistemi Za Gascaronenje I Zascarontitu Od Po382ara PDF

00 - Stabilni sistemi zaštite od požara - Uvod 1
0. UVOD
0.1.1 OPSTE
Protivpožarni sistemi su sistemi za automatsku dojavu ili gašenje požara, sistemi za detekciju
eksplozivnih gasova i sistemi za odvođenje dima i toplote. Ovi sistemi u smislu zakona spadaju
u grupu posebnih sistema.
Osnovu za izbor protivpozarnog sistema nekog objekta čini njegov pozarni rizik. Za
odredivanje pozarnog rizika potrebno je poznavati-utvrditi sve faktore koji dovode do nastanka
pozara, njegovog razvoja i moguce stete. Merama pozarne preventive postize se da verovatnoca
izbijanja pozara bude sto manja, a protivpozarnim sistemom se onemogucava sirenje pozara.
Time se i moguce stete svode na najmanju meru.
Požarni rizik se računa različitim metodama a mi ćemo ovde spomenuti dve. Metodama se,
racunskim putem, dobijaju pozarni rizici, neke komponente se procenjuju dok se neke dobijaju iz
podataka. Tako naprimer, vrsi se procena stete posebno kod velikih vrednosti (skupi uredaju,
kultuma dobra i si.) zatim vreme intervencije i sl. Pozarno opterecenje kao jedan od inputa za
proračun požarnog rizika se dobija racunskim putem. Za niz grana industrije ono vec postoji. Ako
se pozarni rizik izracunava, potrebno je imati podatke za kaloricnu moc materijala u objektu,
pozarnu otpornost materijal objekta, itd.
Izracunati pozarni rizik ovim metodama jeste opsta procena pozarnog rizika objekta.
Osnovni razlozi za projektovanje i instaliranje nekog o posebnih sistema su:
-potreba da se požar detektuje na vreme, da bi mogao da se ugasi u ranoj fazi
-potreba da se eksplozivna atmosfera detektuje na vreme, da bi se izbegla eksplozija
uključenjem ventilacije ili drugim merama, a u krajnjoj instanci da bi se evakuisali ljudi da bi se
izbegle ljudske zrtve
-potreba da se početni požar ugasi na samom početku, što podrazumeva automatsko aktiviranje i
detekciju
-potreba da se obezbedi aktivranje gašenja i samo gašenje na daljinu
-potreba da se odvođenjem dima i toplote iz objekta smanji opasnost za lica koja se u tom
trenutku nalaze u objektu
0.1.2 STETE OD POZARA U ZAVISNOSTI OD VREMENA INTERVENCIJE

Vreme intervencije je osnovni faktor koji utice na stetu od pozara. Ova zavisnost stete (i
drugih posledica) moze se sematski ilustrovati, kao sto pokazuje sl. 1. Principijelna sema pokazuje
da steta, sa vremenom, raste, po eksponencijalnoj krivoj.
Ona prema razvoju pozara, moze biti strmija brzi razvoj (kriva 1), ili polozenija-sporiji razvoj
(krive 2,3). Svakom vremenu razvoja pozara odgovara, na svakoj krivoj, odredena vrednost tete,
ili istoj steti S odgovaraju razlicita vremena Tl, T2 i T3 intervencije.
Sl. 1 Krive štete od požara u funkciji vremena

Za moguće štete od požara, odnosno za uspeh u gašenju, postoje tri vremenske faze intervencije
date na sl. 2
0.1.3 POŽARNI RIZIK

0.1.3.1. Proračun rizika faktorima požarne opterećenosti i opasnosti (požarni rizik objekta i
požarni rizik sadržaja objekta)
Osnova za izbor protivpozarnog sistema nekog objekta je velicina njegovog pozarnog
rizika. U ovom faktoru se nalaze sve komponente koje odreduju mogucnost izbijanja pozara,
njegov razvoj i moguce stetne posledice. Stoga ovaj faktor, uz ostale koji odreduju uslove gasenja,
organizaciju varogasne sluzbe i druge uslove, daje osnove za izbor efikasnog protivpozarnog
sistema. Pod pojmom efikasnog protivpozarnog sistema podrazumevammo onaj sistem koji ce da
ugasi svaki pozar, uz najmanju mogucu stetu.
Razorno dejstvo pozara odvija se u dva pravca; u unistenju objekta-zgrade i njegovog
sadrzaja. Prvo unistenje se sastoji u razaranju konstrukcije zgrade, a drugo je unistenje materijala,
opreme, inventara 1 ugrozenost ljudi u objektu. Oba ova rizika su medusobno povezani, jer po
pravilu, razaranje zgrade prouzrokuje i unistenje njenog sadrzaja, a vlsoka temperatura dobijena
pozarom sadrzaja, ugrozice zgradu. Ipak, ova dva rizika mogu egzistirati nezavisno, pa se tako
nezavisno izracunavaju i tretiraju. Njihove velicine uticace na izbor protivpozarnog sistema, naime,
uzece se sistem prema riziku koji dominira.
Rizik objekta
Unistenje objekta dejstvom pozara sastoji se u razaranju konstrukcije i zavisi od dva
faktora, medusobno suprotnih dejstava;
-intenziteta i trajanja pozara
-pozarne otpornosti konstrukcije objekta.
Brojcana vrednost pozarnog rizika objekta (Ro) izracunava se prema relativno složenim formulama
I one nisu predmet ovog razmatranja.
Rizik sadrzaja objekta

Proracun ovog rizika je daleko jednostavniji od rizika objekta i zavisi od sledecih pitanja;
- u kojoj meri postoji opasnost za ljude koji se zateknu u objektu pri izbijanju pozara kolika
opasnost preti imovini u objektu obzirom na njihovu vrednost
- kolika opasnost preti imovini u objektu obzirom na njihovu vrednost
- kolika i kakva opasnost moze nastati usled pojave dima
Ovaj rizik se u krajnjo iteracija također dobija računski, čime se nećemo baviti.
Izracunati pozarni rizik se moze smanjiti primenom preventivnih mera u objektu i

tehnologiji, jacanjem vatrogasne sluzbe i sluzbom signalizacije i alarmiranja. Pri tome mora
biti zastupljen i ekonomski kriterijum u pozarnoj zastiti, a zainteresovanost imaju i osiguravajuci
zavodi. Tako, naprimer, racionalnije je i ekonomski opravdanije organizovati eflkasnu vartogasnu
sluzbu za vise objekata-podrucje, nego da svaki objekat ima sopstvene stabilne automatske sisteme
za gasenje. Ovo je opravdano ukoliko brzina sirenja pozara i vreme za intervenciju to dozvoljavaju.
Ovo takode pretpostavlja postojanje signalno-alarmnog sistema, rucnih protiv-pozarnih aparata i
hidranata i drugih preventivnih mera u objektima.
0.1.3.2. Proracun rizika faktorima verovatnoce pozara i opasnosti

Jedna od metoda proracuna pozarnog rizika (pored jos nekoliko), pociva na dva osnovna
kriterijuma, verovatnoci izbijanja pozara u objektu i pozarnoj opasnosti - steti koju bi pozar
mogao izazvati. Ova pozarna opasnost definise se kao efekat moguce stete, kako imovine, tako i
mogucih ljudskih zrtava. Ovi kriterijumi se daju u pet nivoa i to:
A. Verovatnoća izbijanja požara B. Efekat stete
1. Veoma malo verovatno 1. Neznatan
2. Malo verovatno 2. Normalan
3. Verovatno 3. Visok
4. Često 4. Vrlo visok
5. Kontinuirana - stalna 5. Životna opasnost
Velicina rizika, sa dva data faktora, izracunava se formulom: R = AB

Dobijenl rezultati, mnozenjem datih faktora krecu se od 1 do 25 . Visina rizika je klasificirana u pet
nivoa-stepena. Prema ovom nivoima date su diferencijacije pozara, sa hitnoscu preduzimanja mera.
0.1.4. IZBOR PROTIVPOZARNOG SISTEMA
Pri razmatranju izbora protivpozarnog sistema nekog objekta podrazumeva se samo represivna
zastita, odnosno gasenje. Pri tome se rucni protivpozarni aparati, unutrasnji i spoljni hidranti,
snabdevanje vodom i signalizacija pozara mogu tretirati kao preventivna protivpozarna zaštita.
Izbor protivpožarnog sistema vrši se uzimajući u obzir sledeće osnovne kriterijume:
a) Zakon o zaštiti od požara sisteme za automatsku dojavu požara, sisteme za automatsko

gašenje požara i sisteme za odvođenje dima i toplote svrstava u grupu posebnih sistema.
Prema ovom zakonu pri projektovanju i izgradnji visokih stambenih objekata i objekata javne
namene (hoteli, robne kuće, bioskopi, pozorišta, biblioteke, dečje ustanove, škole i
visokošolske ustanove, zdravstvene ustanove, sportske dvorane, koncertne dvorane, stadioni i
sl.) kao i u objektima u kojima se čuvaju umetnička dela, obavezna je ugradnja uređaja koji
omogućavaju blagovremeno otkrivanje i javljanje požara.
Isti zakon nalaže obaveznu primenu stabilnih sistema za gašenje požara:
− u objektima u kojima se odvijaju tehnološki procesi u kojima se proizvode, prerađuju,
koriste i skladište opasne materije (zapaljive, eksplozivne i druge)
− u zgradama arhiva i dokumentacije od posebne vrednosti
− u objektima u kojima se obavlja trgovina površine preko 3500 m2
− u objektima koji služe za izložbe preko 1000m2
− u muzejima, bioskopima, pozorišrtima, aerodromskim zgradama preko 1000m2

U svim objektima u kojima je obavezan sistem za gašenje požara obavezan je i sistem za dojavu
požara.
b) Za tipicne standardne objekte postoje zakonski i tehnicki propisi koji odreduju sistem
zastite .
Za određeme tipove objekata propisi i standardi, koji definišu načine i obveze pri izgradnji ovih
objekata nalažu izradu nekog od posebnih sistema.
-Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozije
-Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu elektroenergetskih postrojenja i i uređeja od požara
-Pravilnik o tehničkim normativima za projektovanje, građenje, pogon i održavanje gasnih
kotlarnica
-Pravilnik o izgranji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih
tečnosti
-Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje u kojima se nanose i i suše premazna sredstva
-Pravilnik o izgranji postrojenja za TNG i o uskladištavanju i pretakanju TNG
-Pravilnik o tehničkim propisima za specijalnu zaštitu elektroenergetskih postrojenja od požara
-Pravilnik o zaštiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisanju eksplozivima i barutima
-Pravilnik o tehničkim zahtevima za zaštitu garaža za putničke automobile od požara i eksplozija
c) Primenom metoda određivanja požarnog rizika objekta dobijaju se vrednosti požarnog rizika
za objekat i sadržaj objekta. Analizom ovih parametara može da se dođe do relevantnih zaključaka.
Uobičajen pristup analizi ovih parametara je da, ako tačka sračunatih parametara padne u
šrafirano područje ima opravdanja da se instalira sistem za automatsko gašenje požara, a ako
je ispod onda ne. Ako tačka padne kompletno izvan dijagrama potrebno je preduzeti, zavisno od
slučaja, neku od mera kao sto su npr. zamena osnovnih konstruktivnih elementa, smanjenje
požarnog opterećenja u objektu, formiranje vatrogasne jedinice ili sl.
d) Kod objekata koji imaju vise prostorija i tehnologija, potrebna je analiza svake posebno.
To znaci da se moze pojaviti potreba razlicitih resenja za razlicite prostore, kako signalnih sistema
tako i sistema za gasenje. U torn pogledu mogu se pojaviti dileme ako se pojavi mogucnost
alternativnog sredstva za gasenje ili aktiviranja.
e) Tehnicka resenja zastite mogu biti viseg ili nizeg stepena. Tako naprimer, primenom
automatike gasenja postizemo visi stepen zastite sto ima za posledicu vecu cenu, odnosno dolazimo
do pitanja ekonomicnosti zastite. U tomn pogledu takode postoje iskustva, bar kad je rec o tipicnim
objektima. Optimalna zastita podrazumeva efikasnu zastitu, a to znaci da sistem obezbedi

prihvatljivu, maksimalnu velicinu rizika, odnosno stete.
0.2. POLAZNE OSNOVE I FAZE PROJEKTOVANJA
Projektovanje i izvođenje posebnih sistema i mera zaštite od požara obavlja privredno

društvo odnosno drugo pravno lice kojhe je upisano u odgovarajući registar za delatnost
projektovanja i izvođenja radova, zadovoljva posebne uslove u pogledu tehničke
opremljenosto i ima zaposlena lica sa licencom za projektovanje i izvođenje posebnih sistema i
mera zaštite od požara.
Stručni ispit za dobijanje licence polaže se pred komisijom Ministarstva unutrašnjih poslova.
Poslovi projektovanja i izgradnje obuhvataju tehnicke poslove na izradi tehnicke dokumentacije,

izgradnju, organizacione, finansijske i druge poslove. Svi ovi poslovi zahtevaju strucnost kako bi se
izbegle greske i postavili funkcionalni protivpozarni sistemi.
Pod optimalnim -funkcionalnim sistemima podrazumevamo da oni ispunjavaju sledece osnovne
zahteve:
-Tehnicka resenja protivpozarnih sistema bi trebalo da funkcionalno odgovaraju potrebi
brzog saznavanja o izbijanju i eflkasnom gasenju pozara u objektu.
-Tehnicka resenja za dojavu i gasenje se moraju uklapati u tehnologiju i organizaciju rada
koja se odvija u objektu.
-Protivpozarni sistemi za dojavu i gasenje moraju ispunjavati zakonske i tehnicke propise
pozarne zastite za objekat i tehnologiju u objektu. Ukoliko za objekat ne postoje domaci
propisi, moraju se koristiti strani.
-Protivpozarni sistemi bi trebali da imaju ekonomsku opravdanost za njihovo investiciono
ulaganje.
0.3 PROJEKAT ZAŠTITE OD POŽARA

0.3.1. Sadržaj idejnog projekta
Osnovni polazni dokument kojim se resava problem protivpozarne zastite nekog objekta je
idejni projekat zaštite od požara. Kao javni i zakonski dokument idejni projekat mora biti
usaglasen sa zakonskim i tehnickim propisima, a i sa drugim projektima i odobren. Idejni projekat
predstavlja osnovu za izradu glavnog projekta protivpozarnih sistema i planova mera i akcija u
slucaju izbijanja pozara u objektu.
Idejni projekat, na osnovu prikupljenih podataka o objektu i tehnologiji u njemu, obraduje i resava
sledeca pitanja pozarne zastite:
-pozarni rizik u objektu;
-proucavanje svih zakonskih i tehnickih propisa i iskustava u pozarnoj zastiti slicnih
objekata;
-pozarnu preventivu;
-tehnicka resenja i projektne zadatke za glavne projekte protivpozarnih sistema;
-plan akcija i mera u objektu, u slucaju izbijanja pozara.
0.3.2. Glavni projekat zaštite od požara

Nakon utvrdivanja-identifikovanja mogucih uzrocnika i izvora pozara u objektu, treba razmotriti
koje mere preduzeti da bi se postiglo;
- da do pozara ne dode;
- ukoliko do njega dode, da on bude za odredeno vreme, ogranicen prostorno
- u određenim posebno važnim delovima objekta ugašen automatskim sistemom pre nego
što se proširi.
Ova tri zahteva se postizu primenom odgovarajucih mera pozarne preventive (prva dva) i
projektovanjem protivpožarnih sistema (treći).
Mere požarne preventive definišu se glavnim projektom zaštite od požara, a implementiraju

se u ostalim glavnim projektima.
Protivpožarni sistemi, izbor sredstava i tehnika se obavlja u glavnom projektu zaštite od
požara, a sam tehnička rešenja se implementiraju kroz projekte posebnih sistema. Ova rešenja se
unose i u glavni projekat zaštite od požara.
Iz gornjeg se vidi da je projektovanje zaštite od požara interaktivan proces. Projekat zaštite od

požara procenjuje opasnosti, predlaže rešenja, ona se implementiraju kroz ostale tehničke projekte,
a na kraju se unose u projekat zaštite od požara.
Preventivne mere veoma su brojne i mogu se svesti na tri osnovne grupe

-mere tehnoloske preventive
-mere gradevinske preventive
-mere preventive za elektro i mašinske instalacije.
Tehnoloska preventiva se odvija u tri faze

-pracenjem tehnoloskih velicina koje mogu izazvati pozar i eksploziju (najcesce automatski)
-zatim regulacija (automatska i daljinsko-rucna) ovih velicina
-eliminacija nedozvoljenih tehnoloskih velicina. Ova treca faza podrazumeva aktiviranje i
protivpozarnih sistema i sistema za eksplozivnu zastitu.
Građevinske tehnicke mere pozarne preventive su date odgovarajucim tehnickim propisima

za gradevinsku izgradnju, propisima iz pozarne zastite, propisima za elektricne instalacije itd.
Ovi propisi obuhvataju tehnicke zahteve za vatrootpornost zidova i vrata, izlaze za evakuaciju,
pozarne stepenice i prilazne puteve, hidrantsku i kanalizacionu mrezu, dozvoljena rastojanja izmedu
objekata, odvod dima, provetravanje i niz drugih zahteva. Posebno se mogu pojaviti zahtevi kod
objekata posebne namene koje tretiramo, u pozarnom smislu, kao specijalne objekte.
Pod specijalnim objektima podrazumevamo sve objekte visokog pozarnog rizika, kao sto su
skladista (posebno skladista sa visokim regalima), sve tehnologije sa zapaljivim materijalima,
objekte gde postoji ugrozenost ljudi (javna sastajalista), visoke zgrade, itd.
Elektricne mere preventive se nalaze u odgovarajucim propisima za elektricne uredaje i
instalacije. Cinjenica da, po statistickim podacima, najveci procenat uzroka i izvora pozara otpada
na neispravnost elektricne instalacije i varnicenje, zahteva strogu primenu propisa za ovu vrstu
pozarne preventive. To se neposredno odnosi na pojavu statickog elektriciteta i varnicenja.
Što se tiče posebnih sistema (protivpožarnih sistema ) projekat zaštite od požara daje u stvari
projektni zadatak za njih a po izrađenoj projektnoj dokumentaciji za njih ova rešenja se u
unose u ovaj projekat.
Glavni projekat zaštite od požara ima pravo da izrađuje pravno lice koje ima ovlašćenje
Ministarstva unutrašnjih poslova za izradu ovih projekata ima zaposlena lica sa licencom za
izradu ovih projekata. Ovu licencu može dobiti lice koje ima; najmanje dva lica sa VSS
tehničkog smera, najmanje pet godina iskustva na ovim poslovima I položen stručni ispit iz
oblasti ZOP.
Na projekte zaštite od požara Ministarstvo daje saglasnost.
0.3.3. Glavni projekat zaštite od požara kao projektni zadatak za glavne projekte protivpožarnih
sistema
Jedinstveno resenje pozarne zastite obuhvata pored preventivnih mera, mobilnu opremu,
signalizaciju pozara, vatrogasna i druga specijalna vozila, stabilne sisteme po pojedinim objektima-
prostorima i odgovarajucu vatrogasnu organizaciju. Nabrojane osnovne elemente potrebno je

deflnisati vec u fazi idejnog projektovanja objekta u idejnom projektu zastite od požara. Ovo
definisanje - tehnicka resenja znaci odredivanje osnovnih tehnickih - funkcionalnih karakteristika
protivpozarne opreme koja se planira u idenom projektu. Tehnicke karakteristike pozarne opreme se
daju u projektnim zadacima za planove i glavne projekte protivpozarnih sistema.
Projektne zahtevi treba da ispunjavaju glavni gradevinski, tehnoloski i elektro projekti. U
gradevinskom projektu se nalaze zahtevi za pozarnom vodom (vodovod, pumpna stanica, rezervoari
vode), hidrantska mreza, drenaza i kanalizacija. Glavni elektro projekti uredaja i instalacija
propisuju stepene zastite prema zonama pozarne opasnosti, staticki elektricitet, gromobransku
zastitu, itd. U tehnoloskim projektima se obezbeduju informacije o svim tehnickim velicinama koje
mogu izazvati pozar, regulisanje tih velicina, blokada pojedinih zona itd.
Iako navedeni projekti, kao dokumenti, posebno egzistiraju, treba naglasiti da svi oni,
ukljucujuci ovde i preventivne mere, moraju biti usaglaseni. Ovu usaglasenost potvrduju, na
svakom projektu, svi odgovorni projektanti, a suštinski se potvrđuje glavnim projektom
zaštite od požara (GP ZOP). Ovo je neophodno zbog jedinstvenosti funkcije pozarne zastite,
odnosno svih njenih elemenata.
GP ZOP za mobilnu opreme sadrzi:

-Klasifikaciju pozarne opasnosti pojedinih prostora objekta, prema pozarnom riziku;
-Vrstu protivpozarnih aparata prema klasi pozara
- Broj aparata prema povrsini prostorija i stepenu pozarne opasnosti. Ovaj broj se mora temeljiti na
nekom vazecem-priznatom standardu;
-Mesta i polozaj aparata u objektu;
-Odrzavanje aparata-kontrolu ispravnosti i servisiranje.
GP ZOP za glavni projekat dojave sadrzi:

-Polazne osnove podloge za objekat i indikacije pozara po prostorijama objekta;
-Tehnicke propise, standarde i preporuke za projektovanje;
-Izbor i funkcionalnu definisanost signalnog sistema i opis rada;
- Raspored signalnih zona i polozaj signalne centrale;
- Funkcionalni izbor automatskih i rucnih javljaca pozara po zonama;
- Funkcionalni zahtevi za signalnu centralu a prema planu alarmiranja i drugih zahteva;
GP ZOP za vatrogasna vozila

Za vatrogasna vozila, vozila sa lestvama i platformom, kao i specijalna vozila, postoje standardi po
kojima se oni proizvode i nabavljaju. Svrha postavljanja projektnog zadatka jeste da se postave
odredeni tehnicki zahtevi i karakteristike vatrogasnog vozila, kako bi ono u sklopu opsteg resenja
pozarne zastite objekta, imalo svoju funkcionalnu ulogu.
GP ZOP za glavne projekte protivpozarnih sistema
Zajednicki, osnovni zahtevi koji bi trebalo da se nalaze u GP ZOP za glavne projekte su:
- Za odredene objekte, prostore-prostorije, odrediti protivpozarne sisteme. Vrsta-tip
protivpozarnog sistema definise se iz analize pozarnog rizika;
-Za svaki tip protivpozarnog sistema odrediti standarde ili tehnicke propise (domaći ili strani)
po kome ce se vrsiti projektovanje i izgradnja sistema;
-Za svaki sistem definisati tehnicka resenja koja glavni projekat mora tehnicki i ekonomski
realizovati-pripremiti za izgradnju.
Tehnicko resenje obuhvata; princip rada sistema, proracun potrebnih kolicina sredstava za gasenje
i rezerve, osnovna dimenzionisanja, nacin aktiviranja i semu sistema sa polozajem pozarnc stanice
(za vodu i penu) i baterije boca (za CO2. halone i prah), tehnicke karakteristike osnovnih elemenata
sistema itd.
0.4. PROJEKTOVANJE I IZGRADNJA PROTIVPOZARNIH SISTEMA
0.4.1. Glavni projekat sistema

Glavni projekti su investicioni dokumenti na osnovu kojih se vrsi ugovaranje, finansiranje i
izgradnja protivpozarnih sistema. Kao investiciono-tehnicka dokumentacija, glavni projekti
podlezu zakonu o investicionoj izgradnji i izradi investiciono-tehnicke dokumentacije.
U tom cilju, glavni projekti sadrze:
- Osnovne podatke o objektu i tehnologiji a njemu, sa situacionim planom;
- Projektni zadatak sa propisima za projektovanje;
- Tehnicki opis protivpozarnog sistema sa funkcionalnom semom;
- Tehnicko definisanje i dimenzionisanje sistema i njegovih elemenata koje obuhvata; izbor
sistema i elemenata sa tehnickim karakteristikama, hidraulicke I druge potrebne proracune;
- Potrebnu graficku dokumentaciju koju cini; situacioni plan, plan cevne mreza sa presecima,
crteze pozarne stanice, crteze osnovnih elemenata i standardnih delova i ostala dokumentacija,
potrebna za montazu;
- Gradevinski zahtevi za objekat pozarne stanice, snabdevanje vodom, hidrantima i pozarnom
instalacijom, kanalizacijom i drenazom;
- Uputstva za montazu, probni rad i odrzavanje;
- Predmer i predracun;
- Pismene dokaze o usaglasavanju glavnog projekta potrebne ateste, potvrda o hidraulickim
karakteristikama gradske vodovodne mreze, snabdevanju elektricnom energijom i dr.
- Misljenje nadleznih institucija i trecih lica o projektu (revizija projekta).
- Glavni projekat treba da ima saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova (Uprava za vanredne
situacije)
Projekte posebnih sistema izrađuje pravno lice koje zadovoljava posebne uslove u pogledu
tehničke opremljenosti I ima zaposlena lica sa licencom za projektovanje posebnih sistema.
Uslov za dobijanje licence (jedan od) je polaganje stručnog ispita čiji program propisuje
Ministar.
0.4.2 Izgradnja protivpožarnih sistema

Tehnicki propisi i standardi za pojedine vrste protivpozarnih sistema cine pored osnove za
projektovanje i osnovu za izgradnju. Pored toga ova izgradnja, kao investiciona, podleze zakonu o
investicionoj izgradnji. Za izvrsenje radova na izgradnji sistema osnovu cine glavni projekat i
ugovor izmedu investitora i izvodaca radova. Za izmene u glavnom projektu nadlezan je investitor.
Tok izgradnje cine sledece faze i poslovi:
-Investitor utvrduje pocetak i kraj gradnje;
-Gradnjom rukovodi odgovorno lice izvodaca, a nadzor i kontrolu vrsi predstavnik Investitora;
-Rukuvodioc gradnje vodi dnevnik rada koji overava nadzorni organ Investitora;
-Nadzorni organ vrsi kontrolu isporucenog materijala i opreme na gradiliste, uz kontrolu kvaliteta;
-Overu privremenih situacija vrsi Nadzorni organ;
-Po zavrsetku gradnje rukovodilac gradnje sacinjava izvestaj i zavrsnu situaclju;
-Prijem radova i probni rad najcesce se vrsi putem komisije koju formira Investitor, o cemu se
sastavlja zapisnik. Pri prijemu se moraju obezbediti odgovarajuci atesti i potvrde o materijalima,
uredajima i ispitivanjima;
-Prijem se vrši I od strane PP policije (Uprava za vanredne situacije)
-Izvodac radova je obavezan da izvrsi potrebnu obuku ljudstva u rukovanju protivpozarnim
sistemom i obezbedi uputstvo za rukovanje i odrzavanje.
Izvođenje posebnih sistema obavlja pravno lice koje zadovoljava posebne uslove u pogledu
tehničke opremljenosti I ima zaposlena lica sa licencom za izvođenje posebnih sistema.
Uslov za dobijanje licence (jedan od) je polaganje stručnog ispita čiji program propisuje
Ministar.
0.5 ZAHTEVI I IZBOR SISTEMA

0.5.1. Zahtevi za gašenje požara protivpožarnim sistemom
Gasenje sa daljine
Ovaj zahtev pri gasenju postavlja se onda kada je pristup pozaru otezan ili potpuno onemogucen.
Ovo moze nastati zbog prostornog polozaja objekta koji se gasi, kao sto su npr. generator!
hidroelektrana. Pristup moze biti otezan ili nemoguc zbog visoke temperature, kao sto je to slucaj
kod gasenja velikih nadzemnih rezervoara goriva.
Automatsko i poluautomatsko - daljinsko gasenje

Automatsko ili poluautomatsko gasenje primenjuje se kod svih gasenja gde se trazi da sredstvo za
gasenje bude baceno na pozar u prvim trenucima po izbijanju pozara. Ovaj funkcionalni zahtev
gasenja moze nastati zbog brzog sirenja i prenosenja pozara, a isto tako i zbog velike vrednosti
marina, objekta i materijala.
Zahtev za automatskim i poluautomatskim gasenjem se najcesce pojavljuje kod potpuno
automatizovanih tehnoloskih procesa. Ovde se moze reci da je automatsko gasenje deo tehnoloske
automatike. Pracenje tehnoloskih velicina koje mogu izazvati pozar (pritisak, temperatura,
naelektrisanje i dr.) vrse signalni i kontrolni uredaji. Ukoliko navedene tehnoloske velicine predu
dozvoljene, regulacioni uredaji ih dovode u planirane opsege. Ako ipak dode do pozara, automatski
uredaji, kao poslednja zastita, vrse gasenje.
Kolicine sredstava za gasenje

Iskustva u gasenju pozara pokazuju da je neophodno bacati odredenu kolicinu sredstava za
gasenje u jedinici vremena, na jedinicu povrsine ili zapremine. Ovu kolicinu je potrebno bacati
u odredeno vreme da bi gasenje bilo efikasno. Potrebne kolicine, a time i pogonski kapacitet za
gasenje, mogu biti velike, a posebno se povecavaju zbog potrebe raspolaganja odredenim
rezervama.
Za odredene pozare i protivpozarne sisteme ove kolicine su odredene tehnickim propisima i
sluze kao osnova za dimenzionisanje protivpozarnog postrojenja.
0.5.2. KRITERIJUMI ZA IZBOR SISTEMA

U cilju izbora sistema, a prema zahtevima gasenje objekta, potrebno ga je tehnicki definisati.
Tehnicku definisanost cine sledece osnovne karakteristike:
- sredstvo za gasenje,
- nacin akriviranja,
- vreme i kapacitet gasenja.
Navedene karakteristike se odreduju kriterijumima i razmatranjem faktora koji uticu na njihov
izbor.
0.5.2.1. Izbor sredstva za gasenje

Sredstvo za gasenje se odreduje prema poznatim klasama pozara, kao polaznom osnovu.
Tako na primer ako se radi o naftinim derivatima, koristice se vazdusna pena, kao sredstvo za
gasenje, kod elektricnih i elektronskih uredaja CO2 gas, prah i halon. Za zapaljive materije,
odgovarajuca sredstva za gasenje su data u tabelema, koje mogu da se nađu u literaturi. Ipak, u
izboru sredstava za gasenje mogu se pojaviti dileme koje sredstvo, prema zahtevu gasenja, ali
i prema drugim uslovima, najvise odgovara. Nekoliko takvih dilema cemo razmotriti.
U navedenoj tabeli moze se, za neke zapaljive materije ali i za niz objekata, konstatovati
mogucnost alternativnog izbora sredstva. Karakteristican slucaj su elektricni uredaji gde se prema
vrsti uredaja, koristi voda, prah CO, gas i halon. lako i ovde iskustva i propisi skoro da ne daju
dileme, ipak ce se izabrati sredstvo koje odgovara lokalnim prilikama, pretpostavljenoj tehnici
(naprimer brzini aktiviranja), mogucnosti nanosenja stete uredajima i predmetima, bezbednosnom
faktoru, itd. Tako je naprimer, za pozar naftnih derivata, uobicajena primena vazdusne pene, kao
sredstava za gasenje. Ali ako postoji velika teskoca u snabdevanju vodom, gasenje rezervoara je
moguce izvrsiti stabilnim sistemom sa halonom 1211. Kod koriscenja vazdusnom penom moguca je
negde alternativa teske i srednje pene, dok se laka vazdusna pena moze koristiti u
trodimenzionalnom efektu, odnosno kod zatvorenih prostora. Kod vazdusne pene treba obratiti
paznju dali se zahteva alkohol pena. Konacno, kada se radi o stabilnom sistemu za vazdusnu penu,
moze se projektovati sistem koji moze, alternativno koristiti tesku, srednju, laku i alkohol penu.
Vreme aktiviranja sistema, odnosno gasenje od trenutka registrovane indikacije, do dolaska

sredstva na pozar je takode vazan kriterijum za izbor sredstva. Tako se kod nadzemnih
rezervoara, prema propisu, dozvoljava od 15 do 30 min. od izbijanja pozara do dolaska pene, dok je
to vreme kod aviona do 2 [sec].
Neskodljivost ima uticaj na izbor sredstva kada se radi o skupim uredajima i predmetima.
Taj kriterijum ce biti presudan naprimer kod elektronskih uredaja, muzeja i si. To ce se odnositi i
kod prostora gde ce morati biti prisutni ljudi, u trenutku gasenja pozara. U takvim slucajevima bice
projektovan stabilni sistem sa halonom 1301 kao sredstvom za gasenje.
Kod trodimenzionalnog efekta gasenja cesto se pojavljuje dilema koje sredstvo izabrati, jer ovaj
zahtev ispunjavaju CO2 gas, haloni, laka pena, a ređe i prah. Radi se o zastiti zatvorenih prostora,
pa su iskustva vec uglavnom resila ove dileme. Ipak specificnost objekta moze postaviti problem
boljeg ili losijeg izbora stabilnog sistema ili diktirati odredeni sistem. Pored efikasnosti gasenja
mogu postojati otezavajuce prostorne mogucnosti za montazu sistema i odrzavanje, kao i niz drugih
kriterijuma koje treba razmotriti, ukljucujuci i ekonomsko-finansijski kriterijum. Mozemo navesti
prirnenu lake pene, koja u pocetnom stadijumu gasenja ima dvodimenzionalni efekat. Stabilni
sistem sa lakom penom bio bi uspesan kod velikih zapremina kao sto su hale i kanali-tuneli, ali bi
vreme aktiviranja i gasenje bilo duze od CO2 ili halona. Ukoljko bi se dozvoljavalo duže vreme
gasenja (prema kapacitetu sistema) projektovao bi se sistem sa lakom penom.
0.5.2.2. Nacin aktiviranja

Nacin aktiviranja stabilnog sistema mora biti takav da obezbedi efikasnost gasenja.
Kriterijumi za izbor nacina aktiviranja su: brzina sirenja pozara, prostorna mogucnost dostupa
pozaru, vrednost objekta, ljudska i tehnoloska bezbednost i si. Kod stabilnih sistema postoje dva
osnovna nacina aktiviranja, rucno-daljinski i automatski.
Kod rucno-daljinskog aktiviranja postoji slucaj kada se, od izbijanja pozara do gasenja dozvoljava
izvesno vreme. Ukoliko to nije slučaj, potrebno je da sistem ima signalni sistem za neku indikaciju
pozara. Osnovni uslov kod rucno-daljinskog aktiviranja je prisustvo vatrogasnog dezurstva, ljudi
koji ce aktivirati sistem. Rucno-daljinski nacin aktiviranja zahteva odredenu organizaciju
alarmiranja i gasenja prilagodenu uslovima i objektu.
Automatsko aktiviranje, u zavisnosti od izbora indikacije pozara i osetljivosti aktivirajucih
elemenata, ima širu vremensku gradaciju. Ali i kod istog načina automatskog aktiviranja, kao sto
je to slucaj kod sprinkler i drendzer sistema, presudni kriterijum za izbor jednog od ova dva bice
brzina sirenja - prenosenje pozara. Tako ce se, kod zastite pozorista (pozornica) projektovati
drendzer sistem, za zastitnom vodenom zavesom izmedu pozornice i gledalista. Sprinkler sistem bi
bio spor u odnosu na brzinu sirenja i prenosenja pozara.
Svetlost i dim su najranije indikacije pozara, a temperatura kasnija. Zato se svetlost i dim
koriste, kod signalnih sistema onda kada se zeli informacija o pocetnoj fazi pozara, pa se
registracije ovih indikacija koriste za aktiviranje automatskog stabilnog halon sistema. Za zastitu
racunskog centra, koristice se, kao indikacija dim, a kao sredstvo gasenja, ranije halon, a sada čista
sredstva kao sto su FM200, Novec 1230 ili IG 55 .
U ovom slucaju dileme nema, ali kod ekspolozivnih zastita je moze biti. Prema prirodi eksplozivne
materije postoji dilema koja je indikacija svetlost ili dim, bolja za funkcionalnost stabilnog sistem,
iako bi sistem za gasenje bio isti za obe indikacije. Osetljivost aktivirajucih elemenata moze biti
vazan kriterijiun za funkcionalnost sistema.
0.5.2.3. Vreme i kapacitet gasenja

Vreme gasenja, maksimalni kapacitet u jedinici vremena i ukupni, sa rezervom, za stabilni
sistem odredeni su tehnickim propisima - standardima. Predvideni normativi su minimalne
kolicine, potrebne za gasenje. Kako kod autoritativnih nacionalnih propisa postoje izvesne razlike u
normativima, kolicina sredstava za gasenje i rezerve, kao i specificnosti objekata razmotricemo
sledece.
Vreme i maksimalni kapacitet gasenja nisu odredeni propisima,ali je evidentno da ce gasenje
biti krace- efikasnije, ukoliko kolicina sredstva za gasenje, po jedinici povrsine ili zapremine,
u jedinici vremena, bude veca. Projektanti se obicno zadovoljavaju zahtevanom minimalnom
kolicinom, a time i vremenom gasenja. Ali specificnost objekta koji se stiti, zatim mogucnost
prikljucivanja mobilnih sistema, funkciju stabilnog sistema, u konceptu pozarne zastite i sl., zahteva
analizu vremena gasenja i kapaciteta. Kod centralnih sistema gde se vrsi zastita vise objekata ili
zona gasenja moze biti dileme u pogledu maksimalnog kapaciteta sistema. Osnovni princip je, da
se, kod 5 objekata ill zona gasenja, pozar nece pojaviti istovremeno na dva objekta - zone. U
torn slucaju maksimalni kapacitet se odreduje prema najvecem objektu. Ali dileme ima kada broj
objekata - zone prelazi 5. Kod veceg broja objekata tesko je odrediti broj objekata na kojima bi se
mogao istovremeno pojaviti pozar. Pored toga svi normativi predvideni su za normalne situacije.
Rezerve sredstava za gasenje za stabilne sisteme su odredene propisima. Rezerve vode za

gasenje vodom i vazdusnom penom se resava rezervoarima - bazenima ili vodovodnom mrezom,
kao izvorima. Ako je vodovodna mreza neiscrpni izvor, potrebno je imati pismene garancije za
protok i pritisak. Ovo se postize propisanim atestiranjem mreze. Kod mogucnosti koriscenja
tehnoloske vode za gasenje pozara, vatrogasnoj sluzbi treba dati pravo iskljucenja tehnoloskih
potrosaca u slucaju pozara. Ovo treba konstruktivnim resenjima vodovodne mreze omoguciti.
Rezerve ostalih sredstava su regulisane propisima i zavise od velicine stabilnog sistema i
mogucnostima ponovnog punjenja (nabavke). Dok prvi kriterijum (na primer da za vise od 5
objekata - zona gasenja mora biti 100% rezerva) drugi kriterijum moze biti problematican, obzirom
na lokalne prilike. Tako se, za CO2 sistem, propisuje da rezerve nisu obavezne ako se ponovno
punjenje moze izvrsiti u roku od 36 sati. Ako to nije moguce, mora se imati pripremljena 100%
rezerva maksimalnog kapaciteta.
0.5.3.Sertifikat o ispravnosti stabilnih instalacija i periodični pregled

Za stabilne instalacije za dojavu požara, detekciju zapaljivih gasova i para i instalacije za
gašenje požara izvođač radova je dužan da pribavi sertifikat od ovlašćenog pravnog lica o
ispravnosti tih uređaja i da zapisnik o obavljenom ispitivanju stavi na uvid komisiji
nadležnoj za tehnički prijem objekta.
Ispravnost ovih instalacija mora se proveravati dva puta godišnje u skladu sa tehničkim
propisima i uputstvima proizvođača.
Ministarstvo unutrašnjih poslova daje ovlašćenje pravnom licu za obavljanje poslova
ispitivanja stabilnih instalacija, na osnovu uslova koje propiše ministar.
Zaposleni u ovom pravnom licu moraju da imaju položen stručni ispit .
01 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler 1
1. Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler: funkciona šema delovanja; opis
instalacije; sastavni delovi instalacije; vrste sprinkler instalacija: mokra, suva; vrste sprinkler
ventila; vrste sprinkler mlaznica; sprinkler instalacija visokog pritiska-vodena magla; projektovanje i
izvođenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u
požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu
zaštite od požara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabile instalacije; periodična ispitivanja
stabilne instalacije; pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije.
1. STABILNE INSTALACIJE ZA GAŠENJE POŽARA VODOM TIPA SPRINKLER
1. STABILNI SISTEMI ZA GASENJE VODOM

Stabilni protivpozarni sistemi za gasenje vodom mogu biti automatski ili poluautomatski.
Automatski sistemi dejstvuju bez ucesća coveka, potpuno nezavisno. Pod poluautomatskim
sistemima podrazumevamo aktiviranje uredaja koje vrši čovek sa daljine.
Stabilni protivpožarni sistemi za gašenje vodom, bilo automatski ili poluautomatski, montiraju se,
po sledecim zahtevima:
a) zbog velike brzine prostiranja pozara i moguce velike stete;
b) zbog odsustva vatrogasne jedinice ili njene velike udaljenosti;
c) zbog teških uslova gašenja mobilnom protivpozarnom opremom, i
d) zbog neophodne velike koliiine vode za gašenje, u prvim trenucima izbijanja pozara.
Pod stabilnim protivpozarnim sistemima za gašenje vodom podrazumevamo sprinkler uredaje,

zatim uredaje sa otvorenim i grupnim rasprskačima drendzer uređaji i vodene zavese.
1.1. Sprinkler uredaji -princip rada

Osnovni pojmovi i podela sprinkler uredaja
Sprinkler uredaji su stabilna protivpožarna postrojenja za gašenje rasprskavajucim mlazom
vode. Voda se, preko čvrsto postavljenih cevovoda, dovodi neposredno do mesta pozara.
Rasprskivači-sprinkleri su zatvoreni i otvorice se pri odredenoj povišenoj temperaturi. Na taj
nacin započinje automatsko aktiviranje postrojenja, a voda se dovodi na mesto samog izbijanja
pozara. Pri tom se dobija i pozarna signalizacija, pa postrojenje ima i funkciju signalizacije pojave
pozara.
Cevovodi koji dovode vodu do sprinklera su pod stalnim pritiskom. Ako se cevovod, od njegove
ventilske stanice, nalazi pod vazdušnim pritiskom, onda imamo suvi sprinkler sistem, a ako su
cevovodi ispunjeni vodom, pod pritiskom, onda je to mokri sprinkler sistem. Kod jednog sprinkler
uredaja mogu pojedine prostorije ili grane da budu pod vazdušnim ili vodenim pritiskom.
Suvi sistem se postavlja u prostorijama gde moze doci do smrzavanja, ali postavljanjem vazdušno-
vodenog ventila cevovod ce se zimi može nalaziti pod vazdušnim, a leti pod vodenim pritiskom.
U nacelu, mokri sistem je efikasniji, jer se za krace vreme dobija mlaz vode. Ovo nastaje zbog toga
što se voda nalazi pod pritiskom neposredno do sprinklera. Ovo narodito dolazi do izrazaja kod
duzih cevovoda, racunajuci od ventilske stanice do sprinklera.
Standard ovde daje vecu povrsinu koja treba da se štiti zbog brzine aktiviranja mokrog u odnosu na
suvi sistem.
Opšta šema i princip rada uredaja

Opsta šema sprinkler uredaja sa mokrim i suvim sistemom data je na sl. 42.
Sprinkler uredaj sacinjavaju ovi elementi:
1. rezervoar pod vazdušnim pritiskom koji sluzi za početno gašenje, obicno do 10 min;
2. snabdevanje vodom iz vodovodne mreze ili pomocne pumpe;
3. kompresor koji odrzava stalni vazdusni pritisak iznad vode;
4. sprinkler pumpa koja preuzima gašenje, posle praznjenja rezervoara, pod pritiskom u vremenu od
1 časa;
5. bazen sa vodom;
6. suvi kontrolno-signalni ventil-ventilska stanica kod suvog sistema;

7. mokri kontrolno-signalni ventil-ventilska stanica kod mokrog sistema;
8. elektricni-signalni uredaj;
9. mehanicki signalni uredaj;
10. priključci za vatrogasna creva;
11. glavni cevovod za snabdevanje vodom suvog sistema;
12. glavni cevovod za snabdevanje vodom mokrog sistema;
13. grane sprinkler mreze i
14. rasprskaci-sprinkleri.
Sl. br. 42. Sema sprinkler uredaja
Osnovni princip rada sprinkler uredaja sa suvim sistemom je sledeci:

Pri povišenoj temperaturi, koja se javlja pri pozaru, ampula sprinklera prska ili se topi lem, i na taj
nacin se oslobada - otvara otvor sprinklera. U cevnoj mrezi dolazi do naglog pada pritiska, jer
kompresor, zbog prigušnice, ne moze brzo postici pritisak. Pad pritiska dovodi do otvaranja ventila i
voda, kroz sprinkler, izlazi u rasprskavajucem mlazu.
Pri svom kretanju posebnim manjim cevovodom voda prolazi kroz elektricni signalni uredaj (flow-
switch ili press-switch), koji se aktivira vodenim protokom ili pritiskom. Ovaj signal se najčeše
prosleđuje na centralu za dojavu požara ili se preko njega direktno uključuje električna sirena ili
zvono. Isto tako, proticanjem vode kroz mehanički signalni uredaj (zvono), dobija se mehanickim
putem sprinklera — alarm.
Kod mokrog sistema pad pritiska pri otvaranju dovodi do proticanja vode.
Kod suvog sistema, u zavisnosti od udaljenosti sprinklera, moze proci 2—3 minuta, pa i više, dok
voda pocne da izlazi iz sprinklera.
U objektima, prema velicini površine prostorije i broju sprinklera, vrsi se podela na sekcije — zone.
Svaka zona ima svoj kontrolni-signalni ventil.
Sprinkleri
Oni su veoma vazan element u sprinkler sistemu, jer vrse osnovno aktiviranje uredaja. Od njihovog
rada zavisi efekat gasenja sprinkler uređajem. Osnovni zahtev koji on treba da ispuni sastoji se u
tome da se, pri odredenoj temperaturi, sprinkler otvori, i to uz najmanju mogucu inerciju. Drugi
zadatak sprinklera je da, svojom konstrukcijom, vrši rasipanje vode tako da ravnomerno kvasi
površinu koju stiti. Sprinkler treba da je jednostavan, da ne korodira i da se lako odrzava u
eksploataciji.
Sl. br. 43. Tipovi sprinklera koji se naj češće primenjuju
Osnovna podela sprinklera vrši se na sprinklere sa lakotopljivom legurom--lemom i na

sprinklere sa staklenom ampulom. Konstrukcije sprinklera raznih proizvođača (sl.43) veoma su
slične. Sprinkler se sastoji od:
1. bronzanog priključka sa navojem;
2. kapka, koji zatvara izlaz vodi ili vazduhu, pod pritiskom, a pri aktiviranju sprinklera kapak se pod
pritiskom vode odvaja i mlaz vode izlazi;
3. staklene mpule, koja prska na povišenoj temperaturi i oslobađa izlaz sprinklera;
4. topljive karike-veze, koja pri topljenju oslobađa izlaz sprinkleru,
5. topljivog dela i
6. deflektora, koji rasprskava mlaz vode, pretvarajući mlaz u kišu.
Lakotopljiva legura se sastoji iz bizmuta, kadminijuma, olova i kalaja. Temperatura topljenja

je 72 °C do preko 300°C. Određene temperature su date bojama.
Staklena ampula ispunjena je tečnošću sa visokim koeficijentom prostornog širenja. Pri

povećanju temperature tečnost povećava svoju zapreminu i vrši pritisak na zidove staklene ampule,
tako da dolazi do prskanja ampule i otvaranja sprinklera.
Vreme otvaranja sprinklera od 72°C pri rastojanju od 1,5 m iznosilo je, prema opitu, 99 sec.
Uopsteno se moze uzeti da je srednje vreme otvaranja sprinklera 2—3 min.
Količina vode koja ističe iz sprinklera ima veliki znataj za efikasnost gašenja. Prosecna količina
vode po jednom sprinkleru je 1,1—l,21it/sek pri gašenju površine 9—12 m2, a to znači 0,1 lit/sec
po kvadratnom metru. Ova količina se smatra dovoljnom za gašenje pozara.
Sprinkleri se montiraju vertikalno, u stojecem ili visećem polozaju. Kod suvih sistema
najčešće stoje vertikalno okrenuti na gore, a kod mokrih na dole. Ukoliko preti opasnost
oštecenja, sprinkleri se stavljaju u zastitne kape. Polozaj sprinklera treba da je takav da vrši efikasno
gašenje i da bude pristupačan.
Raspored mreze i polozaj sprinklera za prostorije sa ravnim plafonom najčešce je simetričan,

sa pravougaonim rasporedom ili rasporedom kao na šahovskoj tabli. Primenjuje se, dakle,
običan geometrijski raspored, sa propisanim rastojanjem sprinklera od plafona.
Kod industrijskih objekata, skladišta i niza drugih objekata, gde treba montirati sprinklere, montazni
uslovi mogu biti veoma razliiiti.
Sprinkleri sa prikljudnom cevi se montiraju na T priključke. Viseći sprinkleri imaju obifino

pločice-tanjirice od plasticine mase ili hromiranog lima.
U unutrašnjosti šahtova za ventilaciju i svetlarnike, transporterska okna, liftove, šahtove za užad i
kaišnike, kanale za materijal i otpatke, u unutrasnjosti komora i okana svih vrsta, kao i u zatvorene
prostore za prenosnike treba ugraditi sprinklere. Kod višedelnih filtera za prašinu treba kvasiti svaki
odeljak.
Vertikalno odstojanje deflektora od plafona mora da iznosi 120—150 mm, i ne sme da bude manje
od 70 mm, ni više od 250 mm. Odstojanje sprinklera u bilo kom pravcu od naslagane robe ili od
radioničikih postrojenja treba da bude najmanje 500 mm.
Usisni i potisni vodovi od zapaljivih materijala za lako zapaljivu prašinu (na primer kod mašina za
ciscenje, filtera, aspiracionih kanala i puzeva) stite se sprinklerima koji se moraju montirati u
njihovoj unutrašnjosti, na rastojanju od 4 m. Osim toga, na svakom prevoju vodova, gde moze da
nastane zagrevanje, mora se postaviti po jedan sprinkler.
Cevovodi
Praktični uslovi i mogućnosti odreduju tip cevne mreze, i to zavisno od konstrukcije objekta,
namene, tehničkih postrojenja i drugih osobenosti.
Na sl 44 je dato 6 varijanti montaze cevne mreže i rasporeda sprinklera.
Cevovodi se pre montaze provere da li su cisti, a posle montaze se temeljno isperu vodom,
pritiskom od 15 at.
Cevovodi se medusobno spajaju uobičajenim prikljuccima za spajanje cevi, kao što su: niplovi,
teštici, kolena, prirubnice, itd. Pojedini elementi, kao što su kontrolni ventili, nepovratni ventili itd.
bice postavljeni na pristupacna mesta.
Cevovode i vezne elemente treba zastititi od korozije odgovarajucim zastitnim premazima.
Ako je cevovod izložen jakoj koroziji ili se postavlja u zemlju, biće zaštićen hidroizolacijom
(bitumenski premazi).
Svi cevovodi kod sprinkler sistema moraju imati pad, kako bi se mogli isprazniti. Ako je
potrebno ispusne ventile postaviti i kod mrežnih grana, onda ih valja pogodno namestiti sa strane,
kako bi se mogao isprazniti cevovod. Svi ovi ventili su loptastog tipa. Ako se ispusni ventili
montiraju kod suvog sistema, onda treba da imaju čep, koji služi kao preventiva od neovlašćenog
rukovanja.
Kontrolni ventili za ispitivanje nisu manji od 1", a priključuju se na probnu cev na kraju
razvoda ili na kraju grane.
Nosači cevovoda mogu biti različiti, a njihova konstrukcija zavisi od vrste plafona, oblika greda,
kao i od veličine cevovoda.
Kontrolno-signalni sprinkler ventili

— Kontrolno-signalni sistem kod sprinkler uređaja ima zadatak:
- da kontroliše pritisak u cevovodima i sprinklerskoj mreži, kao i u cevovodu
od izvora snabdevanja vodom;
- da kontroliše signalni sistem;

- da omogući aktiviranje uređaja, odnosno snabdevanje sprinklera vodom, i
- da omogući ponovno osposobljavanje sprinkler uredaja (pražnjenje i zamena sprinklera).
Prema tome da li je sistem „mokri" ili „suvi", imamo kontrolno-signalni ventil za mokri,
kontrolno-signalni ventil za suvi sprinkler sistem i kombinovani mokro-suvi ventil.
Kontrolno-signalni ventil za mokri sprinkler sistem dat je na sl. 47.
Sastoji se od:
1. zasun-šibera;
2. poklopca ventila;
3. odvod vode za rad signalnih urcdaja;
4. probnih ventila;
5. ispusnog ventila;
6. dovodne cevi od izvora vode;
7. glavnog cevovoda prema sprinklerima;
8. ispusne cevi;
9. krsta slavine;
10. odvovoda prema signalnim uređajima;
11. električnog signalnog uređaja;
12. turbine;
13. osovine turbine;
14. čekića zvona;
15. zvona;
16. odvoda vode iz turbine;
17. manometara za merenje pritiska ispred i iza poklopca ventila, i
18. slavine manomctra.
Rad kontrolno-signalnog ventila mokrog sprinkler sistema pri izbijanju požara

bi bio sledeći:
Pri otvaranju sprinklera u glavnom cevovodu 7, prema sprinklerima, dolazi do pada pritiska i
podizanja poklopca ventila 2, pri čemu voda, preko odvoda 3, struji prema signalnim uredajima,
kroz cevovod 10. Pritisak vode na membranu u električnom signalnom uređaju 11 stvara električni
kontakt, koji aktivira uređaj.
Struja vode u mehaničkom signalnom uređaju-zvonu pada na lopatice turbine 12 i okreće osovinu
13 na kojoj se nalazi čekić 14 koji udara u zvono 15.
Električni kontakt se prenosi do električnog zvona ili sirene i do signalne lampe, tako da se dobija
zvučni i svetlosni signal aktiviranja sprinkler uređaja.
Ako se ukaže potreba za isprobavanjem kontrolno-signalnog venttla otvara se ventil 4, a kada treba
zameniti sprinkler posle požara ili izvršiti pražnjenje mreže zatvara se zasun-šiber 1, otvara ventil 5
i za 90° zaokreće krst-slavina 9.
Kontrolno-signalni ventil za suvi sprinkler sistem dat je na sl. 48. Sastoji se od sledećih delova:
1. poklopca vodenog ventila;
2. poklopca vazdušnog ventila;
3. vazdušne komore ventila A;
4. dovodne cevi od izvora vode;
5. zasun-šibera;
6. cevovoda signalno-mehaničkog i električnog iiređaja;
7. glavnog cevovoda prema sprinklerima;
8. probnog ventila vazdušne komore ventila;
9. ispusnog ventila;
10. slavine;
11. nepovratnog ventila;

12. mufa sa otvorom od 3 mm;
13. ispusne cevi;
14. manometra koji meri vodeni pritisak u dovodnoj cevi;
15. manometra koji meri vazdu šni pritisak glavnog cevovođa;
16. kontrolnog okna sa oprugom
17. držača.
Pri izbijanju požara, rad kontrolno-signalnog ventila suvog sprinkler sistema je sledeći:
Pri otvaranju sprinklera vazduh izlazi iz cevovoda, što dovodi do pada pritiska u vazdušnoj komori
A. Poklopac ventila se podiže da bi voda, iz dovodnog cevovoda, dospela u glavni cevovod i
sprinklersku mrežu. U gornjem položaju poklopac se pridržava oprugom.
Pošto voda ispuni i komoru B ona kroz cevovod 6 struji prema signalnim uređajima, mehaničkom i
električnom.
Ako se želi izvršiti proba kontrolno-signalnog sistema, bez ispuštanja vazduha iz mreže i bez
podizanja poklopca, potrebno je otvoriti slavinu 10. Voda iz dovodnog cevovoda 4 preko mufa 12 i
cevovoda 13 odlazi u komoru A. Prethodno je potrebno krst slavinu na cevovodu 13 okrenuti za
90°.
Voda u komori A pomaže hermetičkom zatvaranju poklopca 2, a komora B se nalazi pod
atmosferskim pritiskom.
Kontrolno okno služi za proveru hermetičkog zatvaranja poklopca.
Posle gašenja zatvara se zasun-šiber 5 i otvara ventil 9, i na taj način se voda ispušta iz sprinklerske
mreže. Posle toga se mreža puni komprimovanim vazduhom pomoću kompresora, koji će
sprinklersku mrežu napuniti sa 10 at pritiska. Pošto je površina vazdušnog poklopca veća od
površine vodenog poklopca, postoji veća sila koja, sa strane mreže, pritiska oba poklopca na
njihova ležišta.
Svi kontrolno-signalni ventili su slični, jer vrše istu funkciju u sprinkler sistemu. Neki detalji, kao
što je podizanje poklopaca, mogu biti konstrukrivno drugačije rešeni. Tako se, kod nekih tipova
kontrolno-signalnih ventila, preko membrane i na njoj učvršćene osovinice, vrši oslobađanje
poklopca iz njegovog položaja.
Kod pojedinih sprinkler sistema primenjuje sc kombinovani vazdušno-vodeni kontrolno-signalni
ventil, kao što je to prikazano na slici 49. Donji deo čini vodeni, a gornji deo vazdušni ventil. U
toplom periodu godine, vazdušni poklopac 2 je podignut i mreža ispunjena vodom. U hladne dane
vodu treba ispustiti iz mreže preko ispusnog cevovoda. Pri tome je zasun-šiber 14 zatvoren.
Poklopac 2 se zatvara i sprinklerska mreža se pod pritiskom puni vazduhom. Posle toga se šiber 14
otvara. Kontrola se vrši preko ventila 10.
Kod po žara koji se jako brzo širi, teži se da otvaranje kontrolno-signalnog ventila, kod suvog
sistema, bude što ranije. To znači da se želi postići otvaranje već na maloj razlici pritiska, čime
sprinkler sistem dobija u efikasnosti. Ovaj zadatak vrši „brzi otvarač", koji se priključuje na
kontrolno-signalni ventil. Brzi otvarač aktivira se već kod pada pritiska od 0,3—0,5 at.
Drugi način ubrzanja pada pritiska u kontrolno-signalnom ventilu sastoji se u tome da se, manjim
cevovodom, sprinklerska mreža spoji neposredno sa vazdušnom komorom 3. Na taj način će pad
pritiska u komori 3 uslediti ranije, a time i podizanje poklopca, nego što bi se to postiglo kada bi taj
pad pritiska bio u celoj mreži i glavnom cevovodu.
Sprinkler centrale
Kontrolno-signalni ventili se obično montiraju u sprinkler stanicama, kako je to prikazano na sl. 50.
U stanici su postavljeni pumpa, rezervoar vode, kontrolno-signalni ventil za mokri sprinkler sistem i
kontrolno-signalni ventil za suvi sistem i ostali uređaji sprinkler sistema.
Kontrolno-signalni ventili za mokri sistem proizvode se u više dimenzija, od NO 50 do NO 150,

dok se za suvi sistem proizvode obično u dve dimenzije NO 100 i NO 150.
Snabdevanje vodom može biti izvedeno na više načina, ali je prvi izvor najčešće rezervoar pod
vazdušnim pritiskom. Drugi izvor može biti pumpa sa snabdevanjem vodom iz vodovodne mreže.
Sl. br. 49. Kombinovani vodeno-vazdušni kontolno-signalni ventil:

l-poklopac vodenog ventila;
2-poklopac vazduinog ventila;
3-nivo vode;
4-držač sa oprugom;
5-kontrolno oko;
6-otvor za nalivanje;
7-glavni cevovod;
8-probni ventil;
9-trokraka slavina;
10-slavina za probu el. zvona;
11-vodeni kontrolnosignalni ventil;
12-poklopac vodenog ventila
13-cevovod;
14-zasun;
15-muf;
16-ispusna cev;
17-dovodna cev;
18-manometar za vodu;
19-manonometar za vazduh ;
Rezervoar pod vazdušnim pritiskom od 10 at je čelične varene konstrukcije. Obično se izrađuje

u dimenzijama 22,5 m8, 30 m3 i 45 m3 i napunjen je sa 1/2 zapremine vodom. Rezervoar je

standardnog oblika, a opremljen je sa postoljem i sledećom armaturom:
- izlaznim cevovodom NO 100; NP 10 ili NO 150; NP 10 sa ovalnim zasunom i nepovratnim
ventilom;
- manometrom sa dva cifarnika (ili dva manometra) 0—16 at sa slavinama;
-kontaktnim manometrom specijalne izrade za automatsko uključenje sprinkler pumpe u rad;
-armaturom za punjenje vazduhom: nepovratni ventil NO 25, NP 10
i mufventil NO 25, NP 10;
-armaturom za punjenje vodom: ventil sigurnosti NO 40, NP 10, nepovratni ventil NO 40, NP 10
mufventil NO 40;
- ventilom za pražnjenje NO 50, NP 10, i
- ostalim delovima: otvor sa poklopcem, zavrtnji za učvršćivanje, potrebne priključne cevi,
vodokazno staklo, itd.
Međurezervoar je čelične varene konstrukcije, četvrtastog oblika i dimenzije 20 m3. Rezervoar je

opremljen armaturom:
-uređajem za automatsko punjenje sa plovkom i ventilom NO 80. Postavlja se prema veličini pumpe
od 2 do 4 uređaja;
-prelivnom cevi,
-ventilom za pražnjenje, i
-priključkom cevi i usisnom korpom.
Sprinkler pumpa je centrifugalna-horizontalna, ali može biti i dubinska. Obično je kapaciteta 3000
lit/min i pritiska od 50 mVS. Opremljena je manometrom i vakuummetrom. Manometar treba da
ima slavinu za rasterećenje. Poželjno jc da pumpa ne bude samousisna.
Vatrogasni priključci se priključuju na potisni cevovod sprinkler pumpe. U zavisnosti od kapaciteta

pumpe postavlja se 3—4 priključka, prečnika 45—75 mm.
Napomene o ispitivanju i održavanju

Za sprinkler uređaje postoje detaljni tehnički propisi koji određuju tehničke karakteristike uređaja i
njegovih elemenata. Ovi propisi određuju način ispitivanja i probni rad uređaja, kao i tehničke
postupke pri montaži.
Pored tehničkih propisa specijalizovano preduzeće, koje isporučuje opremu i vrši montažu, dužno je
držati se tehničkih propisa i tehničkih mera pri montaži uređaja. Pri primopredaji moraju se
korisniku dati detaljna uputstva o rukovanju i održavanju uređaja. Ovo uputstvo mora biti u
sprinklerskoj centrali.
O ispravnosti uređaja i periodičnih propisanih proba treba voditi knjigu. Nadležni organi mogu
vršiti kontrolu ispravnosti i njihovi nalazi moraju se sprovesti.
Pri ispitivanju ispravnosti rada uredaja posebno treba proveriti i ispitati sledeće:
-Cela sprinklerska mreža se mora ispitati na probni pritisak od 15 at;
-Svaka posebna grupa sprinklera mora imati ventil za pražnjenje;
-Svi ventili moraju biti plombirani protiv neovlašćenog rukovanja;
-Potrebno je pomoću kontaktnog manometra ispitati proveru rada pokretača pumpe;
-Ispitati automatsko aktiviranje kompresora;
-Proveriti rad signalnih uređaja;
-Izvršiti probni rad svake zone, odnosno rad svakog kontrolno-signalnog ventila, i
Periodično vršiti preglede prema uputstvu o rukovanju o održavanju.
1.2. Osnove projektovanja

Sprinkler sistemi za gasenje vodom spadaju medu najstarija stabilna automatska protižarna
postrojenja i prema statistikama najefikasnija. Tehničko rešenje i elementi ovog sistema su već dugi
niz godina, ostali uglavnom isti. Iako je poslednjih godina primena sprinkler uredaja nešto
ograničena zbog toga što se kod pozara novih zapaljivih materijala, ne moze voda primeniti kao
sredstvo gašenja, sprinkler sistemi imaju jos uvek veliku primenu u protivpozarnoj zaštiti?
Dalja analiya pokazuje da su mokri sprinkler uređaji (napunjeni vodom do rasprskivača) bili
efikasniji od suvih. Ovo nastaje stoga što voda treba da prođe kroz cevovod, od ventila do
rasprskivača.
Efikasnost sprinkler uređaja zavisi i od stepena požarne opasnosti: ako je stepen viši, požar se brže
širi i efikasnost sprinkler sistema je manja. Najveći procenat nezadovoljavajućeg gašenja bio je kod
proizvodnje, prerade i skladištenja lako zapaljivih materijala (prerada nafte, proizvodnja boja i
lakova, plastične materije)
Osnovni polazni dokument za projektovanje i montazu sprinkler sistema su projektni zadatak i
tehnički propis – standardi kojih se projektanti i montazeri moraju pridrzavati. Ovi prateći propisi se
odnose na montazu vodovodne i električne instalacije, građevinsku izgradnju, itd.
Propisi koji se primenjuju su

VdS CEA 4001
NFPA 13
SRPS EN 12845 – Instalacije za gašenje požara – Automatski sprinkler sistemi –
Projektovanje, ugradnja i održavanje
SRPS EN 12259 – Instalacije za gašenje požara – Komponente za sisteme sprinklera i
sisteme za raspršivanje vode
Oblast primene sprinkler uredaja je veoma velika i obuhvata sve grane industrije, trgovinu,
saobracaj, ustanove, ltd. Kao automatski protivpozarni uredaj, posebno nalazi primenu kod
automatizovanih tehnologija.
Planiranjem sprinkler sistema se određuje njegove bitne karakteristike i vrši dimenzionisanje

njegovih elemenata. Na taj način je sprinkler sistem potpuno tehnički definisan, tako da je
izrada projekta samo dalja razrada. Definisanje i dimenzionisanje obuhvata izbor tipa i
veličine sistema, vrste, broja, i položaja sprinklera, vrste i veličine sprinkler ventila, pumpi,
rezerve vode itd. Osnovni kriterijumi nekada su se bazirali na nemačkim VdS, a delimične
dopune američkim i ruskim SNIP propisima, a sada je to uglavnom SRPS EN 12845
1.2.1. Izbor tipa sistema
Izbor tipa - vrste sprinkler sistema kao stabilnog sistema, vrsi se kriterijumima, datim ranije Time je
izvrseno osnovno deflnisanje sistema. Ali je, u cilju potpunog deinisanja, potrebno odrediti
karakteristike sprinkler sistema prema zahtevima gasenja pojedinih prostora objekta i lokalnih
uslova. U torn cilju potrebno je izvrstiti izbor tipa sprinkler sistema prema sledecim kriterijumima:
-temperaturi prostora - prostorija tokom cele godine
- brzina sirenja pozara
- mogucnosti nanosenja stete prilikom gasenja.
Temperatura prostorije koja se stiti, odredice koji ce se sprinkler postaviti; mokri, suvi ili
kombinovani sistem.
Mokri sistem ce se postaviti u prostorije gde ne moze doci do zamrzavanja (zagrevaju se). Mokri
sistem se nece postaviti u prostorijama gde moze doci do visokih temperatura, jer bi doslo do
isparavanja vode. Sprinkler sistem se moze sastojati od mokrih i suvih zona, a pomocu
alternativnih, ista zona moze tokom godine, jedno vreme biti suva (period zamrzavanja), a u
drugom mokra.
Brzina sirenja pozara ima uticaja na izbor sprinkler sistema i njegovih elemenata. Brzo sirenje
moze uciniti da sprinkler sistem nije dovoljna zastita. Ako je to slucaj, onda objekti i prostori
moraju imati dopunsku zastitu. Dopunska zastita mogu biti pregradni zidovi, a povrsine - zone ne
vece od 100 m2. Osetljivost sprinkler sistema se povecava postavljanjem brzih otvaraca na
sprinkler ventilima. Ovo je neophodno kod vecih zapremina cevovoda. Povecavanjem osetljivosti -
brzeg otvaranja sprinkler ventila, skracuje se vreme od nastanka pozara do gasenja,a time i
efikasnost sprinkler sistema.
Mogucnost nanosenja stete dejstvom vode, kao sredstva za gasenje, zahtevace preakcioni sprinkler
sistem (sa prethodnim - pripremnim upravljanjem). U torn slucaju, uz sprinkler sistem mora se
postaviti signalni sistem vece osetljivosti (dimni javljaci pozara). To bi , na primer, bile prostorije sa
elektronskom ili drugom osetljivom opremom gde se, po pravilu, postavljaju automatski CO2 ili
halon sistem, a u novije vreme sistemi sa čistim odnosno inertnim sredstvima.
Kod preakcionog sprinklera u mrezu se voda dovodi na signal sa centrale dojave požara, a
aktiviranje počinje kada se aktivira neki od sprinklera. Na ovaj način se sprečavaju neželjena
aktiviranja, a u slučajevima stvarnog požara, aktiviran je je brže.
1.2.2. Bitne veličine sistema
Bitne velicine sistema i njihove medusobno zavisne brojne vrednosti, date su u tabeli. Ova tabela
je osnova za planiranje sprinkler sistema. Polazni kriterijum za odredivanje velicine, kapaciteta i
vremena gasenja, je stepen pozarne opasnosti (PO) objekta, odnosno-njegovih pojedinih prostora.
Pozarne opasnosti objekata i njihovih prostora se dele na:
Pozarnu opasnost 1-PO 1: objekti i prostori imaju nisko pozarno opterecenje i malu zapaljivost
objekta i njegovog sadrzaja.
Pozarnu opasnost 2-PO 2: objekti i prostori imaju srednje pozarno opteredenje i srednju zapaljivost.
Pozarnu opasnost 3-PO 3: objekti i prostori imaju vece pozarno opterecenje i visoku zapaljivost.
To su proizvodni objekti.
Pozarnu opasnost 4-PO 4: objekti i prostori za skladistenje roba i materijala
1.2.3. Izbor, broj i raspored sprinklera

Defiisanje sprinklera vrsi se izborom vrste, broja i rasporeda sprinklera. Deflnisanje ce imati uticaja
na oblik i dimenzionisanje cevne sprinklerske mreze:
a. Izbor vrste sprinklera
Izbor sprinklera vrsi se sledecim kriterijumima;
-Izborom materije koja reaguje na temperaturu
-Oblikom mlaza
-Velicinom – protokom
-Temperaturom aktiviranja- otvaranja
Sl 67 Presek sprinklera sa staklenom ampulom
Izbor aktivirajuće materije svodi se na izbor jednog od dve vrste sprinklera, sprinkler sa ampulom
ili lako topljivom legurom. U tom smislu postoje i konstruktivne razlike, ali je kod obe vrste,
temperatura ona požarna indikacija koja aktivira otvara sprinkler. Izbor se vrši na osnovu uslova
gde se posatavljaju.
Sprinkleri se montiraju u vertikalnom polozaju. Viseci sprinkleri imaju otvor nadole, a stojeci
nagore. Viseci sprinkleri ce se postavljati kod mokrog, a stojeci kod suvog sprinkler sistema,
odnosno njegovih zona.
Velicine sprinklera su odredene protokom u tri dimenzije, 3/8, 1/2 i 3/4. Najmanja velicina od 3/8
moze se primeniti samo za PO1. i za zastitu regala.
b. Broj sprinklera
Broj sprinklera zavisi od potrebne kolicine vode za gasenje, velicine sprinklera i rasporeda. Pri tome
se moraju postovati zahtevi da izlazni pritisak na sprinklera koji se nalazi na najnepovoljnijem
polozaju (najveca visina i najveca udaljenost) bude najmanje 0,5 bara. i propisana rastojanja
sprinklera (medusobna i od zida). Na broj sprinklera ima uticaja visina prostorije, nacin skladistenja
zapaljivog materijala i stepen
2 2
Tako se za najvise ugrozene prostorije predvida jedan sprinkler na 6,5 [m ], za srednje 9 [m ] a za
2
lake 12 [m ]. Ovo su prosecne vrednosti. Za prostorije koje su vise od 10 [m] mora se ugraditi
2 2
sprinkler na svakih 7 [m ] iako bi stepen pozarne opasnosti dozvoljavao 9 [m ]. Ovi zahtevi su
dopune tabelama a podela pozarnih opasnosti na lake, srednje i visoke je opsta i orjentaciona.
c. Raspored sprinklera
Raspored sprinklera i njihovi pojedinacni polozaji zavise od slededih uslova i propisa;
- tipa izabrane sprinkler mreze
- povrsina pokrivanja sprinklera
- propisanih rastojanja sprinklera
- oblika (ravni, kosi) i vrste krova (drveni, grede, ploce)
- mesta montaže (normalne prostorije, sahtovi, silosi, kontejneri, stepenice, cikloni, itd.)
Tip sprinklerske mreze moze biti u dva osnovna rasporeda: normalni i esalonirani (slika 69).
Povrsine - pokrivanja razlicitih vrsta sprinklera zavise od stepena pozarne opasnosti i date su
tabelom 47.
SI. 69. - Tipovi sprinkler mreze: normalni. esalonirani
1.2.4. Hidraulički proracun

Hidraulicki proracun cevne mreze, a time i ostalih elemenata sprinkler sistema, imaju za cilj
dimenzionisanje svih elemenata sistema, a time i njegovog kapaciteta.
Hidraulicki proracun se vrsi odredenom metodologijom, uz raspolaganje pocetnih hidraulickih
vrednosti; najmanjeg i najveceg dozvoljenog pritiska na sprinklerima i u celom sistemu, potrebne
kolicine vode, prema stepenu pozarne opasnosti, odnosno povrsini gasenja sistema, broja sprinklera
u duzini cevovoda. Pri tome se moraiu ispuniti uslovi iz tabele 46 i dijagrama koji definišu količinu
vode u odnosu na visinu skladištenja za PO4.
Dopunski uslovi i zahtevi iz propisa za projektovanje i dimenzionisanje elemenata sistema su:
a - Naimanji pritisak na izlazu sprinklera, za sve tri dimenzije, je 0,5 [bar], a najveći 5.0 [bar]
,najveci pritisak u sprinklerskoj instalaciji ne sme biti veci od 10 [bar].
b.- Brzina kretanja vode izmedu sprinkler ( alarmnog ) ventila i sprinklera ne sme biti veca od
10[m/s], a u armaturama (fitinzima) od 5,0 [m/s].
c- Pad pritiska u armaturi izrazava se ekvivalentnom duzinom cevi istog precnika, datim u tabeli 50.
d - Povrsina zastite jednog sprinklera je ona povrsina koja sa nalazi izmedu 4 komada sprinklera.
e - Ako je povrsina koja se stiti manja od povrsine gasenja (200 i 300 [m2]) onda za proracun, treba
uzeti povrsinu koja se stiti. Ovo ne vazi za PO1.
f - Dopunske sprinklere, ukoliko ih ima manje od 5 u povrsini gasenja, mogu se u proracunu
zanemariti.Ako njihov broj prelazi 6, onda se od sestog nadalje, uziimaju u proracun potrebne
kolicine vode, za celu povrsinu gasenja.
1.2.5. Sprinklerska cevna mreza

Opsti tehnicki zahtevi za pozarne cevovode i njihovu montazu vaze i za sprinkler cevi. Za konacno
definisanje sprinkler mreze potrebno je jos izvrsiti :
-Izbor geometrije cevne mreze
-Dimenzionisanje cevovoda po deonicama
-Podelu na zone gasenja
-Ispunjenje zahteva za sprinkler cevi
-Izbor vrste i broja nosaca cevi
1.2.6. Snabdevanje vodom i energijom

Tehnickim propisima za sprinkler sisteme precizno se odreduje snabdevanje vodom, energijom i
komprimovanim vazduhom. Ono se sastoji u zahtevima za brojem izvora snabdevanja, njihovom
velicinom i rezervama. Od snabdevanja se zahteva pouzdanost-sigurnost, a stepen pouzdanosti se
odreređuje prema pozarnoj opasnosti objekta i velicini sprinkler sistema.
A. Snabdevanje vodom
Snabdevanje vodom ne sme da bude ugroženo od mraza. Voda mora biti čista i bez stranih tela.
Sprinkleri koriste slatku vodu a tek po aktiviranju ona može da se meša sa morskom. Bez obzira na
način snabdevanja sprinkler mora da ima priključak DN 100 za vatrogasno vozilo ili pumpu.
Priključivanje hidrantske instalacije na sprinkler system dopušteno je samo u specijalnim prilikama.
Izvori vode prema količini vode koju mogu dati se dele na iscrpne I neiscrpne
Iscrpni su:
- Rezervoari pod vazdušnim pritiskom
- Gravitacioni rezervoari
- Rezervoari I međurezervoari ako se snabdevaju iy neiscrpnog izvora, odnosno imaju
2/3 potrebne količine vode
Neiscrpni izvori su:

- Vodovodna mreža
- Požarni bazeni otvoreni ili podzemni
- Gravitacioni rezervoari
- Bazeni za opštu potrošnjnu vode
- Prirodni izvori
Izvori moraju da imaju adekvatan pritisak, kapacitet u jedinici vrmena I ukupnu potrebnu
količinu vode.
Sistem snabdevanja mora da bude takav da se u 36 h posle aktiviranjaponovo napuni.
B. Snabdevanje elektricnom energijom

Snabdevanje elektricmom energijom sprinkler pumpi vrse sledeci izvori:
- javna elektricna mreza
- sopstveni elektro generator
- dizel-elektricni agregat
- elektricni agregat za nuzno snabdevanje strujom.
C. Snabdevanje komprimovanim vazduhom

Pritisak vazduha u rezervoaru i mrezi suvog sprinkler sistema zavisi od izracunatog hidraulickog
pritiska. Punjenje i odrzavanje planiranog pritiska vrsi se automatski kompresorom ili
kompresorskom mrezom. Svaki rezervoar mora imati svoj kompresor. Tehnicke karakteristike
kompresora ill mreze (kolicine vazduha i vreme) treba da, odgovaraju proračunatim
karakteristikama
1.2.7. Sprinkler stanica

U sprinklerskoj stanici su smesteni svi uredaji koji obezbeduju pogonsku energiju, upravljanje i
alarmiranje, kao i izvor snabdevanja vodom (rezervoar pod vazdusnim pritiskom ili
medurezervoar).
1.2.8. Klasifikacija objekata koji se stite sprinkler sistemima

Prema tabeli 46, visi stepen pozarne opasnosti ima za posledicu vecu kolicinu vode za gasenje u
jedinici vremena.po jedinici povrsine i ukupnu kolicinu-zalihu. Odredene su cetiri osnovne grupe
poârnih opasnosti.
Opisno, ove cetiri grupe bi se mogle klasificirati kao;
-laka
-srednja-normalna,
-visa i
- visoka pozarna opasriost.
Kako se moze zakljuciti iz uporedenja sa drugim propisima.ova klasifikacija je za projektante
dovoljna, za dimenzionisanje sprinkler sistema podela unutar sistema. Podela unutar grupe PO2,
PO3 i PO4 je nastala uglavnom zbog skladista, odnosno visine skladistenja.
Pri klasifikaciji objekata treba dati sledecu vaznu napomenu; bez obzira na klasifikaciju objekta kao
celine (globalna klasifikacija), pojedini delovi objekta (prostori- prostorije) mogu imati razlicite
stepene pozarne opasmosti. Tako na primer, hotel ili bolnica ce biti u prvom stepenu pozarne
opasnosti (PO1) ali će skladiste, računski centar, energetske prostorije i slicni prostori, imati viši
stepen. Ova klasifikacija po prostorima- prostorijama je obaveza projektanta. Objekti koji su
specificirani po pozarnim opasnostim su tipicni. Uporedenjem- procenom sa ovim, moguće je
izvrsiti klasifikaciju onih objekata koji nisu navedeni. To se narocito odnosi na industriske objekte
cije tehnologije najcešce spadaju u visoke stepene požarnih opasnosti. Tipicni objekti, klasificirani
po pozarnim opasnostima i po podgrupama, su sledeci:
Pozarna opasnost PO1

hoteli, skole i univerziteti, biblioteke, muzeji, javne zgrade, biroi, zavodi, insti-tuti, stambene zâde.
Pozarna opasnost PO2, po podgrupama 1-3

2.1 garaze, racunski centri, bioskopi, koncertne sale, dlskoteke, mlekare, klanice, pozorista i javna
sastajalista, pivare, fabrika azbesta.
2.2 automobilske radionice, fabrike lekova, peciva, boja i lakova.aluminijuma, veistackog dubriva i
masina, robne ku6e, fllmski arhivi.
2.3 hale na sajmovima, stamparije i knjigoveznice, tkacnice, fabrike, namestaja, papira, kablova,
gumenih proizvoda, plastike (bez penastih materija), secera, elektricnih i elktronskih masina, pica,
odela, plastike.
Pozarna opasnost PO3, po podgrupama 1-3

3.1 priprema pamuka, filmski studio, destilacije alkohola, pogoni za valjanje, fabrike linoleuma,
sibica, drevene vune, mlinovi za psenicu, ulje i stocna hrana, lakirnice.
3.2 fabrike penaste gume i penastih materijala, krovne lepenke i madraca.
3.3 fabrike stocne hrane, separacije uglja, hemijske fabrike.
Pozarna opasnost PO4 po grupama 1-3 '

- skladistenje materijala i opreme - '
4.1 celuloid, ogrevno drvo, knjige, koza, hemikalije (nezapaljive), pica (bez spiritusa), staklena i
metalna roba, vuna, duvan, sapuni.
4.2 papirna roba, ulja, namestaj, pamuk, kancelarijski materijal i masine, lekovi,
elektronski i elekticni uredaji i materijali, odela, juta, zivotne namirnice, igrac-
ke, masti i spiritus, tekstil, proizvodi od duvana, tepisi, kablovi, deterdzenti,
secer, kafa.
4.3 penasta guma, plastika penasta, pirotehnicki, zapaljivi i eksplozivni materijali.
1.2.9. Uputstva o montazi, probnom radu odrzavanju

Glavni projekat sprinkler sistema daje osnovna uputstva za montazu, probu, kao i mere zastite na
radu.
Probe sprinkler sistema
Probe sprinkler sistema se sastoje od proba pojedinih elemenata i sklopova. Odredenim
postupcima vrši se kontrola ispravnosti sprinkler ventila, kako je ranije rečeno, pumpi, rezervoara,
svih ventila u stanici i mrezi, kompresora i cevne mreze. Ove probe imaju za cilj da kontrolom,
potvrde planirane tehnicke karakteristike sistema kao sto su zaptivenost i nepropustljivost, pritiske,
snagu i kapacitet, broj obrtaja, postupak pustanja u rad elektromotora pumpi i kompresora i slicne
postupke. Proba rada sistema daje glavni projekat. O rezultatima proba, kao i primopredaje,
sacinjavaju se zapisnici.
Odrzavanje sprinkler sistema
Odrzavanje sprinkler sistema, u vidu pismenog uputstva daju proizvodaci elemenata i montažeri.
Pojedini bitni izvodi se daju na natpisnim plocicama i postavljaju na odradenim mestima. Ovi kratki
izvodi sluze za kontrolu sistema i njegovih elemenata, odnosno njegove ispravnosti. Sprinkler
sistem se povremeno kontrolise putem proba ispravnosti rada. Rezultati proba se unose u knjigu
odrzavanja sistema.
2. Gašenje vodenom maglom

Sistem stabilne instalacije za gašenje požara vodenom maglom
Sistem za gašenje požara vodenom maglom su specijalno dizajnirani sprinkler sistemi koji za cilj
imaju veliko smanjenje i uštedu količine vode za potrebne za gašenje požara. Tehnologija gašenja se
ogleda u pokrivanju ugroženih zona vodenom maglom, raspršenom iz posebno dizajniranih
mlaznica.
Veličina kapljica koje se raspršuju ne prelaze veličinu 1mm, za razliku od klasičnog sprinklera gde
su kapi većeg dijametra od 1mm.
Prednost ovakvog načina raspršivanja vode je višestruka:
• Značajno manji utrošak vode po jedinici štićene površine, sa sličnim efektom gašenja, što
prouzrokuje velike uštede u prostoru i investicijama potrebnim za izradu bazena za smeštaj vode
potrebne za gašenje.
• Veličina kapljica uzrokuje znatno bolje rashlađivanje prostora koji se gasi zbog višestruko veće
kontaktne površine, veća evaporacija - veće oduzimanje toplote iz prostora.
• Vodene kapljice malih dijametara lako bivaju prenešene toplotnim kretanjem pregrejanog vazduha
što povećava efekat gašenja
Sistem radi gotovo identično kao klasičan sprinkler sistem. U štićeni prostor se postavljaju mlaznice
koje su blindirane topivom ampulom. Ampula puca na određenoj temperaturi, u ovom slučaju 68°C,
oslobađa put vodi koja se raspršuje preko deflektora mlaznice u prostor koji se štiti. Minimalni
radni pritisak na mlaznici je 5.5bar. Mlaznica štiti prostor u dijametru od 16m2. Sistem gasi požar
lokalno na mestu izbijanja.
Ampule na mlaznici su debljine 3mm sa RTI faktorom manjim od 50.
Prilikom pojave požara dolazi do pucanja mlaznice i opadanja pritiska u sistemu cevovoda, što
registruje grupa presostata na alarmnom ventilu koja prenosi signal dojavi požara. Druga grupa
presostata služi za aktivaciju glavne pogonske pumpe za održavanje potrebnog radnog pritiska za
gašenje u sistemu.
Postoji još jedna grupa sigurnosnih presostata koji služe za održavanje potrebnog pritiska iznad 5.5
bara u stand by režimu, oni po potrebi aktiviraju pomoćnu Jokej pumpu za dopunu pritiska u
sistemu.
Izvor napajanja sistema vodom moze biti dvojak:

- Po potrebi mora se obezbediti rezerva vode za početnih 10 minuta gašenja požara po VdS CEA
4001. U zavisnosti od veličine sistema postavljaju se rezervoari od 5-25m3.
U slučaju postavljanja bazena mora se obezbediti odvod vode iz preliva i kod pražnjenja bazena
- Drugi način povezivanja je na glavnu uličnu vododnu mrežu.
Rezervoar mora biti u nivou pumpi ili iznad pumpi.
Po VdS CEA 4001 može se koristiti i priključak hidrantske mreže ukoliko za to postoje uslovi (min
DN 80).
Povezivanje na gradsku mrežu se vrši preko BAMX Back flow preventera koji onemogućava povrat
tehničke vode u instalaciju vodovoda.
Sistem je opremljen i povratnim cevovodom za testiranje radne pumpe, kao i hvatačima nečistoća
sa diferencijalnim manometrima za kontrolu protoka. Veličina sita u hvataču je 2.5mm.
Pumpe za obezbedjenje radnog pritiska su snagew od 7-30 kW u zavisnosti od veličine sistema.

Potrebni napon 380V.
Spajanje podstaničnog cevovoda se vrši preko Groove spojnica i spojevima na navoj.
Sistem se kontroliše šestomesečno, dok servis radi jedanput godišnje.
Ovakav sistem je izuzetno praktičan za oblasti gde ne možemo obezbediti veće količine vode za
gašenje, ili pak nemamo uslova za izgradnju bazena za skaldištenje vode potrebne za gašenje.
Projektovanje se vrsi prema
SRPS CEN/TS 14972 Instalacije za gasenje pozara – Sistemi sa vodenom maglom – Projektovanje i
ugradnja
NFPA 750: Standard on Water Mist Fire Protection Systems
Postoje razne varijante ovog sistema ovisno o pritiscima na mlaznicama. Prema NFPA razlikujemo
sisteme Niskog pritiska (do 12,1 bar) Srednjeg pritiska (od 12,1 do 34,5) i Visokog pritiska (preko
34,5 bar). Umesto pumpi u ovim slučajevima kao pogonsko sredstvo se koristi azot ili vazduh pod
pritiskom.
1. Stabilne instalacije za gasenje pozara vodom tipa sprinkler: sertifikat kvaliteta sastavnih
delova i instalacije u pogledu zastite od pozara
Instalacije za gasenje pozara vodom
Projektuje se i izvodi prema SRPS EN 12845 – Instalacije za gašenje požara – Automatski

sprinkler sistemi – Projektovanje, ugradnja i održavanje
Sve komponente treba da budu u skladu sa SRPS EN 12259 – Instalacije za gašenje požara –
Komponente za sisteme sprinklera i sisteme za raspršivanje vode
Da su komponente u skladu sa standardom dokazuje proizvodjac sertifikatom od sertifikacionog

tela koji potrvrdjuje da je element dizajniran i izradjen u skladu sa standardom
Projektant ima obavezu da projektuje u skladu sa priznatim standardima i važećim propisima, koje
navodi u projektu, a ovo potvrdjuje UZVS svojom saglasnoscu na projekat; projekte imaju pravo da
izradjuju ovlascena pravna i fizicka lica u skladu sa zakonom
Izvodjac instalaciju izvodi u skladu sa projektom; izvodjaci su ovlascena pravna i fizicka lica u
skladu sa zakonom; da je sva oprema u skladu sa standardima dokazuje isporučilac opreme
sertifikatima (ispravama o usaglašenosti)
Da je instalacija u skladu sa projektom potvrdjue ovlasceno pravno lice tokom inicijalnog

kontrolnog pregleda (verifikacija, funkcionalna proba), o cemu se izradjuje zapisnik, kontrolne
preglede izvode ovlascena pravna i fizicka lica u skladu sa zakonom
2. Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler: vrste sprinkler instalacija;
mokra, suva
Instalacije za gasenje pozara vodom
Instalacija se sastoji od cevovoda sa mlaznicama, sprinkler ventila, pumpi, hidrocila (metalni

rezervoar sa vodom i vazduhom pod pritiskom), kompresora , bazena sa vodom i armatura u
šprinler stanici (ventili, manometri, fitinzi i sl.)
Ako je cevovod od ventila ka mlaznicama napunjen vodom, onda je to mokri sprinkler sistem, a ako
je napunjen vazduhom onda je suvi
Tip sprinkler sistema bira se prema sledecim kriterijumima:

-temperaturi prostora - prostorija tokom cele godine
- brzina sirenja pozara
- mogucnosti nanosenja stete prilikom gasenja.
Temperatura prostorije koja se stiti, odredice koji ce se sprinkler postaviti; mokri, suvi ili
kombinovani sistem.
Mokri sistem ce se postaviti u prostorije gde ne moze doci do zamrzavanja (zagrevaju se). Mokri
sistem se nece postaviti u prostorijama gde moze doci do visokih temperatura, jer bi doslo do
isparavanja vode.
Sprinkler sistem se moze sastojati od mokrih i suvih zona, a pomocu alternativnih, ista zona moze
tokom godine, jedno vreme biti suva (period zamrzavanja), a u drugom mokra.
Brzina sirenja pozara ima uticaja na izbor sprinkler sistema i njegovih elemenata. Osetljivost
sprinkler sistema se povecava postavljanjem brzih otvaraca na sprinkler ventilima. Ovo je
neophodno kod vecih zapremina cevovoda.
Mogucnost nanosenja stete dejstvom vode, kao sredstva za gasenje, zahtevace preakcioni sprinkler
sistem (sa prethodnim - pripremnim upravljanjem). U tom slucaju, uz sprinkler sistem mora se
postaviti signalni sistem vece osetljivosti (dimni javljaci pozara).
Kod preakcionog sprinklera u mrezu se voda dovodi na signal sa centrale dojave požara, a
aktiviranje počinje kada se aktivira neki od sprinklera. Na ovaj način se sprečavaju neželjena
aktiviranja, a u slučajevima stvarnog požara, aktiviranje je brže.
3. Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa šprinkler: šprinkler instalacija visokog pritiska
– vodena magla
02 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom, potapanjem tipa drenčer 1
2. Stabilne instalacije za gašenje požara vodom, potapanjem tipa drenčer: funkcionalna šema
delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; vrste drenčer ventila; vrste mlaznica;
projektovanje i izvođenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova
instalacije u požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije
u pogledu zaštite od požara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodična
ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije.
2. STABILNE INSTALACIJE ZA GAŠENJE POŽARA VODOM, POTAPANJEM TIPA

DRENČER
SISTEMI ZA RASPRSENU VODU SA OTVORENIM MLAZNICAMA - DRENDZER SISTEMI
2.1. UREĐAJI ZA GAŠENJE RASPRŠENOM VOĐOM OTVORENIM MLAZNICAMA

-DRENDŽER UREĐAJI - PRINCIP RADA
Opšte o uređajima sa otvorenim mlaznicama

U principu, način gašenja uređajima sa otvorenim mlaznicama se ne razlikuje od gašenja sprinkler
uređajima. Dok se sprinkleri koji su iznad požara (ili u neposrednoj blizini) otvaraju i gase požar, a
to znači da je gašenje lokalno, dotle se gašenje uređajem sa otvorenim mlaznicama vrši svim
postavljenim mlaznicama (grupno dejstvo gašenja) iznad površine koja se štiti.
Sprinkler uređaji nemaju poseban sistem za aktiviranje, već su sami sprinkleri elementi za
aktiviranje. Posle povećanja temperature sprinkleri u neposrednoj blizini požara se otvaraju i vrše
gašenje. Koliko će se pri tom sprinklera otvoriti zavisi od brzine širenja požara. Pad pritiska u
cevovodu (ispunjenom vodom ili vazduhom) aktivira uređaj.
Aktiviranje može biti automatsko ili ručno.
U zavisnosti od objekta i stepena pozarne opasnosti sistem moze imati sledece nacine aktiviranja:
a. - rucno
b. - automatsko mehanicko,pomocu celicnog uzeta i temperaturnih spojnih elemenata
c. - automatsko hidraulicno, pomocu sprinkler mreze
d. - automatsko pneumatsko, pomoću topljivih elemenati i pneumatske mreze
e. - automatsko elektricno, pomocu javljaca pozara i signalne mreže
f. - automatsko kombinovano, pri cemu bi se kombinovali nacini automatskog aktiviranja od b
do e.
Svi navedeni nacini automatskog aktiviranja moraju imati i rucno, sa lokalnom i daljinskom
signalizacijom i alarmiranjem. U torn cilju je, u zavisnosti od objekta i tehnologije, potrebno imati
alarmni plan, koji je deo glavnog projekta. Toplota, odnosno temperatura je najcesce koriscena
indikacija za aktiviranje drendzer sistema. Ona, po pravilu, treba da bude 30 °C iznad temperature u
prostoriji-prostoru.
a. Rucno aktiviranje mora imati svaki automatski protivpozarni sistem i to na naj-

manje dva mesta. Ovo pravilo vazi i za drendzer sistem. Prvo rucno aktiviranje treba da je u
neposrednoj blizini prostorije, prostora ili objekta (masine, uredaja), koji se stiti, obicno sa
spoljne strane zida, pored vrata. Drugo se postavlja na ventilskom razvodniku ( u drendzer
stanici). Po potrebi, rucno aktiviranje se po stavlja na vise mesta u objektu. Mesta rucnog
aktiviranja drendzer sistema moraju biti vidljivo oznacena, sa uputstvom za aktiviranje i
oznakama za koju prostoriju, prostor ili objekat (objekt zastite) se odnosi.
b. Automatsko mehanicko aktiviranje se vrsi preko celicnih uzadi koja su spojena
temperaturnim elementima i tegovima, cijom tezinom se otvaraju ventili. Ovaj nacin
aktiviranja se primenjuje kod manjih drendzer sistema kao sto su vodene zavese ili hladenja.
Kod takvih sistema obicno nema drendzer ventila. Mehanicko aktiviranje, u kombinaciji sa
drugim, je prva faza koja se u drugoj, hidraulicki, pneumatski ili elektricno, preriosi na
razvodne ventile. Na taj nacin otvaraju se odgovarajuci ventili, na razvodniku. Temperaturni
2 2
elementi pokrivaju najvise 20 [m ] u zatvorenom prostoru, odnosno 9[m ] u slobodnom ako
se vrsi zastita objekta, treba racunati sa manjom poyrsinom pokrivanja.
c. Automatsko hidraulicno aktiviranje vrsi se preko sprinklera i sprinklerske mreze. Kako ovde
sprinkleri funkcionalno sluze samo za potrebu aktiviranja, koriste se sprinkleri i cevovodi malih
dimenzija (3/8" i cevi 15 [mm]). To se odnosi i na sprinkler ventile koji mogu biti najmanjih
dimenzija (50 [mm]). Povrsina koju pokriva jedan sprinkler treba da je ista kao i kod temperaturnih
elemenata, a geometrija kao i kod sprinkler sisrema (simetricna). Kod zastite objekata, raspored
sprinklera u prostoru prilagoden je prostornom obliku objekta, sto se odnosi i na druge aktivirajuce
elemente.
Uređaj sa hidrauličnim aktiviranjem i ventilom grupnog dejstva
Razvodna i aktivirajuća mreža uredaja sa otvorenim mlaznicama prikazana je na sl. 51. Rad uređaja
je sledeći:
Dovodni cevovod 4 je pod pritiskom, pa su time i aktivirajući cevovodi 13 pod vodenim pritiskom.
Aktivirajući cevovodi mogu imati zatvorene sprinklere 16, kao akrivirajuće elemente, ili topljive
temperatume elemente 17, na čeličnom užetu 18, koji su učvršćeni na zidu 19. Čelično uže priteže i
zatvara izlaz pomoću ventila 15. Položaj klipa 1 grupnog ventila je takav da manji poklopac zatvara
izlaz B dovodnog cevovoda, a veći poklopac zatvara komoru C, a time i ulaz vodi u glavni cevovod
5. Pri tome su komora A i aktivirajući cevovod 13 ispunjeni vodom pod pritiskom.
Zatvoren položaj grupnog ventila postiže se time što je površina većeg poklopca stvorila veću silu,
koja poklopac ventila drži u krajnjem desnom položaju. Time je zatvoren dovodni cevovod 5.
Pri pojavi požara i otvaranja sprinklera 16 ili ventila 15 (rastavlja se veza topljivog elementa 17)
dolazi do pada pritiska u aktivirajućem cevovodu, a time i u komori A. Poklopci ventila se
pomeraju ulevo i voda, kroz komoru C, ulazi u glavni cevovod i preko otvorenih mlaznica gasi
požar. Ovo nastaje zbog toga što je priliv vode preko ventila 11 prigušen prigušnicom 10.
Pošto su sve mlaznice, iznad površine koja se štiti, otvorene, to dolazi do jednovremenog
pokrivanja cele površine raspršenom vodom. Pri gašenju, voda pritiskom vrši električni kontakt u
elektrosignalnom uredaju 7, pa se na taj način dobija zvučni signal. Isto tako pritisak vode ostvaruje
kontakt u električnom prekidaču 8, čime se automatski pušta u rad pumpa.
Snabdevanje vodom za početno gašenje može se vršiti iz rezervoara pod pritiskom ili visinskog
rezervoara.
Veze topljivih temperatumih elemenata mogu biti od topljivih lemova, a vezu ostvaruje staklena
ampula sa tečnošću koja ima veliki koeficijenat širenja.
Po završetku gašenja zatvara se zasun-šiber 3 i ventili 9 i 11. Preko otvora 12 poklopci ventila
pomeraju se udesno na svoja sedišta i zatvaraju izlaz B dovodnog ventila. Posle toga se otvaraju
ventili 9 i 11 i voda ispunjava komoru A i aktivirajuće cevovode 13. Pritisak u komori A kontroliše
se manometrom 21. Zarim se otvara zasun-šiber 3 na dovodnom cevovodu 4 i zatvara ventil 9. Voda
dotiče i održava pritisak u aktivirajućem cevovodu preko ventila 11 i prigušnice 10.
d. Automatsko pneumatsko aktiviranje, preko temperaturnih elemenata i pneumatske mreze,

padom pritiska otvara odgovarajuci razvodni ventil. Povrsina pokrivanja temperaturnih elemenata je
ista, kao i za mehanicko aktiviranje. Pritisak u pneumatskoj mrezi ne treba da prede 6 [bar], a
precnik cevovoda ne manji od 10 [mm]. Zone gasenja su odvojene nepovratnim ventilima.
Uređaj sa pneumatskim aktiviranjem
Prethodni hidraulični sistem odgovara mokrom sprinkler sistemu, dok pneumatski sistem odgovara
suvom sprinkler sistemu.
Na sl. 52 šematski je prikazan sistem za komandovanje i aktiviranje uređaja sa pneurnatskim
sistemom. Aktivirajući cevovodi sa temperaturnim detektorom 1 i nepovratnim ventilima 2 nalaze
se pod pritiskom vazduha od 3 at. Ovaj pritisak ostvaruje kompresor preko prigušnice 7.
Rad uredaja pri gašenju je sledeći:
Pri povećanoj temperaturi (npr. 72°C), u neposrednoj blizini aktivirajućih cevovoda, otvara se neki
(ili nekoliko) od temperatumih detektora 1. Zbog toga dolazi do pada pritiska u aktivirajućem
cevovodu, jer kompresor ne može nadok-naditi vazdušni pritisak kroz prigušnicu 7. Pad pritiska
nastaje samo u onom aktivirajućem cevovodu grani na kojoj se otvorio temperaturni detektor. U
ostalim cevovodima-granama pad pritiska sprečavaju nepovratni ventili 2.
Pad pritiska u bilo kojem aktivirajućem cevovodu prouzrokuje otvaranje odgovarajućeg
pneumatskog ventila 5, kao i otvaranje odgovarajućeg polužnog ventila na razvodniku (sl. 53).
Puštanjem pumpe u rad voda se, preko razvodnika i odgovarajućeg otvorenog polužnog ventila,
potiskuje u cevovode sa otvorenim mlazaicama i na taj način se vrši gašenje požara.
Ručno gašenje može se vršiti pritiskom odgovarajućeg tastera 4, čime se otvara odgovarajući
elektromagnetski ventil 3. To prouzrokuje ispuštanje vazduha i pad pritiska u odgovarajućem
cevovodu. Kada dođe do pada pritiska, onda se aktiviranje uredaja vrši na opisani način, kao i kod
otvaranja temperaturnog detektora.
Prema tome, kod ovog uređaja imamo kombinaciju pneumatskog, električnog i mehaničkog
komandovanja. Osnovna pneumatska komanda pretvorila se u električnu zbog uključenja pumpe i
sirene, a istovremeno i u mehaničku, otvarajući ventil koji pripada zoni-grupi gde se pojavio požar.
e. Automatsko elektricno aktiviranje preko javljaca pozara i signalne centrale,

otvara elektricnim putem razvodni ventil. Izbor signalnog sistema i njegovih elemenata vrsi
se prema pravilima projektovanja, sa dopunama i uslovima, predvidenim za slucaj kada signalni
sistem vrsi aktiviranje stabilnih protivpozarnih sistema (dvozonska zavisnost, vremensko
zadrzavanje itd )
Na sl. 54 šematski je prikazan uređaj sa električnim sistemotn aktiviranja. Snabdevanje vodom vrši
se iz bazena.
Rad uredaja pri gašenju je sledeći:
Pri povećanju temperature, u slučaju požara, temperaturni javljači (ili samo jedan) požara 1 daju
impulse automatskoj centrali 6. Preko automatske centrale otvara se elektromagnetski ventil 4, koji
odgovara grupi - grani gde se nalazi temperaturni javljač koji je dao impuls.
Istovremeno preko automatske sklopke 10, uključuje se pumpa 11 i voda zatim potiskuje, tako da
preko cevovoda 2 i mlaznica 1, postavljenih iznad površine koja se štiti vrši gašenje.
Pri aktiviranju uređaja dobija se zvučni 9 i svetlosni signal.
Pogonska energija za rad automatske centrale i otvaranje elektromagnetskih ventila dobija se iz
gradske mreže i rezervnog akumulatorskog napajanja. Obilazni ventili 5 služe za pražnjenje
cevovoda posle gašenja.
Zbog pouzdanosti i efikasnosti elektromagnetni drenčer ventili se izbegavaju, pa se i kod

električnog aktiviranja, električni signal sa cen
trale pretvara u
pneumatski.
f. Kombinovano automatsko aktiviranje se sastoji iz dve faze; prvo, sa aktiviranjem

neposredno u samoj prostoriji gde je izbio požar i drugo, prenosom komande za otvaranje
odgovarajucih razvodnih ventila. Ova komanda se prenosi hidraulickim, pneumatskim ili
elektricnim putem. To je kombinacija automatskog mehanickog i ostalih nacina aktiviranja,
odnosno mehanicko-hidrauličko, mehanicko-pneumatsko i mehanicko elektricno. U torn
cilju, u zavisnosti od ovih kombinacija, razvodni ventil je snabdeven dodatnim hidraulicnim
pneumatskim i elektromagnetnim ventilom
Snabdevanje
Snabdevanje vodom, odnosno pogonska energija za potiskivanje vode može biti, kao i kod sprinkler
uredaja, na nekoliko načina. Ako je koiičina vode, potrebna gašenju, tolika da se može smestiti u
rezervoar sa vazdušnim pritiskom onda se pritisak ostvaruje kompresorom. Kod većih količina vode
smeštenih u rezervoar (veći od 20 m3) pogonska energija se dobija od boca sa CO2 gasom ili
azotom. Količina CO2 gasa ili azota treba da je tolika da u rezervoaru ostvaruje minimalni pritisak
od 10 at. Pošto je rezervoar do pola napunjen vodom, to će se, po isticanju vode iz rezervoara,
dobiti minimalni pritisak od 5 at.
Na sličan način odreduje se i potrebna količina azota, kao pogonskog gasa.
Drugi način snabdevanja vodom može biti pumpa sa snabdevanjem iz bazena, za gašenje od 30
minuta, ili snabdevanjem iz vodovodne mreže preko međurezervoara. Pumpa, u zavisnosti od visine
mlaznica i gubitka u cevovodima, treba da ima pritisak 5 do 8 at.
Napomene o ispitivanju i održavanju

Posle završene montaže potrebno je proveriti funkcionalnost uredaja. O rezultatima ispitivanja
treba napraviti zapisnik. Osoblje koje će se starati o održavanju mora se obučiti u rukovanju
uređajem i imati uputstva za rukovanje i održavanje.
Ispravnost uređaja se periodično kontroliše, a svakodnevno treba vršiti sledeća ispitivanja:

a) pritisak vode u cevovodu za snabdevanje. Ako se postavi jedan poseban uredaj za kontrolu
pritiska, tada se kontrola može vršiti i nedeljno, i
b) provera snabdevanja električnom energijom. Pri ugradenom kontrolnom uredaju, ova kontrola
može se vršiti nedeljno.
Nedeljno se proveravaju:
a) ispravnost sistema za aktiviranje;
b) ispravnost signalnih uređaja;
c) ispravnost pumpi pod punim opterećenjem, i
d) ventili za pražnjenje.
Mesečno se kontrolišu grupni ventili i ventilska stanica.
Polngodišnje se ispituje celokupni uređaj sa svim delovima. Ovaj posao obavlja stručna sevrvisna
služba. O ovom ispitivanju vodi sc kontrolna knjiga. O nadenim nedostacima treba izvestiti
korisnika uredaja da bi se blagovremeno otklonili
2.2. ZAHTEVI GASENJA I OSNOVE PROJEKTOVANJA

Osnovni kriterijum za izbor sistema za rasprsenu vodu sa otvorenim mlaznicama je brzina sirenja
pozara, pod uslovom da je voda pogodna, kao sredstvo za gasenje. U praksi se moze pojaviti dilema
da li projektovati sprinkler sistem ili sistem sa otvorenim mlaznicama. Projektant treba da proceni
da li bi sprinkler sistem bio spor pri čemu bi pozar izmicao. U to slucaju sprinkler sistem ne bi
izvrsio svoju funkciju i treba projektovati sistem sa otvorenim mlaznicama. Ovaj sistem bi gasio
celu povrsinu povrsinu istovremeno, bez obzira na mesto, veličinu i brzinu sirenja pocetnog pozara.
Iskustva u primeni sistema sa otvorenom mlaznicama koja se nalaze u tehnickim propisima za ovaj
sistem, najcesce otklanjaju dilemu oko izbora. Propisima se navode objekti visokog pozarnog rizika
koji se stite ovim sistemom, a to su: proizvodnja baruta, bine u pozoristima, transformatori, kanali i
sahtovi, otvorevi prolazi, proizvodni uredaji za zapaljive tecnosti i preradu drveta, hangari za
avione, elektricnih centrala, hemijskim proizvodnim procesima, rezervoarima zapaljivih materija,
javnim objektima i drugi. Za tipicne objekte, tehnicki propisi postavljaju zahteve koje mora da
ispuni sistem sa otvorenim mlaznicama. Pored tehnickih propisa koji se nalaze u oblasti zastite od
pozara, moraju se postovati i drugi propisi za tipicne objekte, kao sto su, na primer propisi za
aerodromske hangare, elektricna postrojenja i slicni objekti. Zbog specificnosti objekata koji se stite
sistem sa otvorenim mlazncama moze imati razlicita tehnicka resenja. Razlicitost postoji u nacinu
aktiviranja, tipu mlaznice i cevne mreze, brzini aktiviranja, kapacitetu itd. Kod industrijskih
objekata mogu biti istovremeno, projektovani sprinkler sistem i sistem sa otvorenim mlaznicama. U
takvom slucaju snabdevanje vodom i energijom mogu biti zajednicki.
Projektovanje se vrši prema istim standardima kao i sprinkler sistemi.

2.3 POTREBNE KOLICINE VODE I HIDRAULICKI PRORACUN
Potrebne kolicine vode i vreme gasenja odreduju tehnicki propisi za sisteme rasprsenu vodu sa
otvorenim mlaznicama. U tome, izmedu pojedinih nacionalnih propisa nema vecih razlika, ali se
uzimaju razlicite osnove. Uglavnom se radi o dve osnove: stepenu požarne opasnosti i vrsti
zapaljive materije, odnosno vrsti objekla ne prostora. Ova dva osnovna kriterijuma dati su tabelama
58 i 59.
Potrebne kolicine vode i vreme gasenja
pozarna kolicina [l/(min vreme gasenja

opasnost m2)] [minj
1 4,8 30
2 7,2 60
3 14,4 60
4 18,0 60
5 19,2 60
6 24,0 60
7 24,0 60
Primeri stepena pozarne opasnosti:

1. Hoteli, bolnice, biblioteke, muzeji upravne zgrade (pozarno opterecenje do 200
2
[MJ/m ]
2. Farbare, autoservisi, proizvodnja vate, obude, tekstila, galanterije (pozarno op-
2
terecenje od 200 do 2000 [MJ/m ].
3. Proizvodnja gumenlh proizvoda.
4. Proizvodnja zapaljivih, prirodnih i vestackih vlakana, komore za susenje i boje-
nje, masinske hale, proizvodnja gasova.benzina, alkohola i etra (pozarno opte
2
recenje preko 2000 [MJ/m ].
5. Skladista nesagorljivih materija u sagorljivom pakovanju.
6. Skladista cvrstih zapaljivih materija
7. .Skladista zapaljivih tecnosti, boja, lakova, plasticnih masa, gume, kaucuka,
smole.
Potrebne kolicine vode, vreme i površine gašenja
Ovo se odnosi i na vodene zavese.
Za hladenje rezervoara postoje posebni propisi. Ovo hladenje ima preventivnu funkciju, a kod
stojecih,nadzemnih rezervoara goriva, cini sastavni deo gasenja pozara. Stabilni sistem za hladenje
cine: mlaznice, cevovodi, armatura i pumpa, a upravljanje je najcesce daljinsko. Hladenje se moze
vršiti bacacima vode, a izvori mogu biti rezervoari vode ili vodovodna mreza.
2.4. MLAZNICE I CEVNA MREZA
Kod sistema sa otvorenim mlaznicama primenjuju se različiti tipovi mlaznica.
Za svaki tip mlaznice proizvodaci daju potrebne podatke za projektovanje i montazu. Projektant ce
vrsiti izbor mlaznice prema tehnickim karakteristikama a prema speciflcnosti objekta. Pri tome se
moraju ispuniti,prema tehnickim propisi-ma, sledeci zahtevi:
♦Povrsina koja prekriva jedna mlaznica ne treba da prelazi 12 [m2] u zatvorenom i 9 [m2] na
otvorenom prostoru.
♦Minimalni otvor mlaznice treba da je precnika 8 [mm]. Ako bi izlazni otvor bio od 6 do 8
[mm],onda svaka mlaznica mora imati hvatac nečistoce, sa tri otvora precnika 3 [mm] odnosno
sigurnost da nece doci do zacepljenja.
♦ Medusobno rastojanje mlaznica ne sme predi 4 [m] u zatvorenom i 3 [m] na otvorenom prostoru.
♦Mlaznice moraju biti izradene od materijala otpornog na koroziju i toplotu.
♦Na mlaznici mora biti utisnut tip i velicina.
Pored navedenih zahteva,tehnickim propisima se prema speciflcnosti objekta,određuje protok i

rastojanje mlaznice od objekta (naprimer kod elektricnih uredaja), a u zavisnosti da li se objekat
nalazi u slobodnom ili zatvorenom prostoru. Uz ove uslove projektant ce vrsiti izbor mlaznice,
uzimajuci u obzir preporuke proizvodaca.
Geometrija cevne mreze kod zastite ravnih povrsina treba da je, po mogucnosti, simetricna.Ovo se
odnosi, kako na raspored mlaznica, tako i magistralne-dovodne cevovode. U torn cilju moguce je
koristiti sve vartjante koje se koriste kod sprinklerske mreze. Ako se stiti velika povrsina, onda,
zbog velikog kapaciteta sistema, projektant će, pazljivo, razmotriti mogucnost deobe te povrsine na
manje zone gasenja. Ovo se moze postici gradevinskim merama (po mogućnosti pregradnim zi-
dovima), nacinom skladistenja ili na neki drugi nacin. Ako povrsinu delimo na zone gasenja,izmedu
zona postaviti vodene zavese.
Prostorni raspored mlaznica i cevne mreze kod zastite objekata (objekt zastita) se prilagodava
prostornom obliku objekta. Na slikama 82, 83 i 84 dati su tipicni primeri hladenja objekta.
2.5. SNABDEVANJE VODOM I ENERGIJOM

a Kod snabdevanja vodom sistema sa otvorenim mlaznicama mogu se uzeti sve osnove koje vaze
za sprinkler sisteme. - To se odnosi na opšte zahteve i na izvore snabdevanja vodom. Za sistema sa
otvorenim mlaznicama mogu se dati sledeće dopunske napomene:

Potrebne količine vode i vremena gašenja su određena tehničkim prpopisom za ovaj sistem. Kako
za ovaj sistem nije vršena klasifikacija objekata koji se njim stite prerna pozarnim opasnostima, to
je, pri projektovanju ovo potrebno uciniti. Time ce biti odredena potrebna kolicina vode, a
minimalna vremena gasenja su od 10 do 60 [min]
- Kod snabdevanja vodom objekata najvise pozarne opasnosti, treba razmotriti mogucnost veceg
stepena siguraosti u snabdevanju vodom (kapaciteta i rezerve vodom), kao i superiornih resenja u
odnosu na pumpe i agregate.
b. Kod snabdevanja elekricnom energijom i komprimovanim vazduhom, u principu vaze isti zahtevi
kao i kod sprinkler sistema.
SI. 85. - Nacini snambdevanja sistema komprtmovanim vazduhom
2.6. PUMPNA STANICA

Pumna stanica za sistem sa otvorenlm mlaznicama u potpunosti moze biti kao i sprinkler stanica.
To se odnosi na sve elemente stanice: rezervoara vode, pumpne agregate, armaturu, elemente
automatike, komandni orman itd. To znaci da, jedna pumpna stanica, moze funkcionalno sluziti kao
zajednička.
Na jednom razvodniku mogu se se postaviti mokri i suvi sprinkler ventil, sa daljinskim ventilom, za
sistem sa otvorenim mlaznicama. To se odnosi na one objekte gde se postavljaju sprinkler sistem i
sistem sa otvorenim mlaznicama. U torn slucaju mogu se planirati zajednicki izvori vode i ostali
elementl sistema, sa napomenom da se pozarne opasnosti, po prostorima, pazljivo utvrde.
03 – Stabilne instalcije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom 1
3. Stabilne instalacije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom: funkcionalna šema
delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; vrste instalacija: za tešku, srednju i laku pena;
vrste mlaznica; projektovanje i izvođenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i
sastavnih delova instalacije u požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih
delova i instalacije u pogledu zaštite od požara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne
instalacije; periodična ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne
instalacije.
3.1. PENA KAO SREDSTVO ZA GAŠENJE POŽARA

Pena moze da bude hemijska ili mehanicka. Ova druga se mnogo vise korsiti u zadnje vreme.Sastoji se
od mehurica sintetickih i proteinskih ekstrakata napunjenih vazduhom i CO2. Dejstvo pri gasenju je
delimično zagušujuće delimicno rashladno.
Osobine pene:
-broj penusanja odnos dobijene zapremine pene, prema količini mešavine, (30 do 150), laka (150-do
1000)srednja i teška (od 6 do 12) (teska gasi pokrivanjem, laka i srednja ispunjavanjem)(gasenje na
rastojanju - teska, rezervoari teska, ako se trazi klizanje teska)(laka gasenje prostorija, kanala, sahtova)
-stabilnost treba da je u odrejenim granicama da bi prvo pokrila a posle se raspdala i hladila
-sposobnost tečenja i klizanja
-postojanost na temperaturi
3.2. UREĐAJI ZA VAZDUŠNU PENU
Osnovne napomene
Vazdušna pena se stvara u dve faze. Prva faza je stvaranje smeše vode i odgovarajućeg ekstrakta, a druga
dobijanje pene iz stvorene smeše. Prvu fazu obavljaju uređaji poznati pod nazivom mešači, dozatori ili
proporcionatori, a drugu mlaznice, rasipači, bacači (topovi), a nekad i pod nazivom cevi za penu,
komet cevi, itd.
Za stvaranje pene potreban je izvor vode koji će uređajima za stvaranje smeše davati određenu količinu
vode pod određenim pritiskom, kako je to određeno tehničkim karakteristikama mešača. Pogonsku snagu
vodi daje pumpa za vodu, hidrantska instalacija ili potencijalna energija, dobijena geodetskom razlikom
nivoa vode i mešača.
Pošto je za dobijanje pene potrebno više elemenata-uređaja, to ćemo sve te uređaje zajedno zvati sistem.
Jednostavan sistem za vazđušnu penu čine: izvor vode, pumpa, cevovodi i armatura (ventili, slavine),
mešači i mlaznice za penu. Nekad se ovaj sistem komplikuje ako se želi komandovanje gašenjem sa
daljine, ili automatsko gašenje. U tom slučaju se uvode oni dodatni tehnički elementi koji se, inače, koriste i
u drugim granama industrije, pre svega u mašinstvu i elektrotehnici.
Tehnička obrada cevovoda i armatura je identična onoj za vodu, jer se ona ni u čemu ne razlikuje.
Elementi instalacije za vodu u potpunosti odgovaraju smeši. Ovo se odnosi i na pumpe, posebno kod
stabilnih uređaja. Ovde se koriste iste pumpe, jer su ekstrakti hemijski neutralni, specifične gustine
približne vodi, tako da se svi proračuni i dimenzionisanja vrše na zakonima kretanja vode. Ove
zajedničke osobine vode i smeše važne su za projektovanje protivpožarnih sistema, gde je, bez obzira na
standardizovana rešenja, uvek moguće projektovati originalna tehnička rešenja, naročito kod stabilnih
postrojenja i, posebno, kod zahteva za automatskim gašenjem.
Mešači dozatori
Opšte o mešačima
U savremenoj protivpožarnoj tehnici postoji danas veći broj mešača za stvaranje smeše voda-ekstrakt. Isto
tako postoji i više proizvođača mešača, ali se oni među sobom ne razlikuju u principu rada, pa čak ni po
svom obliku i konstrukciji. Izrađuju se u raznim dimenzijama protoka.
Prema načinu rada mešači se mogu podeliti u dve osnovne grupe:

A. Mešače koji rade bez pumpe za ekstrakt, i
B. Mešače koji rade sa pumpom za ekstrakt.
Prema primeni mešača u jednom protivpožarnom sistemu za vazdušnu penu, može se reći da se većina
mešača iz grupe A koristi kod mobilnih sistema gašenja penom, kao što je priključivanje mešača i
mlaznice za hidrantsku mrežu, priključivanje za vatrogasna vozila, odnosno prenosnu pumpu ili ugradnju
na vatrogasnim kolima na usisnom cevovodu ispred pumpe (predmešači). Mešači sa pumpom za ekstrakt
koriste se kod stabilnih protivpožarnih postrojenja za vazdušnu penu, a rede i kod vatrogasnih vozila.
U odnosu na funkcionalne zahteve i tehničke karakteristike, može se reći da su mešači sa pumpom
tehnički savršeniji i imaju prednost nad mešačima bez pumpe. Ove prednosti ogledaju se u mogućnosti
regulisanja i konstantnosti doziranja, mogućnosti rada pri kolebanjima i odstupanjima u protoku i pritisku
vode, u ograničenju pada pritiska na potisnom cevovodu kod mešača bez pumpe, zatim mogućnostima rada
pri protocima koji znatno odstupaju od nominalnog, gubitku pritiska i dr. Mešači sa pumpom rade sa
kontinuiranim doziranjem, bez obzira na eventualna kolebanja u pritisku i protoku. Tako, većina njih
može raditi u dijapazonu protoka od 1/10 maksimalnog do maksimalnog.
Grupi „A" mešača pripadaju:

♦Linijski mešač tipa ,,Z", pod vatrogasnim nazivom „međumešalica";
♦ Predmešači za vatrogasna vozila koji se ugrađuju ispred pumpe, na usisnom cevovodu;
♦Usisni mešači, sa i bez regulatora, za ugradnju na vatrogasnim vozilima, i
♦Mešači pod nazivom „proporcionatori", koji se ugrađuju kod stabilnih postrojenja.
Grupi ,,B mešača pripadaju:

a) Mešači sa pritiskom, za ugradnju kod vatrogasnih vozila i kod stabilnih postrojenja.
Pri planiranju i projektovanju, kao i eksploataciji mešača, moraju se poznavati i poštovati tehničke
karakteristike mešača. Posebno se to odnosi na mešače bez pumpe, jer su oni tehnički manje
prilagođeni za razna odstupanja, kao što su protok i pritisak. Isto tako, važno je i vezivanje mešača za
mlaznice za penu. Kod priključivanja mešača za hidrantsku mrežu ili vatrogasna vozila i prenosne pumpe
često se desi da se ne dobije kvalitetna pena, jer nisu zadovoljeni predviđeni režimi rada mešača. S
obzirom da se režimi u intervencijama često menjaju, kod ovih mešača se mora vršiti regulacija, što
zahteva dobro rukovanje i poznavanje protivpožarne tehnike. Ako se odmah ne dobije kvalitetna pena,
svaki izgubljeni trenutak umanjuje mogućnost uspešnog gašenja.
U ove dve grupe mešača nije uvršteno ono mežanje koje se vrši u samoj mlaznici ili bacaču za penu.
Mešanje i stvaranje pene vrši se određenom konstrukcijom, ali je ovaj način mešanja istovetan sa
načinom mešanja kod mešača bez pumpe, i zato se posebno ne tretira.
Princip rada mešača grupe A

Pumpa za vodu potiskuje, pod određenom brzinom i pritiskom, određenu količinu vode kroz cevi. Ako se
u jednom delu vrši suženje cevi, onda će se, po zakonima kretanja tečnosti, u tom suženom delu brzina
povećati.
Povećanje brzine nastaje po zakonu kontinuiteta gde, kroz razne preseke, mora proći ista količina
vode. Zbog ovoga dolazi do pada pritiska.
Pad pritiska može biti toliki da se stvori potpritisak. Pri tome nastupa pojava koja se naziva dinamičko
usisavanje. Smanjenje pritiska pisrazmerno je kvadratu brzina, i za veliko suženje ono ima negativnu
vrednost. Zbog toga dolayi do pojave podpritiska.
Sužavanje cevi koristi se za usisavanje, i takve cevi su poznate pod nazivom venturi cevi.
Ako se sada na najužem preseku C priključi dovod za ekstrakt pene, onda će vodeni tok usisavati
ekstrakt. Ovo je uprošćeno objašnjenje principa rada mešača. Pri tom, kod mešača bez pumpe, postoji
gubitak pritiska do 30% od ulaznog pritiska, dok je taj pad kod mešača sa pumpom oko 10%. Ovo je
razumljivo, jer pumpa za ekstrakt vrši rad doziranja, to jest, može se reći, utiskivanja ekstrakta mlazu
vode.
Sl. br 59 Sema venturi cevi
.Kako je u praktičnoj primeni količina vode često različita, to se, ako se želi dobiti jednako procentualno
doziranje, mora vršiti regulisanje blende f. Kod mešača sa pumpom ovaj nedostatak ne utiče na
konstantnost doziranja, a kod mešača bez pumpe se vrši regulisanje. Kod opisa rada mešača i napomene za
ugradnju upoznaće se detaljnije rad mešača.
Princip rada mešača grupe B

Mešači koji rade sa pumpom za ekstrakt, ekstrakt dobijaju pod pritiskom 1—-3 at većim od pritiska
vode. I kod ovih mešača dolazi do izjednačavanja pritiska. Radni pritisak pumpe za ekstrakt je 10 at, a
pumpe za vodu 8 at. U suženom delu venturi cevi dolazi do pada pritiska, da bi na izlazu iz mešača došao
do konstantnog. Na si. 70 prikazan je rad mešača pod pritiskom, sa regulatorom. Ovaj mešač se često
naziva i venturi mešač.
Rad mešača je sledeći:

Voda potiskivana od pumpe ulazi u mešač. Na ulaznom delu 6 voda ulazi u otvor 7 i, preko cevi 8,
ulazi u prostor 15, iznad membrane 14. Ekstrakt isto tako pod pritiskom ulazi u prostor 12 i prelazi u
prostor 13, ispod membrane. Dok je ovaj pritisak manji od pritiska iznad membrane vreteno 11, koje je
čvrsto vezano za membranu, će se spuštati. Kada se pritisci izjednače prestaje pomeranje vretena. To znači
da je pritisak pred mlaznicom i pritisak ekstrakta izjednačen, a šemom je prikazan proces

izjednačavanja pritiska.
Pritisak pumpe za ekstrakt je za 2 at veći od pritiska pumpe za vodu. Kao i kod ranije opisanog
mešača, odnos površine preseka
blende i površine najužeg preseka mešača, gde protiče voda, daje odnos ekstrakta prema vodi.
Ručicom regulatora 9 može se menjati površina preseka otvora blende 10, kroz koju dolazi ekstrakt,
a time se menja i procent mešanja.
Značajne napomene o radu, održavanju i kontroli mešača

Za dobar rad mešača, injektorskih i pod pritiskom, treba imati u vidu sledeće:
a) Radni pritisak je u zavisnosti od potrebnog pritiska mlaznice za penu, otpora mešača,
otpora na potisnom vodu i razlike geodetske visine. Sve ove pritiske treba sabrati i tako se
dobija potrebni ulazni pritisak;
b)Pred ulazom u mešač treba obezbediti izvesnu prugu dovodnog cevovoda, kako voda ne bi imala
turbulentno kretanje. Ova pruga treba da je minimalne dužine petostrukog prečnika dovodnog cevovoda
c) Dužina usisnog creva za linijske mešače treba da je 2—3 m;
d) Za mešače koji rade sa pumpom za ekstrakt, pritisak pumpe za ekstrakt treba da je 1—3 at veći
od pritiska pumpe za vodu;
e) Svi mešači mogu da rade sa raznim ekstraktima, proteinskim i sintetičkim, i od raznih proizvođača;
f) Procent doziranja iznosi 2 do 5%, a nekih mešača i do 10 i mogu se koristiti za stvaranje teške,
srednje i lake pene;
g) Kapacitet injektorskih mešačalinijskih i usisnih treba da odgovara kapacitetu mlaznice.
h) Za održavanje najvažnije napomene su:

• obavezno posle rada oprati mešač čistom vodom.
• Pranje vršiti sa prekidima, u trajanju od najmanje 5 min, i
• mešače držati čisto.
i) Pri ispitivanju kontrolisati:
• kvalitet pene, jer ako se ne dobije dobra pena uzrok tome može biti loš rad mešača. Mešač
nije stvorio odgovarajuću smešu;
• nekoliko puta godišnje-kvartalno ispitati rad mešača i kontrolisati količinu ekstrakta i
kvalitet pene, a za primenu, održavanje i kontrolumešača treba se pridržavati uputstva
proizvođača.
•
Mlaznice za tešku vazdušnu penu
Uređaji koji od vode i ekstrakta stvaraju penu jesu mlaznice za penu, često nazvane „komet" mlaznice.
Podelu mlaznica za vazdušnu penu nije moguće određenije izvršiti. Da li je mlaznica mobilna ili stabilna, ili
je to bacač kojim se pena želi baciti na veću daljinu, u načinu rada nema neke bitnije razlike. Princip rada
svih ovih uređaja je uglavnom isti, bez obzira da li se stvara pena različitog broja penušanja. Jedino će se
posebno dati podela generatora lake pene, gde je način stvaranja pene nešto drugačiji.
Princip rada mlaznica za penu

Osnovna napomena koja se može dati za proces stvaranja pene jeste ta da je to čisto mehanički proces, pa se
zato vazdušna pena često naziva i mehanička. Mlaznica ima za zadatak da stvori mehuriće, u čijoj je
unutrašnjosti vazduh. Opnu mehurićačini smeša vode i ekstrakta. Ovaj postupak stvaranja mehurića
omogućuje mlaznica svojom brizgaljkom.
Proces stvaranja vazdušne pene je sledeći:

Pri ulazu u mlaznicu, smeša dobija vrtložno kretanje i ubrzanje. Vrtložno kretanje je omogućeno zavojno
postavljenim usmeravanjem. Sužavanjem ulaznog preseka povećava se brzina kretanja, da bi tečnost
zatim ušla u prostor gde usisava i povlači vazduh kroz koncentrične rupe ili veći otvor, što zavisi od
konstrukcije mlaznice. Količina vazduha je velika i služi za stvaranje mehurića, koji se stvaraju u delu od
proširenja preseka do sita. U ovom procesu stvaranja mehurića, smeša nailazi na konusni deo, postavljen u
centru. Vrtložno-turbolentni mlaz se ovde lomi i dobija još više vrtložnog kretanja, a to je osnovni uslov
za stvaranje mehurića.
Pena ulazi u prošireni deo mlaznice gde se još uvek, usled turbulentnog kretanja, vrši stvaranje mehurića
različite veličine. Prolaskom kroz sito mlaznice, mehurići se homogenizuju, odnosno dobijaju veličinu
koja penu čini homogenom i najprikladnijom za gašenje.

Ako se želi da se pena u kontinuiranom mlazu baca na određeno rastojanje, onda se mlazni deo mlaznice
sužava. Pritisak pene se pretvara u brzinu i pena se, u dugom mlazu, baca na požar. Dok je ovaj zahtev
neophodan za mobilne mlaznice i bacače pene (topove), kod stabilnih mlaznica je nepoželjan.
Povećanjem preseka želi se smanjiti brzina kretanja pene, kako se površina zapaljene tečnosti ne bi
uzburkala.
Ovakav princip stvaranja pene je i kod mlaznica sa većim brojem penušanja. Ipak, među mlaznicama
postoje razlike u režimu rada i funkcionalnih zahteva u gašenju.
Plafonski rasipači za tešku penu

Plafonski rasipači pene često se zovu i sprinkleri za penu. U principu, njihov rad se ne razlikuje od
mobilnih i stabilnih mlaznica. I ovde smeša na ulazu dobija zavojno-vrtložno kretanje, sa ubrzanjem. Pri
izlasku iz zavoj ne brizgaljke naglo se povećava površina gde prolazi smeša, i na tom delu se usisava
vazduh. Na mlazu pena prolazi kroz sito za homogenizaciju.
Plafonski rasipači nalaze primenu u stabilnim protivpožarnim sistemima za gašenje penom. Način gašenja
je površinski. Rasipači, postavljeni na određenu visinu, pokrivaju simetrično površinu prostorije koja se štiti.
Najcesci kapacitet je 40 do 60 lit u min
Stabilne mlaznice za tešku penu

Po svom načinu rada i konstrukciji ulaznog dela stabilne mlaznice potpuno su iste kao i mobilne. Smeša
koja ulazi pod pritiskom od najmanje 5 at dobija zavojno--vrtložno kretanje, i proces je isti kako je to
opisano kod mobilnih mlaznica.
Stabilne mlaznice se ugrađuju kod stabilnih sistema za vazdušnu penu, najčešće kod zaštite nadzemnih
rezervoara goriva. Proizvode se u više veličina, koje su obično date pored oznake i označavaju kapacitet.
Za ugradnju u instalaciju mlaznice sa oba kraja imaju prirubnice. Osnovne tehničke karakteristike
date su u tabeli 53.
Mlaznice za srednju penu — Mlaznice za srednju penu stvaraju penu broja 50 do 150. Iako u principu
penu stvaraju na isti način kao i mlaznice za tešku penu, u konstrukcionom pogledu se razlikuju. Zbog
toga Što joj je za stvaranje pene potrebna velika količina vazduha, smeša po izlasku iz brizgaljke, prolazi
kroz slobodan prostor i ulazi u telo mlaznice.
Mlaznica za srednju penu obično je spregnuta sa linijskim mešačima istog kapaciteta. Ove mlaznice
izrađuju se uglavnom u dve dimenzije: 200 i 400 lit/min.
Primena mlaznica za srednju penu je u mobilnim sistemima, ali se mogu ugraditi i u stabilni sistem za
vazdušnu penu. Ovo se, u najnovije vreme, tako i praktikuje.
Generatori lake pene — Laka pena ima broj penušanja 150 do 1000, a ur eđaji koji stvaraju laku penu
poznati su pod imenom generatori lake pene.
Princip stvaranja lake pene je drugačiji od stvaranja teške i srednje pene. Za laku penu potrebno je
prinudno dodavati vazduh, kako bi se stvorila pena velikog broja penušanja, odnosno velika količina
pene.
Smeša vode i ekstrakta, pod pritiskom, izlazi iz brizgaljke i lepi se za ćelije mreže i vlazi je. Vazdušna
struja iz duvača vazduha biće zaustavljena od kapljica koje su se zalepile na mreži.
Pritisak vazduha deformiše kapljice, stvarajući mehuriće.
Stvaranje mehurića će se produžiti sve dok sledeća kapljica ne padne na mrežu i prekrije je. Proces se
stalno ponavlja na svim ćelijama mreže.
Proces se ne menja ako se uzme više mreža. Ukoliko uzmemo više mreža može se smanjiti izlazna
površina otvora.
Količina proizvedene pene zavisi od brzine vazduha, vrste ekstrakta, površine mreže i izlaznog otvora.
Maksimalna brzina vazduha je oko 4 m/sek. Vazduh mora imati odgovarajući pritisak, kako bi, pri stvaranju
mehurića, savladao otpore na mreži.
Za duvače vazduha uzimaju se ventilatori specijalne proizvodnje ili kompresori. Pogon ventilatora može
biti motor sa unutrašnjim sagorevanjem ili elektromotor.
Napomene o primeni, održavanju i kontroli mlaznica i generatora.

Za dobar rad mlaznica za tešku i srednju penu i generatora lake pene treba obratiti pažnju na sledeće:
1. Poštovati osnovne elemente režima rada mlaznica, a to su: pritisak, kapacitet, vrsta i procent
ekstrakta;
2. Za stvaranje smeše mogu se koristiti praktično svi mešači koji odgovaraju kapacitetu i koji daju
traženi procent doziranja ekstrakta;
3. Pri korišćenju mlaznica vodi se računa o pritisku koji pena mora savladati pri svom kretanju. Veći
protivpritisak umanjuje proizvodnju pene, a može i sasvim zaustaviti proces stvaranja pene;
4. Za održavanje, najvažnije su napomene:
—obavezno, mlaznice posle rada oprati čistom vodom,

—proveriti da ne dođe do začepljenja prolaza i mreže mlaznica i generatora,
—mlaznice i generatore držati čisto,
—posebno održavati motor sa unutrašnjim sagorevanjem, prema uputstvu proizvođača.
Pri ispitivanju kontrolisati:

—kvalitet pene proveravati vizuelno i po količini. Za kvalitet pene koji ne odgovara, ne mora biti uzrok
mlaznica i generator, već mogu postojati i drugi razlozi,
—nekoliko puta godišnje-kvartalno ispitati rad mlaznica i generatora. Pri ispitivanju kontrolisati sve
elemente kvaliteta i količinu pene, količinu ekstrakta i pritisak,
—za primenu, održavanje i kontrolu mlaznica i generatora obavezno se pridržavati uputstva proizvođača.
3.3. STABILNI SISTEMI ZA VAZDUŠNU PENU

3.3.1. Opšte o stabilnim uređajima za vazdušnu penu
Stabilni protivpožarni uređaji za tešku penu najviše se koriste u zaštiti nadzemnih rezervoara goriva. Oni
su proistekli iz zahteva za gašenjem sa daljine i velikom količinom pene. Ovi sistemi su po pravilu
centralni, jer se iz jednog mesta protivpožame stanice, preko sistema razvoda, smeša (ili samo voda) šalje
do upaljenog rezervoara. Isto tako, po pravilu, ovi sistemi se ručno aktiviraju.
Stabilna postrojenja za vazdušnu penu su ista kao i postrojenja za vodu. Pumpa, cevovodi i armatura
koja se koristi kod postrojenja za vodu odgovaraju uređajima za vazdušnu penu. To često olakšava
postavljanje ovih postrojenja, jer se za to mogu koristiti izvori, rezervoari i instalacija za vodu.
Režimi rada uređaja za penu u odnosu na pritisak leže između 8—10 at, računajući ovde i gubitke u
otporima (2—4 at). Voda za dobijanje pene može biti obična rečna, neprečišćena, zatim morska, itd.
Dok su se ranije stabilni uređaji za vazdušnu penu koristili skoro isključivo za zaštitu nadzemnih rezervoara
goriva, danas se sve više primenjuju u fabrikama kao centralni sistem. Uprkos tome što se kod drugih
sredstava uglavnom teži automatskom gašenju, kod vazdušne pene se najviše koristi ručni način
aktiviranja. Kombinovano sa signalizacijom požara i uz dobro organizovanu vatrogasnu službu, jedan
centralni uređaj za vazdušnu penu, sa dovoljnim kapacitetom vode i ekstrakta, može biti sigurna
protivpožarna zaštita, čak i kod fabrika sa visokim stepenom požarne opasnosti.
Razvodnim sistemom, kombinovanim sa stabilnim i mobilnim mlaznicama, mogu se praktično

obuhvatiti svi pogoni i skladišta fabrike.
Kod velikog broja rezervoara, kao što je slučaj kod rafinerija, primenjuje se centralni sistem, ali samo u
odnosu na snabdevanje vodom. Gašenje se vrši priključivanjem vatrogasnog vozila koje sa sobom nosi
ekstrakt.
U poslednje vreme se i kod stabilnih uređaja uvodi srednja pena. Princip rada ovih uređaja je isti, čak
se može isti mešač koristiti za dobijanje smeše, samo se mlaznice za srednju penu razlikuju od
mlaznica za tešku penu. Ovi uređaji su našli primenu pri gašenju u zatvorenim prostorijama. Ovde pena
ima zadatak brzog ispunjenja prostorije, što znači da se pojavljuje trodimenzionalni efekat gašenja
(zagušujući).
3.3.2. Centralni sistem sa ručnim aktiviranjem Zaštita nadzemnih rezervoara goriva

Princip rađa
Princip rada uređaja je sledeći:
Kroz mešač pumpa za vodu potiskuje vodu prema razvodniku. Istovremeno i pumpa za ekstrakt
potiskuje ekstrakt kroz mešač. Pumpa za ekstrakt ima pritisak za 1—2 at veći od pritiska pumpe za
vodi. U mešaču se stvara smeša voda + ekstrakt u određenom procentu (3—5%). Stvorenu smešu pumpe
dalje, preko razvodnika, upućuju prema rezervoarima, skladištima ili drugim objektima koji gore. Pri
prolazu kroz stabilne (ili mobilne) mlaznice, plafonske rasipače, stvara se pena broja penušanja 6 do 8
(teška pena).
Kod rezervoara goriva pena se cevovodom penje i ulazi u lonac, a kad slomi sigurnosnu membranu ona
ulazi u rezervoar. Od omotača pena se kreće ka centru (može biti i više mesta za uvođenje), pokrivajući
površinu koja gori, i na taj način vrši gašenje.
Kod mlaznica pena, preko simetrično postavljenih plafonskih rasipača, pada nadole i pokriva površinu
koja gori.
Na stabilni razvod mogu se postaviti priključci za mobilno gašenje priključivanjem mobilnih mlaznica,
bacača pene, generatora lake pene, itd.
Tehnički opis
Stabilni protivpožarni uređaj se sastoji od protivpožarne stanice i razvodnog sistema sa mlaznicama.
Protivpožarna stanica data je u šemi (sl. 82), a u stanici se nalaze: pumpe za penu, hlađenje i
ekstrakt, mešač-dozator, rezervoar ekstrakta, razvodnik za penu i hlađenje sa ventilima, priključci za
vatrogasce, ostali cevovodi sa nepovratnim ventilima, itd. Ispod poda stanice nalazi se bazen sa
vodom.
Pumpa za penu je najčešće elektromotornog pogona, horizontalna i centrifugalna. Rede se primenjuje
motorni pogon ili vertikalna pumpa. Ako pumpa nije samousisna ili nema vakuum-pumpu, onda mora
imati izdignut rezervoar sa vodom za nalivanje, ili mora biti postavljena tako da je nižeg nivoa od nivoa
vode (potopljena). Kapacitet i pritisak treba da su toliki da gase planirani objekat i da imaju dovoljan
traženi pritisak na ulazu u mlaznice, za najudaljenije mlaznice ili rasipače. Snabdevanje pumpe vodom vrši
se po pravilu iz protivpožarnog bazena.
Pumpa za ekstrakt je obična pumpa, serijske proizvodnje. Treba da ima kapacitet prema procentu
mešanja u odnosu na kapacitet pumpe za penu i za 1-2
at veći pritisak. Ovo je neophodno za rad mešača-dozatora sa pritiskom, koji se postavljaju na potisnom
cevovodu. Pumpa je elektromotornog pogona, postavljena na nivo niži od izlaza rezervoara za ekstrakt,
kako bi ekstrakt mogao doticati.
.
Rezervoar za ekstrakt je cilindričnog oblika, iznutra zaštićen. Na gornjem delu cisterna ima otvor za
ulaženje i pumpe, i odušne ventile, a na donjem izlazni otvor i otvor za ispuštanje. U unutrašnjem delu, na
otvoru, postavljeno je sito.
Pumpa za hlađenje omotača i krova ne nalazi se u stanici. Kapacitet i pritisak treba da odgovaraju zahtevu
hladjenja, tako da pritisak na mlaynicama ne bude manji od 2 bara.
Mešač – dozator radi pod pritiskom. Po pravilu kod stabilnih uređaja mešač se postavlja na potisnom delu, ali
se onda mora postaviti i pumpa za ekstrakt. Mešač je predviđenog kapacitete i može se regulisati traženi procenat
gašenja. Ovi mešači imaju prednost u odnosu na usisne jer mogu raditi od 1/6 kapaciteta do maksimalnog.
Razvodnici u protivpožarnoj stanici su odvojeni za penu i hlađenje. Ako postoji veći broj rezervoara ne
može se za svaki posebno voditi cevovod iz stanice, već se na razvojnoj mreži moraju postaviti razvodi.
Razvodni sistem sastoji se od cevovoda pene i cevovoda za hlađenje. Za hlađenje se posebno vodi
cevovod za krov, a posebno za omotač. Cevovodi su postavljeni na uobičajene nosače ili se postavljaju u
zemlju. Ako se postavljaju u zemlju moraju imati hidroizolaciju, inače imaju normalnu spoljnu zaštitu premazom.
Mlaznice za penu i hlađenje postavljaju se, kako je to prikazano na sl.83 na uobičajenim nosačima
Napomene o montaži — Pri montaži stabilnog uređaja za vazdušnu penu treba se, pored ostalih pravila
montaže za ovakve vrste mašinskih postrojenja, pridržavati i sledećih:
-Prava pruga od pumpe do mešača mora imati dužinu najmanje petostruke vrednostiprečnika ce-
vovoda. Na taj način će se voda umiriti i na ulazu u mešač dobiće se lamilarno kretanje vode, što
stvara bolje uslove rada mešaču
- montaža i nivelisanje pumpnih agregata moraju biti tako izvedeni da se pumpa moža rukom
pokrenuti
- paziti na ispravan položaj pumpe prema usisnoj i potisnoj cevi, kao i na stvaranje vazdušnog džepa.
Pri povezivanju ne sme biti većih naprezanja prirubnica pumpi;
- Cevovodi moraju imati pad, kako bi zaostala smeša i voda istekli;
- Cevovodi ne smeju imati vazdušne džepove;
- Rezervoar ekstrakta ne sme biti premazan premazima koji imaju primese cinka;
- Pripremljene cevovode za montažu zaštititi od ulaska stranih tela;
- Svi vodovi moraju biti nepropustljivi;
- Do vodni cevovod ima probni pritisak od 6 at, a potisni 16 at
- Proba uređaja sastoji se od probe u pogledu nepropustljivosti i probe dobijanja kvalitetne pene.
Održavanje uređaja — Pri održavanju uređaja posebno se pridržavati sledećeg:

• Ispiranje svih uređaja, posebno pumpe za mešač, mešača, pumpe za penu i cevovoda je
najvažnija mera kod održavanja. Ovo ispiranje treba vršiti uz uključenje obe pumpe i
otvorenom vodom za ispiranje i zatvorenim ventilom za ekstrakt. Ispiranje treba da traje
najmanje 5 minuta, sa prekidima svakog minuta;
• Odmah posle gašenja zameniti sigurnosne ploče u loncima za penu;
• Jednom u tri meseca isprobati uređaj vodom i izvršiti pregled spojeva i cevovoda na
nepropustljivost;
• Najmanje jednom u šest meseci izvršiti funkcionalnu probu rada sa penom;Pumpu
održavati po uputstvu proizvođača, a lako pokretanje se konstatuje ručnim pokretanjem;
• Za održavanje ekstrakta nisu potrebne posebne mere, osim da rezervoar ne sme duže biti
otvoren. Ipak, može se bar jednom godišnje metalnim štapom proveriti da li se ekstrakt
taloži. Praktično, to ne bi smelo dugi niz godina da se desi;
• Povremeno proveriti da usisna sita i otvori za ulazak vazduha na mlaznicama nisu zapušeni.
Ako mlaznica leži horizontalno, onda limom pokriti deo mlaznice sa otvorima i sitom;
• U svemu se pridržavati uputstva o rukovanju i održavanju uređaja, koje daje proizvođač.
3.3.3. Centralni sistem za gašenje vatrogasnim vozilom

Gašenje nadzemnih rezervoara goriva često se vrši vatrogasnim vozilom za gašenje vazdušnom penom. Pri
tom, vatrogasno vozilo vrši pripremu smeše i potiskuje je, preko cevovoda, prema upaljenom rezervoaru. U
ovom slučaju funkciju protivpožarne stanice vrši vatrogasno vozilo.
Tehničko rešenje i rad na gaženju sastoji se u sledećem:
Rezervoari goriva i njihovi bazeni imaju stabilno postavljene mlaznice. Cevovodi sa priključnim spojkama
su izvedeni do mesta gde se mogu priključiti potisna vatrogasna creva. Usisni cevovod vozila se
priključuje na magistralnu vodovodnu cev koja snabdeva vozilo vodom. Vozilo nosi sa sobom dovoljnu
količinu ekstrakta u svojoj cisterni.
Vozilo sa svojom predmešalicom stvara smešu i potiskuje je prema rezervoaru.
Za uspešno gašenje priključivanjem vozila moraju se ostvariti sledeći tehnički uslovi:
• Kapacitet i pritisak pumpe moraju odgovarati veličini rezervoara i traženom pritisku na ulaz
u mlaznicu;
• Snabdevanje vodom mora biti dovoljno prema kapacitetu pumpe vozila i planiranom
vremenu gašenja;
• Količina ekstrakta mora biti dovoljna za planirana gašenje; i
• Priključivanje vozila mora biti na bezbednom rastojanju.
• Zaštitu nadzemnih rezervoara, sem navedenih uslova, ne treba posebno planirati. Planirano
vreme gašenja rezervoara iznosi 15 min, a vatrogasno vozilo nema potrebnu količinu vode,
čak ni sa pratećom cisternom. U odnosu na 15-minutno gašenje potrebno je, prema tehničkim
uslovima ebezbedi najmanje 150% rezerve
3.3.4. Centralni automatski sistem
Stabilni uređaji za vazdušnu penu sa automatskim aktiviranjem se retko primenjuju u protivpožarnoj

zaštiti. Razlog ovome treba tražiti u tehničkim teškoćama automatskog aktiviranja uređaja velikih
kapaciteta, kao i u ekonomskom razlogu, jer su ovakvi uređaji po pravilu veoma skupi. Velik kapacitet
uslovljava da se u kratkomm roku izbace velike količine pene.
Detektorski sistem je sistem automatska dojava sa odgovarajucim detektorima, koji automatski uključuju
sistem.
4. STABILNE INSTALACIJE ZA GAŠENJE POŽARA TEŠKOM, SREDNJOM I LAKOM PENOM

– OSNOVE PROJEKTOVANJA
4.1. Sistemi za vazdusnu penu zahtevi gasenja i osnove projektovanja
Osnovni efekat gasenja teskom i srednjom vazdusnom penom je izolacija vazduha ili nekog drugog
posrednika izmedu kiseonika I materije koja gori. Ovo vazi i za alkohol penu koja mora biti otporna
na metilalkohol, etilalkohol, aceton i druge zapaljive materije koje se mesaju sa vodom.
Kako se na slici vidi, izolaciju vazduha, ill posrednika - oksidatora, vrsi pokrivac kod proteinske
pene, kod AFFF pene film, a kod alkohol - ARC pene, membrana
Stabilni sistemi za vazdusnu penu ispunjavaju sva tri zahteva gasenje, data ranije. Posebno se
to odnosi na gasenje pozara sa daljine i potrebama velike kolicine sredstva za gasenje. Potreba
za gasenjem sa daljine i velikim kolicinama pene je kod nadzemnih rezervoara goriva, gde se
pojavljuju visoke temperature usled cega je onemogucen pristup vatrogasnim vozilima da dodu
na odre-deno rastojanje. Gasenje velikih rezervoara, posebno ako dode do izlivanja goriva
(usled pucanja rezervoara) ili prenosenja pozara na druge rezervoare, zahteva veliki kapacitet
stabilnog sistema, kako vode, tako i ekstrakta. Tako je poznato vise slucajeva da su rezerve
ekstrakta bile nedovoljne za gasenje pozara koji su se prosirili, ili je njihovo gasenje bilo
veoma tesko usled zakasnelog pocetka gasenja. U takvim slucajevima rezerve ekstrakta, prema
tehnickim propisima su se pokazale nedovoljne, jer su, povrsina i vreme gasenje, bile van
planiranog.
Stabilni sistemi za vazdusnu penu mogu imati resenja sa automatskim aktiviranjem. Takvi
sistemi imaju visok stepen efikasnosti gasenja pozara, jer se gasenje moze vrsiti u veoma
kratkom vremenu, posle izbijanja pozara. Izborom odgovarajuce protivpozarne tehnike (bacaci
pene, mlaznice, rasipaci i fontane pene) sa izborom odgovarajuce vrste pene (tipa i broja
penusanja}, postize se najefikasnije gasenje pozara.
Za projektovanje sistema za vazdusnu penu postoje tehnicki propisi. Njima se i za pojedine
objekte, odreduju potrebne kolicine pene - smese, vreme gasenja, rezerve vode i ekstrakta,
uslovi montaze i probe sistema. Pored ovih opstih uslova, za pojedine specijalne objekte, (napr.
za aerodrome) postoje posebne, dopunske norme kojih se projektant mora pridrzavati (napr.
ICAO norme za aerodrome i dr.). Propisi su okvir i preporuke za projektovanje, a na projektantu
je da nade optimalno resenje, kako u tehnickom, tako i ekonomskom pogledu.
Standard koji se primenjuje NFPA 13
SRPS EN13565-1 Instalacije za gašenje požara – Sistemi za gašenje penom – Deo 1 Zahtevi i
metode ispitivanja za komponente
SRPS EN13565-2 Instalacije za gašenje požara – Sistemi za gašenje penom – Deo 2
4.2. DEFINISANJE SISTEMA

Tehnicko definisanje sadrzi odredivanje tehnickih karakteristika i resenja sistema i obuhvata:
♦izbor vrste pene
♦izbor nacina aktiviranja
♦izbor konstruktivnog resenja
Navedeni izbori i resenja vrse se pomocu utvrđenih kriterijuma. Na taj nacin dolazi se do stabilnog
sistema za vazdusnu penu koji, funkcionalno, odgovara efikasnom gasenju pozara u objektu.
4.2.2. Izbor vrste pene
Za izbor vrste pene koristimo dva osnovna kriterijuma: prirodu pozara i uslove - taktiku
gasenja. Prvi kriterijum, pod uslovom da vazdusna pena, prema klasi pozara odgovara, moze,
zbpg vrste materije, zahtevati specijalnu penu (napr. alkohol penu kod gasenja pozara
metanola). Na izbor pene moze uticati zahtev za veci kvalitet - efikasnost u gasenju. Poboljsane
vazdusne pene - ekstrakti imaju vecu sposobnost gasenja (fluoroproteinski ili AFFF ekstrakti),
ali je cena takvog ekstrakta veca od proteinskog. Sa druge strane, potreban procenat ekstrakta
za smesu je po pravilu manji od proteinskog. Za poboljsanu - specijalnu vrstu ekstrakta se
zahteva instalacija otporna na koroziju i posebni uslovi skladistenja (plasticni rezervoari).
Drugi kriterijum kod izbora vazdusne pene odnosi se na broj penusanja. Kod nekih pozara i
objekata moze se primeniti teska, srednja i laka pena za gasenje.
Pri tome treba uzeti u obzir efekte gasenja svake od tri vrste pena. Teska vazdu snapena ima
dvodimenzionalni efekat gasenja, pokrivajuci povrsinu koja gori.
Ovaj efekat do izvesnog broja penusanja, ima i srednja vazdusna pena. Povecanjem broja
penusanja pojavljuje se trodimenzionalni efekat, da bi za velik broj penusanja on bio
dominantan. Tako naprimer, kod zatvorenih skladista zapaljivih tečnosti, moze se primeniti
teska, srednja ili laka pena. Kod industrijskih prostora, kanala i sahtova, pre ce se primeniti
laka pena. Alternativne mogucnosti izbora vazdusne pene, u odnosu na broj penusanja su
omogucene primenom univerzalnog sintetickog ekstrakta za sve tri vrste pene, mesacima za
procenat doziranja od 1 do 10% i odgovarajuim mlaznicama - generatorima, za stvaranje pene.
4.2.2. Izbor nacina aktiviranja

Izbor nacina aktiviranja sistema zavisi od zahteva brzine gasenja pozara, posle njegove pojave. Za
sisteme za vazdusne pene, predvidaju se tehnicka resenja koja sistem aktiviraju rucno, rucno-daljinski
ili automatski. Iako za tipicne objekte kao sto su nadzemni rezervoari goriva postoje standardna
tehnicka resenja stabilnog sistema pa time i aktiviranja kod projektovanja sistema za zastitu nekog
objekta, moze se pojaviti dilema izbora nacina aktiviranja. Osnovni kriterijum pri tome je vreme koje
se moze tolerisati, od izbijanja pozara do dolaska pene - gašenja. Pored prednosti gasenja pozara u sto
kracem vremenu posle njegove pojave, neki objekti se moraju gasiti odmah, jer bi zakasnjenje u
gasenju dovelo do teskih posledica ili izgubilo svoju svrhu. To su pozari koji bi se mogli preneti na
susedne objekte, a kod pozara aviona u hangaru, u kratkom vremenu, dovelo do neupotrebljivosti ta-
kvog aviona. U praksi postoje uredaji kod kojih se takode zahteva gasenje pozara u prvim trenutcima
izbijanja pozara.
U okviru ovih osnovnih nacina aktiviranja, nalaze se mguca tehnicka resenja koja imaju duza ili
kraca vremena aktiviranja.
Rucno aktiviranje sistema ima, po pravilu, najduze vreme aktiviranja. Postupak aktiviranja zahteva
ukljucivanje pumpi, otvaranje odgovarajucih razvodnih ventila, itd. sto kod velikog sistema zahteva
odredeno vreme. Pri projektovanju sistema mora se planirati vreme za varijantu gasenja koja
dozvoljava najduze vreme aktiviranja. Ako pri tome treba izvrsiti dodatne operacije, kao sto je napr.
istovremeno hladenje, zbir potrebnog vremena ne sme preci planirano. Ovo planirano vreme je za
neke objekte, odredeno propisima, dok se za druge, odreduje iskustveno.
Rucno - daljinsko aktiviranje skracuje vreme u odnosu na rucno. Time se povecava efikasnost
sistema. Pored toga smanjuje se potreban broj vatrogasaca, potrebnih za aktiviranje sistema. Ovo se
narocito ispoljava kod vece razvodne mreze gde je potrebno otvoriti vise razvodnih ventila, aktivirati
pumpnu stanicu, itd. Daljinskim, najčesce elektricnim putem, na komandnoj tabli, moguce je
aktiviranje, vrernenski, visestruko skratiti tako za otvaranje razvodnog ventila, precnika 150
elektomotornim nacinom, potrebno je do 15 [sec), dok bi za rucno aktivirnaje bilo potrebno nekoliko
puta duze vreme. Kod daljinskog aktiviranja najcesde je dovoljan jedan obucen vatrogasac. Kao i kod
rucnog aktiviranja i ovde je potrebna odgovarajuca vatrogasna sluzba.
Automatsko aktiviranje moze imati vise tehnickih resenja, u zavisnosti od zahteva brzine -
vremena aktiviranja od trenutka izbijanja pozara. To ce zavisiti od osetljivosti primenjenih
elemenata za aktiviranje, odnosno izbora indikacije pozara. Tako ce se najkraca vremena
aktiviranja postici preko dimnih ill svetlosnih javljača pozara, jer su dim i svetlost najranije
indikacije pozara. Duza vremena aktiviranja sistema potrebna su za temperaturne elemente
aktiviranja. To nastaje zbog toga sto je temperatura kasnija indikacija pozara i sto je potrebno
odredeno vreme dostizanja temperature aktiviranja. Kod mehanickih temperaturnih elemenata
potrebno je jos i vreme za topljenje lakotopljivih legura.
Projektnim zadatkom treba odrediti vreme aktiviranja. Prema tom zahtevu izvrsice se izbor
aktivirajucih elemenata i konstruktivna resenja sistema. Polozaj pumpne stanice treba da je
takav da duzine dovodnih cevovoda budu sto manji, sa automatskim pokretanjem pumpi. U torn
cilju, kod zatvorenih objekata kao sto je hangar, pumpna stanica je locirana neposredno iza zida.
Ukoliko to nije moguce, postoje resenja sa pripremljenom smesom za penu u rezervoarima pod
pritiskom. Ove kolicine smese sluze za pocetno gasenje koje posle preuzima pumpna stanica.
U zavisnostl od projektnog zahteva koji se odnosi na vreme aktiviranja - pocetka gasenja i
lokalnih uslova projektant ce izabrati optimalno tehnicko resenje.
4.2.3. Izbor konstruktivnog resenja
Stabilni sistemi za vazdusnu penu imaju standardna tehnicka resenja. Projektant ce, na osnovu
standardnih resenja, projektovati sistem, uzimajuci u obzir konkretne zahteve i uslove. Pod uslovima
podrazurnevamo mogucnost snabdevanja vodom i energijom, vrstu i broj objekata koji se stite,
postojanje vatrogasnih vozila i vatrogasne sluzbe i drugih specificnih uslova. Kod centralnih sistema,
odnosno zastite vise objekata, moze se pojaviti zahtev za razlicite vrste pena. U torn slucaju treba naci
resenja gde će postojati zajednicki element snabdevanje vodom, i energijom, ekstraktom, zajednicke
pumpe i agregati itd. Zajednicki elementi sistema mogu biti i za druge sisteme za gasenje vodom kao
sto su sprinkler i drendzer sistemi. Ovi kombinovani sistemi se cesto mogu projektovati kod vecih
industrijskih objekata. Korisdenje zajednickih izvora vode i energije mora imati potrebne stepene
sigurnosti rada sistema i prioritete kod gasenja pozara. Konacno, projektna resenja bi trebalo da se
uklope u opsti sistem zastite i bezbcdnosti objekata
4.3. TESKA VAZDUSNA PENA

4.3.1. Proracuni i dimenzionisanja
a) Potrebne kolicine vode i ekstrata
Cilj proracuna kapaciteta (vode, ekstrakta i energije} je da omoguci dimenzionisanje
elemenata sistema. Prakticno, proracunom se odreduje potrebna (maksimalna) kolicina vode
koju sistem treba da ima u jedinici vremena i potreban pritisak. Proracun potrebne kolicine vode
vrsi se prema tehnickiin propisima, a potreban radni pritisak preko hidraulickog proracuna.
Kolicina ekstrakta je srazmerna procentu mesanja. Ukoliko se ekstrakt mesa sa vodom, preko
pumpe za ekstrakt, onda se trazi veci pritisak od pritiska pumpi za vodu.

2
Tehnickim propisima se kolicine vode za tesku, srednju i laku penu daju u [lit/min] po [m ],
sa obaveznim rezervama. To se odnosi i na ekstrakte. Kako se vidi iz propisa, ove kolicine nisu
iste za sve tri vrste pene, a nisu iste ni za tesku penu. Za tesku penu osnova za proracun
potrebne kolicine vode-smese sluze povrsine ogledala kod stojecih rezervoara naftnih derivata.
2
Za gasenje ovih pozara predvidaju se najvece kolicine pene, odnosno smeše u [lit/min/m ]. Ovo
proistice iz cinjenice - iskustva da je ovakve pozare najteze ugasiti. Pri tome se moze
napomenuti da uspeh gasenja zavisi od vremena pocetka gasenja, posle izbijanja pozara i
precnika rezevoara. Za sve druge pozare, pa i one sa razlivenim gorivom, propisuju se manje
koiicine pene.
Primena vazdusne pene je odredena klasom pozara i preporukama proizvodca ekstrakta.
Pored toga, tehnickim propisima se veoma precizno odreduju zahtevi za projektovanje
stabilnih sistema za vazdusnu penu. Time se obezbeduje efikasnost gasenja pozara. Zahtevi su
definisani u pogledu potrebnih kolicina pene-smese, vremena gasenja i izgradnje postrojenja.
Maksimalne kolidine pene = smese potrebne su, prema propisima i iskustvu, za gasenje
pozara naftnih derivata, odnosno površine goriva stojecih, nadzemnih rezervoara. Ove kolicine
ne vaze za gasenje pozara zapaljivih tecnosti koje razaraju vazdusnu penu (alkoholi, ketoni,
esteri) gde se mora koristiti alkohol pena. U nedostatku alkohol ekstrakta moze se primeniti
proteinski ili sinteticki ekstrakt, ali sa nekoliko puta vecim kolicinama.
2
Na primer za prihvatne bazene lezecih rezervoara goriva uzima se takode 6,6 [lit/min/m ] vode,
2
a kod stojecih 3 [lit/m/m ] neto povrsine. Neto povrsina se dobija kada se, od bruto povrsine,
odbije povrsina rezervoara.
Optimalno vreme gasenja je 30 [min] pri koriscenju standardnog proteinskog ekstrakta. Ovo
podrazumeva blagovremen pocetak gasenja. U torn slucaju ocekuje se efikasno gasenje sa
pocetkom gasenja, odnosno krace, ukoliko se koriste poboljsani ekstrakti kao sto su
fluoroproteinski 111 AFFE
Potrebne minimalne rezerve vode treba da obezbede gasenje pozara u trajanju od 2 casa.
Minimalne kolicine ekstrakta treba da iznose dvostruko od kolicine, potrebne za gasenje, u
vremenu od 30 [min] maksimalnog kapaciteta (najveceg objekta).
Iskustvo pokazuje da ove kolicine nisu dovoljne cak, ni kod povoljnih uslova na bavke
ekstrakta.
b) Kapacitet sistema
Pod kapacitetom sistema podrazumevamo količine-protok smeše, potrebne za gašenje pene
koja fori u jedinici vremena. Kada sistem štiti samo jednu površinu-objekat onda se kapacitet
izračunava jednostavnim množenjem potrebnih količina sa površinom.
Ali ako sistem pokriva više zona objekata, međusobno odvojenih onda kapacitet sistema treba
razmotriti, uzimajući u obzir specifičnost objekta. U takvim slučajevima postavlja se pitanje
koliko zona objekata sistem treba da gasi istovremeno, kako bi se odredio kapacitet
sistema
U razmatranju ovog pitanja mogu se postaviti opšti kriterijumi, sa napomenom da specifičnost
svakog objekta zahteva analizu, kako bi se odredio optimalni kapacitet sistema.
-Ako se sistemom štiti do pet zona objekata koji su odvojeni pregradama, tako da nema
opasnosti prenošenja požara (ili bar dužem vremenskom periodu), kapacitet sistema će biti
najveća zona-objekat, odnosno najveća potrebna količina smeše za jednu zonu-objekat. Ovaj
kriterijum važi za npr. rezervoare goriva, pa se može smatrati opštim. Ovaj kriterijum važi za
opšte prilike. Normalne prilike isključuju vanredne od kojih navodimo neke: ratni uslovi,
elementarne nepogode, sabotaže i sl. Za vanredne prilike potrebno je planirati kapacitete za
gašenje više zona-objekata istovremeno, a u većini slučajeva sve zone.
- Kod sistema koji stiti vise od pet zona-objekata, prema specifičnosti objekata i lokalnim prilikama
projektant ce, u konsultaciji sa drugim strucnjacima, odrediti zone koje ce se gasiti istovremeno, a
time i kapacitet sistema.
c. Radni pritisci pumpi za vodu i ekstrakt odreduju se na osnovu:
- Potrebnog pritiska na ulazu u mlaznicu (vidi si. 89). Ovaj pritisak je odreden tehnickim
karakteristikama mlaznice za vazdusnu penu. Po pravilu, ovaj pritisak iznosi, minimalno 5 [bar].
Potrebnog pritiska za savladivanje otpora cevovoda i armature. Ovaj otpor se izracunava
hidraulicnim proracunom, kako je to izvrseno kod sprlinkler sistema. Zbir navedena dva pritiska, uz
dozvoljenu visinu usisavanja, odredice preko krivih Q-H pumpi, karakteristike pumpe.
4.3.2. Snabdevanje vodom, ekstraktom i energijom
a) U pogledu kolicine vode koja treba da stoji na raspolozenju stabilnom sistemu za vazdusnu
penu, opste je pravilo da to treba da je minimalna kolifiina, potrebna za dva sata gasenja,
kapacitetom sistema. Izvori snabdevanja vodom se ne definišu kao kod sprinkler prema stepenu
pozarne opasnosti, tako da bi projektant, mogao planirati sigurnost snabdevanja. Ovde postoje
iskustva za tipicne objekte koji se stite stabilnim sistemom za vazdusnu penu, pa se moze
zakljuciti: Objekti sa visokom pozarnom opasnoscu moraju imati sopstvene izvore snabdevanja
vodom. Najsigurniji izvori su: gravitacioni rezervoari i pozarni bazeni. Takve izvore po pravilu
moraju imati skladista nadzemnih rezervoara goriva, rafinerije i petrohemijska industrija, pa i
veliki industrijskl kompleksi. Najveca sigurnost snabdevanja vodom je ona koja ima vise izvora.
Projektant ce prema lokalnim prilikama, odrediti sigurne izvore snabdevanja pozarnom vodom.
- Snabdevanje vodom stabilnog sistema za vazdusnu penu srednjeg pozarnog rizika takode
mora biti sigurno. U protivnom postavlja se pitanje opravdanosti sistema. Kod objekata sa
srednjom pozarnom opasnoscu, najcesce se snabdevanje pozarnom vodom vrsi preko vodovoda
gradske mreze. U torn slucaju potrebno je dati sledecu napomenu:
U nasim gradovima gradske vodovodne mreze su cesto nepouzdane, kao izvori. To se odnosi kako
na protok, tako i pritisak. To se narocito desava u nekim vremenskina periodima, kako dnevnim, tako
i godisnjim. Zato je potrebno izvrsiti testiranje vodovodne mreze. Podobnost vodovodne mreze se
potvrduje atestom nadlezne organizacije, kako to predvidaju strani propisi.
U snabdevanju vodom stabilnog sistema za vazdusnu penu cesto su moguca teh-nicka resenja koja
bi, privremeno koristila i druge izvore. To je naprimer tehnoloska voda u proizvodnji ili neki drugi
potrosaci. U torn slucaju, vatrogasnoj sluzbi treba dati pravo i tehnicku mogucnost, da privremeno,
dok traje gasenje, iskljuci potrosace.
b) Ukupne kolicine ekstrakta za vazdusnu penu stabilnog sistema date su u prethodnom tekstu, sa
zakljuckom da je to, s obzirom na uslove nabavke kod nas nedo-voljno i da ih treba visestruko
povecati. To ne znaci da se sve zalihe treba da skladiste u rezervoare, vec da rezerve mogu biti u
buradima. Nacin skladistenja i odrzavanja ekstrakta treba vrsiti prema uputstvima proizvodaca, kako
bi sistem uvek bio spreman za rad. Rezervoarima iz kojih se ekstrakt izvlaci usisavanjem (linijskim
mesacima) treba predvideti oduske. Rezervoari treba da imaju pokazatelje nivoa, otvor za ciscenje,
zastitne premaze, mogucnost uzimanja uzoraka za probu i mesanje.
Rezervoari ekstrakta se, kod stabilnih centralnih sistema, smestaju u protivpozarnu stanicu. Stanica
treba da ima temperaturu po preporuci proizvodaca. Kod mobilnih sistema ekstrakt se drzi u
posebnim posudama ili se uzima direktno iz transportnih buradi. Za sve rezervoare i posude vazi
zahtev da imaju dobro zaptivanje otvora.
c) Kod snabdevanja elektricnom energijom vazi princip da moraju postojati dva izvora. Prema
propisima, jedan izvor je normalna mreza, dok drugi izvor je, najce sce, dizel-elektricni agregat. To
ne mora biti sopstveni, za stabilni sistem, ukoliko vatrogasna sluzba ima apsolutni prioritet ukljucenja
agregata u slucaju pozara. Neki strani propisi dozvoljavaju da se kao dva izvora mogu smatrati, pod
odredenim uslovima, dva udaljena transformatora sa kojih se uzima struja.
4.3.3. Cevne mreze i mlaznice ,
a. Cevne mreze
Cevovodi kod stabilnog sistema za vazdusnu penu su standardne cevi za vodu. Dimenzije cevi
odgovaraju izracunatom protoku i pritisku, za brzine protoka od 3 do 5 [m/sec]. Pritisak obicno ne
prelazi 10 [bar]. Za izbor cevovoda mogu se dati sledece namomene:
• svaki cevovod za vodu moze se koristiti i za cevovod u mrezi sistema za vazdusnu penu.
Ipak, treba koristiti celicne besavne cevi m spiralno varene cevi.
• treba izbegavatl cink i njegove legure. Po pravilu ekstrakti i smese ne izazivaju koroziju, osim
AFFF ekstrakta. U torn slucaju cevovde, odmah posle gasenja treba isprati.
• polozaji razvodnlh ventila, ukoliko se rucno otvaraju, treba da su na bezbednom rastojanju.
Tokod naprimer nadzemnih rezrervoara goriva odnosno njihovih prihvatnih bazena, treba da
iznosi najmanje 50 [m]. Ventlii moraju imati natpise i biti jasno oznaceni da se moze odmah
utvrditi da li je otvoren ili zatvoren.
• svi cevovodi moraju imati pad - obicno 0,5%, sa mogucnoscu praznjenja celemreze.
• treba obratiti pažnju na mogucnost stvaranja vazdušnih džepova u cevovodima i mogucnost
ispustanja vazduha.
• kod velikih cevovoda moraju se, ispred zatvaraca na razvodnim mestima, postavljati automat
uredaji za obezvazdusavanje.
• na dovodima treba postaviti hvatace necistoce, sa sirinom mreze od 8 [mm].
• armature koje se koriste u cevnoj mreži su obicne, za vodu. Zahteva se samo da odgovaraju
najvecem radnom pritisku
• tip-geometrija cevne mreze-dovoda smese do plafonskih rasipaca i sprinklera pene, moze biti
kao i kod sprinklerske mreze. I kod ove mreze tezi se, zbog ravnomernosti protoka, simetriji.
b. Mlaznice
Prema nacinu koriscenja, mlaznice za tesku vazdusnu penu se proizvode u dve varijante: stabilne i
mobilne. Stabilne su cvrsto postavljene na objekat ili tle, dok mobilne - vatrogasne sluze za rucno
gasenje. U stabilne mlaznice spadaju i plafonski rasipaci i sprinkleri pene, kao i bacaci na vozilima.
Prema konstrukciji mlaznice, kod nekih se pena stvara usisavanjem vazduha-pena se stvara u telu
mlaznice, dok se kod drugih pena stvara van tela - bez usisavanja.
Stabilne mlaznice se proizvode u velicinama - kapacitetu od 200 do 2400 [lit/min], a
rasipaft i sprinkleri, od 40 do 100 [lit/min].
Raspored stabilnih mlaznica je, po pravilu simetrican. Kada se postavljaju na objekat (kao
sto je to kod nadzemnih stojecih rezrervoara goriva) polozaj je vertikalan, sa kretanjem smese
- pene nagore. Plafonski rasipaci i sprinkleri se posta vljaju vertikalno sa kretanjem smese -
vode nadole (viseći polozaj). Broj mlaznica treba da odgovara potrebnoj kolicini pene za
odredenu povrsinu gasenja i ulaznim pritiscima smese. Povrsina pokrivanja penom jedne mla-
znice nema znacaja ako je ta povrsina ravna, jer vazdusna pena ima dobru sposobnost klizanja.
Izuzetno, kod neravnomerno skladistene robe i polozaja opreme, moze se pojavlti zahtev za
ravnomernim pokrivanjem penom cele povrsine.
4.3.4. Pumpna stanica
Ranije su dat zahtevi koji treba da se ispune pri izgradnji pumpne stanice za vodu.
Ovi zahtevi se u potpunosti odnose i na pumpnu stanicu za vazdusnu penu sa sledecim
dopunama:
- pozarna stanica za vazdusnu penu se projektuje kod centralnih stabilnih siste-
ma. Funkcija stanice sastoji se u tome da uredaji stanice stvore smesu voda i ekstrakta i
preko razvodnog sistema i cevovoda, dovede do mlaznice za penu. Stvorena pena će
biti potiskivana i dovedena na površinu koja gori
- u pumpnoj stanic se nalaze: pumpe za vodu i ekstrakt, mešač-dozator, rezervoar
ekstrakta, razvodnici, priključci za vatrogasce, ventili, upravljački ormar sa elementima
za upravljanje i bazen sa vodom
Sl 91. - Sema standardne pumpne stanice za vazdusnu peni 1. rezervoar ekstrakta, 2. pumpa za ekstrakt,
3. mesac, 4. pumpa za vodu, 5. dovod vode, 6. vod smege, 7. vod za rasprgenu vodu, 8. upravljacki
orman.
- Bazen sa vodom se najcesće postavlja ispod poda stanice. U torn slucaju projektuje se
dubinska - vertikalna pumpa. Ukoliko se postavlja horizontalna, onda ona mora biti
samousisna ili imati rezervoar za nalivanje. Moguce je i resenje da horizontalna pumpa bude
ispod najnizeg nivoa vode u bazenu - potopljena. U torn slucaju pumpa ne mora biti
samousisna, odnosno nije potreban rezervoar za nalivanje.
- cevovod pred mesacem treba da je, najmanje duzine petostruke vrednosti prec-
nika cevovda. Na taj nacin je iskljuceno turbulentno kretanje vode, koje negativ-
no utice na rad mesaca.
- aktiviranje stabilnog sistema za vazdusnu penu je najcesce rucno. Izuzetno poluautomatsko -

daljinsko i automatsko. Način aktiviranja zavisi od toga koliko se vremena, od trenutka
izbijanja, do gasenja, moze dozvoliti. Na primer, dozvoljeno vreme aktiviranja sistema kod
gasenja pozara rezervoara ne sme biti vece od 10 [min], od trenutka izbijanja pozara do dolaska
pene, do najudaljenijeg mesta za gasenje. Ovo pitanje je ranije razmotreno
4.3.5. Uputstva o montazi, probi i odrzavanju

a. pri montazi stabilnog sistema za vazdusnu penu, pored opstih pravila treba se
pridrzavati i slededih:
• montaza i nivelisanje pumpnih agregata moraju biti tako izvedeni da se pumpe
mogu rukom pokrenuti.
• paziti na ispravan polozaj pumpe prema usisnoj i potisnoj cevi i mogucnost
stvaranja vazdusnih dzepova. Pri povezivanju cevoda ne sme biti vecih napreza-
nja prirubnica pumpi.
• svi cevovodi moraju imati pad prema pumpnoj stanici kako bi se zaostala sme-
sa i voda mogli ispustiti
• rezervoari proteinskog ekstrakta ne smeju iznutra biti premazani premazima koji
imaju primese cinka. Za rezervoare sintetickih ekstrakata, posebno onih koji
izazivaju vedu koroziju, potrebno je pridrzavati se uputstva proizvodaca
ekstrakta o skladistenju.
• pripremljene cevovode za montazu zastitiu* od ulaska stranih tela.
• preduzeti sve mere zastite pri montazi koje su date u prilogu projekta.
b. Proba sistema obuhvata:

• radionicku probu na pritisak elemenata sistema kao sto su razvodnici i dr.
• proba na pritisak celog sistema u pogledu nepropustljivosti. Dovodni cevovodi
imaju probni pritisak od 6 [bar], a potisni 16 [bar].
• probom sistema vrsi se provera rada i dobijanja kvalitetne pene. Pena mora imati
karakteristike po tehnifikim propisima i garanciji proizvodaca.
c. Pri odrzavanju stabilnog sistema posebno se pridrzavati sledeceg:
• ispiranje svih uredaja sistema posle gasenja ili probe. To se posebno odnosi na
pumpe, mesace, cevovode i armaturu. Ovo ispiranje treba da traje najmanje 5
[min], uz ukljucenje obe pumpe i zatvorenim ventilom za ekstrakt.
• posle gasenja zameniti sigurnosne ploce, sprinklere (ukoliko su bili zatvoreni) i
dr.
• jednom u tri meseca izvrsiti probu sistema sa vodom u cilju provere nepropu
stljivosti.
• jednom u tri meseca izvrsiti funkcionalnu probu rada sa penom.
• pumpe odrzavati po uputstvu proizvodaca, a lako pokretanje se konstatuje ruc-
nim pokretanjem.
• odrzavanje ekstrakta vrstiti prema uputstvu proizvodaca. U principu rezervoar ne
sme biti duze otvoren. Jednom godisnje sipkom proveriti da li se ekstrakt talozi.
Prakticno to ne bi smelo da se desi, tokom vise godina .
• posedovati neophodne rezervne delove koji se zamenjuju posle pozara ili posle
odredenog perioda eksploatacije sistema
• voditi knjigu odrzavanja i u nju unositi sve podatke, rezultate proba i promena,
vazne za ispravnost sistema.- rezervoari proteinskog ekstrakta ne smeju iznutra
biti premazani premazi
4.4. STABILNI SISTEMI ZA SREDNJU PENU

4.4.1. Definisanje sistema prema zahtevu gasenja
Projektovanje stabilnih sistema za srednju vazdusnu penu vrsi se prema važecim tehnickim
propisima. Kao stabilni sistem smatra se i onaj kod kojih se ekstrakt doprema vozilima ili nekim
drugim pokretnta sredstvom. Broj penusanja za srednju penu je od 20 do 200. Za sisteme srednje pene
kojima se stite rezervoari zapaljivih tecnosti broj penusanja ne sme preci 100.
U principu, srednja vazdusna pena se moze primenit svugde gde se primenjuje i teska Gornja
navedena ograda pokazuje da srednja pena nema takvu moc pokrivanja, jer laksa od teske, uzgonske
sile plamena kod pozara rezervoara goriva ne bi dozvolile pokrivanje povrsine goriva, mada i srednja
pena ima sposobnost klizanja. Srednju vazdusnu penu bi primenli kod zatvorenih ili delimicno
zatvoremh prostora To bi mogli biti, geometrijski razlicitog oblika magacini i skladišta. Navodimo
jedanan tipičan primer kao orijenticiju primene srednje pene; to su prevodnice na hidroelektrani
Đerdap. Pri najnižem nivou dubina prevodnice iznosi 17 [m]. Kako srednja pena ima '
delimicno, i trodimenzionalni efekat gasenja, to bi se, bacacima ili cvrsto postavljenim
mlaznicama, delimicno ispunio ukupan prostor prevodnice. Prepreke koji bi stajale na
putu kretanja teškoj peni, činilo bi je manje efikasnom, pa bi uticaj trodimenzionalnog
efekta gašenja srednjom penom došao do izražaja. Sistemi za srdednju penu su obično
mobilni, priključeni na stabilni sistem teške pene. U tom slučaju univerzalni sintetički
ekstrakt bi služio za stvaranje obe vrste pene sa zasebni mešečem
4.4.2. Potrebne kolicine vode i ekstrakta

a. Proracun potrebnih kolicina vode - smese za gasenje pozara stabilnim ili mobilnim sistemom sa
srednjom penom vrsi se prema vazecim tehnickim propisima. Osnova za proracun je planirana
povrsina za gasenje. Ako postoji vise povrsina, zona gasenja, odvojenih jedna od druge kapacitet se
odreduje prema najvecoj povrsi-ni odnosno objektu.
Za potrebne klicine smese se uzima 3 [Iit/m2/min] po kvadratnom metru povrsine stojecih
rezervoara goriva, precnika do 20 [mj. Ova mera se moze uzeti i za druge vrste pozara. Sa povecanjem
precnika rezervoara, povecava se kolicina smese za 0,2 [Iit/m2/minj za svaki metar povecanja
precnika. Kolicina vode koja mora stajati na raspolozenju je za 60 [min] gasenja izracunatim
kapacitetom sistema.
SI. 95 - Zastita stajalista teretnih kamiona stabilnim sistemom za srednju vazdusnu penu.
U slucaju potrebe gasenja alkohola, estera i ketona, u nedostatku alkohol ekstrakta, navedene
kolicine povecati nekoliko puta.
b. Kolicine ekstrakta su srazmerne procentu mesanja za planirani kapacitet, odnosno najveci
objekat. Ukupno se planira gasenje od 30 [min], a rezerve ekstrakta treba da su dva puta vece u
odnosu na planirano gasenje. Ovde se takode moze napomenuti da, obzirom na uslove nabavke
ekstrakta kod nas, rezerve ekstrakta treba znatno povecati.
4.5 SISTEMI ZA LAKU PENU

4.5.1. Definisanje sistema prema zahtevu gasenja
Sistemi za laku vazdusnu penu se projektuju i izgraduju prema tehnickim propisima. Sistemi mogu
biti mobilni i stabilni. Kao stabilni, oni su najcesce deo sistema za tesku i srednju penu. Ako su
mobilni, onda se, u cilju snabdevanja vodom, prikljucuju na izvore, vozila ili vodovodnu mrezu.
Efekat gasenja lakom penom je trodimenzionalni zato sto pri gasenju prostora on ispunjava vecim
delom potapajuci materijal i opremu. Kod ovih prostora postoje velike prepreke od masina i opreme, pa
gasenje i klizanje teske pene i gasenje povrsine poda ne bi dalo potreban efekat. Zato se laka pena
koristi za zatvorene prostore kao sto su kanali, i industrijske hale.
Objekti koji se stite lakom vazdusnom penom su: robne kuce, tuneli sa kablovima, hangari, zatvoreni
transformatori, magacini zapaljivih tecnost, motorni prostori, brodski prostori, rudnici, prostorije sa
hranom, energetske stanice razvodne stanice ltd.
4.5.2. Potrebne kolicine vode i ekstrakta

Gasenje lakom penom podrazumeva prostorno ispunjenje objekta koji se stiti. Prema tome osnova za
proracun potrebne kolicine vode - smese je zapremina objekta. Ukoliko sistem vrsi zastitu vise
objekata, za osnvou proracuna uzlma se najveca zapremina. Potrebna kolicina vode koja treba da stoji
na raspolaganju, je 30 [min] gasenja, sa kapacitetom sistema. Potreban pritisak se odreduje zbirom
potrebnog pritiska generatora i pritiska zbog otpora cevovoda i armature.
Ukupna kolicina ekstrakta je 2 puta veca od kolicine za rad sistema od 30 [min]. Ova kolicina
ekstrakta je, za nase prilike nedovoljna. Posebno treba povecati kolicine ekstrakta zbog ceste potrebe
da se procenat doziranja ekstrakta poveca.
Donja tabela daje potrebno vreme za ispunjavanje zapremine prostorije koja se stiti lakom penom.
.
napomena za klasu pozara B:
polarne tecnosti (alkoholi, esteri, ketoni) nisu obuhvaceni tabelom.
Kapacitet sistema lake vazdusne pene R, izracunava se prema zapremini objekta.
4.5. ZAŠTITA REZERVOARA ZAPALJIVIH TEČNOSTI

Gase se najčešće teškom penom, sa brojem penušanja od 5 do 8. Često se koristi i srednja pena.
Gase se rezerevoari i njihovi bazeni tj. tankvane, a predviđa se i hlađenje omotača i krova susednih
rezervoara vodom.
Kapacitet vode i ekstrakta određuje se prema najnepovoljnijem slučaju, tj pretpostavlja se da će da se
zapali najveći rezerovar i najveći bazen. Proračun i kapacitet pumpi se određuje pod pretpostavkom da
se gasi najudaljeniji rezervoar. Pretpostavlja se da će se upaliti samo jedan rezervoar, ako je rezervoara
manje od 5. Ako je rezervoara više onda se ovaj princip ne primenjuje Ukupne količine vode treba da
budu t.akve da se gašenje i hlađenje može vršiti 2h.
Količina ekstrakta treba da bude takva da se najveći rezervoar i bazen mogu gasiti 15 minuta sa
rezervom količina od 150% i odeđenom količinom za obavezne probe.
Kod rezervoara sa plivajućim krovom gasi se samo površina prstena. U slučaju rezervoara alkohola ili
estera, ketona i sl, koji razaraju penu količine za gašenje su višestruko veće ili se primenjuju specijalni
tipovi pene.
Kod izuzetno velikih površina treba izbegavati srednju penu.
Cevovodi mogu biti suvi ili mokri.
Mokri moraju biti zaštićeni od smrzavanja, a suvi treba da imaju pad ka stanici da bi mogli da se
isprazne.
Cevodi treba da budu tako obeleženi da se lako razlikuje cevovod za gašenje od cevoda za hlađenje.
Lonci se kod uvođenja odozgo postavljaju iznad maksimalnog nivoa tečnosti i imaju zaštitnu
membranu koja se lako razbija radi sprečavanja isparavanja.
Najčešće se osim gradskog vodovoda koriste i bazeni radi obezbeđivanja dovoljne količine vode.
Aktiviranje je načešće ručno, koje ne sme biti duže od 15 min
4.6. ZAŠTITA PRETAKALIŠTA

Pri pretakanju u autocisternu može doći do rasipanja i paljenja goriva. Zbog toga se postavlja stabilni
automatski sistem za penu sa plafonskim rasipačima i podnim mlaznicama. Koristi se laka pena koja će
praktično da napuni ceo prostor.
Osnovni parametari za proračun su veličina stajanke i veličina cisterne.
Alternativno rešenje može biti rotirajući bacač pene. Koristi srednju penu.
04 – Stabilne instalacije za gašenje požara prahom 1
4. Stabilne instalacije za gašenje požara prahom: funkcionalna šema delovanja; opis instalacije;
sastavni delovi instalacije; projektovanje i izvođenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja
instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta
sastavnih delova i instalacije u pogledu zaštite od požara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti
stabilne instalacije; periodička ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za održavanje i ispitivanje
stabilne instalacije.
4. STABILNE INSTALACIJE ZA GAŠENJE POŽARA PRAHOM
4.1 OPSTE O STABILNIM UREĐAJIMA ZA PRAH

Stabilni uređaji za gašenje prahom nisu još našli širu primenu u protivpožarnoj zaštiti kao što je
to slučaj sa vodom, penom i CO2 gasom. Razlog ovome verovatno leži u ekonomskom razlogu, ali
se može pretpostaviti da još uvek ima i tehničkog neiskustva u planiranju i projektovanju. Ovaj
drugi razlog ne mora biti prisutan, jer se danas i kod nas projektuju vatrogasna vozila za prah
velikog kapaciteta, čiji uređaji za prah i funkcije potpuno odgovaraju stabilnom uređaju. Jedino se
(to je najčešći, slučaj) zahteva automatsko gašenje, ali aktivirajući sistem za uključenje uređaja može
biti isti kao i kod CO2 stabilnih sistema ili drugih sistema. U tom pogledu se može postaviti
mehanički, pneumatski ili električni sistem za automatsko aktiviranje
Stabilni uređaj za prah vrši gasenje zatvorenih prostorija, a može se, pod određenim
uslovima i na ograničenim mestima, postaviti i u na slobodan prostor.
S obzirom na veliku mogućnost primene praha, kao i na mogućnost da jedan uređaj vrši zaštitu
više prostorija ili objekata, ovakav stabilni uređaj za gašenje može naći veliku primenu. Iako
nepokretni položaj mlaznica ne omogućava direktno upravljanje mlaza na mesto požara, treba
računati da prah, ako se stvori oblak, ima i trodimenzionalno dejstvo gašenja. Njegova efikasnost će
i u tom slučaju doći do izražaja, naročito kod primene u gašenju zapaljivih tečnosti.i gasova, kako u
površinskom, tako i u zapreminskom pogledu.
4.2.OPŠTI PRINCIP RAĐA UREĐAJA

Kao i kod aparata i vozila za gašenje prahom princip rađa se sastoji u tome da se prah iz rezervoara
pogonskom energijom nekog gasa, izbaci na mesto požara. Pri tome on se mora, na svom putu od
rezervoara, do čvrsto postavljenih mlaznica, kretati kroz čelične cevi. Iako dužina čeličnih cevi neće
biti velika, a isto tako i broj skretanja, moraju se stvoriti uslovi za kretanje praha kroz cevi. Analogija sa
tečnošću je samo formalna, jer se mora stvoriti mešavina gasa i praha kako kako bi se mogao ostvariti
princip pneumatskog prenošenja kao kod pneumatskog prenošenja zrnaste materije. U tom cilju
mora se ostvariti potrehna brzina kretanja mešavine. Svaka promena brzine bi dovela do drugog
odnosa mešavine gasprah pa bi menjanjem pravca moglo doći do izlaska praha iz mešavine i
njegovog zgrušavanja. Zato je u rezervoaru potrebno, pre kretanja mešavine, prah rastresti i postići radni
pritisak, a time će se postići i traženi odnos gasa i praha (otprilike 1 : 1000) u mešavini i brzini
kretanja.Pogonski gas je obično azot, i on se uvodi u rezervoar sa donje strane. Za vreme pražnjenja
neophodno je održavati stalni pritisak u rezervoaru, kako bi se postigla potrebna količina praha koji
izlazi, u jedinici vremena, a time i oblak praha. Naime, u zatvorenoj prostoriji (a i na otvorenom
prostoru, pri mobilnom gašenju) stvaranje oblaka ima istu ulogu koju ima i zapreminska koncentracija,
npr, CO2 gasa, i u tome se ogleda trodimenzionalni efekat gašenja prahom.
4.3. AUTOMATSKI UREĐAJI SA MEHANIČKO-PNEUMATSKOM AUTOMATIKOM

Kako je već rečeno, stabilni uređaj za prah je po pravilu automatskog dejstva, ali se uvek mora
predviđati i mogućnost ručnog aktiviranja. Stabilni uređaji se mogu razlikovati ne samo po veličini i.
broju rezervoara već i po načinu aktiviranja. Od čeličnih boca sa pogonskim gasom, pa dalje, sve do
izlaznih mlaznica, uređaji su isti ili skoro jednaki. Jedino će se aktivirajući sistemi, odnosno sistemi
koji ce, na neku od indikacija požara, otvoriti pogonske boce međusobno razlikovati. Ako je tempe-
ratura kao indikacija:požara najprikladnija, onda će se izabrati mehanički sistem sa topljivim
elementima ili ampulama, ili će se postaviti temperaturni javljači požara (diferencijalni ili
maksimalni). Ako je indikacija požara dim, postaviće se dimni javljači požara, itd. Ovi osetljivi
elementi će svoja mehanička dejstva ili impulse dalje prenositi do boca.
Na sl. 101 prikazano je jedno standardno rešenje automatskog stabilnog postrojenja za gašenje
prahom. Rešenje je veoma prikladno, jer se aktivirajući sistem koristi i kod automatskih stabilnih
CO2 uređaja. Pri pojavi požara rad uređaja je sledeći:
Na gornjem delu prostorije simetrično su raspoređeni temperaturni elementi (27), koji čine sastavne
delove čeličnog užeta (26). Pri pojavi požara i određene temperature temperaturni članci se
rastavljaju, kidajući vezu čeličnog užeta, koje je jednim krajem učvršćeno za zid a na drugom kraju
ima obešen teg (24). Težina tega je dovoljna da izvrši probijanje membrane na ventilu
komandne boce (25). To znači da mehanička komanda prelazi u pneumatsku. Pogonska
energija CO2 gasa iz komandne boce će preko cevovda visokog pritiska (23 izvršiti dve komndne
radnje: jedna će biti otpuštanje tegova (15) na komandnom ormaru (14) tako da će tegovi svojom
težinom preko poteznih poluga (17) izvršiti probijanje membrane ventila čeličnih boca (20), čime će
se omogućiti da pogonski gas ode u rezervoar (1).
Drugim krakom pogonski gas iz čeličnih boca izvršiće, preko ekspanzionog razvodnika
automatskog ventila (3), pneumatskog cilindra (13) i tega (15), otvaranje glavnog ventila-
slavine (6). Ručicom (12) vrši se ispiranje instalacije. Na razvodniku se za svaki ventil,
odnosno za svaku prostoriju obično postavlja i jedan električni prekidač. On ima zadatak da
preko električne sirene daje zvučni signal, isključi ventilator, klima uređaj, neku pogonsku
mašinu i slično.
Na prikazanoj šemi, radi jednostavnosti, nema razvodnika, odnosno nema više prostorija koje štiti
uređaj. Po pravilu, na glavnom cevovodu za prah (9) ostavlja se priključak (B priključak) za mobilno
gašenje.
Pogonski gas iz čeličnih boca odlazi u rezervoar (1), vrši rastresanje i potiskivanje praha kroz
cevovode preko navodnika do mlaznica (30) postavljenih u prostoriji gde je izbio požar. Jednim
krakom cevovoda visokog pritiska i nepovratnog ventila (29) spojena je pneumatska sirena koja daje
zvučni signal da je uređaj aktiviran.
Pre pada tegova, koji vrše probijanje membrana ventila čeličnih boca pogonskog gasa, obično se vrši
električni kontakt preko električkog prekidača. Ovaj kontakt uključuje sirenu ili daje signal dežurnoj
vatrogasnoj službi, kako bi dobila informaciju o pojavi požara. Ova signalizacija požara je obavezna i
duplirana, pneumatskim električnim signalnim uređajima. Ona je neophodna zbog alarmiranja i

preduzimanja onih preventivnih mera koje su planirane za slučaj požara, posebno obaveštavanja
vatrogasne jedinice o pojavi požara. Zvučni signal mora postojati i u prostoriji gde se vrši gašenje,
kako bi osoblje napustilo ugroženu prostoriju. Signal se mora vremenski dati najmanje 30 sekundi
pre aktiviranja uređaja.
Prema datom opisu rada, osnovne elemente uređaja čine:

-rezervoar (ili više rezervoara) praha,
-sistem za aktiviranje,
-čelične boce,
-razvodnik, i
-cevovodi sa mlaznicama.
Rezervoar za prah je cilindričnog oblika, ugrađen na postolju. U rezervoaru je ugrađena uzgonska

cev, filter za ispiranje, ventil sigurnosti, priključni ventili za pogonski gas, otvor za punjenje
praha, otvor za pražnjenje, armatura sa memim instrumentima i drugi priključni elementi.
Rezervoar treba smestiti u prostoriju koja je bezbedna od požara i ulaska nepozvanih lica.
Sistem za aktiviranje čine topljivi elementi na čeličnom užetu, čelično uže sa tegom, komandne
boce: od 2 kp za automatsko i ručno aktiviranje i cevovodi sa priključcima visokog pritiska.
Temperatura paljenja, odnosno: prskanja ampule određuje se prema maksimalnoj temperaturi
prostorija koje se štite. Temperaturni elementi se proizvode u nekoliko temperaturnih granica, obično
sa temperaturama od 70°C, 90°C. 140C°, 240°C i 300°C ili njima bliskim temperaturama. Na
topljivim elementima je obično temperatura naznačena, dok se kod ampula tečnost boji različitim
bojama, koje označavaju različite temperature, ali se i pored toga označava temperatura prskanja.
Između temperaturnog elementa, sa jedne strane (a u eksplozivnim sredinama sa obe) postaviti

električnu izolaciju (pertinaks trake ili sl.).
Čelično uže je standardno, prečnika 3—4 mm. Na skretanjima se postavljaju koturi, a spajanje užeta
vrši se standardnim priključcima.
Komandna boca za automatsko aktiviranje ima membranski ventil, dok boca za ručno aktiviranje ima
ventil sa točkićem za otvaranje boce. Obe boce su povezane zajedničkim cevovodom visokog pritiska.
Ovim se ispunjava zahtev za ručnim aktiviranjem, ali i ono mora biti omogućeno na dva mesta (poz.
11 . i 28.).
Komandne boce i potpuno zasebni sistem za aktiviranje mora postojati za svaku prostoriju-zonu
koja se štiti. Broj takvih prostorija-objekata ne bi trebao da bude veći od pet, za jedan stabilni
uređaj.
Čelične boce imaju kao pogonski gas azot ili CO2 gas. Po pravilu, ventili boca za stabilne uređaje
su sa membranama, a ne opružnog tipa. Ovo iz razloga što zatvaranje membranom daje veću
sigurnost nepropustljivosti od opružnog načina.
Boce imaju pneumatske mehanizme za aktiviranje tegova, zatim pneumatski cilindar za vremensko,
zadržavanje, električni prekidač, sistem koga čine tegovi, uže i potezne poluge za probijanje
membrana, mehanizam za ručno aktiviranje, kontrolne instrumente i cevovode sa odgovarajućim
priključcima, ventile-slavine, reducir ventile i ostale delove jedne baterije boca pod visokim
pritiskom.
Razvodnik ima zadatak da prah, koji je magistralnim cevovodom došao potiskivan iz rezervoara,
uputi odgovarajućim cevovodom u onu prostoriju gde je požar izbio. Komanda za aktiviranje
odgovarajućeg ventila i slavine, kao i uključenje električnog prekidača dolaze od komande boce one
prostorije gde je požar izbio. Težina tega istovremeno povlači polugu ventila-slavine i prekidača.
Cevovodi sa mlaznicama slože za dovod praha iz rezervoara, preko razvodnika i mlaznica, u

prostoriju gde je izbio požar. Cevi su čelične bešavne. Cevovod treba da ima što.manje skretanja.
Položaj mlaznica je u prostor ili treba da bude usmeren prema nekom objektu, ukoliko takav objekat
postoji, kao posebna opasnost. Na otvorenom prostoru položaj mlaznica je simetričan, sa takvim
odstojanjem da se objekt nađe u potpunom i kontinuiranom oblaku praha. Veličina izlazne površine
mlaznice ne treba da bude manja od 28 mm2 (prečnik 6 mm).
Ukoliko mlaz praha može uskovitlati zapaljivu površinu ili uzburkati površinu, onda položaj mlaznica
treba da je takav da se to izbegne.
4.4. NAPOMENE O MONTAŽI I KONTROLISANJU
Pri montaiži stabilnog uređaja za prah treba se pridržavati sledećih mera:

-Rezervoar, odnosno postolje rezervoara mora biti učvršćeno za betonsku ploču da bi se
onemogućilo pomeranje. Učvršćenje se može izvršiti i na zidu;
-Rezervoar postaviti u prostoriju gde nema zapaljivih materija i obezbedenu od neovlašćenog
ulaženja. Ukoliko to nije moguće rezervoar treba da ima žičanu ogradu;
-Rezervoar treba da ima električno uzemljenje;
-Ram baterije boca sa pogonskim gasom takođe mora imati učvršćenje za pod ankerima ili za zid.
-Temperatura gde se nalazi baterija boca ne srne biti veća od 35°C;
-Baterija, u cilju ručnog aktiviranja, mora imati lak pristup. Ukoliko nije smeštena u prostoriji i ona
mora imati žičanu ogradu;
- Svi cevovodi i priključni elementi moraju biti tako vareni i povezani da obezbeđuju
nepropustljivost. Cevovodi pogonskog gasa i praha moraju izdržati maksimalni pritisak od 80 at;
-Između baterija boca sa pogonskim gasom i rezervoara mora biti ugrađen ventil sigurnosti;
-Pripremljeni cevovodi za montažu moraju biti zaštićeni od ulaska stranih tela;
-Cevovodi pogonskog gasa, pri skretanju, treba da imaju produžetke zaskupljanje nečistoće (dužine
10—15 cm);
- Čelično uže, pri prelasku ispod električnih uređaja i instalacija, treba da ima izolaciju;
-Pri prolazu kroz cev, čeličnom užetu može da bude onemogućeno kretanje zbog nečistoće ili, na
primer, u lakirnicama od spečene boje. Zato otvore cevi popuniti tovatnom mašću;
-Ceo uređaj i cevovodi spolja treba da su minizirani i zaštićeni zaštitnim premazom;
- Pri montaži preduzeti sve zaštitne mere.
Pri predaji uređaja:

-Izvođač daje detaljna uputstva o rukovanju i održavanju, potrebne natpise i neophodne rezervne
delove za jedno ponovno punjenje uređaja;
-Izvođač o delovima koji se kontrolišu podnosi potrebne ateste;
-Prijem obuhvata vizuelni kvalitativni pregled i funkcionalnu probu uređaja kako je ugovorom
predviđeno;
-Izvođač daje garancije, a obaveza održavanja i snabdevanja rezervnim delovima nastavlja se i posle
garantnog roka.
Rukovanje i održavanje
Stabilni uređaj je automatskog dejstva, ali se može aktivirati i ručno, ako aktivirajući sistem iz
bilo kog razloga zataji. Ručno aktiviranje može se izvršiti (i najčešće se vrši) tako što se aktivira
ručna komandna boca (28). Ona se nalazi, po pravilu, u neposrednoj blizini prostorije (u hodniku) ili
objekta gde je izbio požar.
Drugi način ručnog aktiviranja je omogućen aktiviranjem čeličnih boca. Ako se uređajem
za prah vrši zaštita samo jedne prostorije, onda je aktiviranje boca dovoljno, ali ako postoji više
prostorija ili objekata, onda je potrebno na razvodniku, pre aktiviranja boca, otvoriti onaj ventil -
slavinu koji odgovara prostoriji gde je požar izbio.
Održavanje uređaja se odnosi na kontrolu ispravnosti njegovih mehanizama i sposobnost da

svakog trenutka stupi u dejstvo. Kontrola obuhvata:
- Svakodnevnu vizuelnu kontrolu uređaja. Ona se odnosi na kontrolu čeličnog užeta, položaja
tegova i mehanizma čeličnih boca i komandnih boca, rezervoara i razvodnika i konstatovanja
eventualnog oštećenja;
-Svakodnevno kontrolisati napunjenost čeličnih boca pogonskim gasom. Ako boce imaju svaka
svoju vagu i ako je boca izgubila 10% punjenja po težini, treba je zameniti novom. Ako boce imaju
ugrađen uređaj za kontrolu ispuštanja i on pokazuje da boca pušta gas, bocu treba kontrolisati
po težini. Ako pražnjenje iznosi 10% bocu zameniti novom;
- Jednom mesečno kontrolisati pokretljivost svih pokretnih delova i mehanizama, naročito onih koji
se podmazuju;
-Jednom mesečno skinuti i merenjem kontrolisati količinu pogonskog gasa u komandnim
bocama. Ukoliko, je boca težinski ispustila 10% treba je zameniti novom;
-Kontrolu praha u rezervoaru vršiti periodično prema uputstvu proizvođača;
-Kontrolu rezervoara, sigurnosnih uređaja, instrumenata, ventila i mehanizama vršiti prema
uputstvima proizvođača. Bar jednom u šest meseci izvršiti funkcionalnu probu uređaja;
-Kontrola čelične boce vrši se prema propisima komisije za kontrolu sudova pod visokim pritiskom;
-U svemu ostalom pridržavati se uputstava proizvođača.

Prah, kao sredstvo, sluzi pre svega, za gasenje pozara sa plamenom, a specijalne vrste praha
mogu gasiti pozare sa zarom. Zbog velike sposobnosti eliminisanja plamena, kombinuje se sa
drugim sredstvima, kao na primer, vazdusnom penom.
Standard za sisteme sa prahom SRPS EN 12416.
Ranije su se primenjivali
VdS 2111
NFPA 17
BS5306
Iako prah, kao sredstvo za gasenje ima vec dug niz godina primenu u rucnim aparatima i
vozilima, primena u stabilnim sistemima je novijeg datuma. Bilo je potrebno pored armature,
resavati problem kretanja praha kroz duze cevovode. Iako postoji izvesna analogija kretanja praha
sa kretanjem gasa kroz cevl to se ne moze smatarti istim, jer na mestima skretanja dolazi do
talozenja praha i začepljenja.
Danas su takvi problemi rešeni, tako da se postavljaju stabilnl sistemi velikin kapaciteta, sa
duzim cevovodima i crevima.
Stabilni sitemi sa prahom su pogodni kod zatvorenih prostorija i objekata, all i kod objekata na
otvorenom prostoru. U tom pogledu prah ima prednost nad CO2 gasom koji bi se rasturao.Pored
toga prah je bezopasan za ljude i materijale. Jedan stabilni sistem za prah, kao sto to vazi i
za druga sredstva, moze vrsiti zastitu vise objekata
4.6. KRITERIJUMI ZA IZBOR I DEFINISANJE SISTEMA
Kod izbora stabilnog sistema sa prahom u alternativi sa drugim sistemima - sredstvima,

prednosti sistema sa prahom su sledeća:
-bezopasnost po ljude, opremu i materijale

-otpornost prema niskim temperaturama
-sposobnost gasenja pozara klase A, B i E
-neprovodljivost struje
-neograniceno vreme skladistenja.
-
Pored navedenlh dobrih osobina praha, treba uzeti u obzir i ekonomski kriterijum.
Ipak, treba reci da gasenje prahom ne polaze pravo na univerzataost, kako bi se moglo
zakljucitl iz njegovih osobina. Preporuka za postavljanje stabUnog sistema za prah je kod
slucajeva gde postoji nestasica vode, opasnost zamrzavanja, opasnost od kratkog spoja, itd.
Stabilni slstem sa prahom primenjuje se kod zatvorenih prostonja i objekata. Zastita
objekta na otvorenom prostoru sistemorn sa prahom ima prednost nad zastitom CO, gasom,
jer bi dolazilo do velikog rasturanja gasa.
Za projektovanje i izgradnju stabilnih sistema sa prahom postoje tehnlcki propisi kojih se
projektanti moraju pridrzavatl. Kod mogucih dilema treba konsultovati nadlezne organe i
strucnjake.
4.7. PRORACUN KOLICINE PRAHA ZA GASENJE

Stabilnim sistemima za prah vrsi se zastita zatvorenih prostorija i objekata -
objekt zastita. Potrebne kolicine praha su: -
- za zatvorene prostorije potrebno je, minimalno 0,6 [Kg] po m3 bruto zapremine. Pri tome
prostorija treba da je potpuno zatvorena.
-Kod zastite objekta oblak praha treba da prekrije ceo objekat.

Minimalne potrebne kolicine praha koje su potrebne kod sledecih slucajeva:
-Ako su objekti ograniceni sa najmanje 4 strane tavanicom, patosom i zidovima, na primer
kabine za prskanje spreda otvorene, trafo celije, spreda i odozgo, potrebne kolicine su
3
l[Kg] po [m ].
-Kod slobodnih objekata koji ne pripadaju prethodnim slucajevima, zapremina se izracunava tako
da se svim stranama objekta (kao prostorije) dodaje po m. Tako uvecanoj zapremini, potrebna
3
kolicina praha iznosi 1,2 [Kg] po [m ].
Kod otvorenih ogranicenih povrsina zapaljivih tecnosti, na primer kada za kaljenje, mesalica,
sudova za kuvanje i rezervoara, potrebno je 4 [Kg] po [m2]. Pri torn nijedna tacka povrsina tecnosti,
ne sme biti udaljena vise od 5[m] od mlaznice.
Vreme isticanja-praznjenja je od najvece vaznosti za efkasnost sistema za prah.

Navedene kolicine praha treba u roku od 30[sec] da budu izbacene i stvore oblak koji
obavija objekat-mesto pozara.
Ako kod prostorija i objekata treba racunati sa gubljenjem-oticanjem praha (na primer od
ventilatora) predvidene kolicine praha treba povecati za 20%. Ako postoji opasnost
ponovnog paljenja (naprimer zbog usijane metalne mase koje se nisu ohladile), onda treba
produziti vreme isticanja istih kolicina praha, ill predvideti jos jedan sistem iste velicine.
4.8. AKTIVIRANJE I ALARMIRANJE

Aktiviranje stabilnog sistema za prah moze se vrsiti automatsko i rucno. Ako je automatsko ono
podrazumeva i rucno, najmanje na dva mesta. Prenos komandi, kako automatskog, tako i rucnog
aktiviranja, moze biti mehanicko, pneumatsko i elektricno, odnosno kombinovano. Svi nacini
aktiviranja i aktivirajuci elementi kod CO2 sistema primenjuju se i kod sistema sa prahom, s tim da
se najcesce koristi temperatura za aktiviranje. Uobicajena temperatura aktiviranja je 68 do 72°C.
Ako je u prostoriji normalna temperatura, odnosno temperatura aktiviranja je 30 do 40°C iznad
maksimalne. Aktiviranje preko temperaturnih javljaca pozara retko se primenjuje.
Iako pri gasenju pozara prahom ne postoji takva opasnost kao kod drugih sredstava,
ispunjavanjem zapremine prostorije prahom otezano je disanje i smanjena ili potpuno onemogucena
vidljivost. Zato se predvidaju mere uzbunjivanja, ukoliko u prostoriji koja se stiti, postoji prisutnost
ljudi. Mere bezbednosti obuhvataju zvucne i svetlosne signale i natpise o opasnosti u slucaju
pozara. Vreme od pocetka signala za uzbunu, do gasenja, ne treba da prede 30[sec],
Kod aktiviranja sistema, svi pogonski uredaji treba da se iskljuce, kao sto su: ventilatori, klima
uredaji, elektricne masine, a posebno uredaji za lozenje, kao sto su gorionici za gas, infracrvene
lampe i dr. Pri kretanju moze se stvoriti staticki elektricitet. Zato sistem mora biti uzemljen u svim
delovima . Otpor prema zemlji ne sme preci 106 [om],
4.9. STANICE ZA PRAH

Najcesce su rezervoari sa pogonskim bocama i ostalim elementima, postavljeni neposredno
u blizini prostorije ili objekta koji stiti sistem. To su polozaji odmah iza zida, a kod vecih
prostorija, kao sto je to slucaj kod hangara, i pogonskih masina, u samoj prostoriji. Na taj
nacin se smanjuje duzina cevi za kretanje praha, a aktiviranje je najcesce rucno. Ukoliko je
aktiviranje automatsko, gasenje se vrsi preko cevne mreze i mlaznica.
Ako se rezervoar sa pogonskim bocama i ostalim uredajlma sistema postavlja u zasebnu
prostoriju, onda su zahtevi za stanicu isti kao i kod stanica sa druglm sredstvima za gasenje
(sprinkler, CO2 i pena).
Velicina rezervoara, ukoliko sistem vrsi zastitu do 5 prostorija-objekta, treba da odgovara
najvecoj prostoriji objektu. Ako je potrebno vise rezervoara, tada oni, treba da su iste
velicine. Ako se jednim sistemom vrsi zastita vise od 5 prostorija-objekata, zatim zastita
zapaljivih tecnosti koje se zagrevaju po ukupnoj zapremini i odrzavaju na visokoj
temperaturi(na primer ulja sa kadama za kaljenje i kade za bitumen) mora se postaviti jos
jedan rezervoar iste velicine. On se, paralelno, prikljucuje na istu razvodnu mrezu.
Pogoski gas za izbacivanje i potiskivanje praha kroz cevovode i mlaznice je najcesce

azot. Armaturu rezervoara i pogonskih boca cine dementi za aktiviranje i upravljanje, sistem
razvoda, redukcionih i sigurnosnih ventila ltd.
Iako postoje izvesne razlike u konstrukcijama rezervoara u principu su oni slicni jer obavljaju istu
funkciju. Kao sudovi pod pritiskom, rezervoari i boce moraju odgovarati tehnickim propisima.
Prah treba da pocne isticati iz rezervoara tek kada se postigne potreban radni pritisak i prah bude
uzburkan pogonskim gasom u rezervoaru. Vreme koje je potrebno da se to postigne ne sme da prede
30 [sec].
Boce sa pogonskim gasom moraju imati manometre za visoki pritisak. Mora biti
omoguceno da se izmeri pritisak, bez ispustanja gasa iz boce. Boce u svom lezi-stu moraju
biti osigurane od reakcijskog udara unazad prilikom izlaska gasa.
Kod zastite vise prostorija ili objekata jednim sistemom na razvodniku mora, za svaku
prostoriju postojati razvodni venal i slavina, ciji protocni precnici moraju odgovarati
precniku glavnog cevovoda. Ventili i slavine moraju se otvarati pre isticanja praha iz
rezervoara, ill bar istovremeno. Ukoliko se ventili rucno aktivlraju njihovi polozaji treba da
su takvi da nisu potrebne lestvice, stepenice ili specijalni alat.
4.10. CEVOVODI I MLAZNICE

Po kvalitetu, cevovodi cevovodi treba da odgovaraju najvisem pritisku koji može da nastupi, da
su bez neravnina i zasticeni od korozije. Geometrija cevne mreze treba da je simetricna, kako bi
cevovodi deonice do mlaznica bile iste duzine (vidi sl. 106). Na taj nacin ce prah ravnomerno
isticati iz svih mlaznica. Pritisak smese gas-prah treba da ima brzinu-energiju, da kod skretanja-
savijanja cevi prah ne talozi i zapusi cev. Kretanje praha kroz cevovode pri skretanju treba da bude
kao na slici 107.
Cev mlaznice treba da ima povrsinu preseka ne manju od preseka mlaznice ili zbira povrsina
otvora mlaznice, ukoliko mlaznica ima vise izlaznih otvora. Raspored mlaznica u prostoriji treba da
je takav da izlazeci mlaz praha ne uskovitla, uzburka materiju koja gori, da je ne rastura i
rasprskava po prostoriji. Izlazni otvori mlaznice treba da se stite od prsine boje i vlage. Otvori na
mlaznicama kroz koje izlazi prah, moraju imati najmanju izlaznu povrsinu 28 [mm2].
Nosaci za cevovodne praha su isti kao i kod CO2 cevovoda i sve sto je za njih receno, odnosi se i na
nosace cevovoda praha.
4.11. NAPOMENE O MONTAZI, PROBI I ODRZAVANJU

a. Sve napomene za montazu sistema CO2 mogu se primeniti i za sistem sa prahom. Posebno se
moze napomenuti:
-Pre ugradivanja, cevi treba iznutra ocistiti.
-Mlaznice pre postavljanja treba pazljivo produvati.
-Armature za rucno aktiviranje i probe moraju biti plombirane.
-Na pogodnim mestima, naprimer na razvodniku, ugraditi prikljucke sa slavinama, za produvavanje
ciscenje instalacije od zaostalog praha.
- Rezervoari za prah, pogonske boce i armature sistema za prah razlicitih proizvodaca, mogu se,
unekoliko razlikovati u konstrukcionim detaljima, ali ne i funkcionalno. Zbog toga se treba
pridrzavati uputstva proizvodaca za montazu, probu i odrzavanje sistema.
- Na gradilistu i pri montaznim radovima pridrzavati se mera zastite na radu i pravilnika koji vazi
za rad sa posudama pod pritiskom.
b. Potpuna proba sistema, sa izbacivanjem praha kroz mlaznice je skupa pa se retko koristi.
Zato se vrse delimicne probe. Probama se zeli ispitati dali prah dolazi u prostoriju (ili vise
prostorija, ukoliko ih ima). U torn cilju se, iza razvodnog ventila, ugraduje vertikalan T komad sa
ventilom. Na ovaj komad se priključuje crevo sa probnom mlaznicom. Na taj nacin se, aktiviranjem
sistema moze kontrolisati pritisak u rezervoaru, isticanje praha i funkcionalnost svakog dela
sistema.
c. Posle izvrsenog gasenja sistem se mora ocistiti od praha. Produvavanje se vrsi na
prikljucnim mestima kako je napred receno. Za cevovode vaze sve napomene date kod CO2
sistema. Dodatne napomene su sledece:
- Ispitivanje rezervoara i pogonskih boca vrsi se, periodicno, prema tehnickim propisima za
sudove pod pritiskom.
- Sistem se mora periodicno kontrolisati. Kontrola obuhvata: \
*kontrolu pritiska u pogonskim bocama
*rucnu pokretljivost svih ventila i slavina
*kontrolu alarmnih uređaja
-Jednom godisnje se funkcionalno kontrolise ceo sistem. (sestomesecno)

- O rezultatima ispitivanja i proba vodi se knjiga
05 – Stabilne instalacije za gašenje požara ugljen dioksidom 1
5. Stabilne instalacije za gašenje požara ugljen-dioksidom: funkcionalna šema delovanja;

opis instalacije; sastavni delovi instalacije; projektovanje i izvođenje instalacije; zahtevi u
pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru - nezavisni izvor
napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zaštite od požara;
ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodična ispitivanja stabilne
instalacije; pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije.
5.SISTEMI ZA UGLJENDIOKSID - CO STABILNI SISTEMI ZA GASENJE CO GASOM

5.1. OPSTE O STABILNIM UREDAJIMA
Stabilni uređaji za gašenje sa CO2 su protivpožarna postrojenja za zapreminsko
trodimenzionalno gašenje CO2 gasom. CO2 se preko postavljenih mlaznica u prostoriji ili
iznad objekta dovodi na mesto pozara. U prostoriji se stvara prostorna koncentracija CO2 gasa,
a kada ova koncentracija bude tolika da smanjuje kolicinu kiseonika u vazduhu, do iznosa
manjeg od onog koji je potreban za proces sagorevanja, požar se gasi. Slicno ce se desiti i kod
zastite objekta. CO2 gas, s obzirom da je teži od vazduha, padaće dole, vršeći potrebnu
koncentraciju.
Stabilni prorivpožarni uredaji za gasenje CO2 gasom su, pored uredaja za vodu i penu, najviše
primenjivani u protivpozarnoj zastiti. Zato je razvoj ove vrste protivpozarne tehnike, bar sto se
tice stabilnih postrojeaja, najrazvijeniji. Tehnickih resenja ima više, kao osnovnih tipova, a u
etaljima postoji veoma mnogo raznovrsnosti.
Aktviranje uredaja moze biti ručno, poluautomatsko daljinsko i automatsko. Kod automatskog
mora postojati mogućnost i ručnog i to na dva različita mesta. Stabilan uredaj ima obaveznu
signalizaciju požara, a kod automatskog se mogu, pri atktiviranju uredaja, ukljuciti i druge
neophodne komande koje će isključiti tehnološki proces proizvodnje.
Tako se, pored obaveznog isključenja ventilatora i klima uređaja, zatvaranja vrata i sličnog,
moze automatski isključiti pogonska mašina ili čitavi deo proizvodnje, izvršiti blokada izvesnih
pogonskih objekata i masina i skl.
Signalizacija pozara, zvucna i svetlosna ima zadatak alarmiranja. To znači da signal o pojavi
požara mora biti izveden od pogonske prostorije gde je izbio pozar do dežurne vatrogasne
službe, tehnickog rukovodstva proizvodnje, spoljne vatrogasne jedinice, itd. Sve ovo moze i
mora biti automatizovano, i o tome projektanti vodice racuna shodno specafiinim i lokainim
prilikama.
Stoga izbor tehničkog resenja jednog stabilnog COa uredaja treba da udovolji zahtevima
gasenja, a i nizu drugih zahteva. To znači da se ne moze govoriti samo o jednom tipu uredaja,
npr primer mehaničkom ili mehaničko pneumatskom.
U većini slučajeva kod automatskog aktiviranja primenjuju se ne samo mehaničke već

pneumatske i električne komande. Aktiviranje može biti na temperaturu, dim ili svetlost a i od
izbora indikacije požara zavisi način aktiviranja uređaja.
Ipak podele stabilnih uređaja vrše se u odnosu na način aktivirtanja i način prenosa komandi.
Ta podela je sledeća:
—A — rucni sistem,
—B — mehanički sistem,
—C — mehanicko-pneumatski sistem,
—D — mehaničko-ekktricni sistem, i
—E — etektricno-elektricni.
Prvi sistem je ručni, a ostala cetiri su automatska. Pojam mehaničkog i elektricnog kod sistema
pod B, C, D i E (prvi deo izraza) odnosi se na nacin aktiviranja osnovnog elementa za
aktiviranje (npr. temperaturnog topljivog elementa), a pojam pneumatskog i elektricnog jeste
način prenosenja komandi. Tako bi, kod automatskog sistema B, C i D osnovni elementi za
aktiviranje bili temperatumi (topljivi ili ampule), a kod sistema E bili bi javljači
Ova podela nije stroga, pa se pojedini sistemi mogu i kombinovati. To je, na primer, slucaj kad
imamo vise prostorija koje se zasticuju istom baterijom, ali je indikacija pozara razlicita. Tako
bi kod jednog pozara najbolja indikacija mogla biti temperatura, a kod drugih dim, sto bi
znacilo da osnovni aktivirajudi elementi ne bi bili isti. Rastojanje takode moze uticati na izbor
prenošenja komandi, itd.
Nacelno se CO2 gas koristi kao sredstvo za gasenje za pozare klase B,C i E iako svaki slucaj
primene dobro oceniti. Isto tako se u nacelu, stabilni uredaj uglavnom kod zatvorenih
prostorija, pa treba preduzeti mere bezbednosti.
5.2. STABILNI UREDAJI SA MEHANIČKO-PNEUMATSKO-ELEKTRICNIM

AUTOMATIKAMA
Opsta sema stabilnog automatskog CO2 uredaja sa mehanicko-pneumatskom automatikom

data je na si. 106. Osnovni princip rada ovog uredaja je sledeci:
Pri povisenoj temperaturi, koja se javlja pri požaru, temperaturni rastavljkjivači (topljivi
elementi ili staklene ampule) kidaju vezu čeličnog užeta.. Na taj nacin se oslobada teg koji
svojom tezinom probija membranu komandne boce za automatsko aktiviranje. Sada
mehanicko aktiviranje prelazi u pneumatsko. Pogonska energija CO2 gasa u komandnoj boci
treba da izvrsi dve komandne radnje, aktiviranje baterije boca i otvaranje ventila koji vodi u
prostoriju gde je pozar izbio, odnosno uputi CO2 odgovarajucim cevovodom u odgovarajucu
prostoriju. Ova komanda se prenosi preko cevovoda visokog pritiska do razvodnika. Preko
pneumatskog okidača otpusta se teg na razvodniku i otvara ventil-slavina i uključuje
električni prekidač. On ima zadatak da uključi sirenu 30 sec pre pocetka isticanja
Od razvodnika zajednicki vod visokog pritiska odlazi do baterije boca. Preko pneumatskog
okidača se oslobađaju tegovi baterije, ali se aktiviranje ne vrši odmah. Pneumatski cilindar sa
sistemom poluga otptasuce teg tek posle izvesnog vremena, odnosno vremena na koji je
regulisan ne manje od 30 sec. Posle toga tegovi svojom tezinom (ili moze postojati slicna
konstrukdja), preko poteznih poluga probijaju memebranu ventila. CO2 gas gas preko
kolektora magistralnog voda, razvodnika cevvoda i mlaznica odlazi u protoriju gde je izbio
pozar. Na magistralni vod obicno se vezuje i pneumatska sirena (pored elektricne) koja ima
zadatak da obavesti o pravilnom funkdonisanju uredaja. Ona se zato i po zvuku razlikuje od
elektricne.
Razvodnik koji odgovara opisanom uredaju, odnosno automatici, odgovara razvodniku pod C
na sl. 105. Ako bi uredaj imao mehanicko-mehanicku automatiku, ovo znaci da bi to bio
jednostavniji slucaj. Teg na kraju celicnog uzeta bi svojom tezinom direktno aktivirao boce
baterije. Ovaj sistem bi se primenio samo onda ako bi baterija vršila zaštitu samo jedne
prostorije i baterija postavila u njenu neposrednu blizinu.
Mehanicko-elektricna automatika odgovara tipu razvodnika pod D na sl. 105. To znaci da bi

aktiviranje bilo mehanicko, preko temperaturnih rastavljivih elemenata do razvodnika. Dalja
komada bila bi preko elektromagneta koji bi otpustao teg. Elektricno-elektricna automatika
odgovara tipu razvodnika pod E na sl. 105. Sve komande su električne. Temperaturni ili
jonizacioni javljači ovde imaju onu funkciju koju imaju temperaturni mehanički rastavljivi
dementi kod mehanickog aktiviranja. Elektricni impulsi od javljača se prenose, pojacavaju i
pretvaraju u dektricnu komandu koja se prenosi na razvodnik i bateriju.
Elektromagneti na razvodniku (kako se vidi u semi) i komandnom ormaru baterije imaju istu
funkciju koju imaju i pneumatski okidaci. Na taj nacin se aktiviraju tegovi i dalji proces
aktiviranja je isti kao i kod mehanicko-pneumatske automatike.
5.3. ELEMENTI SISTEMA
Baterija boca
Sastoji se od boca sa ventilom, komndnih ormara, zbirne cevi, spojne cevi, poteznih poluga i
tegova. Komndni ormar za automatsko aktiviranje ima pneumatski cilindar za vremensko
kašnjenje, dok se komandbi ormar za dopunsko gašenje postavlja samo ako postoje rezervne
boce
Ventili na bocama
su po pravilu membranskog tipa radi sigurnijeg zaptivanja. Pri aktiviranje membrana se
probija. Boce CO2 moraju imati uređaj za kontrolu napunjenosti. Ranije su to bile vage a sada
se koriste presostati.
Razvodnik
razvodi gas po prostorijama. Po pravilu jedna baterija na razvodniku ima najviše 5 ventila.
Razvodnik ima pneumatske ili električne okidače i ventile, čiji je zadaatak da okidaju tegove i
otpuštaju ventile
Modernije ventile se baziraju na ventilima koji imaju električni okidač, koji propušta iz boce
malu količinu gasa koja se onda vraća na ventila i otvara ga. Ovakvim pneumatskim vodovima
otvaraju se ostale boce u bateriji koje nemaju električni okidač. Sektorski ventili su najčeće
električni.
Cevovodi i mlaznice
su čelične bešavne pocinkovane cevi.
Komandne boce
za ručno i automatsko aktiviranje su spojene međusobno čeličnim cevima i sa pneumatskim
lementima na razvodniku. Svaki sektor gašenja ima svoju komandnu bocu.
Temperaturni rastavljivaci
Temperaturni rastavljivači -clanci (sl. 109) dati su sa temperaturnom ampulom. U ampuli se
nalazi tecnost sa visokim pritiskom pare. Izbor temperature viši se prema radnim uslovima u
prostoriji. Po pravilu, na maksimalnu radnu temperaturu dodaje se oko 40°C. U tabeli su
predvidene moguće temperature za koje se ampule izraduju.
Temperaturni clanci mogu biti od topljive legure ili to mogu biti elektrifcni javljaci pozara.
Dodatni pnenmatski uredaj sluzi za zatvaranje vrata, prozora ili drugih otvora, pri gaSenju
poiara, kako ne bi veca kolicina CO2 gasa istekla. Na si. 110 prikazaa je takav uredaj.
Pogonska energija se dobija od CO2 gasa, a izvod obično potiče od magistralnog voda.
Alarmne sirene električe i pneumatske, po pravilu, postavljaju se paralelno. Elektricna sirena

ima zadatak da obavesti ljudstvo u ugrozenoj prostoriji, zatim dezurnu sluzbu, vatrogasnu
jedinicu i druge o izbijanju pozara, a tek sa zvukom pneumatske sirene uredaj je stupio u
dejstvo. To znači da je funkcija zvuka pneumatske sirene da obavesti o ispravnom
fimkcionisanju uredaja, a nastupa najmanje 30 sekundi posle zvuka elektricne sirene.

Osnovni cilj postavljanja jednog stabilnog CO2 sistema je gasenje pozara u objektu, u prvoj
fazi njegovog nastajanja i po potrebi, odrzavanja potrebne zapreminske koncentracije u
objektu, do prestanka opasnosti povracaja pozara. Ovaj drugi zahtev je neophodan kod pozara
cvrstih materijala koji sagorevaju zarom. Ovaj kriterijum, da li zapaljive materije gore
plamenom (zapaljivi gasovi i tecnosti) ili zarom, je vazan kriterijum za dimenzionisanje
kapaciteta sistema.
Osnovni efekat gasenja pozara CO2 gasom je zagušujuci, a u mnogo manjoj meri,
hladenjem. Zagusujuci efekat je trodimenzionalni, jer CO2 ravnomerno ispunjava prostor koji
se stiti. U tom smislu CO2 sistem se koristi za zatvorene prostore. Kada se pri koncentraciji
CO2 , smanji ucesce kiseonika u vazduhu na 15% prekida se proces sagorevanja, a time je
izvrseno i gasenje pozara.
Stabilni CO2 sistem se primenjuje i kod zastite objekta - uredaja, lociranog u nekom vecem
prostoru (na primer hali), a retko na slobodnom. U tom slucaju mlaznice su usmerene na sam
objekat - uredaj. Ovaj tip zastite nazivamo objekt zastita. Objekt zastita se moze primeniti i za
gasenje zapaljive tecnosti, odnosno vece povrsine, kao i gasenje povrsina uopste. Iako ovde
nemamo tipicni trodimenzionalni efekat gasenja, ipak je on osnovni, zbog toga sto se radi o
gasu, kao sredstvu za gasenje.
Zbog zahteva za gasenjem pozara u prvoj fazi njegovog nastajanja, stabilni CO2 sistemi su,
po pravilu, automatski, sa obaveznom mogucnošcu i rucnog aktiviranja. Aktiviranje se, vrsi
prema najranijoj indikaciji pozara. Kako je CO2 gas toksican (vec kod 9% zapreminske
koncentracije, dolazi do nesvestice), to se preduzimaju mere bezbednosti, ukoliko se ljudi
nalaze u prostoru koji stiti CO2 sistem. U mere bezbednosti spadaju signali, zadrzavanje
aktiviranja - isticanje gasa u prostoriju i druge mere.
CO2 gas se primenjuje za gasenje pozara klase A, B i C.
Navodimo materijale i objekte gde se postavlja CO2 sistem:

- zapaljivlh gasova i tecnosti
-motora koji za pogon koriste benzin ill drugo zapaljivo gorivo
-zapaljivih cvrstih materijala, kao sto su: drvo, papir, tekstil i dr. (klasa A pozara sa
zarom)
-farbare, lakirnlce, susare, stamparske masine
-elektricni i elektronski uredaji, kao sto su: generatori, transformatori, racunski centri,
prekidaci, upravljacki sistemi i sl.
-uljne kade
-rezervoari zapaljivih materijala u zatvorenim prostorijama
-pojedinacni objekti i uredaji, kao objekt zastita
CO2 kao sredstvo za gasenje, ne sme se primeniti:

- kod zapaljivih hemikalija koje sadrze sopstveni kiseonik, kao sto je, naprimer, celulozni
nitrat.
-reaktivnih metala koji hemijski reaguju sa CO2 gasoni; kao stu su, sodijum, potasa,
magnezijum, titan, cirkonijum.
-kod pozara metalnih hidrida.
Stabilni CO2 sistemi se projektuju, montiraju i odrzavaju prema tehnickim propisima

za CO2 sisteme. Uz propise je cesto potrebna konsultacija nadleznih organa i drugih
strucnjaka, jer propisi ne mogu dati odgovore na svaki objekat ili tehnologiju, koje
resenje je optimalno. Pored toga potrebno je drzati se preporuka proizvodaca
protivpozarne tehnike.
Projektant i izvodac montaze moraju se pridrzavati svojih nacionalnih tehnickih
propisa za CO2. Ovo su slozeni i odgovorni poslovi, pa ih moraju vrsiti kompetentni
strucnjaci.
Standardi koji se primenjuju:
SRPS EN 15004-1 Instalacije za gašenje požara – Sistemi za gašenje gasom – Deo 1-
SRPS EN 12094 Instalacije za gašenje požara- Komponente sistema za gašenje gasom
Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne uređaje za gašenje požara
ugljendioksidom.
NFPA12
VdS 2093
Projekti stabilnih COa sistema podlezu kontroli - reviziji. Ovo se odnosi i na
montazu i odrzavanje sistema.
5.5. DEFINISANJE SISTEMA

Pod definisanjem sistema podrazumevamo odredivanje njegovih osnovnih tehnickih
karakteristika. U projektovanju ovo pretstavlja njegovu prvu fazu. Zbog toga se de-
finisanje vrsi u GPZOP i sadrzano je u projektnim zahtevima koji sluze kao osnova za
izradu glavnog projekta CO2 sistema i njegove montaze. Ovo je posebno neophodno
uciniti kada je rec o investicionom objektu, jer projektni program i glavni projekat cine
sastavni deo investicione dokumentacije.
Prema redosledu definisanja tehnickih karakteristika stabilnog CO2 sistema potrebno
je odrediti:
- koje objekte treba zastititi stabilnim CO2 sistemom. Kriterijumi su: pozarni rizik,
mogucnost prosirenja - prenosenja pozara na susedne objekte, vrednost objekta,
potrebne kolicine CO2 gasa ili drugog sredstva mogucnosti gasenja i potrebu gasenja
pozara u njegovom pocetku
- izvrstiti osnovni proracun potrebne kolicine CO2 gasa-odnosno kapacitet sistema.
Ukoliko je sistem centralni (stiti vise objakata) i vrsi zastitu do 5 objekata, proracun
izvrstiti za najveci. Ipak, i ovde moze bit izuzetka od ovog pravila, ukoliko se radi o
visokom pozarnom riziku i velikoj vrednosti objekta.
- na osnovu kapaciteta sistema odrediti skladistenje - centralu, boce - bateriju ili re-
zervoar - cisternu. Pored funkcionalnog zahteva za rezervoar, kolicina, odnosno
broj boca, moze biti kriterijum za izbor rezervoara. Naime, najmanje dimenzije re-
zervoara tipa ,,TIKKO" je 3300 [kg] što po kolicini, znaci 110 boca punjenja od 30
[kg] ili 66 boca od 50 [kg]. U rezervoaru mogu biti smestene i planiranje rezerve.
- kod automatskog aktiviranja CO2 sistema treba detekcija pozara da registruje
povecanje temperature, pa su aktivirajuci elementi temperaturni. Temperaturni
elementi mogu biti mehanicki i elektricni. Mehanicki elementi su clanci sa topljivom legurom
ili ampule sa visoko isparljivom tecnoscu. Ovi elementi mogu, u funkciji aktiviranja, kidati
veze (celicna uza) ili davati elektricni kontakt. Kada je aktiviranje elektricno, preko javljaca
pozara, onda se, paralelno postavlja-ju diferencijalni i maksimalni javljaci. Ukoliko se postave
dimni javljaci, mora postojati dvozonska zavisnost aktiviranja.
-ako u prostoriji koja se stiti borave ljudi, CO2 sistem mora imati ugradene elemente za
njihovu bezbednost prilikom aktiviranja. To su alarmni sistemi, zvucni i svetlosni.
Zadrzavanje aktiviranja CO2 sistema treba da je u sklopu plana alarmiranja i spasavanja
citavog objekta.
5.5. PRORACUN KOLICINE CO2 ZA GASENJE POZARA

Potrebne kolicine CO2 gasa za gasenje odredenog pozara izrazavaju se zapreminskom
koncentracijom (u %) ili masom po jedinici zapremine. Potrebne kolicine zavise od vrste
materijala ili opreme. U torn smislu razlikujemo dve vrste pozara, pozara sa plamenom i
pozara sa zarom.
U postupku proracuna potrebnih kolicina, osnovu cini teorijska zapreminska koncentracija.
Ova koncenacija se mnozi korekcionim faktorima koji zavise od vrste zapaljivog materijala,
ili opreme u prostoriji koja se stiti.
5.5.1. Teorijska zapreminska koncentracija CO za gasenje
Smanjenjem zapreminske koncentracije kiseonika u vazduhu od 21% na 15%, prekida se
proces sagorevanja, odnosno gasi pozar. Minimalna zapreminska koncentracija CO2 kojom se
ovo postize je oko 29%
Ovo je teorijska zapreminska koncentracija i odnosi se na sve gasove koji imaju
zagusujuci efekat gasenja (naprimer inertni gasovi argon, inergen i dr.) odnosno koji
smanjuju zapreminsku koncentraciju kiseonika. Ovo ne vazi za gasove koji, hemijskim
efektom, gase pozar (haloni, cista sredstva).
Izracunatu minimalnu zapreminsku koncentraciju treba povefiati faktorom si-
gurnosti od 20% tako da se dobija prakticna minimalna koncentracija od 34%
Minimalna prakticna koncentracija od 34% moze se izraziti u masi CO2 po jedinici
3 3
zapremine [kg/m ], jer 1 [kg] CO2 gasa, pri normalnom pritisku, zauzima oko 0,5 [m ]
3
zapremine, pa za koncentraciju od 34% dobijamo 0,68[kg/m ]
Prakticno se, u propisima, za 34% zapreminske koncentracije, uzima
3
CO234%=0,7[kg/m ]
U praksi za različite materije prema tabelama ove vrednosti idu od 1 kg do 3 kg po
m3
5.5.2. Zapreminske koncentacije za pozare sa plamenom
Pozari sa plamenom su kod sagorevanja gasova, tecnosti i nekih cvrstih, lako zapaljivih
materijala. Pozari sa plamenom se gase CO2 brzim ispunjavanjem zapre-mine objekta -
prostorije. Prema vrsti zapaljivog materijala odreduje se zapremin-ska koncentracija u %
odnosno kolicina u [kg/m3].
Teorijska zapreminska koncentracija je opsta, a za tipicne zapaljive materijale su one
eksperimentalno utvrdene i njih se treba pridrzavati. Ukoliko se pojavi zapaljiv materijal za
koji treba odrediti zapreminsku koncentraciju konsultovati kompetentne strucnjake.
Ako su dve ili vise prostorija tako medusobno vezane da CO2 gas moze slobodno da prolazi
iz jedne u drugu onda se ukupna kolicina dobija sabiranjem pojedinacnih.. Ukoliko se zahteva
zapreminska koncentracija vece od 34% onda se ona odnosi na sve medusobno vezane.
Otvori u prostoriji koji se u trenutku aktivranja sistema ne mogu zatvoriti moraju biti
kompenzirani dodatnim kolicinama CO2 gasa. Ako postoji opasnost da se pozar prenese
na susedne objekte kroz otvore, takvi otvori moraju imati automatske poklopce ili da
budu zasticeni specijalnim mlaznicama. Ventilacija prostorije mora se iskljuciti pre ili sa
aktiviranjem sistema, a ako to nije moguce, predvideti dopunske kolicine CO2 gasa.
Ako je normalna temperatura u prostoriji vec od 93°C (200°F) dodaje se po 1 [%] na
ukupnu kolicinu CO2 za svakih 2,8°C (5°F)
c
Za normalne temperature ispod - 18°C (0 F) na ukupnu kolicinu CO2 dodajese po 1
[%] za svakih - 0,5°C (-1°F)

5.5.3. Potrebne kolicine CO2 za pozare sa zarom
Pri projektovanju stabilnog CO3 sistema veliku vaznost igra odluka da li se radi o pozaru sa
plamenom ili zarom. Ovo nekad moze biti dilema za projektanta, pa je potrebna konsultacija sa
nadleznim organom i investitorom, jer se radi, pored funkcionalnosti i o troskovima izgradnje
sistema. Dilema moze nastati zbog toga sto niz pozara mogu biti sa plamenom i zarom
istovremeno. Navodimo primer uljnog transformatora. Iako se pozar ovakvog objekta moze
tretirati kao pozar sa plamenom ugrejane gornje mase mogu se smatrati za zar. U takvtm
slucajevima kriterijumi vaznosti i cene objekta su dominantni i pozar se definise kao pozar sa
zarom.
Ako se pozar tretira kao pozar sa zarom, potrebno je da on bude hermeticki zatvoren, kako bi
se, za odredeno vreme odrzala potrebna zapreminska koncentracija. Na taj nacin se, u
procesu gasenja, vrsi hladenje i tako postize eflkasnost gasenja. Da bi se to postiglo
svako eventualno oticanje CO3 gasa treba spreciti.
Potrebne kolicine CO2 gasa za gasenje pozara sa zarom, date su tabelama.
One su odredene testovimai idu od 1 do 3 kg po m3
5.5.4. Kolicine CO2 kod objekta zastite

Sistem objekt zastite CO2 gasom sastoji se u gasenju pozara, direktno usmerenim
mlaznicama. Pri tome objekat moze biti u zatvorenom i na otvorenom prostoru.
Ukoliko je na otvorenom,onda treba obratiti paznju na uticaj vetra ili drugog strujanja
vazduha, kako bi gasenje bilo efikasno. Ako se objekat nalazi u zatvorenom prostoru,
kao sto su proizvodne hale ili podzemni prostori onda se samo zapremina objekta uzima
za proracun potrebne kolicine CO2 gasa, a ne zapremina prostora u kome se nalazi.
Ovo se ne odnosi i na objekat na otvorenom prostoru. To znaci da bi se objekt zastita
mogla primeniti za sve izolovane objekte od zapaljjivih matarijala, kako se požar ne bi
preneo na njih. Ali ako zapaljiva tecnost ili materijal iz objekta moze curiti, prosuti ili
si. onda se pozarni rizik i takve zapremine-povrsine uzimaju u proracun. Kod
pogonskih masina mogu se objekti grupisati, a grupe objekata bi bile samostalne zone
gasenja.
Za proracun koliine CO2 gasa sluzi zapremina objekta ili grupa objekta. Prema vrsti
objekta-zapaljivog materijala, potrebna kolicina se uvecava za 40% izracunate.
Objekti koji se stite ovim tipom CO2 sistema su veoma brojni, od kojih navodimo
tipicne:
-proizvodne masine u halama
-uljni transformatori i generatori
-brodovi
-skladista
-stamparske masine
-industrijski pogoni
-kabine za prskanje bojom i lakom
-elektricni i elektronski uredaji.
Kao objekt zaštitu možemo smatrati i gašenje površinskih požara, kao što su kade sa
zapaljivom tečnošću ili zapaljivi predmeti tanke debljine, sa velikim horizontalnim
površinama. Kao primer gašenja površina su površine štamparskih valjaka. U nekim
propisima se gašenje požara objekata tretira kao posebna zaštita. Kada je u pitanju
proračun potrebne količine CO2 gasa za površinsko gašenje on se svodi na broj, protok i
položaj mlaznica, o čemu će biti rečeno u poglavlju u mlaynicama.
5.5.5. Dodatne kolicine CO2 zbog odrzavanja koncentracije
Pri dolasku CO2 gasa u prostoriju on u smesi sa vazduhom stvara nadpritisak. Usled
stvorenog nadpritiska, CO2 otice iz prostorije kroz sve male otvore i vrata. Ukoliko je
koncetracija u prostoriji veca-veci nadpritisak, utoliko ce oticanje biti vece. Zbog toga je
potrebna jedna dodatna kolicina CO2, koja zavisi od izracunate koncentracije, da bi se
ona odrzala jedno vreme
Oticanje je vece za vece zapreminske koncetracije, odnosno raste dodatna koncetracija.

.
5.6. VREME PRAZNJENJA SISTEMA
Pod pojmom praznjenja sistema podrazumevamo vreme proteklo od otvaranja ventila na
bocama ili rezervoarima, do njihovog praznjenja. Minimalno vreme praznjenja CO2, sistema
za proracunatu količinu je 30 [sec]. Ovo vreme se povećava kod pozara gde se trazi
hladenje( pozari sa zarom, ugrejane metalne mase isl.). Vreme praznjenja zavisi i od pocetnog
pritiska u posudama, odnosno dali je u posudama visok pritisak (boce) ili niski (rezervoar-
cisterna sa hladenjem). Opste pravilo za praznjenje dato je tabelom 65.
Vreme praznjenja kod zapreminske i objekt zastite

pritisak CO2 u posudama maksimalno vreme praznjenja
zapreminska zastita [sec] objekt zastita [sec]
- boce 60 30
- rezervoar - 120 30
5.7. AKTIVIRANJE SISTEMA I AKTIVIRAJUĆI ELEMENTI

5.7.1. Izbor načina aktiviranja
Aktiviranje sistema može da bude električno (detektori), mehaničko (rastavljivi članci) ili
pneumatsko (termopneumatska detekcija)
Osnovni elementi za izbor aktiviranja su:
- indikacija najranije faze požara i njegov razvoj
- visina prostorije
- mogućnost lažnog aktiviranja
- temperatura prostorije
Temperatura aktiviranja CO2 sistema treba daje 30cC visa od radne temperature prostorije.
Uslovi za postavljanje automatskih javljaca požara dati su ranije..
5.7.2. Aktivirajuci elementi i mreza
Napomene za broj, raspored i polozaj aktivirajucih elemenata odnose se na
mehanicke, pneumatske i elektricne, ali ne i na automatske javljace pozara koji su dati u
poglavlju.
Broj i raspored aktivirajucih elemenata zavisi od vrste elemenata, geometrijc
prostorije i uslova u njoj. Polozaj elementa treba da je takav da spreci lazno aktiviranje u
prostoriji koja se stiti. Mora se minimalno predvideti jedan automatski aktivirajuci
elemenat za prostoriju.
Povrsina koju pokriva jedan aktivirajuci element (ne vazi za automatske javljace
pozara) ne treba da prede 30 [m2]. Medusobno rastojanje je 6 [mj, od zida 3 [m] a od
plafona ili krova 0,3 [m], od zapaljivog materijala ili objekta 0,3 [m]. Kod posebnih
formi plafona i krova naprimer kosih cija kosina-ugao je veći od 20, raspored
elemenata vrsiti kao i kod javljaca pozara.
Dimni javljaci se postavljaju u dvozonsku zavisnost. Ako su u propisu maksimalne
povrsine za dimne javljace pozara u dvozonskoj zavisnosti Amax vece od 20 [m2] treba ih
dvostruko umanjiti. Ovo se odnosi i na povrsine pokrivanja svih aktivirajucih elemenata.
Aktivirajuce, mreze prema vrsti aktivirajuceg elementa su; celicna uzad, celicne
pneumatske cevi i elektricni kablovi. Sve tri vrste mogu biti primenjene kod jednog CO2
sistema.
Celicna uzad su precnika 3-4 [mm], dimenzionisana da drze tezinu predvidenih tegova.
Temperaturni clanci (najcesce staklene ampule) postavljaju se na medusobnom rastojanju od
2,5 [ml- Prskanjem kida se veza celicnog uzeta i otpustaju tegovi cime se aktivira CO2
sistem. Aktivirajuci elementi clanci se po mogucnosti postavljaju po obimu ravnomerno u
odnosu na povrsinu prostorije. Duzina celicnog uzeta je ogranicena (zbog istezanja) na 50-60
[ml. Ukoliko su potrebne vece duzine, od mehanickog aktiviranja, treba preći na pneumatsko-
komandne boce, ili elektricno, preko elektricnog prekidača.
Za pneumatske i elektricne aktivirajuce elemente vaze napomene kao i za temperaturno
mehanicke, s tim daje kod njih mogude postici potpunu ravnomernost u odnosu na povrsinu
prostorije objekta.
Kod objekt zastite raspored aktivirajucih elemenata treba prilagoditi obliku geometriji
objekta.
Kod nekih CO2 sistema treba predvideti ,,stop taster". Preko njega se moze prekinuti
proces aktiviranja sistema. Njegovo aktiviranje je potpuno rucno i moze se koristiti u
vremenu uzbunjivanja. U tom slucaju njegovo aktiviranje znaci prestanak pozarne opasnosti.
Data uputstva za aktivirajuce sisteme i njegove elemente su opsta, a prakticna daje
proizvodac opreme za koga se , projektant ili investitor opredelio.
5.8. MERE BEZBEDNOSTI
5.8.1. Bezbednost ljudi
Zapreminska koncetracija iznad 9[%] će kod ljudi izazvati brzu nesvesticu, dok
20[%], u roku trajanja od 20-30[min.] je smrtonosna. Zbog toga, ukoliko se ljudi
nadu u zatvorenom prostoru gde se gasenje vrsi CO2 gasom postoji opasnost po njih.
Pri naglom dolasku CO2 gasa, smanjena je i vidljivost u prostoriji. Zbog toga je
neophodno da CO2 ima pouzdan sistem za upozorenje, kako bi ljudi mogli na vreme
da napuste prostoriju, gde ce se pojaviti CO2 gas.
Mere za bezbednost ljudi obuhvataju:
- prethodno upozorenje, zvucno i svetlosno da je CO2 sistem aktiviran. Vreme upo-
zorenja, do dolaska CO2 gasa treba da iznosi najmanje 30[secJ. U torn cilju se po-
stavlja pismeno uputstvo o napustanju prostorije. Kod pozarnog alarma, zvucni i
svetlosni signali, obicno elektricni, se postavljaju u prostoriji koja se stiti i na svim
drugim mestima gde je potrebna informacija o pojavi pozara, u cilju alarmiranja.
- Drugi dopunski signal daje za upozorenje da CO2 gas ulazi u prostoriju. Ovo re-
gistruju pneumatske sirene u prostorijama gde ulazi CO2 gas. Pogon sirena vrsi
dolazeci CO2
- Pretrazivanje prostorija posle pozara, sa zastitnim sredstvima i pruzanje hitne pomoci
licima u nesvesti.
- Obezbedenjem adekvatnih prolaza i pravaca za izlaz, dopunskog svetla i otvara-
nje vrata na spoljnu stranu.
- Obezbediti instrukcije i obuku ljudi koji rade u prostorijama gde su postavljeni CO2
automatski stabilni sistemi.
- Zadrzavanje aktiviranja-praznjenja sistema moze trajati najvlse 30[sec], Zadrzavanje

nije potrebno ako ne postoji opasnost po ljude, nema potrebe za zadr-zavanjem
aktivlranja.
- Dodavanjem CO2 gasu nekog karakteristicnog mirisa, uciniti primetnim prisu-
stvo CO2 gasa u prostoriji.
5.8.2. Tehnicke mere bezbednosti

- U prostoriji koja ima dobro zaptivanje, oticanje C02 gasa ce biti minimalno. U
torn slucaju u prostoriji ce se pojaviti nadpritisak koji moze izazvati havariju.
Zato je potrebno predvideti oduske-otvore. Velicinu olfeora treba izracunati, pod
3
pretpostavkorn da 1 [kg] CO2 gasa daje u slobodnom prostoru oko 0,5 [m ] za-
premine. Proracun se vrsi prema otpornosti zidova.
- Iako CO2 gas ne provodi elektricnu struju, stabilni CO3 uredaji treba da imaju
propisano rastojanje od neizolovanlh elektricnih delova u zavisnosti napona, kako je to
dato na si. 102.
5.9. CEVOVODI, MLAZNICE INOSACI

5.9.1. Zahtevi za cevi i armaturu
Celicne cevi za razvodnu mrezu CO2 sistema moraju zadovoljavati kvalitet prema
standardima
Zahtevi kvaliteta cevi
Napomene:
-Maksimalni radni pritisak ne sme preci 0,66 radnog. Zbog toga ventil sigurnostt regulisati
prema ovom zahtevu.
-Ako se umesto celicnih ceviprimene cevi od drugih materijala, mora sepod- neti dokaz za
primenu.
-Najmanja debljina celicnih cevi mora biti normalna.
Za celicne cevi kod sistema niskog pritiska uzeti u obzir cevi izradene od materijala za niske
temperature. Ostali zahtevi:
Cevovodi moraju imati spoljnu zastitu protiv korozije.
Elasticna spojna creva, (naprimer izmedu boca i sabirne cevi) moraju imati atest. Njihova
duzina moze biti samo tolika koliko je potrebno. Cevovodi treba da su tako postavljeni i
ucvrsceni da ne budu ošteceni pri promeni temperature ili drugih uzroka pomeranja.
Cevovodi CO2 treba da su vidljivo postavljeni.
Na najnizem mestu razvodne mreze mora biti postavljena slavina za ispustanje kondenzovane
vode. Rucica slavine mora biti obezbedena. Na cevovodima nije dozvoljeno postavljanje
blende. Celicne cevi ne smeju biti manjeg precnika od DN10. Cevovodi moraju biti
uzemljeni.
Cevovodi manjeg precnika od DN50 se ne smeju variti na gradilistu, vec samo u
radionici flrme. U torn smislu se cevi ispituju na probni pritisak, o cemu se izdaie
odgovarajuci atest.
Varenje, secenje 1 lemljenje sa otvorenim plamenom nije dozvoljeno u prostoriji koja se
stiti CO2 ststemom.
Razvodni ventili moraju biti priznati za dati pritisak.
Razvodni ventili moraju biti postavijeni tako da potresi u okolini ne mogu dovesti do njihovog
otvaranja.
Automatski razvodni ventil, mora imati uredaj za kontrolu cije funkcionisanje
se moze proveritl, bez aktiviranja uredaja protoka CO2 gasa.

5.9.2.Proračun izlaznog pritiska i dimenzionisanje cevovoda
Zadatak proracuna izlaznog pritiska je da se odredi prltisak CO2 kod ulaz u mlaznice. Na taj
nacin se vrsi dimenzionisanje cevovoda i izlazne povrsine svake mlaznice.
Proracun izlaznog pritiska vrsi se prema sledecim zahtevima i pretpostavkama:
a. Izlazni pritisak kod CO2 sistema visokog pritiska na sme biti manji od 14 [bar]
b. Izlazni pritisak kod CO2 sistema niskog pritiska ne sme biti manji od 10 [bar)
c. Dimenzije cevovoda treba da omoguce praznjenje sistema-dostizanje planirane
koncetracije CO2
d. U prvoj fazi proracuna, za svaku deonicu se pretpostave dimenzije cevi. Ukoli-
ko izracunati izlazni pritisak bude znatno veci od 14 [bar], precnike cevi treba
smanjiti.
Proracun dimenzija cevovoda za CO2 slozen je usled nelinearnog pada pritiska duz cevi.
5.9.3. Mlaznice
Mlaznice u stabilnom CO2 sistemu koje se cvrsto postavljaju u prostoriji koja se stiti, treba da
ispune sledece zahteve:
- Mlaznice treba da su odobrene za ugradnju
- Izlazna povrsina otvora mlaznice ne sme biti manja od 7 [mm2]
- Protoci CO2 gasa, po jedinici površine i vremena, u zavisnosti od pritiska daju se
tabelarno
2
- Jedna mlaznica u prostoriji moze da pokriva najvise 30[m J
- Polozaj mlaznica treba da je takav da izlazeci CO2 gas ne uskovitla - uzburka
zapaljivi materijal.
- Kod prostorija visine iznad 5 [m], pored mlaznica ispod plafona, treba postaviti jos
jedan red mlaznica na 1/3 visine prostorije. Kroz ove mlaznice (donji red) treba da prode 35
[%] izracunate kolicine CO2 gasa.
- U prostorijama gde bi se mlaznice mogle zaprljati i spreciti protok CO2 gasa,
mlaznice treba zastititi. Ova zastita mora biti odobrena.
5.9.4. Nosaci
Nosaci cevovoda moraju biti tako dimenzionisani da izdrze ekstremna opterecenja, naprimer
kod pada teskih predmeta na cevovod, a da pri tom ne bude dovedena u opasnost funkcija CO2
sistema. Ovaj zahtev ce biti ispunjen ako nosaci izdrze terete, imaju poprecne preseke i dubine
ankera u zidu.
Ostali zahtevi za nosace:

- Svaki cevni deo, duzine preko 1,5 [m], za cevi veće[DN] 25 odnosno 1 [m] za cevi manje od
DN 25, mora biti ucvrscen. Maksimalna rastojanja nosaca kod cevi > [DN] 25 smeju biti 3
[m] a za cevi < [DN] 25 2[m]. Ako za cevi > 50 [DN] nisu moguca rastojanja od 3 [m], onda
se ona mogu povecati na 5 [m], all da se postave dva nezavisna nosaca, jedan pored drugog.
- Rastojanja nosaca od zadnjih mlaznica na grani treba da budu sto manja. Ova rastojanja
smeju, za cevi > 25 [DN] biti 250 [mm], a za cevi < 25 [DN], najvise 100 [mm].
- Nosaci moraju biti direktno vezani za zid i nikakve druge konstrukcije ne mogu posluziti kao
nosaci. Zidovi za koje se vezuju nosaci moraju imati odgovarajucu cvrstinu: ako to nije
slucaj, onda nosaci morajutimati dodatne - nosece elemente.
- Kod objekt zastite nosaci se mogu postavljati direktno na objekat koji se stiti,
sa teretima i presecima datim u tabeli.
- Materijal nosaca mora biti debljine njmanje 3 [mm]. Pocinkovan materijal mo

ze biti debljine 2,5 [mm].
- Anker zavrtnji moraju biti od nezapaljivog materijala, adekvatne duzine
5.10. CO2 STANICE
Stanicu stabilnog CO2 sistema cine: posude sa skladistenim CO2 gasom i njihovom
opremom, razvodni sistem, upravljacko-komandni uredaji, signalna centrala, elektricni
komandni orman i drugi uredaji. Za prostoriju centrale postavljaju se zahtevi, kao i za
svaku protivpozarnu stanicu u sledecem:
- Polozaj stanice mora biti bezbedan u odnosu na zone gasenja, ali koliko je moguce
blize zonama gasenja.
- Stanica treba da je posebna prostorija, ali lako pristupacna, zabranjena za ulaz
nenadleznih lica.
- U stanici se ne sme nalaziti zapaljivi materijali niti biti skladiste
- Stanica mora imati dobro elektircno osvetlenje.
- Temperatura u stanici treba da bude u nacelu, za stanice sa visokim pritiskom od 0°C
do 35°C. Eventualno, potrebno grejanje treba da vrse cvrsti izvori toplote.
- Uredaji u stanici treba da su tako razmesteni da se lako mogu kontrolisati - odrzavati.
- U stanici treba postaviti dobro vidljivo ime firme koja je montirala uredaje, godina
monteza i ime flrme koja odrzava uredaje, uputstvo za rukovanje, sa semom sistema,
pregled zona koje stiti CO2 sistem i potreban broj boca - kolicine CO2 gasa.
- CO2 gas u stanici moze biti skladisten u bocama - visokim pritisak - ili u rezervoaru -
niski pritisak.
Za oba nacina skladistenja potrebno je ispuniti sledece zahteve:
- Boce i rezervoari se izraduju prema tehnickim propisima, kao posude za visoke
pritiske. Ovo se odnosi i na armaturu i uredaje na bocama i rezervoarima.
100% rezervne kolicine CO3 gasa treba predvideti u sledecim slucajevima:

- Ako CO2 sistem vrsi zastitu vise od 5 zona
- Ako ponovna nabavka i punjenje nije moguce u vremenu od 36 casova.
- Ako, prvenstveno kod zapaljivih tecnosti, citava masa (ne samo po povrsini
ogledala) treba da bude zagrejana i odrzavana na odredenoj tmperaturi (napr. kade
sa uljima za kaljenje, kade za bitumen i si.).
Dodatne rezerve od 10% izracunate kolicine prema najvecem objektu, kao i kod
100% rezerve, potrebno je predvideti
- Kod sistema niskog pritiska, bez vremenskog zadrzaca, kad se CO3 gas, izme
du rezervoara i mreze sa mlaznicama, nalazi u tecnoj fazi.
- Kad pritisak izmedu boca-rezervoara i prostorije koja se stiti, padne za 50%.
- Kod CO2 sistema visokog prtiska sve boce moraju imati isto punjenje. Najveci
stepen punjenja je 75%, odnosno 0,75 [kg/lit]
- Svaka posuda, boce ili rezervoar, moraju imati, priznate, automatske pokazivace
punjenja. Kod baterije boca, automatski pokazivac mora, najkasnije, pokazati gubitak
punjenja od 10%.
- Izmedu svake boce i sabirne cevi mora biti ugraden nepovratni ventil.
- Apsolutni pritisak u rezervoaru CO2 gasa treba da je izmedu 19 i 21 [bar], a apsolutna
temperatura izmedu 252 K (-21°C) i 254 K (-19°C). Ventil sigurnosti je podesen tako
da pritisak ne sme preci 23 [bar]. Dostizanje pritiska od 22 [bar] mora biti registrovano
pokazivacem.
- Toplotna izolacija rezervoara mora biti minimalno tako izradena da, kod ispa-
danja iz pogona rashladnog agregata i pri pretpostavljenoj temperaturi u pro-
storiji od 303 K (30°C), ispustanje CO2 gasa moze biti najvise 0,05 na sat, od
kolicine u rezervoaru.
5.11. NAPOMENE ZA MONTAZU, PROBUI ODRZAVANJE
a. Pri montazi stabilnog CO2 sistema treba se pridrzavati slededeg:

- Obavezno postaviti uredaj za vremensko kasnjenje dolaska gasa u prostoriju,
ukoliko u njoj borave ljudi, kao i signale za upozorenje i signale za dolazak CO2
gasa.
- Ram sa bocama mora biti ucvrscen za pod ili zid.
- Baterija boca ili rezervoar se postavlja u posebnu prostoriju - CO2 stanicu. Ukoliko to nije
moguce mora se postaviti zicana ograda.
- Temperatura u prostoriji gde je smestena baterija boca ne sme preci 35°C.
- Pripremljeni cevovodi se moraju zastitii od ulaska stranih tela cepovima ili ka-pama.
- Pri skretanju cevovoda, za svaku prostoriju, montirati po nekoliko produzetaka, duzine
10-15 [cm], za hvatanje necistoce i, eventualno, stvoreni led.
-Temperaturni, aktivirajuci elementi, treba, bar sa jedne strane spoja sa celicnim uzetom,
da imaju elektircnu izolaciju (pertinaks trake ili si.}.
- Ako celicno uze prolazi kroz celicnu cev, onda na ulaz u cev staviti tovatnu mast kako se ne
bi skupljala prasina, a kod lakirnica, usled specene boje, treba obezbediti kretanje uzeta.
- Pri montazi preduzeti potrebne mere zastite.
b. Pri primopredaji CO2 sistema moraju se izvrsiti provere:
- Da je projekat izraden prema priznatim tehnickim propisima i odobren od nadleznih
organa. Projekt treba da sadrzi analizu pozarnog rizika, mogucnost prenosenja pozara,
opasnost po ljude, tehnicki opis, potrebne proracune, tehnicke karakteristike opreme i
ostale podatke za montazu (vidi prvo poglavlje).
- Da izvedeno stanje odgovara projektu.
- Provera funkcionalnosti CO2 moze se vrsiti na dva nacina, potpunim ili delimicnim
plavljenjem prostorija koje se stite. Od potpunog plavljenja se moze odustati ukoliko
postoji dokaz - nacin da sistem funkcionise prema odredenom propisu. Kod testa
potpunog plavljenja treba, u ttoku plavljenja, zapisivati koncentraciju na podu i plafonu.
- Koncentracija treba da traje minimalno 10 [min].
- Provera funkcionalnosti potpunog plavljenja vrsi se i kod otvorenih objekata,
ukoliko ne postoji dovoljno iskustva - dokaza za funkcionisanje sistema. Ukoliko se
raspolaze drugim nacinom sa jasnim dokazima da sistem funkcionise prema propisu,
moze se odustati od testa potpunog plavljenja i primeniti test delimicnog plavljenja.
- Prema izvrsenim proverama i ispitivanjima pravi se izvestaj koji se dostavlja svim
zainteresovanim, nadleznom organu, korisniku, montazeru, osiguravajucem zavodu i dr.
Montazer treba da osposobi ljudstvo za rukovanje i odrzavanje.
c. Odrzavanje CO2 sistema sastoji se od pregleda i periodicnih ispitivanja. Na

taj nacin se sistem odrzava u ispravnom stanju i smanjuje se mogucnost kvara.
Odrzavanje se sastoji u sledecem:
- Svakog dana izvrsiti vizuelni pregled sistema. Pregled se odnos i na pravilan po-
lozaj elemenata, uredaja i plombi, mehanicke ostecenosti i kontrolu napunjenosti
boca i rezervoara. Ukoliko pokazivac napunjenosti pokazuje ispustanje od 10%
tezine, treba bocu zameniti. Ovo se odnosi i na komandne boce (pneumatsko
aktiviranje).
- Jednom mesecno kontrolisati pokretljivost svih pokretnih delova.
- Jednom u sest meseci izvrstiti proveru funkcionalnosti sistema automatskim
aktiviranjem bez pozara

- Jednom godisnje ispitivanje vrsi nadlezan organ i o tome pravi izvestaj. Nadeni
nedostaci se moraju, koliko je moguce, brzo otkloniti.
- O pregledima i periodicnim ispitivanjima vodi se knjiga odrzavanja sistema.
06 - Stabilne instalacije za gašenje požara halonom 1
6. Stabilne instalacije za gašenje požara halonom: funkcionalna šema delovanja; opis instalacije;
sastavni delovi instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije
u požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu
zaštite od požara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodična ispitivanja
stabilne instalacije; pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije.
6 STABILNE INSTALACIJE ZA GAŠENJE POŽARA HALONOM

6.1. STABILNI UREDAJI ZA GASENJE HALONOM
Stabilni uredaji za gasenje halonom se koriste kod zatvorenih prostorija, zatim kod elektronskih
uredaja (halonom ili nekim drugim čistim hemijskim sredstvom) kao i kod onih zatvorenih
prostorija gde je evakuacija ljudi otezana ili onemogucena (avion, brod, podmornica, tenk).
Koncentracija halona koja je dovoljna za gašenje nije opasna za zdravlje ljudi. Dalju primenu
stabilni uredaji sa halonom nalaze tamo gde kolicina sredstva za gašenje i njena tehnika, kao tezina
igra ulogu. Zbog male kolicine halona koji vrsi gašenje istim efektom koji bi se morali vrsiti većim
kolicinama nekim drugim sredstvom, halon ima prednost.
Na slici 112 prikazana je sema stabilnog uredaja za automatsko gasenje. Rad uredaja je sledeci:
SL br. 112. StabiM astomstski uredaj za halon 1211: 1-rezervoar; 2-boce sa azotom;
3-merac nivoa; 4-kontatani manometar; 5-baterija; 6-komadni ormar; 7-električni magnetni
veatil; 8-javijač; 9-mlaznca; 10-sirenaj 11-sjedinjenjee; 12-ručno aktiviianje; 13-dodatno gas
U rezervoaru 1 nalazi se halon, a u celicnim bocama 2 pogonski gas azot. U prostoriji koja se
stiti postavljeni su elektricni javljaci 8 po zonama. Pri pojavi požara elektricni javljači prenose
impulse do komandnog ormara 6 (protivpožarne centrale). Protivpožarna centrala salje
komandu na elektromagnetni ventil na bocama sa pogonskim gasom, sa vremenom kašnjenja
od 30 sec. Osim toga otvara i sektorske ventile one prostorije koja je dala signal odnosno gde je
izbio požar. Pri tome se dobija zvucni signal preko sirena 10.
Posle 30 sekundi pogonski gas iz boca potiskuje halon do elektromagnetskih ventila 7 i
preko cevovoda i mlaznica 9 ulazi u prostoriju.
Elektricnim kontaktom otvara se sektorski ventil one prostorije koja je dala kontakt,
odnosno gde je izbio pozar.
Uredaj 3 pokazuje nivo punjenja. Ovaj uredaj ima automatsku nivovsku sklopku.
Rezervoar se obicno puni dvostrukom kolicinom, tako da nivovska sklopka prekida gašenje
kada se utroši polovina halona u rezervoaru. Kontakti 11, 12 i 13 sluze za isključivanje, za
rucno aktiviranje i dodatno gasenje.
Uređaj je električnog tipa u pogledu aktiviranja, ali mogu biti i drugi sistemi aktiviranja.
SI 115. - Stabtlni sistem halona 1301 sa rucnim aktivtranjem

Automatski sistemi sa Halonom 1211 se ređe koriste u odnosu na sisteme sa hlonom 1301,
zbog karakteristika samog sredstva i njegovog uticaja na ljudski organizam. Principijelna sema
sistema je ista. U oba slučaja se također koriste boce napunjene halonom koje sadrže i
pogonsko sredstvo azot. Varijante sa pilot bocom i baterijama koje se aktiviraju pneumatski su
također primenjive (i u ovim slučajevima u bocama se nalazi i azot)
Kao i kod CO2 i ostalih gasovitih sredstva ventili na bocama mogu da budu mehanički (sa
oprugom ili sa membranom koja se buši), električni (elektromagnetni ili sa membranom koja
se buši) ili pneumatski. Ovisno o tome razne kombinacije aktiviranja i prenosa signala su
moguće.
Detekcija požara se vrši uglavnom automatskim sistemom za dojavu požara sa kompletnom
paletom detektora. Gašenjem upravlja protivpožarna centrala koja obezbeđuje potrebne izvršne
funkcije, vreme kašnjenja i zvučnu i svetlosnu signalizaciju. Za prljave sredine se koriste
uglavnom mehanički topljivi elementi ili amuple koje se rasprskavaju, dok se za čistije sredine
koriste ostale vrste detektora.
Automatski temperaturni aparat. U primeni halona 1211 nalazi se automatski aparat,
prikazan na sl. 113. Aparat je napunjen halonom sa oko 2/3 zapremine. Kao i ostali aparati sa
ručnim aktiviranjem, pogonska energija se takode ovde dobija od azota, pod pritiskom. Na
donjem delu aparata nalazi se sprinkler sa ampulom koja prska na temperaturi od 71 stepen C i
halon izlazi iz posude prelazeci odmah u gasovito stanje
Apatrati se postavljaju cvrsto u prostorijama na plafonu ili lokalno iznad objekta.
Najčešće služe za objektno gašenje.
Ovaj aparat moguće je aktivirati i sa protivpožarne centrale tako sto se električnim signalom
aktivira pirotehnički aktuator koji se nalazi na boci, a on razbija ampulu.
6.2. NAPOMENE O PRIMENI HALONA 1301 i 1211

Haloni 1301 i 1211 su bili veoma zastupljeni u protivpozarnoj zastiti i bili prakticno
nezamenljivi u gasenju pozara niza objekata. To se, posebno odnosi na halon 1301 koji se
koristio kod zatvorenih prostora gde borave ljudi, kod zastite skupe opreme i velikih vrednosti.
Trodimenzionalni efekat gasenja, sa zapreminskom koncentracijom do 5% cinio ga je jednim
od najprihvatljivijih resenfa zastite od pozara. Halon 1211 je takode imao veliku primenu kod
mobilnog gasenja (rucni aparati) i objekt zastite.
Kako je montealski sporazum prakticno onemogucio primenu halona 1301, 1211 i 2402
ovde dajemo strucne informacije u nesto sazetijem obliku naime, nije doslo do potpunog
prestanka primene halona. Posebno halona 1301, jer postoje izuzetni slucajevi gde ce se halon
1301 jos dugi niz godina morati primenjivati. To se odnosi pre svega na zatvorene prostore gde
borave ljudi, kao sto su brodovi, podmornice, tenkovi i slicni objekti konacno postoje zalihe
halona, a njihova primena, za izuzetne slucajeve koji su dozvoljeni, stvar je poslov-ne politike
proizvodaca protivpozarne opreme.
Haloni 1301 i 1211 (halon 2402 nece biti tretiran zbog male primene) su hemijska jedinjenja
- halogenizirani ugljovodonici. Mehanizam gasenja halona je hemijski proces, za razliku od
ostalih sredstava koji gase pozar fizickim procesom (rashladnim, zagusujucim ili drugim
flzickim dejstvom). Haloni 1301 i 1211 gase pozare A, B i C klase. Potpuno su neskodljivi u
prirodnom neraspadnutom stanju za opremu i materijale i u zapreminskoj koncentraciji,
potrebnoj za efikasno gasenje, neskodljivi za ljude koji se nadu u prostoriji u trenutku
plavljenja - doticanja.
Standard za sisteme sa Halonom NFPA 12
SRPS ISO 7201-1 Zastita od pozara – Sredstva za gašenje požara – Halogenovani
ugljovodonici – Deo 1 : Tehnički uslovi za halon 1211 i 1301
SRPS ISO 7201-2 Sredstva za gašenje požara – Halogenovani ugljovodonici – Deo 2:
Pravila za bezbedno postupanje pri rukovanju i prenošenju halona 1211 i 1301
Produkti raspadanja - dekompozicije halona su veoma toksicni. Ali, kako praznjenje
halon sistema moze biti najvise 10 [sec] to je moguce da se stvori neznatna kolicina
produkata raspadanja. Elektricna neprovodljivost je veoma dobra, pa haloni imaju veliku
primenu u zastiti elektronsko-elektricnih uredaja.
Prema navedenim osobinama haloni 1301 i 1211 se koriste za gasenje pozara cvrstih,
tecnih i gasovitih materija i elektricnih uredaja. To su sledece vrste pozara:
- Gasovitih i tecnih zapaljivih materijala
- Cvrstih zapaljivih materijala, kao stu su: drvo, hartija, tekstil i si.
- Elektronsko - kompjuterske opreme za obradu podataka, kontrolu i upravljanje
- Elektricnih uredaja i postrojenja kao sto su:transformatori, generatori, uljni prekidaci,
prekidaci elektricnih kola, elektromotori i si.
-Motora koji za pogon, koriste benzin ill druga zapaljiva goriva
-Brodova, aviona, podmornica, tenkova i drugih objekata, sa prisustvom ljudi
- Pozara cvrstih predmeta sa velikom vrednoscu kao sto su:muzeji, biblioteke, sefovi i si.
Halone 1301 i 1211 ne treba koristiti kod pozart gde sagorevaju sledeci materijali:
− Hemikalije koje imaju sopstveni izvor kiseonika kao sto su celulozni nitrati, i
barut.
− Reaktivni metali kao sto su natrijum, kalijum, magnezijum, titan, cirkonijum, uran i
plutonijum.
− Metalni hidrati
Za primenu halona u protivpozarnoj zastiti postoje tehnicki propisi - standardi. Ovi
standard daju detaljne informacije o mehanizmu gasenja, podrucjima primene,
potrebnim kolicinama za gasenje, toksicnosti i merama bezbednosti, vreme praznjenja i
ostalim tehnickim uslovima. Dopunske tehničke informacije daju proizvodaci opreme za
halone.
6.4. PROJEKTOVANJE STABILNIH SISTEMA ZA HALONE 1301 I 1211
6.4.1. Proracun potrebnih kolicina

Ako se za jedan zapaljiv materijal, gas, tecnost ili cvrsti materijal, zna potrebna zapreminska
koncentracija halona 1301 ill 1211 za gasenje pozara, onda se moze izracunati ukupna kolicina
u [kg]. Ove koncentracije su date u standardima tabelarno.
Ako u prostoriji postoji ventilacija koja se ne moze iskljuciti pri dovodenju halona u
prostoriju, onda ce biti potrebna dodatna kolicina.
Minimalne zapreminske koncentracije halona 1301 i 1211 za gasenje I inertnu atmosferu
različitih zapaljivih materijala se kreću od 3 do 9%
6.4.2. Aktiviranje, praznjenje, toksicnost i mere bezbednosti

Stabilni sistemi sa halonima se planiraju kada je potrebna velika brzina gasenja pa se oni
najcesce automatski aktiviraju. Pored automatskog, mora postojati mogucnost i rucnog
aktiviranja, najmanje na dva mesta. Aktiviranje moze biti i samo rucno, kako pokazuje sl. 116.
To je sistem postavljen na brodu, gde postoji stalno prisustvo ljudi u prostorima broda, pa
automatsko aktiviranje mje neophodno.
Automatsko aktiviranje stabilnih halon sistema je najcesce električno, preko dimnih iavliaca
pozara. Praznjenje sistema moze trajati najvise 10 (sec) Ukoliko u prostoriji postoji prisustvo
ljudi, mora postojati vremensko zadrzavanje isticanja halona. Signalnim sistemom, zvuenim i
svetlosnim, vrsi se alarmiranje, iskljucenje pogona i preduzimaju drugih mera.
Pri koriscenju halona 1301 i 1211 potrebno je imati u bocama veci rad potisak - nadpritisak.
Ovaj nadpritisak se postize pogonskim gasom iznad tecnog halona. Za pogonski gas koristi se
azot. U donjoj tabeli dati su nadpritisci pogonskog gasa, za odredene stepene punjenja.
Nadpritisak u bocama halona 1301 i 1211 na temperaturi od 20, je 25 ili 42 bara za 1301 ili 10
odnosno 25 za 1211 za date stepene punjenja
ALC - Aproksimativne smrtonosne koncentracije

LC50- koncentracija na kojoj 50% ispitnih miseva ugine
NOAEL - koncentracija na kojoj nije primeceno nikakvo stetno dejstvo na zive organizme
LOAEL - najniza koncentracija na kojoj je primeceno stetno dejstvo na zive organizme
GWP - potencijal globalnog zagrevanja
ODP - potencijal oštećenja ozonskog omotaca
Toksicnost halona 1301 i 1211 postoji, kako u prirodnom stanju, tako i od produkta
raspadanja dekompozicije.
Kako će se videti iz tabela, toksičnost prirodnih halona je veoma mala, dok je kod produkata
veoma velika
Opasne koncentracije halona 1301 i 1211 pri izlaganju od 6 min su za 1301 80%, odnosno
38 za 1211. Ovde se misli na LCO50
Toksicnost produkata raspadanja halona na visokim temperaturama pozara su neuporedivo
vece i pretstavljaju veliku opasnost po ljude koji bi se nasli u prostoriji pri gasenju. Ova
opasnost preti i vatrogascima koji ulaze u prostoriju posle gasenja.
Kolicina stvorenih proizvoda razlaganja zavisi od primenjene kolicine halona, temperature i

vremena gasenja. Proizvodi imaju karakteristican stipajući miris i pojavljuju se vec u
koncetracijama od nekoliko delova u milion - nekoliko ppm po zapremini. Ovo ima svoju
dobru stranu, jer sluzi kao signalizacija toksicnih produkata.
Mere bezbednosti su sledece:

− Signalni sistemi moraju imati zvucne, svetlosne, a po potrebi i druge signale koji se
aktiviraju istovremeno sa detekcijom pozara. Po potrebi obezbediti vremensko usporenje
izlaska halona.
− Treba obezbediti prolaze za evakuaciju (hodnici, stepenista) i oznake pravca.
− Vrata se moraju otvarati na spoljnu stranu.
− Raspolagati uredajima za brzu ventilaciju.
− Stvoriti mogucnost brzog pronalazenja i spasavanja lica koja su onesvescena. Ovo vrše
obucena i opremljena lica, sa opremom za vestacko disanje. Ako je lice pretrpelo toksicno
dejstvo halona, treba ga izneti na svez vazduh. Pri tom izbegavati davanje eponefrina
(adrenalina) i slicnih lekova.
− Preduzeti i druge, neophodne mere, da bio se sprecile povrede i smrt. U ove mere mogu
se ubrajati i kursevi za obuku i osposobljavanje svih ljudi za ispravne postupke pri pozaru i
gasenju halonima. 1301 i 1211.
6.5 CEVNA MREZA IMLAZNICE
Cevovodima i mlaznicama se haloni iz boca posuda, dovode na mesto pozara. Konstrukcijom i
dimenzijama cevovoda treba da se obezbedi potreban protok i ravnomerno rasipanje halona
kroz mlaznice. Kvalitet cevi odreden je tehnickim propisima za halone. To su celicne besavne
cevi, pocinkovane spolja i iznutra. Fleksiblne cevi i creva moraju biti izradeni od dozvoljenih
materijala i biti otporna na pritisak. Ventili, armatura i spojni elementi moraju odgovarati svojoj
nameni.
6.5.1. Proracun pada pritiska i dimenzionosanje
Proracun pada pritiska pocinje od pocetnog u boci, do pritiska pred mlaznicama To znaci da
on obuhvata sifonsku cev u boci, ventile, spojne elasticne cevi, sabirnu i magistralnu cev, grane
i spojne elemente. Proracunom pada pritiska i dimenzionisanjem mora se obezbeditl:
a. Potreban protok u jedinici vremena kako bi praznjenje bilo u okviru vremena od 10
[sec] . ,
b. Obezbedenje potrebnog pritiska pred mlaznicama odnosno ograničavanje pada
pritiska na planirani.
Ekvivalentne duzine uronjene u uzgonske cevi u bocama, kao i drugih elemenata, daju
proizvodaci. Ako postoji visinska razlika u polozaju mlaznice u odnosu na bocu, potrebno je
uzeti u obzir u racunu. Ona se racuna sa [bar] za svaki metar visinske razlike.
Ukupan potreban pritisak u boci ili u rezervoaru, treba da bude najmanje, jednak zbiru
pritisku na mlaznicama, za odreden protok, i pritiska, potrebnog za savladivanje otpora pri
kretanju halona kroz instalaciju. Kako su otpori usled trenja u zavisnosti od protoka, dimenzije
i duzine ceyovoda i vrste mlaznice, to se na osnovu datjh podataka ne moze izvrsiti precizan
proracun. Ovaj proracun je slozen i ovde se nece obradivati, jer se pojavljuju dva pritiska koji
moraju biti balansirani u granicama razlike od 0,2 [bar], Postupak proracuna je dat u
standardima NPFA 12A 12B. Pri balansiranju je potrebno podesiti pritisak pred mlaznicama,
tako da praznjenje bude u vremenu od 10 [sec]
Osnovna funkcija mlaznica je da ravnomerno rasipaju halon tako da se brzo postigne
planirana zapreminska koncetracija. Raspored je obicno geometrijski. Polozaj mlaznica treba
da je takav da ne uzburkavaju i rasipaju zapaljiv materijal i ne stvaraju oblak prasine.
Projektantima stoje na izboru vise tipovi mlaznica, a za njihovu primenu koristiti uputstva
proizvodaca.
Nosaci cevovoda u svemu odgovaraju zahtevima za nosace cevovoda CO2 gasa.
6.6. UPUTSTVA O MONTAZI, PROBI I ODRZAVANJU

Pri montazi stabilnog automatskog sistema sa halonima, potrebno je, prema tehnickim
propisima, sprovesti niz poslova, od projektovanja, montaze i odrzavanja, kako bi se
obezbedila funkcionalnost i ispravnost sistema. Navodimo neke osnovne:
a. Planovi, tehnicka dopkumentacija i odobrenja
− Planiranje i projektovanje stabilnih sistema za halone 1301 i 1211 vrsi se prema priznatim
tehnickim propisima
− Izradena tehnicka dokumentacija mora imati saglasnost nadleznth organa
− Tehnicka dokumentacija obuhvata procenu pozarne opasnosti, tehnicke karakteristike i
deflnisanost sistema iz koga se moze videti eflkasnost sistema.
- Tehnickom dokumentacijom se moraju analizirati i dati odgovarajuca resenja za eventualnu
opasnost i bezbednost ljudi u objektu koji se stiU.
b. Osnovne mere pri montazi:
− Svi delovi stabilnog sistema moraju imati propisno odstojanje od elektricnih izvora i imati
elektricno uzemljenje.
− Kvalitet cevovoda i varova moraju obezbediti nepropustljivost i izdrzati predviđen
pritisak. Cevi moraju biti pocinkovane.
− Na razvodnicima se moraju postaviti sigurnosni uredaji.
− Baterija, boca ili rezervoar postavljaju se u prostorije gde nema zapaljivih materijala i gde
postoje temperaturna ogranicenja (0, +55°C).
− Pri montazi preduzeti potrebne mere zastite na radu.
− Obavezno postaviti natpisne ploce za upozorenja, rukovanje i mere bezbednosti.
− Izvodac daje uputstvo za rukovanje i odrzavanje, vrsi obuku liudstva i notrebne
ateste.
c. Probe
Projektom i uputstvima daju se postupci proba sistema pri primopredaji.
d. Odrzavanje
- Svakog dana izvrsiti vizuelni pregled sistema, pregledati mehanizme i polozaje elemenata, a
posebno kontrolisati napunjenost boca i rezervoara, odnosno pritisak.
- Jednom mesecno proveriti pokretljivost svih pokretnih elemenata.
- Jednom u sest meseci izvrsiti potpunu kontrolu; proveriti javljace požara, po potrebi ih
ocistiti, pregledati sistem za aktiviranje i dojavu, pojavu korozije, po potrebi izvrsiti ponovna
regulisanja.
- Ako se u bocama-rezervoaru konstatuje gubitak u tezini halona od 5% boce ili rezervoar se
moraju ponovo napuniti ili zameniti novim.
- Celicne boce ili rezervoari podlezu kontroli inspekcije za sudove pod visokim pritiskom.
- Proveriti cevovode i mlaznice.
- U svemu se pridrzavati uputstava koja daju proizvodaci opreme
- Voditi knjigu odrzavanja.
07- Stabilne instalacije za gašenje požara pirotehnički generisanim aersolom 1
7. Stabilne instalacije za gašenje požara pirotehnički generisanim aerosolom: funkcionalna

šema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; projektovanje i izvođenje instalacije;
zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru - nezavisni izvor
7. STABILNE INSTALACIJE ZA GAŠENJE POŽARA PIROTEHNIČKI GENERISANIM

AEROSOLOM
AEROSOL SISTEMI
7.1. UVODNE NAPOMENE
Poslednjih godina hemijske industrije u svetu su ucinile znatne napore da osvoje nova sredstva za
gasenje, kao zamene halonima 1301, 1211 i 2402, jer postojeca sredstva to nisu mogla biti. Ovo je
bilo neophodno, jer sa prestankom koriscenja halona, protivpozarna zastita je postala znatno manje
efikasna. U tom cilju su postignuti rezultati, osvojena su nova hemijska sredstva, kao zamene
halonima. U Americi su, nekoliko hemijskih korporacija osvojile sedam novih sredstava pod
zajednickim nazivom, ,,Cista sredstva za gasenje pozara" ciju je jurisdikciju izvrsio standard NFPA
2001.
Najnovije sredstvo za gasenje pozara, osvojeno je u Rusiji pod nazivom ,,Aerosoli". Prema tehnickim
informacijama i demonstracijama gasenja, odmah se moze zakljuciti o velikoj sposobnosti gasenja
ovog sredstva. Pored toga, nacin-metoda gasenja se razlikuje od nacina gasenja svih dosad poznatih
sredstava. Radi se o novom pristupu u gasenju pozara, cime ovo sredstvo moze doneti potpuno
nove metode borbe protiv pozara. Sredstvo, izbaceno energijom sagorevanja raketnog goriva se
baca na pozar.
Aerosoli su dokazali svoje sposobnosti gasenja kako je to dato njihovim tehnickim

karakteristikama. U torn smislu, kao u uslovnom terminu ..Osvojeno" datom u prethodnom tekstu
dajemo sledece objasnjenje;
Aerosoli su se vec dugi niz godina koristili u vojne svrhe, u zastiti vojnih objekata i sredstava i u
kosmickim programima. Skidanjem embarga sa vojnih dostignuca koja su dosla kao rezultat
drustvenih promena u Rusiji, aerosoli su poceli da se proizvode. Otuda i cinjenica da su oni odmah
dobili odgovarajuce ateste i patente, kako u Rusiji, tako i u zapadnim zemljama, jer su provereni u
praksi. Pored njihove velike efikasnosti oni imaju i druge prednosti u primeni u odnosu na ostala
sredstva za gasenje, o cerau ce biti reci u narednom tekstu.
7.2. MEHANIZAM GASENJA

Novo sredstvo za gasenje je cvrsta materija koju treba, u cilju gasenja, upaliti. Energija
izlazecih gasova izbacuje fine, sitne materijalne cestice u izlazecem gasu. Ove cestice su
mikroskopske velicine, tako da je postignuta visoka disperzija. Ova disperzija se, po
izlasku gasa, odrzava u vazduhu kao zapreminska koncentracija prostorije. Pri
usmeravanju mlaza izlazeceg gasa-aerosola direktno na pozar, materijalne cestice sredstva za
gasenje dolaze u neposredni kontakt sa plamenom. Ogromna sposobnost gasenja aerosola trenutno
eliminise plamen, a u roku od nekoliko sekundi i sam izvor pozara. U poredenju sa dosad
najefikasnijim sredstvima za gasenje, kao sto su haloni, aerosol pokazuje nekoliko puta vecu
eflkasnost gasenja.
Sl. 183 Šema aerosol generatora
l.Stapin
2. Kanali za hladenje
3. Komora za sagorevanje
4. Aerosolni generator-gorivo
5. Kuciste
6. Elektricni upaljač
Mehanizam gasenja aerosolima je hemijski proces, kao sto je to bio slucaj i sa halonima. Iz
uporedenja sa ostalim sredstvima za gasenje pozara, sposobnost gašenja aerosola je frapantna. Ovo
je bilo moguce zbog hemijskog procesa gasenja koji moze dati takve efekte. Ovi procesi pripadaju
antikatalitickim efektima, u hemiji nazvanim inhibicijom. Inhibirajuca sredstva koja su dodata
cvrstom raketnom gorivu su na bazi alkalnih metala. Pri gasenju pozara alkalni metali se vezuju za
aktivne radikale koji ucestvuju u procesu sagorevanja. Aktivni radikali su: hidroksil OH, vodonik H
i kiseonik O. Ne ulazeci u fizicko-hemijski proces gasenja koji nije do kraja objasnjen, jer za njega
postoje vise verzija, mozemo samo navesti sledece:
Slobodni alkalni metali se vezuju za vodonik, a zatim se ovo jedinjenje spaja sa hidroksilnim
radikalom, OH. Na taj nacin se kida lancana reakcija procesa sagorevanja. Od aktivnih radikala
stvaraju se inertni-flegmaticni radikali.
Visoka disperzija aerosola u vazduhu prostorije omogucuje zapreminski efekat gasenja.

Zapreminska koncentracija se veoma dugo odrzava u prostoru (oko 2 sata), a nezaptivenost i otvori
nemaju takav uticaj kakav je kod CO2, halona, argona i inergena.
Domet mlaza aerosola je duzi od mlaza ostalih gasovitih sredstava za gasenje. Mobilno gasenje
pozara u prostorijama ili pozara gde je otezan pristup na krace rastojanje, vrsi se aerosol granatama
cime su vatrogasci dobili nove mogucnosti gasenja pozara.
Aerosol generatori (kako ih naziva proizvodac) se aktiviraju paljenjem raketnog goriva u njima.
Ovo paljenje se vrsi elektricnim putem ili stapinom. Paljenje stapinom je moguce kada se dostigne
temperatura od 170°C. Prema nacinu gasenja postoje dva nacina aktiviranja, automatsko i rucno.
*Automatsko; elektricnim impulsom-kontaktom i preko stapina

*Rucno; daljinski, elektricnim kontaktom preko prekidaca i rucnom granatom.
Aktiviranje rucne granate je slicno aktiviranju eksplozivne granate.
7.3. PRIMENA AEROSOLA U GASENJU POZARA
Aerosoli gase pozare klase A.B.C i E. Njihove fizicke karakterlstike su sledece:

- Maksimalna sigurnost i efektivnost gasenja sa minimalnim kolicinama.

- Spremnost za gasenje u roku od 5 godina, bez radova na odrzavanju
- Bezbednost za ljude i sredinu.
- Odsustvo delovanja na ozonski omotac zemlje.
- Temperaturno podrucje rada od -60°C do +60°C, pri vlaznosti od 100%.
- Odsustvo korozije.
- Rok trajanja eksploatacije od 5do 10 godina.
- Zadrzavanje sposobnosti gasenja pozara posle aktlviranja vise od dva sata sto uklanja
potrebu dodatnih kolicina tokom gasenja, usled nezaptivenosti prostorije.
- Jednostavnost konstrukcije i nacina gasenja, jer uklanja instalacije stabilnih sistema;
cevovoda, mlaznica, armatura, boca, mehanizama itd. Tako naprimer, boce sa gasovitim
sredstvima su bile pod stalnim protiskom i do 160[bar]. Ove instalacije su, pored velikih
ulaganja, zahtevale stalno odrzavanje kako bi bile spremne za rad. Troskovi montaze su
sasvim minimalni u odnosu na montaze stabilnih sistema drugih sredstava, itd..
- Prema prethodnom, ekonomicnost aerosolnih sistema je velika u odnosu na
druga sredstva, a sigurnost veca. Tokom primene aerosola moci ce se dobiti
uvid u ekonomicnost, ali se vec zna da je ona ispod 1% vrednosti opreme koia
se stiti. Kod velikih vrednosti, kao sto su muzeji, skupe masine i sl ulagananja
u aerosol sisteme su praktlcno zanemarljiva.
MAG-3
SI. 184. - Sema ugradnje MAG generatora na automobilima, kamionlma i auto-busima
Kako aerosoli gase efikasno sve klase požara, a imaju i sposobnost sprečavanja eksplozija,
to oni mogu imati najširu primenu u protivpožarnoj zaštiti. sada još nije moguće sagledati
sve mogućnosti, ali se radi o primenama aerosola koje će biti u u mnogo slucajeva nov
pristup gasenju pozara, kako kod stabilno ugradenog MAG i MAG hp generatora, tako i
kod mobilnog gasenja, pomocu aerosol granate
Navodimo sledede mogucnostl primene:

a. Lokalna - objekt zastita, kao sto je to slucaj ugradnje MAG generatora na
automobilima, kamionima i autobusima. Lokalna zastita malim aerosol generatorima
se moze primeniti od televizora do transformatora, usmerenim mlazom. Objekt zastita,
sa automatskim ili rucnim aktiviranjem, može se koristiti kod proizvodnih masina, sa
spoljne ili unutrasnje strane, kao sto je to bio slucaj ugradnje sprinklera kod tekstilne
masine ili kanala za odvodenje prasine, zatim kod elektro-ormana, ko-
mandnih-upravljackih ormana, telefonskih centara, itd. Posebno, aerosoli se mogu
ugraditi u kanale za kablove, kanale gde preti opasnost eksplozije i detonacije.
b. Zastita prostorije trodimenzionalnim efektom gasenja vrsl se generatorima

MAGhp. Sve prostorije koje se stite CO2 gasom, inergenom ili argonom, mogu da
se stite aerosolnim generatorom. Eksperimentima gasenja utvrdeno je da su po-
trebne kolicine aerosola daleko najmanje u odnosu na sva druga sredstva za gase
nje pozara.
Tehnicki podaci za aerosole MAG generatore
Tabela 122
Oznake Kolicina Ukupna masa [kg] Vreme praznjenja Dimenzije [mm]
generatora punjenja [sec]
ig]
Precnik Duzina
MAG-1 60 0,4 2-3 75 80

MAG-2 100 0,5 4-6 75 95
MAG-3 200 0,7 4-6 75 145
MAG-4 1000 5,0 7-10 95 330
Rucna granata 200 0,7 4-6 75 145
Zastita prostorija se vrsi generatorima MAGhp. Ovi generatori imaju dva ili više izlaza
aerosol gasa, tako da brzo postizu zapreminsku koncentraciju u prostoru gde se gasi
pozar.
Tehnički podaci za aerosolne MAGhp generatore

Tabela 123
Oznake generatora Kolicina punjenja Ukupna masa [kg] Vreme Dimenzije
[kg] praznjenja [mm]
[sec]
Precn Duzin
ik a
MAGhp-3 0,2 0,7 4-6 75 145
*MAGhp-4 1,0 3,5 7-10 95 370
MAGhp-5 5,5 30,5 8-15 350 220
*MAGhp-5R 5,5 25,0 8-15 480 100
MAGhp-7 6,5 32,0 8-15 440 170
**MAGhp-7R 6,5 30,0 8-15 480 115
MAGhp-10 10,0 42,0 8-15 440 240
**MAGhp-10R 10,0 40,0 8-15 480 165
* Generatori sa dvostranim isticanjem ** Generatori sa vise radijalnih isticanja
NAPOMENA UZ TABELU: Prema zahtevu gasenja pozara, moguca je regulacija

vremena praznjenja generatora, temperatura i smer izlazeceg mlaza. Ovo se postize
naglavcima
Sl 185. - Sema zastite putnickog automobila; 1. Aerosol generator, 2. Toplotni detektor,

3. Rucnoelektricno aktiviranje, 4. Akumulator automobila, 5. Stapin
Aerosol generatorima se gase pozari i sprecavanju eksplozije gasnih smesa i

eksplozivnih prasina;
* Pozari zapaljivih tecnosti
* Pozari zapaljivih gasova
* Pozari zapaljivih i eksplozivnih smesa i prasine
* Pozari cvrstih zapaljivih materijala; drva, papira, tekstila, uglja, gume, itd.
* Pozari plasticnih masa
* Pozari elektricnih postrojenja i uredaja
Aerosole ne treba koristiti za gasenje:
*Zapaljivih materijala koji su skloni samozapaljenju i stvaraju dubinske i tinja-
juce pozare, kao sto su bale pamuka, naslage uglja i si.
*Elektro uredaja i elektroinstalacije po naponom vecim od 1000 V; kablova sa
vise od jednog sloja, operacionih sala
*Hemikalija koje sagorevaju bez prisustva vazduha, odnosno imaju sopstveni
izvor kiseonika, kao sto su; polimerni materijali, celulozni nitrat, barut i si.
*Pozare metalnih hibrida i pirofornih materija
*Pozare reaktivnih metala kao sto su; magnezijum, titan, cirkonijum, litijum,
uran i plutonijum
*Opreme i cevovoda sa zapaljivim tecnostima pod pritiskom
Objekti na kojima se mogu koristiti stabilni aerosol sistemi su:

*Drumski i zeljeznicki saobracaj; putnicki automobili, kamioni, autobusi, loko-
motive i vagoni, zatim proizvodne masine na tockovima kao sto su bageri, itd.
*U morskom i recnom saobracaju, zastiti luka; platformi i skladista
*U vazdusnom saobracaju
*Elektro prostorije, komandne sale sa pultovima
*Sahtovi, tuneli sa kablovJma
*Skladista silosa
*Industrijskih objekata i proizvodnih masina, kao objekt zastita; sa spoljnim
usmerenim mlazom ill unutrasnjom zapreminskom koncentracijom
*Muzeja biblioteka i arhiva
*Sistema za odvodenje eksplozivne prasine u drvnoj, tekstilnoj i hemijskoj in-
dustriji
*U petrohemijskoj i hemijskoj industriji posebno u prostorima gde moze doci
do eksplozija
Projektovanje, montaza i eksploatacija aerosol sistema vrsi se prema standardima i

normama. To su zasad ruski standardi od kojih navodimo dva osnovna;
SNiP 2.04.09.-84 i GOST 27331-37.
SRPS TP 065899600 Pravilnik o tehničkim zahtevima za sisteme za gašenje požara
pirotehnički generisanim aerosolom
Pri projektovanju aerosol sistema, pored gore datih ogranicenja, treba preduzeti mere
bezbednosti za ljude koji se nalaze u prostoriji. One su identicne kao i za druga gasovita
sredstva (prethodna upozorenja, napustanje prostorije itd.), sa napomenom da se aerosol
sistemima ne smeju stititi prostorije sa ljudstvom koje ne bi moglo blagovremeno
napustiti prostoriju. Takode, sto je vazeci kriterijum za koriscenje bilo kog sredstva za
gasenje, aerosoli se nece primeniti za zastitu opreme, predmeta i materijala kojima bi se
nanela veca steta. To posebno vazi za skupu opremu i predmete, o cemu moraju
projektanti voditi racuna.
Kod prostornog-zapreminskog gasenja postoje ogranicenja u visini i zapremini prostorije,

3
koja se stiti. Visina ne treba da prede 3,5 [m], a zapremina ne vise od 2000[m ]. Ova
ogranicenja su uslovna; ogranicenje visine se moze prevazici postavljanjem aerosol
generatora u dva nivoa, a zapremine prostorije podelom na zone gasenja.
Za definisanje aerosol sistema ne postoje jos precizne osnove. To se odnosi i na proracun
potrebne kolicine aerosola. Zato se mogu dati samo opste osnove za projektovanje u
sledecem:
*Oceniti stepen pozarnog opterecenja-pozarnog rizika
*Geometrijske mere prostorije
*Postojanje stalnih otvora koji ne treba da predu 0,5% ukupne povrsine prostorije,
ukljucivsi ovde podove i tavanicu
*Postojanje ventilacije
*Razmestaj i katakteristike tehnoloske opreme, narocito kada se planira objekt
zastita
*Radna temperatura, vlaznost i ostali uslovi u prostoriji
*Postojanje stalnog ill povremenog ljudstva u prostoriji i mogu6nosti njihove
blagovremene evakuacije
*Ukoliko se automatsko aktiviranje vrsi preko signalnog sistema (temperatur-nih, dimnih
javljaca) onda projektovanje signalnog sistema vrsiti prema propisima -standardima
*Pri deflniciji stabilnog aerosol sistema uzeti u obzir i ostale zahteve gasenja,
prema specificnosti objekta.
Zahtevi za projektovanje
Koncentracija aerosola u sticenoj prostoriji (broj aerosolnih generatora) i njihova

veličina odredjuje se prema specifikaciji proizvođača.
Generatori mogu da se aktiviraju električno ili termostapinom.
Rucno aktiviranje vrsi se uredjajem koji se nalazi pored ulaza u štićenu prostoriju.
Ako se u štićenoj prostoriji mogu naći ljudi kašnjenje aktivranja, mora da postoji, ali ne
duže od 30 sec. Za vreme trajanja ovog kašnjenja, treba da bude uključena crvena
svetlosna i zvučna signalizacija.
Za aktiviranje je ovbavezna dvoyonska zavisnost.

Dojavni deo mora da poseduje rezervno napajanje.
Sve linije, dojavne i komandne moraju da budu kontrolisane.
Aerosolni generatori se postavljaju tako da ne ugrozavaju evakuaciju.
Ispitivanje sistema
Ispitvanje sistema se vrši simuliranjem požara i proverom funkcionisanja svih elemenata

osim samog generatora.
Pouzdanost automatskog sistema mora da se testira 30 dana pre priključivanja generatora
na dojavni deo, tako sto se uključi dojavni deo i pusti u rad,
Kontrolni pregledi
Funkcionalna proba vrši se tromesečno
08 – Stabilne instalacije za gašenje požara inertnim i drugim gasovima 1
8. Stabilne instalacije za gašenje požara inertnim gasovima i drugim gasovima:

funkcionalna šema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; projektovanje i
izvođenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije
u požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u
pogledu zaštite od požara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije;
periodična ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne
instalacije
8. STABILNE INSTALACIJE ZA GAŠENJE POŽARA INERTNIM GASOVIMA I DRUGIM

GASOVIMA
8.1. UVODNE NAPOMENE
Montrealskim protokolom, septembra 1987. godine, zabranjena je proizvodnja i primena
halona, kao sredstava za gasenje pozara.
Razlog zabrane je taj sto haloni pripadaju hemijskoj grupi freona (fluor-hlor-
ugljenik), koji su odgovorni za smanjenje ozonskog omotaca zemlje. Kako su haloni
imali siroku primenu u protivpozarnoj zastiti, posebno halon 1301 kod stabilnih
automatskih sistema, to su, zabranom, mnogi objekti ostali bez zastite. Ovo je nastalo
zbog toga sto za halone nije postojala adekvatna zamena. Bio je potreban period od
vise godina da proizvođaci hemijskih sredstava osvoje sredstva koja bi zamenila
halone. Od tih hemijskih sredstava su, pored sposobnosti gasenja, zahtevane i druge
karakteristike, posebno da ne utice na ozonski omotac, netoksicnost i neskodljivost za
materijale. Nova sredstva su morala dobiti ateste od nadleznih laboratorija (kao sto je
napr. Underwriters laboratories), ekoloski atest od institucija za,ekologiju i zastitu
zivotne sredine (agencija Environmental Protection Agency - E.P.A.) i ispunjavanje
zahteva kvaliteta ISO 9002.
Posle višegodišnjeg ispitivanja i dobijanja odgovarajucih atesta, nova sredstva za
gasenje, alternativne zamene halonima 1301, 1211 i 2402. (pa i CO2 gasu i vodi),
dobili su jurisdikciju, standardom NFPA 2001 (NFPA- National Fire Protection As-
sociation), odnosno njegovim tehnickim dokumentom F93TCD.
8.2. ZAHTEVI I KARAKTERISTIKE CISTIH SREDSTAVA
8.2.1 Pojmovi i hemijske karakteristi
Pojam cistog sredstva za gasenje podrazumeva:
- da sredstvo ima sposobnost gasenja pozara, prvenstveno pozara sa plamenom;
- da ne provodi elektricnu struju;
- da posle isparavanja nema ikakvih ostataka;
- da ima ekoloska svojstva.
ekoloska oznaka Hemljski naziv hemijska
formula
FC-3-1-10 Perflourobutan C4F10
HBFC-22B1 Bromodifluorometan CHF2Br
HCFC-BLENDA A Dihlorotrifluoroetan HCFC-123 (4,75%) CHC12C3
(NAF) Smesa po tezini Hlorodlflurometan HCFC-22 (82%) CHClF2
Hlorotetrafluoroetan HCFC-124 (9,5) CHClFCF3
Izopropenll-1 metilcikloheksan (3,75%)
HCFC-124 Hlorotetrafluoroetan CHClFCF3
NFC-125 Pentafluoroetan CHF2CF3
HFC-22 ea (FM200) Heptafluoropropan CF3CHFCF3
HFC-23 Trifluorometan CHF3
IG-541 Azot (52%) Argon (40%) Ugljen N2
Smesa po zapremini dioksod (8%) Ar
CO2
IG-55 Azot (50%) Argon (50%) N2
Smesa po zapremini Ar
IG-01 Argon Ar
IG-100 Azot N2
FK 5-1-12 (Novec 1230) Fluoro keton C6F12O
Kvalitet cistog, halogeniziranog sredstva mora ispunjavati sledeci zahtev:

Molarna cistoca, minimum 99%
Kiselost, ekvivalentna HCl po tezini, ppm 3
Sadrzaj vode po tezini, u % maksimalno 0,001
Neisparljivi ostaci, gr/100 ml, maksimalno 0,05
Jurisdikcija cistih sredstava za gasenje od strane navedenog standarda obuhvata osam

sredstava.
Šest su hemijska sredstva, a od toga jedno je smesa hemijskih sredstava (HCFC BLENDA -
smesa po tezini) su derivati halona.
Smesa inertnih gasova IG-541 je smesa po zapreminskoj koncentraciji, poznata pod
nazivom INERGEN.
Novec 1230 je hemijsko sredstvo koje nije na bazi ugljovodonika i najnovije je od svih. Za
razliku od svih ostalih sredstava ono je na sobnoj temperaturi u tecnom stanju.
Pod hemijskim sredstvima za gasenje podramevamo ona sredstva koja pozar gase
hemijskim putem. Inertni gasovi, kao sto su CO2, azot argon, Inergen gase fizickim putem,
zagusivanjem. Pri tome zapreminska koncentracya inertnih gasova mora smanjiti
zapreminsku koncentraciju kiseonika u vazduhu na 15% ili nize.
8.2.2. Primena, ograničenja i fizicke osobine

Cista sredstva se primenjuju kod zastita zatvorenih prostorija. To su stabilni, po pravilu
automatski sistemi. Metoda gasenja se sastoji u dostizanju odredene zapreminske koncentracije
cistog sredstva u prostonji koja gasi pozar. Stabilni sistemi sa čistim sredstvimi se primenjuju i kod
zastite objekata u zatvorenom prostoru. Instalacije za gašenje ovim sredstvima imaju isti koncept
kao i instalacije za gašenje halonom i pricipijelno se sastoje od
- dela za detekciju (detektori, lako topljivi elementi...)
- instalacija za povezivanje sa PP centralom (ili komadnim ormarom)
-stanice (sa bocama, sabirnicama, sektorskim ventilim, ventilima, tegovima i ostalim masinskim
komponentama)
- cevovoda sa mlaznicama
Čista sredstva se mogu koristiti za gasenje pozara klase A, B, C i E, odnosno pozara cvrstih,
tecnih i gasovitih materija. To su sledece vrste pozara:
− Tečnih i gasovitih zapaljivih materija
− Elektronsko-kompjuterske opreme za obradu podataka, kontrolu i upravljanje
− Ostale elektricne opreme kao sto su: transformatori, generatori, uljni prekidaci
prekidaci, prekidači u elektricnim kolima i svi elektricni obrtni aparati;
− Motori koji zap pogon koriste benzin i druga zapaljiva goriva;
− Cvrstih zapaljivih materija kao sto su: drvo, papir, tekstll 1 si.:
− Pozari predmeta i materijala velikih vrednosti kao sto su muzeji, bjbhoteke, arhive i
sl
Cista sredstva ne treba koristiti kod pozara sledecih materijala:
- Hemikalije koje imaju sopstveni izvor kiseonika, kao sto su celulozmni nitrat i baruti
- Reaktivni metali kao sto su: natrijum, kalijum, magnzijum, titan, arkomjum, litijum,
uran i plutonijum;
- Metalni hidridi
- Hemikalije podložne autotermickoj dekompoziciji, kao sto su izvesni peroksidi i
hidrazini.
8.2.3. Zapreminske koncentracije za gašenje požara

Pri gasenju pozara zatvorenih prostorija i objekata cistim, halokarbonom, sredstvima,
potrebno je u prostoru postici minimalnu zapreminsku koncentraciju C. Ona ce zavisiti od
prirode zapaljive materije i bice razlicita, za razlicita cista sredstva. Za izracunavanje ž
Kolicina dobijena na taj način uglavnom dopustaju mogucnost normalnog ‚‚curenja" kroz prozore i
vrata (bez otvora).
Izracunate kolicine cistog sredstva, na taj način, treba povecati za 20% zbog faktora bezbednosti.
Koncentracija IG sredstva računa se na sličan način kao i za CO2.

Izracunate kolicine IG-541 nisu, kao sto je to slucaj kod ostalih cistih sredstava, dovoljne da
kompenzuju oticanje - ..curenje" iz prostorije. Ovo nastaje zbog toga sto je potrebna
zapremlnska koncentracija IG-541 neuporedivo veca od koncentracije ostalih cistih
sredstava, cime se stvara veci pritisak u prostoriji. Time je i oticanje vece iako je vreme
praznjenja IG-541 vece od praznjenja ostalih cistih sredstava, o cemu ce kasnije biti reči.
IG stvara veliki nadpritisak u prostoru i potrebne su klapne za rasterecenje pritiska
Novec je u tecnom stanju tako da je dosta tesko stvoriti homogenu smesu
8.2.4. Toksicnost i mere bezbednosti

Bitna karakteristika cistih sredstava je njihova toksicnost i neskodljivost za opremu -
predmete i materijale. Ova karakteristika je vazna za svako sredstvo, a njoj se sada
pridruzuje i ekoloska. Posebno su ove karakteristike vazne za gasovita sredstva kao sto je to
slucaj sa cistim sredstvima. Zato se, pri jurisdikciji - odobravanju nekog novog sredstva zap
gasenje pozara, pored sposobnosti zap gasenje, moraju, eksperimentima, utvrditi navedene
karakteristike.
Pri razmatranju navedenih karakteristika uzima se u obzir sledece:
a.toksicnost sirovog sredstva koje se jos nije raspalo na produkte usled visoke temperature
pozara;
b. toksicnost produkata raspadanja - dekompozicije;
c. ekoloski uticaj na okolinu - atmosferu.
a. U sirovom stanju cista sredstva su uglavnom netoksicna, iako, medu njima ima
razlike. Ove razlike se vide u tabeli 79. Ovo se odnosi i na IG-541 s tim sto njegova visoka
zapreminska koncentracija pretstavlja opasnost po ljude. Ako zapreminska koncentracija
dovodi do smanjenja kiseonika na 16% postoji opasnost gusenja.
Gornja napomena se odnosi na sva gasovita sredstva za gasenje pozara, koja bi, svojom
zapreminskom koncentracijom od 24%, dovela do opasnosti gusenja ljudi u zatvorenom
prostoru.
b. Svi produkti raspadanja cistih sredstava za gasenje su, izuzev IG-541, veoma
toksicni. Zato se preduzimaju veoma rigorozne mere bezbednosti za ljude koji se nalaze u
prostorijama koje se stite cistim sredstvima. Cista sredstva ne nanose stete opremi,
predmetima i rnaterijalima koji se nalaze u prostoriji i isparavaju bez ostatka.
Produkti raspadanja Noveca na visokoj temperaturi su manje opasni od ugljovodonika
c. Ekoloski kriterijum , bez koga danas ni jedno sredstvo za gasenje ne moze da se

koristi, odnosi se na mogucnost zagađenja okoline i atmosfere, uključujući ovde i uticaj
sredstva i njihovih produkata na ozonski omotac. Prema ekoloskim kriterijumima, cista
sredstva ne proizvode stetne posledice na okolinu i ozonski omotac. Proizvodaci cistih
sredstava su u tom smislu, morali pribaviti ateste od priznatih laboratorija. Ovo se odnosi i
na ostale karakteristike cistih sredstava.
Detaljniji uvid u toksifinost pojedinih cistih sredstava dat je u donjoj tabeli. Prema
brojcanim vrednostima vide se i razlike u toksicnosti cistih sredstava. Oznake - skracenice
za smrtonosne koncentracije LC50 ili ALCO znace:
LC50 - Lethal concentrations 50 (koncentracije kod koje 50% opitnih životinja ne
preživi)
ALCO - Aproximate Lethal concentrations (koncentracije kod koje 50% opitnih životinja
ne preživi)
Podaci o toksicnosti cistih sredstava
cisto sredstvo LC50 ili ALCO nije zapazeno stetno dejstvo (NOAEL) najnize zapazeno stetno
dejstvo (LOAEL)
FC-3-1-10 >80% 40% >40%
HBFC-22B1 10,8% 2% 3,9%
HCFC-124 23-29% 2,5% 1,0%
HFC-125 >70% 7,5% 10,0%
HFC-227ea >80% 9,0% 10,5%
HFC-23 >65% 50% >S0,0%
IG-541 33% 43,0%
halon 1301 >80% 5% 7,5%
HCFC HFC-
Novec™ halon HFC-125 Inergen
Osobine Blend A 227ea
1230 1301 NAF 125 IG 541
NAF S III FM 200
Potrebna koncentracija 3,5 – 5,5 5,8 – 6,6
5 7,2 – 8 % 8 – 10 % 35 – 50 %
za
gasenje u procentima
Primarno Primarno Primarno Primarno Primarno Izolacijom i

Mehanizam prekidanja
hladenjem hladenjem hladenjem hladenjem hladenjem istiskivanjem
gorenja 02
i hemijski i hemijski i hemjiski i hemjiski i hemiiski
Pritisak u sudu 24,8 bara 24,8 bara 24,8 bara 24,8 bara 24,8 bara 200 bara
Agregatno stanje u Tecnost i Tecnost i Tecnost i Tecnost i
Tecnost Gas
sudu gas gas gas gas
Vreme praznjenja suda 10 sec 10 sec 10 sec 10 sec 10 sec 60-120 sec
Potencijal delovanja
0 16 0,04 0 0 0
na ozonski sloj - ODP
Potencijal delovanja na
globalno zagrevanie - 1 > 3500 1900 3400 3500 0
GWP
Zivotni vek u atmosferi
< 5 dana 87 - 110 7 29 31 - 42 0
(godina)
Otrovnost
10/>10 % 5/7.5 % 10/>10 % 10/>10 % 9/10.5 % 43/52 %
NOAEL/LOAEL
Akutna trovanja LC50
>100.000 800.000
(delovanje od 4 sata na
ppm ppm
lab. pacovima)
Napomena: halon 1301 je stavljen zbog uporedenja.

Prema vrednostima zapreminskih koncentracija u tabeli, sredstva sa koncentracijama iznad

onih koja su stetna (iznad NOAEL) treba izbegavati zap zastitu prostorija gde borave ljudi.
Zbog toksicnosti cistih sredstava, kako u sirovom stanju, tako i njihovih produkata raspadanja -
dekompozicije, treba preduzeti sledece mere bezbednosti:
- zapreminske koncentracije cistih sredstava ne smeju biti vece od onih koje nisu stetne (iznad
NOAEL);
- prostorije koje se stite cistim sredstvima i gde borave ljudi, zapreminska koncentracija ne sme
biti veća od 24% kako ,,ostatak" kiseonika u prostoriji ne bio manji od 16%;
- moraju postojati, u sistemu signalizacije pozara, alarmi (zvucni i vizuelni) i indikatori pracenja
funkcionisanja sistema, kako u prostoriji koja se štiti, tako i na drugim mestima;
- na svim potrebnim mestima staviti natpise upozorenja;
- predvideti pomocne izlaze i puteve za brzu evakuaciju, oznake pravaca, vrata koja se otvaraju na
spoljnu stranu i nuzna svetla;
- napraviti planove evakuacije i spasavanja, instrukcije i obuke ljudstva:
- posle izvrsenog gasenja obezbediti sprecavanje ulaska u prostoriju i izvrsiti brzu ventilaciju;
- predvideti nacine otkrivanja, i pruzanja pomoci licima koja su nastradala u pozaru.
8.3 PROJEKTOVANJE STABILNIH SISTEMA SA CISTIM SREDSTVIMA

8.3.1. Osnove projektovanja i projektni zadaci
Osnovu zap projektovnaje stabilnih sistema sa cistim sredstvima cine
SRPS EN 12094 - Instalacije za gašenje požara - komponente
SRPS EN 15004-1 - Instalacije za gašenje požara - Sistemi za gašenje gasom
SRPS EN 15004-10 - Instalacije za gašenje požara - Sistemi za gašenje gasom-IG 541
SRPS EN 15004-3 - Instalacije za gašenje požara - Sistemi za gašenje gasom - HCFC
SRPS EN 15004-4 - Instalacije za gašenje požara - Sistemi za gašenje gasom - HFC 125
SRPS EN 15004-5 - Instalacije za gašenje požara - FM200
SRPS EN 15004-2 Instalacije za gašenje požara - Novec 1230 - FK-5-1-12
SRPS EN 15004-7 - Instalacije za gašenje požara - Sistemi za gašenje gasom-IG-01
SRPS EN 15004-8 - Instalacije za gašenje požara - Sistemi za gašenje gasom - IG-100
SRPS EN 15004-1 - Instalacije za gašenje požara - Sistemi za gašenje gasom - IG55
NFPA 2001 Standard for clean agent fire extinguising systems (izmedju ostalog i za aerosol)
Za cista sredstva, treba se pridrzavati sledecih, osnovnih projektnih zahteva:

a. Glavni - izvodacki projekti moraju biti izradeni prema priznatom standardu. Izradeni projekti
podlezu odobrenju nadleznih organa, kao i eventualna otstupa nja od standarda;
b.Izvodacke projekte treba da izraduju samo kvalifikovana lica, sa dovoljno iskustva za sisteme sa
cistim sredstvima;
c. Planirana kolicina cistog sredstva treba da je dovoljna za zastitu najvece prostorije - objekta,
ukoliko se sistemom stiti vise objekata. Rezerve sredstva treba da su povezane sa primarnim tako da
se mogu lako koristiti kao primarna i da imaju zajednicki cevovod za snabdevanje;
d. Izvodacki projekat treba da definise i konstruktivno resi sve detalje sistema tako da se on moze
izgraditi i odgovoriti svojoj nameni.
U tom cilju, projekat treba da sadrzi:

- tacan proracun potrebnih kolicina cistog sredstva
- tehnicki opis funkcionisanja sistema
- aktiviranje i mere bezbednosti
- tehnicke karakteristike opreme, sa specifikacijom
- potrebne graficke seme i preseke
- predmer i predracun
- uputstva za montazu, probu i odrzavanje
- priloge za zastitu na radu, potrene ateste i garancije.

8.3.2. Aktiviranje i vreme praznjenja sistema
Po pravilu, stabilni sistem sa cistim sredstvima je automatski, sa mogucnoscu ručnog aktiviranja.
Kako se kod ovih sistema zahteva veoma kratko vreme praznjenja, onda se njihovo aktiviranje vrsi
elektricnim putem. Prema najranijoj indikaciji pozara projektovace se signalni sistem prema
vazecem propisu.
Praznjenje stabilnog automatskog sistema sa cistim sredstvima za gasenje (izuzev IG-541) treba
da traje najvise 10 [sec], osim ako nadlezni organ ne odobri duze. Kracim vremenom praznjenja -
gasenja pozara sprecava se stvaranje vece kolicine toksicnih produkata. Da bi se obezbedilo vreme
praznjenja treba, proracunom, proveriti protok cistog sredstva kroz cevovode. Vreme praznjenja se
definise tako da se, sa 95% cistog sredstva koje prode kroz mlaznice, postigne planirana
zapreminska koncentracija na 21°C.
Vreme praznjenja IG-541 koji ne stvara toksicne produkte dekompozicije, pa se moze tolerisati
do 1 [min], sto zavisi od konstrukcije sistema.
Produzeno praznjenje koje je potrebno radi odrzavanja zapreminske koncentracije (kod pozara
sa zarom ili zbog oticanja gasa) treba obezbediti dopunskim kolicinama cistog sredstva.
8.3.3. Skladistenje i stepeni punjenja
Cista sredstva za gasenje pozara su isparljive tecnosti, odnosno, to su gasovi koji se drze u
bocama pod pritiskom. To se ne odnosi na IG-541 koji se, u bocama, nalazi u gasovitom stanju.
Pritisak u bocama mora biti takav da cisto sredstvo bude u tecnom stanju. Sa promenom
temperature i gustine - stepena punjenja, raste i pritisak. Zato stepen punjenja mora biti limitiran,
jer bi, sa maksimalnim stepenom punjenja i povecavanjem temperature, pritisak rapidno porastao
i postao opasnost po osoblje. Donja tabela daje maksimalne stepene punjenja i pritiske u
posudama,
8.3.4. Cevna mreza, armatura i mlaznice

Cevi za cista sredstva su celicne crne ili pocinkovane, po standardu za kvalitet. Ovaj kvalitet
mora odgovarati najvećem pritisku. Najveci pritisak je za maksimalni stepen punjenja boca prema
krivama za maksimalnu temperaturu skladistenja od 55°C. Ukoliko cevi nisu pocinkovane, moraju
imati antikorozivnu zastitu. Spajanje cevovoda je navojima, a spojni elementi ne mogu biti liveni,
vec kovani. Spojni elementi, ventili i zaptivke moraju takode izdržati maksimalne pritiske kao i
cevovodi. Materijali za zaptivke moraju biti kompatibilni sa cistim sredstvom.
Geometrija cevne mreze je po pravilu, simetricna, odnosno prilagodena geometriji prostorije. Pri
razvodenju cevovoda treba se pridrzavati, pravila, datim na donjoj slici.
Cista sredstva proticu kroz cevi, izuzev HFC-23 i IG-541, u dve faze - smese, tecnoj i gasovitoj.
Ovo nastaje zbog toga sto cista sredstva imaju nizu tacku isparavanja (HFC-23 ima tacku
isparavanja -82,1) od halona 1301 (-57,7 °C) pa su protoci cistih sredstava jednostavniji za analizu
i proracun.
Odredivanje tehnickih karakteristika cevovoda vrsi se prema sledecim zahtevima:
-maksimalnom pritisku koji se ocekuje
-temperaturnim granicama, otpornosti na istezanje i savijanje
-nacinima spajanja, odnosno da li se spajaju pomocu navoja ili varenjem
-odredivanjem precnika cevi i debljinom zida.
Za navedene zahteve kvaliteta cevovoda postoje standardi, a određivanje debljina zida cevi vrsi
se proracunom.
Mlaznice za cista sredstva su izradene od nerdajuceg materijala ili moraju imati
antikorozivnu zastitu. Izlazna povrsina mlaznica treba da odgovara protoku koji odreduje
proizvodac. Pri tome se mogu dati sledece napomene:
- povecanjem broja mlaznica moze se smanjitl turbulencija cistog sredstva u prostoriji
- veci broj mlaznica smanjuje nadpritisak u prostoriji
- izlazne povrsine - otvori zavise od zahtevanog vremena praznjenja. Vreme praznjenja IG-
541 je vece od vremena praznjenja ostalih cistih sredstava koje iznosi najvise 10 [sec].
Krace vreme praznjenja smanjuje kolicine toksicnih produkata raspadanja, ali ce stvoriti
nadpritisak i eventualnu turbulenciju. U tom smislu treba sa proizvodacima naci jedno
balansno resenje.
-mlaz iz mlaznica ne treba da uzburka ili rastura zapaljivi materijal
- sve ostale tehničke podatke potrebne za definisanje mlaznica, montažu i održavanje treba
dobiti od proizvođača
Za nosace cevovoda cistih sredstava vaze sve napomene date za nosace cevovo-da CO2 gasa.
8.3.5. Napomene o montazi, kontroli i odrzavanju

Uputstvo za montazu stabilnog sistema za CO2 gas moze se, u potpunosti odnositi i na stabilni
sistem sa cistim sredstvima. Kontrole i odrzavanje obuhvataju sledece:
- najmanje jednom polugodisnje treba ceo sistem detaljno prekontrolisati i testirati od strane
strucnih, kompetentnih lica. Pri tome nije potrebno izvrsiti praznjenje stema
- najmanje jednom polugodisnje treba ispitati kolicinu sredstva i pritisak u bocama
- ukoliko se u bocama primeti gubitak cistog sredstva, izuzev IG-541 veci od 5% ili pritisak za vise
od 10% treba odmah izvrsiti dopunu ili zamenu
- svi uredaji sistema sa cistim sredstvima treba da funkcionisu na temperaturama -29°C do 54°C.
- manuelne kontrole, pristupacne i vidljive i na visini ne vecoj od 1,2 [mj i ne vecom silom od 178
[N] vrsiti prema preporuci proizvodaca opreme.
- potrebno je izraditi prirucnik za odrzavanje i voditi knjigu odrzavanja.

09 - Stabilne instalacije za dojavu požara 1
9. Stabilne instalacije za dojavu požara: funkcionalna šema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi
instalacije; vrste javljača požara; centrale za dojavu požara; vrste alarma: projektovanje i izvođenje
instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru -
nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zaštite od
požara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodična ispitivanja stabilne
9. STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU POŽARA
9.1. PRINCIP RADA

Pozari koji se pravovremeno primete i kod kojih se odmah odredi mesto nastanka, mogu.se
brzo lokalizovati. Zbog toga treba izbeći slučajna i tada najčesce prekasna zapazanja otkrivanja pozara.
Automatski uređaji za dojavu i detekciju pozara, koji su stručno projektovani, otkrivaju i
prijavljuju pozare u danasnje vremc krajnje pouzdano.
Oni će svakako bolje ispunili svoj zadatak ako nakon otkrivanja pozara usledi brzo i
delotvorno aktiviranje vatrogasaca direktnom linijom izmedu javljača i vatrogasne jedinice. Ako
to nije obezbedeno, a materije i objekti imaju veliku brzinu sagorevanja ili su eksplozivne, automatski
uredaji za prijavljivanje i otkrivanje pozara imaju smisao jedino tada ako su u sastavu sa automatskim
uredajima za gašenje pozara.
U zavisnosti od vrste materija u prostoriji i kolicine raspolozivog kiseonika (brzina
sagorevanja ), oslobada se prilikom pozara, razlicita kolicina gasova, na primer, ugljen monoksid,
ugljen dioksid, ugljenovodonici sa velikim i malim cesticama dima. Dolazi do porasta
temperature i pojave svetlosti. Automatski sistem koji detektuje neku od ovih manifestacija
požara, prosleđuje ovu informaciju na određeno mesto i potom preduzima određene akcije naziva
se automatski sistem za dojavu požara.
Svaki sistem se sastoji od:
- centrale za automatsku dojavu požara
- detektora požara
- uređaja za signalizaciju
- uređaji za upravljanje izvršnim funkcijama
- indikatori i paralelni indikatori
- električne instalacije za povezivanje ovih elemenata
Prostorna šema sistema je takva da su detektori neke od manifestacija požara postavljeni po
prostoru koji se nadzire i instalacimama povezani sa centralom. Kada detektori detektuju neku od
manifestacija požara (dim, svetlost, temperatura) prenose električni signal na centralu (detektor je
u alarmu) . Centrala uključuje internu signalizaciju (zujalica), spoljašnju signalizaciju (sirene,
bleskalice, svetleći panoi, automatski telefonski govorni aparat) i preko relejnih komadi uključuje
izvršne funkcije sistema (uključenje oddimljavanja, spuštanje lifta u prizemlje, isključenje
ventilacije, isključenje GS...). Po prolasku alarmnog stanja centrala se pritiskom na odgovrajući
taster dovodi u početno stanje.
Automatski sistemi za dojavu požara, prema konceptu rada, dele sa na konvencionalne i
adresibilne.Ovako se dele i detektori. Kod adresibilnih detektora centrala komunicira ponaosob sa
svakim detektorom i u slučaju pojave požara tačno zna, koji detektor je u alarmu, odnosno mesto
požara. Kod konvencionalnih sistema poznato je samo kojoj grupi (zoni), detektor pripada, pa je
prema tome i identifikacija mesta požara otežana
9.2 Centrale automatske dojave požara

To su elektronski uređaji, baziran i na mikroprocesorskoj tehnologiji. Kod konvencionalnih
sistema mogu da prime od 4 do 32 (ili više) zona detektora. Zona detektora je grupa detektora
jednom linijom povezana sa centralom (do 20 detektora). Kod adresibilnih centrala modu da
procesiraju od 1 do 16 (ili više) petlji detekotra. Petlja je linija zatvorena linija koja počinje u
centrali prolazi kroz prostor od detektora do detektora i vraća se u centralu. Svaka petlja može da
primi do 128 ili 256 detektora ovisno o tipu. Kod konvencionalnih sistema komunikacija sa
detektorima se bazira na promeni naponskog nivoa, a kod adresibilnih na digitalnoj komunikaciji
sa svakim detekotrom (amplitudna ili frekventna modulacija). Centrala poseduje RS232
priključak za programiranje funkcija preko računara, RS485 priključak za komunikaciju sa
drugim centralama, pralelenim tabloom ili računarom sa korisničkim interfejsom, beznaponske i
naponske izlaze za upravljenje uređajima i memoriju događaja.
Kod posebno velikih objekata da bi se izbegla upotreba velikih centrala i prevelika dužina petlji
više centrla se povezuje u mrežu, gde se većina informacija šeruje kroz ceo sistem.
Da bi se omogućilo upravljanje i nadzor sa udaljenog mesta, nad centralam, služe paraleleni
tabloi. To su uređaji koji su povezani sa centralom i na njima su dostupne gotovo sve informacije
kao i na centrali. Ovo se odnosi i na upravljanje centralom.
Kod velikih sistema, umesto paralelnog tabloa koristi se računar sa korisničkim interfejsom
(klijent softverom) koji omogućava grafički prikaz objekta sa detektorima i pseudo upravljački
panel za centralu, gde se preko miša ili tastature može upravljati centralom.
Komunikacija i veza između elemenata sistema (paraleleni tablo, druge centrale, racunar) može
da bude žičana 485 protokola ili da se putem konvertora prevede u IP i procesira kroz VPN.
Centrala poseduje LED-ove za signalizaciju alrama (crvene) i smetnje (žute), displej na kome se
vide poruke o različitim stanjima, internu zujalicu za signalizaciju alrma I smetnje, tastere za reset
centrale (dovođenje u početno stanje), isključenje interne zujalice, isključenje spoljašnje signalizacije,
odlaganje aktiviranja izvršnih funkcija itd.
9.3. Detektori požara

Prema manifestaciji požara koju detektuju dele se na:
- dimne (jonizacioni ili optički)
- termičke (termomaksimalni ili termodiferencijalni)
- svetlosne (infracrveni ili ultravioletni)
Prema površini nadzora dele se na:
- linijske
- tačkaste
Prema komunikaciji sa centralom na:
- adresibilne
- konvencionalne
Prema pricipu rada:
- optičke (tindalov efeat, analiza spektra, analiza flikeringa)
- jonizacione
- PTC, NTC
- bimetalne
- sa temperaturno osetljivom izolacijom
- mehaničke sa kotoljivim elementom
Jonizacijski tačkasti detektori

reaguju na vidljive i nevidljive cestice dima kao i na aerosole, koje se stvaraju prilikom isparenja
tečnosti ili isticanju gasova. Čisti gasovi, kao na primer, vodonik ili hlor, neće aktivirati detektore.
Ovi delektori reaguju naroeito brzo na dim koji nastaje kod zapaljivih organskih materija kao što su
drvo ili papir. Kod naročito velikih cestica dima, kao na primer, kod sagorevanja PVC, potrebno je
vise vremena da se delektor aktivira.
- Slika 6.51. Jonizujuci detektor dima: 1 -zatvorena referentna komora, 2 - otvorena komora za
detekeiju, 3 -hladna katoda
Princip rada se zasniva na činjenici da radioaktivno zračenje (u ovom slučaju izvor je americijum)
jonizuje vazduh u komori javljača, koji postaje provodan. Kroz njega teče struja između elektroda
koja se meri. Ulaskom dima u ovu komoru struja se menja I ta promena se detektuje ostljivom
elektronikom. Mogu biti adresibilni ili konvencionalni. Postavlaju se na plafon I pokrivaju
površinu od 20 do 80 m2.
Opticki tačkasti detektori dima

Njihova osetljivost pociva na sveltosnom zracenju pri prolazu kroz cestice dima, u podrucju
spektra od infracrvenog do ultravioletnog. Opticki detekiori dima reaguju narocito brzo na pretezno
velike cestice dima u pocetnoj fazi pozara. Pozari sa otvorenim plamenom i sa malo cadi nisu tako
brzo otkriveni kao kod jonizujucih javljaca. Postoje dva tipa detektora: refteksioni i apsorpcioni. Kod
regleksionih emitter svetlosti nalayi se u kanalu koji se pod 90 deg ukršta sa kanlom u kome sa nalazi
prijemnik. U stanju bez dima svetlost se apsorbuje na kraju kanala koji je crne boje. Po pojavi dima
svetlost se od dima odbija I pada na prijemnik što se detektuje ostljivom elektronikom. Kod
apsorpcionih svetlost pada direktno na prijemnik, a u slučaju pojave dima smanjuje se intenzitet
svetlosti što se detektuje. Mogu da budu adresibilni ili konvencionalni. Postavljaju se na plafon I
pokrivaju površinu od 20 do 80 m2
Optički linijski detektori dima

Rade na istom principu kao I tačkasti, s tim da se predajnik svetlosti postavlja na jedan zid
prostorije, a predajnik na drugi. Emitovana svetlost se pri pojavi dima apsorbuje I smanjenim
intenyitetom pada na prijemnik. Ovo se detektuje kao alarm. Predajnik I prijemnik mogu da budu
u istom uređaju a na drugmo kraju prostorije se postavlja specijalno ogledalo. Predajnik I
prijemnik se postavljaju na udaljenosti od 50 do 100m i zamenjuju liniju detekotra. Postavljaju se
neposredno ispod plafona. Mogu biti adresibilni I konvencionalni.
Kanalski detektori
Za registrovanje pojave dima unutar kanala za provetravanje koriste se kanalni detektori.
Ovo je u stvari otički dimni tačkasti detekotr koji se nalazi u kućištu koje je povezano sa kanalom
dvema cevima, kro koje struji vazduh I prolazi kroz detekor. Mogu biti adresibilni I
konvencionalni.
Temperaturni tačkasti termodiferencijalni i termomaksimalni detektori

Koriste se prvenstvcno tamo gde je pozar vec nakoin kratkog vremena oslobodio velike
kolicine toplote. Ovo se dogada kod lakih metala i njihovih legura, zapaljivih tecnosti, kao i kod
maferijala sa velikom brzinom sagorevanja i visokom vrednosdu toplotne moci. Koriste PTC
odnosno NTC elemente, koji menjaju otpornost prilikom promene temperature okoline.
Termomaksimalni reaguju kad temperature poraste preko dozvoljene (od 63 do 120), a
termodiferecijalni kada porast temperature bude brži od dozvoljenog (npr. 5 deg po min).
Postavlaju i se na plafon kao i optički tačkasti, ali pokrivaju manju površinu
Temperaturni tačkasti bimetalni

Promenu temperature detektuju preko bimetalnog elementa, u svemu su slični onim sa PTC ili
NTC elemntom, ali su robusniji i koriste se u prljavim sredinama i za više temperature.
Uglavnom su konvencionaln i i površina pokrivanja je slična kao kog PTC (NTC).
Temepraturni UV detektori
Linijski temperaturni
Ovo su najčešće detktorski kablovi sa termo ostljivom izolacijom između dve žile. Kroz ove
žile protiče struja. Kada se izolacija zbog pojave temperature devastira struja raste, što se
detektuje kao alarm. Parče kabla ne mestu devastirane izolacije mora da se zameni. Koriste se
uglavnom za teško pristupačna i prljava mesta. Uređaji koji kontrolišu rad ovih kablova zovu se
kontroleri i priključuju se na centralu kao konvencionalni ili adresibilni detektori.
Tačkasti javljaci plamena

Javljafi plamena reaguju ili na zracenje u infracrvenoj oblasti sa pojavom pulsirajućeg
plamena karakteristicnog za razbuktalu vatru (infracrvena detekcija), ili na zračenje u
ultravioletnom podrucju. Svetlos plamena razlikuju od ostalih oblika svetlosti detektujući
karaakterističnu promenu intenziteta i spektralnu karakteristiku u IR i UV spektru. Postavlaju se
na plafon prostorije. Pokrivaju veće površine od ranije nabrojanih tipova. Tamo gde su detektori
dima i toplote suvise inertni, na primer u halama sa 12 do 20 m visine, kao i na mestima gde treba
racunati sa brzom pojavom pJamena, kao na primer u magacinu zapaljivih tecnosti, treba obavezno
prostor pokriti javljacima pojave plamena.
Kapilarni pneumatski sistemi detekcije (detektori)
Sistem se sastoji od tankih metalnih cevčica kojima su spojene kalote od metala. Porastom temperature
metal se širi i pritisak u celom sistemu pada, što se detektuje kao alram. Ranije su se ovi sistemi
(detektori ) koristili za aktiviranje sistema za gašenje požara.
Laserski detektori dima
Laserski detektori dima rade na sličnom principu kao i optički tačkasti s tim da se koristi laserska
svetlost. Ovo su u stvari laboratorijski uređaji nefelometri u kućištu detektora, za detekciju
prisustva čestica u mernoj komori. Ovi uređaji su previše skupi, da bi se koristili kao tačkasti na
plafonu.
Aspiracioni sistemi (detektori)

Pošto su laserski detektori previše skupi da bi se koristili kao tačkasti, montiraju se u kućišta u
koja se vazduh dovodi sa kritičnih mesta, preko sistema PVC cevi i kapilarnih cevčica. Prisustvo
čestica dima u tom vazduhu tretira se kao alarm. Ovakvi uređaji se zovu aspiracioni detektori.
Mogu da imaju od 1 do 16 usisnih cevi. Kod nekih sistema moguće je detektovati iz koje cevi
dolazi dim, a kod nekih nije. Komunikacija sa centralom ide preko beznaponskih kontakata ili
RS485 protokolom.
Specijalni gasni javljaci

S obzirom da se prilokom gorenja kao njegovi proizvodi javljaju gasovi CO i CO2, neki detektori
kao doatnu manifestaciju požara osim dima detektuju i ove gasove. Ova detekcija je relativno spora i
neefikasna i nema veći praktični smisao.
Mehanički detektori - topljivi elementi

Ovi detektori su metalni elementi koji se sastoje od dva parčeta metala spojena lakotopljivom
legurom. Ova legura se topi na određenoj temperaturi, obično između 60 i 120 deg. Detkcija se
realizuje metalnim užetom čije krajeve spaja jedan ovakav topljivi element, a čije druge krajeve
opterećuju tegovi. Pokretanje tega se prenosi dalje kao signal alarma.
Indikatori i paralelni indikatori -prvi se nalaze u javljačima kao optički signali da je javljač aktivan,
a paralelni također optički, pokazuje mesto aktiviranja javljača (na vratima prostorije )
9.4. UREĐAJI ZA SIGNALIZACIJU

U ove uređaje spadaju sirene, zvona, svetleći panoi.
9.5. UREĐAJI ZA UPRAVLJANJE IZVRŠNIM FUNKCIJAMA I IZVRŠNE FUNKCIJE SISTEMA

U izvršne funkcije sistema spadaju:
-spuštanje liftova u prizemlje
-uključenje sistema oddimljavanja
-uključenje nadpritiska u stepeništima
-isključenje ventilacionih sistema i zatvaranje PP klapni
Ove izvršne funkcije se realizuju uglavnom preko relejnih kontakata relea kojima se upravlja sa PP centrale. Ove
izvršne funkcije su u stvari elektromašinski sistemi za sebe koji nisu predmet ovog razmatranja.
Često se na centralu priključuje uređaj za automatsku teledojavu koji po komandi sa centrale salju glasovnu
snimljenu poruku na određene telefone ili digitalni signal u nekom od protokola (Contact ID ili sl.) koji se šle
monitrong prijemniku u nekom od operativnih centara.
9.6. PROJEKTOVANJE POZARNE SIGNALIZACIJE

9.6.1. Opste
Signalni sistem ima u protivpozarnoj zastiti preventivnu funkciju jer on, kod automatskih
sistema za gasenje, vrsi aktiviranje i kontrolu. Sa dogradenim elektronskim I kompjuterskim
elementima signalni sistem moze vrsiti niz drugih upravljackih, regulacionih, kontrolnih i
programskih zadataka koje covek ne moze obaviti, tako da je pojam ,,signalni" u tom
slucaju uzan i jednostran.
Primena signalnih sistema u protivpozarnoj zastiti kao i njihov tehnicko-proizvodni razvoj
doneli su iskustvo, kvalitet i raznovrsnost ove tehnike. U signalnim sistemima se primenjuju
najnovija dostignuca elektronske i kompjuterske tehnike. Sto se tice iskustava u primeni,
ona su data kroz veoma precizne tehnicke propise i standarde, kao osnove za planiranje i
projektovanje. Ovi propisi i standardi postavljaju tehnicke zahteve u pogledu tehnickih
karakteristika sistema i njegovih elemenata. Ove karakteristike su dobijene istrazivanjem i
testiranjem od strane prozvođaca i specijalizovanih institucija. One su dobijene istrazivanjem
i testiranjem od strane proizvodaca i specijalizovanih institucija. Ove specijalizovane
institucije su laboratorije za vrsenje testova signalnih sistema i nadlezne su za odobravanje
primene signalnog sistema i njegovih elemenata u protivpozarnoj zastiti. Na osnovu tako
zahtevnih tehnickih karakteristika, tehnicki propisi i standardi daju osnove za
projektovanje, izgradnju i eksploataciju signalnih sistema.
Kako se vidi iz prednjeg, postoje osnove i metodologije primene signalnih sistema u
protivpozarnoj zastiti. Ove osnove i metodologije moraju se strogo postovati od strane
projektanta, izvodaca montaze i korisnika, kako bi se obezbedila funkcionalnost sistema. Sa
druge strane sirok izbor savremene elektronske i kompjuterske tehnike omoguduje
projektantima stvaralacku kreativnost primene signalnog sistema. U torn pogledu tehnicki
propisi i standardi nisu smetnja. Pri tome projektant treba obavezno, da koristi preporuke
proizvodaca signalnih sistema.
9.6.2. Pojmovi i standardi požarne signalizacije

Pozarna signalizacija obuhvata sve uredaje za dojavu pozara. Uredaji pozarne signalizacije reaguju na
promene fizickih velicina koje su pratece pojave pozara. Promene se prenose, i registruju akusticnim i
svetlosnim signalom, kao pozarni alarm. Alarmni signal pokazuje objekat i mesto izbijanja pozara.
Automatski javljaci pozara su delovi pozarne signalizacije koji, bez ljudske pomoci reaguju na pojavu
karakteristicnih fizickih velicina pozara u njegovom pocetnom stadijumu. Javljaci pozara reaguju na
pratece pojave pozara; dim, toplotu -temperaturu i infracrveno zracenje plamena.
Pozarna zona je povrsina koju pokriva grupa javljača na jednoj liniji konvecionalne centrale ili grupa
javljača kod adresibilne centrale koja je softverski formirana . Alrm nekog detektora koji pripada toj
zoni na centrali se jednoznačno signalizira LED-om pored broja zone, odnosno ispisom na displeju.
Podrucje nadzora pozarne signalizacije je objekat ili delovi objekta koji su pod kontrolom javljafia
pozara.
Povrsina nadzora javljaca je povrsina koju kontrolise jedan javljac.
Linija dojave je elektricni strujni krug koji povezuje javljače jedne požarne zone sa požarnom
centralom.
Lažni alarm može nastati:

-nenamernim požarnim alarmom osoblja za gašenje požara
-za jonizacione I optičke javljače stvaranjem karakterističnih efekata, bez požara, izazvanih pušenjem,
radovima sa vatrom, vozilima koja stvaraju dim, prašinom I insektima, ispusnim gasovima I sl.
-za temperaturne – radovi sa vatrom
-za javljače plamena ; neonsko svetlo, refleksija sunčeve svetlosti, svetlost farova automobile I sl.
Za projektovanje i montazu signalnih sistema, sve razvijene zemlje imaju svoje tehničke propise –
standarde.
To su: evropski standard (EN 54), americki (NEPA), nemacki (VDS) i ruski (SNiP).Pored ovih
standarda,razvijene zemlje imaju standarde za proizvodnju, odnosno tehnicke karakteristike koje moraju
imati elementi signalnih sistema. Ove tehnicke karakteristike odreduju ovlascene institucije -
laboratorije i proizvodaci moraju imati njihova odobrenja za proizvodnju i ugradnju. Tehnicki propisi i
standardi za projektovanje i montazu se pozivaju na ove standarde.
Kod nas se primanjuje
SRPS EN 54 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - više delova standardi za opremu
SRPS CEN/TS 54-14 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 14: Smernice za
planiranje, projektovanje, ugradnju, tehnički prijem i odžavanje.
Osim standarda koji nisu obavezujući obavezna je primena
PTN za stabilne instalacije za dojavu požara
9.6.3. PODRUCJA NADZORA, POZARNE ZONE I LINIJE

U postupku definisanja signalnog sistema objekta, jedan od prvih zadataka je da se odredi da li je
signalni sistem potreban, da li se njime pokriva ceo objekat ill samo njegovi pojedini delovi - prostorije.
U torn smislu imamo potpuni ili parcijalni nadzor. Ovo odredivanje ce se vrsiti prema pozarnam riziku,
odnosno proceni pozarne opasnosti u objektu ili njegovim delovima. U principu, ne preporucuju se,
delimicni - parcijali nadzori, vec samo potpuni. Prema preporukama tehnickih propisa i proizvodaca. U
podrucja signalnog pozarnog nadzora treba obuhvatiti sledede prostore - podrucja u objektima:
-otvore za liftove i transportne uredaje u kojima postoji zapaljiv materijal
-kanale i sahtove za kablove
-klima uredaje i njihove kanale

-kanale i kontejnere za material i otpatke
-komore i ugradnje svake vrste
-prostore izmedu duplih plafona i podova, ukoliko u njima postji zapaljiv materijal.
- delove prostorija koji su ispu-njeni policama - regalima ili uredajima, a udaljeni su od plafona manje
od 0,3 m
-pokrivene rampe
-prostore ispod galerija
Navodenje svih prostora raznih objekata nije moguce, kao ni prostora gde nije obavezno postavljati
signalizaciju.
Pored potpunog i delimickog nadzora moze postojati selektivni i pojedinacni nadzor. Pod selektivnim
nadzorom podrazumevali bi slucaj da se, u nekoj prostoriji, postavi druga vrsta javljaca,ili dve vrste
dok bi se, kod pojedinacnog, nadzor vrsio samo nad jednom masinom ili uredajem (kao objekt
zastita).
Podrucje nadzora se deli na signalne - dojavne zone. Osnovni cilj podele na zone da se moze
brzo i jasno utvrditi lokacija izbijanja pozara. Signalne zone mogu biti samo na jednom
spratu. Od ovog pravila mogu se izuzeti stepenista zgrada, otvori za liftove i svetla odnosno
gradevine u obliku tornja, a prema prilikama, to mogu biti sopstvene, zajednicke zone. U
jednu zajednicku zonu mogu biti obuhvacene prostorije:
3
- ako broj susednih prostorija ne prelazi pet, a njihova ukupna povrsina ne prelazi 400 m , ili
-ako broj susednih prostorija ne prelazi deset, odnosno ukupna povrsina ne prelazi 1000
2
m ,imaju lako uocljive prilaze i u blizini smestene opticke paralelne indikatore, koji tacno
oznacavaju odgovarajucu prostoriju, u slucaju pozara.
2
-jedna signalna zona ne sme biti veca od 1600 [m ].
-javljaci pozara, postavljeni u prostorima duplih plafona i podova, kanala I sahtova za liftove
klima uredaje, kablove i ventilaciju, moraju biti posebne signalne zone.
Javljaci pozara jedne signalne zone se spajaju u jednu liniju dojave pozara. Na javljacu ili u
njegovoj neposrednoj blizini treba da bude oznaceno kojoj liniji dojave - zone pripada.
U jednoj liniji (prema priznatom propisu) maksimalno moze biti povezano 30 automatskih
javljaca. Rucni (neautomatski) javljaci pozara moraju imati posebne linije. Jedna linija ne
sme imati vise od 10 rucnih javljaca.
Sve ov se odnosi i na zone kod adresibilnih sistema, s tima da je zona formirana softverski. S
druge strane kod adresibilnih sistema javljač u alarmu je pojedinačno identifikovan, tako da
podela na zone donekle gubi smisao.
9.6..4. JAVLJACI POZARA

9.6.4.1. IZBOR I RASPORED VRSTE AUTOMATSKIH JAVLJACA
Za izbor vrste javljaca postoje tri osnovna kriterijuma: priroda pozara, pozarni rizik i visina prostorije/
Pored ova tri postoje dopunski kriterijumi kao sto su: eksplozivna sredina, moguc uticaj dima, prasine i
potresa koji mogu izazvati lazni alarm, zatim strujanje vazduha, vlaznost sredine,itd. . U torn smislu
kriteriujumi, koje smo uslovno nazvali dopunskim, imaju isti znacaj kao i osnovna tri.
a. Priroda pozara i njegov razvoj daju pratece karakteristicne manifestacije kao sto su: dim,
temperatura, svetlost i zracenje. Karakterisitka pratecih pojava pozara bice presudna za izbor
vrste javljaca.
Dimni javljaci se postavljaju u zone gde se moze ocekivati tinjajuci pozar sa dosta dima, kao
sto su pozari kablova i pozari sa slabim dovodom kiseonika.To su pozari sa sporim razvojem.
Ako se predvida pozar sa brzim razvojem (brz porast temperture, pojava plamena i dima) onda
se mogu upotrebiti temperaturni, opticki i dimni javljaci. Preovladajuca indikacija bice
merodavna, ali se mogu, kombinovano, postaviti razliciti javljaci.
b.Visina prostorije utice na vreme reakcije javljaca na neku od navedenih pratecih pojava pozara. Sa
porastom visine prostorije odnosno polozaja javljaca u odnosu na pozar, povecava se kasnjenje u
aktiviranju.
c. Ostali uslovi koji uticu na izbor javljaca su:

Temperature prostora gde se postavljaju javljaci, ogranicavaju njihovu primenu. Tako se dimni
javljaci i javljaci plamena mogu primeniti do temperature od 50°C, a dimni i plameni, kombinovani
sa termomaksimalnim i termodiferencijalnim, 20 -20°C. Primena ispod -20°C je dozvoljena ukoliko se
na javljacu nece pojaviti led ili ako su javljaci atestirani za nize temperature. Temperaturni javljaci se
podesavaju za registraciju temperatura od 10°C do 35°C iznad radne temperature sredine,a ispod 0°C
postavljaju se samo termomaksimalni javljaci. U prostorima gde dugotrajno postoji visoka
temperatura ili jakb temperaturno kolebanje, izbegavaju se termodiferencijalni javljaci.
Zavisnost vrste javljaca od visine prostorije prema VdS propisu

Tabela 12
Napomena: Pod termojavljacima podrazumevamo termodiferencijalne i termomaksimalne javljace

Dim, prasina i aerosoli mogu, kod dimnih javaljaca, dati lazni pozarni alarm. U torn slucaju ovi javaljaci
bi se mogli postaviti ukoliko imaju specijalan filter ili bi se na drugi nacin mogao spreciti ulaz u
komoru. Zatim, ukoliko u takvom prostoru, postoji stalno prisustvo ljudi, a da se takvi javljaci cesce
ciste. Javljaci bi se mogli iskljuciti za vreme rada, a u prostoru postaviti rucni javaljac.
U visokim prostorijama koncentracija prasine jako opada sa visinom, a u niskim prostorijama gde bi
mogao, usled strujanja vazduha, nastati vrtlog prasine, treba postaviti zastitne limove. Za temperaturne
javljace, osim ekstremnih slucajeva (na pr. mokra prasina*), nema ogranicenja.
Vibracije i potresi nemaju uticaja na rad javljaca,ukoliko su postavljeni na zidove ili plafone, pa time
nemaju ni ogranicenja. Ako se javljac treba da montira na masinu ili uredaj koji jako vibrira, treba
javljac odvojiti tako sto bi on bio obesen, ili na neki drugi nacin postavljen.
Opticka zracenja od sunca ili svetlosnih izvora, direktno ili indirektno (napr. kao refleksija preko
ogledala ili povrsine tecnosti i si.) mogu izazvati, kod javljaca plamena, lazni alarm. Za dimne i
temperaturne javljace nema ogranicenja, zbog optickog zracenja. Ako postoje opisane smetnje, onda bi
se javljaci plamena mogli samo uslovno postaviti.
Kretanje - strujanje vazduha ogranicava postavljanje dimnih javljaca, ukoliko bi brzina strujanja bila
veca od 5[m/s], a za temperaturne i javljace plamena nema ogranicenja.
Vlaznost vazduha ne ogranicava primenu javljaca pozara, ali jaka kondenzacija pare, moze izazvati lazni
alarm. Prskana voda ne sme dopreti do javljaca. U torn smislu vodena para i gasovi, svojim direktnim
dejstvom, mogu takode izazvati lazni alarm. U cilju sprecavanja laznog alarma mogu se postaviti
zastitne pregrade. U principu prisutnost razlicitih gasova u prostoru nece uticati na funkcionalnost
javljaca, jer oni, za razliku od dima, ne sadrze materijalne lestice.
Korozija ako je jaka i trajna, moze napadati pojedine metalne delove javljaca, mada su javljaci, u
principu, otporni na uticaje kiselina, baza i si.
Radioaktivna zracenja koja poticu od reaktora i u laboratorijama za atomsku fiziku, nece uticati na rad
javljaca, ukoliko je, u tim prostorima, dozvoljen boravak ljudi.
Eksplozivne sredine moraju imati javljace pozara i centralu koji ce imati zastitu od iskricenja ili
nedozvoljenih pregrevanja, koji nastaju usled povecanog napona ili jacine struje, a u zavisnosti od
induktivnosti, kapaciteta ili ogranicenog otpora.
9.6.4.2. POVRSINE NADZORA I POLOZAJI AUTOMATSKIH JAVLJACA

9.6.4.2.1. Opste smernice
Broj, polozaj i raspored javljaca pozara u nekoj prostoriji zavise od klase ocekivanog pozara, geometrije
prostorije i dopunskih - mogucih uticaja. Pod geometrijom prostorije podrazumevamo visinu, povrsinu i
oblik plafona - krova,a pod dopunskim ven-tilaciju prostorije, estetske zahteve i sl.Tehnickim propisima (EN,
VdS, NFPA, SNIP i dr.) daju se osnove, kao iskustvene norme, za broj, polozaj i raspored javljaca. Ove
norme su date tabelarno u raznim propisima.
a. Broj javljaca pozara u jednoj prostoriji zavisi od povrsine koju zelimo da kontrolisemo -
nadziremo,odnosno od povrsine nadzora koju jedan javljac moze vrsiti. Ovaj edinicna povrsina Am, data u
[m2] zavisice od visine na koju se postavlja javljac, odnosno od njegove osetljivosti. Tehnickim propisima,
se daju granicne vrednosti maksimalnih povrsina nadzora i minimalnih medusobnih rastojanja javljaca u
zavisnosti od visine postavljanja kosine krqva razlicitih vrsta javljaca, dok detaljnije podatke za
projektovanje, montazu i odrzavanje daju proizvodaci. Pri tome se karakteristicne vrednosti javljaca moraju
nalaziti u okviru tehnicklh propisa, a odstupanja moraju imati atest nadlezne institucije. Ukoliko plafon-
krov ima vise uglova, uzima se najmanji ugao.
b.Rastojanja javljaca od plafona i krova zavise od nagiba plafona ili krova sa horizontalom i data su
tabelarno u propisima. Javljači se principijelno postavljaju ispod plafona, zbog prirode kretanja dima.
Rastojanje javljaca od plafona - krova - prema VdS propisu- tabela 14
c. Minimalno rastojanje javljaca od zida, strujanja vazuha i klima ureclaja, mora biti najmanje 0,5
[m], izuzev hodnika, kanala i slicnih prostora koji su manje sirine od 1 [m]. Minimalna, horlzontalna i
vertlkalna rastojanja od uskladistenog materljala treba da su 0,3 [m].
d. Plafon, podeljen na polja sa pregradama imace raspored javljaca pozara, u zavisnosti od velicine polja
i maksimalne povrsine nadzora javljaca pozara.
SI. 9. - Povrsina nadzora dimnih javljaca pozara Am kod ravnog plafona u zavisnosti od visine
prostorije i stepena pozarnog rizika.
Pri klasifikaciji pozarnog rizika (1-3) pridrzavati se sledecih osnovnih kriterijuma:
1. Nizak pozarni rizik

a. Ne postoji opasnost po ljude
b. Sadrzaj objekta nema vecu vrednost, odnosno mala je steta od moguceg unistenja
c. Nema posebne opasnosti od dima i korozivnih gasova.
2. Srednji pozarni rizik

a. Postoji opasnost po ljude, ali oni nisu ogranifieni u svom kretanju.
b. Sadrzaj objekta ima vrednost od 3000 DEM/m2 do ukupno 2400.000 DEM koja bl mogla biti
unistena.
c. Ako vise od 20% tezine zapaljivih materija, kao produkte sagorevanja, daje jak dim ili toksicne
gasove.
3 .Visok pozarni rizik
a. Ako je vise od 10% ljudi ograniceno u svom kretanju.
b. Ako moze doci do potpunog uni&tenja i nenadoknadivih steta opreme i dobara, velikih
vrednosti. To je slucaj sa kulturnim dobrima (muzeji, biblioteke i si.) ili skupe opreme (kompjuterski
centri, skupe masine i si.) koja se ne moze popravitl niti koristiti posle pozara.
c. Ako u objektu (pozarnoj zoni) vise od 50% tezine zapaljivih materija daje, kao
produkte sagorevanja, jak dim ili toksicne gasove.
d. Ako vise od 20% tezine zapaljivih materija, kao produkat sagorevanja, daje ja-
ko korozivne gasove.
Ako objekat, zbog svoje specificnosti, nije moguce klasiflcirati, prema datim kriterijumima,
projektant ce, prema preporuci proizvodaca, izvrsiti procenu pozarnog rizika, metodom
uporedivanja.
9.6.4.3. RUCNIJAVLJACI POZARA

Rucni javljaci pozara su dopuna automatskim i obavezni su u svakom signalnom sistemu. Alarmiranje
pozara preko njih obicno predstavija pozar veceg obima. Rucni javljaci pozara se postavljaju:
-Na dobro vidljivim i pristupacnim mestima
-U blizini izlaznih vrata i stepenista
-Na mestima gde postoji prisustvo ljudi
-Pored prostorije gde postoji veliki pozarni rizik
-Pored stabilnog uredaja za gasenje i signalne centrale
-Na vaznim komunikacijama gde se ukrstaju putevi i gde postoji dobar pregled
Ručni javljači ne smeju biti zaklonjeni otvaranjem vrata ili drugom preprekom.
Rucne javljace pozara nije pozeljno stavljati u istu signalnu zonu sa automatskim, jer alarm preko
rucnih javljaca predstavija visestepeno alarmiranje pozara.
9.6.5. SIGNALNA CENTRALA
9.6.5.1. OPSTI I POSEBNI ZAHTEVI

Signalna centrala treba da ispunjava sledece opste tehnicke zahteve (DIN 14675);
a. Mora postojati akusticna dojava pozara i kvara. Mora postojati mogucnost zarucno
iskljucivanje zvuka nakon ulaska signala pozara sa neke druge zone, zvucni signal se mora ponovo
aktivirati.
b. Mora postojati jedan zajednickl indikator za pozar. Mora postojati jedan zajednicki zuti ili beli
indikator za kvar (pri dojavi pomocu displeja boja se mozemo odreci).
c. Opticka dojava pozara pojedinih zona mora biti crvena, a ostala stanja zone i kvarova treba
signalizirati zutom ili belom bojom (pri dojavi pomocu displej i boja se mozemo odreci).
d. Opticka dojava pozara mora da se pojavi automatski. Gasenje signala sme biti moguce samo
nestankom uzroka dojave.
e. Opticki signal mora biti jednoznacno uocljiv sa razdaljine od 3 [m] (u pravcu zracenja).
f. Jacina zvucnog signala mora da iznosi 60 dB, na udaljenosti od 1 [m].
g. Prijem i obradu signala alarma i kvara treba omoguciti i ispitati sa test jedinicom. Test jedinica
treba da je ugradena u centralu.
h. Ukoliko jedna linija-zona ispadne (napr. zbog kratkog spoja) ostale linije treba neometano da
rade dalje.
i. Iskljucenje jednog ili vise rucnih javljaca u jednoj zoni ne sme da utice na rad ostallh javljaca
u zoni. Iskljucenje (vadenje) jednog ili vise automatskih javljaca, mora da se javlja kao KVAR.
j Svaka pojedina zona mora da ima mogucnost zasebnog iskljucenja. Iskljuceno stanje mora biti
uocljivi.
k. Ukoliko se istovremeno aktiviraju 2 javljaca jedne zone i to se mora jedno-znacno, kao alarm
dojaviti.
1. Signalna centrala treba da ima dva izvora napajanja. Ispad ma kojeg izvora napajanja treba da
se, zvucno i svetlosno, dojavi kao KVAR. Zvucni signal treba da ima mogucnost iskljucenja. Svetlosni
signal ne sme da se gasi sve dok, se kvar ne otkloni. Ukoliko su izvori napajanja izvan centrale, tada
energiju treba zasebnim vodovima od pojedinih izvora, dovesti do centrale. Inace, vodove treba
elektricno nadgledati. Smetnju bi trebalo zvu6no i svetlosno dojaviti.
m. Jedan izvor elektricne energije mora biti elektricna mreza, bez ornetanja u snabdevanju. Drugi
izvor mora biti akumulator, koji kod ispada mreze, preu-zima snabdevanje centrale elektricnom
energijom. Izvori energije moraju biti prikljuceni cvrstim VMA vezama.
n. Uredaj za napajanje mora biti tako dimenzionisan da se ispraznjeni akumulator moze
automatski napuniti maksimalno za 24 casa do 80% njegovog naziv-nog kapaciteta, Postupak punjenja
akumulatora mora biti zavrsen najkasnije za 72 casa. Nakon isteka maksimalnog vremena rada,
akumulator mora biti sposoban da napaja alarmne uredaje jos najmanje pola sasta. o. U sledecoj
tabeli data su pogonska stanja koja moraju biti signalizirana {+)
9.6.5.2. IZBOR POLOZAJA CENTRALE

Za izbor mesta postavljanja signalne centrale postoji nekoliko osnovnih zahteva. To su:
-prostorije i mesto postavljanja centrale treba odrediti prema predlogu vatrogasne sluzbe. Prostorija bi
trebalo da je u blizini glavnog ulaza.
-Pristup centrali bi trebalo da je Slobodan i da postoji dobra vidljivost.
- Prostorija bi trebalo da je zasticena od stetnih uticaja kao sto su: dim, prasina, gasovi, pare , vibracije,
suncevi zraci i si.
-Klimatski uslovi za dobar rad centrale bi trebalo da su po preporuci proizvodaca.
9.9.6. DEFINISANJE OSTALIH ELEMENATA SIGNALNOG SISTEMA

Signalni sistem, pored javljaca pozara i signalne centrale, cine niz elemenata, potrebnih za njegovo
funkcionisanje. Neki elementi, kao sto su, na primer, provodnici, alarmni uredaji (svetlosni i zvucni) i
baterije za elektricnu struju u slucaju ispadanja iz mreze, su sastavni elementi svakog signalnog sistema.
Projekat pozarne signalizacije mora precizno odrediti tehnicke karakteristike elemenata sistema. Ovo
tehicko definisanje za neke elemente, podrazumeva I potrebne proracune. To se na primer odnosi na
dimenzionisanje provodnika gde je neophodno izvrsiti proracun pada napona ili dimenzionisanje
kapaciteta baterije za snabdevanje signalnog sistema elektricnom energijom u slucaju nuzde.
Proracun preseka i odabir tipa provodnika vrši se prema uobičajenim pravilima struke. Presek se
određuje na osnovu uputstava proizvodaca o maksimalnoj dužini petlje odnosno linije. Osnovni zahtev
je da se zbog dužine linije ili petlje ne dovede u pitanje kvalitet komunikacije detekora sa centralom.
9.9.7. NAPOMENE O MONTAZI, PUSTANJU U RAD I ODRZAVANJU

Montaza signalnih pozarnih sistema vrsi se prema tehnickim propisima - stan-dardima (EN 54, DIN
14675, NFPA 71 i dr.). Ovim propisima se odreduju opsti uslovi montaze i testiranja , sa napomenim da
se signalna instalacija tretira kao instalacija slabe struje. Projekat signalnog sistema mora dati, u okviru
navedenih propisa - standarda sva potrebna uputstva za montazu, probu i odrzavanje. Ova detaljna
uputstva mogu, po potrebi, biti dopunjena uputstvom isporucioca signalnih uredaja.
Uputstva za montazu, probu i odrzavanje signalnog sistema sadrze sledece osnovne zahteve:
- Nacin montaze provodnika, sa navodenjem precnika, oznacavanja, rastojanja od provodnika jake struje
kako bi se izbegle smetnje u radu, razvodnim kutijama i ostali detalji instalacije.
- Projektom moraju biti oznaceni polozaji i nacin montaze javljaca.
-Projektom se odreduju uslovi montaze ostalih elemenata signalnog sistema.
-Po zavrsenoj montazi, isporucilac signalne opreme vrsi kontrolu ispravnosti montaze.
-Isporucilac opreme vrsi prikljucivanje javljaca, centrale i ostalih elemenata sistema.
-Isporucilac opreme vrsi probe rada i predvidena testiranja signalnog sistema.
-Isporucilac signalne opreme vrsi obuku ljudstva zaduênog za signalni sistem, daje pismena uputstva za
rad i o drzavanje i potrebne garancije.
-Za funkcionalnost signalnog sistema neophodno je imati alarmni plan za re-zim dan - noc. Ovaj plan
mora biti postavljen na svim potrebnim mestima.
- Za odrzavanje signalnog sistema preporucuje se da to vrsi isporucilac opreme. Svaki signalni sistem
mora imati knjigu odrzavanja.
9.9.8. Sistemi automatske dojave požara u ulozi aktiviranja sistema za automatsko gašenje
Sistemi za automatsko gašenje principijelno se sastoje od dojavnog dela (elektro deo sistema) i sistema
za gašenje u užem smislu reči (mašinskog dela sistema).
Kad elektro deo detektuje požar on šalje komadu na mašinski deo, gde se pokreće ispuštanje sredstva
za gašenje u štićeni prostor.
Specifičnosti ove detekcije su u tome što ne bi smelo doći do lažnog alarmiranja, jer je posledica toga
aktiviranje sistema za gašenje, što je dvostruka šteta zbog utroška sredstva za gašenje kao i zbog
eventualnog devastiranja štićenog prostora usled dejstva sredstva za gašenje (voda, pena i sl.)
Da bi se povećala pouzdanost sistema i predupredila ovakva aktiviranja sistema preduzimaju se neke od

mera:
- aktiranje sistema zahteva alarm najmanje dva detektora (kod konvencionalnog sistema u različitim
zonama)
- primenjuju se vrlo kvalitetni detektori
- primenjuje se neka od metoda detekcije, gde ne može da dođe do lažnog alarma (lako topljivi element)
- centrala se programira sa vremenom evakuacije; to je vreme u kome su se stekli svi uslovi za gašenje,
ali se gašenje ne aktivira, da bi se dalo vremena odgovornim licima da blokiraju gašenje u slučaju lažnog
alarma
- centrala ima mogućnost blokade gašenja preko tastera za blokadu gašenja koji je plave boje i nalazi se
unutar štićenog prostora
- centrala ima mogućnost ručnog aktiviranja u slučaju da detektori zakažu preko tastera za ručno
aktiviranje koji je žute boje
10 - Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para 1
10. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: funkcionalna šema delovanja;
opis instalacije; sastavni delovi instalacije; vrste javljača gasova i para; kalibrisanje javljača:
centrale za detekciju gasova i para; vrste alarma: projektovanje i izvođenje instalacije; zahtevi u
pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru - nezavisni izvor
10. STABILNE INSTALACIJE ZA DETEKCIJU EKSPLOZIVNIH GASOVA I PARA
Zapaljivi gas ili para je gas koji sa vazduhom stvara smeše koje gore ili eksplodiraju ako im se
nekim izvorom paljenja povisi temperatura do temperature paljenja;
Protiveksplozijski zaštićeni električni uređaji su svi elektrićni uređaji namenjeni za rad u

prostorijama ugroženim eksplozivnom atmosferom i zapaljivim gasovima i parama.
Ovakvi ure đaji u normalnom pogonu i u slučaju pogonskih predviđenih grešaka ne smeju biti
uzrok paljenja eksplozivne smeše, ako su ispravno montirani i korišćeni.
Eksplozivna atmosfera je smeša zapaljivih para, gasova i maglica koja posle paljenja naglo
sagoreva u obliku eksplozije dok se ne utroši raspoloživa količina zapaljive materije ili kiseonika u
smeši.
Gasovi koji se najčešće detektuju:

-metan
-butan
-vodonik
-amonijak
-aceton
-alkoholi
Donja granica eksplozivnosti je određeni procenat gasa, ili pare u vazduhu iznad kojeg atmosfera
postaje eksplozivna;
Gornja granica eksplozivnosti je odre đeni procenat gasa, odnosno pare u vazduhu pri kojoj
atmosfera postaje eksplozivna;
Vrsta za štitesu posebne mere primenjene na električne uređaje da se spreči paljenje okolne
eksplozivne atmosfere;
Ugroženi prostor, zatvoen ili otvoren, jeste prostor u kome ima ili se očekuje pojava smeša u
opasnim koncentracijama, odnosno pojava opasne atmosfere;
Izvor opasnosti je mesto koje sadrži ili iz njega izlazi smeša eksplozivnih gasova i para;
Gasovi lakši od vazduha su gasovi relativne gustine najviše 0.5 (gustina vazduha = 1 kg/m3);
Gasovi bitno teži od vazduha su gasovi gustine veće od 1,5 (gustina vazduha = 1 kg/m3)
Prag alarma je određena koncentracija eksplozivnih smeša gasova i para pri kojoj se javlja
alarmno stanje. Stabilna instalacija može imati jedan ili dva praga alarma u skladu sa
projektovanim nivoom zaštite;
Prag upozorenja (uključenje ventilacije i sl) se postavlja na 10% DGE. U nekim slučajevim se
toleriše i raspon od 5 do 20 %. Prag neodložne intervencije se postavlja obično na 40%.
Detektorska sonda (difuzna) jeste elemenat stabilne instalacije za otkrivanje prisustva

zapaljivih para i gasova u kontrolisanom prostoru; neprekidno prati odgovarajuće fizičke ili
hemijske promene kojima se otkriva prisustvo zapaljivih gasova i para u kontrolisanom
prostoru;
Detektorska sonda (usisna) jeste deo protočnog sistema stabilne instalacije za uzimanje
uzoraka vazduha iz kontrolisanog prostora radi otkrivanja prisustva zapaljivih gasova
i para;
Stabilna instalacija se sastoji od detektorskih sondi, centralnog uređaja, prenosnih vodova, izvor
napajanja i elemente za informisanje i uzbunjivanje.
Standardi i regulativni dokumenti u vezi sa detekcijom ekslpozivnih gasova su sledeći:
Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i

para,
SRPS EN50241 - Specifikacija otvora uređaja za detekciju zapaljivih ili toksičnih gasova i
para
SRPS EN50104 - Električni aparati za detekciju kiseonika
Osnov za projektovanje stabilnih instalacija je određivanje zona opasnosti
Prema domaćoj regulativi obavezno je ugrađivanje ovih instalacija u gasnim kotlarnicama

koje se izgrađuju ispod nivoa terena i u kotlarnicama koje se nalaze u objektima u kojima se
stalno ili povremeno okuplja veći broj ljudi kao što su pozorišta , bioskopi, bolnice i dečji ili
starački domovi,... Osim ovoga obavezno je ugrađivanje ovi detekcionih sistema u
kompresorskim stanicama na magistralnim i međunarodnim gasovodima.
Prema nivou tehničke zaštite, stabilne instalacije se razlikuju:

1) prema funkcijama upravljanja koje obavljaju;
prema paralelnoj signalizaciji;
prema periodu vremena u kome se obavljaju periodične provere i kompletno ispitivanje tehničke
ispravnosti ;
2) prema otpornosti na uticaje okoline;
prema zaštiti od namernih uticaja;
prema pouzdanosti pojedinih elemenata sistema;
prema broju i vrsti rezervnih izvora napajanja;
prema zonama riziènog podruèja u kojima se koriste.
Stabilna instalacija mora biti tako projektovana i izvedena da pravilnim brojem, rasporedom i
izborom mesta postavljanja detektorskih sondi omogućava pouzdano signaliziranje pojave opasnih
koncentracija eksplozivnih gasova i para u kontrolisanom prostoru, uz maksimalno moguće
obezbeđenje od lažnih alarma i u skladu sa zahtevanim nivoom zaštite.
Stabilna instalacija mora obuhvatiti sve prostorije jednog objekta u kojima postoji prekinuti
razvod gasa (ventili, nastavci itd.) i oprema koja koristi eksplozivne gasove u normalnom
procesu rada, kao i sve kanale i otvore koji ovu prostoriju povezuju sa ostalim
prostorijama (ventilacioni kanali, kablovski kanali itd.).
Stabilna instalacija mora stalno i automatski da nadzire i signalizira izostanak primarnog

izvora napajanja, smetnje na primarnim vodovima i smetnje na senzorima u detektorskim
sondama (kratak spoj i prekid).
Projektovanje stabilne instalacije mora biti u skladu sa propisom za izvođenje električne instalacije
u prostorima ugroženim od eksplozivnih smeša gasova i para.
Izbor tipa detektorske sonde, difuzione ili protočne (usisne), vrši se zavisno od stanja sredine,
vrste gasa (prema grupi gasova i temperaturnom razredu), izloženosti atmosferskim uticajima i
prisustva homogenih ugljovodonika ili organsko-metalnih jedinjenja.
Kod ispada mrežnog napona, prekida napajanja centralnog uređaja iz bilo kog razloga ili
njegovog privremenog isključivanja iz rada zbog potreba intervencija, mora se proveriti
koncentracija eksplozivnog gasa ili pare pre ponovnog uključenja centralnog uređaja (zbog
prekida rada ventilacionog sistema).
Stabilna instalacija ima jedan, dva ili više pragova alarma, ustanovljenih prema rastućoj
koncentraciji eksplozivne smeše gasova, tako da prvi prag odgovara najnižoj koncentraciji itd.
Pri tom se svakom pragu mogu pridodati određene funkcije centralnog uređaja. Pri pojavi alarma
prvog praga može se izvršiti selektivno uzbunjivanje određenih lica, kao i neka upravljačka
funkcija (uključivanje ventilacija), dok se pri pojavi alarma drugog praga uključuje opšte
uzbunjivanje i isključuje glavni dovod gasa, glavno napajanje električnom energijom itd.
Stabilna instalacija projektuje se i izvodi za zaštitu od pojave eksplozivnih koncentracija jednog

određenog ili više određenih gasova i/ili para. Na posebnoj pločici na centralnom uređaju
označava se za koji je gas, odnosno gasove instalacija podešena.
Ako se stabilna instalacija koristi za dojavu eksplozivnih gasova i para u objektima gde se
postavljaju i druge instalacije (za dojavu požara, za upravljanje automatskim gašenjem požara, za
odvođenje dima i toplote itd.), kontrolisani prostori eksplozivnih gasova i/ili para moraju se
uskladiti sa područjima dojave kod drugih instalacija.
Projektni zadatak obrazuje se na osnovu ocene ugroženosti objekta, a obuhvata i poznavanje

elemenata zaštite i traženi nivo zaštite.
Najbitniji elementi koji se moraju poznavati prilikom projektovanja stabilne instalacije su:
- veličina kontrolisanog prostora i njegov oblik;
- vrednost objekta i opreme kontrolisanog prostora;
- raspored tehnološke opreme koja može biti uzročnik isticanja eksplozivnog gasa ili
stvaranja eksplozivnih para;
- vrsta gasa;
- prirodna i prinudna ventilacija (da li postoji i kakva je);
- izloženost kontrolisanog prostora atmosferskim uticajima (visokoj toploti);
- agresivnost sredine usled hemijskih i drugih uticaja.
Detektorske sonde su delovi stabilne instalacije za dojavu pojave eksplozivne koncentracije

gasova, koji automatski mere, upoređuju ili detektuju prisustvo ili promenu koncentracije gasova i
te informacije predaju centralnom uređaju.
Prema načinu uzimanja uzoraka dele se na:
1. difuzione sonde;
2. usisne sonde.
Difuziona sonda radi na principu difuzije gasova.
Usisna sonda je deo protočnog sistema stabilne instalacije. Pomoćni sistem pored usisne
sonde sadrži kapilare i pumpu pomoću kojih se uzima uzorak vazduha iz kontrolisanog
prostora i dovodi u centralni uređaj radi stalne analize o prisustvu eksplozivnih gasova i
para.
Prema kominukaciji sa centralnim uređajem dele se na:

-sonde sa beznaponskim izlazima
-sonde sa 485 komunikacijom
-sonde sa 4-20 mA kominikacijom
Sonde se sastoje od senzora i prateće elektronike
Prema tipu senzora sonde se dele na:

-sonde sa poluprovodničkim senzorom
-sonde sa katalitičkim senzorom
-sonde sa elektrohemijskim senzorom
-sonde sa infracrvenim senzorom
Sonde sa poluprovodničkim senzorom

Princip detekcije je promena provodljivosti poluprovodnika u prisustvu gasa
Detektuju neselektivno sirok spektar gasova. Selektivnost se postiže promenom tipa materijala.
Sonde sa katalitičkim senzorom

Na platinastoj spiralnoj zici od platine sagoreva zapaljivi gas, pri cemu se zbog promene
temperature, otpornost zice menja. Ova otpornost se detektuje osetljivim uređajem za merenje
otpora
Sonde sa elektrohemijskim senzorom

Protok struje izmedju katode i anode ovisi o prisustvu gasa. Na njega znacajno utiče vlažnost,
temperatura i pritisak. Veoma osteljivi i precizni, skup za održavanje, kratkog životnog veka.
Sonde sa infracrvenim senzorom

Princip detekcije je apsorpcija infracrvene svetlosti u prisustvu gasa.
Ne mogu da detektuju sve gasove i tesko određuju koncentraciju.
Detektorske sonde smeštaju se u kontrolisani prostor gde se očekuje pojava eksplozivnih gasova i
para, te moraju biti konstruisane prema odgovarajućim domacim pravilnicima.
Kod pogonskih procesa gde je izrazito taloženje prašine ili nekih drugih produkata procesa
(lakirnica) može doći do smanjene efikasnosti (osetljivosti) sistema za dojavu eksplozivnih gasova
i para zbog začepljenja filterskih elemenata. U takvim slućajevima koriste se protočne detektorske
sonde i češće se vrše periodične kontrole funkcionisanja, kao i zamena filterskih elemenata.
Broj detektorskih sondi i mesto njihovog postavljanja zavisi od veličine kontrolisanog prostora,
oblika prostora, vrednosti objekta i opreme koju treba štititi.
Za postavljanje detektorskih sondi, zavisno od kontrolisanog gasa i drugih parametara

kontrolisanog prostora, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
-za gasove koji su lakši od vazduha detektorske sonde se postavljaju u gornji deo
kontrolisanog prostora
- za gasove koji su teži od vazduha detektorske sonde se postavljaju iznad poda na oko 0,25
m
- ako u kontrolisanom prostoru postoje jame i kanali, u kojima se mogu najpre pojaviti
gasovi teži od vazduha, detektorske sonde postavljaju se iznad poda na oko 0,25 m;
- mesto postavljanja detektorskih sondi, koje se određuje na osnovu težine kontrolisanog
gasa, mora biti brižljivo određeno u skladu sa postojećom prirodnom i prinudnom
ventilacijom
-mesta koja se, zbog prirodne ili prinudne ventilacije, nalaze u struji čistog vazduha
koji smanjuje mogućnost za detekciju stvarno prisutne koncentracije eksplozivnog gasa u
ostalom delu kontrolisanog prostora treba izbegavati
-potrebno je iznalaziti tzv. džepove, u kojima su, zbog oblika kontrolisanog prostora, uticaji
prirodne i prinudne ventilacije smanjeni;
- veoma je važno obratiti pažnju na temperaturne efekte, koji dovode do stvaranja termičke
barijere i nemogućnosti detekcija gasova lakših od vazduha u kontrolisanom prostoru
Za sledeće sonde su date preporuke za položaj detektora

-metan 30 cm od plafona
-vodonik 30 cm od plafona
-amonijak 30 cm od plafona
-propan 30 cm od poda
-butan 30 cm od poda
-benzin 30 cm od poda
Centralni uređaj mora da ima:

- indikator uzbune (crvene boje);
- indikator kontrolnog mesta (crvene boje ako je indikator uzbune zajednički);
- indikator prelaska svakog praga alarma (crvene boje); ako je u pitanju centralni uređaj
modularnog tipa te svako kontrolno mesto ima svoj modul, ovaj indikator prelaska praga može
istovremeno označavati i uzbunu i koje je kontrolno mesto u pitanju, te nije potrebno imati sva tri
indikatora;
- indikator neispravnosti kontrolnog mesta (žute ili bele boje);
- indikator uključenog stanja uređaja (zelene boje);
- mogućnost testiranja ispravnog, funkcionisanja svakog kontrolnog modula ili centralnog uređaja
ucelini;
- indikator napajanja iz rezervnog izvora napajanja (žute boje);
- mogućnost određivanja visine koncentracije eksplozivnog gasa u kontrolisanom prostoru uz
pomoć analognog ili digitalnog načina prikazivanja, pri čemu ovo prikazivanje (odnosno
instrument) može biti pridodato svakom kontrolnom modulu biti zajedničko za ceo centralni
uređaj;
- zvučni alarm kojije zajednički za sva kontrolna mesta; prelazak prvog praga praćen je
isprekidanim zvučnim alarmom, prelazak drugog praga praćenje kontinualnim zvučnim alarmom,
a kvar na detektorskoj sondi ili primarnom vodu praćenje kontinualnim zvučnim alarmom;
- neophodnu opremu za rukovanje stabilnom instalacijom (centralnim uređajem) i periodičnu
proveru funkcionisanja stabilne instalacije.
Centralni uređaj mora signalizirati sledeće kvarove:

- ispad detektorske sonde iz rada zbog oštećenja senzora (prekid ili kratak spoj),
- kvar na primarnim vodovima (prekid ili kratak spoj),
- ispad primarnog izvora napajanja.
Centralni uređaj postavlja se van kontrolisanog prostora, najčešće u prostorijama lokalnih ili
centralnih protivpožarnih službi ili u hodnicima, prolazima i drugim pogodnim prostorijama u
blizini kontrolisanih prostora ili područja, tako da omogućava brz pristup i identifikaciju mesta
pojave opasne koncentracije gasa ili pare. Ako se centralni uređaj postavlja van prostorije sa
neprekidnim dežurstvom, mora biti omogućen prenos ili čujnost alarma do mesta sa neprekidnim
dežurstvom.
Centralni uređaj može biti postavljen u kontrolisani prostor ako poseduje odgovarajuću
protiveksplozivnu zaštitu za taj prostor.
Centralni uređaj za dojavu koncentracije gasa ili pare može biti sastavni deo kombinovanog
alarmnog sistema koji obuhvata i protivpožarnu i protivprovalnu dojavu, a mogu biti kontrolisane i
neke druge opasne pojave. U tom slučaju ceo kombinovani sistem, pa i deo za dojavu gasova i
para, mora, pored zahteva propisanih ovim pravilnikom, ispunjavati uslove utvrđene
jugoslovenskim standardom.
U centralnom uređaju mogu se predvideti posebni izlazi za upravljanje tehnološkom i

elektrotehničkom opremom objekta. Ovi izlazi mogu biti kontaktni ili bezkontaktni i, u oba slučaja,
beznaponski.
Uključenje prinudne ventilacije (upravljanje ventilacijom i klima-uređajima) vrši se kod prelaska

prvog praga alarma, dok se isključenje dovoda gasa i energetskog napajanja vrši kod prelaska
drugog praga alarma. Uključenje uređaja za odvođenje dima i toplote zavisi i od drugih faktora,
kao što su: vrsta objekta, vrsta opreme i materijala koji se nalaze u kontrolisanom prostoru,
postojeće instalacije za dojavu i/ili automatsko gašenje požara itd. što se bliže definiše propisom o
tehničkim normativima za instalacije za odvođenje dima i toplote.
Prilikom ponovnog uključenja energetskog napajanja objekta mora se obezbediti dovoljno dug
vremenski interval u kome bi se izvršila provera koncentracije eksplozivnog gasa ili pare.
Kablovska instalacija
Stabilna instalacija za detekciju eksplozivnog gasa ili pare mora biti povezana vlastitom mrežom
kablova ili provodnika.
Kablovi moraju biti izvedeni sa mehaničkom zaštitom koja odgovara zahtevima kontrolisanog
prostora.
Presek kabla mora biti odabran tako da odgovara potrošnji električne energije upotrebljenih
uređaja i zahtevima u pogledu maksimalno dozvoljenog električnog otpora linije.
Presek provodnika u kablu ne sme biti manji od 1,5 mm2
Pri upotrebi višežilnih kablova mora se ostavljati rezerva od 10% u broju provodnika i stezaljki
(spojnica) na priključenim mestima kabla.
Primarni vodovi (vodovi koji povezuju detektorske sonde sa centralnim uređajem) ne smeju se
voditi zajedno sa drugim vodovima u jednoj cevi ili kablu. Primarni vodovi ne smeju se voditi ni
kroz zajedničke kanale, vertikale paralelno vodovima sa strujnim kolima napona višeg od 50V, a
posebno strujnim kolima energetskog napajanja.
Razvodne kutije i ormani moraju biti označeni žutom bojom.

Broj spojeva u strujnim kolima treba svoditi na minimum i pri tom obezbeđivati maksimalno
sigurne spojeve uz poštovanje pravila struke.
Izvođenje električne instalacije, kao i opreme koja se ugrađuje, mora odgovarati uslovima u
prostoru u kome će se koristiti (vodonepropusno izvođenje, izvođenje za tropske uslove itd. i
obavezno ,,S" izvedba za odgovarajuću grupu gasova).
Specifična otpornost izolacije između provodnika i zemlje mora iznositi najmanje 500 kQm.
Za merenje otpornosti izolacije koriste se instrumenti sa naponom ispod 50 V, osim ako su svi
delovi stabilne instalacije odvojeni od kablova i provodnika.
Napajanje energijom centralnog ure đaja vrši se prema jugoslovenskom standardu JUS N.S6.061.
Napajanje elektri čnom energijom iz mreže mora biti takvo da omogućava trajan pogon stabilne
instalacije za detekciju eksplozivnog gasa ili para. Ako ova instalacija ima svoju akumulatorsku
bateriju kao rezervni izvor napajanja, napajanje iz električne mreže mora omogućiti punjenje
akumulatorske baterije sopstvenim punjačem.
Za dovod energije mora biti upotrebljeno posebno strujno kolo od razvodnog ormana, sa posebno
označenim osiguračem.
Isključenjem pogonskih uređaja mora biti isključeno i strujno kolo za napajanje centralnog uređaja.
Akumulatorske baterije sa mokrim ćelijama moraju se postaviti u suve prostorije koje su

zaštićene od zaleđivanja i koje se dobro provetravaju.
Akumulatorske baterije moraju se postavljati tako da budu zaštićene od spoljnih uticaja i
oštećenja, a daje pri tom omogućen pristup radi održavanja.
Dimenzionisanje uređaja za punjenje akumulatorskih baterija, kao i njihov kapacitet mora biti u
skladu sa traženim nivoom tehničke zaštite.
Alarmno stanje mora se signalizirati svetlosno i zvučno na centralnom uređaju i svim paralelnim
signalnim tablama, a zvučno - u lokalnom kontrolnom centru, i to ako je centralni uređaj smešten u
blizini lokalnog centra. Signalizacija alarmnog stanja mora biti takva da omogućava brzo
otkrivanje mesta pojave opasne koncentracije eksplozivnih gasova.
Optička signalizacija alarma se automatski isključuje po smanjenju koncentracije gasa ispod donje
granice eksplozivnosti ili nakon otklanjanja smetnje, dok ručno isključenje svetlosne signalizacije
nije dozvoljeno.
Dopušta se mogućnost isključenja zvučnog signala uzbune pri pojavi alarma na centralnom uređaju
i kod paralelne signalizacije ako se prenose sve optičke signalizacije iz centralnog uređaja.
Ako kod paralelne signalizacije postoji samo zbirna informacija alarma za jedan kontrolisan
prostor ili područje sa više kontrolisanih prostora, ne dozvoljava se isključivanje zvučnog alarma
na paralelnoj signalizaciji.
Osim optičke i zvučne signalizacije trenutno postojećeg alarmnog stanja, svako kontrolno mesto
mora imati i optičku signalizaciju memorisanog alarmnog stanja na centralnom uređaju koje se
prethodno dogodilo. Pri dostizanju prvog praga alarma ova informacija se zadržava pomoću
svetlosne signalizacije sve do poništenja. Sva memorisana stanja uredno se evidentiraju u
kontrlonoj knjizi. Memorisano stanje ne može se poništiti sve dok postoji alarmno stanje.
Elementi za uzbunjivanje (spoljne sirene, zvona, lampe) i prenosni sistemi daljinske signalizacije
moraju biti stalno u ispravnom stanju i zaštićeni od oštećenja i blokiranja.
Elementi centralnog uređaja (indikatori, tasteri, prekidači, instrumenti, osigurači itd.), elementi
paralelne signalizacije i kontrolni moduli moraju biti vidno i trajno označeni. Kontrolno mesto
mora imati posebnu oznaku (natpis) za označavanje mesta, odnosno prostorije u kojoj se nalazi
odgovarajuća detektorska sonda.
Elementi za uzbunjivanje pri pojavi eksplozivnog gasa ili pare moraju se razlikovati od elemenata
za ostala uzbunjivanja po boji i oznaci.
Elementi za uzbunjivanje moraju bili žute boje i obeleženi pločicama s natpisom ,,eksplozivni
gasovi". Elementi za uzbunjivanje koji se postavljaju u kontrolisane prostore moraju biti izvedeni
za rad u eksplozivnoj sredini.
Razvodne kutije i ormani kablovske instalacije moraju biti označeni žutom bojom.
Nije dozvoljeno postavljanje centralnog ure đaja u prostorije koje su stalno zaključane (prostorije
za smeštaj neke druge opreme, glavnih razvodnih tabli, trafostanice i sl.).
Sve mere preduzete za redovno održavanje stabilne instalacije u toku radnog veka jedne instalacije
moraju se upisati u kontrolnu knjigu.
Prilikom periodi čne provere treba obavezno ispitati sledeće:

reagovanje svake detektorske sonde, elemente za uzbunjivanje, prenos informacija na mesto
sa stalnim dežurstvom, funkcije upravljanja koje obavlja centralni uređaj, (uključenje ventilatora,
isključenje energetskog napajanja), akumulatorske baterije.
Detaljnije elemente periodične provere, kao i način provere određuje proizvođač opreme u
tehničkom uputstvu.
Provera funkcionisanja instalacije obavlja se u periodu do dve godine, a vanredna funkcionalna

ispitivanja u slučaju da izvršene periodične ili vanredne provere pokažu znakove poremećaja
pogonske spremnosti ili nepravilnog funkcionisanja, kao i pri promeni tehnologije, odnosno
promeni kontrolisanog prostora.
Zakon nalaže kontrolne preglede u preiodima od 6 meseci.
Remont (obnavljanje) stabilne instalacije obavlja se neodložno već pri prvoj pojavi odstupanja u
radu i pri neispravnosti kao posledici starenja.
Zbog nepažljivog rukovanja gasnom instalacijom ili materijama čija su isparenja eksplozivna,
pojava alarma ne može se smatrati lažnom uzbunom. Ovako nastale eksplozivne koncentracije
gasova isto su toliko opasne kao i one koje nastaju zbog kvara na instalacijama ili nekog drugog
uzroka.
Potrebna svojstva stabilne instalacije obezbe đuju se projektovanjem, izradom odgovarajuće

opreme i njenom odgovarajućom upotrebom.
Za ovu opremu obavezan je period probnog rada kod proizvođača u trajanju od najmanje sedam
dana radi stabilizacije senzorskih elemenata i prevazilaženja perioda početnih otkaza.
Svaka nova ili rekonstruisana stabilna instalacija mora biti posle montaže podvrgnuta kompletnom
funkcionalnom ispitivanju i podešavanju od strane izvođača radova.
Prilikom izvođenja funkcionalne kontrole na centralnom uređaju mora se kontrolisati rad:

indikatora alarma (svih postoje ćih pragova i memorija); indikatora kvarova;
rezervnog napajanja.
Po izvršenom funkcionalnom ispitivanju sačinjava se poseban zapisnik o izvršenom ispitivanju

koji postaje sastavni deo dokumentacije.
Tehničko uputstvo za stabilne instalacije mora sadržavati sledeće podatke:

- opis uređaja;
- funkcionisanje uređaja;
- rukovanje uređajem;
- način održavanja;
- tabelu kvarova;
- karton tehničkog pregleda.
Kontrolna knjiga za stabilne instalacije za eksplozivne gasove i pare sadrži:

- datum izvršenog pregleda;
- naziv preduzeća, odnosno drugog pravnog lica koje je obavilo radove;
- overu stručnog lica koje je obavilo radove;
- overu korisnika stabilne instalacije da su radovi izvršeni;
- podatke o izvršenim pregledima;
- podatke o ispitivanju smetnji;
- podatke o popravkama.
11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 1
11. Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote: funkcionalna šema delovanja; opis instalacije;
sastavni delovi instalacije; vrste dimnih klapni; centrale sistema za odimljavanje; vrste alarma; projektovanje
i izvođenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru -
nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zaštite od požara;
ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodična ispitivanja stabilne instalacije; pravna
lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije.
VENTILACIJA U FUNKCIJI ZAŠTITE OD POŽARA I EKSPLOZIJA
Osnovne karakteristike ventilacije
Ventilacija (provetravanje), generalno se može podeliti na:

- Prirodnu
- Prinudnu (veštačku)
Pod prirodnim provetravanjem podrazumeva se izmena vazduha koja se javlja kao posledica prirodnih
osobina vazduha pri temperaturnim razlikama. Proračun i merenje ovakve izmene vazduha teško je izvoditi.
Uslov za ovakvu izmenu vazduha je razlika pritiska između unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha, koji s jedne
strane izaziva temperaturna razlika, a s druge pojave vetra. Ako je unutrašnja temperatura viša od spoljašnje,
kao što je to zimi u zagrejanim prostorijama, usled različilih gustina toplog i hladnog vazduha prtisak na
spoIjašnjem zidu se raspoređuje prema slici 1, odnosno u gonjem delu prostorije vlada mali natpritisak, a u
donjem delu mali potpritisak u odnosu na spoljni vazduh.
Usled toga hladan vazduh ulazi spolja na donje otvore, meša se sa postojećim toplim vazduhom i kroz gornje
otvore izlazi napolje. Leti kada je napolju toplije nego u prostoriji pravac kretanja je obrnut, odnosno vazduh
ulazi kroz gornje otvore, meša se sa postojećim vazduhom u prostoriji i kroz donje otvore izlazi napolje. Da
bi prirodno provetravanje bilo efikasno mora visina prostorije biti ista ili veća od širine. Ako ovaj uslov nije
zadovoIjen postavlja se ventilacioni kanal koji vodi iznad krova (slika 2). Na ovaj se način otvor za
izjednačenje pomera nagore tako da je, u celoj prostoriji potpritisak (dejstvo dimnjaka).
Pod pojmom prinudna (veštačka) ventilacija podrazumeva se da se za provetravanje prostora

upotrebljavaju ventilatori.
Ovaj način kontrole dima i toksičnjh produkata sagorevanja može se vršiti na tri načina:
1. izvlačenje dima i tokšicnih produkata; sagorevanja iz prostorija i puteva za evakuaciju,
2. uduvavanjem svežeg vazduha u prostorije i puteve za evakuaciju (presurizacija)
3. kombinacija mehaničkog izvlačenja i uduvavanja (dejonizacija).
Primena ventilacije u tehnološkim procesima
A. Svi dole navedeni pravilnici postavljaju zahteve za ventilaciju ugroženog prostora u cilju
sprečavanja stvaranja eksplozivne koncentracije para zapaljivih tečnosti ili zapaljivih gasova sa
vazduhom.
Zakon o zaštiti od požara propisuje da tehnološki procesi u kojma se koriste ili proizvode zapaljive tečnosti i
gasovi ili eksplozivne materije moraju biti organizovani na takav način da zavisno od prirode i uslova
proizvodnje, opasnost od požara bude otklonjena.
Za najopasnije tehnološke procese (proizvodnja acetilena, eksploziva i baruta, korišćenje zapaljivih tečnosti i
gasova, farbare i akumulatorske stanice) urađeni su tehnički propisi koji određuju lokaciju takvih objekata,
izgradnju objekta, kao i način izvođenja elektro i mašinskih instalacija (grejanje i ventilacija).
1. Pravilnik o zaštiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisanju eksplozivima i barutima
(„Službeni list SFRJ " br. 55/69) propisuje da provetravanja, opasnih objekata (opasan objekat je objekat u
kome se vrši proizvodnja, dorada, prerada, laboracija. delaboracija, ispitivanje, uništavanje i čuvanje opasnih
materija) može biti prirodno ili veštačko. Ako je provetravanje prirodno, svi kanali za ventilaciju moraju biti
izvedeni tako da se spreči njihovo zagađivanje ili skupljanje ma kakavog materijla u njima, kao i direktno
prodiranje kroz njih u objekat kiše, stranih tela i sl.
Ako se provetravanje opasnih objekata vrši putem ventilacionih uređaja, konstrukcija tih uređaja mora biti
izvedena prema propisima u pogledu uslova koji vladaju u prostoriji koja se provetrava. Ulazni i izlazni
otvori uređaja za provetravanje moraju se zaštiti metalnom mrežom. Puštanje u rad ventilatora mora biti
moguć i van opasnog objekta odnosno prostorije.Ako iz tehnoloških: razloga nije moguća hermetizacija
procesa pri kojima nastaju prašina, gasovi i dim, toksični, eksplozivni ili opasni u pogledu paljenja,
zagađenje vazduha u radnoj prostoriji mora da se svede na dozvoljene granice hvatanjem istih na mestu
stvaranja i njihovim uklapanjem van prostorije ventilacionim uređa-jima čija konstrukcija odgovara
propisima koji važe za konkretne uslove.
Izuzetak iz napred navedenog je za objekte za proizvodnju crnog baruta i za objekte u kojima se vrši
homogenizacija privrednih eksploziva (kolodrobi) u kojima mora biti prirodno provetravanje.
2. Pravilnik o zaštiti na radu o tehničkim merama za razvijače acetilena i acetilenske stanice

(„Službeni list SFRJ" br. 6/67) zahteva da se provetravanje prostorije u kojoj je smešten nepokretni razvijač
acetilena i njegovi pomoćni uređaji vrši po pravilu prirodnom ventilacijom (ventilaconi kanali, laterne,
reflektori i dr.): Izlazni otvor ventiladje treba da se nalazi na najvišem mestu prostorije gde postoji mogućnost
prikupljanja eksplozivnih smeša acetilena i vazduha.
Preseci ulaznog i izlaznog otvora ventilacije moraju biti iste veličine i morajii obezbeđivati najmanje
četvorostruku izmenu vazduha u toku jednog časa. Izlazni otvor kanala ili cevi ventilacije mora biti izveden
na visinu najmanje za 1 metar veću od visine temena krova ili zida zgrade na koju se naslanja prostorija sa
razvijačem.
Pri primenjivanju veštlačke ventilacije treba, po pravilu, koristiti sistem prinudnog dovođenja svežeg
važduha, smešten izvan prostorije.
3. Pravilnik o smeštaju i držanju ulja za loženje („Službeni list SFRJ", br. 45/67) traži da prostorije za
smeštaj ulja za domaćinstvo u podrumima i prizemljima stambenih zgrada imaju otvore za provetravanje,
zaštićene metalnom mrežom izrađenom od nerđajuće žice sa 33 okca na cm 2. Ako se skladišni rezervoari za
skladištenje | ulja za loženje nalaze u objektima posebno izrađenim jza tu svrhu nad zemljom, spuštenim u
zemlju ili pod zemlju, prostor u kome su smešteni rezervoari mora imati odgovarajuće provetravanje.
4. Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih

tečnpsti (,,Službeni list SERJ" br. 20/71) nalaže da građevinski objekat za uskladištavanje posuda sa
zapaljivim tečnostima čija je tačka zapaljivosti ispod 100°C ima efikasnu prirodnu ventilaciju odnosno,
izuzetno, veštačku venlilaciju u ,,Ex" izradi, s tim da uključivanje takvog ventilacionog sistema mora biti van
prostorije za uskladištavanje. Ovaj us|ov se odnosi i na garaže i radionice koje koriste zapaljive tečnosti, kao i
na trgovačke radnje i robne kuće koje se bave prometom zapaljivih tečnosti. Izuzetno se hermetički zatvorene
posude zapremine do 20 litara mogu u pogonima i radionicama uskladištavati u posebno za to izgrađenim
metalnim ormarićima, s tim da ukupna količina zapaljivih tečnosti u tim posudama ne sme biti veća od 200
litara, a metalni ormarić mora imati ventilaciju sa izlazom van prostora u kome se nalazi.Građevinski objekat
u kome se nalaze pumpe i dru-ga oprema za pretakanje zapaljivih tečnosti mora imati ventilacione otvore
izvedene pri podu i tavanici prostori-je koji onemogućavaju stvaranje eksplozivne i zapaljive smeše.
5. Pravilnik o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladištavanju i

pretakanju goriva („Službeni list SFRJ" br. 27/71) zahteva da posebna prostorija u objektu za smeštaj
zaposlenog osobIja na benzinskoj stanici u kojoj se drže zapaljive tečnosti ima prirodnu ili veštačku
ventilaciju.
6. Pravilnik o izgradnji postrojenja za tečni naftni gas i o uskladištavanju i pretakanju tečnog

naftnog gasa („Službeni list SFRJ" br. 24/71) propisuje da prostorija za punjenje boca i prenosnih
rezervoara ima ventilacio-ne otvore pri podu izvedene tako da omogućavaju gra-vitaciono izlaženje gasa van
objekta. Površina ovih otvora ne sme biti manja od 10% tlocrtne površine poda prostorije, od čega površina
otvora koja se ne može zatvoriti ne sme biti manja od 2 m2. Isti uslov je i za prostoriju u kojoj se nalaze
pumpe i kompresori za pre-takanje gasa. Međutim, kada se sistem sa bocama na-lazi u slobodno stojećem
objektu ili u objektu prislonje-nom uz zid nekog drugog objekta ventilacija mora biti izvedena u nivou poda i
tavanice prostorije, a po mogu-ćnosti na dva suprotna zida. Zbir površina ventilacionih otvora mora iznositi
10% tlocrtne površine. Ako je troši-lo sistema sa bocama smešteno u podrumskoj prostori-ji, prostorija mora
imati odgovarajuću ventilaciju. Veliči-na ventilacionih otvora u građevinskom objektu u kome je smešten
isparivač za gas ne sme biti manja od 10% tlocrtne površine poda prpstorije, od čega najmanje otvor pri podu
koji se ne može zatvoriti ne sme iznositi manje od 1 m2.
7. Pravilnik o tehničkim uslovima i normativima za bezbedan transport tečnih i gasovitih

ugljovodonika magistralnim naftovodima i gasovodima i naftovodima i gasovodima za međunarodni
transport (,,SI. list SFRJ" br. 26/85) zahteva da prostorije u objektima stanica (merne, regulacione i
mernpregulacione) u kojima su ugrađen gasne instalacije moraju imati gornje i donje otvore za prirodno
provetravanje. U spoljnim zidovima kompresprskih stanica na gasovodima moraju se nalaziti gornji i donji
otvori za prirodno provetravanje. Površina gornjih otvora mora iznoslti 1% od površine poda i moraju biti
postavljeni na najvišoj tački prostorije.
Donji otvori moraju biti postavljeni na visini od 15 cm iznad poda stanice a njihova ukupna površina mora
iznositi najmanje 80% od ukupne površine gornjih otvora Isto ovo važi i za pumpne stanice za naftu i
produkte nafte, s tim da ukupna površina donjih otvora mora iznositi najmanje 1% od površine poda
prostonje, a ukupna površina gornjih otvora ne sme biti manja od 80% od ukupne površine donjih otvora.
8. Pravilnik o tehničkim normativima za projektovanje,građenje, pogon i održavanje gasnih

kotlarnica (,,SI list SFRJ" br 10/90) traži da se prostor kotlarnice provetrava tako da se osigura potrebna
količina vazduha za i sagorevanje i održavanje standardnih radnih uslova. Provetravanje mora biti
prvenstveno prirodno, a ako to nije moguće moraju se stvoriti tehnički uslovi za prinudnu ventilaciju.
Kotlarnice sa automatskim gononicima moraju imati isključivo prirodnu ventilaciju. Prirodnom ventilacijom
prostora kotlarnice mora se osigurati poprečno ispiranje prostora kotlarmce. Vazduh za ventilaciju mora
ulaziti nisko u kotlarmcu, ali ne niže od 30 cm iznad poda i ne više od 0,3 ukupne unutrašnje visine
kotlarnice. Odvodni otvori moraju biti na što većoj visini, direktno na suprotnom zidu u odnosu na dovodne
otvore.
Prinudna ventilacija kotlarnica izvodi se ugradnjom odsisnog ventilatora, a dovod vazduha je prirodan - bez
ventilatora Potprtisak u kotlarnici ne sme preći vrednost od 0,2 mbar.
9. Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje u kojima se nanose i suše premazna sredstva (,,SI
listj SFRJ" br 57/85) propisuje da prostor ili prostorija lakirnice mora imati sistem za prinudno odsisavanje
vazduha, izveden u kombinaciji lokalne i opšte ventilacije.
Lokalna ventilacija postavlja se na sva mesta na kojima je moguće izdvajanje para rastvarača. Opštom
ventilacijom provetrava se ceo prostor ili prostorija lakirnice.
10. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozija (,,SI list SFRJ" br
24/87) zahteva da se skladišta u kojima postoji opasnost od stvaranja eksplozivmh smeša moraju prirodno
provetravati, a gde to nije dozvoljeno mora se obezbediti i vestačko provetravanje Površina otvora za
prirodno provetravanje ili veštačko provetravanje skladišne prostorije mora biti tolika da se ne sme dostići
vrednost od 10% donje granice eksplozivnosti bilo koje prisutne zapaljive komponente.
B.Pravilnici koji postavljaju uslove za ventilaciju u cilju odovđenja dima
Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara (,,SI list SFRJ" br. 7/84)
postavlja uslove za ventilaciju u cilju odovđenja dima iz stepenišnog prostora ili u cilju sprečavanja prodora
dima u unutrašnje sigurnosno stepenište
Stepenišni prostor mora imati otvore za prirodno provetravanje, koji se otvaraju iz prizemlja ili sa odmorišta
na stepenicama Ukupna površina otvora za prirodno provetravanje mora biti najmanje 5% površine
honzontalnog proseka stepenišnog šahta kome pripadaju, ali ne manje od 0,5 m2
Unutrašnja sigurnosna stepeništa za objekte više od 40 m moraju biti odvojena od unutrašnjih komunikacija
objekta tampon-zonom koja se provetrava prirodnim ili veštačkim putem sa 20 izmena vazduha na čas.
Iz napred izloženog vidi se da svi propisi osim Pravilnika o tehničkim normativima za uređaje u kojima
se nanose i suše premazna sredstva daju prednost prirodnom u odnosu na veštačko provetravanje. Ovo je u
većem broju slučajeva potpuno neopravdano Tako na primer, kotlarnice sa automatskim gorionicima moraju
imati isključivo prirodnu ventilaciju. Ovde se ispustilo iz vida da su svi savremeni gononici opremljeni
samostalno delujućim uređajima za paljenje, nadziranje plamena, upravljanje i regulaciju odnosno spadaju u
klasuautomatskih gasnih gorionika. S druge strane, u 90% ,slučajeva radi se o rekonstrukciji postojećih
kotlarnica na tečno gorivo pa je često nemoguće obezbediti poprečno ispiranje prostora kotlarnice jer to
podrazumeva da su dovodni i odvodni otvori na suprotnim zidovima kotlarmce.
Prema pravilniku o tehničkim normativima za uređaje za automatsko zatvaranje vrata iii klapni
otpornih prema požaru (Sl.list SFRJ br, 35/80), čl. 25, celokupan uređaj za aktiviranje i automatsko
zatvaranje vrata ili klapni mora se u upotrebi kontrolisati najmanje jedanput u dva meseca.
SRPS EN 1366-8:2011
Ispitivanja otpornosti na požar sistema za ventilaciju - Deo 8: Kanali za odimljavanje
Ovaj standard utvrđuje metode određivanja otpornosti na požar kanala za odimljavanje. Primenjuje se samo
na kanale koji prolaze kroz drugi požarni sektor iz koga treba da se vrši odimljavanje u slučaju požara.
Ispitivanje se odnosi na izlaganje požaru pune pokrivenosti. Ova metoda se primenjuje samo na požarne
kanale koji su prošli ispitivanje pu skladu sa EN 1366-1. Ispitivanje je koncipirano tako da obuhvati
vertikalne i horizontalne kanale. Međutim, ako sistem u praksi ima samo primenu u vertikalnoj orijentaciji,
onda je neophodno da se i ispita u vertikalnoj orijentaciji. Ova metoda ispitivanja je pogodna za kanale
napravljene od negorivih materijala. Standard je primenjiv samo na kanale sa četirima stranama.
SRPS EN 1366-9:2011
Ispitivanja otpornosti na požar sistema za ventilaciju - Deo 9: Zasebno pregrađeni kanali za odimljavanje
Ovaj standard utvrđuje metodu određivanja otpornosti na požar kanala za odimljavanje koji se koriste za
jedan požarni sektor. Kod ovih primena, sistem za odimljavanje je namenjen da radi samo do flešovera
(obično 600 °C). Metoda se primenjuje za kanale koji su izrađeni od negorivog materijala. Standard se
primenjuje na kanale koji imaju četiri strane ili su okruglog preseka. Ova metoda se primenjuje samo na
horizontalne kanale u jednom požarnom sektoru. Metoda opisana u ovom standardu je složena i zahteva
osetljive instrumente. Zbog toga se ne preporučuje oprema za višestruku namenu.
SRPS EN 13501-3:2008
Požarna klasifikacija građevinskih proizvoda i građevinskih elemenata - Deo 3: Klasifikacija na osnovu
podataka iz ispitivanja otpornosti prema požaru proizvoda i elemenata koji se koriste u sistemima za
ventilaciju zgrada: kanali i klapne otporni prema požaru
Serfifikat otpornosti prema požaru protivpožarnih klapni

Ispitivanje protivpožarnih klapni vrši se u skladu sa standardom JUS U.J1.174 (1994), u ispitnoj peći sa
standardnim razvojem požara prema JUS ISO 834 (1994) i dobijen nalaz otpornosti prema požaru u trajanju
od N minuta, izdaje se od strane instituta IMS.
Zahtevi za provetravanje sa povišenim pritiskom u putevima za evakuaciju

Kretanje i distribucija vazduha u uslovima povećanog pritiska ima važnu ulogu, kako bi se dobila što
efikasnija i što jeftinija zaštita puteva za evakuaciju.
Zaštita puteva za evakuaciju nije samo važna za spašavanje Ijudi već i materijalnih vrednosti čitave
građevine, s tim što omogućava lakše kretanje i pristup vatrogascima do mesta pojave požara.
a) Stepeništa
Svako stepenište u objektu koje služi za evakuaciju, mora biti pod pritiskom. Sistemi provetravanja moraju
biti odvojeni.
Vazduh se mora dovoditi tako da bude ravnomerno, raspoređen po visini. Najbolje je da se vazduh dovodi na
svaki sprat objekta. Ako to nije moguće, najveće rastojanje između dovoda vazduha treba da bude tri, sprata,
što znači da se za trospratne objekte može prihvatiti jedan izlaz vazduha.
Vazduh se dovodi vazdušnim kanalima i nije važno da li raspodela vazduha ide odozgo ili odozdo, već da se
obezbedi potpuno ista količina vazduha na svakoj izlaznoj rešetki.
b) Hodnici
Hodnici se takođe moraju staviti pod povišeni pritisak. Pritisak u hodnicima zavisi od pritiska na stepeništu i
mora se dopunjavati
Kanali za provetravanje hodnika povišenim pritiskom mogu se priključiti na mrežu provetravanja ili
klimatizacije pod uslovom da stvaraju ravnotežu u raspodeli vazduha za sve hodnike.
Kanali za stepenište ne smeju biti isti i za hodnike
Da bi se postigli još bolji rezultati i veći učinci oslobađanja od dima puteva za evakuaciju, napravljene su
male prostorije sa provetravanjem ("tampon zone"), koje su obezbeđene protivpožarnim vratima prema
stepeništu.
Izmena vazduha se vrši u tampon zonama, s tim što je ventilator za izvlačenje vazduha većeg kapaciteta od
ventilatora za dovođenje vazduha. Na ovaj način se obezbeduje nadpritisak u tampon zonama u odnosu na
stepeništa i kretanje vazduha od stepeništa prema tampon zonama, odnosno hodnicima.
Uključivanje sistema i otvaranje klapni u tampon zoni se vrši preko javljača požara koji se nalaze u tampon
zoni. Na ovaj način i kad su stepenišna vrata otvorena ne pojavljuje se dim u stepenišnom šahtu.
Putevi za evakuaciju ostaju slobodni od dima, toplote i toksičnih produkata sagorevanja za predviđeni
vremenski period, što daje dobru garanciju da će vatrogasci koristeći iste puteve, brže i efikasnije ugasiti
požar.
Kontrola dima
Osnovne metode za odvođenje dima iz objekta
Postoje dva osnovna metoda obezbeđenja odgovarajućeg odvođenja dima pri požaru iz objekta:
a) metoda preko otvora za prirodno odvođenje dima, obično na krovu objekta ili ispod samog krova objekta
na najvišoj mogućoj tački u objektu.
Odvođenje dima se kod ove metode ostvaruje strujanjem uzgonskom silom koja zavisi od prirodnih faktora
(razlike spoljašnjih i unutrašnjih temperatura, brzine vetra, visine objekta i sl.).
Plovnost dima
Plovnost dima predstavlja prirodnu odvojenost dima od vazduha u kratkom vremenskom periodu u
graničnom sloju, koji se dobija usled razlike u temperaturi. U tom kratkom periodu pre nego što dođe do
izjednačavanja temperature i mešanja vazduha sa dimom, dim plovi tražeći najviše tačke jedne prostorije. Sa
izjednačavanjem temperature dim počinje da se meša sa vazduhom i polako spušta prema podu prostorije. To
je vrlo opasan trenutak, jer tada nema više vidnog polja, a toksični gasovi se nalaze tačno u visini čoveka. Da
bi se izbeglo mešanje dima sa vazduhom, mora se iskoristiti onaj kratki vremenski period plovnosti dima da
bi se dim odveo što dalje od puteva za evakuaciju. Plovnost dima se naročito koristi u prizemnim objektima
gde bez mehaničkog izvlačenja ili principa efekta dimnjaka može sa dosta uspeha da se dim odstrani iz
puteva koji služe za evakuaciju Ijudi.
b) metoda preko otvora za mehaničko (prinudno) odvođenje, ventilatorima obično na krovu objekta ili ispod
samog krova objekta na najvišoj mogućoj tački u objektu.
I jedan i drugi metod imaju i prednosti i mane koje se moraju uzeti u obzir prilikom donošenja konačne
odluke. Prednosti i mane za jednu i drugu metodu prikazane su u tabeli br. 1 i tabeli br. 2.
Tabela br. 1.
Metoda Prednosti Mane
A. Prirodnog - lak je naročito ako je od - nije garantovana količina dima koji se odvodi
odvođenja dima aluminijuma - podložni uticaju vetra
- samoregulišući - led i sneg mogu da spreče normalno otvaranje
- lako se rekonstruiše ili - treba mu velika površina ulaznog otvora
preuređuje - mnogo velikih otvora na krovu što utiče na
kvalitet samog krova
- postoji mogućnost vitoperenja materijala
- problem "hladnog dima"
Tabela br. 2.
Metoda Prednosti Mane
A. Mehaničkog - garantovana količina dima koji se - problem može da bude težina
odvođenja dima odvodi ventilatora
- manji otvori na krovu - mora da ima elektro snabdevanje iz
- može da radi sa"hladnim dimom" dva nezavisna izvora elektro instalacije
- potrebni mali ulazni otvori - rekonstrukcija nije uvek moguća
- može se upotrebljavati i sa - skupo rešenje za visoketemperature,
kanalima iznad 400°C
- može biti smešten dalje od zone
ugroženosti
- obezbeđuje i normalnu ventilaciju
objekta ako ventilator ima dve brzine
Dimne zavese
Za ispravno i efikasno odvođenje dima, toplote i toksičnih produkata
sagorevanja imaju velikog uticaja dimne zavese (slika broj 1), koje se
spuštaju sa tavanice i koje omogućavaju skupljanje vrelih gasova i dima
unutar prostora omeđenog dimnim zavesama. Dimne zavese postavljaju se
tako da celokupna površina prostora bude izdeljena na sektore čija
površina može iznositi najviše 1600 m2.
Ako unutar prostorije postoji posebno ugrožena zona, ta zona mora biti posebno ograđena dimnim zavesama.
Dimne zavese se postavljaju tako da kod objekata sa "manjim količinama dima" i "srednjim količinama
dima" najveći razmak između zavesa iznosi 60 metara, dok kod objekata sa "velikom količinom dima" taj
razmak mora biti-toliki da veiičina sektora koji formiraju dimne zavese ne bude većj od 600 m2. Dimne
zavese se izrađuju od negorivog materijala
(lim, azbestne ploče, gipsane ploče i sl.), moraju dobro da zaptivaju na stropu i onemoguće prodor dima iz
jednog u drugi dimni sektor.
Delovi instalacije za odvođenje dima toplote i toksičnih produkata sagorevanja
Instalacija za odvođenje dima, toplote i toksičnih produkata sagorevanja sastoji se iz sledećih delova
• ventilatora
• vazdušnih kanala
• protivdimnih klapni
• kablova koji napajaju motor ventilatora električnom energijom
• izvora električne energije
Ventilatori
Ventilatori mogu biti usisni i potisni.

Usisni ventilatori usisavaju vazduh iz prostorija i teraju ga u spoljnu atmosferu, dok potisni ventilatori
obrnuto, uzimaju vazduh iz atmosfere i ubacuju ga u prostoriju.
Prema konstrukciji ventilatore delimo na aksijalne i radijalne (centrifugalne). Aksijalni ventilatori građeni su
u obliku propelera, pa je kretanje vazduha aksijalno (slika 4) Oni služe za dobijanje velikih količina vazduha
niskog pritiska i po pravilu se direktno postavljaju na spoljašnji zid prostorije. Kod radijalnih - centrifugalnih
ventilatora kretanje vazduha je radijalno, a služe za manje količine vazduha većeg pritiska. Po pravilu su
sastavni deo ventilacionog sistema koji se sastoji od kanala za izvlačenje vazduha sa usisnim rešetkama i
kanala za ubacivanje vazduha sa izduvnim rešetkama.
Pravilnikom o tehničkim normativima za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju („Službeni list SFRJ"
br. 38/89) određuju se tehnički normativi koji moraju biti ispunjeni pri izgradnji sistema za ventilaciju ili
klimatizaciju prostorija. Sistemi za ventilaciju moraju ispunjavati uslove propisane ovim Pravilnikom s
obzirom da i sam ventilator može biti uzročnik paljenja eksplozivne smeše i to:
- zbog razvijanja toplote,
- zbog stvaranja mehaničke varnice usled udara stranog tela ili međusobnog trenja pojedinih delova
ventilatora,
- zbog stvaranja električnog luka (statički elektricitet)
U praksi susrećemo izvedbu ventilatora gde je prenos snage pogonskog motora (obično asihroni kavezni
elektromotor) kaiševima preko klinastih ili pljosnatih kaišnika. Kaiševi sa stanovišta protivekspldzivne
zaštite, moraju zadovoljavati posebne zahteve antistatičnosti. U toku kretanja, trenjem kaiševa po kaišnicima
ili prolazom na neposrednoj blizini konstruktivnih delova ventilatora, gomilaju se elektrostatički naboji koji
se mogu isprazniti iskrom i time zapaliti eksplozivne smeše gasova, para ili prašine.
Zbog toga kaiševi moraju biti izrađeni od takvog materijala, čija struktura onemogućava stvaranje
elektrostatičkih naboja. Kaiš se smatra zadovoljavajućim ako izmereni otpor u omima pomnožen sa širinom
kaiša u cm (kod klinastog kaiša uzima se dvostruka visina kaiša) ne prelazi 106 oma po cm.
Ventilatori za odvođenje dima moraju da ispune sledeće zahteve:

• odvedu tople dimne gasove u periodu vremena koje je dovoljno da se izvrši evakuacija iz objekta
• onemoguće pojavu dima u objekat za vreme dok vatrogasci učestvuju u lokalizaciji požara
• izvrše eliminisanje ostatka dima iz objekta nakon okalizacije požara
• obezbede normalne ventilacione potrebe u objektu
• odvedu "hladan dim" za vreme rane faze požara. Glavni zahtev koji ventilatori moraju da ispune je da
dvedu tople dimne gasove u periodu vremena koje je lovoljno da se izvrši evakuacija i da se završi
lokalizacija požara.
Ova vremena određuju potrebno vreme rada ventilatora.

Pored ovog ventilatori moraju da rade u uslovima visokih temperatura koje određuje temperatura dima u
objektu.
Temperatura dima će u retkim slučajevima preći temperaturu od 300°C, što se može videti iz
tabele 1.
Putevi za evakuaciju u objektu treba tako da budu isprojektovani da vreme napuštanja objekta ne bude veće
od sedam do deset minuta. Praktična ispitivanja su pokazala da je vreme napuštanja najkomplikovanijih
objekata / trgovačkih centara 20 minuta. Vreme dolaska vatrogasnih jedinica zavisi od lokacije same jedinice,
razdaljine do objekta na kom mora da se interveniše, vremena dojave požara i gustine saobraćaja u gradu.
Ovo vreme je uobičajeno 5 minuta. U Tabeli na osnovu podataka vatrogasne brigade grada Beograda, Uprave
za PP i PTZ, Sekretarijat u Beogradu vidi se vreme stizanja vatrogasne jedinice na mesto intervencije i
potrebno vreme gašenja za navedene godine. Na osnovu vremena evakuacije i vremena dolaska vatrogasnih
jedinica na mesto intervencije,vreme rada ventilatora treba da iznosi 30 minuta, a na osnovu temperature
dima koja se može pojaviti u objektima, ventilatori treba da budu izabrani za rad na temperaturi od 300°C.
U pojedinim zemljama vreme rada ventilatora / vek ventilatora i temperatura koju mora da izdrži ventilator
su znatno viši što se vidi iz Tabele br. 2.
Kanali i šahtovi za odvođenje dima
Kanali i šahtovi za odvođenje dima moraju da ispune tri osnovna uslova:

1. da gubici vazduha koji nastaju u njima budu minimalni
2. da su nepropustivi za vazduh i
3. da budu otporni na požar
Gubici vazduha nastaju zbog razlike pritisaka s jedne i druge strane kanala, odnosno šahta.
Postoje dve vrste gubitaka vazduha:
1. gubici vazduha usled pukotina i loše izvedemh spojeva i
2. gubici vazduha usled samog materijala od kojeg je kanal, odnosno šaht napravljen (poroznost
materijala).
Gubici vazduha se mogu otkloniti unutrašnjim gipsanim premazima koji smanjuju propustljivost i hrapavost.
Prilikom ispitivanja kanala, odnosno šahtova, mogu se odrediti njihove slabe tačke (otvori, pukotine, spojevi
i sl.) da bi se na osnovu toga izvršile potrebne popravke.
Cevi fabričke izrade (liveni, armirani; malter, azbest, cement) rešavaju i problem otpornosti na požar i
svojstva nepropusnosti, ali im cena često ograničava upbtrebu.Optimalno rešenje koje zadovoljava sva tri
zahteva (vatrootpornost, nepropusnost i cenu) je sa čeličnim kanalima zaštićenim vatrootpornom zaštitom.
Otpornost na požar kanala i šahtova zavisi od njihove namene. Postoje tri vrste kanala za odvođenje dima:
• horizontalni kanali za odvod dima koji prolazi kroz više prostorija, a koji izvlače dim samo iz jedne
prostorije
• vertikalni kanali, obično šahtovi za odvođenje dima koji vrše prijem svih honzontalnih kanala
• horizontalni kanali za dovod svežeg vazduha koji prolaze kroz više prostorija
Ako kanali opslužuju samo ugroženu prostoriju, sprata ili deonice, zahteva se da oni budu od negorivog
materijala i da im je otpornost na požar 15 minuta.
Ako kanali opslužuju više prostorija ili ako prolaze kroz prostorije koje ne opslužuju (nemaju otvora u njima
- tranzitni kanali) zahteva se otpornost na požar za kanale kao što je otpornost na požar zidova kroz koje oni
prolaze, što nekad iznosi i 120 minuta. Otpornost na požar kanala je prikazana u tabeli broj 1.
Tražena otpornost se postiže na više načina:

-pomoću betona
-pomoću cigle
-pomoću gipsanih ploča
-pomoću premaza.
Način prolaska kanala kroz vatrootporni zid
Pored toga što kanali moraju da budu nepropusni za vazduh i određenog stepena vatrootpornosti oni moraju
da imaju sisteme za vešanje od negorivog materijala da budu otporni na požar.
Povezivanje šahtova za odvođenje dima iz podzemnih i nadzemnih etaža u jednom objektu treba izbegavati.
Odvođenje dima iz stambenih objekata

1. Glavni razvodni orman
2. Pomoćni orman
3. Pokretna kupola
4. Kompresor
5. Akslijalni ventilator
Sistem može da se aktivira automatski,

preko instalacije za automatsku i ručnu
dojavu požara.
U stambenim objektima visine od 16,5 do 28 m odvođenje dima se vrši iz stepeništa i hodnika. Odvođenje
dima iz stepeništa kod ovih objekata se vrši prirodno preko otvora minimalne površine od 1m 2 koji se nalazi
na na gornjem delu stepeništa (može da bude prozor ili pokretna kupola), a ima mogućnost otvaranja na
nivou ulaska u stepenište. Pokretne kupole povezane su sa cevnom instalacijom na glavni komandni orman,
preko koga se pneumatski otvaraju kuple i koji je povezan sa pomoćnim ormanima za ručno aktiviranje na
svakom nivou.
Otvaranje može da bude daljinsko (mehaničko, električno, pneumatsko). Pored ovoga mora se obezbediti
dovod svežeg vazduha iste površine na najnižem nivou (najčešće vrata stepeništa).
Ukoliko nije moguće vršiti odvođenje dima prirodnim putem, mora se obezbediti nadpritisak u stepeništu
dovođenjem svežeg vazduha. Nadpritisak u odnosu na hodnike treba da iznosi od 20 do 80 pa.
Na sl.1 da je način odvođenja dima prirovnim putem ( a može i mehanički, putem ventilatora ), dok se
dovođenje svežeg vazduha vrši ventilatorom. Iz hodnika se dim odvodi mehaničkim putem.
Protivdimne, protivpožarne klapne

Protivdimne klapne su doskora bile posebne klapne koje su se razlikovale od protivpožarnih klapni, bile su
jednostavnije konstrukcije, neotporne na visoke temperature i od njih se samo tražilo da su nepropusne za
dim. Kod instalacija za prinudno odvođenje dima na mestima ulaska horizontalnih kanala u vertikalne
šahtove ili na mestima ulaska vazduha u horizontalne šahtove, postavljaju se na svim nivoima protivdimne
klapne koje su stalno u normalnim uslovima u zatvorenom položaju. Pri pojavi požara i dima otvaraju se
protivdimne klapne samo na nivou gde je došlo do pojave požara ili u jednom delu nivoa koji predstavlja
protivdimnu zonu.
Maksimalna propustljivost ovih klapni u zatvorenom položaju ne smeda pređe vrednost od 10 m3/h. Ove
klapne moraju da budu atestira od strane instituta za ispitivanje materijala, koji garantuje njenu funkciju za
određeno vreme.
Danas se od protivdimnih klapni zahteva i određena otpornost na požar, najmanje trideset minuta, tako da se
danas protivpožarne klapne koje moraju da zadovoIje zahteve zaptivenosti koriste u sistemima za odvođenje
dima i toksičnih produkata sagorevanja.
Otvaranje protivdimnih klapni mora da bude automatsko, preko elektromagneta ili elektromotora. NajboIje
rešenje je da pogon klapni bude preko elektromotora koji se pored automatskog pokretanja preko instalacija
za automatsku dojavu požara može vršiti i iz komandnog mesta.
Protivpožarne klapne se postavljaju u kanalima da bi se sprečilo prenošenje vatre, dima i toplote po

horizontali i vertikali jedne zgrade. Tako se zgrada deli na manje požarne zone, što olakšava gašenje
lokalizovanih požara i stvara uslove za lakše spasavanje ljudi i materijala.
Protivpožarne klapne moraju biti atestirane na požar tj na povišenu temparaturu i na dim tj na zaptivenost.
Pored ovoga pri atestiranju se klapni obraća se pažnja na mesto gde se postavlja klapna: u podu, zidu ili
plafonu, na dimenzije, pp klapni kao i na položaj pp klapne prema vatri.
Pokretanje klapni:
-ručno
-lako topljivim elementom
-pneumatski
-električno, sa elektromagnetom ili elektromotorom
Kablovi koji napajaju motore ventilatora i protivdimne klapne električnom energijom
Ovi kablovi predstavljaju sigurnosnu opremu, moraju da funkcionišu u režimu požara i da napajaju električne
potrošače instalacije za odvođenje dima, toplote i toksičnih produkata sagorevanja za vreme dok ove
instalacije moraju da rade u uslovirma požara.
Zbog. toga ovi kablovi moraju da budu zaštićeni od prekomerne struje i da zadovoljavaju uslove ispitivanja
na zapaljivosti prema JUS-u N.CO.075 i na požar pre-ma zahtevima IEC 331.
Ovi provodnici su napravljeni od bakra (tačka paljenja bakra 1080°C), njihova izolacija i ispuna su od teško
gorivih materijala.
Strujna kola ovih sistema, moraju da se odvoje od drugih strujnih kola tako da električna greška ili bilo koja
intervencija u jednom sistemu ne utiče na rad drugih sistema.
Sa aspekta rada sigurnosnih sistema, oni moraju to da postignu svojim bitnim karakteristikama otpornim
prema požaru, uz zadržavanje integriteta strujnih krugova i besprekidnog napajanja za vreme rada instalacija
za odvođenje dima, toplote i toksičnih produkata sagorevanja za razvijene temperature od 10500C.
Strujna kola ovih instalacija ne smeju da se polažu kroz prostorije koje su izložene riziku od požara kao što
su prostorije u kojima se proizvode, obrađuju ili skladište zapaljive materije, u kojima je prisutna zapaljiva
prašina, kroz prostorije u kojima se proizvodi ili skladišti eksploziv.
Izvori električne energije

Napajanje instalacije za kontrolu dima električnom energijom mora da bude obezbeđeno iz trafo stanice (prvi
izvor snabdevanja električnom energijom) i iz dizel električnog agregata smeštenog u zasebonoj prostoriji
koja predstavlja poseban požarni sektor.
Automatski sistemi za kontrolu odimljavanja

Funkcija dimnih i toplotnih ventilacionih sistema je definisana u standardima i specifikacijama brojnih
zemalja, kao što je regulativa DIN 18232 koja kaže: "Funkcija ventlacionih sistema je ispuštanje dima i
toplote u slučaju požara, i smanjivanje intenziteta dejstva vatre na strukturu objekta"Standardi dimne
ventilacije:DIN EN ISO 9001 standrad,VdS odobrenje (znak kvaliteta sistema za dimnu ventilaciju ) VDE,
BS i EN
Automatski sistem za upravljanje sistemom kontrole dima i toplote

Kontrolni panel
Kontrolni panel je opremljen brojnim funkcijama, i poseduje integrisan

akumulator, za vanredne okolnosti, koji kontroliše i nadgleda dimne i
toplotne odvode. Za manje sisteme sa jednom dimnom zonom/grupom
kao što su stepeništa sa samo jednim ili dva odvoda sistemi koji u sebi
sadrže mogućnost automatskog i ručnog pokretanja.
Budući da su naši proizvodi zasnovani na modularnom sistemu sa
mogućnošću proširenja, postoji mogućnost njihove primene na više
dimnih zona/grupa. Imati u vidu da je primarna funkcija odvoda u
vanrednim okolnostima, a tek zatim sledi funkcija dnevne ventilacije.
Po VdS direktivi: Kontrolni panel kao centralnu jedinicu za upravljanje,
-Primarni i sekundarni izvor napajanja. Svaki izvor napajanja
(akumulator) poseduje mogućnost upravljanja svim pokretačima
istovremeno. Sekundrani izvor napajanja može se koristiti za najmanje
72-časovno funkcionisanje.
-Ručne i optičke javljače za dojavu pojave požara
-Konstantan nadzor sistema za momentalno detektovanje nastanka greške
ili kvara
-Mogućnosti daljinskog upravljanja
-Jedan ili dva elektropokretača sa zupčastom letvom koji mogu otvarati
krovne prozore i kupole većih težina.
Sistem je standardno opremljen nezavisnim napajanjem, ima mogućnost
procesorskog nadzora sistema 24 sata, detekciju kvara i alarma kao i niz
različitih mogućnosti podešavanja vremena dnevne ventilacije
Kontrolor sobne temperature
Automatski kontrolor temperature u zavisnosti od sobne temperature.
Alarmni uređaji
Požarno zvono, alarmna sirena ili trepereće svetlo za zvučnu i vizuelnu
uzbunu u sličaju vatre.
Detektor vetra/kiše
Ventilaciona kontrola zavisna od vremenskih uslova. Prozori se
automatski zatvaraju u slučaju kiše ili vetra
Tasteri
Konstantno promenljiva kontrola ventilacionih odvoda kao i konekcija ili
diskonekcija sa automatskom kontrolom vremena / temperature.
Automatski detektor požara

Vizuelni detektor požara koji radi na principu automatskog uključivanja
dimne i toplotne ventilacije u slučaju izbijanja požara. Takođe je dostupan
kao termo-diferencijalni detektor.
Dimni i toplotni ventilacioni pokretač

Elektromotorni daljinski upravljač za prozore i ventile za slučaj požara i
svakodnevnu ventilaciju.

Stabilni Sistemi Za Gascaronenje I Zascarontitu Od Po382ara PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Stabilni Sistemi Za Gascaronenje I Zascarontitu Od Po382ara PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

00 - Stabilni sistemi zaštite od požara - Uvod 1

0.1.2 STETE OD POZARA U ZAVISNOSTI OD VREMENA INTERVENCIJE

Sl. 1 Krive štete od požara u funkciji vremena

0.1.3 POŽARNI RIZIK

Rizik sadrzaja objekta

Izracunati pozarni rizik se moze smanjiti primenom preventivnih mera u objektu i

0.1.3.2. Proracun rizika faktorima verovatnoce pozara i opasnosti

Velicina rizika, sa dva data faktora, izracunava se formulom: R = AB

0.1.4. IZBOR PROTIVPOZARNOG SISTEMA

a) Zakon o zaštiti od požara sisteme za automatsku dojavu požara, sisteme za automatsko

− u muzejima, bioskopima, pozorišrtima, aerodromskim zgradama preko 1000m2

objektima. Optimalna zastita podrazumeva efikasnu zastitu, a to znaci da sistem obezbedi

0.2. POLAZNE OSNOVE I FAZE PROJEKTOVANJA

Projektovanje i izvođenje posebnih sistema i mera zaštite od požara obavlja privredno

Poslovi projektovanja i izgradnje obuhvataju tehnicke poslove na izradi tehnicke dokumentacije,

0.3 PROJEKAT ZAŠTITE OD POŽARA

0.3.2. Glavni projekat zaštite od požara

Mere požarne preventive definišu se glavnim projektom zaštite od požara, a implementiraju

Iz gornjeg se vidi da je projektovanje zaštite od požara interaktivan proces. Projekat zaštite od

Preventivne mere veoma su brojne i mogu se svesti na tri osnovne grupe

Tehnoloska preventiva se odvija u tri faze

Građevinske tehnicke mere pozarne preventive su date odgovarajucim tehnickim propisima

prostorima i odgovarajucu vatrogasnu organizaciju. Nabrojane osnovne elemente potrebno je

GP ZOP za mobilnu opreme sadrzi:

GP ZOP za glavni projekat dojave sadrzi:

GP ZOP za vatrogasna vozila

GP ZOP za glavne projekte protivpozarnih sistema

0.4. PROJEKTOVANJE I IZGRADNJA PROTIVPOZARNIH SISTEMA

0.4.1. Glavni projekat sistema

0.4.2 Izgradnja protivpožarnih sistema

0.5 ZAHTEVI I IZBOR SISTEMA

Automatsko i poluautomatsko - daljinsko gasenje

Kolicine sredstava za gasenje

0.5.2. KRITERIJUMI ZA IZBOR SISTEMA

0.5.2.1. Izbor sredstva za gasenje

Vreme aktiviranja sistema, odnosno gasenje od trenutka registrovane indikacije, do dolaska

0.5.2.2. Nacin aktiviranja

vazan kriterijiun za funkcionalnost sistema.

0.5.2.3. Vreme i kapacitet gasenja

Rezerve sredstava za gasenje za stabilne sisteme su odredene propisima. Rezerve vode za

0.5.3.Sertifikat o ispravnosti stabilnih instalacija i periodični pregled

1. STABILNE INSTALACIJE ZA GAŠENJE POŽARA VODOM TIPA SPRINKLER

1. STABILNI SISTEMI ZA GASENJE VODOM

Pod stabilnim protivpozarnim sistemima za gašenje vodom podrazumevamo sprinkler uredaje,

1.1. Sprinkler uredaji -princip rada

Opšta šema i princip rada uredaja

6. suvi kontrolno-signalni ventil-ventilska stanica kod suvog sistema;

Sl. br. 42. Sema sprinkler uredaja

Osnovni princip rada sprinkler uredaja sa suvim sistemom je sledeci:

Sl. br. 43. Tipovi sprinklera koji se naj češće primenjuju

Osnovna podela sprinklera vrši se na sprinklere sa lakotopljivom legurom--lemom i na

Lakotopljiva legura se sastoji iz bizmuta, kadminijuma, olova i kalaja. Temperatura topljenja

Staklena ampula ispunjena je tečnošću sa visokim koeficijentom prostornog širenja. Pri

Raspored mreze i polozaj sprinklera za prostorije sa ravnim plafonom najčešce je simetričan,

Sprinkleri sa prikljudnom cevi se montiraju na T priključke. Viseći sprinkleri imaju obifino

Kontrolno-signalni sprinkler ventili

- da kontroliše signalni sistem;

Rad kontrolno-signalnog ventila mokrog sprinkler sistema pri izbijanju požara

11. nepovratnog ventila;

Kontrolno-signalni ventili za mokri sistem proizvode se u više dimenzija, od NO 50 do NO 150,

Sl. br. 49. Kombinovani vodeno-vazdušni kontolno-signalni ventil:

Rezervoar pod vazdušnim pritiskom od 10 at je čelične varene konstrukcije. Obično se izrađuje

u dimenzijama 22,5 m8, 30 m3 i 45 m3 i napunjen je sa 1/2 zapremine vodom. Rezervoar je