Ružica I.

Simić
Mićo V. Bošković

FIZIČKO - TEHNICKA
ZAŠTITA OBJEKATA
— priručnik —

INSTITUT BEZBEDNOSTI MULTIALARM

 SADRZAJ
OAKVilTET 0J3BPARE K 3AUJTHTE PREDGOVOR 5
PRVI DEO
PRVO POGLAVLJE PREVENTIVNO-REPRESIVNA ZASTITA 9
Bpoj I. OSNOVNI OBLICI UGROŽAVANJA 9
1. Oblici i karakleristike krivičnih dela koja se vrše na štclu
potencijalno ugroženih objckata 9
2. Način i'sredstva izvršenja krivičnih dela na štetu potencijalno ugroženih objekata . 15
3.Specifičnosti učinilaca krivičnih dela na žtetu potencijalno ugrozćnih objckala . . 18
A u t o r i : - <~":\,'':'!'"*'*'• / 4. Osnovi sistema bezbednosli i funkcija koncepcije drušlvenc samozaSlite 20
5. Osnovne karakteristike prcvcntivno-reprcsivne delatnosti Službe javne
Ružica I. Simić, dipl. ini. bezbednosti sa aspekta medusobne saradnje sa službama fizičko-tehničke zašlite . 23
6. Osvrt na primenu naučnih metoda u zaštiti potencijalno ugroženih objekata . . . 25
Mićo V. Bošković, dipl pravnik II. PREVENTIVNA ZAŠTITA 28
(l/Prava i dužnosli odredenih subjekata u preventivnoj zaštiti
potencijalno ugroženih objekata 28 )
Recenzenti: ' 2. Preventivne mere na zaštiti banaka, pošta, službe druStvenog
knjigovodstva i menjačnica 31
- 3. Preventivne mcre na zaštili muzcja i galcrija 34
Prof. Dr Vladimlr Knvokapić -14. Preventivna zažtita objekata u kojima su smcštcne
kase sa novcem, dragocenostima, poverljivom dokumentacijom
Mr Radivoj Tasić i drugira vrednim stvarima 42
5. Preventivne mere na zaštili transporta novca, zlata i predmeta
sa svojstvima kulturnih dobara 47
Tehnički urednik: III. REPRESIVNA ZAŠTITA 49
' 1 . Prava i dužnosti odredenih subjekata u represivnoj zaštiti
Mlrko Ćosović potencijalno ugroženih objekala
2. Zadaci odredenih lica nakon izvršenog krivičnog dela u potencijalnou
49

groženom objektu 50
3. Odgovornost odgovornih lica u potencijalno ugroženira objektima 56
Izdavači: DRUGO POGLAVUE 59
OSNOVNA KRIMINALISTIČKA ZNAN.IA I METODI
Imtitul bezbednostl, Beograd O FUNKCIJI ZAŠTITE POTENCI.JALNO UGROŽENIH OBJEKATA
I. TAKTIKA SPROVODENJA ODREDENIII RADNJII MERA 61
Multlalarm, Beogrnd 1. Legitimisanje 61
2. Zaaržavanje 62
3. Kontrolna delatnost 62
4. Mere obezbedenja mesta izvršenja krivičnog dela 63
Štampa: 5. Pregled i pretresanje 64
/ II. OSVRT NA TRAGOVE I PREDMETE KRIVIČNffl DELA KOJA SE
„Spektargraf", Beograd VRŠE NA ŠTETU POTENCIJALNO UGROŽENIII OBJEKATA 66
1. Tragovi kod požara i paljevine 66

Tiraž:
2. Tragovi eksplozija
3. Tragovi papiiarnih Iinija
4. Tragovi krvi
'. 68
69
70
J
5. Tragovi vatrenog oružja 71
1500 6. Tragovi oruđa 72
7. Tragovi stopala 73
8. Tragovi stakla 73
9. Pređmeti krivičnih dela 74
DRUGI DEO: TEIINIČK^. ZAŠTI^A OBJEKATA
PRVO POGLAVLJE: OPSTI PRISTUP TEIINICKOJ ZASTITI 79
I. OSNOVNA PROJEKTNA RAZMATRANJA 79
1. Efekti zaštite 79
2. Nivoi zažtite 80
3. Aktivnosti u planiranju zažtite 82
4. Sredstva i uređaji u tehničkoj zaštiti 87
II. ALARMNI SISTEMI 88
I5EOGRAD 1991 GOD. 1. Sastav sistema 88
2. Nivoi detekcije 89
 3. Senzori za zaštilu perimetra 91
4. Senzori za unutrasnju zaštitu 94
5. Alarmna centrala
6. Dojava alarma
100
101
PREDGOVOR
III. TV SISTEM ZATVORENOG KRUGA 105
1. Namena sistema 105
2. Sastav sistema 105
3. Bezbednosno osvetljenje 111 Publikovanje Priručnika za fizičko-tehničku zaštitu objckata predstavlja
IV. SISTEMI ZA KONTROLU PRISTUPA H3 pokušaj da se, po prvi put kod nas, na cclovit način prezentira problematika
1. Namena sistema 113 preventivno-represivne i tehničke zaštite objekata. Potrebu tržišta za ovakvom
2. Vrste sistema 114 vrstom stručne literature uočili smo u svom dugogodiJnjem radu na poslovima
3. Izbor sistema 117
V. KOMUNIKACIONE VEZE I SISTEMI ZA KONTROLU fizičko-tehničke zaštite u okviru Instituta bezbednosti u Beogradu i to, kako
OBILASKA OBJEKTA 121 kao izvršioci konkretnih poslova i zadataka, tako i kao predavači na nizu kur-
1. Komunikacione veze 121 seva, seminara i savetovanja koja su iz ove oblasti organizovana u okviru škol-
2. Sistemi za kontrolu obilaska objekta 122 skog centra Instituta.
VI. CENTAR TEHNIČKOG OBEZBEĐENJA 123 Kome je ova knjiga namenjena?
1. Lokalni nadzor 123
2. Centralizovani nadzor 125 Prvo, ona je izradena za potrebe lica koja su zadužena za bezbednost obje-
VII. POUZDANOST SISTEMA 127 kata, organizovanje službe fizičkog obezbeđenja i onih koji odlučuju o tonie da
1. Otkaz sistema 127 li ili ne primeniti tehnička sredstva zaštite u cilju povećanja bezbeđnosti
2. Lažni alarmi 129 objekta.
VIII. STANDARDI 131
^ Drugo, namenjena je licima koja rade na obezbeđenju objekata kao čuvari,
DRUGO POGLAVLJE: TEHNIČKA ZAŠTITA OBJEKATA
POVEĆANOG RIZIKA 133 ati cilju dobijanja osnovnih znanja o svojim pravima i obavezama u okviru pre-
I. FINANSIJSKEINSTITUCIJE 134 ventivnog i represivnog delovanja, kao i znanja o elektronskim zaštitnim siste-
1. Zaštita od provale 134 mima, kako bi se u određenim situacijama pravilno odredila.
2. Zašlita od prepada 139 I treće, ona može da posluži licima koja se bave projcktovanjem protivpro-
3. Standardi za sisteme tehničke zaštite u bankama 141 valnih sistema kao polazna osnova u sagledavanju procedure i dobijanju infor-
II. MUZEJSKO-GALERIJSKE ORGANIZACIJE I BIBLIOTEKE 143 macija o tehnologijama koje se primenjuju u sistemiraa tehničke zašiite.
"l.Muzeji 143
2. Galerije 150 Šta sadrži priručnik?
3. Pokretne izložbe 150 Priručnik sadrži tri funkcionalne ccline koje, po videnju autora, predstavlja-
4. Crkve i manastiri i ostali kulturno-istorijski lokaliteli 151
5. Transport umetničkih dela 153 ju zaokruženje fizičko-tehničke zaštite na ovom nivou.
6. Biblioteke 154
III. INDUSTRIJSKI OBJEKTI 157 Prvi deo (autor Mičo Bošković, dipl.prav.) tretira pitanja preventivno-re-
1. Alarmni sistera 158 presivne zaštite sa osvrtom na osnovne oblike ugrožavanja društvene imovine
2. TV sistem zatvorenog kruga 162
3. Sistem za kontrolu pristupa 164 (Prvo poglavlje), kao i osnovna kriminalistička znanja i metode u funkciji za-
4. Komunikacione veze 165 štite potencijalno ugroženih objekata (Drugo poglavlje).
) 5. Sistem za kontrolu obilaska objekta 166
6. Centar tehničkog obezbeđenja 166 Drugi deo (autor Ružica Simić, dipl.ing.el.) se odnosi na tehničku zaštitu i
IV. OSTALI OBJEKTI 167 takođe sadrži dva poglavlja. Prvo poglavlje obrađuje osnovne pravce planiranja
1. Apoteke 167 tehničke zaštite, sredstva i uređaje koji se koriste u sistemima visokog nivoa be-
2. Arhivi 167
3. Juvelirnice '. 168 zbednosti, kao i način dojave alarma i organizovanje nadzora i upravljanja za-
4. Benzinske pumpe 168 štitnim sistemima. U drugom poglavlju je dat prikaz zažtite objekata poveća-
5. Samoposluge 169 nog rizika kojim su obuhvaćeni: finansijske institucije (banke, SDK, pošte, me-
6. Robnekuče • 169 njačnice), muzejsko-galerijske organizacije i biblioteke, industrijski objekti
TREĆI DEO:
STRUČNA OBTJKA RADNIKA NA POSLOVIMAF IZIČKOG (rafinerije, hemijska industrija, hidro i termo elektrane, fabrike), ostali objekti
OBEZBEDENJA OBJEKATA 230 gde se čuvaju vrednosti (novac, zlato, poverljiva dokumentacija i sl.) — apote-
I. UVODNA RAZMATRANJA 173 ke, juvelirnice, benzinske pumpe, arhivi, samoposluge i robne kuće.
II. PREDLOG PROGRAMA OBUKE 174
1. Preventivno-represivna zaštita 174 Treći deo sadrži kratak pregled programa bezbeđnosnog obrazovanja lica
2. Tehnička (protivprovalna) zaštita 176 koja rade na obezbeđenju objekata, kako iz preventivno-represivne, tako i iz te-
3. Protivdiverziona zaštita 177
4. Protivpožarna zaštita 178
hničke zaštite. To je bazni program koji je moguće prilagoditi specifičnim za-
htevima određenih korisnika objekata.
Nadamo se da će knjiga korisno poslužiti svima onima kojima je namenjena,
a sa posebnim zadovoljstvom ćemo uzcti u razmatranje sve primedbe, predloge
i sugestije.
Na kraju, zahvaljujemo se recenzentima, prof. dr. Vladimiru Krivokapiću i
Mr. Radivoju Tasiću, čije su nam primedbe i sugestije bile od velike koristi.
Beograd, juni 1991.
AUTORI

PRVIDEO
PREVENTIVNO-REPRESIVNA ZAŠTITA I PRIMENA
KRIMINALISTIČKIH METODA U FIZIČKO-TEHNIČKOJ
ZAŠTITI OBJEKATA
 PRVO POGLAVUE: PREVENTIVNO-REPRESIVNA
ZAŠTITA

I. OSNOVNI OBLICI UGROŽAVANJA

Svi objekti u kojima su smcžtcni ili sc čuvaju novac, hartije od vrednosti, zla-
to, skupoceni eksponati, specifični predmeti i druga imovina veće vrednosti,
•. kao i objekti od posebnog interesa, su oduvek bili prcdmet posebnog intereso-
vanja učinilaca raznih krivičnih dcla, koji su kroz razne oblike kriminalne de-
latnosti, u mnogim slučajevima i uspcvali da iste predmete oduzmu i protiv-
pravno prisvoje, ili pak da pojeđine objekte oštcte ili unište.
/ Kriminalni napadi na ove objekte manifestuj'u se kroz vršenje raznih krivi-
čnih dela iz oblasti poliličkog, opšlcg (klasičnog) i privrednog kriminaliteta.
Najzastupljcnija su krivična dcla iz domena opžteg kriminaliteta, mada mnoga
krivična dela privrednog kriminaliteta i njihovi učinioci nisu nikada ni ot-
kriveni.
Uspešno preduzimanje preventivnih i reprcsivnih mera od strane lica u ra-
. . dnom odnosu kod potencijalno ugroženih objekata ne može se ni zamisliti bez
prethodnog poznavanja clcmentarnih karaktcristika krivičnih dcla koja se vrše
na štetu ovih objekata i osnovnih svojstava učinilaca ovih krivičnih dela. Pret-
hodno stečeno znanje iz ovih oblasti omogućava, kako radnicima koji rade na
fizičkoj zaštiti objekata, tako i radnicima koji obavljaju osnovnu ili pomoćnu
delatnost, da blagovremeno prcduzimaju najadekvatnije preventivne mere u
. . cilju sprečavanja izvršenja konkrctnih krivičnih dela. Isto tako, u slučaju da je
krivično delo izvršeno, dolazi do izražaja blagovremenost preduzimanja i odre-
j. • .'.... . đenih represivnih mera. Stoga ćemo u narednom izlaganju izneti samo onaj
obim znanja iz ovih oblaslij koji garantuju cfikasniju zaštitu potencijalno ugro-
ženih objekata.

j . . 1. Oblici i karakteristike krivičnih dela koja se vrše na štetu potencijalno

ugroženih objekata
Pre nego što predemo na izlaganje o oblicima i osnovnim karakteristikama
.:•••••-•'. : ovih krivičnih dela, nužno je prethodno odredili pojam potencijalno ugroženih
objekata, odnosno koji se objekti mogu svrstati pod ovaj pojam. Polazeći od
svrhe, sadržaja i namene ovog priručnika, opredelili smo se da pod pojam po-
• . tencijalno ugroženih objekata uvrstimo sledeće objekte:
— banke,
— pošte,
— službe društvenog knjigovodstva,
— menjačnice,
: ,• • — industrijski objekti razne namene,
••..'•• ' ' — muzeji,
— galerije,
 — biblioteke,
— robne kuće,
— zlatare,
— benzinske pumpe,
— apoteke,
— preduzeća i organizacije u kojima su locirane kase s novcem, dragocenos-
tima i poverljivim materijalom,
— prodavnice oružja, municije i druge skupoccne robe.
Svakako da se problematika prevcntivno-reprcsivne i tehničke zaStite, koja
će biti obrađena na sledećim stranicama ovog priručnika, može odnositi takođe
i na objekte od posebnog interesa, kao i na svc druge objekte koji, bilo po na-
pred utvrđenom osnovu, ili po osnovu značaja svoje delatnosti, mogu biti pre-
dmet posebnog interesovanja nosilaca odrcdenih kriminalnih delatnosti.
U narednom izlaganju, u obimu koji zadovoljava buduće korisnike ovog pri-
ručnika, daćemo kratak osvrt na kriminološke i kriminalističke aspekte poje-
dinih krivičnih dela koja se vrše najčcšće na štetu ovih objekata.
Iz oblasti političkog ki-iminaliteta na štetu potencijalno ugroženih objekata
vrše se sledeča krivična dela:
— diverzija,
— sabotaža,
— terorizam,
— špijunaža.
Diverzija se sasloji u rušenju, paljenju ili na drugi način uništenju ili ošie-
ćenju industrijskih, poljoprivrednih ili drugih privrednih objckata, saobraćaj-
nih sredstava, uredaja ili postrojenja, uredaja sistcma veze, uređaja javne upo-
trebe vode, toplote, plina ili energije, brana, skladišta, zgrade ili kakvog drugog
objekta koji ima veći značaj za privrcdu ili za redovan život gradana, pod uslo-
vom da je učinjeno u nameri ugrožavanja ustavom utvrđenog državnog i dru-
štvenog uređenja ili bezbednosti SFRJ. Učinilac diverzije, kao i organizator, su
zainteresovani da što širi krug ljudi sazna za njihov kriminalni akt i njihove na-
mere, jer to ne utiče direktno na određivanje kruga lica iz kojeg može poticati
učinilac, niti pak doprinosi njegovom otkrivanju. Za izvršenje ovog krivičnog
dela najčešče se upotrebljavaju minsko-eksplozivna sredstva i to razni eksplo-
ivi u čvrstom, plastičnom ili tečnom stanju, kao i mine, bombe velike razorne
zivi
moći i razna hemijska srcdstva. Takođe su prisutna i minsko-eksplozivna sred-
stva koja su smeštena u razne predmete svakodnevne upotrebe. U slučaju
izvršene diverzije bitno je preduzeti mere u cilju obezbeđenja mesta kriminal-
nog događaja do dolaska operativnih radnika organa unutrašnjih poslova, kako
bi se sačuvali tragovi i predmcti i prikupili podaci o očevidcima ili drugim li-
cima kojima su poznate pojedine činjenice ili okolnosti u vezi sa krivičnim de-
lom, o čemu rukovodilac fizičko-tehničke zaštite obaveštava radnike organa
unutražnjih poslova odmah po njihovom dolasku.
Sabotaža se takođe vrši u istoj nameri i to na prikriven, podmukao i drugi
način od strane lica u vršenju njegove radne obaveze, usled čega prouzrokuje
znatnu štetu za državni organ ili organizaciju u kojoj radi, ili za drugi državni
10
organ ili organizaciju. Za razliku od divcrzije, učinilac sabotaže prikriva krivi-
čno delo i želi da prikaže da on redovno i pravilno izvržava svoje radne obaveze
i da nastala šteta nije posledica odredcnog načina vršenja ili nevršenja njegove
radne obaveze, već da je prouzrokovana višom silom, dotrajalošču i zamorom
materijala ili iz nekog drugog uzroka. Bitno je odmah po izvršenju krivičnog
dela gde se sumnja da se radi o sabotaži, obczbcditi licc mesta, a pošto učinilac
mora biti u radnom odnosu, a nastala poslcdica je u vezi sa njegovim vršenjem
ili nevršenjem radne obavcze, to radnici fizičko-tchničke zaštile mogu u tom
pravcu pružiti dosta korisnih informacija opcrativnim radnicima državne i jav-
ne bezbeđnosti.
Terorizam, kao krivično dc!o, jc intcrcsantan ukoliko se vrši izazivanjem ek-
splozije ili požara ili preduzimanjem druge opštc opasnc radnje. Postupanje ra-
dnika fizičko-tehničke zaštite je idcntično kao i kod diverzije.
Krivično delo špijunaže u svom osnovnom obliku se sastoji u saopštenju,
predaji ili činjenju dostupnim vojnih tajni, ckonomskih ili službenih podataka
ili dokumenata stranoj državi, stranoj organizaciji ili licu koje im služi. Prema
zakonskoj definiciji ovo krivično delo se ispoljava u tri osnovna oblika: odava-
nje tajnih podataka ili dokumenata, stvaranje ili rukovođenje obaveštajnom
službom i saradnja sa stranom obaveštajnom službom. Radnici fizičko-tehnič-
ke zaštite, kao i ostali subjekti zaštite u okviru konkretnog objekta, mogu svo-
jom preventivnom delatnošću doprincti sprečavanju prikupljanja obaveštajnih
podataka putem javnih i legalnih srcdstava, koji metodi su prisutni u aktuelnoj
obaveštajnoj aktivnosti.
Treba poći od činjenice da se danas mnogi obaveštajno interesantni podaci
mogu nači u sredstvima javnog informisanja, da se do njih može doči u kontak-
tima sa stranim državljanima, ili prikupiti opserviranjem prilikom raznih po-
seta, obilazaka i putovanja.
Iz oblasti opšteg kriminaliteta na žtetu ovih objekata najčešće se vrše slede-
ća krivična dela:
— krađa,
— teška krada, najčešče obijanjem i provaljivanjem,
— razbojnička kFada,
— razbojništvo, najčešče upotrebom vatrenog oružja, tzv. oružano razboj-
nižtvo,
— teški slučajevi razbojničkih krada i razbojništva,
— utaja,
— prikrivanje.
Pored ovih krivičnih dela u praksi su prisutna i krivična dela koja se izazi-
vaju požarima i eksplozijama, a ne spadaju u oblast političkog kriminaliteta.
Krađa je jedno od najčešćih krivičnih dela uopšte u strukturi kriminaliteta.
Sastoji se u oduzimanju tude pokrelne stvari u nameri da se njenim prisvaja-
njem pribavi sebi ili drugom protivpravna imovinska korist. Bez obzira o kojim
se napred nabrojanim oblicima krađa radilo, ili je pak u pitanju razbojništvo,
sigurno je da se mnoga od ovih krivičnih dela mogu sprečiti ili otkriti upravo
11
 blagovremenim preduzimanjem adekvatnih preventivno-represivnih mera od
strane or^anizovane službe fizičko-tehničke zaštite. Posebno ističemo da su
najčešći objekli napada provalnih krađa i razbojničkih napada upravo banke,
pošte, menjačnice, zlatarske radnje, ugostiteljsko-turistički objekti, benzinske
pumpe, robne kuće i trgovinske radnje.
Iz oblasti privrednog kriminaliteta, na štelu ovih objekata uglavnom se vrše
sledeća krivična dela:
— zloupotreba službenog položaja,
— pronevera,
— nedozvoljcna trgovina,
— nesavesno poslovanje u privredi,
) — davanje i primanje mita,
— razni oblici falsifikata.
Ova krivična dela vrše lica koja se nalaze na odredcnim položajima, koja
imaju ovlašćenja i kojima je povcrcn novac, hartije od vrednosti i druge vredne
stvari u okviru preduzeća, državnog organa ili organizacije. Do saznanja da su
ova krivična dela izvršena dosta se tcško dolazi, s obzirom na prikriven način
njihovog izvršenja, loše organizacije, evidcncije i nedovoljnog obezbeđenja
sredstava društvene imovine, loše interne i ekstcrne kontrole, nepravilne ka-
drovske politike, nepotpune pravne regulative, izvesnih nedostataka prilikom
popisa imovine i uvek prisutnog autoriteta lica na odgovarajućim radnim
mestima.
U cilju blagovremenog uočavanja pojcdinih oblika navedenih kriminalnih
delatnosti, svakako da je nužna saradnja organa samoupravnih radničkih kon-
trola, organizovanih službi fizičko-tehničke zaštite i đrugih organa u okviru
preduzeća, organa i organizacija, bilo da predstavljaju potencijalno ugrožene
objekte u napred navedenom smislu, ili pak da u okviru njihove organizacije
postoje i posluju ovakvi objekti. U svim preduzetim delatnostima ovih organa
nužno je strogo poštovanje zakonitosti i stručan, profesionalan odnos prema
postavljenim zadacima, kakobi se suzio prostor navedenim oblicima kriminal-
ne delatnosti, odnosno blagovremenom saradnjom sa mesno nadležnim orga-
nima unutrašnjim poslovima omogućilo otkrivanje krivičnih dela i njihovih
) učinilaca i obezbedili adekvatni dokazi.
U kontekstu predhodnog izlaganja ističcmo i činjenicu da Zakon o predu-
zećima predviđa da radnici u društvenom preduzeču, u cilju ostvarivanja zaštite
društvene svojine i svojih samoupravnih prava, imaju pravo i dužnost da ostva-
ruju samoupravnu radničku kontrolu neposredno, preko organa upravljanja i
preko posebnog organa samoupravne radničke kontrole. Način ostvarivanja
samoupravne radničke kontrole je utvrđen statutom ili drugim opštim samo-
upravnim aktima.
T&kođe, ovim samoupravnim aktima utvrđuje se saslav, izbor i opoziv orga-
na samoupravne radničke kontrole, njegova prava, dužnosti i odgovornosti.
Ukoliko dođe do povrede društvene svojine i samoupravnih prava organ samo-
upravne radničke kontrole je ovlašćen da informiše i organe društvenog nad-
zora i kontrole.
12
U postupku saznanja za izvržcna krivična dela iz oblasti privrednog krimi-
naliteta ne treba izgubiti iz vida da je jcdan od mogućih načina saznanja i javno
pogovaranje, a praksa potvrđuje da ona prvo nastaju upravo u sredini gde je
krivično delo i izvršeno, pa je sasvim logično da bi radnici fizičko-tchničke za-
štite trebalo više da obrate pažnju na ove mogućnosti, te o svim saznanjima
odmah informišu organ unutrašnjih poslova.
Izvršenje krivičnih dcla opšteg, privrednog i političkog kriminaliteta na šte-
tu navedenih objekata ima za posledicu da se iz istih oduzimaju i protiv-pravno
prisvajaju najčežče slcdeći oblici imovine: novac, hartije od vrednosti, predmeti
sa svojstvima kulturnih dobara, zlato, zlatnc preradcvine, narkotici i lekovi sa
psihotropnim supstancama, oružje, municija, tehnička roba i poverljivi mate-
rijali sa različitim stepenom poverljivosti.
Uglavnom se radi o objcklima u kojima su smeštene veće količine napred
navedene robe, što ukazuje da izbor ovih objekata za kriminalni napad nije slu-
čajan i da izvrženju krivičnih dela prethodi sasvim solidna priprema učinilaca
navedenih krivičnih dela. To ujedno nalaže i obavezu svim radnim Ijudima u po-
tencijalno ugroženim objcktima da kao subjckti prcventivno deluju u cilju bla-
govremenog otklanjanja kriminogenih faktora i sprečavanja izvršenja krivičnih
dela.
Jasan je zaključak da se radi o krivičnim delima iz domena savremenog kri-
minaliteta sa visokim stcpenom organizovanosti i sa veoma često prisutnim
elementom inostranosti. Stoga, u prcventivnom i represivnom postupanju tre-
ba imati u vidu da se radi o organizovanim kriminalnim delatnostima, sa pri-
sutnim profesionalizmom, drskošću, pa čak i brutalnošću u izvršenju, što se po-
sebno ispoljava u visokom stepenu društvene opasnosti i tendenciji poprima-
nja zapadnjačkog kriminalnog stila.
Kriminalitet, kao društveno-negativna i složena pojava, se ispoljava u ra-
znim oblicima i prisutan je u svima fazama razvoja društva. Njegova stalna pri-
sutnost, razvoj i veoma veSto prilagođavanje svim družtveno-političkim i eko-
nomskim sistemima, su upravo osnovni elementi dinamičnosti kao bitne karak-
teristike savremenog kriminaliteta. Razvoj, odnosno dinamičnost i sposobnost
prilagođavanja kriminaliteta je u zavisnosti od geografskih, političkih, eko-
nomskih, pravnih, kulturnih i drugih momenata, sa jedne strane, kao i od or-
ganizovanosti, stručnosti i spremnosti svih društvenih subjekata na njegovom
suzbijanju, s druge strane. Prema tome, kriminalitet predstavlja društveni i in-
dividualni problem u etiološkom i fenomenološkom smislu, jer se posledice
odražavaju u životu društva i pojedinca. Znači, kriminalitet kao društveno di-
namična pojava, nije nezavistan i van uticaja društvenih odnosa i njihovih pro-
mena. Naprotiv, on ima svoje uzroke i korene i uzročno je povezan sa određe-
nim društvenim odnosima i uticajima.
Masovnost je posebna odlika savremenog kriminaliteta. Veliki je broj
izvršenih krivičnih dela sa poznatim i nepoznatim učiniocima, osuđenim lici-
ma, lidma lišenim slobode ili na izdržavanju kazne zatvora u kazneno-poprav-
13
nim ustanovama. Ilustracijc radi ističemo činjenicu da je u rcpublici Srbiji u to-
ku 1987. god. ukupno evidentirano 78.853, a u 1988. god. 80.083 krivičnih dela
iz oblasti opšteg, privrcdnog i političkog kriminaliteta.1-'
Tamna brojka kriminaliteta jc poscban fenomcn koji jc naročito prisutan
kod privrednog kriminalitcta. Radi se o izvršcnim, a neotkrivenim krivičnim
delima, tj. u pitanju je tzv. latcntni kriminalitet. Činjcnica je da postoje brojna
neolkrivena krivična dcla i neidentifikovani učinioci, odnosno da je krimina-
litet dalcko prisutniji nego što to pokazuju podaci iz statističkih evidencija.
Organizovanost učinilaca u izvršenju krivičnih dcla postaje sve prisutnija
karakteristika savremenog kriminaliteta. Ova organizovanost je na veoma vi-
sokom nivou, sa tačno podcljenim zadacima i striktnim upulima, uzstrogu pri-
memi principa konspirativnosti. Organizovani kriminalitet nije mogao mimo-
ići ni našu zemlju. Upravo on je u raznovrsnim oblicima prisutniji sada nego u
ranijem periodu, a ispoljava se i u izvršcnju krivičnih dcla političkog, opšteg i
privrednog kriminaliteta.
Organizovano vršenje krivičnih dcla sa profcsionalnim učiniocima pokazu-
je stalnu ekspanziju, ne priznaje bilo kakve granice ili barijere u okviru jedne
zemlje, proširuje se na prostorima više zemalja, dobija elcmcnte inostranosti
i prerasta u međunarodni kriminalilct. Ovakav kriminalitct nema ograničen
prostor ispoljavanja. Prostire se na području jedne ili više zemalja, a učinioci,
uključujući sve vidove saučesnišiva, su domaći i strani državljani.
Posmatrajući navedcnc karaktcristike kriminaliteta u kontestu sveobuhva-
tne aktivnosti službi fizičko-tchničke zaštite, bitno je istaći da je u današnje vre-
me sve prisutnija društvena pojava koja manifestuje u velikom prometu ljudi
i roba na skoro svim geografskim područjima. Raz^oj i usavršavanje savreme-
nih sredstava saobraćaja utiču na bržc i lakše savladivanje udaljenosti, što još
više podstiče pokretljivost ljudi, a to jc u uzročnoj vezi sa češčim prelascima
državnih granica i boravkom vcćeg broja stranih državljana u našoj i drugim
zemijama sveta. Do povećanog prometa ljudi i roba došlo je usled uspostavlja-
nja međunarodnih odnosa i saradnje politiČke, ekonomske, kulturne, naučne,
sportske i druge prirode. Prednjem možemo dodati i interesantnu kategoriju
turista, čiji je broj u stalnom porastu, a što prouzrokuje povećan broj izvršenih
krivičnih dela u turističkoj sezoni. Takođc je veoma interesantna kategorija ra-
dnika i određenih stručnjaka stranih državljana koji obavljaju određene poslo-
ve u pojedinim našim većim industrijskim objektima i naučnim ustanovama.
Ovakva pokretljivost i mobilnost ljudi, pored niza korisnih i pozitivnih efekata,
utiče i na razvoj izvesnih negativnih pojava, a medu njima je prisutan i krimi-
1) Mićo Bošković, „Materijalni dokazi u kriminalistićkoj obradi", Nova prosveta, Beograd, 1990. Opširnije videti na str.
61-69.
14
nalitet sa elemenlom inostranosti, koji sc takode u raznim vidovima ispoljava
i na štctu potencijalno ugrožcnih objckala.
Odredcni oblici ugrožavanja, koji sc odnosc i na potencijalno-ugrožcne
objcktc, su uslovljcni i gcografskim položajcm Jugoslavijc, a u okviru toga in-
tenzitet ugroženosti pojcdinih objckala zavisi i od mesta njihove konkretne lo-
kacije u okviru pojedinih područja našc zemljc. Kroz Jugoslaviju prolaze pu-
tevi koji spajaju zcmlje Zapadnc Evrope sa Bliskim islokom, uz prisutnu činje-
nicu da bez vize mogu da udu gradani viže od 50 zemalja i da godišnje našu gra-
nicu prede više od sto miliona Ijudi. Turistička sezona i određeni praznici pro-
uzrokuju dugačkc kolonc vozila sa putnicima na graničnim prelazima gde su
najprisutniji naši gradani na privrcmcnom radu u inostranstvu, od kojih se, ne
treba zaboraviti, jcdan broj odao raznovrsnoj kriminalnoj delatnosti. Sve su
ovo prisutne činjenicc koje objcktivno uslovljavaju pojavu kriminaliteta u svim
njegovim oblicima i u odredcnim slučajcvima i sa elemcntom inostranosti, pa
je logično i očekivati da će ovc uslove upravo pokužati da vcšto iskoriste mnogi
kriminalci za vršenje odrcdcnih krivičnih dcla, od kojih mnoga i na štetu po-
tencijalno-ugroženih objckaia.
Iznete karaktcristikc savrcmenog kriminalitcta u okviru kojeg spadaju i
mnogi oblici krivičnih dela izvrženih na štetu potcncijalno ugroženih objekata,
jasno ukazuju na visok stepen društvene opasnosti i prisutne teškoče u njego-
vom otkrivanju i obezbcdcnju dokaza. Stoga, organizovan preventivan i repre-
sivan rad i stalno aktivan odnos službi fizičko-tehničke zaštite može u mnogo-
me doprineti sprečavanju izvršcnja mnogih oblika kriminalne dclatnosti i dru-
gih društvcno-štctnih pojava, s jcdnc i brzim i stručnim postupanjem u slučaju
izvršenog krivičnog dela i adekvatnom saradnjom sa organima unutražnjih po-
slova omogućiti otkrivanje učinioca i obezbeđcnje dokaza, s druge strane. Po-
lazeči od činjenice da uvek postoji mogućnost ostavljanja tragova na mestu
izvršenja krivičnog dela, na učiniocu i oštećcnom, a imajući u vidu njihovu
objektivnost i značaj u dokazivanju, nameće sc i obaveza radnika fizičko-te-
hničke zaštite da po učinjenom krivičnom dclu, a pre dolaska organa unutra-
šnjih poslova, preduzmu adckvatne mere na zaštiti tragova i predmeta na licu
mesta od eventualnih uništcnja ili promena.
2. NaČin i sređstva izvrŠenja kriviČnih dela na štetu potencijalno ugroBe-
nih objekata
Krivična dela, koja se vrše na štetu napred navedenih potencijalno ugrože-
nih objekata, specifična su po načinu i raznovrsnim sredstvima iz\'ršenja. Sa-
mom izvršenju krivičnog dela prethodi period brižljivih priprema, koji sledi na-
kon donošenja odluke o izvršenju krivičnog dela na štetu određenog objekta.
U pripremnom periodu učinioci se upoznaju sa svim okolnostima i prilikama
na užem i širem području gde je lociran objckat koji je izabran za kriminalni
napad. Učinioci se upoznaju sa okolinom objekta, unutrašnjim rasporedom
prostorija, smeštajem kasa, trezora, blagajničkih šaltera, predmeta kulturnih
15

dobara, rasporedom ljudstva i radnika fizičkog obezbcdenja, načinom tehnič-
kog obezbeđcnja, rasporcdom radnog vrcmena, rcdoslcdom smena i načinom
dopremanja i otpremanja novca i drugih vrednosti i vrcmenskim intenzitetom
obilaska objekta od stranc patrola i pozornika službe javnebezbednosti, pa sve
do sagledavanja najpovoljnijeg pravca napuštanja napadnutog objekta.
Nakon potpunog snimanja situacijc i prikupljanja svih bitnih podataka, uči-
nioci donose odluku o vremenu izvršcnja krivičnog dela i prave plan kriminal-
ne delatnosti, koji do detalja razrađujc način izvršenja krivičnog dela, zadatke
svakog učinioca i način povlačenja i sakrivanja plena, kao i način ponašanja
ukoliko dođe do nekih neplaniranih situacija tokom izvršenja krivičnog dela.
Ovakav način detaljnih priprema zahteva dolazak pojedinih učinioca u bli-
zinu samog objekta, njegovo opserviranje, ulazak u objekat i ostvarivanje kon-
takta sa pojedinim radnicima, kao i prikupljanje odrcdenih podataka od trećih
lica, što sve, uz pojačan preventivan rad radnika fizičkog obezbeđenja i lica u
radnom odnosu koa tog objckta, omogućava odrcdena indicijalna zapažanja
sumnjivog ponašanja učinilaca u pripremnoj fazi. Uz blagovremeno javljanje
organima unutrašnjih poslova može doći i do sprečavanja izvršenja krivičnog
dela. Ili, u slučaju ako krivično dclo bude izvršeno, ova zapažanja mogu da budu
od izuzetne koristi u otkrivanju i pronalaženju učinioca krivičnog dela.
SL 1.1: Raznovrsno vatreno oruije namenjeno za vršcnje orulanih razbojništava i mzbojniikih kradi na
štetu banaka, pošta i benzinskih pumpi.
16
Posebno jc intcrcsantan način izvržcnja krivičnih dcla po porudžbini na šte-
tu kulturnih dobara. Uglavnom se radi o profcsionalcima-spccijalistima za na-
pade i prisvajanjc prcdmeta sa svojstvima kulturnih dobara, koji se veoma do-
bro razumcju u vrednost pojcdinih cksponata. Kod ovog načina izvršenja kri-
vičnih dela razlikujemo naručioca, koji jc najčcšće iz inostranstva, i neposre-
dnog učinioca, čiji se zadatak sastoji da izvršenjcm krivičnog dela pribavi odre-
dene predmete kuliurnih dobara i doprcmi ih na dogovoreno odredišno mesto.
Naručilac finansira i organizuje kriminalnu dclatnost do neposrednog izvrše-
nja krivičnog dela, a sam čin izvršenja spada u domen planiranja i realizacije
profesionalnih učinilaca. Naručilac u većini slučajeva i ne zna ko je učinilac niti
ga kasnije upoznaje, a vcoma često nc vidi ni ukradcni cksponat, već samo do-
bije zaradu, ukoliko ukradeni eksponal nije namenjen za njegovu privatnu
zbirku.
Sredstva koja učinioci koristc u zavisnosti su od vrste krivičnog dela, izgleda
i stcpena obezbedenja objckta i od načina samog izvršenja. Za izvršenje razboj-
ništva i razbojničkih krađa najčešće se koristi raznovrsno vatreno oružje (revol-
veri, pištolji, pužke, automaii) i hladno oružjc (nožcvi, bodeži, mačete).
Za izvršenje krivičnih dcla icžkih krada provaljivanjcm i obijanjem, učinioci
uglavnom koriste specijalne naprave zvane „lomilica" i „češalj", podesne klju-
čeve, poluge, pajsere, šrafcigere, klješta, a za provale kasa: brusilice, aparate za
Sl. 1.2: Ramovrsni alat namcnjcn za obijanjc iprovaljivanjc objckata
0H5PAHE « 3AU1THTE 17
zavarivanje na gas i siruju, sekačc i velike čckiće, probojce, a u najprimitivnijim — nemogućnost detaljnc kontrolc,
slučajevima i krampove. U odredcne potcncijalno ugrožcnc objekte učinioci — gužve u objektima, na granici i u saobraćaju,
ulaze uz prethodno lomljcnjc stakla na prozorima, vratima i izlozima, ukoliko — prisutnost vcče sume domaćeg i stranog novca u kasama i trezorima,
isti nisu obezbeđcni adckvatnim rcšctkama, kao i odvaljivanjcm nestabilnih — opuštenost i ležernost lica koji radc na ovim poslovima,
ulaznih vrata, lomljenjcm ili iskrivljenjcm ncodgovarajućih rešetaka i provalji- — manji broj izvršilaca za vrcme sezonc korišćcnja godišnjih odmora."
vanjem kroz krov, ukoliko ta mogućnost objcktivno postoji. Pored sposobnosti maskiranja, u koju svrhu uspešno koriste raznu šminku,
Pored navedenih sredstava, učinioci krivičnih dcla na žtctu potencijalno maramice, naočare, kape i šešire, šalove i pcrike, učinioci uglavnom rade u ru-
ugroženih objekata koriste i druge razne predmete s kojima se može ispoljiti kavicama, kako bi sveli na minimum mogućnost ostavljanja tragova papilarnih
sila i prinuda, ugroziti život i naneli tclesna povreda. Uz to, često pribegavaju linija prstiju ili dlanova, jcr su svesni njihovog identifikacionog značaja. Medu-
korišćenju pribora za maskiranjc u cilju izmcne ličnog opisa, kao i automobile tim, treba znati da i rad u rukavicama za vreme izvršenja krivičnog dela nije
radi bržeg udaljavanja sa mcsta izvršenja krivičnog dcla i zavaravanja traga. uvek i apsolutna garancija da učinilac neće ostaviti tragove papilarnih linija, jer
su moguće situacije kada učinilac skinc rukavicc tokom izvršcnja krivičnog de-
3. Specifičnosti učinilaca krivičnih dela na štetu potencijalno ugroženih la: uzimanje pića, uzimanje hranc, vršenje fizioloških potreba, nemogućnost
objekata rada u rukavicama, lakši rad bez rukavica, te nenošenje rukavica na putu dolas-
Učinioci krivičnih dela na štetu napred nabrojanih potencijalno ugroženih ka na lice mesta i prilikom napuštanja mcsta izvršcnja krivičnog dela. U svim
objekata su strani i domaći državljani, muškarci i ženc. U većcm obimu su zas- tim slučajevima učinilac vodi računa da ne ostavi tragove papilarnih linija, a
tupljeni jugoslovenski državljani i muškarci, mada se nc sme izgubiti iz vida i ukoliko ih je ostavio naknadno preduzima mcre na njihovom uništenju. Među-
uloga ženskih osoba u rcalizaciji ovih vidova kriminalne delatnosti, gde se po- tim, nije moguće sve detaljno isplanirati, a prisutnc su i nepredvidljive iznena-
javljuju kao veoma korisni izvidači, tzv. čuvari straže, a i njihovo prisustvo u
kriminalnoj grupi odstranjuje sumnju, pa se istoj i ne posvećuje dovoljno pa-
žnje u domenu prevcnlivnih mcra.
Teže oblike ovih krivičnih dela uglavnom vrše profesionalci koji ispoljavaju
visok stepen organizovanosti uz obavczno prethodno pripremanje i detaljno
planiranje cele kriminalne akcijc. Porcd prcthodnog izviđanja, učinioci veoma
vešto biraju vreme napada vodcći računa, kako o najpovoljnijim uslovima u
odnosu na sam objckat, tako i o objektivnim uslovima šireg značaja. 1\i, pre
svega, spadaju politički, sportski, kullurni, privredni i drugi događaji koji oku-
piraju pažnju radnih ljudi i gradana, a lica koja u tom vremcnu vrše svoju radnu
obavezu u objektu koji je planiran za kriminalni napad takođe posvećuju pa-
žnju ovim manifestacijama, što učinioci veoma vešto koriste za izvršenje krivi-
čnog dela baš u tom vremcnskom intcrvalu.
Učinioci ova krivična dela vrše pojedinačno ili u grupama. U oba slučaja is-
poljavaju profesionalnost, drskost, pcrfidnost, bezobzirnost, lukavost, upor-
nost, snalažljivost, sposobnost maskiranja, brzinu, pokretljivost, pa sve do is-
poljavanja grube sile, nasilja i upotrcbe vatrenog oružja i drugih sredstava pri-
2)
nude.
Kod učinilaca ovih krivičnih dela poscbno je interesantan jedan broj naših
radnika na privremenom rađu u inostranstvu, koji sc povezao sa podzemljem Sl. 3: a. Pcrika, naočarc, pištolj i fulsifikovanc lične kanc s kojima sc učinilac sluiioprilikom izvršenja
krivičnog dcla na štctu banaka
u tim zemljama. Povremeno dolaze u našu zemlju i vrše krivična dela i unose
elemente podzemlja i gangsterizma.
2 2) Mićo Bešković, „Osnovna karakterislitcn učinioca krivičnog dela", Bezbednost, RSUP SR Srbije, Beograd, br. 3/88.
Veoma povoljno vreme za vršenje ovih krivičnih dela je i turistička sezona. Opširnije o ovoj problematici videti u ovom ćlanku.
Elementi koji pogoduju su:
— otvorenost naših granica,

18 19
 dne situacije, pa često puta učinilac ncće biti u stanju da uništi ostavljene tra-
gove papilarnih linija. Pored toga, dcšava se da tokom izvršenja krivičnog dela
dode do oštečenja samih rukavica i to najčešće na prstima, a postoji mogućnost
ostavljanja tragova samih rukavica, ili dclova vlakana i drugih sastojaka od
oštećenja rukavice, a ponekad u žurbi učinilac ostavi i rukavice na mestu izvrše-
nja krivičnog dela.
b. Otisak kožne rukavice pronađcn na mcstu izvršcnja krivičnog dcla. Vešta-
ćenjem tragova rukavice sa tragovima pronađcne rukavice kod osumnjičenog
utvrđena istovetnost, što je dovclo do otkrivanja učinioca serije provala
Na kraju ističemo i činjenicu da profcsionalni učinioci sve više i uspešnije
koriste dostignuća naukc i tchnikc ' i ugrađuju ih u metode svoje kriminalne
) delatnosti, tako da vešto izbegavaju ostavljanje tragova na mestu izvršenja kri-
vičnog dela, ali se i spccijalizuju za isključenje određcnih sistema tehničke za-
štite. Jednostavno rcčcno, profcsionalni učinioci ništa ne prepuštaju slučaju.
4. Osnovi sistema bezbednosti i ostvarivanje samozaštitne funkcije
Suština i karakteristike svakog sistema bezbednosti su ujedno i odraz inte-
resa određenog društva i državc, odnosno postojcćeg društveno-političkog i
ekonomskog sistcma. Danas možemo razlikovati klasičnu i samoupravnu be-
zbednost. Oba ova vida bezbednosti imaju odrcđene zadalke na efikasnijoj za-
štiti vitalnih vrednosti i interesa našeg društva. Postoječi sistem bezbednosti
kod nas je koncipiran da sadrži i klasičnu i samoupravnu bezbednost, koja u po-
slednje vreme, analogno društvenim promenama, doživljava ili će morati doži-
veti izvesnu transformaciju.
Klasična bezbednost, bez obzira što podrazumeva stručne i specijalizovane
državne organe, ima određenu nadlcžnost i izuzctan značaj u zaštiti potencijal-
no-ugroženih objekata, upravo kroz oblike prcvcntivnog i represivnog delova-
nja, a što naročito dolazi do izražaja u domcnu sprečavanja i otkrivanja krivi-
čnih dela kojima se napadaju ovi objckti. Upravo kroz preventivnu delatnost
ovih organa i oblicima saradnje sa organizovanim službama fizičko-tehničke
zaštite moguće je blagovremeno uočiti mnoge pojave i uzroke koji pogoduju
) vršenju krivičnih dela i drugih negativnih delatnosti na štetu ovih objekata, što
ujedno i podrazumeva preduzimanje i adekvatnih radnji i mera na sprečavanju
nastajanja štetnih posledica. O konkretnim oblicima saradnje između Službe
javne bezbednosti i službi fizičko-tehničke zaštile govorićemo odvojeno o obli-
cima saradnje u domenu prevcncije i o mcđusobnoj saradnji u postupku repre-
sivnog postupanja. Pored toga što ova saradnja doprinosi boljim rezultatima u
3) Prof. dr Živojin Aleksić, „Naučno otkrivanje zločina", Savez udruženja pravnika, Beograd, 1972. god. Opšimije
videli korišćenje i primenu naučnih i tehničkih izuma od strane policije, odnosno organa otkrivanja, ali i od odredenih
učinilaca krivićnih dela, str. 3-15.
20
izvršenju zadataka fizičko-tchničke zaštitc, ista takodc ostvarujc i odredcn uii-
caj ka boljoj opStoj bczbcdnosnoj siiuaciji u odrcdcnom objcktu.
U određenim ekonomskim celinama samoupravna bczbcdnost, u dosada-
šnjoj praksi, nije uvck ostvarivala i adckvalne rezultate na planu zaStite vitalnih
vrednosti i intcresa. U sadašnje vrcme, kada se dovodi u pitanje status društve-
ne svojine koja gubi pozicijc, uz svc vcću afirmaciju privatne svojine i drugih
oblika svojine, i kada se napušta sistcm samoupravljanja, sasvim je logično da
i samoupravna bezbednost gubi osnove na kojima je i ustanovljena, što, pak,
opet zahteva preduzimanje odgovarajućih mcra na njcnom prilagođavanju ak-
tuelnim društvcno-političkim i ekonomskim odnosima.
Sistem družtvcnc samozažtitc jc svakako najJira osnova bczbednosti i zaštite
vitalnih društvcnih odnosa, ali u sadaSnje vrcme postavljcna koncepcija dru-
štvcne samozaštite jc prcvazidcna i nije adekvatna novonastalim družtvenim
promenama. Medutim, bcz obzira na postavljcnu konccpciju druStvene samo-
zaštite koja je u odredeno vrcmc bila odgovarajuća postojcčim uslovima, ipak
sa celokupnim angažovanjcm njcnih subjckata na zažtiti drušlvene imovine ne
možemo biti potpuno zadovoljni, naročito ne sa postignutim rezultatima na
sprečavanju raznovrsnih dclikata iz oblasti opšteg i privrednog kriminaliteta.
Postavljeni koncept društvene samozaštite ne funkcioniše u danažnjim uslo-
vima, pa je nužno da isti bude potpuno analitički i kritički saglcdan, jer je vreme
da doživi sušiinske promene. Napužtajući jcdnopartijski sistcm, u iznalaženju
novih rešenja u uslovima političkog pluralizma, pored ostalog, nužno je poći od
punog poštovanja i garancija sloboda i prava čovcka, s ciljcm osposobljavanja
takvogsistema samozaštite koji će u potpunosti odgovoriti uslovima političkog
pluralizma. Tako postavljcna samozaštita, angažovanjcm svojih subjekata, mo-
ra posebnu pažnju, daleko veću ncgo do sada, posvetiti najaktuelnijim proble-
mima zaštite potencijalno ugrožcnih objekata, koji su sve češći predmet raznih
kriminalnih napada.
Uspostavljanjem novih društvenih odnosa direktno se nticalo i na postoja-
nje subjekata društvene samozaštite, tako da su sada ostali samo oni klasični i
profesionalni organi, kao što su organi unutražnjih poslova, inspekcije, javna
tužilaštva, sudovi, služba društvenog knjigovodstva, carina, a viJe ne postoje, ili
ne bar u istim oblicima i organizacije saveza komunista, socijalističkog saveza,
saveza omladine, kao i organi društvene samozaStite u preduzećima.
Ako pođemo od napred već izrečene konstatacije o ncdovoljnom angažova-
nju subjekata družtvene samozažtite, a sagledavajući sadažnje stanje nefunkci-
onisanja sistema družtvene samozaštile i jož uvck nedovoljne saradnje sa orga-
nima unutrašnjih poslova i drugim državnim organima, onda je logično zaklju-
čiti da je nužna organizovana, sinhronizovana i planska aktivnost nadležnih su-
bjekata na planu efikasnije zaštite potencijalno ugroženih objekata.
U kontekstu nastalih društvcnih promena i uspostavljenih novih osnovnih
vrednosti kojima je koncepcija druStvene samozaštite prevaziđena, dr Velizar
21
Najman4-1 sasvim osnovano ukazuje šia bi trcbalo hitno učiniti:" Ttcbalo bi
izmeniti osnove odbrane, bezbcdnosti i zašlite, tako da se ka ostvarivanju in-
tegriteta i suvereniteta zemlje idc preko osiguranja sloboda, prava i dužnosti
čoveka i građanina i takvih uslova koja privrcdnim i drugim pravnim licima
omogućavaju nesmctano ostvarivanje njihovih pravno uredcnih poslova i zada-
taka, a ne obrnuto, kao do sada. Tome, zatim, odmah upodobiti dve vrste teku-
ćih aktivnosti: prvo, nadlcžnosl sistcma odbrane, bczbednosti i zaštite i, drugo,
planove i programe obrazovanja i vaspitanja u ovim oblastima."
Sistem bezbednosti naše zemlje se sasloji iz tri osnovna oblika bezbednosti
i to: javna bezbednost, državna bczbeđnost i bezbednost oružanih snaga (vojna
bezbednost). Pored ovih oblika tu svakako trcba dodati i oblik samoupravne
bezbednosti, uz obavczno uvažavanje novih društvcnih odnosa i vrednosti o ko-
jima smo prethodno govorili.
S obzirom na sadržaj, javna bezbednost jeste onaj najpodesniji oblik bezbe-
dnosti preko kojeg se i ostvaruje suzbijanje raznih vidova socijalne patologije
usmerenih protiv interesa i vređnosti našeg društva, pa je logično da služba fi-
zičko-tehničke zaštite i ostvaruje najčešću saradnju sa Službom javne bezbe-
dnosti, u cilju što bolje zaštite potencijalno-ugroženih objekata. Služba fizičko-
tehničke zaštite najčešće saraduje sa onim organizacionim delovima Službe
javne bezbednosti koji se bave poslovima suzbijanja opšteg i privrednog krimi-
naliteta i poslovima milicije. To jc i sasvim logično, s obzirom na moguće oblike
ugrožavanja ovih objekata i zadatke i nadležnost Službe javne bezbednosti u
oblasti suzbijanja kriminalitcla.
Bez obzira što je dclatnost Službe državnc bczbcdnosti i bezbednosti oruža-
nih snaga usmerena na zašiitu spoljne bezbednosti, odrcdenih oblika u dome-
nu unutrašnje bezbednosti i na zaštiti odbrambcnih priprema, ipak u određe-
nim slučajevima ima osnova i potrcbe da služba fizičko-tehničke zažtite sara-
duje i sa ovim vidovima bezbednosti, naročito po pitanjima obavešiajne dela-
tnosti i informacija o oblicima političkog kriminaliteta i kada se radi o objek-
tima od posebnog interesa. Takode, služba fizičko-tehničke zaštite ostvaruje
određenu aktivnost i saradnju sa Službom državne bezbednosti po pitanju ko-
rišćenja legalnih metoda i sredstava kao izvora za prikupljanje određenih inte-
resantnih podataka sa aspekta obavežlajne delatnosti.
Kako se iz napred navedenog vidi, priroda samog posla upućuje službu fi-
zičko-tehničke zažtite da u najvećem obimu saraduje i traži pomoć od Službe
javne bezbednosti. Ova saradnja se ostvaruje kroz raznovrsne oblike preventiv-
nog i represivnog delovanja Službe javne bezbednosti. Uspešna saradnja po-
drazumeva poznavanje mctoda preventivnog i represivnog delovanja Službe
javne bezbednosti, pa ćemo stoga u narednom izlaganju ukratko izneti osnovne
karakteristike ovih vidova delatnosti Službe javne bezbednosti, s ciljem ukazi-
vanja na postojeće mogućnosti mcđusobne saradnje.
4) Dr Velizar Najman, „Šta čeka država", članak objavljen u dnevnom lislu „Politika", od 28, 29, 30. novembar 1990. god.
22
5. Osnovne karakteristike preventivno-represivne delatnosti Službe javne
bezbednosti sa aspekta međusobne saradnje sa službama fizičko-tehničke
zaštite
U sklopu sistcma bezbednosti Služba javne bezbednosti ima posebnu ulogu
i značaj koje karaktcrižu odrcdcnc spccifičnosti, ali u suštini ova služba razvija
nove metode kroz prevcntivnu i rcpresivnu delatnost u cilju suzbijanja krivi-
čnih dela, prekršaja i drugih društveno-štctnih pojava. Ova dva vida delatnosti
ne mogu sc dijametralno postaviti i posmatrati kao dva nevczana i odvojena
oblika aktivnosti Službe javne bezbcdnosti. Nasuprot, mnoge radnje i mere sa-
drže u sebi i preventivnu i rcprcsivnu funkciju, tako da sene mogu u potpunosli
definisati i razvrstati posebno u domcn prevencije, odnosno represije. Preven-
tivna i represivna delatnost Službe javnc bczbcdnosti su mcđusobno povezane
i ispoljavaju se u jednom kontinuitctu i sinhronizovanim ostvarivanjem pre-
ventivne funkcije vrši se direktan uticaj na represiju, odnosno utiče na smanje-
nje potrebe za preduzimanje odrcdenih konkretnih oblika represivne delatnos-
ti. Upravo, ovi vidovi delovanja i način njihovog sprovodenja omogućuju da do-
de do potpune i organizovane saradnje izmedu službi fizičko-tehničke zaštite
i Službe javne bezbednosti i to u svim fazama zaštite potencijalno ugroženih i
drugih objekata.
Preventivnu i represivnu dclatnost Službe javne bezbednosti u odnosu na
oblike ugrožavanja potcncijalno ugroženih objekata možcmo posmatrati kao
aktivnost na sprečavanju izvršcnja krivičnih dcla i na otkrivanju izvršenih kri-
vičnih dela i nepoznatih učinilaca i na obezbedenju relevantnih materijalnih i
ličnih dokaza. Preventivna dclatnost deluje na same uzroke kao kriminogene
faktore raznih vidova kriminaliteta i sprečava izvršenje konkretnih krivičnih
dela, dok se putem represije dcluje na posledice nastale izvršenjem krivičnog
dela i omogućuje se da se učinilac krivičnog dela otkrije i pronade i prema nje-
mu izrekne odgovarajuća krivična sankcija.
Preventivna, kao i rcpresivna dclatnost Službe javne bezbednosti, čija je sa-
držina normativno regulisana, spadaju u bezbednosno-operativne poslove či-
jom realizacijom se obezbeđuje zaštita društveno-političkog poretka, lične si-
gurnosti ljudi i bezbednost imovine u svim oblastima u kojima se ostvaruje za-
konitost života i rada.
Ono što je veoma bitno u medusobnoj saradnji službi fizičko-tehničke za-
štite i drugih organa u potencijalno ugroženim objektima sa Službom javne be-
zbednosti jeste da ova služba u vršenju prevcntivne delatnosti ne nastupa im-
perativno i sa autoritetom državnog organa u kojem je organizacijski i postav-
ljena, već po principu uzajamne saradnje i pružanja stručne pomoći od interesa
za zaštitu vitalnih odnosa i vrednosti. U stvari, zakonski propisi i ne obavezuju
striktno ovu službu na preventivno postupanje, već samo ostavljaju mogućnost
ovakvog postupanja. Preventivna delatnost, za razliku od represivne, nije u
potpunosti i detaljno zakonski regulisana, pa je nužno da se vodi računa da se
u odnosu prema drugim organima ne pređe granica prevencije. Stoga se u
23
 odnosu na saradnju ovih organa i postavlja osnovno pitanje: dokle ide i dopirc
delatnost Službe javne bczbcdnosti u prcventivnom delovanju. Ne upuštajući
se dublje u ovu raspravu, mišljenja smo, prc svcga na osnovu dosadašnjeg iskus-
tva, da preventivna delatnost ovc službe može da dopire samo do one granice
dokle je prihva taju oni subjckti prema koj ima jc i usmcrcna. Prcma tome, i pos-
tupanje službi fizičko-tchničke zaštite prcma predlozima i upozorenjima Slu-
žbe javne bezbednosti, kada je u pitanju prcvcnlivna dclatnost, zavisi, pre sve-
ga, od njihove proccnc i odlučnosti da otklone uočcne propuste i nedostatke,
jer Služba javncbczbcdnosti u ovom domcnu nema nikakva naredbodavna ov-
lašćenja.
Preventivna delatnost zahteva veoma dctaljno planiranjc i odgovarajuču or-
) ganizaciju. Mcđutim, planiranjc, organizovanje i rcalizovanje prcvcncije se
mora zasnivati na naučnom i istraživačkom radu, a rczultati preventivne aktiv-
nosti moraju biti podvrgnuti naučnoj analizi, o čemu treba da budu obavešteni
svi oni subjekti koji učestvuju u procesu prevcncije. Služba javne bezbednosti
u domenu saradnje sa potencijalno-ugrožcnim objcktima treba sve više da daje
inicijativu i da u svim onim situacijama gde sc blagovrcmenim preduzimanjem
adekvatnih radnji i mera može sprečiii izvršenje krivičnog dela, obavezno pre-
dnost daje preventivnoj dclatnosii. Upravo, preventivna dclatnost na planu
sprečavanja izvršenja krivičnih dcla je ujcdno i najcfikasnije sredstvo, ukoliko
je efikasno i realizovano.
Represivna delatnost je u praksi Službe javnc bezbcdnosli još uvek osnovna
delatnost, ali je bimo da, uvck kada jc to objcktivno mogućc i opravdano, ista
bude zamenjcna preventivnom aktivnošeu. SadaSnja rcalna situacija na planu
suzbijanja svih oblika opštcg, privrednog i poliličkog kriminaliteta, kojim se
napadaju potencijalno ugrožcni objckti, nužno zahtcva i adekvatnu reprcsivnu
đelatnost, bez obzira na svu opravdanosi i korisnost korišćenja metoda preven-
cije. Svakako da će represija biti nužna i u budućem pcriodu, a dokle će se pre-
ventivna i represivna delatnost međusobno pratiti i dopunjavati zavisi od niza
faktora na unutrašnjem i spoljnjcm planu, a od uticaja je i sadržina kriminalne
politike.
) Represivna delatnost nije usmerena na uzroke kriminaliteta i drugih dru-
štveno-štetnih pojava i ona ne oiklanja uzroke, vcć se njenom primenom deluje
na posledice, što podrazumeva da je odrcdcno krivično delo već izvršeno, pa se
upotrebljavaju sredstva prinude, kontrole i kažnjavanja. Pošto nastupa nakon
izvrSenja krivičnog dela, suština represivne delatnosti se sastoji u preduzima-
nju mcra i radnjih na otkrivanju krivičnog dcla i učinioca, njegovo pronalaže-
nje i privođenje i obezbcdcnje kvalitetnih dokaza koji omogućuju vođenje da-
ljeg toka krivičnog postupka. U ovom domenu ima dosta mogučnosti za sara-
dnju između službi fizičko-tchničkc zaštite i Službe javnebezbcdnosti, naročito
na blagovremenom preduzimanju mcra na zaštiti tragova i predmeta krivičnog
dela izvršenog u nekom od poiencijalno-ugroženih objekata, o kojim oblicima
čemo konkretno govoriti na odgovarajučem mestu u narednom izlaganju. Si-
gurno je da represivna dclatnost dajc i odredcne prcvcntivne efekte, ali bez ob-
zira na to, ipak se rcprcsivnim mcrama ne možc potpuno i uspešno suprotstav-
ljati svim oblicima savrcmcnog kriminalitcta. Nužna je preventivna i reprcsiv-
na delatnost i njihova zajednička primcna uz punu saradnju sa odgovarajućim
subjektima u potencijalno-ugrožcnim objcktima.
6. Osvrt na primenu naučnih metoda u zaštiti potencijalno ugroženih
objekata
Razvitkom naukc i lehnikc u XIX veku započinje inienzivnije korišćenje
njihovih dostignuća u kriminalistici, 5to podrazumeva primcnu naučnih meto-
da usprečavanju iotkrivanju svihvidova kriminaliteta. Sasvimjelogično, kada
se radi o zaštiti potcncijalno-ugroženih objckata, da sc ova dostignuća koriste
kroz preventivnu i reprcsivnu dclatnost Službe javne bczbcdnosti i oblike nji-
hove saradnje sa službama fizičko-tchničkc zašiitc. Mcdutim, sa razvojcm na-
uke i tehnike dolazi i do porasta kriminalitcia kao i korišćenje ovih dostignuća
od strane učinilaca raznih krivičnih dela, pre svcga iz domena organizovanog
kriminaliteta. Uspcžno suzbijanjc svih vidova kriminalitcta i efikasnu zaStitu
potencijalno-ugroženih objekata ncmoguće je zamisliti bez primene naučnih
metoda, što svakako podrazumeva praćenje razvoja nauke i tchnike i korišće-
nje njihovih izuma u borbi protiv svih vidova kriminalitcta i drugih oblika ugro-
žavanja. Zbog toga sc iz raznovrsnih dclamosti službi fizičko-tchničke zaštite
moraju izbaciti zastarcli i prevazidcni melodi rada, koji nisu adckvatni efika-
snoj zaštiti potencijalno-ugrožcnih objekata i uspešnom suprotstavljanju ra-
znim oblicima organizovanog kriminaliicta kojima sc napadaju ovi objekti.
Kriminalistika je osnovna i jcdinstvena nauka u suzbijanju svih vidova kri-
minaliteta, koja poseduje sopstvcne mctode, ali da bi bila u mogućnosti da ade-
kvatno primenjuje naučne mctode nužno je da u otkrivanju i dokazivanju kri-
vičnih dela i učinilaca primcnjuje i metodc drugih nauka, najčešće prirodnih i
tehničkih nauka. Korišćenjcm i primcnom naučnih metoda dolazi se i do na-
učnih saznanja čija je suština upravo u razlikovanju od svakodnevnih emipirij-
skih običnih saznanja, jer je njihov sadržaj u sistematskom, smišljenom, plani-
ranotn i metodološkom postupku i usmereni su na suštinu određene pojave.
Uspešna primena naučnih mctoda podrazumeva poznavanje uslova, mogu-
ćnosti i dometa određenih naučnih i tehničkih dostignuća, jer u suprotnom mo-
že doći do nemogućnosti odgovarajuće primene ovih izuma. U današnje vreme
mnogi metodi su još uvek predmet teorijskih rasprava u pogledu njihove mo-
gućnosti, korisnosti i dozvoljenosti u praktičnoj primeni, doksu mnoge zemlje
određene metode i zabranile da se primcnjuju u postupku otkrivanja i dokazi-
vanja krivičnih dela.
U domenu svoje nadležnosti i ovlašćenja u zaštiti potencijalno-ugroženih
objekata, radnici fizičko-tehničke zaštite moraju raspolagati jednim fondom
znanja iz određenih naučnih oblasti, jer jedino njihovom primenom kroz obli-
ke svoje preventivne i represivne delatnosti mogu doprineti boljoj zaštiti ovih
25
 objekata. Nije samo dovoljno poznavanjc odrcdenih preventivno-represivnih Zaštita ovih objekata podrazumcva i protivpožarnu i protivdiverzionu zažti-
kriminalističkih mctoda. Složeni zadaci poslova fizičko-tehničke zaštite zahte- tu, koje treba da budu organizovane na osnovu najsavremenijih naučnih i te-
vaju korišćenje i primenu naučnih znanja drugih disciplina, čiji je sadržaj u ne- hničkih znanja. Ne sme se zapostaviti da primcna naučnih metoda podrazume-
posrednoj stručnoj vezi sa svakodnevnom dclatnošću na fizičko-tehničkoj za- va i potrebu da radnici fizičko-tehničke zažtite poseduju i osnovna znanja iz
štiti ugroženih objekata. odredenih borilačkih veština i iz oblasti rukovanja i gadanja vatrenim oružjem.
Nužno je da radnici fizičko-tehničke zašlile ovladaju mctodama međuljud-
skog komuniciranja, što će im svakako omogućiti bolje poznavanje i razume-
vanje ponašanja Ijudi sa kojim komuniciraju, lakže uspostavljanje kontakata,
shvatanje značaja prilagodavanja ličnosti i funkcije odbrambenog mehanizma
čoveka i poštovanje usvojenih normi i standarda, a što sve doprinosi jednom
kulturnom i uljudnom ponašanju u vršenju zadataka fizičko-tehničke zaštite.
Svakako da to podrazumeva prethodno poznavanje psiholoških osobina ljudi,
odnosno emocija, njihov uticaj i prepoznavanje, motivaciju, kao i osnovne bi-
ološke i sociološke faktore u razvoju ličnosti.
Efikasna zaštila cvih objckata podrazumcva svakako i poznavanje oblika
ugrožavanja i savremenih naučnih metoda u njihovom suzbijanju. TU svakako,
pre svega, dolazi potreba za poznavanjcm osnovnih znanja i metoda iz oblasti
kriminalistike, koji mogu veoma uspešno da koriste u sprečavanju izvršenja
krivičnog dela, kao i u preduzimanju određenih radnji i mera na zaštiti mesta
izvršenja krivičnog dela do dolaska radnika Službe javne bezbednosti.
Na osnovu zakonskih ovlažčenja organi unutrašnjih poslova preduzimaju
određene operativno-taktičke radnje i mere i istražne radnje u cilju utvrdivanja
postojanja krivičnog dela, pronalaska njegovog učinioca, sprečavanja da se uči-
nilac ili saučesnik sakrije ili pobegne, pronalaženja i obezbeđenja tragova i pre-
dmeta krivičnog dela, kao i prikupljanja svih obaveštenja koja mogu poslužiti
za uspešno vodenje krivičnog postupka. Operativno-taktičke radnje i mere ko-
je preduzimaju organi unutrašnjih poslova određcne su Zakonom o krivičnom
postupku, republičkim i pokrajinskim zakonima o unutrašnjim poslovima i
pravilnicima o vršenju poslova Službe javne bezbednosti. Ove radnje i mere se
primenjuju za prikupljanje činjenica i pribavljanje materijalnih i ličnih dokaza.
Preduzete operativno-taktičke radnje i mere su neformalnog karaktera, te ne-
maju procesni i dokazni značaj, več su isključivo operativnog karaktera i usme-
rene su na prikupljanje podataka, činjenica i dokaza značajanih za rasvetljava-
nje krivičnih dela, za sastavljanje krivične prijave i za argumentaciju njenog sa-
držaja.
Za razliku od operativno-taktičkih radnji i mera, istražne radnje su precizno
normirane u Zakonu o krivičnom postupku, koji propisuje uslove i način nji-
hovog sprovođenja i fiksiranja u pretkrivičnom i krivičnom postupku. Najva-
žnije i najznačajnije istražne radnje za pribavljanje dokaza koje preduzimaju
organi unutrašnjih poslova su uvidaj i pretresanje, na koje su pod određenim
zakonskim uslovima ovlašćeni da ih preduzimaju u predkrivičnom postupku.
Nova naučna i tehnička dostignuća omogućuju savremenu tehničku zaštitu,
uz prethodno preduzimanje svih mera na zaštiti interesantnih podataka o kon-
kretnom ugrađenom sreflstvu i uređaju.

26 • 27
 II. PREVENTIVNA ZAŠTITA
Ovo poglavlje se odnosi na prcvcnlivne mere kojc trcba da preduzimaju, ka-
lco lica koja racie poslove neposrednog fizičkog obczbcđcnja, tako i lica koja u
radnom procesu obavljaju poslc iz delokruga rada konkretnog preduzeća ili or-
ganizacije. Znači, neće se govoriti o preventivnoj zašliti uopšte, ili o postupa-
nju nekih drugih subjekata, već isključivo o zadacima pomenutih subjekata u
pbiencijalno ugroženim objektima u domenu njihove preventivne delatnosti
na zaštiti imovine i vrednosti koje se nalaze, ili su smeštene u tim objektima.
Nemoguće je sva krivična dela otkriti, ali je sigurno da se dobro organizo-
vanom samozaŠtitom može sprcčiti izvršenje mnogih krivičnih dela na štetu na-
vedenih objekata. Prcventivnim mcrama dcluje se na odnose i pojave koje
) predstavljaju kriminogcne faktore, odnosno uzroke izvršenja pojedinih krivi-
čnih dela. Uočavanjcm i blagovrcmcnim climinisanjcm ovih uzroka sprečava se
izvršenje planiranih krivičnih dela. Mcdutim, prcventivne mere moraju biti
rneđusobrto povczanc i sinhronizovane, kako ne bi izgubile svoju vrednost,
umanjile efikasnost i dovcle u pitanjc ostvarivanje osnovnog cilja. Zbog toga,
bez obzira na prisutno fizičko-tchničko obezbcđenjc, nužno je uskladiti poslo-
vanje, kako bi ono bilo u funkciji prevcncije, s tim što se sva zaposlena lica mo-
raju upoznati sa svojim zadacima u mehanizmu samozaštite.
1. Prava i dužnosti određenih subjekata « preventivnoj zaštiti potencijalno
ugroženih objekata
Sve republike donele su odgovarajućc zakone o samozaštiti u kojima su pre-
cizirani konkretni zadaci pojcdinih subjckata, ali i ostavljena obaveza preduze-
čima i drugim organizacijama da svojim samoupravnim aktima organizuju sop-
stvenu zaštitu. U ovom kontckstu stoji zakonska i moralna obaveza samou-
pravnih organa i radnih ljudi da stalno usavršavaju mehanizam samozaštite, pri
ćemu treba da ostvaruju stalnu i blagovremenu saradnju sa mesno nadležnim
organima unutrašnjih poslova.
U ostvarivanju sopstvene zaštite moraju postojati planovi mera i aktivnosti
u preventivnoj dclatnosti, koji obavezno moraju sadržati izvore i načine obe-
zbeđenja materijalnih sredstava nužnih za ostvarivanje efikasne samozaštite.
Pogrešna je praksa da se neprcduzimanje preventivnih mera, odnosno neorga-
nizovanje fizičko-tehničke zaŠtiie, uvek pravda nedostatkom finansijskih
sredstava.
Plan preventivnih mera mora se zasnivati na proceni ugroženosti objekta,
koja treba da obuhvati sledeče elemente:
— lokacija, izgled i starost gradevinske konstrukcije objekta,
— vrsta i karakter poslova koji se obavljaju u objektu,
— vrsta i vrednost imovine koja je smeštena u objektu,
— analiza prethodno izvršenih kriminalnih napada na objekat ili na suse-
dne, iste ili slične objekte,
— aktuelnost regionalnih i širih društvenih zbivanja,
— pro'cena visine materijalne štete u slučaju uspelog kriminalnog napada,
— opasnost od izbijanja požara i izazivanja eksplozija,
— saradnja sa organima unutrašnjih poslova.
28
Imajući u vidu napred izneie elemerUe preporučujemo da još u fazi izgra-
dnje ili adaplacije navedenih objckata, odnosno otvaranja ovih delatnosti u već
izgradenim objektima, trcba da postoje planovi samozaštite, te da se u tim fa-
zama prilagodi izgradnja i adaptacija pojcdinih delova objekta i ugradi odgo-
varaiuća tehnička zaštita.
Cinjenica je da su ovi objekti interesantni za vršenje pojedinih krivičnih de-
la, pa je stoga bitno da se izvrše prethodne priprcme, kako bi se blagovremeno
sprečila planirana kriminalna delatnost.
U tom smislu, od velikog je značaja da su lica koja vrše fizičko obezbeđenje
odgovorna i pouzdana i da radni Ijudi budu upoznati sa svojim pravima i oba-
vezama i instruirani kako treba da postupaju, jcr svaki zaposleni, od radnika do
najvišeg rukovodioca, ima poscbne zadatke u prcvcnciji.
Nužno je pojedinačno priprcmanje za uočavanje opasnosti i korišćenje
odredenih tehničkih sredstava. Mora biti prisutna budnost i razrađen smisao za
uočavanje sumnjivih lica u objektu i okolo objekta, lica koja se nepotrebno du-
že vreme zadržavaju, vodeći računa o razlozima dolaska i boravka na šalteru ili
drugom prostoru, te uvidom u dokumenta u procesu rada sa strankom utvrditi
osnovne podatke, kao i činjenicu u kom mestu lice ima prebivalište.
Posebno je bitno posedovati sposobnost zapažanja određenih detalja iz li-
čnog opisa lica koja su u prisustvu zaposlenih izvršila krivično delo u objektu,
kao i njihovo ponašanje, govor i druge osobine.
Da bi se smanjila ugrožcnost ovih objekata, odnosno sprečilo izvršenje pla-
niranih krivičnih dela i drugih štctnih pojava, nužno je preduzimanje odrede-
nih mera i aktivnosti na zašliti imovine, vrednosti i dobara od:
— neprijateljske delatnosti i drugih oblika antidruštvenog delovanja,
— oduzimanja i prisvajanja imovine,
— uništenja i oStečenja imovine,
— raznih vidova zloupotrebe,
— požara, eksplozija i elementarnih nepogoda,
— drugih društveno-štetnih pojava i ponašanja.
U cilju uspešnog ostvarivanja navedenih zadataka, potrebno je samouprav-
nim opštim aktom regulisati organizovanje i realizovanje preventivno-repre-
sivnih mera u oblasti:
— prava i dužnosti radnika i organa upravljanja,
— ostvarivanja samoupravne radničke kontrole,
— fizičko-tehničkog obezbeđenja objekta i druge imovine,
— zaštite ođ požara i eksplozija,
— zaštite od elementarnih i drugih nepogoda,
— zaštite podataka koji predstavljaju tajnu,
— postupanja u slučaju saznanja da je izvršeno krivično delo, ili druga dru-
štveno-štetna pojava.
Fizičko obezbeđenje navedenih objekata je različito organizovano. Uglav-
nom veća preduzeća imaju sopstvenu službu obezbeđenja, neki koriste usluge
29
profesionalnih organizacija za vrženje fizičkog obezbeđenja, dok manje orga-
nizacije imaju domara ili nočnog čuvara, a ima i organizacija koje po završetku
radnog vremena ostaju bez ikakvog vida fizičkog ili tehničkog obezbedenja.
U objektima koji van radnog vremcna ostaju bez ikakve fizičke 111 tehničke
zažtite nužno je pre završetka radnog vremena sprovesti sledeće preventivne
mere:
— isključiti sve izvore električne energije,
— proveriti da li su svi olvori na objcktu propisno zatvoreni,
— skloniti u kasu, ili na ncko drugo za to odredcno mesto, novac, druge vre-
dnosti i poverljivi matcrijal,
— proveriti da li su zaključane kasc, radni stolovi i ormani i ostavljeni klju-
čevi na sigurnom mestu,
— redovno kontrolisali ispravnost hidranata i protivpožarnih aparata,
— ostvariti saradnju sa mesno nadležnim organom unutrašnjih poslova u ci-
lju obilaska objekta od strane milicijskih palrola i pozornika koji rade noću na
tom reonu.
Sve nabrojane preventivne mere obavezno treba preduzeti i u objektima gde
ima fizičko obezbedcnje, s tim Sto su radnici fizičkog obezbedenja dužni da u
sklopu svoje delatnosti iste blagovremeno preduzmu ili izvrše odredena prove-
ravanja, što svakako garantuje veću sigurnost u obezbeđenju objekta.
Lica koja vrše poslove fizičkog obezbedcnja preduzimaju sledeće preventiv-
ne mere:
— čuvaju i obezbcđuju objekat i imovinu u njemu od svih vidova napada,
otuđivanja, prisvajanja i uništenja,
— uočavaju, otkrivaju i sprečavaju pojave koje, kao kriminogeni faktori,
predstavljaju potencijalnu opasnost i kao takve mogu biti uzroci ugrožavanja
objekta i imovine,
— onemogućavaju pristup neovlašćenim licima u krug objekta i ulazak u
sam objekat.
Lica koja vrše poslove fizičkog obezbcđenja u sklopu prevencije ovlašćena
su da kontrolišu i zabranjuju:
žarnih sredstava ili drugih sredslava kojima
— unošenje u objekat vatrenog oružja, minsko-eksplozivnih naprava, po-
imovina,
rnih sredstava ili drueih sredslava kojima se može ugroziti život ljudi i
- pušenje na određenim mestima u objektu, ili palenje vatre van objekta,
- ulazak licima vidno alkoholisanim koji narušavaju javni red i mir,
- fotografisanje i skiciranje odredenog prostora, objekta ili postrojenja.
U objektima gde je organizovan smcnski rad, radnici na poslovima fizičkog
obezbeđenja mogu napustiti radno mesto samo u slučaju kada je stigla adekva-
tna zamena. Pri primoprcdaji dužnosti stoji obaveza da radniku koji prima du-
žnost budu prenesena sva interesantna zapažanja i pojave bitne za obezbedenje
objekta.
Polazeći od značaja poslova fizičkog obezbeđenja i odgovornosti u njego-
vom sprovođenju, zakon sa preventivnom nagativnom odredbom određuje ko-
30
ja lica ne mogu neposredno vršiti fizičko obezbcdcnje. To su lica koja su osu-
đivana na bezuslovnu kaznu zatvora za krivična dcla protiv:
— osnova socijalističkog samaupravnog društvenog urcdenja i bezbednosti
SFRJ,
— oružanih snaga SFRJ,
— imovine,
— službene dužnosti,
— druga krivična dcla izvršena iz koristoljublja.
Zabrana traje u roku od 10 godina od dana izdržane, oproštene ili zastarele
kazne.
U sklopu organizovanja i sprovodcnja preventivnih mera, kako od strane ra-
)
dnika fizičkog obczbeđenja, tako i od strane radnih ljudi zaposlenih u određe-
nom objektu, nužno je ostvariti svakodnevnu saradnju sa organima unutrašnjih
poslova, kako bi radnici javne bczbcdnosti svojim preventivnim delovanjem
doprineli efikasnijoj zaštiti objekta i ljudi u njcmu.
2. Preventivne mere na zaštiti banaka, pošta, službe društvenog knjigovod-
stva i menjačnica
Najteža krivična dela čiji su objekt napada banke, pošte, SDK i menjačnice
su razbojništva, razbojničke krađe, njihovi teži oblici i provalne krađe. Radi se
0 objektima u kojima se nalaze veće količine novca, bilo u domaćoj ili stranoj
valuti, što u stvari i predstavlja cilj kriminalnog napada.
Ova krivična dela se vrše u toku radnog vremcna, kao i po završetku radnog
vremena. Razbojništva se uglavnom vrše u toku radnogvremena, ali su prisutni
1 razbpjnički napadi i po završetku radnog vremena u objektima koji imaju fi-
zičko obezbeđenje ili noćnog čuvara.
Provalne krađe se vrše van radnog vremena, najčešće noću, nakon detaljnog
osmatranja i prikupljanja podataka. Učinioci prikupljaju sve bitne podatke za
njihov kriminalni napad, a naročito da li u objektima ima fizičko ili tehničko
obezbeđenje i napadaju one objekte gde ncma fizičkog obezbeđenja, pa samim
tim nema ni lica koja treba prethodno da savladaju.
Učinioci krivičnih dela, prilikom napada na ove obiekte, veoma vešto koris-
)
te efekat iznenađenja, munjevito sprovode kriminalni napad, ne libeći se upo-
trebe oružja ili drugog vida sile i prinude. Kako smo prethodno istakli, vešto se
maskiraju i koriste razne trikove u kontaktu sa zaposlenim osobljem ili licima
koja rade poslove fizičkog obezbeđenja.
Kod provalnih krađa koriste sporedna vrata, prozore, podrumske prostorije
ili druge ulaze. Za osmatranje ili, čak, i za provaljivanje u objekat, učinioci ko-
riste i prostorije drugih vidova delatnosti koje su smeštene u istom objektu.
Stoga je nužno pri izradi procene ugroženosti ovih objekata sagledati i ove či-
njenice, a posebno koje su sve delatnosti locirane u tom objektu, na kojim spra-
tovima, da li ima i stanara, te kakve su mogućnosti, s obzirom na građevinsku
konstrukciju, da se te prostorije koriste za osmatranje ili za fizički upad u ban-
ke, pošte, SDK ili menjačnice, koji su smešteni u istom objektu.
31
 Ovo je poscbno karaktcristično za pošte kojc su smcštene po selima i nema-
ju ni fizičko ni tehničko obezbeđcnje, a van radnog vremena su bez bilo kog vi-
da samozaštite. Posebnu pažnju treba obratiti na to da li je objckat privatna ili
društvena svojina, tvrda, montažna ili ncka druga gradnja, te prcduzeti odgo-
varajuće mere u cilju efikasnije zaštite (osigurati vrata, prozore, druge otvore,
angažovati patrole milicije i sl.).
Kako smo prethodno istakli, ovi objekti, gde se skuplja i drži veća količina
novca i hartija od vrednosti, obczbcduju sc putcm vidova fizičkog obezbedenja
ili tehničkom zaštitom. O tehničkom obczbcdcnju biće reči u drugom delu
ovog priručnika.
Sagledavajući sadašnjc stanjc u poglcdu samozašlite banaka, pošta, SDK i
) menjačnica, i pored prisutnog trcnda poboljšanja, još uvck stanje ne zadovo-
ljava, kako u poglcdu broja objekata gde su ove mere samozaštite uvedene, ta-
ko i u pogledu organizacije i odgovornosti u njihovom sprovodenju. Jer, kako
drugačije objasniti prisutna razbojništva u radnom vremcnu i to u bankama u
kojima je ugrađena i tehnička zažtita, a da ista ne bude aktivirana za svo vreme
izvršenja krivičnog dela, što je i omogučilo učiniocu da se sa oduzetim novcem
blagovremeno udalji u nepoznatom pravcu.
Sigurno je da sve organizacije koje sakupljaju i drže novac nisu u materijal-
noj situaciji da kupe i ugrade opremu tehničkih sistcma obezbeđenja, ali su za-
to u situaciji da organizovanije i odgovornijc sprovedu mnoge druge mere sa-
mozaštite, o kojim će biti reči u narednom izlaganju. Isto tako je bez osnova
prisutno shvatanje da nisu tako česta krivična dela na štetu ovih objekata, kao
i na osnovu toga izveden zaključak da ne treba trošiti finansijska sredstva na
ove vidove samozaštite, jer je verovatnoća da ncće doći do izvršenja krivičnog
dela na štetu njihovog objekta.
Najefikasniji način zaštite ovih objekata jcste kombinacija ljudskog faktora
i tehnike, tj. sinhronizovano đelovanje fizičkog obezbcđcnja i tehničke zaštite.
Pored toga, postoji još niz prcventivnih mera zaštite koje obavezno treba prak-
tikovati u slučajevima kada nije organizovano fizičko-lehničko obezbeđenje i
to:
a. Organizovanje naoružanih čuvara u vremenskim periodima kada je, pre-
ma proceni, objekat najviše ugrožen. To može biti prilikom slanja ili prijema
pošiljke sa većom količinom novca, ili kada je u objektu smeštena veća suma
novca ili hartija od vrednosti. Čuvar ustvari vrši poslove fizičkog^obezbeđenja
objekta u vremenskim intervalima trajanja ugroženosti objekta. Cuvar se mora
upoznati sa uslovima rada u objektu i potencijalnim opasnostima i u sklopu to-
ga sa odgovornim radnicima u objektu odrediti mesto odakle najbolje može da
posmatra i uoči potencijalnu opasnost i najefikasnije interveniše. Neobazrivost
i neprofesionalnost ovih čuvara umanjuje efekat njihove preventivne delatnos-
ti. Naime, kako smo istakli, učinioci ovih krivičnih dela prethodno detaljno op-
serviraju i prikupljaju sve interesantnc podatke o objektu, bitne za uspešan is-
hod planiranog kriminalnog napada. Tako praksa potvrđuje da oni detaljno
32
analiziraju ponašanje i aktivnost ovih čuvara i u sklopu toga planiraju mere za
njihovo onesposobljavanje;
b. Naoružavanjc odrcđcnih radnika koji rade sa strankama u sklopu šalter-
ske službe, kao i lica koja rukuju novcem. •*l Dosađašnja praksa nije potvrdila
efikasnost ovog vida samozaštite, mada mislimo da bi bilo efikasnije kada bi pvi
radnici bili snabdcvcni odrcđcnim hcmijskim sprejovima koji služe za privre-
meno onesposobljavanjc;
c. Ugradnja neprobojnog stakla na šalterima na lakav način da onemogući
učinioca krivičnog dela da upotrcbi vatreno oružje i da ometa normalno poslo-
vanje šalterske službc. Ovaj vid zaštite poscbno dolazi do izražaja kod oružanih
razbojništava gde učinilac vrši krivično delo u radno vreme, slobodno ulazi u
prostorije banaka, pošta, SDK i menjačnica i nalazi razlog da dode u kontakt
sa odredenim radnicima ovih organizacija. Druga situacija je kod provalnih
krađa gde, ukoliko ncma fizičkog obczbcdcnja, ovc inere ne pretstavljaju nika-
kvu zaštitu. Problcm provalnih krada je dalcko prisutniji kod manjih pošta, čiji
kvalitet objekta i lokacija istog objektivno predstavljaju povoljne uslove za ovaj
vid kriminalne delatnosti. Zbog toga je kod ovih pošta potrebno preduzeti
kombinaciju zaštitnih mera iz domena fizičkog obezbedenja i tehničke zaštite;
d. Držanje novca u manjim količinama takođe može da bude efikasna mera
samozaštite, jer unaprcd je sprečena mogućnost nastupanja veče materijalne
štete. Ova samozaštiina mera punu efikasnost može da nade kod manjih ekspo-
zitura banaka, pošta i SDK, a kod kojih je objektivno prisutan veći stepen po-
tencijalne ugroženosti;
e. Postavljanje hcmijskih klopki takode jc vid samozaštite koji se sprovodi
u saradnji i uz pomoć organa unutrašnjih poslova. Suština je u tome što se ne-
koliko svežanja krupnijih novčanica premažu sa specijalnim hemijskim sup-
stancama i ostave u kasi gde se pretpostavlja da če u slučaju izvršenja krivičnog
dela učinilac tražiti novac. Takode se preporučuje, jer je iz praktičnih razloga
veoma korisno, popisati i serijske brojeve novčanica u svežnju. Svrha ovih he-
mijskih zamki jeste što na učiniocu koji je dožao u kontakt sa ovim novčanica-
ma ostavljaju vidljive ili ncvidljive tragove, koji se od strane ovlažćenih radnika
organa unutrašnjih poslova posebnim mclodama otkrivaju i doprinose identi-
fikaciji učinioca. Medutim, pojedine hemijske supstance koje se koriste za obe-
ležavanje novčanica u dodiru sa vodom ostavljaju vidne tragove na ruci koja je
dirala obeležen novac, što omogućava otkrivanje učinioca. Ova mera se spro-
vodi samo po odobrenju organa unutražnjih poslova i hemijske klopke isklju-
čivo poštavljaju stručni radnici organa unutrašnjih poslova, poštujuči pravila
taktike i tehnike njenog sprovođenja, kako ne bi neko nevino lice bilo osum-
1 Slavko Grozdić, „Prirućnik", RSUP SR Hi-valsfce, Zagreb, posebno izdanje, 1980. god. Opširnije o ovoj problematici
videti na strani 70—7Z
33
čivo postavljaju stručni radnici organa unutrašnjih poslova, poštujući pravila
taktike i tehnike njcnog sprovodcnja, kako ne bi neko nevino lice bilo osum-
njičeno. Hemijske klopkc sc sprovodc u tajnosti i za njih trcba da znaju samo
radnik koji rukuje s novcem i njcgov rukovodilac;
f. Najzad, ne smeju se zapostaviti ni najosnovnije mcre samozaštite u vidu
osiguranja ulaznih vrata, ugradnjc adckvatnih rcšctaka na prozorima i odgova-
rajućeg obezbeđcnja od prodiranja u objckat kroz druge otvore ili iz drugih
prostorija u istom objcktu, ili čak i iz drugog, suscdnog objekta;
Iz prethodnog jasno proizilazi nužnost uključivanja svih radnika u objektu
u samozaštitni proccs i saradnje sa radnicima fizičkog obezbedcnja i blagovre-
menog i stručnog rukovanja sa ugradenom tchnikom, kako bi preventivne me-
re dale pun efekat. Uz to, podaci o prcduzctim prcvcntivnim merama, ugradnji
i načinu rada uredaja tchničkc zaštitc i o poslovanju u vczi s novcem i drugim
vrednostima predstavljaju tajnu za sva trcća neovlašćena lica, te ih tako i treba
tretirati, vodeći uvek računa da ovi podaci budu dostupni najminimalnijem
broju lica.
U organizaciji samozaštitnih mera mora sc uspostaviti stalna i konkretna sa-
radnja sa mesno nadlcžnim organom unutrašnjih poslova, kako u pogledu sa-
gledavanja stepena ugroženosti objckta, tako i prilikom izrade planova samo-
zaštiie i njihove neposrcdne rcalizacijc.
3. Preventivne inere na zaštiti muzeja i galerija
Muzeji i galerije i drugi objekti gde su smešteni ili se nalaze razni predmeti
i eksponati koji imaju svojstva kulturnih dobara poseduju nizspecifičnosti koje
ih razlikuju od ostalih objckata i koji opredcljuju drugojačiji pristup u organi-
zovanju i sprovođenju samozaštitnih mera.
U radno vreme objekta, učinilac koji planira izvršcnje krivičnog dela može
slobodno ući u objekat, isti razglcdali, čak i dohvatiii odredcne eksponate, i u
razgovoru sa kustosima i drugim stručnim radnicima doči i do određenih njemu
interesantnih podataka za izvršenje planiranog krivičnog dela. Koristeći ovu
objektivnu mogućnost učinioci se organizuju tako da određeni muzejsko-gale-
rijski objekat ne posećuju i prikupljaju podatke uvck ista lica, već u različito
vreme ovaj zadatak obavlja više lica, čcsto različitog pola, kako ne bi izazvali
sumnju u njihovu planiranu kriminalnu nameru. Na ovaj način učinilac sasvim
legalno i slobodno prikuplja potrcbne podatke ne samo o objektu, već i o kon-
kretnim kulturnim dobrima za kojc je zainteresovan, kao i o načinu i kvalitetu
obezbeđenja ovih objekata u radno i van radnog vremena. Na osnovu ovako
prikupljenih činjenica učinilac i planira izvršenje krivičnog dela na štetu tog
objekta. Ustvari, ovako prikupljcni podaci su osnov donošenja odluke da li će
oduzimanje i prisvajanje odredcnog predmeta sa svojstvom kulturnog dobra
realizovati izvršenjem krivičnog dela teške krade u radno vreme muzejsko-ga-
lerijske organizacije, ili će to učiniti provaljivanjem u objekat van redovnog ra-
dnog vremena. Ukoliko na osnovu istih podataka proceni da je jednostavnije
34
oduzcti eksponat upotrebom silc ili prctnje protiv odredenog lica, učinilac će
to uraditi izvršenjcm krivičnog dela razbojništva.
Za razliku od ostalih objckata gdc jc cilj kriminalnih napada oduzimanje i
prisvajanje novca domaće ili strane valute, hartija od vrcdnosti, zlata i njegovih
preradevina, kod muzcjsko-galcrijskih organizacija cilj napada su eksponati sa
svojstvima kulturnih dobara koji imaju izuzctnu kulturno-istorijsku i materi-
jalnu vrednost.
Polazeći od višestrukog značaja i vrcdnosti kulturnih dobara, zakonski pro-
pisi obavezuju muzcjsko-galerijskc organizacije na dužnost čuvanja i preduzi-
manja adekvatnih mcra na zažtiti objckata i lokacija gde su smcšteni, ili sena-
laze raznovrsni eksponati i drugc iskopine. Praksa potvrđuje da se ova obaveza
)
ne sprovodi dosledno i potpuno, pa ima niz slučajeva gde su ovi objekti i loka-
cije loše obezbedcni, a kulturna dobra olako otudivana. To se dešava najčešče
u onim objektima koji nemaju fizičko obezbedcnje ni tchničku zaštitu, mada
ima slučajeva da se kulturna dobra otuduju i u onira objektima gde su predu-
zete odredene samozaštitne mcre. To ukazuje na nepotpunost preduzimanja
odgovarajućih preveniivnih mcra i na ncsavcsno i ncodgovorno vršenje poslo-
va obezbeđenja kulturnih dobara.
Objektivno posmatrano, sadašnje stanje u oblasti zaštite kulturnih dobara
daje dosta prostora za izvršenje mnogo vcćcg broja krivičnih dela nego što je
stvarno izvršeno u dosadašnjem periodu. Zato se ne treba zavaravati pogre-
šnim zaključkom da to što nema vcćcg broja krivičnih dela na štetu kulturnih
dobara je rezultat efikasnije njihove zaštite. Nasuprot, analizom kriminalne de-
latnosti dolazi se do saznanja da razlog neizvršenja većeg broja ovih krivičnih
dela leži upravo u njihovim specifičnostima. Naime, problem se pojavljuje u
daljem plasiranju oduzctih eksponata i njihove krajnje realizacije u dlju dobi-
janja novčane protivvrednosti i pripadajučeg dela zarade, jer je to daleko teže
nego sa nekom drugom ukradenom robom. >•
U muzejsko-galerijskim organizacijama nužno je poboljšati efikasnost fun-
kdonisanja preventivne zaštite, jer ima još i lokaliteta gde nisu preduzete ni
minimalne mere samozaštite. Uz bolju organizaciju preventivnih mera, veću
angažovanosl i odgovornost svih zaposlenih moguće je postići daleko veći efe-
kat u zaštiti kulturnih dobara. Slalno isticanje finansijskih problema kada se na
dnevnom redu nađe preventivna zaštita, poscbno u vidu fizičko-tehničkog obe-
zbeđenja, ne može da bude razlog inertnog odnosa i nepreduzimanja bilo ka-
kvih preventivnih mera, niti pak opravdanje za neefikasnu zaštitu kulturnih
dobara.
Pri preduzimanju preventivnih mera ne sme se izgubiti iz vida činjenica da
se upravo krivična dela na štetu kulturnih dobara veoma često vrše po porudž-
bini, o čemu smo detaljnije govorili u prethodnom izlaganju. Uz to ide i oba-
vezna prethodna opservacija objekta i prikupljanje interesantnih podataka, jer
učinioci ovih krivičnih dela prilikom planiranja i njihovog izvršenja ništa ne
prepuštaju slučaju. Uz pomoć odgovarajuće tehnike vrše se potrebna snimanja
35
i skiciranja, kako bi se stvorili najoptimalniji uslovi za uspešno izvršenje krivi-
čnog dela.
U ovom periodu pripremanja učinilaca za izvršenje krivičnog dela mora do-
ći do izražaja aktivan odnos ne samo radnika na poslovima fizičkog obezbeđe-
nja, već svih radnika u radnom odnosu kod određcne muzejsko-galerijske or-
ganizacije. Tu i jeste osnov saradnje svih zaintcresovanih subjekata i to radnika
fizičkog obezbeđenja i zaposlenih lica u objektu s jedne, i odgovornih radnika
i službe fizičkog obezbcdenja u muzcjsko-galerijskim organizacijama i organa
unutrašnjih poslova, s druge strane. U sklopu toga nužno je, bez obzira da li
postoji fizičko ili tehničko obezbeđenje u obicktu, prcduzcti sledećc preven-
tivne mere: *•"
Sl. 2.1: a. Gotičkl kalei — pozlaćcno srcbro. Ukraden 1974. g. iz fianjevaćkogsamostana i do danas
nijepronađm. b. Drvena skulptura Madone sa detetom, Ukradena iz kape.le Sv. Ivana 1971. g. i koliko
jepoznato do danas nije pronadcna.
a. Voditi računa o gradevinskim kvalitetima objekta gde su smešlena vredna
kulturna dobra. Ima slučajeva da objekat ne odgovara u građevinskom smislu
i u odnosu na lokaciju za bezbedno čuvanje vrednih eksponata, a to je slučaj na-
ročito sa starim i ruiniranim zgradama po manjim mestima, crkvama i manas-
tirima. Nužno je preduzeti mere za adekvatnu adaptaciju takvih objekata i osi-
guranja vrata, prozora, podrumskih prostorija, krovova i drugih mesta na ta-
kvom objektu koji bi mogli biti pogodni za prodiranje unutar objekta i iskori-
šćeni za izvršenja krivičnog dela;
36
b. U okviru objckta najvrcdnijc cksponatc smcstiti na najsigurnijem mestu,
kako ne bi bili izloženi jednostavnom i najlakšcm napadu. Činjenica je da u sa-
mom objektu sva mesla nisu istog stepcna ugroženosti, a to posebno dolazi do
izražaja kod organizovanja vrcdnih i skupoccnih izložbi raznovrsnih eksponata
izdomena kulturnih dobara. Mnogi prcdmcti sa raznih izložbi upravo su ukra-
deni jer su jednostavno bili izloženi na takvom mcstu i tako loše čuvani da za
učinioca nije bilo skoro nikakvih potcžkoća za njihovo otudivanje. Zbog toga
je nužno izvršiti mikro-proccnu ugrožcnosti pojcdinih mcsta unutar samog
objekta. U realizaciji ovog zadatka ne mogu da učcstvuju samo rukovodeći lju-
di, kustosi i drugi stručnjaci iz osnovnc delatnosti muzejsko-galerijskih organi-
zacija, već je nužna pomoć i saradnja sa službom fizičkog obezbeđenja (ukoliko
je organizovana) i sa mesno nadlcžnim organom unutrašnjih poslova. Tako
npr. pri postavci odredenc izložbe mora se konsultovati odgovorni radnik slu-
žbe fizičkog obezbeđenja, a u pojedinim slučajevima i organi unutrašnjih po-
slova u pogledu ugrožcnosti pojcdinih mcsta na kojima trcba da budu izloženi
vredni eksponati, a ne da isključivo o tome odlučuju pojedini radnici odgovorni
za stručnu postavku izložbe, zapostavljajući tako bitan bezbednosan aspekt;
c. Posebnu pažnju posvetiti licima koja čuvaju pojedine lokalitete gde se
vrše periodične iskopine. Dosadašnja praksa ukazuje da je bilo slučajeva nepo-
dobnosti ovih lica za ovakav odgovoran posao, kao i nestanka pojedinih vre-
dnih eksponata koji su pronađcni i ostavljeni na lokalitctu;
d. Obavezno ustrojili potpunu evidenciju svih cksponata sa svojstvima kul-
turnih dobara koja su smeštena u odredcnim objektima ili se nalaze na poje-
dinim lokalitetima, jcr ima slučajeva da se ne zna šta je sve nestalo, ili se ne mo-
že dati opis ukradenih predmeta. To sve negativno utiče na dalji postupak ot-
krivanja i pronalaženja učinilaca krivičnog dcla i ukradenih eksponata. Pod
evidencijom se podrazumeva naziv i broj eksponaia, delaljan njegov opis i fo-
tografija ili skica, jer se tako omogućuje uvid u tačno stanje kulturnih dobara
u objektu i na lokalitctu i blagovrcmeno podnošenje potpune krivične prijave
organu unutrašnjih poslova, što daje daleko veče Sanse da se učinilac krivičnog
dela otkrije i ukradeni eksponat pronade;
e. Na osnovu ovakvih evidencija preporučljivo bi bilo uraditi kataloge pre-
dmeta sa svojstvima kulturnih dobara koji se nalaze u muzejsko-galerijskim or-
ganizacijama, uključujući i crkve, manastire i skupoccne i vredne privatne zbir-
ke. Svaki muzej, galerija i druga organizacija uradili bi ovaj katalog za ekspo-
nate koji su smešteni u tom objektu, a nakon toga bi nadležan organ za ovu pro-
blematiku organizovao izradu jedinstvenog kataloga za određeno područje;
f. Povremeno vršiti analizu izvršenih krivičnih dela na štetu kulturnih doba-
ra, vodeći računa o njihovom kontinuitetu, vrsti objekta napada, sredstvima i
načinu izvršenja, vrstama otudenih eksponata, pa na osnovu toga izvlačiti za-
ključak o ugroženosti drugih sličnih objekata i mogućnosti kriminalnih napada
na druge takve ili slične objekte. Na osnovu dobijenih rezultata vršiti i organi-
zovanje i sprovođenje najadekvatnijih preventivnih mera u cilju efikasnije za-
37
štite kulturnih dobara. Izvršena krivična dcla na štctu bilo kojcg objekta gde su
smeštena kulturna dobra trcba shvatiti kao opomcnu da se proveri sopstveni teresovanosti za konkretan eksponat, o čemu smo prethodno govorili, ili u nes-
samozaštitni mehanizam i blagovremeno prcduzmu odgovarajuće mere u sklo- kladu između njegovc gardcrobe i ličnog izgleda i posedovanja novca za kupo-
pu prevencije; vinu izloženog eksponata, ili neodgovarajuća odeća i obuća za prisutne vre-
g. Kustosi i druga stručna lica u okviru svoje osnovne delatnosti treba da menske prilike i uslove, ili u odnosu na tip i vrednost vozila i tome slično.
kroz vođcnje razgovora sa posctiocima pažnju obrate na posebno interesantna Ovako uočene promene i zapažanja u odnosu na lični opis mogu dosta do-
lica, te tako dodu do saznanja o njihovoj kulturi, intcligenciji, zainteresovanos- prineti identifikaciji učinioca krivičnog dela i to naročito putem izrade foto ro-
ti za pojedine eksponate, poznavanju njihovc kullurno-istorijske i materijalne bota ili prepoznavanja;
vrednosti, te da li postoji očiglcdna razlika izmcdu njihove zaintercsovanosti za j. U određenim situacijama, kada postoji sumnja da određeno lice može biti
odredeni eksponat i stcpcna njihovog poznavanja kulturno-istorijskevrednosti i potencijalni učinilac krivičnog dcla, u dogovoru sa rukovodiocem obezbeđe-
i skupocenosti istog eksponata. Poscbno treba da obrate pažnju da li se više ra- nja i organima unutrašnjih poslova, u loku razgledanja i objašnjenja eksponata
zličitih lica u kračem vremenskom periodu intcrcsuju ili opscrviraju određcn može se licu ponuditi da u svojim rukama razglcda određeni eksponat podoban
skupocen i vredan cksponat, kao i da prikupe sva druga zapažanja koja mogu za ostavljanje tragova papilarnih linija. Dalji postupak fiksiranja i izazivanja
biti indikativna u odnosu na planiranjc krivičnog dela. Upravo u ovom domenu ovih tragova i njihovo operativno korišćenje je u nadležnosti organa unutra-
mora doći do pune saradnjc sa radnicima fizičkog obczbcdcnja u objektu. U ci- šnjih poslova;
lju provere odredenih prclpostavki za pojcdine posctioce, može se delimično
i odstupiti od potpunog i tačnog objašnjenja pojedinog eksponata i njegove
kulturno-istorijske i materijalnc verdnosti, vodcći računa o osnovanosti ova-
kvog postupanja i sticanju određenih uslova koji opravdavaju ovakvo postupa-
nje. Stoga je prethodno obavezno potrebno izvršili određene konsultacije sa
odgovornim licem i rukovodiocem obczbcdenja kod kojih se i slivaju svi priku-
pljeni podad interesantni za bczbednost objekta. Ovaj mctod rada može po-
tvrditi ili eliminisati odredcnu sumnju u poglcdu motiva zainteresovanosti po-
jedinih lica za određene predmete kulturnih dobara, ali ne mora uvek i da bude
uspešan u proceni idnikativnih podataka, nili pak da do kraja razreši ovu dile-
mu. Zato i preporučujemo da se isti metod obazrivo koristi uz obaveznu pret-
hodnu konsultaciju, nakon sticanja vcćeg stepena sumnje;
h. Radnid bilo kojeg vida fizičkog obezbedcnja i lica zaposlena u određe-
nom objektu treba da vode računa o odrcdenim posetiocima, čije ponašanje
ukazuje na sumnju postojanja nckog drugog motiva njihove posete, a ne isklju-
čivo razgledanje izloženih eksponata. Ovakva lica mogu ispoljiti razne psihičke
i audiovizuelne indikatore na koje momente treba obratiti posebnu pažnju. Ik-
kođe je veoma bitno voditi računa o ličnom opisu ovakvih lica, te pokušati za-
pamtiti što više detalja koji su karakteristični za konkretno lice;
i. Psihički indikatori su ustvari spoljne promene koje se pojavljuju kod lica
u situacijama kada rade nešto što je zabranjeno i predstavljaju vezu pojedinih
emocija tog lica sa konkretnom situacijom, a mogu se manifestovati u uočljivim Sl. 2.3:Amfore iz Hveka nove ere, kojesu čcst objekat napada raznih učinUaca hivičnih dela. Na našim
promenama u govoru, pojavi crvenila i znojenja u predelu lica i čela, u nekon- lokalitetima sveje manje celih arnfora na površinskim slojevima, pa učinioci ođnose i nepotpune pri-
trolisanim pokretima rukama i nogama, ubrzanom đisanju, napetosti mišića i merke. Prilikom izvršcnja ovih krivičnih dela, sobzirom na nestničnost učinioca, dolazi do oštećenja sa-
mog lokalitcta kao i dnigih cksponata.
iskakanju krvnih žila na vratu i licu, uzastopnom pušenju, razdraženosti, suše-
nju usana, gutanju pljuvačke, nervoznom gledanju i tome slično. k. U zaštiti kulturnih dobara mogu se uspešno koristiti i hemijske klopke.
Nužna je velika obazrivost i stručnost u taktici i tchnici sprovođenja, s obzirom
Od audiovizuelnih indikatora najbitnije su one činjenice koje ukazuju na
na dostupnost ovih eksponata vcćem broju lica, pa se mora voditi računa da ne-
izvesne suprotnosti kod pojedinih lica, bilo u odnosu njegovog znanja i zain-
vino lice ne upadne u klopku. Uostalom, ova mera se može primeniti isključivo

38
39
 Falsifikuju se svi oni eksponati kojc je objcktivno moguće falsifikovati i koji
po odobrenju i od strane organa unutrašnjih poslova, koji su dužni obratiti pa- imaju produ na tržiStu. Ima grubih falsifikata koje je lako uočiti, ali ima i onih
žnju na sve moguće eventualnosti; koji su mala remek dela imitacije. Njih izrađuju vrs'ni stručnjaci, umetnici, a ne-
I. U organizaciji i rcalizaciji prcvcntivnih mcra, muzcjsko-galerijske organi- retko i restauratori. Njihova tehnička sprema, poznavanje stilova, „rukopisa",
zacije su upućcne na saradnju sa mcsno nadlcžnim organom unutrašnjih poslo- umetnika koji se falsifikuje, inventivnost, pa i kreativnost, često je zapravo
va. U kontekstu ove saradnjc nc treba čckati da inicijativa uvek potekne od or- kongenijalna pravim autorima. Takve falsifikate je nemoguće otkriti bez vrhun-
gana unutrašnjih poslova, ili da do saradnje dolazi samo od slučaja do slučaja, ske stručne ekspertize, a ponekad ni tada, nego je potrebno koristiti egzaktne
tj. u pojeđinim situacijama. Ova prcvcncija podrazumeva obostranu aktivnost naučne metode kao što su hemijske analize i rcndgenski snimci. Poznato je da
i međusobnu saradnjii muzcjsko-galcrijskih organizacija i organa unutrašnjih
poslova, kao i drugih subjekata na području gdc jc lociran objekat, i ista je od su najbolji oni falsifikati koji nisu otkriveni, jer u mnogim muzejima su izloženi
izuzetnog značaja, jer možc da sprcči izvržcnjc mnogih krivičnih dela na štetu eksponati kao originali, iako to nisu. Od falsifikata treba razlikovati faksimale.
kulturnih dobara. Ujcdno, ova saradnja dovodi do efikasnog eliminisanja mno- Mnogi muzeji izrađuju kopije predmeta iz svojih zbirki koji se i prodaju kao su-
gih uzroka koji pogoduju izvršcnju ovih krivičnih dela, što se odražava na veći veniri, pa se tada ne radi o falsifikatima, jer se zna da faksimal nije original i da
stepen bezbednosti ovih objckata. U tom cilju, organi unutrašnjih poslova mo- se ne prodaje kao originalno delo. U suprotnom radi se o krivičnom delu i kri-
raju biti upoznati sa stanjem zažtite u muzejsko-galerijskim organizacijama na vičnoj odgovornosti takvog učinioca. <
njihovom području, kako u poglcdu postojanja fizičko-lchničkogobezbeđenja,
tako i u pogledu organizovanja i sprovodcnja drugih potrebnih preventivnih
mera;
lj. U sklopu ovakve planirane prevcntivne saradnjc organi unutrašnjih po-
slova bi trebalo da izrade album-rcgistar poznatih učinilaca krivičnih dela na
štetu kulturnih dobara. Ne vidimo razloga da se ovakav registar-album ne dos-
tavi i službama fizičkog obezbcđcnja u muzcjsko-galerijskim organizacijama,
jer bi im to pomoglo da blagovremcno provere odrcdcna lica sumnjivog pona-
šanja koja su došla u objekat u svojstvu posetioca i o proverenim činjenicama,
ukoliko su indikativne. odmah obaveste organ unutrašnjih poslova, radi predu-
zimanja daljih mera iz sopstvcne nadlcžnosti;
m. U saradnji sa organima unutrašnjih poslova treba insistirati na povećanoj
aktivnosti pozornika i patrola milicija na scktoru gde je lociran objekat sa kul-
turnim dobrima. Ova aktivnosl bi se sastojala u češćem obilasku objekta van ra-
dnog vremena, kontroli ispravnosti objckta u pogledu provaljivanja i zapažanja
svib-činjenica i drugih okolnosli u vezi sa bezbcdnošću objekta;
,•"' n/Za uspešnu preventivnu delatnost, kako radnika fizičkog obezbeđenja, ta-
kčri zaposlenih lica u mezujsko-galerijskim organizacijama, nužna je i odgova-
rajuća stručna obuka putem odgovarajućih oblika stručnog obrazovanja (semi-
nari, kursevi, savetovanja). Putem ovih oblika stručnog usavršavanja ovi radni- Sl. 2.3: a. Diptih iz riznice zagrebačke katedrale - original. b. Diptih iz riziiice zagrebačke katedrale -
ci bi se upoznali sa pravima, dužnostima i načinima sprovođenja preventivnih falsiflkat
mera, kao i sa metodama rada učinilaca krivičnih dela na štetu kultumih Originalni diptih se nalazio u zagrebačkoj katedrali, ali je isti ukraden. Da
dobara. se ne bi primetila krađa napravljen je falsifikat. Međutim, krađa je ipak otkri-
Na kraju ćemo ukazati na još jedan vid kriminaliteta na štetu kulturnih do- vena, a original je čak pronađen u muzeju u Clevelandu (SAD). Diptih je vra-
bara koji je upravo vezan za autentičnost i originalnosl nekog kulturnog dobra ćen i nalazi se u riznici zagrebačke katedrale.
kao njegove bitne specifičnosti.
Pošto se radi o eksponatima velike vrednosti i značaja, s jedne i velikih želja 2 Želimir Laslo, „Šta je sporaenik kulture", Prirudnik, RSUP SR Hrvatske, Zagreb, Zbomik radova - 198& god. str. 7.
i htenja da se oni pribave, s druge strane, u cilju zadovoljenja zahteva tržišta Fotografije kulturnib dobara preuzete su iz ovog članka.
učinioci krivičnih dela pribegavaju raznim vidovima falsifikata kulturnih doba-
ra, ne obazirući se da je u pitanju krivično delo, jer je u mnogim situacijama lak-
še neki eksponat falsifikovati nego izvršiti krivično dclo u cilju pribavljanja ori-
ginala.
41
40
 4. Preventivna zaštita objekata u kojima su smeštene kase s novcem, drago-
cenostima, poverljivom dokumentacijom i drugim vrednim stvarima
Prethodno smo govorili o prcventivnoj zašiiti objekata u čiju osnovnu de-
latnost spada sakupljanje i čuvanjc vcćih količina novca domaće i strane valute,
hartija od vrednosti i drugih dragoccnosti, kao i raznih predmeta i eksponata
koji imaju svojstva kullurhih dobara. Međutim, porcd ovih objekata, postoje
još mnogi drugi, odnosno preduzeća i organizacije, koji u toku svog poslovanja
i odvijanja radnog procesa, bilo u toku dana ili noći, u odredenim objektima za-
državanju novac od dnevnog pazara, ili pak organizuju njegovo prikupljanje i
čuvanje na jednom sabirnom mestu. Porcd novca, u objektima van radnog vre-
mena ostaju nedovoljno zaštićeni mnogi vredni i opasni predmeti i materije,
zlato i zlathe prerađevine i druge vrednosti, kao i materijal i dokumantacija sa
odredenim stepenom poverljivosti.
Konkretizujući izneto, možemo konstatovati da se ovaj vid preventivne za-
štite odnosi na sledeće oblasti:
a. Novac i hartije od vrednosti
- Trgovinska preduzeća koja imaju više prodavnica u jednom gradu, orga-
nizuju da se na kraju radnog vremena, uglavnom u prostorije poslovne zgrade,
' • . ; « : •
• mera u smislu čuvanja ove vrste robe u kasama, a ukoliko bude izvršeno krivi-
Sl 2.4: a. Izgled benz'mske purnpe sa zadnje strane. Strelica pokazuje odvojen deo metalne ograde-re-
šetke na prozoru kroz koji je učinilac ušao u prostorije benzitiske pumpe.
42
sakuplja i čuva novac od dncvnog pazara, ukoliko nemaju ili ne koriste usluge
noćnog trezora službc družtvenog knjihovodstva.
— Ugostiteljska prcduzeća, koja po završctku rada ugostiteljskih objekata,
sakupljaju novac od pazara, bilo na jcdnom mestu za svc objckte, ili to rađe po-
jedinačno za svaki objckat poscbno. Novac sc i ovde ostavlja u kasi, ponegde
i u rađnim stolovima, a ima i slučajcva da se nosi sa sobom kući.
— Veće robne kuče po završclku radnog vrcmena sakupljaju pazar po ode-
lenjima i uglavnom se čuva u kasi u posebnoj prostoriji, ukoliko se ne koristi
noćni trezor.
— Turističke agcncije i biroi novac od usluga, po završetku radnog vremena,
ostavljaju u kasama ili clrugim prigodnim mcstima u objektu, koji ne garantuju
ni solidnu bezbednost.
— Benzinske..pumpe novac, bonove i druge hartije od vrednosti dobijene
prodajom benzina i druge robe čuvaju u kasi u samom objcktu koji nije uvek
dovoljno i obezbeden od provaljivanja.
Kako se iz prethodnog vidi, novac i hartije od vrednosti se ostavljaju u ka-
sama bilo na jednom sabirnom mestu ili u samom objcktu i to najčešće bez ika-
kve fizičke ili tehničke zaštite, uz minimum preduzctih ostalih mera samozašti-
te od provaljivanja u objekat i odnošenja ovih prcdmeta.
b. Zlato, zlalne prcruđevine i druge dragocenosti
— Specijalizovane prodavnice ove vrstc roba u mnogim slučajevima po zav-
ršenom radnom vremenu istu ne sklanjaju iz vitrina, već samo iz izloga i ne os-
tavljaju u posebno namenjcnim kasama.
— Robne kuće i prodavnice mcšovite robe idcntično postupaju u odnosu na
zlato i nakit i druge dragocenosli, naročilo ako imaju nočnog čuvara u objektu.
Ukoliko ovi objekti ncmaju noćnog čuvara ili tehničku zaštitu, nužno je pre-
duzeti mere na efiksasnijoj zažtiti samog objckta i tako smanjiti stepen ugro-
ženosti od provalnih krađa. U tom smislu biina je i sama lokacija objekta i nje-
gova osvetljenost, kao i osvetljenost i izgled šireg prostora. Najbolje je da se od-
govarajućim rešetkama, adekvatnim građcvinskom izgledu objekta, zažtite vra-
ta, prozori i staklene površine izloga. U slučaju nepreduzimanja preventivnih
čno delo provalne krađe, obavezno treba podnositi i krivičnu prijavu protiv od-
govornog radnika zbog nesavesnog poslovanja.
c. Vredni i opasni predmeti i materije
— Prodavnice oružja i municije takođe nisu adekvatno obezbedene u smislu
blagovremenog preduzimanja preventivnih mera, pa su zato i češći objekat na-
pada raznih učinilaca krivičnih dela. Oružje svih vrsta i kalibara i raznovrsna
municija su vredni predmeti, ali ujedno i opasne stvari, jer mogu poslužiti za
izvršenje drugih još težih krivičnih dela, a ujedno i ugroziti i dovesti u opasnost
život ljudi i imovine.
43

Sl. 2.5: Izgledprovatjene ka.scizvršcne aparatomza autogeno zavarivanje. Način inršenjaprovale uka-
zujena poznavanje inchanizina zaivaranja kase odstranc učinioca i na stntčnost rukovanja aparatom.
— Apotekeu kojimasusmcšteni razni narkoticiidrugematerijesasvojstvi-
ma psihotropnih supstancija, su vcoma intcresantni objekti za provaljivanje i
otuđivanje ovih malerija i to pre svcga od strane narkomana.
Pošto u ovim objcktima uglavnom nema fizičko-tehničke zaštite, potrebno
je koristiti kase za čuvanje ovih prcdmeia i materija, jer ukoliko se prodre u
objekat mnogo je teže, složcnije i rizičnije obili i kasu, nego jednostavno uzeti
ove stvari i maierije koje su smežtcne na neobezbeđenim mestima u ovim
objektima.
d. Poverljiva dokumenlacija
Poverljiva dokumentacija i materijal prisutni su u radu mnogih organizacija,
počev od mesnih zajednica, opštine, preduzeća, pa sve do republičkih i saveznih
organa. Sa istim predmetima se takođe uvck ne rukuje po propisima i pravilima
i isti se ostavljaju na mestima dostupnim ncovlašćenim licima. Zbog toga je po-
trebno iste držati u za to određenim kasama i u posebnim prostorijama u za-
visnosti od stepena poverljivosti, a u određenim slučajevima obezbeđivati ih
putem čuvara.
MERE SAMOZAŠTIJE
U napred navedenim objektima predmet napada su uglavnom kase, jer se u
njima čuvaju novac, hartije od vrednosti, zlato i zlatne preradevine, oružje, mu-
nicija, narkotici i poverljiva dokumentacija.
Raznovrsni su oblici napada na kase, ali se uglavnom mogu uopštiti i svesti
na sledeće načine:
44
— Originalnim ključcm koji jc pronadcn u objektu napada,
— Podesnim ključem ili nekim sličnim sredstvom koje je podobno za otva-
ranje kasa,
— Mehaničkim dclovanjcm (brusilica, probojac i čekić, aparat za zavariva-
nje, eksploziv, kramp i drugi podoban alat),
— Odnošenje kase iz objckta radi provaljivanja na drugom bezbednom
mestu.
U slučaju kada je kasa otvorcna originalnim ključem pronađcnim u samom
objektu napada, očito je da nisu preduzete minimalne preventivne mere od
strane odgovornih lica. Nasuprot tome, postupljeno je sasvim suprotno i fak-
tički omogućeno učiniocu da ncsmetano otvori kasu, iako u jednom broju ova-
kvih slučajeva učinilacnije ni imao nameru da otvara ili pokuša obiti kasu. Me-
đutim, ne treba isključiti i mogućnost fingiranja krivičnog dela ili postojanja
sprege izmedu nekog od zaposlenih lica u objektu i samog učinioca.
Ključevi od kase se ne smeju ostavljati u samom objcktu, jer to ne predstav-
Ija nikakvu zaštitu kase od napada spolja. Dosadašnja praksa potvrđuje da od-
govorno lice neretko ključcve od kase ostavlja u fijokama radnog stola, što ne
predstavlja nikakvu poteškoću provalniku da dodc do njih i sa istim nesmetano
otvori kasu.
Kada je kasa otvorena podcženim ključcm, to opet ukazuje na činjenicu da
nisu preduzete sve adekvatne preventivne mere. Naime, učinilac je morao doći
do originalnog ključa na osnovu kojeg je mogao napraviti podesan ključ, što
opet ukazuje na sumnju da mu je pomogao ncko od zaposlenih lica u objektu.
Ističemo i činjenicu da postoje ljudi koji su obdareni da nakon samo jenog vi-
đenja ključa isti mogu nacrtati, na osnovu čega se može napraviti odgovarajući
podesan ključ. Stoga i sledi jasan zaključak da ključevi od kase moraju biti do-
bro čuvani i dostupni samo licima koja su ovlašćena da se istim rukuju.
Kada je kasa mehaničkim putem provaljena, ili odneta iz objekta, onda je
jasno da nisu preduzete adekvatne mere zaštite od prodiranja u sam objekat,
o čemu smo prethodno govorili. Uglavnom radi se o objektima koji nemaju fi-
zičko obezbeđenje ni tehničku zaštitu. Najčežći slučajevi odnošenja kase iz
objekata dešavaju se na usamljenim i slabo osvetljenim benzinskim pumpama,
kao i na drugim usamljenim objektima u kojima su smeštene kase s novcem ili
drugim vrednostima.
Pored preduzimanja mera na čuvanju ključeva od kase i ne ostavljanja istih
u radnim prostorijama, nužno je preduzeti sledeće preventivne mere:
— U objektima gde ima fizičko obezbeđenje posebnu pažnju treba posvetiti
zaštiti kasa, tako što će se, u zavisnosti od samog objekta i drugih prisutnih
okolnosti i uslova, preduzeti adekvatne mere koje će onemogućiti da provalnik
dođe do kase, istu otključa, obije ili odnese, u smislu napred iznetih činjenica.
— Obavezno u kasu staviti sve vredne stvari, istu zaključati i ne koristiti bilo
kakve male priručne kase, jer su iste podesne da se odnesu s novcem ili drugim
vrednostima koji su u njoj smešteni. Ovo se isto odnosi i na narkotike i druge
45

lekove koji sadržc psihotropnc supsiancc u apotckama kojc inače ne treba
držati u većim količinama.
— Benzinske pumpc poscbno obczbcditi od provaljivanja i tako onemogu-
čiti ili svesti na najmanju mogućnosl odnošcnje kasa. U tom cilju potrebno je
ugraditi odgovarajuće rešetke na otvorima, zastakljenim dclovima, dovoljno
osvetliti unutrašnjost i spoljni dco objckta, a po mogućnosti u odredenim
objektima ugraditi i odgovarajuću tchničku zaštilu.
— Prodavnicc oružja i municijc obczbcdili odgovarajučim rešetkama, ade-
kvatnim osvetljenjem i u opravdanim slučajevima ugraditi i tehničku zaštitu.
Organizovati povremcn obilazak islih, naročito u kasnim noćnim časovima.
— Ako se u kasi nalazi novac za ispjatu ličnih dohaodaka potrebno je pre-
duzeti posebne merc na obczbcdcnju kasc od kriminalnog napada. Preporuču-
je se postavljanje fizičkog obezbcdenja u vidu odgovarajućeg naoružanog ču-
vara u onim objeklima gde nema organizovanog fizičkog obezbeđenja ili te-
hničke zaštite. U svakom slučaju podatak o ulazu i iznosu prispelog novca u
objekat predstavlja tajnu i nc sme da bude dostupan šircm krugu ljudi, pre nego
što počne isplata ličnog dohotka. Ovakvim prcvcntivnim mcrama sprečava se
mogućnost napada na objekat i kasu s ciljcm oduzimanja i prisvajanja novca,
jer podaci o novcu koji su intcresantni za učinioca koji planira kfivično delo,
istom nisu dostupni. Takođe sc sprečava i mogućnost sprcge učinioca krivičnog
dela s licem koje radi u objektu i kojc je upoznato sa podacima o novcu i na-
činom njegovog čuvanja, ukoliko u objcktu ima i takvih lica.
— Ako se radi o poverljivim dokumcntima, trcba voditi računa o tajnosti sa-
držaja i stepena poverljivosti istih, što smanjujc mogućnost zainteresovanih li-
ca za pokušaj napada na kasu i prisvajanja dokumcntacije. I u ovimslučajevima
ključevi od kase moraju biti dostupni samo ovlašćenim licima, kao i rukovanje
s poverljivim materijalom i drugom dokumcntacijom.
— Kasu s novcem, zlatom, hartijama od vrednosti i drugim vrednostima ne
treba sakrivati u podrumskim prostorijama ili na najvišem spratu u objektu, jer
upravo te okolnosti pogoduju učiniocu da u obijanju kase i odnošenju određe-
nevređnosti ne bude primećen. Nasuprot, kasu treba fiksirati na vidnom i osve-
tljenom mestu, tako da je učinilac nc možc jednostavno odneti, niti, pak, na ta-
kvom osvetljenom mestu imuirašnjim i spoljnim osvetljenjem, nesmetano i ne-
opaženo raditi na obijanju iste. Ovaj mctod prcventivnog obezbeđenja kasa
prvi je u praksi uveo Gradski sekrctarijat za unutrašnje poslove Beograd. Re-
zultati u primeni ovog metoda su odmah bili vidni i manifestovali su se u na-
glom opadanju slučajeva provala kasa, s tim što izvršene provale se nisu odno-
sile na kase koje su bile na ovakav način fiksirane i obezbeđcne.
— Najzad, u svim slučajevima treba ostvariti saradnju sa mesno nadležnim
organom unutrašnjih poslova koji kroz raznovrsne vidove svog preventivnog
rada može doprineti otklanjanju kriminogenih faktora i sprečavanju izvršenja
mnogih krivičnih dela.
46
L
5. PREVENTIVNE MERE NA ZAŠTITI TRANSPORTA NOVCA, ZLATA I
PREDMETA SA SVOJSTVIMA KULTURNIII DOBARA
U svim napred navcdenim slučajcvima novac sc doprcma na jedno sabirno
mesto. Pored toga, novac se prenosi za razne potrebe iz banaka u preduzeća i
druge organizacijc i obraino, bilo u jcdnom gradu ili izmcdu dva ili više mesta.
Takode se transportuje i zlato od proizvođača do kupca, kao i zlatni nakit
i druge zlatne prcradcvinc od proizvodača do specijalizovanih prodavnica ili
robnih kuća.
Raznovrsni skupoccni prcdmcti sa svojstvima kulturnih dobara često se
transportuju iz mcsta u mcsto s ciljcm organizovanja raznih izložbi, smeštaja
eksponata u odgovarajuće muzcje i u druge svrhe. U svim navedenim slučaje-
vima nužno je prcduzcti mcre samozašiilc, kako bi se u toku transporta sprečila
mogučnost kriminalnih napada, oduzimanja i prisvajanja novca, zlata i pre-
dmeta kulturnih dobara. U sklopu loga, prcduzeća i drugc orangizacije moraju
predvidcti način transporla ovih vrcdnosti i planiraii adckvatne preventivne
mere zaštite ovih vrednih predmeta, kao što su:
— Izbaciti iz prakse da pojcdinac, bcz ikakvc zašlitc, nosi novac u većim ko-
ličinama (npr. za isplatu ličnih dohodaka) iz banke do preduzeća ili neke druge
organizacije. Ovom licu se mora pridodati najmanje još jedno naoružano lice
iz istog preduzeća ili organizacije i to po mogučnosti radnik fizičkog obezbe-
đenja ili noćni čuvar. Zadatak ovog lica jeste zaštita novca, te mora ozbiljno
shvatiti zadatak i obratiti punu pažnju na sva zbivanja i prisutne okolnosti, ka-
ko bi blagovremeno uočio priprcmani napad i preduzeo mere na njegovom
sprečavanju;
— Ttansport novca na dužoj relaciji vrši se sa vozilom u pratnji jednog ili dva
naoružana lica iz istog preduzeča ili organizacije. Vozilo se ne sme zaustavljati
i zadržavati ili na bilo koji drugi način skrctati pažnju, več se sve mora podrediti
izvršenju osnovnog zadalka. Kada je u pitanju transport većih količina novca
onda je potrebno zatražiti pomoć od organa unutrašnjih poslova;
— Prilikom organizovanja prenosa novca treba voditi računa da podatke o
iznosu novca, vremenu polaska, načinu transporta i obezbeđenja, relaciji, odre-
dišnom mestu i sl., treba da zna samo najuži krug ovlašćenih radnika u predu-
zeću ili drugoj organizadji;
— Izbegavati da se uvek polazi u isto vreme, sa istog mesta, istim vozilom,
a po mogućnosti menjati i trasu kretanja, tj. ne kretati se istim putem do odre-
dišnog mesta. Takođe, što manje širiti krug lica koji rade na organizovanju i sa-
mom transportu ovih vrednih predmeta;
— Transport zlata se uglavnom vrži na dužoj relaciji. Radi se o skupocenim
količinama, pa je nužna saradnja sa organima unutrašnjih poslova i njihova po-
moć na organizovanju i obezbeđenju ovakvog transporta. To podrazumeva an-
gažovanje specijalnog policijskog vozila i odreden broj naoružanih ovlašćenih
službenih lica javne bezbednosti. U samom preduzeću moraju se preduzeti sve
mere samozaštite u odnosu na količinu zlata, vreme i mesto polaska transporta,
47
način obezbeđenja, relacija kretanja, koji podaci ne smeju ni u kom slučaju da
budu dostupni trećim neovčašćenim licima u procesu rada određenog pre-
duzeća;
— Zlatni nakit i druge prerađevine od zlata do određenog mesta treba pre-
nostiti vozilom uz pratnju jednog do dva naoružana radnika službe fizičkog
obezbeđenja, uz prethodno preduzete striktne mere na zaštiti podataka iden-
tičnih kao i kod transporta zlata;
— 1i"ansport skupocenih predmeta sa svojstvima kulturnih dobara treba
vršiti uz pratnju jednog do dva naoružana radnika fizičkog obvezbeđenja. U po-
jedirum slučajevima treba angažovati i posebno vozilo i zatražiti pomoć u obe-
zbeđenju eksponata od organa unutrašnjih poslova.
48
III REPRESIVNA ZAŠTITA
Pored zadataka u sklopu prcvcntivne delatnosti, radnici fizičkog obezbeđe-
nja i radnici koji obavaljaju redovnu delatnost u navedenim objektima imaju
određena prava i dužnosti i u preduzimanju represivnih mera. Određena repre-
sivna aktivnost se ispoljava kroz delatnost službe fizičkog obezbedenja, kao i
nakon izvršenog krivičnog dela na štetu određcnog objekta, s ciljem pružanja
pomoći organima unutrašnjih poslova u obezbcdcnju dokaza i otkrivanju ne-
poznatog učinioca konkrctnog krivičnog dcla.
Stoga u narednom izlaganju nećcmo govoriti o zadacima državnih organa u
sprovođenju reprcsivnih mera, već o pravima i obavezama u domenu represije
lica koja su u radnom odnosu u odredcnom objcktu, ili obavljaju poslove fizič-
kog obezbeđenja.
1. Prava i dužnosti određenih subjekata u represivnoj zaštiti potencijalno
ugroženih objekata
Odredeni subjekti, odnosno lica u radnom odnosu, kao i pripadnici fizičkog
obezbeđenja, ukoliko ugroženi objckat nema sopstveno fizičko obezbeđenje,
bez obzira što nisu represivni organi, ipak imaju određena ovlašćenja u predu-
zimanju konkretnih reprcsivnih mera.
Svi republički zakoni o društvenoj samozaštiti predviđaju da lica koja vrše
poslove neposrednog fizičkog obezbcdcnja imaju pravo i dužnost da upotrebe
vatreno oružje, ukoliko na drugi način ne mogu da odbiju neposredan napad
kojim se ugrožava njihov život ili neposredni napad na objekat koji se obezbe-
đuje. Da bi ova lica mogla upotrebiti vatreno oružje nužno je da su ispunjeni
sledeći uslovi:
— da se na drugi način nije mogao odbiti napad,
— da je napad neposredan,
— da je neposredan napad ugrozio život pripadnika fizičkog obezbedenja ili
bio usmeren na objekat koji se obezbeduje.
Lica koja vrše poslove neposrednog fizičkog obezbeđenja mogu držati i no-
siti oružje u skladu sa zakonom, a propise o načinu upotrebe vatrenog oružja
od strane ovih lica donosi republički organ nadležan za unutrašnje poslove (re-
publički sekretarijati za unutrašnje poslove).
Jedan od uslova za upotrebu vatrenog oružja jeste, ukoliko se na drugi način
ne može da odbije neposredan napad na život ili objckat. Sam termin „drugi na-
čin" podrazumeva upotrebu fizičke snage ili drugog sredstva prinude. Iz toga
proizilazi i jasno uputstvo da tek kada se upotrebom fizičke snage ili nekog
sredstva prinude (gumena palica, hemijska sredstva, šmrkovi i dr.) ne može od-
biti neposredan napad, dozvoljena je upotreba vatrenog oružja.
Takođe je potrebno razjasniti i preciznije odrediti pojam neposrednog na-
pada. Mišljenja smo da je ovaj pojam precizno određen u Uputstvu o upotrebi
vatrenog oružja, gumene palice i drugih sredstava prinude za ovlašćena službe-
49

na lica Saveznog sckretarijata za unutrašnje poslove, gde se navodi: „Kao ne-
posredan napad kojim se ugrožava život smatra se napad koji se na ovlašćeno
službeno lice vrši vatrenim oružjcm, opasnim oruđem ili drugim predmetima
kojima se može ugroziti život; koji se vrši od strane dva ili više lica; koji se vrši
na mestu i u vreme kada se ne može očekivati pomoć, kao i koji se vrši od strane
fizički snažnijeg lica, ili lica koje se služi posebnim veštinama i slično."
Bez obzira žto se radi o dve različite službe sa različitim ovlašćenjima, u cilju
zakonite upotrebe vatrenog oružja i jcdnostavnije primene zakonskih odredbi
u praksi, smatramo da se u ovom slučaju može koristiti metod analogije, te da
se za osnovanost upotrebe vatrcnog oružja radnika fizičkog obezbedenja u po-
tencijalno ugorženim objektima može koristiti ovaj pojam neposređnosti.
Pored upotrebe vatrcnog oružja, lice koje vrši poslove neposrednog fizičkog
obezbeđcnja ima pravo i dužnost da:
— utvrduje idcnlilcl ncpoznalog lica na prostoru prcduzeća ili druge ora-
nizacije,
— zabrani neovlašćenim licima ulazak u poslovni prostor, pristup odrede-
nim objektima i prinudno ih udalji,
— zadrži na prostoru preduzeča ili organizacije lica zatečena u vršenju kri-
vičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Ovo pravo, prema odredbama
Zakona o krivičnom postupku, imaju svi građani, pa samim tim i lica koja su
u radnom odnosu u preduzeću ili organizaciji, a ne vrše poslove fizičkog obe-
zbedenja,
— upotrebi fizičku snagu i druga sredstva prinude, ako na drugi način ne
može da zabrani ulazak u poslovni prostor ili objekat.
Opštim aktom preduzcća ili druge organizacije mogu se predvideti i sledeća
ovlašćenja radnicima fizičkog obczbcđcnja:
— vršenje pretresa radnika prilikom napuštanja kruga preduzeća ili organi-
zacije u cilju sprečavanja neovlašćcnog iznošenja i proiivpravnog prisvajanja
društvene imovine,
— sprečavanje neovlašćenog unošenja u objekat ekspolozivnih materija, za-
paljivih tečnosti ili drugih opasnih materija kojima se može uništiti ili oštetiti
objekat koji se obezbeduje, ili ugroziii život ljudi u njemu,
— sprečavanje osmatranja ili snimanja objekata koji su od posebnog znača-
ja za narodnu odbranu, a čije je snimanje zabranjeno,
— otklanjanje opasnosti koje mogu uništiti ili oštetiti objekat ili sredstvo i
ljude u njemu,
— preduzimanje mera na hvatanju učinilaca krivičnih dela izvršenih na šte-
tu objekta koji obezbeduju i angažovanje na obezbeđenju tragova i predmeta
krivičnog dela.
2. Zadaci određenih lica nakon izvršenog krivičnog dela u potencijalno
ugroženom objektu
Kako smo prethodno istakli, navedeni potencijalno ugroženi objekti su po-
sebno interesantni za razne vidove kriminalnih napada. Stoga smo posebno i
detaljno razradili oblast samozaštite u ovim objektima, odnosno prava i oba-
50
veze pojedinih subjckaia iz ugrožcnih objckaLa u blagovrcmcnom preudzima-
nju adekvatnih prcventivnih mcra. Međutim, kako praksa potvrduje, krivična
dela na žtetu ovih objckata se ipak vrše, pa jc nužno na najbolji i najstručniji
način preduzeti sve mere i aktivnosti da sc učinilac što pre otkrije i pronađe i
obezbede odgovarajući materijalni lični dokazi.
Osnovni subjekat otkrivanja jc organ unutražnjih poslova. Međutim, odre-
đene zadatke imaju i radni ljudi ićoji su zaposlcni u objektu ili lica koja vršepo-
slove fizičkog obezbedenja u objcktima koji nemaju sopstvenu službu fizičkog
obezbedenja. Ispravno i blagovremcno obavljanje ovih zadataka umnogome
doprinosi da organi unutrašnjih poslova lakšc uđu u trag učiniocu, istog otkri-
ju, pronađu i privedu i obezbede odgovarajuće dokaze u odnosu na krivično de-
)
lo i učinioca.
U svakidašnjoj praksi navcdcni zadaci sc uvck nc izvržavaju na pravilan na-
čin, što je otažavalo operativnu dclatnost organa unutrašnjih poslova na otkri-
vanju nepoznatog učinioca. Upravo zbog toga u narednom izlaganju ćemo go-
voriti preciznije o ovim zadacima koji prcdstavljaju vid pomoči organima unu-
trašnjih poslova u otkrivanju i dokazivanju krivičnog dela i učinioca.
Nakon izvršenog krivičnog dela u objektu potrebno je postupiti na sledeći
način:
— Pokužati sprečiti bckstvo učinioca krivičnog dela uz upotrcbu vatrenog
oružja primenom zakonskih ovlažćenja od strane radnika fizičkog obe-
zbeđenja;
— Odmah, bcz ikakvog odlaganja izvršenjc krivičnog dela prijaviti mesno
nadležnom organu unutrašnjih poslova;
— Rukovodilac službe fizičkog obczbedenja, ili drugi nadležni rukovodilac,
preduzeče mere da se mcsto izvršenja krivičnog dela obezbedi, odnosno da se
ništa ne dira ili pomera i da se niko nc kreće po prostoru gde se kretao i boravio
učinilac, do dolaska ovlašćenih radnika organa unutrašnjih poslova. Taj prostor
podrazumeva put dolaska, mesto izvrženja krivičnog dcla i boravka učinioca,
kao i put kojim je učinilac napustio napadnuti objekat;
— r[Yagove i predmete koji se nalaze na mestu izvršenja krivičnog dela treba
sačuvati u nepromenjenom stanju do dolaska radnika organa unutraSnjih po-
slova. Kod krivičnih dela izvrženih na žtetu ovih objekata mogu biti prisutni ra-
znovrsni tragovi i predmeti koji potiču od učinioca, u zavisnosti od vrste krivi-
čnog dela, sredstva, mcsta i načina njegovog izvršenja.
Radi lakšeg snalaženja u praktičnom postupanju ukazačemo na najkarakte-
rističnije tragove i predraete koje jc moguće pronaći na mestu izvršenja krivi-
čnih dela na štetu potencijalno ugroženih objekata. Kako smo već istakli, bez
obzira da li je učinilac radio u rukavicama, pažnju uvek treba usmeriti i na mo-
gućnost pronalaženja tragova papilarnih linija, te stoga ne treba dirati predme-
te koji se nalaze na mestu izvršenja krivičnog dela.
51
)

S/. 3.i: Tmgpapilarnih linijaprsta uzet sa novčaniccputcm dctcktora otisakaprsiiju laserskimsnopom SL 3.2:a. Izgledimutrašnjosiibankcnakonizvršenogkrividiogdela. Vidcscpronadcnitragoviipredme-
Od ostalih tragova to mogu da budu: tragovi stopala, obuće, pljuvačke, krvi, titokomuviiđaja. Brojevimal i2oztiačcni'supramcnovikose-perikekojomseučinilacshiiiou izvršenju
mokraće, izmeta, noktiju, dlakc, vlakana, zcmlje, prašine, boje, stakla, vozila, krivičnog deia, a br. 3 oznaćava opušak dgarete i palidnve.
kao i tragovi samog alata s kojim je učinilac izvršio krivično delo, odnosno de- .
\M-\X
j<.--'•••-•

lovao na napadnuti objekat. Neki tragovi su idcntifikacioni tragovi, tj. njihovim

veštačenjem moguče je identifikovati lice koje je ostavilo tragove papilarnih li-
nija na mestu izvršenja krivičnog dela, a samim lim i operativnim radora organa
unutrašnjih poslova iste tragove pretvoriti u dokaz da je određeno lice i učini-
lac konkretnog krivičnog dela. Primer identifikacionih tragova su upravo tra-
govi papilarnih linija i delovi noktiju.
) Od predmeta koji pripadaju učiniocu na mestu izvršenja krivičnog dela ili
okolini mogu se naći: kapa, šežir, maramica, cigarete, opušak, lula, upaljač, ši-
bice, rukavice, baterijska lampa, delovi odeće ili obuće, dugme, lančić, sat, kao
i drugi predmeti, a ponekad i delovi alata ili kompletan alat koji je učinilac upo-
trebio za izvršenje krivičnog dela.
Logično je da se najveći broj ovih tragova i prcdmeta može naći na mestu
izvršenja provalnih krađa na Stetu potencijalno ugroženih objekata, dokmnogi
tragovi i predmeti takođe mogu biti prisutni i kod izvršenja krivičnog dela ra-
zbojništva, tim pre, ukoliko je bilo pružanja otpora ili čak međusobne borbe.
Kada su u pitanju tragovi i predmeti koji potiču od učinioca ili samog krivičnog
dela, treba imati na umu činjenicu da učinilac uvek teži da tokom izvršenja ne
ostavlja nikakve tragove ili predmete. Međutim, tokom izvršenja krivičnog dela b. Detalj sa prethodiie slike — pramcn kosc-pcrikc
c. Detalj sa prethodnc slikc — opušak cigarctc i palidivcc

52
53

L
 Prethodno smo istakli spccifičnosii krivičnih dcla izvršenih na štetu kullur-
dešavaju se mnogc ncplaniranc okolnosii, pa dolazi do ostavljanja tragova ili nih dobara, pa pored iznetih zadataka koji se odnose na svc potencijalno ugro-
zaboravljanja, zagubljcnja ili ponckad prinudnog ostavljanja pojedinih pre- žene objekte, upravo zbog ovih spccifičnosti, izncćemo i još ncke konkrctne za-
dmeta. datke odgovornih radnika u objektima gde su smeštena kulturna dobra, nakon
— Prikupiti podatke o licima iz objckta kojima su poznate bilo koje činje- izvršenog krivičnos: dcla:
nice ili podaci u vezi sa izvršenim krivičnim dclom ili učinioccm. Obratiti pa-
žnju na utvrdivanje vrcmcna izvršcnja krivičnog dela, ličnog opisa učinioca,
njegovog ponašanja, načina govora, hoda i tomc slično i iste podatke prezen-
tirati radnicima organa unutrašnjih poslova, kako bi ovi radnici sa intercsan-
tnim licima mogli odmah obaviu razgovor i doći do korisnih opcrativnih in-
formacija; )
— Pošto se izvršcnjcm krivičnih dela na šietu ovih objckata oduzimaju i pri-
svajaju odredeni vredni prcdmcti to jc potrebno što dctaljnijc opisali oduzete
predmete, a ako je oduzct novac, onda navesti iznos, apocne novčanica i serij-
ske brojeve;4
— Pošlo jedan broj izvršenih krivičnih dcla na štetu potcncijalno ugrožcnih
objekata ostaje neotkriven, a radi se o prisvajanju skupoccnih predmeta, lo je
potrebno u saradnji sa nadlcžnim organom unutrašnjih poslova uradili katalog
svih poznatih ukradcnih predmcta iz ovih objckaia sa njihovim dctaljnim opi-
som. Ove kataloge razmcniti na području čitave zcmlje, Što svakako može do-
prineti njihovom lakšcm pronalažcnju;
— Mora se voditi računa o činjenici da učinilac taktizira nakon izvršenog
krivičnog dela, tc da odmah nc proiura ili prodajc ukradcnc prcdmete, odno-
sno ne stavlja u promet ukradcni novac i hartijc od vrcdnosti. Veoma čcsto ve-
što sakriva ukradene predmcte dok nc splasnc aklivnost organa unutrašnjih
SL 12. — hglcd lica mcsia nakon izvršcnog krivičnog dcla ontžanog razbojtuSt\>a u jcdnoj banci. Bro-
poslova na njihovom pronalaženju; jevima sii omačeni prcdmcti kojeje učinilac ostavio na mesiu izvršetija kriviinog dcla.
— Sredstvima javnog informisanja nc davati nikakvc informacije ili podaike — Blagovrcmenost prijavljivanja ukradenih predmeta sa svojstvima kultur-
0 izvršenom krivičnom delu, odnctim prcdmetima, materijalnoj šteti, izgledu nih dobara posebno je zapostavljena kada se radi o eksponatima ukradenih sa
1 ponašanju učinioca, bez obzira na njihovo uporno insistiranje i poienciranje neobezbedenih lokalitcta ili iskopina na kojima su radovi u toku. Često se tada
potrebe da se javnost blagovrcmeno informiše o dogadaju. Davanje podataka i ne zna tačan broj ukradcnih eksponata ni njihov opis, a videli smo od kolikog
u ovoj fazi postupka tnože samo da ncgativno utiče na dalji tok operativnog ra- su značaja ovi podaci za blagovremcno prcduzimanje određcnih operativno-
da organa unutrašnjih poslova u otkrivanju učinioca i prikupljanju dokaza. taktičkih i istražnih radnji od strane organa unutrašnjih poslova;
Stoga, davanje informacija treba prepustiti nadležnim organima koji će odre-
— Kasno uočavanje izvršenog krivičnog dela dovodi do prethodnog uništa-
diti vreme i obim njihovog saopšlavanja. Ponckad se sredstva javnog informi-
vanja ostavljenih tragova učinioca i nemogućnost prikupljanja korisnih infor-
sanja utrkuju u senzacionalističkom načinu saopštavanja, a naročito u pogledu
macija, Sto joS više otežava operativnu delatnost organa unutrašnjih poslova,
načina izvršenja krivičnog dela i oduzeie vrednosti iz napadnutog objekta. Me-
jer se možda učinilac i ukradeni predmcti već nalaze van granica naže zemlje;
dutim, sredstva javnog informisanja mogu da budu od velike koristi u postupku
otkrivanja i pronalaženja učinioca krivičnog dela, pa je stoga potrebno uspos- — Osnovni zadatak se sastoji u postizanju blagovremenosti prijavljivanja
taviti odgovarajuću saradnju, gde ova sredstva trcba da pokažu određenu ovih krivičnih dela sa svim potrebnim podacima o ukradenim eksponatima, što
strpljivost, a ne da objavljuju sve podatke do kojih su đošli, bcz obzira da li su neodložno zahteva preduzimanje odredcnih mera na prevazilaženju iznetih
istiniti i da li mogu naneti štctu u daljcm postupku otkrivanja učinioca. propusta, kako bi se posligli osnovni uslovi za efikasnije otkrivanje učinilaca
ovih krivičnih dela i pronalaženje ukradcnih eksponata. Svako otkrivanje i pro-
7) Mićo Bosković, „MaLerij.ini dokazi u kriminaBstiikoj o t a d i " , Nova prosveta, Bcograd, 1990. god. rtr. 105-115. nalaženje učinioca ne znači i automatsko pronaiaženje ukradenih predmeta, ili
bar ne svih predmeta;

55
54
 — Ne sme sc olako odnositi prcma ukradenim predmelima, pa čak i javno tog treba i podneti krivičnu prijavu nadlcžnom javnom tužiocu, ukoliko su ste-
izjavljivati da će oni bili pronadcni, jer se lcgalno nigde ne mogu prodati ili čeni elementi konkrctnog krivičnog dela. Najčešće se radi o krivičnim delima
izvršiti neka druga transakcija. Nc trcba zaboraviti da u mnogim zemljama pos- nesavesnog poslovanja u privrcdi ili ncsavcsnog rada u službi.
toje skupocenc privatnc zbirke gdc jc ulaz i obilazak dozvoljcn određenom pri- Odgovorno lice koje je pismenim putcm tražilo prcduzimanje odgovaraju-
vilegovanom i provcrcnom krugu ljudi. Nužno jc objcktivno angažovanje u ćih mera zažtite, a iste od nadležnih organa nisu preduzcte, ne može da odgo-
pružanju pomoći organima unutrašnjih poslova od samog saznanja za izvršeno vara za nepreduzcte mcrc, jer jc ono prcduzclo sve mere u okviru svoje nadle-
krivično delo, o kojim zadacima smo prcthodno govorili; žnosti, a što do njihove realizacije nije dožlo ne može se pripisati njegovoj kri-
— Ne trcba davaii bilo kakve izjave o znanju i razumcvanju učinioca u vre- vici. Ova odgovornost bi bila aktuelna da odgovorno lice nije tražilo preduzi-
dnost oduzctih predmcta i drugih prisulnih eksponaia u napadnutom objektu. manje mera samozaštite u ok\dru svoje nadležnosti, a uočeni propusti su kao
Treba znati da se profcsionalci za izvršcnje ovih krivičnih dela razumcju u vre- kriminogeni faktori doprineli ili omogućili izvršenje konkretnog krivičnog
dnosl kulturnih dobara i pogrcšan je zaključak, ako nije oduzeo najskuplji ili dela.
) najvredniji eksponat, da se radi o amatcru. Profcsionalni učinilac uglavnom
oduzima i prisvaja one eksponate koji su pogodniji za transport i krijumčare-
nje, ali po mogućnosti uzima višc komada,čime i nadoknaduje vrcdnost jednog
skupocenijcg eksponata. Ponckad se i traži baš odredcn cksponat, bez obzira
na prisustvo vrednijih cksponata u islom objcktu;
— Učinioci vcoma vežto modifikuju ukradcne cksponate, bilo pomoću gip-
sa (slučaj sa ukradcnim prcdmclima iz Mcdijane — Niš) stavljaju nove naslage
boje, ili kao što je bio slučaj sa štapom sv. Savc koji je ukraden u crkvi Sveta
Trojica u Pljevljima i polomljcn u osam dclova, kako bi se lakše transportovao
i teže pronašao.

3. Odgovornost odgovornih lica u potencijalno ugrožcnim objektima

O sprovođenju prevcntivnih i rcpresivnih mcra dužni su da se staraju odgo-
vorna lica u ovim objcktima, kojima jc to stavljcno u zadatak opštim samou-
pravnim aktima, ili ncposrcdno zakonskim i podzakonskim aktima. Ova lica su
dužna da preduzmu sve odgovarajuće mere u okviru svojih ovlaščenja, kako bi
sistem samozaštite ncsmetano funkcionisao i svaki subjckt izvršavao zadatke iz
sopstvene nadlcžnosti.
Odgovorni radnik fizičkog obczbedcnja i drugi odgovorni radnici u sklopu
svoje nadležnosti i ovlašćenja su dužni da od pretpostavljenih rukovodilaca i
samoupravnih organa pismcnim putcm tražc da se preduzmu konkrctne mere
i akcije na efikasnijoj zaštiti imovinc i samog objckta i da se otklone uočeni ne-
dostaci, kako bi se sprcčila ili svela na minimum mogućnost kriminalnog napa-
da na objekat.
Ukoliko dođe do izvršcnja krivičnog dcla na Stctu odrcdenog objekta treba
utvrditi da li su blagovremeno preduzctc sve adckvatne mere zaštite od strane
odgovornih lica, odnosno šta su oni sve preduzeli na efikasnijoj zaštiti objekta
i imovine u njemu i na otklanjanju uočcnih i prezentiranih propusta i nedos-
tataka. Ukoliko se utvrdi da nisu preduzcte ili nisu poštovane sve mere samo-
zaštite u procesu rada, a njihovo nepreduzimanje je u uzročnoj povezanosti sa
izvršenim krivičnim dclom, onda odgovorno lice koje nije preduzelo mere sa-
mozaštite treba da odgovara disciplinski, a u određenim slučajevima protiv is-

56 57
 DRUGO POGLAVLJE
OSNOVNA KRIMINALISTIČKA ZNANJA I METODI U
FUNKCIJI ZAŠTITE POTENCIJALNO UGROŽENIH
OBJEKATA

59
 I. TAKTIKA SPROVOĐENJA ODREĐENIH RADNJII
MERA
U realizaciji osnovnih zadataka iz prcventivne i rcpresivne delatnosti službe
ftzičko-tehničke zaštitc primenjuju i odrcđcnc kriminalističke metode, ali sa-
mo unutar i u okviru prostora koji pripada odrcđenom objektu. Znači, ove ra-
dnje i mere radnici fizičko-tchničke zašlite mogu primenjivali samo u okviru
svojih ovlašćenja za vrcme obavljanja svojih dužnosti u objcktu čiju imovinu
obezbeđuju. Kako smo prethodno islakli, preduzimanje svih radnji i mera mo-
ra biti normativno regulisano odgovarajućim samoupravnim aktima preduze-
ča, organa i organizacija u sklopu kojih posluju i rade navcdcni objckti. Ovim
samoupravnim aktima moraju biti navcdcne konkrctne radnje i mere i uslovi
pod kojima iste mogu preduzimaii radnici fizičko-tehničke zaštite. Pored po-
znavanja ovih uslova i njihovog strogog pridržavanja prilikom prcduzimanja
pojedinih radnji i mcra, takode je od poscbnog značaja poznavanje osnovnih
kriminalističko-taktičkih pravila u samom postupku njihovog sprovodenja, jer
je to ujedno i garancija da će iste biti stručno rcalizovane i da će dati i zadovo-
ljavajuće rezultate. Zbog loga je nužno ukratko izneti problematiku koja se
odnosi na taktiku sprovodenja najosnovnijih radnji i mera koje preduzimaju
radnici fizičko-tehničke zaštite i to sa njihovog kriminalističkog aspekta.

1. LEGITIMISANJE
U mnogim slučajevima radnici fizičko-tehničke zaštite če morati da utvrde
identitet pojedinih lica koja ulaze, izlaze ili borave u krugu odredcnog objekta.
Jedan od najosnovnijih metoda za utvrdivanje idcntiteta je upravo radnja legi-
timisanja. Legitimisanje se vrši uvidom u lične isprave, pre svega u ličnu kartu.
Kada se radi o radnicima koji rade u odredenom objektu, onda se identitet mo-
že utvrditi i uvidom u propusnicu koja i služi za tu svrhu. Od drugih isprava koje
služe za utvrdivanje identitcta putem legitimisanja dolaze u obzir samo one
koje su snabdevene fotografijom, kao što su putna isprava, vozačka dozvola,
vojna knjižica, članska karta i dr. Sam pristup legitimisanju mora da bude na
jedan kulturan i korektan način, vodeći računa da se ne povredi ličnost legiti-
misanog lica.
Radnja legitimisanja se sastoji u obraćanju radnika fizičko-tehničke zaštite
licu koje namerava legitimisati sa zahtevom da mu pokaže na uvid ličnu kartu
ili neku drugu odgovarajuču ispravu, u slučaju da nema kod sebe ličnu kartu.
Pošto je radnik fizičko-tchničke zažtile uniformisan i svoju delatnost obavlja u
krugu objekta koji obezbeđuje, to nije potrebno da se on prethodno legitimiše.
Međutim, ukoliko lice koje je legitimisano insistira, radnik fizičko-tehničke za-
štite je obavezan da mu pruži svoje lične podatke, jer lice ima pravo da zna ime
lica koje ga je legitimisalo. Radnik fizičko-tehničke zaštite mora obratiti pa-
žnju na ispravnost lične karte ili druge isprave, posebno na fotografiju i pečat,
s obzirom na postojeće mogučnosti falsifikovanja. U slučaju sumnje u falsifikat

61
obavestiće na pogodan način organ unmrašnjih poslova. Poscbnu pažnju trcba
obratiti na legitimisanje ncpoznatih i sumnjivih lica koja žcle da udu u odre-
deni krug objekta i računaii na mogućnost izvcsnih iznenađenja, pa čak i fizič-
kog napada. U svim sumnjivim slučajevima, kao i u slučajcvima kada ova ne-
poznata lica nećc da pokažu ličnu kartu, treba ista zadržati i odmah obavestiti
organ unutrašnjih poslova.
2. Zađržavanje
Zadržavanje lica prcdstavlja jcdan vid ograničcnja slobode koji je privreme-
nog karaktera. Organi unutrašnjih poslova mogu neko lice da zadrže 24, odno-
sno 12 časova kada postupaju povodom izvršenog krivičnog dela, odnosno pre-
kršaja. Prema odredbama Zakona o krivičnom postupku, svaki građanin može
lišiti slobode lice zatečeno u vršenju krivičnog dcla koje se goni po službenoj
dužnosti, s lim što je dužan da odmah obavesti organ unutrašnjih poslova. Sho-
dno prednjcm, i radnici fizičko-tchničke zaštite imaju isto pravo i kao gradani
i kada u okviru objckta izvršavaju preventivno-represivnu dclatnost na zaštiti
imovine i samog objekta. U tom slučaju zadržavaju takvo lice i isto predaju or-
ganu unutrašnjih poslova sa svim do tada prikupljcnim informacijama. U tak-
tici zadržavanja lica, bilo po kom osnovu, mora se voditi računa o prisutnoj mo-
gućnosti izazivanja opasnosti od strane lica koje se zadržava, kako po bezbe-
dnost samog radnika fizičko-tehničke zaštite, tako i po bezbednost prisutnih
drugih lica i mogućnost ugrožavanja imovine.
3. Kontrolna delatnost
Radnici fizlčko-tchničke zaštite imaju pravo da obavljaju i određenu kon-
trolu, kako bi efikasnije zaštitili objekat, odnosno imovinu u objektu i sam
objekat od oštećenja ili uništenja. Ova kontrolna delatnost se razlikuje od kri-
minalističke kontrole organa unutrašnjih poslova čiji je cilj praćenje određenih
učinilaca krivičnih dela u cilju sprečavanja, odnosno otkrivanja učinioca u vrše-
nju krivičnog dcla. Ono žto je zajedničko za oba vida ovih kontrola jeste njiho-
va preventivna funkcija. Stoga radnici fizičko-tehničke zaštite u svim opravda-
nim slučajevima treba da primenjuju mcre kontrole, upozorenja, pa čak i ogra-
ničenja kretanja na odrcdenom prostoru u cilju otklanjanja uzroka koji mogu
dovesti do izvršenja raznih krivičnih dela na štetu konkretnog objekta. Poželj-
no je vržiti kontrolu propusnica, vozila i prtljaga, kao i kontrolu lica prilikom
ulaska i izlaska iz objekta, a to u cilju sprečavanja unošenja u objekat opasnih
i zapaljivih materija i drugih predmcta podobnih za određenu kriminalnu de-
latnost, kao i prilikom izlaska iz objekta radi sprečavanja iznošenja stvari pri-
bavljenih krivičnim delom ili određene dokumentacije. U vršenju kontrolne
delatnosti radnik fizičko-tehničke zaštite u slučajevima predvidenim samou-
pravnim aktima može zabraniti ulazak neovlašćenim licima u objekat ili u krug
preduzeća, ograničiti kretanje i pristup pojedinim objektima trećim licima,
sprečiti osmatranje, skiciranje i fotografisanje objekta ili delova objekta koji su
62
od posebnog značaja. U ovom postupku može, takode, koristiii meru upozo-
renja ovim licima, pa ako lica nc postupe po njcgovom zahtcvu, preduzima me-
re na njihovom zadržavanju i utvrdivanju idcntiicta i odmah obavcštava mesno
nadležni organ unutrašnjih poslova. Ove mcre i radnjc preduzima sa predos-
trožnošću, vodeći računa o mogućim iznenadcnjima i opasnostima za svoj život
i život drugih prisutnih lica i imovine, pa u svakom konkretnom slučaju treba
i proceniti, pa u zavisnosti od stcpcna prisutnc opasnosti, odlučiti i na obave-
štavanje organa unutrašnjih poslova pre nego su preduzete nekc od napred na-
brojanih mera.
4. Mere obezbeđenja mesta izvršenja krivičnog dela
Na mestu izvršenja krivičnog dcla ostaju raznovrsni vidljivi i ncvidljivi tra-
govi (mikrotragovi), kao i razni predmcti, koji mogu biti u vezi sa krivičnim de-
lom ili učiniocem. Pronalažcnje i stručno fiksiranjc i korišćenje ovih tragova
upravo omogućuje dokazivanje krivičnog dcla i otkrivanje i dokazivanje krimi-
nalne delatnosti učinioca. Da bi se ovi tragovi i predmeti mogli koristiti kao do-
kazi bitno je dase isti pronadu na licu mcsta u nepromenjcnom stanju u ka-
kvom su i nastali prilikom izvršcnja krivičnog dcla. Stoga je bitno da lice mesta
gde je izvrženo krivično delo ostane ncpromenjeno do dolaska ekipe za vršenje
uvidaja. Radnici fizičko-lehničke zaštite imaju odrcdcne zadatke upravo na
obezbeđenju mesta izvršcnja krivičnog dela u okviru njihovog objekta do do-
laska radnika organa imutrašnjih poslova.
Odrediti samo mesto izvršenja krivičnog dela nije jcdnostavan zadatak i ka-
da to rade radnici organa unutrašnjih poslova, pa radnici fizičko-tehničke za-
štite treba da obezbedc ona mesta gde se desila radnja i gde je nastupila posle-
dica krivičnog dela, kao i sva ona druga mcsta gde se mogu pronaći tragovi i
predmeti koji su u vezi sa krivičnim delom i njegovim učiniocem. Na tako odre-
đenom licu mesta treba zabraniti prisustvo i kretanjc svim licima i odmah pre-
duzeti mere na obezbedenju vidljivih tragova i predmeta. To naročito ako se
krivično delo desilo na otvorenom prostoru, a atmosferske prilike su takve da
mogu da oštete ili unižte tragove, pa je u tom cilju potrebno priručnim sredstvi-
ma kao što su cerade, kulije, platno, daske, lim i sl. pokriti ove tragove. Ako se
radi o krivičnim delima gde ima i povredenih lica, onda se mora prvo pružiti od-
govarajuća medicinska pomoć ovim licima, bilo njihovim transportovanjem do
najbliže zdravstvene ustanove ili postupanjem po savetima lekara do dolaska
prve pomoći, vodeći uvek računa da nestručna pomoć može dovesti do još težih
posledica po zdravlje povredenih lica. Do dolaska radnika organa unutrašnjih
poslova takođe treba prikupiti i podatke o licima kojima su poznate pojedine
činjenice o samom krivičnom delu ili učiniocu.
Na licu mesta ništa ne treba dirati ili menjati, a o svim promenama koje su
nastale, pre svega pružajući pomoć povređenim licima, treba odmah i detaljno
izvestiti organe unutrašnjih poslova. Voditi računa da se ne puSi ili da se ne ba-
caju opušci i šibice, a ukoliko ima i mrtvih., takođe ih ne dirati, jer se istima ne
63
može pomoći. Zabrana ulaska u krug odrcdenog lica mcsta važi i za prctpos-
tavljene rukovodioce, koji praktikuju da dodu na licc mcsta i izvržc pregled is-
tog pre dolaska organa unutrašnjih poslova, što dcstruktivno utičc na postojeće
tragove i doprinosi nastajanju novih tragova koji nemaju relcvantan značaj jer
nisu u vezi sa krivičnim dclom. Ovim licima trcba pružili informacije o samom
događaju tako da ne ulazc i nc krcću se po mesuma gde se nalaze tragovi i pre-
dmeti u vezi sa krivičnim dclom. Bitno je da radnici fizičko-tchničke zaštite ne
daju nikakve izjave o svom mišljenju, sumnjama, kombinacijama ili verzijama
samog dogadaja, jcr se istc veoma brzo Sire i mogu ncgativno uticati na iskaze
lica kojima su poznate pojedine okolnosti konkretnog kriminalnog do-
gađaja.^
5. Pregledi i pretresanje
Opštim aktom prcduzeća, organa ili organizacije može se predvideti i mo-
gućnost pregleda i pretrcsanja odredcnih prostorija, vozila, prtljaga i lica i
odrediti uslovi za preduzimanje ovih radnji i ovlastiti radnike fizičko-tehničke
zaštite da pod propisanim uslovima istc i rcalizuju. Ovc mere podrazumevaju
da se pod predviđcnim uslovima mogu pregledati i prctresati samo lica koja su
u radnom odnosu kod odredenog objckta i lo samo u okviru kruga istog objek-
ta, ali ne nikako i druga lica, niti ova ovlaščenja mogu primenjivati prema ra-
dnicima objekta van kruga istog ili u odnosu na njihov stan, kuću ili druge
objekte.
Radnja pregledanja nije identična sa prctresanjem. Kod ove radnje se ne
vrši faktički pretres, već se samo vrši preglcd lica, vozila, ali ova radnja podra-
zumeva i otvaranje odrcdenih zaključanih prostorija u okviru objekta i name-
štaja, ali bez preturanja stvari u njima. Pregled lica treba obavezno izvršiti ako
postoji obaveštenje da jc to lice protivpravno prisvojilo stvari društvene svoji-
ne, ili da će uneti u krug objekta odredeni alat za izvršenje krivičnog dela ili ek-
splozivnih materija, zapaljivih tečnosti ili drugih opasnih materija. Ukoliko se
prilikom pregleda ukaže potreba, obavezno treba izvršiti radnju pretresanja.
Radnjom pretresanja mogu se pribaviti predmeti koji su u vezi sa krivičnim
delom ili predmeti sa kojima se planira izvršenje krivičnog dela. Ukoliko pos-
toji sumnja na odredena podkradanja od strane nekih lica, onda je potrebno
izvršiti adekvatne kontrole i pravovrcmeno preduzeti pretrcsanje, uz tajnost
pripremanja i njegovo iznenadno sprovođenje. Posebno treba obratiti pažnju
na pretresanje vozila i prtljaga, kako prilikom ulaska u krug preduzeća, tako i
prilikom izlaska. Prilikom pretresanja lica obavezno treba obezbediti dva sve-
doka od samih radnika iz objekta i o pronađenim i oduzetim predmetima sas-
taviti i zapisnik.
8) Dr Vladimir Krivokapić, „Kriminalistička taklika", VŠUP, Zemun 1984. god. Opširnije videti na str. 241-248.
64
Lica koja nisu u radnom odnosu, a zatcčcna su u krugu preduzcća, odnosno
objekta, bez ikakvog osnbva njihovog boravka na pronadenom mestu, treba le-
gitimisati, ali radnici fizičko-tchničke zaSlitc nisu ovlažćena da izvrše prctres
ovihlica,jerpropisi njihovogopšicgakia ncodnoscscna trcćalica. Uovakvim
slučajevima licc trcba zadržati i odmah obavcstiti organ unutrašnjih poslova
koji če preduzeti dalje operativno-taktičkc i istražne radnje u cilju utvrdivanja
razloga boravka tog h'ca u krugu preduzeća i prctrcsanjem konstalovati da li je
isto oduzelo i protivpravno prisvojilo predmcte imovine konkretnog objckta.
Takođe se možc dcsiti da radnik istog objckta, bez obzira što je usvajanjem
opšteg akta pristao na mogućnost eventualnog prctresa, odbije da bude pretre-
san od strane radnika fizičko-iehničkc zaštite. U takvim slučajevima, takode,
treba obavestiti radnikc organa unutrašnjih poslova sa svim raspoloživim in-
formacijama koje ukazuju na određenu sumnju u opravdanost pretresanja, pa
će oni da odluče da li posiojc uslovi za vršcnjc prctrcsanja kao istražne radnje
u predkrivičnom postupku. Znači, u ovakvim slučajevima radnici fizičko-te-
hničke zaštite nc mogu vršili bilo kakvu prinudu ili primcnili snagu u cilju sav-
lađivanja otpora i omogućivanja prctresanja.
S obzirom da su u sastavu službi fizičko-tehničke zažtite uglavnom pripadni-
ci muškog pola, bitno jc napomcnuti da sc prctresanje može izvršiti samo od
lica istog pola, što jasno ukazujc da pretres ženskih osoba ne mogu vršiti muška
lica. Ovu činjenicu trcba uvek blagovrcmcno uzimati u obzir, imajući u vidu
moguća iznenadcnja. Međutim, ovo sc ne odnosi kada je u pitanju pregled žen-
skih lica. Naime, kada se radi o spoljašnjcm prcglcdu odeće u cilju utvrdivanja
da li lice nosi oružje, eksplozivne napravc, alai, oruđe ili predmete pribavljene
krivičnim delom, kao i o prcglcdu ličnog prtljaga, ne važe navedena ograniče-
nja, tako da ove radnje mogu biti izvršene i od lica suprotnog pola.
Sam postupak pretresanja se vrši određenim rcdosledom, koji obezbeđuje
određenu sigurnost da ne dođe do propusta koji dovodc do ne pronalažcnja sa-
krivenih predmeta. Pretrcsanje se najčcšće vrši počcv od glave lica pa prema
donjem delu tela. Skida se i dctaljno pregleda šešir, kapa, beretka ili šubara, pa
se potom obraća pažnja na kosu, tj. da li Iice ima prirodnu kosu ili nosi periku.
Pretražuje se kosa i perika, koja mora biti poseban predmet detaljnog pregleda.
Takođe se detaljno vrši pregled odeče i obuće, vodeći računa o postavi, džepo-
vima i duplom đonu na cipeli. Ako se radi o sitnijim vrednijim predmetima vrši
se i pregled usta, gornji deo do pojasa, a kod žena treba obratiti pažnju na pre-
dele tela ispod dojki. Opipavanjcm trcba proveriti nadlaktice i podlaktice, pre-
dele ispod pazuha i donji deo tela. Trcba imati na umu da mnogi učinioci kri-
vičnih dela predmetc veoma vežto sakrivaju u ortopedskim pomagalima, kao
što su razne proteze, zavoji, gips i slično, kao i u prirodnim otvorima na telu ili
gutanjem, u stomaku. U svim ovakvim sumnjivim slučajevima treba obavestiti
organ unutrašnjih poslova koji će uz pomoć lekara ili rendgenskih snimaka po-
kušati da utvrdi stvarno činjenično stanje sprovodcći radnju pretresanja kao is-
tražnu radnju.
65
II. OSVRT NA TRAGOVE I PREDMETE KRIVIČNIH DE-
LA KOJA SE VRŠE NA ŠTETU POTENCIJALNO UGRO-
ŽENIH OBJEKATA
Prethodno smo konstatovali da nakon izvršcnog krivičnog dela na mestu
izvršenja istog ostaju raznovrsni tragovi i prcdmeti koji su u vezi sa krivičnim
delom i učinioccm. Takodc smo posebno ukazali na zadatke radnika službe fi-
zičko-tehničke zaštite u obczbeđcnju ovih tragova i predmcta kao materijalnih
dokaza. Da bi mogli sa uspchom obaviti ovaj zadatak, odnosno da bi svojim ra-
dnjama uspeli da sačuvaju relevantnost materijalnih dokaza koji se nalaze na
mestu izvršcnja krivičnog dcla, svakako da je nužno da poznaju osnovne njiho-
ve karakteristike, svojstva i značaj u rasvctljavanje krivičnih dcla. Stoga čemo
u narednom izlaganju samo u osnovnim crtama izneti ona kriminalistička zna-
nja u odnosu na pojcdinc tragove i prcdmctc koji se pojavljuju pri izvršenju kri-
vičnih dela na štetu ovih objekata i gde radnici fizičko-tehničke zaštite predu-
zimaju određenc mcre na njihovoj zaštiti.
1. TRAGOVI KOD POŽARA I PALJEVINE
U našem krivičnom zakonodavstvu požari i paljevine ne postoje kao pose-
bno krivično delo, već se umišljajno ili nehatno izazivanje požara pojavljuje
kao način izvršenja odrcdcnih krivičnih dcla. Znači, nije svaki požar krivično
delo, već se krivičnim dclom smatra samo onaj požar koji je izazvan ljudskom
radnjom činjcnja ili propuštanja, bilo s umišljajcm ili iz nehata. Kada se pojavi
požar u krugu objckta bitno jc režili dilcmu da li se u konkrctnom slučaju radi
0 prirodnom uzroku požara (sunce, grom, potresi) ili je požar izazvan radnjom
čoveka. U drugom slučaju, opct, trcba razjasniti da li je požar izazvan namerno
ili je, pak, posledica ljudske nepažnje i propusta. Namerno izazvani požari u
kriminalističkoj terminologiji nazivaju sc kriminalni požari ili paljevine.
Kod požara i paljevina, porcd iragova srcdstava sa kojima su izazvani, pri-
sutni su i drugi tragovi svojstveni samo njima. Najbitniji su oni tragovi koji uka-
zuju na lokalizaciju i uzrok i identitet lica koje je izazvalo paljevinu. U rasve-
tljavanju požara radnici fizičko-tehničke zaštite mogu dati posebno značajan
doprinos upravo opažanjem činjenica za vrcme požara, jcr do dolaska radnika
organa unutrašnjih poslova požar se širi, ili se sprečava njegovo širenje i nastaje
gašenje aktivnošću vatrogasnih jedinica. Upravo praćenjcm toka požara može
se doći do veoma značajnih i korisnih podataka. Boja plamena i dima i miris di-
ma ukazuju i na vrstu materije koja gori, mada do promene ovih karakteristika
može doći usled delovanja vode prilikom gašenja. Do istih promena može doći
1 usled proširenja požara na drugu vrstu materijala koji se nalazi u objektu za-
hvaćenim požarom, kao i usled dcjstva nckih drugih faktora. Zbog toga je nu-
žno obazrivo praćenje toka požara, a po mogućnosti izvršiti njegovo fotogra-
fisanje ili snimanje kamerom i to još pre dolaska vatrogasaca, o čemu detaljno
informisati radnike organa unutrašnjih poslova.
66
Žarište požara sc utvrduje retrospcktivnim proučavanjem razvoja požara i
to na osnovu tragova sagorevanja garcži i dima, ostataka požarnih sredstava i
raznih ostavljenih predmcta i njihovih ostataka. Praksa ukazuje da ne treba
uvek identifikovati žarište požara sa lokacijom najjače vatre ili mestom najte-
žih posledica, jer ovc vidljive osobine zavise i od sastava materije i od količine
prisutnog kiseonika. Šircnjc požara zavisi i od jačine strujanja vazduha, kao i
od sastava i rasporeda prcdmcia na kojc se požar širi.
Posebno su karaktcristični slcdcći tragovi koji mogu ukazati na uzrok
požara:
— promene na elekiričnim instalacijama i aparatima koje mogu ukazati na
izazivanje kratkog spoja, žto se vcštačcnjcm možc utvrdili,
— tragovi ostatka požara, ukoliko je požar izazvan nckom vrstom tečnog
goriva,
— tragovi eksplozija, ukoliko sc radi o požarima u prostorijama gdesusme-
Šteni lakovi, nitrorazredivači i druge lako zapaljive materije,
— tragovi raznih slučajeva samozapaljcnja odrcđcnih materija kao što su se-
no, brašno, pamuk i dr. Do samozapaljenja dolazi uslcd razvoja terraofilnih
bakterija koje same stvaraju tcmpcraturu.
Pored navedenih tragova, treba voditi računa da požar mogu da izazovu i
sunčevi zraci koji se prclamaju i čija žiža pada na materiju koja je lako zapa-
ljiva, kao i usled udara groma.
Pronađeni tragovi takođc mogu da ukažu i na lice koje je podmetnulo pa-
ljevinu. Posebno su karaktcristični spccifični tragovi kod paljevina kao što su
tragovi na telu, obući i odeći učinioca u vidu opekotina, osmudenosti, dima,
izgorelih delova odeće i obuće i dr. Poscbno trcba pažnju obratiti na dlake na
rukama i nogama, na brkove, kosu, bradu, trepavice i obrve, jer su veoma po-
dložni promenama uslcd dejstva vatre i vcće temperature.
Osim toga što mogu ukazati na učinioca, tragovi kod požara mogu da dopri-
nesu i utvrdivanju motiva paljcvine. To naročito važi u slučajevima kada učini-
lac želi da paljevinom prikrije neko drugo prethodno učinjeno krivično delo,
kao što su pronevera, falsifikati, ubistvo, krada i dr.
Pored promena koje nastaju na licu mesta požara usled njegovog širenja ili
gašenja od strane vatrogasaca, bitno je istaći da su tragovi kod požara specifični
i po tome što su osetljivi, pa usled spoljnjih dejstava može doći do raznih pro-
mena, delimičnog ili potpunog uništenja. Imajući u vidu sve napred iznete či-
njenice u vezi sa tragovima požara i paljevina, sasvim je jasno da radnici fizič-
ko-tehničke zaštite mogu da pruže veoma korisne informacije o toku požara i
da blagovremenim preduzimanjem adckvatnih mera na zaštiti tragova i pre-
dmeta mogu doprineti očuvanju njihove relevantnosti.
67
 2. TRAGOVl EKSPLOZIJA
Eksplozivne materije su sistemi koji su pod uticajcm manjih spoljnih fakto-
ra (udar, trenje, zagrcvanjc) sposobni ka vcoma brzim egzotermičkim prome-
nama
ma kojesu praćenestvaranjem jakp zagrcjanih gasova ili para. -* Ukoliko do-
de do aktiviranja ovih matcrija uslcd dclovanja nckog spoljnjcg faktora nastaju
eksplozije.
Eksplozivi se mogu podcliii po raznim osnovama u više grupa, ali sa krimi-
nalističkog aspekta karaktcristična je podcla na čvrste, plasiične i tečne eksplo-
zive, s obzirom na stanje cksploziva prilikom upolrcbe za izvršenje krivičnog
dcla. Naime, eksplozivi u tcčnom stanju su poscbno osetljivi i predstavljaju ve-
liku opasnost da uslcd ncznatnog mcdusobnog ircnja ili promcna tempcrature
dođe do eksplozije, pa ih učinioci uglavnom i ne upotrcbljavaju. Najpodesniji
su plastični eksplozivi, jcr imaju svojstvo oblikovanja, pa sc njihov oblik može
podešavati prema karakteristikama objckia na kojcm se planira izazivanje
eksplozije.
Eksplozivne matcrijc sc koriste za izvršcnje raznih krivičnih dela i to: tero-
rizam, diverzija, ugrožavanje bczbednosti lcta vazduhoplova, težke krade (pro-
vale kasa, trezora, rušenjc zidova), izazivanje opšte opasnosti i dr.
Prilikom izvršenja krivičnih dela aktiviranjem ovih matcrija dolazi do ek-
splozije, koja ostavlja spccifične tragovc, bitnc za rasvctljavanje kriminalnog
dogadaja. U tom smislu trcba znati da svaku cksploziju prate pojave pritisaka,
praska, gasova i toplotnog dejstva, žio jc od uticaja na vrstu, količinu i oblik
nastalih tragova.10^3
Na mestu gde sc dcsila eksplozija mogu se naći tragovi razornog dejstva, kao
što su razni pokidani, izlomljcni, dcformisani i odbačcni predmcti, kao i tragovi
nastali usled toplotnog dcjstva koji se manifcstujc u vidu topljenja, nagorelosti,
deformacije metala, izgorclosti, zapaljivosli predmeta, a ukoliko je bilo i pri-
sutnih Ijudi, mogući su i tragovi u vidu opckotina na ljudskoj koži i osmudenos-
ti dlaka. Pored ovih tragova, mogući su i tragovi upotrcbljenih eksplozivnih
sredstava, kao žto su delovi upaljača, štapina, košuljice i drugo, što je opet u za-
visnosti od vrste eksplozivnc matcrije upotrebljcne za izazivanje eksplozije.
Napred iznete vrste i karakleristike tragova eksplozije ukazuju na izuzetan
njihov značaj u opcrativnom korižćcnju organa unutrašnjih poslova na otkri-
vanju učinioca konkretnog krivičnog dela. Da bi se isti tragovi mogli uspešno
operativno koristiti i na osnovu njih mogle postavljati osnovane verzije, bitno
je da se isti sačuvaju i nadu u ncpromenjcnom stanju na mestu izvršenja eksplo-
zije, odnosno da ne izgube značaj njihove relcvantnosti. Zbog toga je blagov-
remena aktivnost radnika fizičko-tehničke zažtite na njihovom pronalaženju i
obezbeđenju do dolaska radnika organa unutrašnjih poslova od izuzetne koris-
ti, pa u tom smislu treba i da odrede lice mesta i da predmete i tragove traže
2 9) Grupa autora, Vojna enciklopedija, izdanje, 1971. BGD.s.417.
3 10) Dr Živojin Aleksić i Radomir Kostić, „Požari i eksplozije". Privredna štampa. Beograd, 1982. str. 174-181.
68
na svim onim mestima u bližoj i daljoj okolini gde se mogu pronaći s obzirom
na iznete njihove karakteristike i osobenosti svakog konkretnog slučaja.
Pomoću pronađenih tragova mogu se donositi i određeni zaključci o centru
eksplozije, pre svega na osnovu smcra krctanja odbačenih predmeta, položaja
i veličine otvora, ali isto tako može se doći i do podataka o vrsti, snazi i poreklu
eksplozivnog sredstva. Navedeni tragovi su uglavnom i jedini dokazi kod ek-
splozija, dok su lični dokazi rctki, a ukoliko su i prisutni, iskazi ovih lica ne sa-
drže bitne činjenice o samom dogadaju, jer im uglavnom i nisu poznate. Pose-
bna karakteristika ovih materijalnih dokaza je u tom što su i oni na mestu kri-
minalnog događaja prisutni u nedovoljnim količinama i teško direktno mogu
ukazati na osumnjičcno lice.
Nedostatak ličnih dokaza i nedovoljna količina tragova i predmeta prona-
đenih na mestu eksplozije jasno ukazuju na prisutne teškoće u rasvetljavanju
ovih krivičnih dela. Sve to upučuje organe unutrašnjih poslova na saradnju sa
službama fizičko-tehničke zaštite, čiji radnici blagovremenim delovanjem mo-
gu dati znatan doprinos u očuvanju relevantnosti tragova i predmeta izazvanih
eksplozijom.
3. TRAGOVI PAPILARNIH LINIJA
Neosporno je da je značaj tragova papilarnih linija prstiju, dlana a ređe i sto-
pala, izuzetno velik u rasvetljavanju krivičnih dela, a naročito u identifikaciji
njihovih učinilaca. Ovi tragovi nisu prisutni kod svih krivičnih dela, dok je kod
mnogih krivičnih dela učunilac uspeo da ih blagovremeno uništi, ukoliko ih je
uopšte i ostavio. Kod krivičnih dela koja se vrše na štetu potencijalno ugrože-
nih objekata, ovi tragovi su uglavnom prisutni kod krivičnih dela iz opšteg kri-
minaliteta, mada se mogu naći i nakon izvršenih političkih, pa i krivičnih dela
privrednog kriminaliteta.
Jedan od bitnih svojstava papilarnih linija je sposobnost da u slučaju kon-
takta sa predmetima na istim ostavljaju sopstvcne tragove. Značaj tragova pa-
pilarnih linija ne sme se zapostaviti saznanjem da učinioci krivičnih dela sve če-
šće rade u rukavicama, niti to sme da bude razlog da se na licu mesta odustane
od traženja ovih tragova. Stoga radnici fizičko-tehničke zažtite prilikom obe-
zbeđenja mesta kriminalnog događaja do dolaska organa unutrašnjih poslova,
posebnu pažnju treba da posvete onim mestima i predmetima na kojima se na-
laze vidljivi tragovi ili za koja se može pretpostaviti da su nosioci latentnih ili
nevidljivih tragova. U tom cilju zabranjuju diranje i pomeranje svih takvih pre-
dmeta i kretanje drugima licima u okviru prostora koje je određeno kao mesto
konkretnog krivičnog događaja, vodeći računa da ne ostave sopstvene tragove
papilarnih linija.
Ttagovi papilarnih linija su identifikadoni tragovi, što znači da se daktilos-
kopskim veštačenjem ovih tragova može sa sigurnošću utvrditi lice od koga oni
potiču, ukoliko se, nakon eliminacije svih onih lica koja su ostavila tragove a
nisu u vezi sa krivičnim delom, pronađu adekvatni tragovi u daktiloskopskoj
69-

zbirci. Medutim, trcba imati u vidu i činjcnicu da daktiloskopske zbirke nisu
kompletne, jer jedan broj učinilaca krivičnih dcla ostajevan kriminalističko-te-
hničke registracije, pa samim tim pronađcni tragovi papilarnih linija gube na
svom značaju i efikasnošću, jcr ne možc da sc izvrši uporedenje sa otiscima
prstiju jednog broja učinilaca krivičnih dcla.
Postupak pravilnog i stručnog pronalažcnja i koriščenja tragova papilarnih
linija, pored mcđusobne saradnje kriminalističkog radnika i kriminalističkog
tchničara, obavczno zahtcva i sialnu saradnju ovih lica sa službom fizičko-te-
hničke zaštite. Ova saradnja ne sme da dode do izražaja samo kada je izvršeno
krivično dclo, jcr tada možc i da bude kasno u poglcdu obczbcdenja tragova
konkretnog dogadaja, vcč mora da bude kontinuirana, kako bi radnici fizičko-
tehničke zašliie unaprcd znali kako da postupaju u slučaju izvrženog krivičnog
dela na planu obezbeđcnja tragova papilarnih linija.
4. TRAGOVI KRVl
Oblik i izgled tragova krvi možc biti veoma različit, što zavisi od uticaja
mnogih faktora, kao npr. mesia, srcdstva i načina izvršenja, pružanja otpora
žrtve, jačine udarca i sl. Tragovc krvi uglavnom možcmo podcliti na trag sliva-
nja, trag u vidu kapi, trag u vidu otiska ili brisotine i kombinovani trag krvi.
Mesto i predmet gde sc mogu naći tragovi krvi su raznovrsni i zavise od svih
uslova i okolnosti samog kriminalnog dogadaja gde se pojavljuju ovi tragovi.
Osnovno taktičko pravilo u traženju tragova krvi jestc primcna misaone rekon-
strukcije samog kriminalnog događaja po osnovu svih mogućih verzija. Prili-
kom izvršenja krivičnog dcla gdc postoje i tragovi krvi, radnici fizičko-tehničke
zaštite treba da prcduzmu mcrc na zaštiti i obezbcđcnju ovih tragova do dolas-
ka radnika organa unutrašnjih poslova, a posebno ako postoje uslovi koji prete
njihovoj promeni ili uništenju. Stoga trcba znati da sc ovi tragovi mogu naći na
mestu izvršcnja krivičnog dcla, na mestima gdc se učinilac krctao ili boravio,
na tclu, odeći i obući učinioca, na sredstvima izvršenja i na žrtvi krivičnog dela.
Bitno je istaći da se na osnovu traga krvi, odnosno utvrđene činjenice da
pronađena krv na mcstu izvršenja krivičnog dcla pripada odredenom licu, ne
može sa sigurnošću utvrditi idcntitet učinioca, već samo krug lica koja imaju is-
tu krvnu grupu. Shodno tome, ne može se ni tvrditi da je lice od koga potiču
pronadeni tragovi krvi na licu mesta i učinilac krivičnog dela, jer istu krvnu gru-
pu poseduju i druga lica. Međuiim, tragovi krvi su ipak jcdna indicija koja omo-
gućuje sužavanje kruga lica i u tom pravcu usmeravaju preduzimanje određe-
nih operativno-taktičkih i istražnih radnji, shodno konkrelnoj operativno-tak-
tičkoj situaciji. Imajući u vidu izncti značaj tragova krvi, kao i činjenicu da se
u mnogim slučajevima radi o malim i ncdovoljnim za veštačenje količinama
pronadene krvi, kao i njihovoj osetljivosti, sasvim je jasno da radnici fizičko-te-
hničke zaštite u mnogim slučajevima mogu doprineti njihovoj zaštiti i rele-
vantnosii.
70
5. TRAGOVl VATRENOG ORUŽJA
TYagovi vatrcnog oružja mogu poiicati od projcktila, ccvi, udarnc igle, čela
zatvarača, izvlakača, izbacača, okvira, ležišta mctka, barutnih gasova, barutnih
čestica i plamena, ukoliko jc pucano iz neposrcdne blizine. Ovi tragovi su pri-
sutni kod krvnih i imovinskih dclikata, a naročito kod razbojništava izvršenih
ovim oružjem, tzv. oružana razbojništva, koja se takodc izvršuju i na štetu po-
tencijalno ugrožcnih objckata.
Tragovi valrenog oružja imaju izuzetan kriminalistički značaj, jersebalistič-
kim vešlačenjima možc ciaii odgovor na rclcvantna pitanja u pogledu dokazi-
vanja krivičnih dela i otkrivanja učinioca kada jc sredstvo izvršenja bilo vatreno
oružje. Kriminalističko-balističkim vcštačcnjima tragova valrenog oružja mo-
že se utvrditi:
— iz koje vrstc (tipa) valrcnog oružja jc izvršeno ispaljenje,
— iz kojeg konkrctnog vatrcnog oružja je ispaljen projektil,
— pravac pucanja,
— udaljcnost, odnosno mcslo sa koga jc pucano,
— položaj učinioca u momentu ispaljcnja projcktila,
— položaj žrtve u momentu kada je pogodcna projektilom iz vatrenog
oružja,
— vreme kada je izvršcno ispaljenjc (starost pucanja),
— ispravnost vatrenog oružja.
Da bi se mogla izvršiti odrcdcna balistička veštačenja i dati odgovor na po-
jedina bitna piianja, nužno jc blagovrcmcno pronaći i stručno obraditi sve tra-
gove koji potiču od vatrenog oružja, a u vczi su sa izvršenjem krivičnog dela.
Da bi se mogla izvrSiti identifikacija vatrenog oružja, bitno je da su prona-
đeni projektil i čaura. Takode, ako vatrcno oružje nije pronađeno na mestu
izvršenja krivičnog dcla, potrebno jc organizovati traganje, kako bi se, ukoliko
je pronadena čaura ili projcktil, balističkim veštačenjem utvrdila identifikacija
vrste i modcla inkriminisanog vatrenog oružja. Uspešna ovakva identifikacija
vatrenog oružja, u vcćini slučajcva, doprinosi utvrdivanju odrcdenog kruga
osumnjičenih lica.
U svim slučajevima izvršenih krivičnih dela na štetu potencijalno ugroženih
objekata, a koja su izvršena vatrenim oružjcm kao sredstvom izvršenja, radnici
fizičko-tehničke zaštite treba da u obczbedcnju lica mesta posebnu pažnju
obrate na mesta gde se nalaze čaure i projcktili, ista obezbedili i ne dozvoliti
da ih bilo koje lice dira ili razgleda, do dolaska organa unutražnjih poslova koji
preuzima dalje obczbcdcnje lica mcsta. Takođe treba odmah usmeriti traganja
na traženju čaura i projeklila u širem prostoru, ili u drugim prostorijama, uko-
liko je krivično delo izvršcno u zatvorenom prostoru, a što opet sve zavisi od
prisutnih okolnosli svakog konkrctnog slučaja. U pronalažcnju ispaljenih ča-
ura otežavajuća okdlr.ost možc da bude u slučaju da jc pucanje izvršeno iz re-
volvera, pošto kod ovog oružja čaure automatski ne ispadaju kao kod pištolja,
već se zadržavaju u burencetu (dobožu) revolvera. Ako se vatreno oružje pro-
71
nađe na licu mesta, radnici fizičko-tchničke zaštite ne smeju dozvoliti da se ovo
oružje dira ili isprobava njegova ispravnost ili utvrđuju druge njegove karakte-
ristike, već isto treba da ostane u ncpromcnjenom stanju, jer je jcdino veštak-
balističar stručan i ovlašćen za davanje mišljenja o ispravnosti i karakteristika-
ma pronađenog oružja.
Prilikom obezbedenja lica mesta krivičnog dela izvršenog vatrenim oružjem
i traženja projektila i čaura, treba voditi računa o mogućnostima rikošeta pro-
jektila, bilo da naiđe na prepreku, da je probije ili okrzne te nastavi let menja-
jući ili ne menjajući svoju putanju. Treba takođe znati da prilikom rikošeta pro-
jektila postoji mogućnost da se čestice od prepreke nadu na projektilu, ili pre-
ko njega prenesu i nadu se na odeći ili rani žrtve, a moguće je da se projektil,
usled čvrstine prepreke i ugla pod kojim je pogodio prepreku, raspadne u više
sekundarnih projektila.
6. TRAGOVI ORUĐA
Tragovi oruđa su prisutni pri izvršenju mnogih krivičnih dela, a najčešće kod
teških krađa, razbojništava, razbojničkih krada, sabotaže, diverzije, oduzima-
nja vozila, paljevina, falsifikata, ubistva i dr. Koje će oruđe učinilac upotrebiti
zavisi od više faktora. Svakako da će voditi računa da to bude oruđe koje je po-
dobno za ostvarivanje njegovog kriminalnog cilja. Sam izbor oruđa je u zavi-
snosti od znanja i iskustva koje je potrebno za korisnu upotrebu konkretnog
oruđa, kao i od prisutnih objcktivnih okolnosti na samom mestu kriminalnog
događaja.
Za izvršenje pojedinih krivičnih dela u okviru preduzeća ili nekog objekta,
učinilac će pokušati da unese u krug istog podobno oruđe sa kojim može izvršiti
planirano krivično delo, ali ne mora uvek da to čini, jer može i na licu mesta
pronaći određeno sredstvo čijom pravilnom primcnom može izvršiti krivično
delo. Ipak, ređi su slučajevi kada učinilac sa sobom ne nosi oruđe, a naročito
ako je planirao izvršenje krivičnog dcla. Ovo je bitno za delatnost radnika fi-
zičko-tehničke zaštite u postupku kontrole ulaska lica u objekat, kao i u odnosu
na njihovu preventivnu delatnost, koja se upravo sastoji u otklanjanju mogu-
ćnosti koji pogoduju izvršenju pojedinih krivičnih dela. Tb se u konkretnom
slučaju odnosi na razne priručne predmete i sredstva koja se upravo nalaze u
blizini potencijalno ugroženih objekata, a mogu veoma dobro da posluže uči-
niocima za izvršenje planiranog krivičnog dela, što oni uglavnom i vešto koris-
te. Tb iz razloga što učinioci u planiranju svoje kriminalne delatnosti pretho-
dno dobro osmotre i prouče mesto izvršenja planiranog krivičnog dela, pa ako
uoče da se kod objekta ili u neposrednoj blizini nalazi neko sredstvo podobno
za izvršenje konkretnog krivičnog dela, onda je sasvim logično da nemaju po-
trebe da se izlažu većem stepenu opasnosti, noseći sa sobom sredstva izvršenja
krivičnih dela.
Ukoliko se na mestu izvršenja krivičnog dela pronađu tragovi oruđa, postoji
mogućnost da se zaključi kojom vrstom oruđa je izvršeno krivično delo, a pod
72
određenim uslovima izvrši i identifikacija inkriminisanog oruda, što svemože
da ukaže na krugosumnjičcnih lica. Zbog toga pred radnicima fizičko-tehničke
zaštite stoji zadatak da dobrom kontrolom spreče unoSenje raznog oruđa u
krug preduzeća ili potencijalno-ugroženog objekta, da nadležnim organima
ukažu na postojeće mogučnosti korišćenja određcnih predmeta u krugu objek-
ta kao sredstava za izvršenje krivičnih dela i predlože njihovo uklanjanje i ču-
vanje na adekvatnijem mestu, a kada je krivično delo izvršeno, onda su dužni
da blagovremenim postupanjem obezbede posebno pronađeno oruđe i tragove
od istog, kako bi omogućili njihovo dalje kriminalističko-operativno ko-
rišćenje.
7. TRAGOVI STOPALA
Pri izvršenju raznovrsnih krivičnih dela na štetu ovih objekata učinilac u
mnogim slučajevima ostavlja i tragove stopala. Upravo ovi tragovi mogu da po-
služe za identifikaciju učinioca krivičnog dela, ali isto tako mogu da posluže i
za donošenje drugih zaključaka bitnih za rasvetljavanje celokupnog kriminal-
nog dogadaja.
Ttagovi stopala mogu ukazati na:
— broj učinilaca krivičnog dela, ukoliko ima više različitih tragova,
— pravac i način kretanja,
— visinu lica, a što se utvrđuje merenjem dužine traga stopala, pošto je po-
znato da je kod normalno razvijenog čoveka dužina bosog stopala za 6,876 puta
manja od visine čoveka,
— pol i uzrast se mogu utvrditi po vrsti obuće, dužini traga i koraka, mada
se mora voditi računa i o činjenici da je danas prisutna i obuća koju koriste i
žene i mužkarci,
— telesne nedostatke lica kome tragovi pripadaju, kao i osobenost hoda, a
naročito da li lice ima ,,X" noge.
Svakako da treba voditi računa o rclativnosti ovakvih zaključaka, jer učini-
lac može namerno da izazove i ostavi odredcne tragove.
Polazeći od značaja ovih tragova s jedne, i njihove osetljivosti i podložnosti
promeni i uništenju, s druge strane, veoma je značajno da radnici fizičko-te-
hničke zaštite raspolažu osnovnim znanjima o tragovima stopala, kako bi pre-
duzeli adekvatne mere na njihovoj zaštiti, presvega zabranom kretanja na tom
području i njihovom pokrivanju odgovarajućim predmetima, ukoliko usled
dejstava spoljnih faktora postoji opasnost za njihovu izmenu ili uništenje.
8. TRAGOVI STAKLA
Kod raznovrsnih krivičnih dela, od kojih se mnoga vrše i na štetu potenci-
jalno ugroženih objekata, tragovi na staklu i staklo kao trag upravo doprinose
njihovom rasvetljavanju. Pored imovinskih krivičnih dela ovi tragovi su od izu-
zetnog kriminalističkog značaja i kod fingiranih krivičnih dela i paljevina, gde
je objekat potpaljen iznutra, pa učinilac razbije staklo da bi prikazao da je po-
73
 tljavanje krivičnog dcla. U ovakvim slučajcvima predmeti se ne dovode u vezu
žar izazvalo lice koje je došlo van objckta. Ovi tragovi su takođe karakteristični
sa krivičnim dclom i učinioccm po osnovu tragova, niti jc materijalni dokaz
i kod krivičnih dela koja su izvrScna vatrenim oružjcm, ukoliko je projektil pro-
zbog toga što je nosilac tudih maierija, vcć po osnovu poscbnih svojstava i
šao kroz staklo. odnosa prema učiniocu krivičnog dela.
Pronađeni komadići stakla na mcstu izvršcnja krivičnog dcla mogu da pruže Učinilac tokom izvržcnja krivičnog dcla na mcstu kriminalnog događaja os-
veoma korisne informacijc za dalji tok rasvctljavanja konkretnog krivičnog de- tavlja razne predmete, ponckad i svcsno, a češće nije ni svestan da su ostali po-
la, odnosno adckvatnim vcštačcnjcm sc može utvrditi pravac dclovanja sile na jedini predmeti koji su njemu pripadali. Ponekad to nisu celi predmeti, već sa-
staklu, odnosno da li je staklo lomljeno ili sečeno i da li je otvor na staklu na- mo njihovi delovi, žto ne umanjuje njihov kriminalistički značaj, jer i oni mogu
pravljen udarom tupog prcdmcta £11 prolaskom projcktila iz vatrenog oružja, da pruže veoma korisne informacije. To mogu da budu najčešće priručni pre-
kao i druge bitnečinjcnice. Sve ovo, svakako, ukazuje i na odredene zadatke ra- dmeti učinioca (štap, lažna, kišobran), predmcti lične upotrcbe (lula, muštikla
dnika fizičko-tchničke zašlite u obezbeđenju i ovih tragova i očuvanju njihove tabakera, minđuše, lančić), prcdmcti odećc (veš, kaput, kapa, šešir, prsluk,,
relevantnosti. predmeti obuće (cipele, patike, čizme), dclovi odcće i obuće (dugmad, otrgnuto
9. PREDMETI KRIVIČNIII DELA parče sakoa, pantalona, dclovi đona, cipcle, delovi kože, skaja), kao i drugi ra-
zni predmeti (razna dokumcnta, pisma, isprave i sl).
Svaki prcdmet krivičnog dcla ima svojc odrcdcno kriminalističko značcnje, Ovi predmeti omogućuju dokazivanjc da je odredcno lice bilo na licu mcsta,
te u sklopu sa ostalim činjcnicama, dobijenc informacijese mogu korisno upo- alinemogu uvekbiti idokazza činjenicu ukojejcvremeto liceboravilo ikada
trebiti u postupku oikrivanja učinioca krivičnog dela. Sloga se značaj predmeta je ostavilo inkriminisane prcdmete. Polazeći od značaja ovih predmeta za ra-
ili njihovih delova koji su u vezi sa krivičnim dclom ne sme zapostaviti, bez ob- svetljavanje krivičnog dela i otkrivanje učinioca, logično je da radnici fizičko-
zira što nisu ostavili tragove, ili, pak, nisu i nosioci tragova. Često predmeti kri- tehničke zaštite preduzimaju radnje i mcre i na zaštiti ovih prcdmeta, tako što
vičnog dela, bez obzira da li su to po osnovu izvršenja, pribavljanja ili nastanka će zabraniti njihovo diranje, pomeranje, uporedivanje i tome slično, bez obzira
izvršenjem krivičnog dela, mogu ukazati na način izvršenja krivičnog dela, mo- gde se oni nalazili i da li se sumnja kome pripadaju.
tiv, poreklo predmeta, stručnost u rukovanju istim i sl., te tako dovesti do in-
dicija prisustva određenog lica na mestu kriminalnog događaja, a u određenim
situacijama i do identifikacije učinioca.
Predmeti koji su upotrebljcni za izvršcnje krivičnog dela rede se mogu naći
na mestu kriminalnog događaja, jer ih učinilac uglavnom nosi sa sobom u cilju
daljeg korišćenja. Predmcte pribavljene krivičnim dclom učinilac nosi sa so-
bom, jer sa time i ostvaruje cilj svojc kriminalne delatnosti. TVeba voditi računa
da se ovi predmeti mogu naći i na putu odlaska učinioca, što svakako ukazuje
na pravac njegovog kretanja. Predmcti koji su proistekli izvršenjem krivičnog
dela mogu se naći u pravnom saobraćaju (razne falsifikovane isprave), ili u pla-
tnom prometu (falsifikovan novac, harlije od vrcdnosti), kao i pretresom svih
lica kod kojih se može osnovano posumnjati da se nalaze inkriminisani pre-
dmeti. Najzad, odredeni predmeti se mogu naći i na mcstu izvršenja krivičnog
dela. Tb su pre svega predmeti koji ukazuju ili potiču od učinioca, a tu su ostali
sticajem okolnosti, ponekad sa znanjem, a češće bez znanja i volje učinioca.
Govoreći o nekim vrstama tragova i njihovim osnovnim karakteristikama u
prethodnom izlaganju, istakli smo da ođredeni predmeti ostavljaju tragove,
kao i da tragovi ostaju i na određcnim. predmctima, U svakom slučaju za rasve-
tljavanje konkretnog krivičnog dela ovi tragovi i predmeti su od izuzetnog zna-
čaja i upravo na osnovu njih se i postavljaju odgovarajuće verzije i planira ope-
rativna delatnost organa unutrašnjih poslova na otkrivanju učinioca.
Međutim, pored ovih situacija, postoji i situacija kada su predmeti bez tra-
gova ili kad nisu ostavili tragove, a opet su kriminalističkog značaja za rasve-

75
74
1

DRUGI DEO
TEHNIČKA ZAŠTITA OBJEKATA
PRVO POGLAVUE: OPŠTIPRISTUP TEHNIČKOJ ZAŠTITI

I. OSNOVNA PROJEKTNA RAZMATRANJA

Koncept tehničke zaštite objckata podrazumeva izgradnju složenih elek-
tronskih sistema koji omogućuju pouzdano otkrivanje, alarmiranje i blagovre-
meau dojavu neželjcnih pojava u nadležni interventni ccntar.
U kontekstu toga, kao značajan segmcnt lehničkc zaštite objckata, razmatra
se i tehnička zaštita od ncovlaščenog pristupa ili, rečcno jezikom svekodnevni-
ce, od provale i krade. Dalja analiza se upravo odnosi na taj domen tehničke
zaštite.

1. Efekti zaštite
Pravilno koncipiran sisiem tehničke zaštite treba da omogući da dežurno li-
ce bude što je moguće ranije upozoreno na pokušaj neautorizovanog ulaska u
prostore koji se štite. To znači da trcba primcniti takva sredstva i uređaje koji
će omogućiti postizanjc odrcđcnih efekata zaštite, odnosno pružiti adekvatan
nivo zaštite.
Koji se efekti zaštite mogu postiči u tehničkoj zaštiti od neovlašćenog
pristupa?
Odgovor na postavljeno pitanje je najjednostavnije potražiti u jednoj od de-
finicija za zaštitu od neovlašćenog pristupa, koja glasi:
,,U najširem smislu, pod zaštitom od neovlašćenog pristupa se podrazumeva
primena mera koje omogućuju da se spreči, detektuje, proceni i neutrališe ne-
ovlašćen pristup restriktivnom prosioru, spolja i iznutra".
Pod restriktivnim prostorom se u ovom kontekstu podrazumcva kako otvo-
ren, tako i zatvorcn prostor, pojedine prostorije, dclovi prostorija i sl., tj. sve
vitalne celine koje su zbog svog osetljivog sadržaja dostupne samo određenim
licima.
Znači efekti zaštite su:
— sprečavanje ulaska u restriktivan prostor,
— detekcija (alarmiranje) neovlašćenog pristupa,
— procena dogadaja u alarmu,
— neutralizacija pojave, odnosno intervencija.
Pri ovome treba znati kojim se komponentama ti efekti postižu, jer je njihov
odabir vrlo značajan u konceptu sveobuhvatnog sagledavanja zaštite od neov-
lašćenog pristupa.
Sprečavanje se postiže fizičkim barijerama (ograda, bezbedna vrata i prozo-
ri, kase), bravama (na vratima, prozorima), fizičkim obezbeđenjem, kontrolom
pristupa (bedževi, identifikacione kartice) i osvetljenjem prilaznih puteva.
Detekcija se postiže primenom alarmnih sistema (za perimetar, periferne
delove objekta, unutrašnje prostore, pojedine predmete).

79
 U funkciji procene su osvetljenje (spoljne i unutražnje), komunikacione ve-
ze (unutrašnje i spoljne) i televizija zatvorenog kruga.
Za neutralizaciju se koristi fizičko obezbeđenje, dobro obučena interventna
grupa, locirana u objektu ili van njega.
Ukoliko sva četiri navedena efekta zaštite nisu dobro ukomponovana u za-
štitni sistem, onda ni njegova funkcija neće biti na projektovanom nivou. U ne-
kim slučajevima takav sistem će potpuno pasti. Na primer, ako alarm nema ko-
me da se dojavi, ili ako na njega nema ko da odgovori, sistem gubi svoju osnov-
nu funkciju. U tom slučaju on ima samo psihološko dejstvo na potencijalnog
provalnika, u smislu odvračanja od planirane aktivnosti.
) Nivo 3 — srednji nivo zaštite omogućuje sprečavanje, detekciju i procenu
2. Nivoi zaštite
Nema univerzalnog, „najboljeg" sistema tehničke zaštite koji bi bio prime-
njiv u svim slučajevima. Jer, sistem se, u najopštijem slučaju, projektuje prema
značaju objekta i vrednosti njegovih sadržaja. Ali, to ne znači da se ne mogu da-
ti neke opšte podele u pogledu nivoa zaštite.
U zavisnosti od toga koje se mere i u kom obimu primenjuju i koji se efekti
zaštite time postižu, moguće je realizovati sisteme zaštite različitih nivoa.
Međutim, problem nastaje onog trenutka kada treba izvršiti kategdrizaciju
tih nivoa, jer, reći da je zaštita minimalna, srednja ili maksimalna znači imati
odredene kriterijume koji omogućuju takvu klasifikaciju. A u oblasti zaštite od
neovlašćenog pristupa još uvek nema standardizovanih kriterijuma, pa se ka-
tegorizacije rade proizvoljno.
Zbog takvog stanja, u literaturi se mogu naći različiti pristupi kategorizaciji.
Najprikladnijom se čini podela prema efektima dejstva, koja daje pet nivoa sis-
tema zaštite i to:
— nivo 1, minimalna zaštita,
— nivo 2, nizak nivo zaStite,
— nivo 3, srednji nivo zaštite,
— nivo 4, visok nivo zaštite,
— nivo 5, maksimalna zaštita.
Pri ovome bi se moglo postaviti pitanje: ,,Da li je moguće izvršiti klasifika-
ciju objekata prema nameni, tako da se svakoj vrsti objekta „dodeli" određeni
nivo zaštite?". Rešavanju problema se ne može prići tako jednostavno, kako to
u prvi mah izgleda, s obzirom da, sem značaja objekta i vrednosti njegovih sa-
đržaja, nivo zaštite određuju i drugi faktori, a pre svega vrsta pretnji. Tako se
stvarna zaštita rešava od slučaja do slučaja, sagledavanjem svakog objekta po-
naosob. Jedino je moguće dati preporuke za minimalne nivoe zaštite koje odre-
đene vrste objekata treba da imaju, a nadogradnja bi se predvidela prema
potrebi.
80
Šta omogućuju navedeni nivoi zaštite i gde se oni najčešće primenjuju?
Nivo 1 — minimalna zaštita omogućuje sprečavanje neovlašćenog pristupa
spolja primenom jednostavnih fizičkih barijera — standardnih vrata i prozora
sa običnim bravama. Primenjen je u stambenim zgradama i mnogim javnim
objektima.
Nivo 2 — nizak nivo zaštite omogućuje sprečavanje i detekciju neovlašće-
nog pristupa spolja. Ovo se postiže ojačanim vratima, prozorskim rezama i re-
šetkama, visokobezbednim bravama, osvetljenjem vrata i prozora i baznim
alarmnim sistemom sa lokalnim alarmiranjem. Često se primenjuje u priva-
tnim kućama i stanovima, manjim ekspoziturama banaka, SDK, prodavnicama.
neovlašćenog pristupa spolja i delimično iznutra. U te svrhe koriste se kompo-
nente zaštite kao u nivou 2, dopunjene fizičkom ogradom oko perimetra štiće-
nog objekta, daljinskim alarmiranjcm i fizičkim obezbeđenjem (čuvar) snabde-
venim sredstvom za komuniciranje sa odgovarajućom službom. Preporučuje se
za objekte koji sadrže predmete ili materijale čije je otudenje motivisano is-
ključivo materijalnim razlozima. Tli bi bili manji muzeji, banke, proizvodne or-
ganizacije, prodavnice skupe i luksuzne robe.
Nivo 4 — visok nivo zaštite omogućuje sprečavanje, detekciju i procenu ne-
ovlaščenog pristupa spolja i iznutra. Sem komponenti nivoa 3, ovaj nivo zahte-
va i televiziju zatvorenog kruga, perimetarski alarmni sistem, bezbednosno
osvetljenje oko i unutar objekta, kontrolu pristupa u restriktivan prostor i
prostorije, kao i dobro obučenu službu fizičkog obezbeđenja snabdevenu od-
govarajućim sredstvima za komuniciranje. Preporučuje se za one objekte čiji
sadržaji imaju veliku materijalnu ili društvenu vrednost ičijibi gubitak ili kom-
promitacija imali kratkotrajne posledice na radni proces i poslovnost. Tli spa-
daju određeni proizvodni pogoni, energetski i strateški objekti i sl.
Nivo5 — maksimalna zaštita — Uz već pomenute komponente nivoa 4, sis-
tem maksimalne zaštite sadrži i kompleksan alarmni sistem sa nadzorom sa je-
dnog ili više mesta, kao i interventnu grupu prisutnu 24 časa, naoružanu i ov-
lašćenu da neutrališe ili suzbije svaku pretnju štićenom objektu do dolaska
spoljne pomoći. Maksimalna zaštita se preporučuje za one objekte čiji sadržaji
imaju veliku materijalnu ili družtvenu vrednost, a čiji bi gubitak ili kompromi-
tacija imali trajne ili dugoročne posledice na radni proces ili druge aktivnosti.
Tb spadaju objekti od posebnog društvenog interesa i velikog strateškog
značaja. .
1Yeba imati u vidu da se nadgradnjom sistema zaštite ne postiže uvek i sle-
deći (viši) nivo zaštite. Jer, određeni nivo mora da sadrži sve zadate komponen-
te (da ispuni sve tražene kriterijume), što u nadgradnji nije uvek moguće pos-
tići. Na primer, ako se u srednji nivo zaštite uvede i televizija zatvorenog kruga,
neće se dobiti visok nivo zaštite. Rezultat je srednji nivo sa karakteristikama vi-
sokog nivoa.
81
 Na slici 1.1. dal je grafički prikaz vcze izmcdu efckata i nivoa zaštite. Pre nego što se pristupi planiranju tehničkc zaštite, potrebno je znati odgo-
vor na sledeća tri piianja:
— šta se štiti,
EFEKTI
ZAŠTITE
— koliko je to značajno i sa kog aspekta i
— da li je cena zaštite opravdana s obzirom na vrednost onoga što se žtiti?
U samom planiranju su moguća dva različita pristupa, u zavisnosti od toga
da li se ono vrši u toku gradnje objekta ili u toku njegove cksploatacije.
CCIV
U prvom slučaju jc moguće, u zavisnosti od značaja objekta, njegove loka-
cije, potencijalnih opasnosti i posledica, predvideti sve potrebne mere zaštile
BEZBECNC6NA RASVCTA
i dobrim delom ih rcalizovati.
U drugom slučaju se zaštila mora planirati na osnovu postojcćeg stanja
F I Z I O O C6E2BEDJHUE
objekta, gledano sa svih aspckata njcgove ugroženosti. To znači da se na licu
mesta snima stanjc svih činilaca koji utiču na bczbcdnost objckta i ljudi u nje-
mu, na osnovu toga da bezbcdnosna procena ugroženosti po svim vidovima
CUVTO •e 6 predvidivih opasnosti, a potom predložc odgovarajuće mcre zaštite. U praksi
je ovaj drugi slučaj mnogo čcšći, jcr se zažiiti još uvck ne daje pravo mesto u
CENTRALIZCVANI NADZOPNO-
UPRAVLJAĆKI SISTD1
toku investicionih planova i programa, pa najčcšće pojava ckscesa inicira spro-
vođenje zaštitnih mera.
PERIM. ALMMH SISTĐ1 U svakom slučaju zažiitni sisiem trcba da bude tako projektovan da na ade-
kvatan način čuva korisnikova dobra od svih predvidivih pretnji i da omogući
DALJINSKO ALAPMIRAtUE
-•O blagovremen i uspešan odziv u slučaju pokušaja nasrtaja na štićena dobra.
LOKALNI ALAFrtJI SISTffl ANALIZA PRETNJI
Prva aktivnost u projektovanju sistcma tehničke zaštite treba da bude ana-
FKISTOP* •o liza pretnji, na šta ukazuje i jedno od osnovnih načela u zaštiti: „Zaštita se spro-
vodi samo u odnosu na identifikovane pretnje".
Analiza pretnji podrazumcva saglcdavanje svih unutrašnjih i spoljažnjih
pretnji objcktu, njihovih vrsta i karaktcristika potcncijalnih izvršilaca, i treba
BEZBECHOO« OCWM» 6 0 je sprovesti u saradnji sa korisnikom objekta i nadležnim organom unutrašnjih
poslova.
BEZBEOTOSN*
VHATA I B M V C
DEFINISANJE NIVOA ZAŠTITE
VRATA 1 BftAVE
NIMDI
Na osnovu očekivanih pretnji, značaja i vrednosti sadržaja objekta, definiše
ZASTITE se nivo zaštite za objekat. Iz nivoa zaštitc sledc vrste zaštitnih podsistema koje
HJW 1 HIVO 2
HIH. NIZM
HIVO 3
SREMJl
NIVO 4
VISC* KWS.
treba projektovati, kako je to već ranije dato (slika 1.1.).
SNIMANJE STANJA
Sl. 1.1.: Efckti i nivoi zaštilc Pod snimanjem stanja se podrazumeva sagledavanje na licu mesta svih čini-
laca značajnih za bezbcdnost objekta i slabosti u postojećem zaštitnom siste-
3. Aktivnosti u planiranju tehničke zaštite mu, bez obzira da li on sadrži i tehničku zaštitu, ili je baziran samo na fizičkom
Uvođenje-tehničkih mera zaStitc trcba posmatrati kao jedan. složen proces obezbedenju.
koji zahteva sprovođenje niza aktivnosli ukoliko se želi dobijanje efikasnog za- Snimanje stanja se vrši u saradnji sa korisnikom objekta, koji je upoznat sa
štitnog sistema. Drugim rcčima, treba izvržiti sistematično planiranje zažtite, svim bezbednosnim potrebama objekta, i licem koje je upućeno u tehnologiju
sagledavajući sve činioce koji su od značaja za bezbednost onoga što se čuva i rada objekta. Ono počinje od perimetra objekta osmatranjem:
Stiti. — trase ograde,

82 83
 - prostora sa njene spoljašnje i unutrašnje strane, PROCENA
— površine između ograde i objekta, U5RB2EN0STI
- spoljašnjosti i unutrašnjosti objekta,
— prostorija i predmeta koje treba Štititi. i
_J L_ i
izrada projek- sni manje
Pri ovome se posebno sagledava tehnološki proces rada i medusobno komu- tnog zadatka stanja
niciranje zaposlenih u objektu, prihvat i kretanje stranaka, kao i organizova-
nost i uloga službe fizičkog obezbeđcnja. 'fiikođe se sagledava funkdja i stanje izrads
prbjekta
1 IE
de-f i ni sanje
nivoa saStite
sistema tehničke zaštite, ako je on ugrađen, kao i način njegovog održavanja i ravizIja
servisiranja. projekta f
analiza
pretnji
PROCENA UGROŽENOSTI »
odabiranje op—
Na osnovu pokazatelja iz prethodne tri aktivnosti daje se procena ugrože-
m
reme i i z VDčis.
nosti objekta. Od njenog stepena zavisi u kom obimu će biti primenjena tehnič-
ka sredstva zaštite predviđena izabranim nivoom zaštite i kako će ona biti ras- realizacija
si stema
poređena i funkcionalno povezana. pužtanje u
Tb znači da procena ugroženosti predstavlja bazu za izradu projektnog za- probni rad
datka tehničke zaštite i u tom stnislu ovoj aktivnosti treba posvetiti odgovara-
juću pažnju. Jer, površno uradena procena vodi ka izgradnji neadekvatnog za- DDUk*
1
štitnog sistema, a kasnija korekcija je moguća jedino uz dodatna (uglavnom za- kadrova -
oksploataciJa
sistema - Eervi'airsnjn
i održavanje
mašna) materijalna ulaganja. L _ i

Procena ugroženosti se daje u saradnji sa korisnikom objekta i odgovaraju-
ćom službom organa unutrašnjih poslova.
Dalje akltivnosti su slične onima koje su uobičajene u investicionoj izgra-
dnji objekta, kako je to prikazano na slici 1.2.
PROJEKTNI ZADATAK
Projektnim zadatkom se definišu svi zahtevi za tehnički sistem zaštite, odno-
sno daje njegova koncepcija. T&ko se njime tačno određuju prilazi, prostori i
predmeti koje treba štititi, prostori koje treba vizuelno nadgledati, način i mes-
to signalizacije alarma, vremenski režimi rada pojedinih zaštitnih zona i sl.
Da bi zaštitni sistem bio u neprekidnoj funkciji, projekmim zadatkom se de-
finišu zahtevi u pogledu rezervnog napajanja, kao zamene u slučaju ispada na-
pona gradske mreže. Posebno se naglašavaju zahtevi u pogledu estetike dikti-
rane sadržajima objekta i namenom njegovih prostorija, kao i u pogledu oču-
vanja autentičnosti kada su u pitanju objekti kulturno istorijskog značaja.
Kako je projektni zadatak baza na kojoj se zasniva koncepcija sistema te-
hničke zaštite, to je vrlo značajno sagledati sve potrebe objekta još u ovoj fazi.
U tom cilju neophodno je da u njegovoj izradi, sem stručnog lica ovlašćenog za
rad na poslovima tehničke zaštite, aktivno učestvuju i druga lica zainteresovana
za izgradnju zaštitnog sistema, a koja raspolažu svim podacima o pojedinačnim
vrednostima sadržaja objekta i metodologiji rada u njemu (odgovorna lica sa
strane kbrisnika objekta i investitora).
57. 1.2. — Aktivnosti u planiranju ichničkc zaštitc
PROJEKAT TEHNIČKE ZAŠTITE
Projektni zadatak, ovcrcn od strane investitora, predstavlja osnovu za izra-
du projekta sistema tehničke zaštite. Projektom se dcfinišu vrste uredaja i mes-
ta njihove ugradnje, zahtevi u pogledu njihovih tehničkih karakteristika, način
povezivanja, način vođcnja instalacija, faze rcalizacije, ukoliko se radi o slože-
nom sistemu zaštite, i ostali parametri shodno projektantskim preporukama.
Revizija projekta tehničke zaštite je značajna faza u nizu aktivnosti koje se
sprovode pre same izgradnje sistema, jer se njome potvrđuje da ii su pri izradi
projekta uvaženi svi projektni zahtevi. Može se slobodno reći da ova faza pred-
stavlja garanciju da je osmišljcna koncepcija sistema tehničke zaštite u projek-
tu i prezentovana, ukoliko je revident slručno lice ovlaščeno za projektovanje
sistema tehničke zaStite.
IZBOR OPREME IIZVODAČA
Na osnovu izrađcnog projckta, a po izvršenoj reviziji, pristupa se izboru
opreme i izvođača. Najpovoljniji ponudač se odabira shodno Zakonu o inves-
ticionoj izgradnji, uz uvažavanje svih tehničkih zahteva za opremu definisanih
projektom tehničke zaštite. Zato je u ovoj fazi potrebno konsultovati i projek-
tanta, kako se zbog nedovoljnog poznavanja opreme ne bi napravio pogrešan
izbor.

84 85
 Što se tiče izbora izvodača, ako sc izuzmu radovi oko poslavljanja instala-
cija, najbolje jc da to bude proizvođač oprcmc koja je odabrana. Za ovakav stav
postoje dva važna razloga. Prvo, to garantuje uspešno povczivanje opreme i pu-
štanje sistema u rad i olakšava kasnije servisiranje. Drugo, na ovaj način se su-
žava krug lica koja su upoznata sa zaštitnim sistemom, što je sa bczbednosnog
aspekta vrlo značajno (smanjcna je mogućnost kompromitacije sistema).
REALIZACIJA SISTEMA
Po odabiranju oprcmc i izvođača pristupa sc rcalizaciji sistema, to jest po-
laganju instalacija. ugradnji uredaja, njihovom mcdusobnom povezivanju i pu-
štanju sistcma u probni rad.
EKSPLOATACIJA SISTEMA
Po puštanju sisicma u probni rad i olklanjanju uočenih nedostataka u
utvrdenom vremenskom periodu, sistem sc konačno predaje korisniku na upo-
trebu. To je faza eksploatacije sistema. U ovoj fazi trcba imali dobro obučeno
lice za rukovanje sistcmom, jcr i najbolje osmišljcn i realizovan sistem bez od-
govarajućeg stručnog nadzora ncma svoju punu funkciju.
SERVISIRANJE I ODRŽAVANJE
Sistem u eksploataciji sc mora održavati i povremcno servisirati. To bi bila
poslednja karika u navedcnom lancu pravilno planiranog i stručno realizova-
nog sistema tehničke zašlite.
I ova karika ima svoj veliki oslonac u dobro obučcnom osoblju, koje može
biti iz ovlašćenih organizacija, a možc biti organizovano i na nivou korisnika
objekta. Ovo drugo je naročilo pogodno u slučajcvima kada se više zaštićenih
objekata nalazi na jednom užem području, pa postoji ekonomska opravdanost
zapošljavanja i obuke lica samo u ovc svrhe.
Nije potrebno naglašavati koje su prednosti unifikacije opreme tehničke za-
štite na jednom području, s obzirom na eksploataciju, održavanje i servisiranje
sistema.
ZAVRŠNA RAZMATRANJA
Ovde moramo ukazati na još neke činjenicc koje sc zbog svog značaja ne
smeju izgubiti iz vida pri planiranju tchničke zaštite.
Prvo, u celom lancu pomenutih aktivnosti ireba održati određeni nivo kon-
spiracije. Jer, što god je više lica upoznato sa koncepcijom zaštile i vrstom pri-
menjene opreme, sistem postaje ranjiviji i slabi mu zaštitna funkcija.
Drugo, treba ispoštovati načelo u zaštiti koje glasi: „Ako treba reallizovati
zaštitu, tada organizaciju rada treba podići na odgovarajući nivo". Bez prila-
godenja organizacije rada novim uslovima, nastalim ugradnjom zaštitnog sis-
tema, neće se postići projektovani nivo zaštite.
86
Treće, ako postoji dilcma da li uvcsti sistcm tahničke zaštite, ili i najmanja
sumnja u opravdanost ovakve invcsticije, treba znati da:
— pravilno koncipiran i realizovan sistcm tchničke zaštite podiže nivo be-
zbednosti objekta i njegovih sadržaja, do nivoa za koji je projeklovan,
— uvodenje sislcma tehničkc zaštile povećava radnu disciplinu što, opet,
doprinosi povećanom nivou bczbcdnosti, a i boljim efcktima rada,
— sistem tehničke zašlite se materijalno isplati u relativno kratkom vreme-
nu krozbonifikaciju koju daju neka osiguravajuća društva na premiju osigura-
nja, a za objekte koji imaju ugraden zaštitni sistem.
4. Sredstva i uređaji u tehničkoj zaštiti
Osnovne komponcnte cclovitog sistcma zažtitc objckata, odnosno sistema
koji pruža maksimalni nivo zaštitc, su jasno naznačcne na slici 1.1. Sem meha-
ničkih elemenata sistema (ogradc, rcšctkc, bezbedne brave i vrata) i fizičkog
obezbedenja, koje jc oslonac svakog zaštitnog sistema, uočavaju se tri najvažni-
ja elektronska sistema zažtite — alarmni sistcm, tclcvizija zatvorenog kruga i
sistem za kontrolu pristupa.
U jednom efikasnom zaštitnom sistemu ove tri komponente se uzajamno
podržavaju i dopunjuju, a takode predsiavljaju i rezervu jedna drugoj. Zato ih
je pogrežno posmatrati odvojcno, §to je, nažalost, u praksi čest slučaj.
Kada se govori o fizičkom obczbeđcnju u kontekstu tehničke zaštite visokog
nivoa, onda se podrazumcva da je ono snabdeveno sredstvima za međusobno
komuniciranje, kao i uređajima za kontrolu rcdovnog obilaska objekta. T^ko
se već pomenutim sistcmima pridružuju i ova dva.
I na kraju, nadzor nad svim tim sistemima i upravljanje njihovim određenim
funkcijama se u sistemu maksimalne zažiite vrši sa jednog mesta — centra te-
hničkog obezbeđenja — koje je i oprcmljeno odgovarajućim uređajima.
Tako će se naša dalja razmatranja odnositi na osnovne funkcije pomenutih
komponenti sistema tehničke zažtite, kako bi se one mogle pravilno primeniti,
a biće izložene sledećim redosledom:
— alarmni sistcmi,
— televizija zatvorenog kruga,
— sistemi za kontrulu pristupa,
— komunikacione veze i sistemi za kontrolu obilaska objekta i
— centar tehničkog obezbedcnja.
87
 II ALARMNI SISTEMI
Da bi se omogućio izbor režima rada senzori se grupišu u zone (jedan ili više
1. Sastav sistema
senzora se priključuje na isti strujni krug), što ujedno olakšava identifikaciju
Osnovna namena alarmnog sistcma jc da upozori dežurno lice na pokušaj mesta pojave alarma, kvara ili sabotažc.
neovlašćenog pristupa u prostore koji se Stite. Bcz obzira da li se radi o zaštiti Svi elementi sistema tehničke zaštite su zaštićeni od neovlašćenog otvaranja
spoljašnjih ili unutrašnjih prostora ovaj sistcm sadrži iste funkcionalne celine, i pokušaja onesposobljavanja njihovog rada, a spojni putevi od sečenja i krat-
kako je to prikazano na slici 2.1. kog spoja. To je tzv. protivsabotažna zaštita sistema. Tako se sem senzorskih li-
nija formiraju i sabotažne.
Postoji čitav niz uslova koji moraju biti ispunjeni da bi alarmni sistem efi-
INDIKATORI kasno funkcionisao. Istaći ćemo tri najbitnija. Prvi uslov je adekvatno defini-
AIARMA
lOhA 1 sanje nivoa detekcije i detekcionih clemćnata, drugi, odrcđivanje mesta i nači-
ZQNA ALARMNA na dojave alarma i treći, postojanje dobro obučenog fizičkog obezbeđenja koje
SENZORI CENTRAIA SA će da neutrališe alarmnu situaciju.
NAPAJANJEM
ZONA

OAUINSKA 2. Nivoi detekcije

OOJAVA
ALARMA S obzirom na mesto postavljanja senzora, moguće je formirati viSe nivoa de-
sLZJ: Blok šana alannnog sistctna tekcije, maksimalno pet ukoliko se vrši posmatranje duž trase koja vodi od spo-
ljašnjeg prostora do osetljivog sadržaja žtićenog objekta. Tako se dobija tzv.
Senzori su elementi sistema zaštite koji služe za otkrivanje prisutnosti lica „slojevita" zaštita (sl. 2.1a).
u štićenoj zoni. Oni se mcđusobno razlikuju, kako po svojoj konstrukciji i te-
hničkim karakteristikama, tako i po mestu postavljanja i njihov izbor u konkre-
tnom slučaju zavisi od karakteristika sredine koja se želi zaštititi. Svaki pokušaj
narušavanja štićene zone, sabotaža ili kvar na scnzoru se prosleđuju ka alar-
mnoj centrali kao signal alarma. Nazivaju se još i detektori i javljači.
Alarmna centrala je centralna jedinica na koju se priključuju svi elementi
PERIHETAR - TRASA 06ftflDE
sistema tehničke zaštile. U zavisnosli od potreba i želja korisnika ona može
imati više funkcija. Tctko, ona napaja senzorc, vrši obradu signala koje joj oni
šalju, signalizira alarm zvučno i svetlosno, vrši kontrolu, analizu i memorisanje
pojava u sistemu ild. Smešta se u štićcnom objektu, napaja se iz mreže i po pra-
vilu ima mogućnost prclaska na rezcrvno napajanje u slučaju ispada mrežnog
napona.
Indikatori alarma su elementi sistema zaštite koji na određen način signa- SPOLJNI PROSTOR - PROSTOR

liziraju povredu štičene zone, kvar ili sabotažu na bilo kom elementu sistema, IZMEDU OGRftDE I OBJEKTA

uključujući i prenosne puteve. Signalizacija može biti zvučna i svetlosna i obi-

čno se izvodi na mestu gde je smešlena dežurna služba.
U 0BJE3CAT- VRATA,
Daljinska dojava alarma je elemenat sistema zaštite koji omogućuje prosle- PROZORI,
đivanje alarmnog signala na istureno mesto (poscbna služba, lice, SUP i sl.) i
njegovu signalizaciju, zvučno i svetlosno. PROSTORIJE

U alarmnom sistemu postoji mogućnost izbora tri režima rada, koji ozna-
čavaju period aktivnosti scnzora. To su režimi „Dan", „Noć" i „Stalno". Opre-
deljenje za odredeni režim zavisi od organizacije rada u restriktivnom prostoru,
a sam izbor se vrši na upravljačkom uređaju alarmne centrale.
SL 2.1a: Nivoi detekcije
88
89
 Prvi nivo dctekcijc vrši sc na pcrimciru objckta, pod kojim se podrazumeva
granična linija komplcksa unutar koga se objekat nalazi, bezobzira da li postoji
fizička ograda ili ne. Odabir senzora za pcrimctarsku zaštitu zavisi od konfigu-
racije terena, stanja fizičkc ogradc, mctcorološko-scizmičkih uslova, blizine sa-
obraćajnica i drugih objckata, potrebc za konspiracijom i sl. Mogu se postav-
Ijati na samu fizičku ogradu, kada registruju pokušaj njenog savladivanja pu-
tem proboja, poikopavanja i p'cnianja, porcd ograde, kada rcgistruju svako pri-
bližavanje ogradi, i ukopati, kada dctektuju svako kretanje po povržini ispod
koje se nalaze.
Drugi nivo detekcije vrši se u spoljašnjćm prosloru koji sc protcže od ograde
komplcksa do samog objckta. U zavisnosti od prcglcdnosti terena, vrste rasti-
nja i samog tla, kao i klimatskih uslova, vrši sc odabir senzora. Koriste se iste
vrste kao i za zaštitu perimctra, s lim što sc sad ne vezuju za praćenjc linije ogra-
de, već se postavljaju prcma slobodnoj proccni, a vodcći računa da im detek-
cione sposobnosti budu maksimalno iskorišćcnc. Pri tome se detcktuje hoda-
nje, puzanje i trčanje po tom prostoru.
Treći nivo detckcije se obavlja na samom objektu, odnosno mogučim pro-
dorima u objekai (vrata, prozori, zidovi, venlilacioni otvori i sl.). Odabir sen-
zora za ovaj nivo dclckcije zavisi od gradevinskih karakteristika mesta prodora
(čvrstoće, dimenzija, lokacije), načina njihovog legalnog korišćenja, statističke
verovatnoće prodora. Senzori mogu rcgistrovali otvaranje vrata i prozora, po-
kušaj proboja zida, poda ili tavanice raznim alatima, lom staklcnih površina i
slično.
Četvrti nivo dctekcije sc prcdvida u unutrašnjosti objekta, na više mesta ili
u određenoj prostoriji. U ovom slučaju sc detcktuje svako neovlašćeno kreta-
nje duž komunikacija kojevode ka rcstriktivnom prostoru i u samom tom pros-
toru, za žta se koriste proslorni senzori često nazivani i detektori pokreta.
Peti nivo detckcije se odvija na samom mcstu gde se nalazi štićeni predmet.
U te svrhe koriste se scnzori koji registruju približavanje predmetu, pokušaj
proboja njegove mehaničke zaštite — kase, pomeranje prcdmeta i sl.
Koji će se nivoi detekcije predvidcti za neki objekat zavisi od toga gde su
smešteni čuvani sadržaji, koje su im vrednosti i kakve im opasnosti prete. Pri
ovome se ne sme izgubiti iz vida da je u tesnoj vezi sa nivoima detekcije vreme
odziva službe fizičkog obezbedenja pri pojavi alarma.
Alarmi za prvi, drugi i treći nivo detciccijc predstavljaju rano upozorenje
neautorizovanog pristupa. Tli su narušcni prostori još uvek dovoljno daleko od
kritičnog mesta, pa se ima vremena za prevenlivno delovanje.
21a razliku od prethodnih, pojava alarma na četvrtom nivou detekcije ne do-
pušta oklevanje u izlasku na lice mesta, dok je za pcti nivo detekcije vreme od-
ziva najkraće. Ukoliko se štićeni sadržaji ne nalaze u kasi, ili služba fizičkog
obezbeđenja nije u neposrednoj blizini kritične prostorije, peti nivo detekcije
sam za sebe nema smisla. U takvim slučajevima se on mora kombinovati sa os-
talim nivoima, kako bi se omogućila blagovremena intervencija.
90
Iz datih nivoa dctckcijc slcdi podela scnzora, i 10 prema mestu postavljanja.
Tako postoje dve grupacijc:
— senzori za zaštitu perimetra, koji se primcnjuju za prvi i drugi nivo de-
tekcije (zaštita ogradc i spoljaSnjcg prostora),
— senzori za unutrašnju zaštitu, koji se primcnjuju za treći, četvrti i peti ni-
vo detekcije (zaštila prodora, prostorija i predmcta).
Moramo istaći da ncma ožtre granicc izmedu ove dve grupacije, jer se neki
senzori mogu koristiti za obe primene.
3. Senzori za zaštitu perimetra
Senzori za zaštitu ^nmcimjjvbaj&ojnogućc ptkrivanjc pokušaja neovla-
šćenog ulaska u Jtićeni krug, kao i otkrivanjc krctanja nepoželjnog lica u tom
krugu. Koliko ćc oni tu svoju funkciju uspcšno izvrSavati zavisi, pre svega, od
pravilnog izbora i korcktnog postavljanja scnzora. Zbog toga je potrebno do-
bro poznavati asortiman proizvoda za ovu namcnu, njihov način funkcionisa-
nja i uslove primene.
Ovde će biti dat kralak prcgled najčešćc korižćcnih senzora za zažtitu pcri-
metara, katcgorisanih prcma načinu rada. To su:
— seizmički senzori,
— elektronske barijere,
— senzitivni kablovi,
— senzori na bazi optičkog vlakna,
— elektromehanički prekidači,
— pneumatksi senzori.
Geofon je elektrodinamički prctvarač koji mikroscizmičke i druge niskofre-
kventne vibracije pretvara u električni signal. Maksimalnu oseUjivost ima za
slučaj vertikalnih vibracija podloge na koju je učvršćen. Primenjuje se na dva
načina:
j ^ g , kada detektuje mehaničke pscilacija ograde koje nastaju pri
pokušaju njenog savladivanja putcm pcnjanja,
— kao ukopani, kada registruje svako kretanje iznad podloge ispod koje se
nalazi.
Kod elektronskih barijera se izmedu predajnikjij_prijeninika, postavljenih
jedan naspram drugog,joj™rajieyidjjiya_^j£trgjiska_za^rcka^^^^
inicira alarm, Montiraju se na ravnoj podlozi o^iščenoLpd_ras_tniia i drugih pre-
preka. Ima ih_dye.vjste, mikrotalasna (sl.2.2a) i infracrvena (sl.2.2b).
91
 ršine ispod koje je kabl, kada ono poseduje predmcte od feromagnetnog ma-
terijala (razne alatke, oružje).
—„Guardwire" kabl se može koristiti za zaštitu ograda, zidova i krovova obje-
kata, unutrašnjih vitalnih prostora, kablovskih trasa, cevovoda i sl. (sl.2.4b).
Vibracije kabla na bilo kom mestu duž trase, nastale pokušajem ulaska u

Sl.2.2: MikrotalasngJ^lJJn^Q£Dlsag,Jb) barijcra

x feENZITIVNI KABLOVIJ
lako za svoj rad koriste različite principe, zajedničko za sve senzitivne ka-
blove je to što se oni ne ponašaju kao diskretni senzitivni elementi, već kao li-
nijski detektori. koji celom svojom dužinom formiraju zažtitni pojas. Oni prate
konture terena, lako obilaze okuke, a često ih je moguće koristiti i za unutra-
snju zaštitu objckata. Koriste se kako na otvorenom prostoru, tako i kao uko-
pani, sve u zavisnosti od toga na kom principu im se zasniva rad.
„E-FseM" kabl se u osnovnom izvođcnju sastoji oddva^ pjovodnika_garale-
leno postavljena jcdan iznad đrugog. Oko provodnika se formira unifdrmno
elektrostatičko polje čije narušavanje izaziva alarm. Montira|u_sejia_nosače i SL2.4: ,,H~field" (a) i „Guardwirc"kabl (b)
koriste se uz postojcču ogradu iil samostalno (sl.2.3a). restriktivnu zonu, iniciraju alarm na alarmnoj centrali.
„E-$ex" kabl predstavlja tanak koaksijalmjcabl koji se ponaša kao mikro-
fon. Reaguje na dodir i vibracijebgracle, za kojiiiepričvršćuje posebnim vezom \|ŽENZORI SA OPTIČKIM^LAKNOMjf
(sl.2.3b).
Senzori na bazi optičkog vlakna su jedno od novijih dostignuća u tehničkoj
—šjll-field" kabl sadrži dva paralelno postavljena kabla, povezana sa primo- zaštiti perimetra, koje ima dve velike prednosti u odnosu na ostale tehnologije:
predajnikom signala iz domena radio učestanosti. Oko kablova se formira uni- ^jsok stepen detckcije i nizak nivo lažnih alarma. Radena. priocipu detekcije
promene intenztteta. svetlosnog snopajcoji sejropuSta kroz viakno. a koja nas-
taje pn pokuSaju savlađivanja zašfttne barijere (presecanjem vlakna, savija-
V
njem, pritiskanjem).
Izrađuju se u više varijanti. Tako, optičko vlakno može^itopletanipu če-
ličnu mrežu ili predstavljali kabl koji se ukopava, a može formirati zažtitnu re-
šetku raznih dimenzija i namena.

Zajedničko za sve elektromehaničke prekidače, kada se oni koriste za zašti-

tu perimetra, je sledeće:
- za iniciranje alarma potreban je fizički kontakt sa ogradom,
- detektuju prosecanje ograde i penjanje na ogradu,
SL2.3: ,,E-fietd" (a) i ,,E-flcx" kabl (b) - preskakanje ograde i prokopavanje se ne detektuju.
formno elektromagnetno polje, čijc naruSavanje inicira alarm (sl.2.4a). Grubo gledano, ovi prekidači predstavljaju otvoren (ili zatvoren) kontakt
" Magnetni kabl je pasivni kabl koji se ukopava u zeml|u_sa maksimalnom du- [i menja svojstatus pri ppkušaju fizičkog savlađivanja ograde žto, inidra
žinom jedne deonice do 500 m. Koristi se uglavnom za prvi nivo detekčijeTlcod rm. Postoje tri bazne grupacije ovih prekidača - inerčiohi, živin i zatezni.
ogradenih objekata pbstavlja izvan ograde. Rad mu se zasniva na detekciji po-
remećaja zemljinog magnetnog polja, koji nastaje pri prelasku licalžnatfpov-^

92 93
 - Inercioni prekidač se sastoji od melalnc kuglice postavljene na tri kontakta, — senzori za zaštitu prostorija,
čije pomeranje prckida strujno kolo prcma ccntrali i inicira alarm (sl.2.5a). — senzori za zaštitu prcdmeta,
— senzori za zaŠtitu od prepada.
Pri ovomc ne postoji oštra graica izmcdu njih, jcr sc jcdna ista vrstc senzora
može koristili za različite nivoe dctckcije.
Dalju analizu navcdenih scnzora ćcmo izvršiti upravo prema datoj podcli,
a ne prema načinu rada, kako smo to uradili kod perimetarske zaštite, jer je to
u ovom slučaju praktiČnijc.
SLZ5: Inercioni (a), živin (b) izatcznl (c) prckidač.

*~ Živin prekidač se sastoji iz malog staklcnog balona u kome se nalazi izvesna
količina žive i dva elcktrična kontakta priključena u strujno kolo prema cen-
trali (slika 2.5b). Pri mchaničkim vibracijama se mcnja status ovog prekidača
(zatvara se), što izaziva alarm.
_ Zatezni prelddač se sastoji iz pokrelnog, štapićastog kontakta i cilindričnog
provodnika koji predstavlja drugi konlakt (slika 2.5c). U slučaju razmicanja ži-
ce na ogradi, sečenja ili pcnjanja po njoj, štapićasti kontakt dolazi u dodir sa ci-
lindričnim, strujno kolo se zatvara i inicira alarm.
PNEUMATSKI SENZORI
Pneumatski senzori prcdstavljaju poscbno izrađcne prostirke ispunjene va-
zduhom. Prostirkesepostavljajuispod površinezemljeTlna~p^odannaSn£a:
veiujirsajle^ Pritisak na podlogu
TšpodTkoje se nalaze prostirke, izazvan krctanjem lica, se prosleđuje ka alar-
mnoj centrali kao signal alarma.
SENZORI ZA ZAŠTITUjPRODORA U O B J E K A T |
Pod prodorima u objckat sc u ovom slučaju podrazumevaju granične pov-
ršine kao što su prozori, vrata, zidovi, podovi, tavanice i svi otvori kroz koje je
moguće ući u objekat.
-fc- Zaštita vrata i prozora
Za zaštitu vrata i prozora preporučuje sc primena magnetnih i elektrome-
haničkih prekidača, detektora loma stakla, vibracionih detektora i provodnih
folija.
Magnetni prekidač se sastoji iz dva kućišta koja se montiraju jedan naspram
dugog. U jednom kućigtu je permancntni magnet i on se ugraduje u pokietni
deo vrata (prozora), a u drugom mirni rid („recd") kontakt koji se ugrađuje u
nepokretni deo — ragasto (sl.2.7a). Pri otvaranju vrata dejstvo magneta na
kontakt slabi, ovaj sc otvara i alarm inicira.
RID kontakt

magnet

111111
iijllii;
111
SL2.6. Pneumatski senzori a) izglcd b) načinposiavljanja
8- 1
lili
SL2.7: Mapietni (a) imehanički (b)prckidat
Senzori za unutražnju zaštitu sc koriste za treći, četvrti i peti nivo detekcije, Balansni magnetni prekidač je varijanta magnetnog prekidača, znatno veće
kako smo to već napomcnuli i prema tome sjuže_z^at.k2ivanje:j)okuSaja pro- otpornosti na kompromitaciju.
dora u objekat spolja, prisustva lica u restriktivnom prostoru, pokušaja otuđe- Mehanički prekidač je elektromchanički sklop kod koga se prekidanje (ili
nja određenih predmetalpoEuSaja napada na lica koja rukuju velikim vrednos- zatvaranje) strujnog kola prema alarmnoj centrali, kada se vrata otvore, vrši
tima. Tiiko se, prema funkciji koju vrše, mogu svrstati u četiri sledeće kater- čisto mehaničkim putem (sl.2.7b).
gorije: Detektor joma stakla pretyara_iriehanigke vibracije nastale pri lomu staJda
— senzori za zaštitu prodora u objekat, u električni signal. Pomoću ugrađenog filtera izdvajaju se frekvence karakteris-

94 95

tične za ovu vrstu napada i dalje pojačavaju i proslcduju ka alarmnoj centrali
(sl.2.8a). Lepi je na staklo na odrcđcnom rastojanju od okvira.
•>, Akustički detektor loma stakla se nc lcpi na staklenu površinu koja se štiti,
već se postavlja na zid, ragasto ili tavanicu prostorije u kojoj su stakleni prodori
većih površina (sl.2.8b). Prcko ugrađcnog piczoelcktričnog mikrofona detek-
tor^rimajvejjcustičke signale u prostoriji, obraduje ih i selektuje, a alarm se
inicira samo pri signalima koji imaju frckvcncu loma stakla.
SL2.8: Klosični (a) i akustički (b) dctektor lorna stakla
Vibracioni senzori detektuju mehaničke impulse i vibracije koji nastaju pri
pokušaju proboja podloge za koju su pričvršćeni.
Provodne folije su metalizirane provodne trake koje se koriste za zaštitu sta-
klenih površina na taj način što se lcpe po njihovom obodu. Folija formira za-
tvoreno strujno kolo prema centrali koje se prekida kada se razbije podloga na
koju je prilepljena.
Optičke rešetke su režetke za zaštitu prozora i drugih otvora u objektu kroz
koje je provučeno optičko vlakno. Njegovo prekidanje pri pokušaju isecanja ili
savijanja rešetki inicira alarm.
~V* Zaštita podova, zidova i tavanica
Za zaštitu podova, zidova i tavanica, kao mogućih prodora u objekat, se
uglavnom koriste detektori šuma, senzitivni kablovi i optički kablovi.
) Detektori šuma se postavljaju duž štićene površine na rastojanjima propi-
sanim od strane proizvođača, pri čemu detektuju šumove koji nastaju pri po-
kušaju njenog proboja.
Senzitivni kablovi se u ovoj primeni stavljaju po površini („E-flex", „Gu-
ardwire"), s tim što se vode po cik-cak liniji kako bi se dobila zaštita cele
površine.
Optičko vlakno se primenjuje na isti način kao i senzitivni kablovi, vođenjim
u cik-cak liniji.
SENZORI ZA ZAŠTITU PROSTORA
Ovi senzori se koriste za zaštitu određenih prostora u objektu, pri čemu se
može imati potpuna ili delimična zaštita. Registruju prisustvo neovlašćenog li-
ca u restrikvitnom prostoru i prema načinu rada se dele na:
96
1
- mikrotalasne, ? .
- ultrazvučne, j <^ '
- infracrvene pasivne,
- kombinovane,
- infracrvcne barijcrc.
Prve četiri grupc, koje nosc naziv i detektori pokreta, omogućuju potpunu,
a peta delimičnu zažtitu žtičenog prostora.
Izbor senzora za zaštitu prostora zavisi od vcličine prostorije koja se štiti i
od ambijentalnih uslova u toj prostoriji. Medutim, bez obzira na to koji je tip
primenjen, osnovno pravilo koje se mora poštovati jc: ne menjati ništa u za-
Štićenoj prostoriji. Tu se misli na rasporcd namežtaja, nove elemente, drukčije
osvetljenje, stavljanje drapcrija, zavcsa i sl. Jcr, sistem zaštite je montiran i po-
dešen za konkremc ambijcntalnc uslovc i svaka promena ga čini manje efika-
snim. Ovo se možc prcvazići samo ponavljanjem kompletnog postupka izvođe-
nja zaštite za prostore u kojima su izvršene izmene.
* Mikrotalasni senzori u istom kućižtu sadrže prcdajnik j prijemnik. Predaj-
nik emituje mikrotalasnu energiju, koja ispunjava štićcni prostor (sl.2.9a)7Deo
te energije se dobija od predmeta a prostoriji i do5peya u prijemnik. Kako su
frekvence emitovanog i reflektovanog talasa iste, to u ovom, stacionarnom, sta-
nju prijernnik neće signalizirati alarm.
Međutim, ukoliko dođe do kretanja lica u Stićenom prostoru, frekvenca re-
flektovanog talasa će se promeniti u odnosu na emitovanu. Ova promena fre-
kvence (Doplerova frekvcnca), koja zavisi od brzine kretanja objekta, se u pri-
jemniku obrađuje i prosleduje ka alarmnoj centrali kao signal alarma.
#-UItrazvučni senzori radc na principu Doplerovog efekta, kao i mikrotalasni,
SL2.9: Detekcioni opseg detekiorapokreta a) mlkroialasm (ultrazvučni), b) ICpasivni
samo im je pdna frekvenca u ultrazvučnom području od 20kHz do 40kHz. Pre-
dajnik i prijemmFsuTiajčelSe izvedeni u posebnim kućištima. Detekcioni op-
seg je kao i kod mikrotalasnih senzora, sa najvećom osetljivošću u pravcu ose
zračenja i bez mrtvih zona.
Mnfracrveni pasivni senzori (IC) — Za razliku od mikrotalasnih i ultrazvu-
čnih senzora, za koje kažemo da su aktivni jer emituju energiju u štićeni pros-
tor, ovi infracrveni senzori su pasivni. Oni ne emituju energiju već reaguju na
infraciveno zračenje, odnosno toplotu, u prostoru koji štite.
97
 Pri radu IC pasivni scnzor meri toploinu cner£Jjuji.jUićcnorn..prostoruj to
koristi kao refercncu sa kojom uporeduje svc nastalc toplotne promcne. Pri na-
ilasku lica u štićeni prostor, toplota koju zrači njcgovo tclo remeti „snimljeno"
stanje, što senzor rcgisirujc i proslcđuje kao signal alarma. Detekcioni opseg
ovog senzora nijc konlinualan, vcč jc izdcljcn u područja (sl.2.9b) i samo pro-
mena IC zračcnja u ovim područjima izaziva alarm.
U zavisnosti od konstrukcijc optičkog dcla IC pasivni senzori se dele na us-
kopojasne i širokopojasne. Najvcću osctljivost imaju na bočna kretanja.
* Kombinovani senzori su-llDviicg datuma i razvijcni su s ciljcm da se dobije
senzor bcz lažnih alarma i sa visokom vcrovatnoćom dctckcijc. Kom.binacija su
IjC_p_asivnog i mikrolalasnog scnzora, ili IC pasivnpg i ultrazvučnog, ajdarm se
inicira kada su istovrcmeno pobudena~ob~a senzora
"TTInTraerverii senžoft ^ Mnjere'~šruzč"žađcTimičnu zašlitu prostorija. Oni
obrazuju nevidljivu elcktronsku barijcru na isti način kao i infracrvenebarijere
za spoljnu zaštiiu, samo su prilagođeni uslovima primcne u unutrašnjim pros-
torima. Nazivaju se i fotoclckličnim scnzorima. Primcnjuju sc za zaštitu ulaza,
prilaza, hodnika, prolaza, lunela, fabričkih hala i sl.
\J SENZORI ZA ZAŠTITU PREDMETA
Pod predmetima
Pod^ predniMma^sejLiircniimjsliL
se u žjr^pi smislu podr.a.zu
podrazuracyaj.u_ka.se,.,orraani, razni ume-
tnički eksponati (slike, tapiscrijc, skulplurc), knjigc i drugi vredni predmeti.
Senzori u ovom slučaju rcgistruju pokuSaj prodora u kase i ormane raznim
alatkama, približavanje ili dodir, kao i pokušaj pomeranja i iznošenja vrednih
predmeta. Koriste se za peti nivo detckcije i njihova primena ima smisla samo
ako u blizini postoji fizičko obezbeđenje kojc može na vreme da reaguje.
[ZaŠtjtaJkasa i ormana
U ove svrhe koristc sc detcktori šuma, kapacitivni scznori i nagazne
prostirke.
-Detektori šuma rcajmju na šurnovc koji nastaju pri napadu na štićeai obje-
kaJLstandardnim alatkama7bušITica7brusilica, čckić, tcrmički aparati, eksplo-
ziv). Montiraju se na siranice kasa i ormana sa mogućnožču zažtite ključaonica
(sl.2.10a).
- Kapacitivni senzor dctcktujejjribližavanje mctalnom pjrcdmetujli njegov
dodir. Ponaša se kao kondcnzalorčiji sc 'kapacitcfmcnja pri nailasku lica, pa~
mu otuda i naziv (sl.2.10b).
SL2.10: Zaštita kasa a) dcicktorom iuma b) kapaciiivnim scnzorom
98
~ Nagazne prostirke se mogu koristjti za dctekciju približavanja vrednom
predmetu kada se stavljaju isprcd njcga, ili kao barijere na ulazima koji vode
u restriktivne prostore. Izrađuju se u viže dimcnzija i stavljaju ispod tepiha (ili
otirača), kako se nc bi videlc i zaobižlc. NajčcSćc sc sastojc iz dvc metaJnc folije,
zaptivene izmedu dve gumcne prostirke. Pri koračanju po bilo kom njenom de-
lu folijesespajaju i činezatvoren kontakt u strujnom kolu prema alarmnoj ccn-
trali, što dovodi do iniciranja alarma.
Zaštita obešenih i samostojećih premeta
Za zaštitu obcšenih predmcta (slika i ikona) mogu se koristiti prekidači, ta-
ko da odvajanjc predmeta od zida inicira alarm, a posloje i posebni senzori sa-
mo za te svrhe. Najčešće korižćen jc cletektor potnaka slike. T\i se štičeni pre- X
dmet veša na kuku, koja jc mchanički spojcna sa električnim pretvaračem tc-
žine. Promena težine na kuki, čak kod pomeranja od samo nekoliko delova mi-
limetra, sc pretvara u clcktrični signal, koji se pojačava i dalje pjosledujejcao
signal alarnia.
Samostojeći predmeii se najčcžće žtite pritisnim prekidačima, koji inicira{u
alarm pri odvaianju predmeta od podlogc na kojoj stoje.
Pojedinačna zaStita predmeta
Sistemi EAS (Elcctronic Articlc Survcillancc) su prvo razvijeni za alarmira-
nje iznošenja neplaćenih proizvoda iz prodavnica, a kasnije im se namena pro-
Širila i na druga područja.
Sadrže senzitivne elemente odgovarajučeg dizajna i kvaliteta, koji se pri-
ključuju proizvodu (bcdž, traka i sl.), i antcnski urcdaj koji se postavlja na izla-
znim vratima prodavnice (sl.2.11).
l l
St.2.11: EAS sistem
99
 Pronošenje predmcta pored antene izazvaće zvučni signal ukoliko senzitivni
elemenat prethodno nije deaktiviran ili skinut (na kasi prilikom plaćanja
računa).
Danas se ovi sistemi koriste za zaštitu vrcdnih dokumenata, knjiga, ekspo-
nata, uređaja i sl., tj. svim onim mestima gde nije dozvoljeno iznošenje predme-
ta iz objekta.
Za zaštitu od prepada se koriste alarmni tasteri, nožne šine i nožne pedale.
Princip rada svih ovih senzora je isti, samo im je fizička konstrukcija prilago-
đena uslovima primene. Predstavljaju kontakt koji je u mirnom stanju otvoren
(zatvoren). Pri pritisku tastera (pcdalcj kontakt otvara ili zatvara strujno kolo
prema centrali, Sto izaziva alarm. Montiraju se na mcstima lako dostupnim li-
dma koja ih koriste (sl.2.12).
SL2.12: Montaža alarmnih tastera
5. Alarmna centrala
Već smo spomenuli da se obrada signala sa senzora obavlja u alarmnoj cen-
trali, koja daje kriterijume za signalizaciju alarma svetlosno i zvučno. Moramo
istaći da ona predstavlja srce zaštitnog sistcma, centralni uređaj na koji se pri-
ključuju svi njegovi elementi. Ona napaja senzore, vrši kontrolu, analizu i me-
morisanje događaja u sistemu. Takode, omogučuje šifrovano upravljanje ra-
dom celog sistema ili pojedinih njegovih zona pomoću upravljačkog uređaja,či-
me je onemogućen pristup sistemu neovlašćenim licima.
Alarmna centrala se napaja iz gradske mreže i po pravilu ima mogućnost
prelaska na rezervno napajanje u trajanju do najmanje 24 časa, a smešta se u
štićenom objektu.
Vrlo je važno u svakom konkretnom slučaju odabrati alarmnu centralu do-
voljnog kapaciteta, kako bi se na nju mogle priključiti sve predviđene zone —
senzorske i sabotažne linije. Pri ovome je potrebno omogućiti prikaz stanja
svake zone na indikatorima same centrale („alarm", „kvar", „sabotaža"), kao i
prikaz režima rada svake zone („dan", ,,noć", „stalno"), i imati zaštićenu fun-
kciju prelaska iz jednog režima u drugi.
100
i 101
Način povezivanja
Veza između alarmne ccntrale i senzora može biti žična i bezična. Pri žičnoj
^ z i postoje dva načina povezivalTjalJzavIsnosirod toga da li je koncepcija alar-
mnog sistema zasnovana na pjimgni klasičnih ili adresibilnih senzora.
Pri primeni klasičnih senzora svaki senzor iligrupa senzora se posebnim vi-
šežilnim kablom povezuje sa alarmnom ccntralom (sl.2.13a).
Kada su u pitanju adrcsibilni senzori onda se svi oni medusobno povezuju
redno u jednu peti ju ppmoću telcfonske paricc koja počinje i završava sena"ž~a-
jednTCEbm mteligentnom cenlrainom uredaju (ICU), kako je to prikazano na
slici 2.13b.
INTEU6EKTIU
ALARMKA
CENTRAL*
Sl.2.12: Veza kod klasičnih (a) i adresibilnih (b) senzora
U ovom slučaju svaki senzor (Si: Sn) ima svoju adresu (Ai: A n ), a centralni
uređaj mogućnost njihovog raspoznavanja, cikličnog pozivanja i identifikacije
svake promene radnog režima.
Bežični prenos se uglavnom koristi u slučajevima kada nema mogućnosti za
\^đenje_kablpya po objcktu iz estelskih razloga, III zbog očuvanja njegove
autentičnosti kada su u piianju spomenici kulture. Ovakva veza je naročito po-
godna kada se alarmni sistemi postavljaju privremeno.
6. Dojava alarma
Već smo napomenuli da je drugi uslov za efikasno funkcionisanje alarmnog
sistema postojanje pouzdane dojave alarma. To znači da treba obezbediti stalni
nadzor nad alarmnim sistemima, kako bi se u slučaju potrebe moglo blagovre-
meno intervenisati, bilo da se radi o narušavanju štićenog prostora, bilo da je
u pitanju kvar ili sabotaža na sistemu.
U tom smislu dojavu je moguće organizovati kao lokalnu i kao daljinsku.
LOKALNA DOJAVA
Kod lokalne dojave nadzor se vr§i iz centra obezbeđenja lociranog u štiće-
nom objektu i to stalno ili samo u toku radnog vremena, več u zavisnosti do to-
ga kako je organizovana dežurna služba. Signalizacija alarma je svetlosna i zvu-
čna. Obično je to tihi alarm, a može se i javno oglasiti preko spoljne sirene.
Ovaj drugi način se naročito koristi van radnog vremena objekta, kada je obje-
kat napušten i nema svoju dežurnu službu.
 normalno, alarm, greška na uređcju, prekid prenosa na liniji objekat—ATC i
DAJLJINSKA DOJAVA ATC—dojavni centar.
Kod daljinske dojave alarm se prosleduje na dislocirano mesto (van objek- Multipleksni prenos — Multiplcksni prenos omogućuje prosledivanje alar-
ta) odakle se vrši stalni nadzor, ili samo van radnog vrcmena. To može biti pri- ma i drugih statusnih informacija iz štičcnog objckta ka centru, kao i koman-
vatni stan, stanica milicijc ili ncki zajcdnički centar obczbcđenja u koji se do- dovanje odredenim funkcijama lokalnih alarmnih sistema za više objekata, ko-
rišćenjem jednog komunikacionog kanala. On omogućuje dvosmernu komuni-
javljuje alarm sa više objekata. kaciju između šlićenih objekata i nadzornog centra.
U svakom slučaju, pri daljinskoj dojavi alarma postoje tri funkcionalno i lo- Komunikacioni kanal možebiti slobodna telcfonska parica, komutirana te-
kacijski razdvojene celine, kako jc to prikazano na slici 2.14. lefonska parica, radio ili kombinacija ovih prcnosnih putcva. Najpopularniji
OBJF.KAT I K0HUNIKACI01H I DOJMNI CIOTAR
1 MF.DIJ I način za daljinsku dojavu alarma je korišćcnje komutirane tcleionske linije. Pr Vi.
ovome je moguće koncipirati prcnos na bazi tchnikc upit/odgovor, što znači da
PrMajnlk PrljeronlH svaki štičeni objekat ima svoju adrcsu preko koje ga ccntar poziva u cilju do-
Mnrmnn l
centrala al oirtr.fi bijanja statusnih informacija.
icracr i- p c cuu Multiplcksni prcnos ima niz prcdnosli u odnosu na ostaic načinc daljinske
Sl.2.14:
.14: Blok šcma daljinske d-ojavc alartna dojave alarma. Istačičcmo d%'e najbitnijc:
U štićenom objektu — podcentruPC - gdeposiojiugrađenalarmnisistem, — imaju najvcći imunitcl na kompromitaciju, jcr sc signali prcnose u vidu
koda,
postavlja se predajnik alarma, u dojavnom centu — Centru za nadzor i uprav-
— operativno su kompatibilni sa računarima, što pruža mogućnost kompju-
ljanje CNU — prijemnik alarma, a između njih je komunikacioni medij za pre-
terskog vođenja nadzora i upravljanja, kao i veliku fleksibilnost s obzirom na
nos signala za relaciji PC—CNU i obratno. potrebu kasnijeg prošircnja kapaciteta sistema i njegovih funkcija.
Vrsta predajnih i prijemnih urcdaja, kao i način prenosa signala između
njih, zavise od izabranog prenosnog pula. Pri ovome je moguće ostvarili jedno- Prenos preko zakupljene telefonske Hnije
smernu i đvosmernu komunikaciju, a kao prcnosni put koristiti: U ovom slučaju se ostvaruje dircktna veza izmedu štićenog objekta i nadzor-
— komutiranu telefonsku Hniju, nog centra, s tim što to mogu biti sopstvcni spojni putcvi (što je retko zbog vi-
soke cene postavljanja kablova) ili slobodne parice TT mrcže.
— zakupljenu telefonsku liniju,
— optički kabl, Prenos preko optičkog kabla
— bežični (radio) prenos. Kablovi sa optičkim vlaknom nudc brojne prednosti u odnosu na konven-
Prenos preko komulirane tekfonske linije cionalne žične kablove kada se koristc za prcnos signala. Jedna od najvažnijih
Ovaj prenos je moguće izvesti pornoću birača sa trakom, digitalnog birača je ta što su oni dielektrici, pa ne mogu zračiti clcktromagnetnu energiju, nitibi-
— komunikatora, tonsko-frekventnim prenosom i multipleksnim prenosom. ti ometani od stranih elektromagnctnih polja. Ovo pruža veliku otpornost m
Birač sa trakom — Ovaj urcđaj, priključen na postojeću telefonsku liniju kompromitaciju, a isto tako i pouzdan prenos informacija. Sem toga, kod njih
kod pretplatnika (u štićenom objektu), se automatski uključuje pri pojavi alar- nema problema uzemljenja koji postoje kod žičnih kablova, a samim tim ni
ma i šaije snimljenu govornu poruku na jedan ili više isprogramiranih telcfon- problema izolacije od visokog napona. Optički kablovi imaju male gubitke pa
skih brojeva. mogu premostiti velika rastojanja.
Digitalni birač — Za razliku od birača sa trakom, digitalni birač, koji se ta- Radio prenos
kode automatski aktivira pri pojavi alarma, ne šalje govornu već digitalno ko- Ovaj prenos se koristi za nadzor dislociranih objckata kada do njih nije pos-
dovanu poruku. Digitalna poruka se dckoduje poraoču poscbnog prijemnika, tavljena telefonska instalacija, ili kada se ona ne može dobiti u svrhe prenosa
smeštenog u dojavnom centru. Omogućujc dvosmernu komunikaciju sa ogra- alarmnih signala.
ničenim brojem informacija i može biti isprogramiran da bira drugi prijemnik Sistem se sastoji od radio predajnika, lodranog u štičenoin objektu, koji ša-
(Centar), ako je za prvi linija u prekidu. lje alarmne poruke u vidu kodovanih RF signala i radio prijemnika, lociranog
Tonsko-t'rekventni prenos — Pri ovome prenosu koriste se dve ili tri fre- u nadzornom centru, koji ove poruke prima. Svaki radio predajnik ima svoj
kvence iznad govornog opsega, tako da je moguć prenos alarma i govora, bez identifikacioni kod koji se prenosi zajedno sa porukom koja nosi statusne po-
uzajamnog ometanja. Pri ovakvoj dojavi moguće je ostvariti samo jednosmer- datke, a uključuje se automatski pri nastajanju incidentne situacije. Prijemnik
nu komunikaciju objekat—dojavni centar, pri čemu se prenose sledeća stanja:
103
102

prima alarmom poruku, dekodujc je i dalje prosleduje za prikaz i štampanje.
Jedan prijemnik može da prihvati više predajnika, a maksimalan broj zavisi od
broja transmisija, odnosno broja statusa koji se prcnose od svakog predajnika
ka prijemniku. Ovaj broj treba da bude ograničen na vrednost pri kojoj se za
prihvatljivo vreme mogu preneti svi željcni statusi.
Za dojavu alarma radio putcm treba prethodno ispitati mogućnost prenosa
s obzirom na lokaciju i konfiguraciju tcrena, kao i na mogućnost dobijanja fre-
kvence za rad uređaja od nadležnog organa.
104
III TV SISTEM ZATVORENOG KRUGA (CCTV)
1. Namena sistema
Uloga TV sistcma zatvorcnog kruga — CCTV (Closed Circuit TeleVision),
kao komponcntc integralnog sistcma tchničke zaštite objckata, se može sagle-
dati kroz njegove Iri osnovne funkcije i to: osmatranje, snimanje i odvraćanje.
Pr\'a funkcija,(ošmarranj^)omugućuje sagledavanje stanja na značajnim
punktovima restriktivnog prostora i proccnu događaja na njima. Ovo olakžava
rad službe fizičkog obezbedenja i upućuje na donošenje suda o potrcbi inter-
vencije, poscbno kada je TV sistem u sprczi sa alarmnim sistemom.
Na mcstima gdc sc zahteva prcglcd posctilaca pre njihovog ulaska, CCTV
omogućuje da se prati tok dogadaja i intervcnišc u slučaju pokušaja nasilnog
ulaska. Isto tako, kad je izvedeno daljinsko upravljanje otvaranja vrata, CCTV
kamera, postavljena na tom mesiu, omogućuje identifikaciju lica po njihovoj
najavi, pre ncgo što se izvrši dcblokada vrata. Na isti način se vrši kontrola uno-
šenja ili iznošenja određenih predmcta na kritičnim punktovima, pa je korišće-
nje CCTV sistema u.Qi£_svrhe deo sistema za kontrolu pristupa.
Druga funkcija,(snimante)u cilju arhiviranja, omugućujc da se ima repro-
dukcija događaja kako bi se mogla izvršiti analiza ekscesnih situacija i voditi da-
lji postupak ukolitojoJiudejnotrcbno.
Treča funkcija,,wlvraćanje^irna čisto psihološko dcjstvo na lice koje name-
rava da neautorizovano 113e u restriktivan prostor. Saznanje da će biti uočeno
i snimljeno i da će samim tim postojati matcrijalni dokazi njegove neregularne
aktivnosti zbog koje može ođgovarati, zastrašuje i najčcšće odvraća od namere.
2. Sastav sistema
Da bi navedene funkcije mogao da vrši, TV sistcm zatvorenog kruga u svom
osnovnom izvođenju treba da sadrži kamere i monitore, međusobno spregnute
odgovarajućim prenosnim putcm i uređaj za snimanje i reprodukciju slike (vi-
deo rekorder).
Kamere se postavljaju na mestima koja trcba osmatrati, u spoljnim i unu-
trašnjim prostorima, a kučišta su im prilagođena uslovima primene, kako kli-
matskim, tako i ambijantalnim. Mogu biti fiksne i pokretne, sa mogućnošću da-
ljinskog upravljanja optikom i motorikom — pokretanje po horizontali i ve-
rikali.
Monitori se obično smeštaju na komandno-kontrolnom pultu u centru te-
hničkog obezbeđenja, gde se smešta i ostala oprema sistema tehničke zaštite.
Video rekorder se ugraduje u TV pult, ili egzistira kao posebna jedinica, a
organizacija sistema treba da omogući njegovo automatsko uključenje na sni-
manje u slučaju alarma. Da bi se znalo vreme i datum događaja u okviru vide-
orekordera treba predvideti i generator vremena.
Same mogućnosti upravljanja radom CCTV sistema su vrlo velike i tu se
mogu zadovoljiti različiti zahtevi korisnika. Tako je moguće pomoću sekvenci-
105
jalnih prekidača birati ručno sliku sa svakc kamere, ili automatski, skaniranjem
u unapred odabranim vrcmcnskim intervalima. Ovo je naročito važno pri za-
Štiti spoljnih prostora, kada su kamcre postavljene za osmatranje perimetra
objekta.
Kamere se direkto povczuju sa monitorima koaksijalnim kablom kada se ra-
di o kraćim rastojanjima. Za duža rastojanja se koriste telefonskelinije, optič-
ko vlakno, a postoji mogućnost i bežičnog prenosa putem mikrotalasnih
linkova.
KAMERA
Osnovna funkcija kamcre je da svctlost reflektovanu od scene koja se osma-
tra, prihvati i konvertuje u odgovarajući električni signal. Na slici 3.1 prikazani
su osnovni elementi kojc trcba poznavati pri izboru kamere za određenu
namenu.
Sl.3.1: Komponerue kamere
Sočivo sakuplja svetlo rcflektovano sa osmatrane scene i fokusira ga na fo-
tosenzitivnu površinu senzora slike. Senzor slike vrši konverziju prispelog sve-
tla u električni (video) signal, čija jc amplituda proporcionalna intenzitetu sve-
tlosti. Video signal se preko odgovarajućeg elektronskog sklopa obraduje i pu-
tem ođabranog prenosnog puta šalje do monitora. Tu se vrši inverzni proces —
električni signal se prevodi u ekvivalcntnu sliku.
Područje koje kamera može „videti" predstavlja njeno vidno polje i ono je
jasno naznačeno na slici 3.1. Vidno polje ima svoje dimcnzije — horizontalni
vidni ugao koji određuje širinu (H) scene koja će se videti, veritkalni vidni ugao
koji određuje visinu (V) scene koje će sc videti i dužinu D, koia predstavlja ras-
tojanje do scene. Veličina vidnog polja zavisi od dimenzija senzora slike i
sočiva.
Dimenzije senzora sltke
Postoje dve vrste senzora slike: cevni i poluprovodnički.
Čevnipređstavlja analizatorsku cev sa određenim fotosenzitivnim meterija-
lom, koja može biti promera 1/2 inča, 3/4 inča i 1 inč i taj promer određuje di-
106
inenziju (format) slike koja sc formira na scnzoru. Poluprovodnički senzor sli-
ke sadrži pjočastujotoosctljivu površinu i njcna di]a£onala određuje veličinu
senzora slike. FormaU slike su isti u oba slučaja.
Sočiva (Objektivi)
Karakteristika prema kojoj se biraju sočiva je_žižna_daljma (f), veličina koja
predstavlja rastojanje od optičkoR ccntra soviča do mesta gde se formira slika
scene. Kako žižna daljina'odredujc raslojanje koje kamera može viđcti i njen
ugao pokrivanja (što god jc vcća, vidno polje je duže i uže i obrnuto),.to se so-
čiva bira'ju prema vcličini scene koja se želi vidcti i rastojanja na kome se ona
nalazi.
Sočiva sc izrađuju sa standardizovanim žižnim daljinama i načcšće se koriste
u vidu kombinacije u kompaktnom kućištu. Kombinacija sočiva predstavlja
objektiv kamcre, pri ecmu sc kao rcfcrcntni uzima onaj sa žižnom daljinom od
25"mm. Oni sa manjom f su objektivi Sirokog ugla, a sa većom od 25 mm su te-
leobjektivi.
Sočiva mogu biti fiksna, sa nepromcnljivom žižnom daljinom, a mogu biti
opremljena zumom — mogućnošću promenc žižne daljine ručno ili automatski
(daljinski) u određcnom opsegu. Maksimalni odnos je 20:1, a minimalni 3 : 1 .
Vrste kamera
Već smo rekli da se kamere prema tehnologiji izrade dele na cevne — Vidi-
kon, Ultrikon, Njuvikon, SIT, ISIT — i poluprovodničke — CCD. Međusobno
se razlikuju po osetljivosti i spektiralnoj karakteristici.
Pod osetljivošću se podrazumeva veličina odziva na intenzitet upadnog sve-
tla i u tom pogledu sc kamere dclc na standardne (Vidikon, Njuvikon), kamere
za nizak nivo osvevljaja (SIT) i kamere za vrlo nizak nivo osvetljaja (ISIT,
CCD).
Kgmera radi sa rcflcklovanim svcUom sa sccnc, kako vidljivim tako i nevi-
dljivTnT, i njegova količina mora biti dovoljna za aktiviranje senzitivne površine
senzora slike. MecfutTm, reH'eklovano svetlo nc sme biti ni suviže velikog inten-
ziteta jer može oštetiti kameru. Da bi sc lujvakvim^slučaicvima smanjila jačina
svetlosti ispred sočiva, odnosno objektiva, se postavlja zasun — blenda — odre-
đenog otvora. Ovaj otvor se može regulisati ručno ili automatski, a opseg re-
gulacije kazuje pri kakvom odnosu svetlo/tama, odnosno kontrastu, se može
dobiti korektna slika scene.
U tabeli 3.1 dat je prikaz osetljivosti kamera, a ujedno i nivoa osvetljenosti
koje daju prirodni izvori svetlosti u raztiim uslovima i pri refleksiji od 50%.
Spektralna karakteristika kamere pokazuje kakav je odziv u odnosu na ta-
lasnu dužinu upadne svetlosti. Jcr, svetlo sadrži čitav niz komponenti određe-
nih talasnih dužina (to su kratki lalasi ireda milionitog dela metra) na koje ka-
mere nisu podjednako osetljive.
Kao i osetljivost, i ova karakterislika zavisi od vrste fotosenzitivnog mate-
rijala senzora slike i predstavlja važan parametar pri odabiru kamere. Na slici
3.2 date su spektralne karakteristike kamera, a uporedo sa njima i odgovara-
juće karakteristike izvora svetlosti (prirodnih i veštačkih), kako bi se mogla na-
praviti komparacija i samim tim izbor podudarnih kamera i svetiljki.
107
 Specijalne kamere
Uslovi
Dsvetljenosti
(•f tcd> Vi di l:on Njuvikon SIT SIT CD
Sem navedenih, standardnih verzija kamcra, postoje i kamere posebnih ka-
rakteristika kojc se koriste u tehničkoj zašliti. To su kamere sa igličastim objek-
Sunćevo svetlo 10.000
iilll : . :
' ;
'•;•:•:•'.
/•'.'•-'•.'•:'•:'

tivima, videodetektori pokrela i autonomne kamere.

Dnevno s v e t l o 1.000
Kamere sa igličastim objektivima se koriste za osmatranjeiinutrašnjih pros-
100
Oblscsn dan ;,•;.;.';•.;;

tora, gde bi masivno kućižte kamere narušilo entcrijer, kao i na mestima gde ni-
Vrlo taman dan 10
je poželjno da se vide. Na slici 3.3 dat jc izglcd kamere sa standardnim i sa igli-
Sumralc 1 častim objcktivom.
DubDk sumral; 0, 1 '•:•:'•. •"'••'•'•
Video detektorj)okreta radi kao senzor. On reaguje na promenu svetlosti u
Pun mesec 0,01 slici osmatrene scene, koja nastajekao posledica kretanja lica u kamennom vi-
0, 001
dnom~poi]u, tako što preko odgovarajuće proccsne clektonike generiše alarm.
Mlad mesec
Autonomne katnere mogu biti sa filmom, a mogu sadržavati video rckorder.
1
1
0,0001
Bvetlost :ve;da
Automatski se uključuju na snimanjc pri narušavanju žtićenog prostpra — pre-
T,»na nod 0.00001 ko seiižora ža zaStitu prostora ili,ručnih javljača prepada - pri čemu prve na-
Tabela 3.1: Primdni izwri svetlosd i osctljivosi kamcra čine određcni broj snimaka, a drugc snimc sccnu prema unapred programira-
nom vremenu snimanja.
Ž1V1NA >
.NATRIJUM

FHJOHESClriTNA >
SA UŽARENfH SVETIflCT

1.0
VIDLJIVO • 1C
4
.1
-— OLTRACON

^-— >r-NEWVICON
\jr-CCD

7 illleon
SL3.3: Kamera sa standardnim (a) i igHčastirn (b) objektivoin

/ Izbor kamera
.. ^
V Izbor kamera za osmatranje unutrašnjih prostora ne predstavlja neki pose-
<
ban problem, jer se mnogi parametri mogu predvideti i izračunati. Uglavnom
\
se u te svrhe koriste kamere sa širokim objektivima promera 1/2 inča ili 3/4 in-
.1
V \ ča, a kao svetlosni izvori svetiljke sa užarenom niti ili fluoroscentne svetiljke.
/
1
) N
.08
To su pretežno fiksne kamere sa automatskom blendom, zatim video detektori
3 / / \ 1 \ pokreta i autonomne kamere.
.06
O > / \ \ Izbor kamera za primenu u spoljnim prostorima je mnogo teži posao. Tli se
.04 l
podjednako koriste fiksne i pokretne kamere, sa različitim zahtevima u pogle-
VIDICON du objektiva i automatske regulacije zuma i otvora blende.
Fiksne kamere u spoljnim uslovima su uglavnom sa teleobjektivima, žižnih
daljina 50 mm, 75 mm i 150 mm. Kada se koriste u sprezi sa perimetarskim alar-

\
1 mnim sistemom onda objektiv treba tako odabrati da se može pratiti senzorska
deonica dužine 100 m. Pokretne kamere se uglavnom koriste na ulazima i na
.01 \ pojedinim mestima u krugu štićenog kompleksa gde je potrebno osmatranje
400 300 600 700 »00 90S 1000 1100 A. ( n m ) neke šire zone. Pokretanje kamera je gore-dole (90°) i levo-desno (360°), ru-
SL 3.2: Spektralne karaheristike kamcra i svetiljki

108 109

i
čno ili automatski pomoću odgovarajućih prekidača. Pri ovome treba izabrati
senzor slike od 3/4 inča ili \_ inč, kako bi se dobila bolja rezolutija slike (slika
sa više detalja).
Inače, zahtevi za rezolucijom se mogu podeliti u tri nivoa: detekcija, prepo-
znavanje i identifikacija. Detckcija rnora biti takva da omogući operateru da vi-
di objekal u vidnom polju kamcrc. Prcpoznavanje zahteva povećanu rezoluciju
u odnosu na detekciju, tako da opcratcr može odrediti vrstu objekta (lice, ži-
votinja). Idcntifikacija zahteva jošvcću rezoluciju, tako da operater može iden-
tifikovati objekat na bazi detalja njegove pojave.
Osvetljenje za rad TV kamcra trcba odabrati onako kako je to dato u po-
glavlju „Bezbednosno osvelljcnje". Tamo gde nema mogučnosti za prilagođa-
vanje osvetljenja zahtavima kamera, uz kamere treba koristiti IC reflektore.
Oni generišu svetlo, nevidljivo za čovečje oko, a omogućuju kamerama da nor-
malno rade.
MONITORI
Za osmatranje slike sa kamcra najčešče se koriste monitori ekrana 31 cm i
predviđa jedan većeg ekrana (51 cm) kao kontrolni, preko koga se vrši snimanje
ekscesnih situacija na vidco rekorderu.
Često pitanje koje se postavlja pri projcktovanju TV sistema zatvorenog
kruga je: ,,Da li treba svaka kamera da ima svoj monitor, odnosno treba li ići
na princip osmatranja jedna kamera—jedan monitor?". Pitanje se ne postavlja
slučajno, a odgovor nije nimalo jcdnostavan. Jer, princip osmatranja određuju
mnogi faktori, počev od složcnosti samog sistcma, broja predviđenih kamera,
značaja pojedinih nadzornih punktova, mogućnosti praćenja od strane dežur-
nih lica i sl.
Praksa je pokazala da u nekim primenama treba prihvatiti princip „jedna
kamera—jeđan monitor" i to uglavnom u slučajcvima kada sistem ima manji
broj kamera — do četiri. Pri većem broju kamera jedan monitor treba koristiti
za prihvat slike sa dve i više kamera. Razlozi za ovakvu preporuku su višestruki.
Prvo, lice koje dežura u centru tehničkog obczbeđenja ne može fizički da
prati više od četiri do šcst monitora. Jer, to je vrlo monotono i zamorno. Drugo,
nema ni potrebe pratiti sliku sa svake kamere kontinualno svih 24 časa, jer se
dogadaji od interesa za posmatrača dešavaju u par sekundi do nekoliko minuta.
Treće, kamere koje su spregnute sa alarmnim sistemom se automatski uključu-
ju na snimanje pri pojavi alarma. I, na kraju, ovakav sistem je jeftiniji.
Da bi sistem u ovom slučaju efikasno funkcionisao, potrebno je izvršiti pro-
gramiranje redosleda prikazivanja i dužine trajanja slike sa svake kamere, pri
čemu se mora predvideti mogućnost dužeg zadržavanja određene slike na ekra-
nu, ručno, ako se za tim ukaže potreba.
Rastojanje operatera od ekrana i vidni ugao osmatranja slike su dva značaj-
na parametra pri formiranju TV pulta u centru tehničkog obezbedenja. Tako
se preporučuje da vertikalni ugao gledanja ne pređe 30°, a horizontalni 45°,
110
ako se žcli održanjc distorzijc slikc u prihvatljivim granicama. Takođe postoje
preporuke za minimalno i maksimalno rastojanje operatera od ekrana standar-
dnih veličina.
3. Bezbeđnosno osvetljenje S
U ok\dru CCTV sistcma se rešava i bezbednosno osvetljenjc, kako bi se obe-
zbedio potreban nivo osvetljaja za rad kamera u svim uslovima.
Osvetljenje prcdstavlja značajan faktor u tehničkoj zaštiti u okviru efekta
procene, pa i uvodenjc termina „bezbednosno osvctljenje" ima svoje puno
opravdanje. Ono nije vezano samo za mogućnost korektog rada TV sistema,
več služi kao pomoć službi fizičkog obezbcđenja u idcntifikaciji potencijalnih
neovlašćenih prilaza objcktu i njcgovim prostorima. Pri ovome ne treba zane-
mariti ni njegovo psihološko dcjstvo: bezbednosno osvetljenje odvraća od po-
kušaja neovlašćenog ulaska.
Posebno treba voditi računa o cfikasnosti osvctljenja u oležanim vremen-
skim uslovima (magla napr.), kao i u uslovima nestanka napona gradskemreže.
U ovom drugom slučaju treba obezbediti ncko minimalno osvetljenje iz rezer-
vnog napajanja.
Postoji mogućnost povezivanja osvetljcnja sa alarmnim sistemom, tako da
se ono uključuje automatski u onoj zoni gde se alarm pojavio, a po potrebi i su-
sednim, kako bi dogadaj mogao da se prati.
Pri rešavanju bezbednosnog psvetljenja, pogotovo ako je ono u funkciji i
CCTV, znatnoje kompleksniji pristup spoljašnjcm nego unutrašnjem osvetlje-
nju. Jer, spoljni uslovi nisu stalični, oni se menjaju u zavisnosti od vremenskih
uslova i raznih drugih spoljnih uticaja, a projektovana sprega osvetljenje — TV
sistem treba da bude uvek u funkciji. Zato ćemo mi u najkraćim crtama razmo-
triti problematiku rešavanja spoljažnjeg osvctljenja.
Kada se radi o spoljažnjem osvctljenju postojc dva koncepta: kontinualno
osvetljenje i osvetljenje sa prckidanjem.
x Kontinuainojosvetljenjejestalno uključcno u uslovima smanjenevidljivosti
i služi, kako za osmalranje perimetra objekta i podršku CCTV-a, tako i za
odvraćanja od neautorizovanog ulaska.
^ Osvetljenje sa prekidanjem sejiključuje sanro prialarmu, i to automatski,
u onoj zoni koja je narušena. Na ovaj način se štedi energija, ali i odlaže vreme
procene^a}, 1 —_5„sec. Jer, tolikojyremeaa. treba da se blendaTcamere prilagodi
povećanom nivou svetlosti. Sem toga, same svetiljke imaju svoje vreme starto-
vanja. To, a i još niz drugih faktora, treba imati u vidu pre donošenja odluke o
tome koji koncept prihvatiti.
Kada se ta odluka donese, onda se definišu zahtevi za osvetljenje. 1b su, pre
svega, intenzitet osvetljcnosti, odnos sveilo/tama (kontrast), spektralna karak-
teristika i vreme startovanja.
Osvetljenost (definiše se horizontalna i vertikalna osvetljenost) trebada bu-
de takvog intenziteta da njcgova reflcktovana komponenta od scene može da
111
 aktivira_fot.osenzitivnu povržinu senzoraslikc. Kako jcpriovomerefleksijara-
zličita~žlTrazne vrste površina, to trcba uzeti u obzir i stcpen reflcksije, kao i uti- Fluoroscentne svetiljke — kod njih svctlo proizvode fluoroscentne čestice
caj prirodnih svetlosnih izvora na osvctljcnost scenc. U tabcli 3.2 dat je stepen pobudene električnim lukom unutar dugc staklcne cevi ispunjene živinom pa-
refleksijc za nekoliko vrsta podlogc, a u labeli 3.1 nivo osvctljcnosti za prirodne rom. Najveći dco spektra je vidljiva sveilost sa nckim izraženim spektralnim li-
izvore svetlosti pri rcflcksiji od 50%. nijama.
Odnos svetlo / tama jc čak i važniji zahtcv za osvclljcnje od samog nivoa Gasne svetiljke nose zajednički naziv HID (Iligh Intensity Discharge) i sve
osvelljenosti. Taj odnos pokazuje razliku između najsvetlije i najtamnije pov- rade na istom principu — generišu svetlost prolaskom električne struje kroz
ršine u kamerinom vidnom polju. Ako je on prcvclik, javiće se nekorektnost u pare određenog elemcnta. Za razliku od onih sa užarenom niti i fluoroscen-
slici, jer se blenda kod kamere automatski podežava na prosečnu osvetljenost tnih, ove svetiljke uglavnom ne daju kontinualni spektar, već diskretan, zbog
scene i nema takav dinamički opseg da bi prihvatila svetlosne ekstrcmume. čega teže razlikuju boje. Izuzetak je metal — halid.
Ovaj odnos treba zadržati na nivou 6:1. Čctvna važna odlika svcliljki — brzina startovanja — varira od trenutne
)
(kod svetiljke sa užarenom niti) do 10 minuta (kod natrijumove niskog pritis-
Tabela 3.2: Reflcktovano svctlo ka). Zato se ove prve koriste samo kao rezcrvne i drže uključene dok se ne us-
postavi stacionarno stanje sa nekom drugom vrstom svetiljki.
Snimana površina Rcfleksija (%) U tabcli 3.3 dat jc uporcdni prcglcd karaklcristika opisanih svctiljki.
Prazan parking prostor 5
Tabela 3.3: Uporcdni preglcd karakleristika svetiljki
Zatravljena površina sa drvećcm
Vrsta svetiljke Svetlosna karak. Startovanje Vek svetiljke u h Razlikovanje boj
Zgrade od crvene ciglc 35 izvora ]uxAval
sa užarenom 21 trenutno 750-1.000 odlićno
Neobojena betonska zgrada 40 niti
Fluorescentna 62 brzo . 7.500-10.000
Parking sa automobilima 40 odiićno
Metal-halid 80 3-5 njin. 10.000-15.000 odlićno
Objekat obložen aluminijumom 65 Živina 4S 3-7 min. 16.000-24.000 slabo
Natrijum visokog 127 4-7 min.
Stakleni prozori i zidovi 70 pritiska 16.000-24.000 slabo

Natrijum niskog 183

Površina pod sncgom 85 pritiska
8-10 min. 16.000-24.000 nikakvo

• )
Spektralna karakteristika pokazuje zavisnost isijavanja svetiljke od talasne
dužine komponenti svctlosnog spcktra. Kako su kamere osetljive na ograničeni
opseg svetlosnog spektra (određenu boju), to treba izabratijakvevrstesvetiljki
da im isijavanje bude maksimalno u opsegu zaTcoji su kamere najosetljivije,
odnosno treba izvršiti određeno prilagođcnje. U protivnom, biće slab efekat
osvetljenosti, pa će biti potreban mnogo jači izvor svetlosti da bi se postigao isti
kvalitet slike.
Spektralne karaktcristike svctiljki kojc se koriste u CCTV sistemu date su
na slici 3.2 uporedo sa karakteristikama TV kamera. Tb su: svetiljke sa užare-
nom niti, fluoroscentne i gasne svetiljke — živine, metal-halid, natrijumove vi-
sokog pritiska i natrijumove niskog pritiska.
Svetiljke sa užarenom niti — kod njih svetlo proizvodi usijano vlakno unu-
tar staklenog balona. Najveći deo spektra je vidljiva svetlost.
112
IV SISTEMI ZA KONTROLU PRISTUPA
1. Namena sistema
Primarna funkcija sistcma za kontrolu pristupa je registracija ulaska i izlas-
ka i identifikacija svih lica koja imaju potreba da uđu u restriktivne prostore.
Prvi stepenik u kontroli pristupa je fizička barijera, koja sprečava prilaz
ograđenom prostoru, a gde su ulazi strogo definisani i pod nadzorom osoblja
službe fizičkog obezbedenja. Svako lice koje želi pristup mora biti identifiko-
vano i tu funkciju, za objekte sa malim brojem zaposlenih i ređim posetama sa
strane, vrše dežurna iica na ulazima.
Međutim, kod objckata gde ima više zaposlenih i gde je frekvencija saobra-
ćaja povećana, kao i kod vrlo osetljivih objekata, gde oslonac isključivo na lica
fizičkog obezbedenja nije dovoljno pouzdan, koriste se razne vrste tehničkih
113
sistema za kontrolu pristupa. Sem povcćane bezbednosti, njihova primena
smanjuje i broj mesta nadziranih od strane lica fizičkog obezbedenja.
Generalno gledano, tehnički sistemi za kontrolu pristupa baziraju na tri te-
hnike koje na određcni način utvrđujc autorizovanost lica za ulazak u osetljiv
prostor i, po dobijanju potvrde, daju dozvolu za ulazak.
Prva tehnika se zasniva na poznavanju šifre za olvaranje brave, druga na po-
sedovanju idenlifikacionc kartice ili bcdža i trcća na prcpoznavanju neke fizič-
ke osobenosti lica koje traži pristup. Pri ovome je moguće vršiti kontrolu u tri
nivoa, na ulazu u krug objekla, na ulazu u sam objckat i na ulazu u kritičnu
prostoriju, i povezati sistcm sa alarmnim sistemom.
2. Vrste sistema
ELEKTRONSKA ŠIFRA
Elektronska šifra sadrži dve funkcionalne ccline, tastaturu i memorisanu ši-
fru (sl.4.1a). Pravilno otkucana šifra na tastaturi aktivira rezu električne brave
u vratima i time poznavaocu šifre omogućuje ulazak u štićeni prostor.
Sistem je jednostavan, ali zato pruža nizak nivo bezbednosti ulaska. Prvo,
zbog toga što jednom otvorcna vrata omogućuju ulazak i drugim licima često
neovlašćenim, i drugo, što se šifra može lako otkriti i zloupotrebiti.
Iz navedenih razloga, kada se radi o osetljivim prostorima, elektronska šifra
se kombinuje sa drugim tehnikama kontrole pristupa.
IDENTIFIKACIONE KARTICE
Sistemi za kontrolu pristupa na bazi identifikacionih kartica spadaju u naj-
rasprostranjenije sisteme ove namene. Kodirana kartica, po izgledu i dimenzi-
jarna slična kreditnoj, nosi podatke o korisniku, a identifikacija se obavlja nje-
nim jednostavnim uvlačenjem u čitač ili približavanjem na odredeno rastoja-
nje. Prema načinu izrade i kodiranja mogu biti magnetne, induktivne, Wiegand,
bar kod, beskontaktne (aktivne i pasivne), i čip.
Čitač kartice se postavlja pored ulaza u osetljiv prostor i može sc koristiti
na dvojak način, kao samostalna jedinica i kao deo sistema kontrolisanog ra-
čunarom (sl. 4.1 b i c).
Kada se čitač koristi kao samostalna jedinica njegova jedina funkcija je da
po registraciji lica deblokira elektromehaničku bravu i omogući pristup u res-
triktivan prostor, slično elektronskoj šifri.
U drugom slučaju on ima više funkcija, složenije je konstrukcije i predstav-
lja deo sistema u kome ima veći broj kontrolnih mesta, odnosno veći broj či-
tača. Tada on elektronski očitava podatke sa prinete kartice i šalje ih ka nad-
zornom terminalu — centru tehničkog obezbeđenja. Preneti podaci se porede
sa memorisanim podacima i za par sekundi stiže podatak.da li treba dozvoliti
pristup. Kada se pristup dozvoljava, čitaču se šalje komanda za otvaranje elek-
tromehaničke brave.
114
Pri ovakvom načinu kontrole pristupa moguće jc imati podatke ko je ušao,
gde i kada, moguće je voditi cvidcnciju radnog vremcna i ostale statistike po-
trebne korisniku. Sve podatke je moguće memorisati i na zahtcv tražiti njihov
ispis i štampanje.
1 [ 1 "1
—1~
•*«
Hi
Sl.4.1: Elektronska Sifm (a), čuači kanicc (b) i bcskomaktni čhač (c)
Isto tako opisana kontrola pristupa omogućuje poništenje izgubljene ili
ukradenc kartice, kao i zabranu ponovnog ulaska u rcstriktivan prostor istom
karticom ako nije izvršena registracija zadnjeg izlaska iz tog prostora. Ovo dru-
go sprečava ulazak uz pomoć kartice koja je dobačena od strane lica koje se već
nalazi u kontrolisanom prosloru.
Kako se kartični način kontrole svodi na posedovanje kodirane kartice koja
„otvara vrata" njenom nosiocu, to je mogućnost zloupotrebe usled njenog gu-
bitka ili namernog otuđenja prilično velika. Zato se i ovaj sistcm kombinuje sa
drugim, najčešče sa clcktronskom šifrom i telcvizijom zatvorenog kruga.
FIZIČKE OSOBENOSTI
Metode kontrole pristupa bazirane na fizičkim osobenostima nose naziv i
biometrijske metode iz prostog razloga što se oslanjaju na biološke karakteris-
tike lica koje traži pristup.
Zajedničko za sve ove mctode je da se određena osobenost lica, putem oči-
tavanja na odgovarajućem uređaju na ulazu, poredi sa memorisanim podacima.
Ukoliko postoji podudarnosl izmedu merene i memorisane veličine pristup se
dozvoljava. Memorisani podaci mogu biti u samom uredaju, kada se on koristi
kao samostalan, ili u bazi podataka smeštenoj u ccntralnom uredaju, kada pos-
toji više kontrolnih punktova.
Rukopis, olisak prsta, gcomctrija šakc, boja glasa i izgled mrežnjače oka su
fizičke osobenosti koje predstavljaju bazu za izgradnju biometrijskih sistema
za kontrolu pristupa.
Rukopis
Pri korišćenju rukopisa u svrhu identifikacije moguće je govoriti o dva na-
čina utvrdivanja auientičnosti ove osobenosti.
Prvi način je poluautomatski i svodi se na vizuelno poredenje ponuđenog i
storniranog potpisa, dircktno ili uz pomoć televizije zatvorenog kruga. Koristi
se uglavnom u bankarskom poslovanju.
115
 Drugi način je potpuno automatizovan, bez potrebe asistencije dežurnih li-
ca i ima značajnu primcnu u kontroli pristupa. Tu se kao fizička osobenost ne
koristi izgled ispisanog potpisa, vcć način na koji se on ispisuje, tj. njegova di-
namika. Parametri dinamike — brzina, ubrzanje, pritisak — se mere i memo-
rišu, a kasnije porede. Pri ovomc se potpisivanje vrši na posebnoj podlozi elek-
tronskom olovkom (sl.4.2a).
Sl.4.2: Rukopis (a) i oiisakprsta (b)
Otisak prsta
Opredeljcnje za ovakvu vrstu idcntifikacijc bazira na činjenici da je verova-
tnoća da dvoje ljudi, uključujuči i blizancc, ima isti otisak prsta manja od jedan
prema milion.
U razmatranju ove problematike postoje dva fundamentalno različita pris-
tupa, koja rezultuju i u vrsti urcdaja koji cgzistiraju na tržištu. Prvi pristup vodi
ka jednostavnom poređcnju memorisane slike otiska prsta sa slikom koja se
> dobija skaniranjem na ulaznom uredaju (sl.4.2b). Drugi metod uzima uzorke sa
više mesta na jagodici prsa, odrcđujući tačnu lokaciju i orijentaciju svake šare
na njima, i porcdi tako sintctizovanu sliku sa mcmorisanom.
Geometrija šake
Korišćenje ove mctodc bazira na tvrdnji da jc geometrija čovečje šake jedin-
stven biometrijski idcnlifikator, mcrljiva karakteristika gde se može pogrešiti
najviše do 0,1%. Ako se uz to dodaju i drugi parametri, kao što je, na primer,
odbijanje svetlosti od kože pojedinca, onda su jasna opredeljenja za ovakvu te-
hniku kontrole.
Sistem snima kompletnu geometriju šake — dužinu prstiju, razmak između
njih, oblik, širinu šake — i to poredi sa memorisanim podacima (sl.4.3a).
116
Sl.4.3: Geomctrija šakc (a) i inrc'njača oka (b)
•
Boja glasa
Do sada su razvijena samo dva sistcma koja vrše identifikaciju na bazi boje
glasa i oba su novijeg datuma.
Rcfercntni uzorak glasa sa odabranim rcčima se digitalizuje i memoriše u
centralnom uređaju, koji nadzire više ulaznih mcsta. Komunikacija sa central-
nim uredajem je prcko uredaja koji sadrži običnu telefonsku slušalicu i šifru za
ulazak u sistcm. Pri odredenoj podudarnosti tcksta izrečenog u slušalicu i me-
morisanog dobija sc potvrda za lcgalan ulazak.
Mrežnjača oka
Raspored krvnih sudova na mrežnjači čovečjeg oka je jedinstvcn, što znači
da ne postoje dve osobc kod koj ih sc on možc podudariti, uključujući i blizance.
Ova pretposiavka je i naučno potvrđena od stranc amcričkih stručnjaka na
osnovu njihovog višegodišnjeg opscžnog istraživanja.
Do danas je razvijcn samo jcdan urcdaj koji korisli ovakav način identifika-
cije. Sam postupak sc sastoji u skaniranju mrcžnjače oka gledanjcm u ulazni
uređaj sličan dvoglcdu i poredenjem dobijcne slike sa slikora u bazi podataka
(sl.4.3b).
3. Izbor sistema
Izbor sistema za kontrolu pristupa zavisi od viže činilaca, a pre svega od ose-
tljivosti restriktivnog prostora, broja lica koja u njega legalno ulaze, broja ula-
zaka i izlazaka, kao i potrcbe za vođcnjem evidencije o prisulnosti.
Bitne odlike svakog sistema, koje se moraju imati u vidu pre donošenja
odluke o njegovoj primcni, su: otpornost na falsifikovanje, propusna moćsis-
tema i greška sistema.
117
 OTPORNOST NA FALSIFIKOVANJE
Otpornost na falsifikovanje odrcduje stcpen sigurnosti sistema.
Biometrijski sistemi na bazi prepoznavanja govora, mrcžnjače oka i dinami-
ke potpisa se smatraju najotpornijim na falsifikate. Otisak prsta i geometrija
šake se smatraju srcdnje do visoko otpornim (to zavisi od načina obrade karak-
teristike), dok idcntifikacione kartice nudc rclativno nisku otpornostna falsi-
fikovanje. Kod njih ova karakteristika zavisi od tehnologije izrade kartica i na-
čina njihovog kodovanja.
PROPUSNA MOĆ SISTEMA
Propusna moć označava broj lica koja se mogu registrovati na odredenom
ulazu u jedinici vremena (u jednom minutu). Ona zavisi od vrste primenjenog
sistema i kod sistema sa karticama, kada sc oni koriste bez šifre, potrebno pro-
sečno vreme za rcgistraciju iznosi oko 3 sekunde. To znači da se u jednom mi-
nutu može registrovati 20 lica, što predslavlja propusnu moć tog sistema. Taj
broj može biti i veči ako je čitač prolazni (kartica se provlači a ne uvlači u čitač).
Ukoliko je čitač sa šifrom, onda se propusna moć znatno smanjuje jer je za
ukucavanje šifre potrcbno oko 5 sekundi.
Kod bfometrijskih sistcma potrebno je duže vreme za idcntifikaciju, pa oni
imaju manju propusnu moć. Tako je kod sistcma šifra + gcometrija ruke i šifra
+ otisak prsta ovo vreme 5-10 sekundi, a za dinamički potpis i mrežnjaču oka
10-20 sekundi. Ovo sve pod uslovom da sistcm ispravno funkcioniše i da lice
poštuje proceduru registracije.
GREŠKE SISTEMA
Kod sistema za kontrolu prislupa postoje dve grupe grešaka i to:
— Tip I, pogrešno odbijanje — FRR (False Rcception Rate), kada sistem
odbije autorizovano lice i
— Tip II, pogrešno prihvatanje — FAR (False Acception Rate), kada sistem
dozvoli pristup neautorizovanom licu.
Greška tipa I nastaje kao posledica nepoštovanja procedure očitavanja ili
zbog oštećenja identifikacionog clementa. Ova greška sa bezbednosnog aspek-
ta nije kritična i najčešće se otklanja ponavljanjem proccdure pristupa.
Greška tipa II predstavlja ozbiljan problem i težnja je da ona kod sistema
bude što manja.
Elektronske Sifre nemaju ni jednu od ovih grcšaka: ukucani broj je tačan ili
pogrešan.
Identifikacione kartice mogu biti zaprljane, ogrebane, savijene ili demagne-
tizovane, zbog čega je očitavanje otežano, pa kod njih postoji u određenom
procentu greška tipa I. Međutim, greške tipa II nema jcr je teško nevažeću kar-
ticu toliko izmeniti da ona bude korektno očitana.
Kod biometrijskih sistema stvari stoje sasvim drugačije, jer je identifikacija
bazirana na verovatnoči da je određena karaktcristika svojstvena samo jednom
118
licu. Pošto postoje izvcsna ograničenja u tačnosli i ponovljivosti fizičkih mere-
nja i kako se i sama fizička osobenost može s vrcmena na vreme promeniti (boja
glasa zbog promuklosii, dinamika potpisa zbogstrcsa, otisak prsta i gcometrija
šake zbog fizičkih ožtcćcnja), to kod ovih sistcma postoje obe vrste grešaka.
Kolike će one bili zavisi od vrste identifikacionog sistema i njegovog
proizvođača.
Ovde poscbno treba napomenuti da medu greškama tipa I i tipa II postoji
odredena zavisnost i da sc tu prave određcni kompromisi. Jer, ako bi sistem bio
tako podešen da on ima apsolutnu sigurnost pri identifikaciji, tada bi imao ne-
prihvatljivo visok nivo pogrešnog odbijanja.
KOMBINOVANI SISTEMI
Teško je očekivati da jedan sistem može zadovoljiti sve zahteve koji se pred
njega postavljaju, pogotovo ako sc zna da jc svaki od njih na neki način ranjiv.
Tako, sistcmi na bazi šifre i identifikacione kartice samo verifikuju podatke
i daju ili ne dozvolu za ulazak. To znači da svako ko poznaje važeću šifru, ili ima
odgovarajuču kodnu karticu, može uči u kontrolisani prostor, bez obzira da li
je za to ovlašćen ili ne.
Za razliku od njih, biometrijski sistemi utvrduju identitet lica koje traži pris-
tup i pri pozitivnoj identifikaciji daju dozvolu za ulazak. Međutim, ni oni nisu
nepogrešivi, pa može doći do odbijanja autorizovanog lica i prihvatanja
neautorizovanog. Ove greške su uglavnom posledica nesavršenosti mehanizma
uporedivanja i nepravilne pozicije pri identifikaciji.
Zbog toga se preporučuje primena kombinovanih sistema, koji će po izvrše-
nog verifikaciji omogućiti i identifikaciju lica.
Najčešće se kombinuje elektronska šifra sa kartičnim sistemom ili biome-
trijskim, a kao dopuna ovim kombinacijama, pogotovo kada se radi o ulascima
u vrlo osetljive prostore, koristi se i tclcvizija zatvorcnog kruga. Na slici 4.4 dat
je primer jedne takve kombinacije.
SL 4.4: Primena TVsistema u kontrolipristupa
119

SPREGA SA ALARMNIM SISTEMOM
Sprega sisiema za kontrolu pristupa sa alarmnim sistemom omogućuje ula-
autorizovano" lica u Siićen prostor bcz izazivan a alarma i bcz poziva ope-
Sfe a u S Z o m cemru pr/ulaska u taj prostor. Kao Sto je kart.com mo-
guće deblokirati elektromehaničku bravu, tako je moguce isključiti i senzor u
restriktivnoj prostoriji.
120
V KOMUNIKACIONE VEZE I SISTEMI ZA KONTROLU OBILASKA
OBJEKTA
(\L)Koniunikacione veze
Sem standardnih komunikacionih vez3 kojc redovno postoje u objektima
(telcfonske i interfonske) treba poscbno predvidcti komunikacione veze u
svrhe bezbednosti. Ovc vcze imaju slcdcće osnovne funkcijc:
— održavanje mobilnosti lica službe fizičkog obczbcđenja,
— brzo uspostavljanje komunikacije (linija nikada nijc zauzeta) u.cilju oba-
veštavanja, kako bi se minimiziralo vrcmc odziva u opasnim situacijama.
Pri ovome se nikada ne trcba osloniti samo na jcdnu vrstu bezbednosne ve-
ze, jer one moraju bili stalno u funkciji, pa otkaz jcdne mora omogućiti prela-
zak na drugu. Inače, ove veze služe za stalno komuniciranje izmedu svih pun-
ktova fizičkog obezbcđcnja i ccntra tciiničkog obezbedenja, a u ekscesnim si-
tuacijama i sa viSirti hijcrarhijskim nivoom.
U bezbednosne svrhc koriste sc dvc vrste komunikacionih sistema: žični i
bežični.
ŽIČNI SISTEMI
Žični sistemi su najčcš'će baziranš na intcrfonskim vczama (klasični i elek-
tronski interfoni), pri čcmu su moguće komunikacione kombinacije „jedan sa
svakim" i „svaki sa svakim".
U prvom slučaju sc u centru obezbcdenja nalazi centralni intcrfon preko ko-
ga se uspostavlja veza sa svakim mcstom gde dežuraju lica fizičkog obezbeđe-
nja. Pri ovome to može biti pojedinačno pozivanje, a može i istovremeno svih
priključenih perifernih jedinica, pri čemu postoji i mogućnost provere isprav-
nosti Jinije i napajanja. Druga vrsta sistcma, „svaki sa svakim", omogučuje i me-
đusobnu komunikaciju svih stražarsklh mcsta.
U okviru tehničke zaštite interfonski sistem služi i za najavu ulaska lica u
restriktivne prostore. Tada sc obično kombinuje sa elektromehaničkom bra-
vom, koja se po identifikaciji liča deblokira odgovarajučim tasterom iz štićene
prostorije i TV kamcrom (video intcrfoni).
BEŽIČNI SISTEMI
Dok su interfoni stacionarni uredaji, bežični sistemi se mogu korisliti i kao
stacionarni i kao mobilni. To su radio veze koje se mogu uspostavljati na više
načina i u te svrhe se koriste:
— ručne radio stanice za dvosmerno komuniciranje u pokretu,
— dvosmerno komuniciranjc: fiksna stanica u centru obezbcđenja — ručna
radio stanica i
— jednosmerno selektivno pozivanje i obaveštavanje — pejdžing sistem —
gde se veza ostvaruje iz CTO sa imaocem prijemnika (najčešče džepnog).
121
 2. Sistemi za kontrolu obilaska objekta
Preglcd objekta, pogotovo van radnog vremena, je važna karika integralnog
programa obezbeđcnja. Pri tome se ne misJi samo na funkciji zašthe od provale
i krađe, već vrlo često i na funkciju ranog otkrivanja požara. Zato je i savesno
obavljanje ove dužnosti jedan od preduslova za održavanjc potrebnog nivoa be-
zbednosti objekta.
Usvrhekontroleradalica kojasu zaduženaza obilazakobjckta,a izbognji-
hove lične bezbcdnosti, koriste sc dvc bazne vrste elektronskih sistema (ranije
su korišćeni mehanički satovi) i to:
— sistemi projektovani samo za tu namenu pod zajedničkim nazivom ,,Gu-
ard watch" — („nadzor Čuvara") i
— sistemi za kontrolu pristupa sa idcntifikacionim karticama.
Zajedničko za oba ova sistema je to što sadrže tri funkeionalne celinc, me-
dusobno sprcgnute žičnim putcm, bcžično ili kombinovano. To su:
— kontrolna stanica (čitač karlice), koja se postavlja na mesto koje treba
obići i koja ima svoj kodni broj,
— satna jedinica (identifikaciona kartica), koju čuvar nosi sa sobom i koja
takođe ima svoj kodni broj i
— čitač podataka (nadzorni terminal), koji se nalazi kod lica zadužcnog za
kontrolu rada službe fizičkog obezbedcnja ili u centru tehničkog obezbeđenja.
Kod većine „Guard watch" sistema, pomenuti elementf sistema egzistiraju
kao samostalne jedinice, izmedu kojih nema nikakvih žičnih veza, a postupak
registracije i očitavanja podataka je vrJo jednostavan. Pri obilasku objekta ču-
var prislanja svoju satnu jedinicu uz svaku kontrolnu stanicu u zoni koju treba
da obiđe. Na taj način satna jedinica očitava kodni broj stanice (odnosno mesto
obilaska), datum i vreme i to memoriše. Usatnoj jedinici se mcmorišu i svi dru-
gi podaci značajni za efikasno funkcionisanjc sistema, kao što su: stanje napa-
janja, nepravilno rukovanje, pokušaj untftenja jedinice i sl. (sl. 5.1.).
Čitač podataka prihvata, obrađuje i prikazuje na svom display-u memorisa-
ne podatke sa prinete satne jedinice, a isti se mogu i štampati na štampaču. Ta-
kođe, postoji mogućnost povezivanja čitača sa centralnim procesnim uređajem
u CTO, u cilju prezentacije i memorisanja svih prikupljenih podataka.
U zavisnosti od primenjenog sistema mogu se postići različiti nivoi progra-
miranja tura obilaska. NajviSi nivo programiranja se dobija uz pomoć kom-
pjutera.
Kompjuterizovani sistemi dopuštaju programiranje sa promenljivim redo-
sJedom obilaska pojedinih stanica i promenljivim vremenom između tura. Pri
ovome se kao baza programa uzimaju broj tura koje treba ispuniti i broj stanica
po jednom obilasku. Sem toga, oni izazivaju automatsko alarmiranje ako ima
određenih odstupanja od programiranog redosleda, odnosno ako se čuvar u
122
određeno vreme ne pojavi na odredenom mestu. Na ovaj način sistem „brine"
i o bezbednosti osobJja, jer nedolazak na odrcdižte može značiti da se nešto de-
silo. I joS nešto. Ovakav sistem omogućujc brz izlazak na lice mesta preusme-
ravanjem najbližih čuvara na mcsto događaja.
SL J. /..' „ Guard watch " slsicm
VI CENTAR TEHNIČKOG OBEZBEĐENJA
Sva oprema za nadzor i upravljanjc sistemom telmičke zaštite se sme^ta na
jednom mestu — u centru tchničkog obczbcdenja (CTO).
Centar tehnfčkog obezbedenja se može formirati na nivou štićenog objekta
kao iokalni, kada nadziresamo taj objekat, i na nivou jcdnog područja, kao cen-
tralizovani, kada nadzire više disJociranih objckata.
1. LokaJni nadzor
Koja će oprema biti smcžfena u centru obezbeđcnja zavisi od kompleksnosti
zaštitnih sistema koje nadzire i žcijenog protokoliranja dogadaja.
Tako lokalni ccntar može sadržavati samo alarmnu ccntralu sa napajanjem
i indikatorima alarma, sme^tenu u prijavnfci objekta i zaposednutoj samo u to-
ku radnog vremena. Van radnog vremena dojava se prosleđuje u SUP ili na ne-
ko drugo za to odredeno mesto, ili jedjiOStavno ogla&ava spoljnom sirenom u
Jokalu.
Lokalni centar može prcdstavJjati i jedan kompleksan ccntar sa brojnim
uredajima, kada je u pitanju zažftita industrijskih kompJeksa, banaka i drugih
većih i značajnijih objekata. U tom slučaju on jc stalno zaposednut, a posebna
se pažnja mora posvetiti izboru njegove lokacije i uređenju enterijera. Ovo iz
sledećih razloga:
- što je to mesto gde se inogu dobiti sve informacije o tehničkom obezbe-
đenju, te da treba da bude izdvojeno od uticaja okoline, slučajnih i namernih
poseta,
- Sto se tu sme^ta osetJjiva i skupa oprcma, za koju su potrebni određeni
ambijentalni uslovi,
 — što tu stalno borave dežurna lica, kojima trcba obezbcdiii odgovarajuće
uslove za boravak i rad,
— što sa tog mcsta idu svi inslalacioni vodovi za sistcm tchničke zaštite.
Zbog toga je prislup u ccntar obczbcdcnja strogo restriktivan, uz korišćenje
nekog od načina kontrole pristiipa i zašlite opreme i podataka.
Kod razudcnih objckata, gdc alarmnim sistcmom trcba da bude obuhvaćeno
više nezavisnih celina (ili etaža), najpogodnije je formirati alarmne podcenlra-
le po tim celinama. To pojcdnostavljuje rukovanjc sistemom i olakSava inter-
venciju uslučaju otkaza pojcdinihnjcgovih komponenti. Ovakvo rcšenje jei je-
đino moguće u slučajevima kada su rastojanja od štićenih proslora do centra te-
hničkog obezbeđenja vcća od onih koja mogu biti premoštena na relaciji sen-
zor-alarmna centrala. Jer, ne zaboravimo, senzori se napajaju iz alarmne cen-
trale i dužina scnzorskc linijc je ograničcna. Alarmne podcentrale (PCi do
PCn, sl. 6.1) bi se u tom slučaju posrcdstvom odgovarajućeg interfejsa priklju-
čile na centralni proccsni uredaj CPU u CTO. Sa ovog urcdaja bi se slale ko-
mande za upravjjanje alarmnim sistemom i primalc signalizacijc sa štičenih
punktova, za šta uz CPU postoje i pcrifcrne jcdinice. U stvari, radi se o kom-
pjuterizovanom centru obezbedenja gde se veza izmedu podcentrala i central-
nog procesnog uređaja rcalizuje telcfonskim paricama, a pod stalnim nadzo-
rom bi bio samo CPU.
Ukoliko se radi o objektu koji ima visok nivo zaštite, onda će u CTO biti
smešteni i uređaji za nadzor nad ostalim sistcmima tehničke zaštite. Blok šema
jednog takvog složenog kompjuterizovanog sistema data je na slici 6.1.
Sl. 6.1.: Blok icina nadzomo-upravljačkog sistcma
U okviru centralnog procesnog uredaja su jedinice za radni i intervencijski
protokol, kao i mcmorijske jedinice kojc omogućuju željeno protokoliranje.
Za predviđene protokole služi video terminal na kome se dobijaju i instrukcije
124
za operatera i prikaz svih dogadaja u sistcmu, tasiatura za komunikaciju ope-
rater-CPU, kao i printcr za žtampanje svih dogadaja u sistcmu.
Na sinoptik tabli je u odgovarajućoj razmcri prikazana situacija kompleksa
sa optičkom indikacijom stanja senzorskih linija pcrimetra, kao i optičkom
identifikacijom dela objckta u kome je došlo do alarma.
Kod objckata koji imaju nižinivo zaštitcsastavccntraćesejednostavnodo-
biti eliminacijom sistcma koji zaštitom nisu predvidcni. Sistem za nadzor i
upravljanje se najčešćc svodi na alarmnu centralu i komandno-kontrolni TV
pult, sa odgovarajučom sinoplik tablom.
2. Centralizovani nadzor
Uvodenje ccntralizovanog sistcma za nadzor i upravljanje na odredenom
području zahtcva jcdno šire sagledavanjc činilaca koji su od značaja za oprav-
danost ove, ne male, inveslicije. U kontckstu toga, ističu sc tri aspekta sa kojih
ovu opravdanost treba podržati i lo: bczbcdnosni, tchnički i ckonomski.
Sa bezbednosnog aspekta uvodcnjc centralizovanog sislema ima svoju
opravdanosl zbog:
— povećane brzine intcrvencijc, jcr se informacije o cksccsnoj situaciji bla-
govremeno prenose na nadlcžno mcsto,
— pojačane kontrole ispravnosii Tokalnih zašlitnih sistema i prenosnih pu-
teva, čime se postižc njihova stalna pogonska sprcmnost, odnosno redovno
održavanje i servisiranje,
— postizanje veće odgovornosti korisnika štićcnih objekata, jer se svi doga-
đaji u sistemu memorišu, što pruža mogućnost utvrđivanja krivice u slučaju
ekscesa.
Sa tehničkog aspekta opravdanost sc oglcda u:
— primeni mikroproccsora u uredajima sisicma, Sto omogućuje uspešnu re-
alizaciju željenih funkcija i prilagođenje programske podržke konkretnih za-
htevima,
— mogućnosti objedinjcnja nadzora i upravljanja različitim funkcijama lo-
kalnih sistema,
— mogućnosti prožircnja sistcma s obzirom na kapacitct i nove funkcije.
Sa ekonomskog aspekta, podršku uvođcnju centralizovanog sistema pruža,
pre svega, sledeče:
— mogućnost korižćenja postojeće tclcfonske mreže za prenos informacija,
— smanjcnjc broja lica fizičkog obczbcdcnja u nadziranim objektima, jer ni-
je potrebno stalno dežurstvo u lokalnim centrima,
— mogućnost fazne realizacije sistema, §to u vreme smanjenih investicija u
svim domenima olakšava donošenje odluke o ovakvom ulaganju.
SASTAV CENTRA
Sastav i funkcija centra zavise od izabranog prenosnog puta na relaciji lokal-
ni centar-centar obezbeđenja i načina odvijanja komunikacije — jednosmerna
ili dvosmerna. Najveće mogučnosti pruža dvosmcrna komunikacija preko tele-
fonske linije sa multipleksnim prenosom, nadziranim računarom.
125
 U tom slučaju, u centru tehničkog obczbcdcn ja sc smcšia oprema koja omo-
gućuje komandovanjc odrcđcnim funkcijama dislociranih zašlitnih sistema i
prijem podataka sa njih. U okviru toga osnovne funkcijc prcdviđene opreme se
odvijaju u realnom vremcnu i mogu se razgraničiti na:
— prihvatanje podataka sa alarmnih pođccntrala,
— obradu prispelih podataka,
— odgovarajuću prezcnlaciju odredenih informacija,
— memorisanje značajnih podataka,
— ciklično prozivanjc svih podcentrala u cilju provere njihove ispravnosti
i regularnosti prenosa,
— prihvatanje komandi od operatera i njihovo prosleđivanje ka internim
izvršnim jedinicama i podcentralama.
Ove funkcije se realizuj u preko niza urcdaja, kako je to dato u blok šemi (sl.
6,1) nadzorno-upravljačkog sistcma. Tu i nema nckebilne razlike između kom-
pjuterizovanog lokalnog i daljinskog nadzornog centra, izuzev različitih potre-
ba za programskom podrškom sistcmu i načina prikaza alarmnih stanja. Na-
ime, kod centralizovanog nadzora sinoptik tabla predstavlja u određenoj ra-
zmeri situaciju područja koje je pod nadzorom, gde se alarmna stanja prikazuju
tkz. grupnim alarmom. To znači da se ne identifikuje uža zona objekta gde je
došlo do incidentne situacije, već samo objekat, a bliža identifikacija se ostva-
ruje na video terminalu.
Na slici 6.2. prikazan je-izglcd jeđnog kompjuterizovanog centra tehničkog
obezbeđenja.
Sl. 6.2.: Kompjuterizovani centar tehničkog obczbedenja
126
VII POUZDANOST SISTEMA
Pod pouzdanošću sistcma se podrazumeva vcrovatnoća njegovog otkaza i
neadekvatnog alarmiranja. U tom smislu može se govoriti o potpunom otkazu
(ispadu) sistema, otkazu ncke njcgovc funkcijc i pojavi lažnih alarma. Analize
su pokazale da će sistem biti onoliko pouzdan koliko jc:
— dobro uradcn projckat, odnosno sprovcdena procedura planiranja
zaštite,
— propisno izvedena instalacija,
— proverena i atestirana ugradcna oprcma i
— savesno i stručno osobljc koje rukujc sistemom.
1. Otkaz sistema
VREMENSKI TOK OTKAZA
Kao i za sve elektronske sistcme i ovde sc može posmatrati stepen otkaza
kao funkcija vremena, odnosno mogu uočiti tri karakteristična područja, kako
je to prikazano na slici 7.1.
broj
otkaza
(-— pocetni normalni -starosni-
5/. 7.1: Vremenski lok otkaza sisicma
Prvo područje predstavljaju tzv. početni otkazi, kojc karakteriše veliki broj
otkaza, jer je to period uhodavanja sistcma. U tom periodu se otklanjaju pro-
jektantski i izvođački nedostaci, a uočavaju i slabe komponente elektronske
opreme. Pod uslovom da nisu napravljeni vcliki propusti pri izboru uredaja i
njihovom funkcionalnom povezivanju, ovaj pcriod traje najduže godinu dana,
za koje vreme se daje i garancija za opremu i izvedene radove.
Drugo područje — normalni otkazi — jc poslcdica slučajnih grešaka koje
se dogadaju u toku eksploatacije elektronske oprcme. Karakteriže ga relativno
konstantan broj otkaza tokom dužeg vrcmenskog perioda.
Treće područje — starosni otkazi — nastaje kada se prekorači projektovani
vek opreme. Starenje komponenti sistema prouzrokuje povećani broj otkaza,
tako da se oprema posle 10-15 godina eksploatacije mora obnavljati.
Uzrok otkaza neke funkcije sistema je najčešće nestručno rukovanje, ili čak,
i naraerno onesposobljavanje, a može biti i otkaz neke njegove komponente.
127
 TEHNIKA UDVAJANJA
Šta se može učiniti pa da sistcm ostanc u radu, potpuno ili dclimično, pri
hardvcrskim otkazima?
Jedini lek jc primena tchnike udvajanja. Tchnika udvajanja podrazumeva
korišćenje paralelnih urcdaja, poćev od mesta dctckcije, preko prenosnog pu-
ta, do centra tchničkog obezbcđcnja. Udvajanjc znatno poskupljuje sistem, pa
tu treba biti vrlo selekuvan. Vcrovalnoća ispada postoji za svaku komponentu
zašiitnog sistema, pa ireba proccniti koliko jc koja komponenta kriiična za nje-
gov celokupan rad. U stvari, trcba znati koliko se vrcmc isp'ada sme tolerisati.
Prema tome će sc odrcditi stcpcn intcgritcta sistcma i sačinili ckonomska ana-
liza cene postizanja tog stepena.
) le promcne njihovih karakteristika, potrcbno jc pcriodično vršiti preglede i tes-
Kod sislema visokog nivoa bczbcdnosti ne smc se lolcrisaii nikakvo vreme
ispada i tu se ide na udvajanje pcrimciarskih scnzora (dve različite vrsle), pre-
nosnog puta (dvc odvojcne telcfonskc linije, ili jcdna TT linija i bežični pre-
nos), i centra tchničkog obczbedcnja — scm glavnog formira se i pomoćni na
drugom mestu, sa osnovnim funkcijama. Kako se uglavnom radi o kompjute-
rizovanim centrima, to sc ovo udvajanjc hardvcrski lako rcšava.
NADZOR PRENOSNOG PUTA
Otkazi sistema mogu biti posledica ošlcćcnja ili sabotaže na komunikaci-
onira trasama na rclaciji scnzor-alarmna ccntrala i alarmna ccntrala-ccntar te-
hničkog obezbeđenja.
Nameran prekid ili kratak spoj linija koje povczuju scnzore sa alarmnom
centralom omogućuju nesmetan ulazak u resiriktivne prostorc, ako nije spro-
veden tzv. nadzor linije („line supcrivison"). On se izvodi na više načina, a naj-
češće formiranjem strujnog kola tako da promena struje na liniji ili njene im-
pedanse, inicira alarm. Kako su ove linije unutar štićenog objekta, to ovakvu
zaštitu nije teško sprovcsti, a pošlo dobrim dclom idu kroz rcstriktivne pros-
tore, to im se teško možc i priči neovlašćcno.
Mnogo veći problcm prcdstavljaju prenosni putevi na relaciji alarmna cen-
trala-centar obezbeđcnja, Sto jc slučaj kada je izvcdena daljinska dojava alar-
ma. Tada se linije vode kroz spoljnc, ncobczbcdcne prostore, gde postoji laka
dostupnost ukoliko im se poznajc trasa. Nadzor linijcbi se u ovora slučaju mo-
gao sprovcsti odabiranjcm takvog načina prcnosa informacija na relaciji alar-
mna centrala-centar tchničkog obczbcdcnja da se slanje linije ne rnože simu-
lirati, kao i da se omogući stalno prozivanje alarmne centrale od strane CTO
i njen adresibilan odziv. Tako bi svako izostajanje odziva značilo neku neregu-
larnost i bilo upozorenje na kompromitaciju linije.
NAPAJANJE
Kako elektronski uređaji u sistemu tehničke zaštite zahtevaju napajanje, to
njegov ispad u bilo kojoj tački sistema može izazvati potpun otkaz sistema.
Zbog toga se uvek mora predvideti rezcrvno napajanje dovoljnog kapaciteta da
128
može da zadovolji zahicve sislcma. To možc bili agrcgat, a kod malih sistema
i baterije.
Kod kompjuterizovanih ccniara tchničkog obczbcdcnja potrebno je obe-
zbediti neprekidno napajanje u cilju sprcčavanja ispada kompjutera ili gubitka
memorisanih podataka. Jer, agrcgam je potrcbno određeno vreme za startova-
nje i uspostavljanje slacionarnog stanja i taj period trcba pokriti odgovaraju-
ćim batcrijskim napajanjem.
TESTIRANJE SISTEJMA
Videli smo da ponzdanost sistcma dobrim delom zavisi od primenjene elek-
tronske opremc i njcnc funkcionalnepovczanosti. Da biseblagovrcmeno uoči-
tiranja sistema. Prcporukc za periodičnost kontrole komponenti u sistemima
tehničke zašu'tc daju komisijc pri nacionalnim komitctima za standardizaciju.
2. Lažni alarmi
Generalno glcdano, pod lažnim alarmom se podrazumcva svaki onaj alarm
koji sc ne može pripisati odgovarajućoj aklivnosti, odnosno koji nije nastao
kao posledica neautorizovanog ulaska u štičcni prostor. Najčešće nastaju zbog
lošeg rada opreme ili njcnog ispada, uticaja okoline, grežke korisnika zaštitnog
sistema i nepoznatih uzroka.
ALARMI OPREME
Javljaju se zbog: ncadckvatnosti scnzora (ncprilagodeni uslovima primene,
loše montirani, loše podežcna osetljivost), grcSkc na prenosnom putu alarmna
centrala-ccntar obezbcđenja (kod daljinskc dojavc), greške u centru obezbede-
nja (hardverske i softvcrske), zbog ispada napajanja, propadanja izolacije pro-
vodnika, starenja elektronskih komponcnii i sl. Ako jc sislcm dobro projeklo-
van, instaliran i održavan i ako je ugradcna dobra oprcma, onda se ova vrsta
alarma relko javlja.
ALARMI OKOLINE
;
Ovi alarmi naslaju zbog vrcmcnskih us!o\ a, elektromagnetnih zračenja, ra-
znih životinja, rada'rnažina, odvijanja saobraćaja i sl. Vrcmenski uslovi (kiša,
sneg, vetar, mraz) mogu dosla uticati na rad scnzora, pogotovo onih za zaštilu
perimetra i spoljnih prostora, i taj uticaj sc može ublažiti njihovim adekvatnim
izborom i podežavanjcm osctljivbsli.
Elektromagnctna zračcnja, koja potiču od visokonaponskih vodova, radio-
predajnika, radarskih sistema i sl., mogu uticati na rad uređaja i na prenosne
linije alarmnog sistema. Oklapanjem urcdaja i zažtitom kablova (uvlačenjem u
cevi ili oklapanjcm) ovi uticaji sc mogu smanjili.
Rad motora raznih uređaja (usisivači, klima-uredaji, fabričke mašine) može
biti uzrok lažnih alarma kod senzora za unutrašnju zaštitu, a odvijanje drum-
skog i avio-saobraćaja može uticati i na one za spoljnu zaštitu. Smanjenje broja
129
lažnih alarma u ovim slu&jcvima jc moguče postići samo izborom adekvatmh
senzora za određene uslove primcne, uz poStovanjc svih prcporuka proizvođa-
ča za njihovu ueradnju i podcšavanjc osetljivosti.
Životinje su često uzrok lažnih alarma, pogotovo na otvoremm prostonma.
Jer sistem se ne može tako podcsiti da ne reaguje na veće životinje, a da reaguje
na lica. Ovaj problem se često rešava pogodnim mehaničkim preprekama, ko]e
se postavljaju isprcd detekcionih zona.
ALARMI IZ NEHATA
Ove alarme može izazvati korisnik objckta zbog nepoStovanja procedure
korižčenia štičenih prostora, kao i operater u centru obezbeđenja zbog pogre-
šne manipulacije sistemom (napr. promcna statusa štićenog prostora dok ovaj
još nije napušten). . . .
U zavisnosti od kvalitcta personala koje rukuje i odrzava zašhtm sistem 1
disciplinovanosti korisnika objekta varira i ova vrsta lažnih alarma.
VIII STANDARDI
Standardi se donose kao putokaz inžcnjcrima i svim Iicima koja planiraju da
uvcdu sistcm tchničke zaštite. Nc služc kao vodič za projcktovanje sistcma, niti
donošcnje odlukc o komponcniama koje trcba obuhvatiti sistemom, vcć imaju
funkciju upravo onda kada sc to svc zavrŠi. Oni omogućuju opredeljenje za
opremu kada je projekat već uradcn. Jer, siandardi definišu nivo kvaliteta koji
treba da imaju pojećlinc komponcntcalarmnogsistcma, kao i sistem u celosti,
kako bi se postigla njegova što veća pouzdanost.
Ovaj kvalitet je podjednako važan kako za jednosiavne, tako i za vrlo slo-
ženc sislemc. To znači da svi zašlilni sistcmi trcba da budu kvalitctni sistemi,
a u zavisnosti od njihove složcnosti primenićc se i odredene odredbe standarda.
Standardi iz oblasti alarmnih sistcma se đonose na različitim nivoima, kao
i standardi iz ostalih oblasti elcktrotehnike. To su, pre svega, standardi koje đo
nosi svaka zemlja za scbc, potom standardi na nivou pojedinih asocijacija (na
nivou Evropske zajednice je to CENELEC (Comitć — Europćcn de Normali-
sation ELECtrotechnique) i na kraju standradi na nivou međunarodne elektro-
tehničke komisijc IEC (Internalional Elcctrotcchnical Commission) koja ima
41 članicu, medu kojima je i naža zemlja.
U okviru IEC-a standardima iz oblasti alarmnih sistcma se bavi tehnički ko-
miiet TC 79, a u naSoj zemlji komisija pri Saveznom zavodu za standardizaciju
KSN 79, tako da se jugoslovenski standardi iz ove oblasti donose u skladu sa
IEC standardima.
U tabeli 8.1 dat je poglcd IEC TC 79 dokumenata koji su do sada razmatra-
ni. T&bela je dala prema stanju u mcsecu oktobru 1990. god. (na 54-om Gene-
ralnom zasedanju IEC-a u Pekingu).
Tabela 8.1: PREGLED IEC/TC79 DOKUMENATA

839-1-1 Opšti zahtcvi za alarmne sisteme Publ.

839-1-2 Jcdinicc za napajanje Publ.
839-1-3 Ispitivanje na uticaje okoline Publ.
839-1-4 Pravila u praksi Publ. )
839-2-2 Opšti zahtcvi za delcklore Publ.
839-2-3 Infracrveni aktivni dctektori Publ.
839-2-4 Ultrazvučni Doppler dctcktor Publ.
839-2-5 Mikrotalasni Doppler dctektor Publ.
839-2-6 Infracrveni pasivni dctektor Publ.
839-2- Pasivni dctcktor loma stakla 79(Sec.)84.C.D
839-2- Uvod u dctektorski interfcjs 79(Sec.)85.C.D
839-5-1 Opšti zahtevi za sisteme za prenos alarma In Publ.
839-5-2 Opšti zahtcvi za oprcmu za prenos alarma In Publ.
839-5- Protokol za serijske poruke 79(Sec.)82.C.D

131
130
 839-5-4 Zakupljcni prcnosni put In Publ. DRUGO POGLAVLJE: TEHNIČKA ZAŠTITA OBJEKATA
839-5-5 Digilalni prenos In Publ. POVEĆANOG RIZIKA
839-5-6 Govorni prcnos In Publ.
Pod objcktima povcćanog rizika podrazumcvaju sc objekti posebno intere-
839-10- Opšti zahtcvi za santni zbog sv<)g sadržaja velikih materijalnih i drugih vrednosti.
alarmne sislcme u transportu 79(Sec.)44.DIS
Razmotrićemo tehničku zaštitu tih objekata prema srodnosti njihovog sa-
839-10- Instalacioni zahtcvi za držaja. Tako bi se mogla napraviti gruba podela prema sledečem:
molorna vozila 79(Sec.)45.DIS
1. Finansijske institucije (banke, pošte, SDK, menjačnice),
839-10- Instalacioni zahtevi za 2. Muzejsko-galcrijske organizacije i bibliotcke,
transportna vozila 79(Sec.)46.DIS
3. Industrijski objekti (rafincrije, hcmijska industrija, hidro i termo elektra-
839-10- Zahtevi za komponente 79(Sec.)S3.C.D
ne, fabrike),
) Procedure tcstiranja u pripremi
839-10- 4. Ostali objekti gde se čuvaju vrednosti (novac, zlato, opasne i vredne stvari
i materije, poverljiva dokumentacija) — apotcke, juvelirnice, benzinske pum-
Legenda: Publ. — standard publikovan pe, arhivi, samoposluge. robne kuće.
In Publ. — standard u fazi štampanja Pri daljem razmatranju tcžištc ćemo baciti na vrstu i razmeštaj perifernih
C.D — prednacrt standarda uređaja — senzora, kamera, čitača kartica i sl. — a za način dojave alarma važi
DIS — nacrt standarda sve ono dato u prvom poglavlju.
Od publikovanih IEC standarda iz tabcle 1 u našoj zemlji su do sada usvo-
jena četiri stanđarda i to: IEC 839-1-2 - JUS N.S6.061, IEC 839-1-3 - JUS
N.S6.060, IEC 839-2-2 - JUS N.S6.1H i IEC 839-2-3 - JUS N.S6.H2.
U nedostatku domaćih, odnosno IEC standarda, kao putokaz se mogu ko-
ristiti standardi Velike Britanije — BS standardi — jer su oni kompletno obu-
hvatili protivprovalne alarmne sisteme.

132 133
 I FINANSIJSKE INSTITUCIJE
Pod finansijskim instimcijama u kontckstu tchničke zaštite podrazumeva-
mo sve vrste banaka (komcrcijalnc, krcditnc, za Stcdnju), službe drušlvenog
knjigovodstva, PTT organizacijc i mcnjačnice, odnosno svc one institucije koje
se bave promctom i čuvanjcm pozamašnih suma gotovine, kao i drugih vre-
dnosti u svojim depozilima. Takvi sadržaji zahlcvaju, sem fizičkog obezbcdenja,
i sprovođenje poscbnih mcra tchničkc zašlitc primenom savremenih sredstava
i uređaja.
U ovom poglavlju bićc dat prcglcd tehničkih mcra zaštite koje treba prime-
niti za pojcđine vitalne prostore pomcnutih objekata — trezore, kase, šalter-
sale, sefove, automatskc novčanc šaltcrc (bankomate), tj. sve one punktove ko-
ji mogu biu predmei poscbnog intcrcsovanja i samim tim izloženi napadu na
neki način.
Dva vida napada karakteristična za finansijskc instilucije su provala i pre-
pad (pljačka). Doksc pri provali obično nanosi manja ili veća materijalna Šteta,
pri prepadu su ugrožena i dobra i ljudi. I to ne samo lica zaposlena na mesuma
gde se prepad dešava, već i korisnici usluga (stranke) koji se u objektu zaicknu
u vreme prepada. Zbog toga su u mnogim zcmljama doncti propisi o obaveznoj
primeni tehničkih mcra zaštite u finansijskim institucijama i dcfinisani mini-
malni bezbednosni zahtcvi koji pri tom moraju biti ispunjcni. Sledeći te p r o
pise (kod nas ih, nažalost, još uvek ncma) i koristcći dugogodišnje iskuslvo da-
ćemo kratak prcgled prcporuka za zašiiiu Onansijskih institucija.
1. Zaštita od provale
Ova zaštlta se sprovodi primenom alarmnih sislama često kombinovanih sa
TV nadzorom i sistemom za kontrolu pristupa, kojima treba obuhvatiti: pro-
dore u objekat, vitalne prostorijc, trczorc, kasc, noćnc dcpozite, gradanske se-
fove, automatske novčane šaltere.
PRODORI U OBJEKAT
Kako se posmatram objekli uglavnom nalazc u urbanim srcdinama, okru-
ženi javnim saobraćajnicama i zgradama, to ncma alarmnog sistema za zašlitu
perimetra, kao prvog zaštitnog pojasa. Prcporuka za izv. „slojcvitu zaštitu" po-
činje od samog objckta, tj. mogućih prodora. To su najčcšće ulazna vrata i pro-
zori na nivou prizemlja objckta, svi otvori na visini ispod 4 m, kao i prolazi iz
susednih objekata, sa krova i slično, tj. sve ono kroz Sta se može spolja prodreti
u unutrašnjost objekta.
Zaštita se sprovodi na jcdan od načina opisanih u prvom poglavlju i to: pri-
menom kontakta na vralima i prozorima, detcktorima loma stakla na stakle-
nim površinama, IC barijcrama, ukoliko su slaklene površine u ncprekidnom
nizu, metalnim folijama koje se lepe na staklenc površine. Pri ovome se podra-
zumeva da su suterenski otvori mehanički zaštićeni odgovarajućim rešetkama
(ili na neki drugi način), kao i drugi otvori koji ne služe za komunikaciju, a pri-
mena rešctki ne naruSava arhilcktonsku cclinu.
VITALNE PROSTORIJE
To su prostorijc gde se vrši ccntralna obrada podataka — računarski centri,
SWIFT prostorijc, ccntar tchničkog obczbcđcnja, komunikacije ka trezorima
i svi oni prostori za koje korisnik objckta proceni da imaju posebno značajne
sadržaje. Stite se scnzorima koji detcktuju prisustvo lica u prostoriji (detekto-
rima pokreta).
Sem prostorne zaStite, vitalne prostorije nckad zahtevaju i dodatnu zaštitu
prodora u same prostorijc, vrata i prozora, i tu se može primeniti sve ono dato
u zaštiti prodora.
Računarski centar i SWIFT prostorija
Računarski ccntar i SFIWT prostorija moraju biti posebno zaštićeni, jer se
tu slivaju mnoge informacije vrlo povcrljivog sadržaja. Sem prostorne zašiite,
koja bi funkcionisala samo onda kada su tc prostorije napuštene (van radnog
vremena), ovdc Ireba primcnili i dopunske zaŠtitne mcre.
Pre svega, prostorijama računarskog ccntra i SWIFT-a treba obezbediti
strogo restriktivan pristup, sa idcntifikacijom lica koja tu ulaze i zapisom vre-
mena njihovogboravka. Restriktivan pristup zahtcva ugradnju šifre na ulaznim
vratima, ili čiiača kartica, tako da samo lice koje zna Sifru, odnosno poseduje
odgovarajuću karlicu, može otvoriti vrata sa spoljne strane. Za ostala lica koja
to ne poseduju, a imaju potrebe da povrcmeno borave u centru, treba omogu-
ćiti interfonsku najavu.
Osoblje centra treba da ima mogućnost komuniciranja unutar objekta pre-
ko centralnog intcrfonskog urcdaja, a van njega prcko telefonske linije. Takođe
treba da postoji mogućnost komuniciranja radio putcm. Ovakve zaštitne mere
podrazumevaju da se radi o računarskom ccntru visokog ranga, pa je logično
da će se od nekih mera odustali kada su u pilanju niži centri.
Za zaštitu SWIFT prostorija postoji i ncka vrsta uredbe. U „Uputstvu za je-
dinstvenu primenu i korišćcnje SWIFC-ove tchnologije rada u Jugoslaviji",
objavljenom u službenom listu SFRJ br. 9 od 16. februara 1990. god., u člarm
13 stoji sledeće:
„Banka obezbcduje zaštitu prostora u ko]i je smeštena SW1FT oprema od
oticanja podataka putcm kompromitujućih elckvromagnctnih zračenja i od fi-
zičkog prisustva ncovlaSćcnih lica".
Na sličan način kao računarski centri, Stiti se i centar tchničkog obezbedenja
od neovlašćenog ulaska.
Kontrola ulaska
Sem pomenutog, u vclikim objektima, posebno bankama, postoje i mnogi
drugi prostori u koje treba obezbediti restriktivan ulazak. U te svrhe treba pre-
dvideti sistem za kontrolu pristupa na bazi identifikacionih kartica, koji bi sem
135
bezbcdnosne imao i funkciju evidcncijc radnog vremena svakog zaposlenog i
olakšao rad personalnoj i obračunskoj službi. Tako bi se u objektu formirala tri
nivoa kontrole ulaska i to:
— prvi nivo, za svc zaposlcnc; na glavnom ulazu (ili ulazima, ako ih ima više)
bi se postavili čitači izabranog tipa kartice, koji bi na počctku radnog vremena
imali status „ulaz", na kraju „izlaz", a u toku rada „izlaz službeni" i „izlaz
privatni";
— đrugi nivo, za zaposlcne u odrcđcnim radnim jcdinicama (tehnološkim
celinama), gde bi sc moglo uči samo sa karticom koja ima taj prostorni kod (sa
ili bez eviđencije vrcmcna ulaska i boravka);
— treći nivo, na ulazu u odrcdcnc prostorijc, kao na primcr računarski cen-
tar, SWIFT, trezore, sa evidencijom vrcmcna boravka u toj prostoriji.
U ovakvim slučajevima sistem za kontrolu pristupa trcba iskoristiti i za kon-
trolu obilaska objekta od strane čuvara.
Pri primeni kartičnc kontrolc pristupa moguća jc centralna obrada podaia-
ka sa čitača za više objekata, ukoliko oni pripadaju istom korisniku, s tim što
bi se prenos podataka sa dislociranih objekata do glavnog centra mogao vršiti
preko postojeće tclcfonske linijc.
TREZORI
O zaštiti trezora i kasa nc govorimo zajcdno ne zbog toga što oni trcba da
imaju rezličit stcpcn zašiitc, kako mnogi vcruju, vcć iz prostog razloga što se
oni razlikuju po svojoj vcličini. Dok trczor prcdsiavlja prostoriju dovoljno ve-
liku za ulazak i kretanje jcdnog ili višc lica, dotle kasa prcdstavlja kontejner sa
jednim ili više boksova, čiji su sadržaji dostupni sarao otvaranjcm odgovaraju-
ćih vrata.
Inače, i za jedne i za druge postoje propisi za mehaničku konstrukciju i
čvrstoću u pogledu otpornosti na proboj, vrstu brava na vratima (sa šifrom i taj-
merom), pa i klasifikacija prcma vrcmcnu potrcbnom za nasilno otvaranje ili
proboj.
Kod tehničke zaštite trezora mogućc je govoriti o dve vrste zaštite i to: za-
Stiti njegovih graničnih površina (pod, zidovi...), i zaSliti same prostorije.
U prvom slučaju koriste se senzori koji se postavljaju na štićenu površinu i
reaguju na šumove koji nastaju pri pokušaju probijanja tih površina standar-
dnim sredstvima. To mogu biti: dclcktori šuma, pravilno raspoređeni i vezani
za armaturu trezora (tada im se dclokrug delovanja znatno povećava) i senzi-
tivni kablovi pogodnog tipa, položeni po zidu, podu, tavanici, ili ukopani (uko-
liko se predvide u toku gradnje trezora).
U drugom slučaju se koristc neki od prostornih senzora, pri čemu treba vo-
diti računa o popunjenosti samog trezora, rasporedu polica i kontejnera, vrsti
smeštenog materijala.
Kako su trezori obično izolovani od ostalog dela objekta predtrezorskim
prostorima i meduprostorima dužobodnih zidova, to prostornom zaštitom tre-
136
ba i oni da budu obuhvaćeni. U tc svrhe se najčešće koriste IC senzori za ko-
ridorsku zažtitu.
Legalan ulazak u trezor, bez izazivanja alarma, bio bi omogućen na jedan od
sledećih načina:
— najavom u ccntar tehničkog obezbcđenja, odakle bi se, po identifikaciji
lica koje traži ulazak i njcgovoj autorizaciji, izvršila deblokada prostorne
zaštite,
— bez najava u CTO, pomoću nekog od načina za kontrolu pristupa — čitač
kartice na ulazu ili čilač otiska prsta, iJi bojc glasa, uz poznavanje Sifre. Ovde
svako ovlašćeno lice tccba da ima svoju šifru koja predstavlja njegov lični iden-
tifikacioni broj — PIN (Pcrsonal Identification Number), kako bi sistem bio
što otporniji na ncautorizovan pokušaj ulaska.
KASE
Način zaštile kasa zavisi od toga da li su one samostojeće - pokretne, ili su
ugrađene.
Kod pokretnih kasa zaštita se najčešćc izvodi na jedan od sledećih načina (ili
njihovom kombinacijom):
— pomoću kapacitivnih detcklora,
— postavljanjcm scnzilivnih proslirki ispred kase,
— detektorima šuma, ukoliko su kase većih dimenzija i teško pokretljive.
Ugrađene kase se najčešće štite detektorima šuma sa dodatnim mikrofoni-
ma i posebnim zaštitnim delovima za ključaonicu.
NOĆNI DEPOZITI
U cilju da se omogući korisnicima da dcpunuju novac u vreme kada su šal-
teri za rad sa slrankama zatvorcni (van radnog vremena i u vreme praznika),
mnoge finansijske institucije u svetu imaju tzv. noćne depozite. Ovi depoziti su
instalirani uz samu banku, sa otvorom za ubacivanje propisno upakovanog
novca i čekova sa spoljne strane, pristupačnog korisnicima. To su najčešče trgo-
vinske kuće koje ostavljaju svoj dnevni pazar na sigurno mesto.
Uz preporuke o mehaničkoj konstrukciji ovih depozita daju se i preporuke
za njihovu tehničku zaštitu. Prema njima ona bi se svela na zaštitu:
— vrata glave dcpozita, kroz koja se ubacuju omoti sa novcem,
— kanala koji vodi od vrata do kontejnera gde se skupljaju deponovani
paketi,
— samog kontejnera, koji se kompletno nalazi u objektu.
Vrata na šalteru depozita treba da imaju bezbednosnu bravu sa ključem i za-
Stitnim kontaktom u slučaju pokušaja nasilnog otvaranja. Kanal se najčešće
obavija signalnim kablovima čije presecanje inicira alarm, a zidovi konterjera
se štite slično kasama.
137
 GRAĐANSKI SEFOVI Neki proizvođači ATM-a ostavljaju u samom automatu mesto za kameru i
Građanski sefovi sc po pravilu nalaze u trczorskim prostorima, pa se mnogi spoljni priključak za povczivanjc sa monitorom, kao i priključak za napajanje
zavaravaju mislcći da su timc dovoljno zaštićcni. Pri lome se zaboravlja da su sistema, a stvar je vlasnika ATM-a da li će tc mogućnosti iskoristiti.
oni svakodnevno dosiupni klijcntima i da jc zbog toga opasnosi od neovlašće-
nog otuđenja njihovog sadržaja prilično vclika. Ovo potvrduju i mnoge statis- 2. ZitStita od prepada
tike koje pokazuju porast kriminala ove vrste u svetu. Zaštitu od prepada trcba prcdvidcti na: blagajničkim mcstima, šalter-sala-
Sem postojećeg alarmnog sistema, preporučcnog za trczore, koji je aktivan ma, brojačnicama, mesiima gde dežuraju lica fizičkog obczbcđenja i svim dru-
u ovom slučaju samo u vreme kada banka ne radi sa klijcntima, potrebno je pre- gim mcstima gde postoji mogućnost otvaranja kasa, sefova ili trezora pod
duzeti dodatne zaštitne mcre u vreme kada je trczor dostupan. Pri ovome se po- prinudom.
drazumeva da su meharrička konstrukcija scfa i način njcgovog otvaranja izve- Može se reći da za zaštitu od prcpada postojc četiri bazne metode. To su: tihi
deni prema važcčim propisima. Tada bi sc dodatne tchničke mcre zaštite svele alarm, TV nadzor, daljmski blagajnički sistemi, neprobojne barijere i alarmne
na: torbe.
— kontrolu ulaska u irczor na jcdan od načina opisan u prvom poglavlju,
odcljak 4 i TIHI ALARM
— TV nadzor predtrezorskog i trczorskog prostora. Tihi alarm se u slučaju pljačke inicira u lokalnom ccntru lehničkog obezbe-
TV sistcm bi omogućio osmatranje mesta gde sc vrši registracija ulaska, kao đenja, ili dislociranom mestu (policiji ili centralizovanom dojavnom centru),
i celog trezorskog prostora gde su sefovi. Svako sumnjivo ponašanje bi se na tako da unutar samog napadnutog objckla ncma vidljive indikacije da je alarm
vreme uočilo i, po pravilu, snimilo. aktiviran. Aktivira se raznim vrstama prckidačkih elemenata (tastera, pedala i
sl.) smeštenih na mestima lako dostupnim licima za koja su predviđena (žalter-
AUTOMATSKI NOVČANI ŠALTERI (ATM) ska i blagajnička mcsta, mcsla dežurstva, isprcd i u trezorima na više mesta i
Automatski novčani šaltcri ATM (AutomaticTellcr Machines) omogućuju sl).
razne transakcijc klijcntima finansijkih institucija, kao što su dcponovanje go- Tihi alarm se može aktivirati i alarmnom SlipaJjkom, kako je to prikazano
tovine i čekova, uzimanje gotovinc, razmenu novca i sl., i to u svako vreme. In- na slici 1.1.
staliraju se uz sam objekat, ali i na mnogim promctnim mestima kao što su že-
lezničiće stanice, acrodromi, šoping centri i sl. Baš zbog toga, a imajući u vidu
njihove bogate sadržaje, izloženi su, a očckuje se da će to biti u porastu, pro-
valama. Kako ih zašiiiiii?
Preporuke za zaštitu se odnose na mehaničku konsirukciju i otpornost na
proboj i na tchničku zaštilu — alarmni sistcm i TV nadzor.
Alarmnim sistcmom treba obuhvatiti iste celine kao kod noćnih depozita,
s tim što neki proizvodači ATM-a već predvidaju ovu zašlitu i ostavljaju priklju-
ćak za spojni kabl za povezivanje sa alarmnom ccntralom.
TV nadzor je moguće realizovati na dva načina: pomoću kamere sa filmom
i koristeći TV sistcm zatvorenog kruga.
Kamere sa filmom (16mm i 35mm) se postavljaju iznad ATM i služe za sni-
manje transakcija, s tim što cena oprcdcljujc vlasnika ATM-a koju će od njih
upotrebiti. Pri ovome se čcsto ne snimaju svc transakcije, u cilju štednje filma,
već samo one pri kojima se alarmira pokuSaj neautorizovanog ponašanja.
Primena TV sistema zatvorcnog kruga za osmatranje transakcije je eko- Sl.l.l: Alannna štipaljka
nomski opravdana u onim slučajevima kada je ATM u neposrednoj blizini ma- Alarmna štipaljka sadrži mikroprckidač koji je zatvoren kada su njome pri-
tičnog objekta, u kome već posioji ovakav sistcm. I tu je moguće kameru po- hvaćene novčanice. Pri izA'lačcnju svcžnja, prckidač se otvara i inicira alarm. In-
vezati sa alarmnim sistemom, tako da ona ima prioritetno uključenje u slučaju stalira se na blagajničkim mestima — u odgovarajučim predgradcima za novac.
alarma.

138
139
 TV NADZOR
Primena TV nadzora u zaštiti od prepada omogućuje da se dobije fotografija
vinovnika plajčke, kako bi se olakSalo njihovo hvatanje. Statistike pokazuju da
se, zahvaljujući primeni TV sistcma, 70 — 80% izvršioca idcntifikuje, pa se ova-
kav način nadzora prcporučuje kao vrlo cfikasno srcdsivo u borbi protiv ove
vrste kriminala.
U okviru TV nadzora primenjuju se autonomne kamere, sa filmom i vide-
orekordcrom, i TV sisiem zatvorenog kruga.
Autonomne kamere sc uglavnom postavljaju u šaltcr salama i uključuju is-
tovremcno sa aktiviranjem prcpadnog alarma. Na taj način se dobija pokretna
slika sa više kadrova u sekundi (broj se može odabrati), pa je moguće snimiti
) svaku specifičnost u krctanju napadača u akciji. Ovc kamcre mogu da rade i u
režimu „sumnjiv". To znači da blagajnik koji posumnja da bi odredena osoba
mogla biti u izvidanju banke, u cilju planiranja pljačke, može preko određenog
uredaja.jednostavnimstiskanjcm tastcra, uključiiikameru nasnimanjcbezak-
tiviranja prepadnog tastcra. Tada se automalski sačine četiri snimka i kamera
zaustavi.
Kada se radi o vcčcm objektu, ili kada se scm šaltcr-sale TV sistemom nad-
ziru i drugi prostori (ulazi, holovi, brojačnice, trase utovara i istovara robe, po-
jedini spoljni prostori i sl.), tada je najekonomičnije primcniti TV sistem zatvo-
renog kruga. U tom slučaju se kamerc postavljaju na svim meslima gde se oče-
kuju neregularna ponažanja i povezuju na jedan ili više monitora u centru obe-
zbeđenja. Način rada kamcra (sialni, stand-by) i redosled prikazivanja osmatra-
nih scena na zajedničkom monitoru sc projektuju prema zahtevima korisnika,
ali tako da prioritet uključenja ima kamcra u zoni koja je u alarmu. Tb može
biti protivprovalni alarm ili prcpadni, aktiviran od strane ugorženog lica, sa
obaveznim snimanjem dogadaja na video rekorderu.
DALJINSKI BLAGAJNIČKI SISTEMI
Primena ovih sistema, koji nisu strani mnogim bankama širom sveta, omo-
gućuje potpunu bezbcdnost blagajnika, jcr se on nalazi u bezbednom prostoru,
a sa strankama komunicira preko TV sistema uz interfonsku najavu.
Ovakvi sistemi se posebno preporučuju za bankarsko poslovanje van ra-
dnog vremena, kada „šalteri" mogu biti instalirani na ulazima u objekte, holo-
vima i sl.
Jedan vid daljinskog sistcma za transakciju, koji predstavlja krajnji domet u
zaštiti od pljačke, je automatski novčani šalter — ATM. Automat može biti po-
kraden, mada i to retko ukoliko ga zaštitimo alarmnim sistemom, ali po ljude
nema rizika. A pri zašliti od pljačke to je p'rimarno.
NEPROBOJNE BARIJERE
Iako primena neprobojnih barijera — neprobojnog stakla — ne predstavlja
tehničku zaštitu u pravom smislu reči, ovde je spominjemo iz razloga što ona
ima vrlo značajnu ulogu u zaštiti blagajničkih šaltera od prepada. Iskustvo po-
kazuje da ove barijere vrlo uspešno vrše svoju funkciju i to na dva načina:
140
— prvo, predstavljaju cfiksanu fizičku prcprcku koja štiti zaposlene od va-
trenog oružja i fizičkog nasrlaja od strane napadača,
- drugo, psihološki dclujc na zaposlcne u smislu podizanja njihovog mo-
rala, jer se osećaju sigurnim iza barijcrc, šio dosta doprinosi i njihovoj efika-
snosti.
ALARMNE TORBE
Za zaštitu od prcpada pri manuclnom prcnosu novca, vrcdnosnih papira,
nakita i sl. koristc sc tzv. alarmnc torbe. Nalik su na dobro poznate „Samsoni-
te" aktn tašne i snabdcvcnc su urcdajima za alarmiranje pri olimanju od vla-
snika. Način alarmiranja jc raznolik, lako da postoji vi'še vrsta ovih torbi.
Torba sa zvučnim alarmom — signalizira zvučno odvajanje torbe od nosi-
oca, prekidanjem strujnog kola prcko dodatne ručke — obujmice oko članka
ruke (ili aktiviranjcm od slrane nosioca).
Torba sa dimnim alannom — daje narandžasti dimnfsignal pri prepadu, ko-
jim se oboji sadržaj torbe i samim tim postaje neupotrcbljiv za napadača.
Torba sa radio-alarmom — signalizira zvučni alarm koji se aktivira bežičnim
putem pri udaljavanju torbe na rastojanje veče od 2 m od vlasnika.
Kombinovane torbe — predstavljaju kombinacijutorbesadimnimsignalom
i zvučnim alarmom, aktiviranim žičnim ili bcžičnim putem.
Torba sa električnim šokom — najnoviji jc izum ove namene. Opremljena
je električnim žok sistcmom koji vlasnik torbc aktivira pomoću daljinskog
upravljača kada je napadač sa otetom torbom na određenoj bezbednoj distand
(maxdo270m).Priaktiviranjusejavlja visoki napon (40.000 V) pocelojpov-
ršini torbe žto izaizva takvu nclagodnbsl da jc napadač obavczno ispušta.
SLl.2: Torba sa elcktričnim šokom
3. Stanđardi za sisteme tehničke zaštite u bankama
Navešćemo neke standardc Sjedinjenih američkih država, date u aneksu A-
12 CFR (Code of Fcdcral Rcgulation), a objavljene 1973. g. Odnose se na „Mi-
nimalne standarde za obczbedcnjc banaka". Standardi su dati kao ekvivalentni
prevodi.
141
 PROTIVPROVALNI ALARMNI SISTEMI
Protivprovalni alarmni sistcm trcba da budc ugrađcn u svaku bančinu ek-
spozituru.
(A) Protivprovalni alarmni sistem ircba da bude sposoban da brzo detektuje
napad na spoljna vrata, zidovc, pod ili tavanicu svakog trczora i svake kasekoja
nije u trezoru, u kojoj se Čuva golovina, novčane i slične vrednosti kada je banka
zatvorena, kao i svaki pokušaj napada na kasu u cilju njcnog pomeranja.
(B) Projcktovan tako da prcncsc dc policijc, dircklno ili posredno, signal
koji indicira da jc u loku bilo koji od navcdcnih napada. Za ekspoziture do ko-
jih policija normalno ne može da stigne u roku od 5 minuta od oglašavanja alar-
ma, treba da se aktivira jaka sircna ili drugi uredaj koji se čuje u unutrašnjosti
objekta i na rastojanju od 150 m van njega.
(C) Obezbcden od slučajnog prcnosa alarma.
(D) Snabdeven vizuelnim i audio signalom koji omogučuje indikaciju nere-
gularnog funkcionisanja ili sabotaže na sistcmu i
(E) Opremljen nezavisnim izvorom napajanja (baterijc) dovoljnira da osi-
gura neprekidan rad sistcma za vrcme od najmanje 80 časova u slučaju ispada
napona gradskc mrcže.
;> PROTIVPREPADNI ALARMNI SISTEMI
Protivprpadni alarmni sistem treba da ima svaka bančina ekspozitura do ko-
je policija može normalno da dođc u roku od 5 minuta od oglašavanja alarma;
sve ostalebančine isposiave ireba da imaju odgovarajuću opremu za brzo oba-
veštavanje policije da se desila pljačka ili da je u loku.
Protivprepadni alarmni sistem trcba da budc:
(A) Projektovan'da prenese do policije, direktno ili indirektno (posredno),
signal (koji se ne može dclektovati od strane neautorizovanog lica) koji ozna-
čava da se u ekspozituri dogodio kriminal, ili da je u toku.
(B) Sposoban da sc pokrene, aklivira prckidačkim uređajima lociranim na
svakom blagajničkom mestu ili šalteru (izuzcv šalterskih i blagajničkih mesta
gde su zaposleni zaštićeni neprobojnim siaklom i izolovani od strane lica u ek-
spozituri).
(C) Obezbeđcn od slučajnog prenosa alarma.
(D) Opremljen audio i vizuelnom signalizacijom neregularnog funkcionisa-
nja ili sabotaže na sistemu.
(E) Opremljen nezavisnim izvorom napajanja (baterija) dovoljnim da osi-
gura neprekidan rad sistema za najmanje 24 časa u slučaju ispada napona grad-
ske mreže.
142
1
II MUZEJSKO - GELERI.TSKI OBJEKTII BIBLIOTEKE
Pod muzejsko-galcrijskim objcktima sc u okviru vehničkc zaštite podrazu-
mevaju sve one institucije kojc sc bavc sakupljanjem, čuvanjem i izlaganjem
umetničkih vrednosti, bilo da su onc naše kulturno-istorijsko naslede ili dela
vrsnih domaćih i stranih umctnika. Zbog srodnosti funkcije koju vrše i identi-
čnog načina rada ovde su svrstane i biblioteke. Tako će u ovom poglavlju te-
hničkim merama zaštite biti obuhvaćeni:
— muzeji,
— galerije,
— pokretne izložbe,
— crkve i manastiri i kulturno-istorijski lokalitcti,
— transport umctničkih dela i
— bibliotekc.
S obzirom na sadržaje i ritam rada ovih objekata, tchnička zaštita treba da
bude tako projektovana da:
— pruži zadovoljavajući nivo zašiite u svim rcžimima rada,
— ne dovodi u pilanje način života objckta, odnosno njegovog korišćenja,
uvođenjem mera kojc će predstavljati ncku vrstu prinude ili izazvati osećaj ne-
lagodnosti kod posetilaca,
— ne naruši cstctiku ambijcnta,
— ne izazove ošlećenja na objcktima koja su od izuzctnog kulturno-istorij-
skog značaja,
— omogući faznu rcalizaciju kompleksnijih zaštitnih sistema, odnosno
kompatibilnost u slučaju njihovog prošircnja.
1. Muzeji
Primena tehničkih mcra zaštite u muzcjima biče razmatrana sledečim redo-
sledom: prodori u objckat, komunikacije u objcktu, izložbeni prostori, depoi
i restauracije.
PRODORI U OBJEKAT
Na nivou prizcmlja (i sutercna) zaSiitom trcba obuhvatiti sve moguće pro-
dore na visini do 4 m. Scm mehaničke zaštite (bezbednosna vrata sa odgovara-
jućom bravom, rešetkc na prozorima), ove prodore treba obuhvatiti alarmnim
sistemom ugradnjom odgovarajućih detckcionih clcmenata:
— prekidača (magnetnih ili mehaničkih) na svim ulaznim vratima, sa indi-
kacijom stanja otvoreno/zatvoreno u centru tehničkog obezbedenja (CTO)
— prekidača na prozorima, ukoliko oni ncmaju rcšetke ili drugi vid meha-
ničke zaštite, sa stalnom zaštitom (u toku 24 h) ukoliko nema potrebe za nji-
hovim svakodnevnim otvaranjem, po potrebi dopunjenim detektorima loma
stakla,
143
 Kada je muzej zatvoren za posetiocc, izložbcni prostori sc štite kao i svi za-
— infracrvenih aklivnih barijera sa više snopova, tako da se dobije zaštitna tvorcni restriklivni prostori primcnom dctcktora pokrcta i dctcktora za zaštitu
zavesa, ili akusličkim dctektorima loma stakla u blizini prozora, ukoliko se ne- prodora u prostoriju. Rcžim rada je ,,noć".
ka prostorija graniči sa višc staklenih površina.
Kada je muzej otvoren za posctioce, posebnu pažnju trcba posvetiti zaštiti
Prodore u objckat sa drugih nlvoa (krova, susednih objckata, svetlarnika i eksponata u izložbcnim prostorima, bilo da se oni nalaze na zidu (slike, ikone,
sl.) treba, pre svega, dobro mchanički obezbcditi, a onda u svakom konkretnom tapiserije), u vitrinama ili na postamentima. Prcduzcte mere treba da omoguće
slučaju predvideti odgovarajuću clcktronsku zašiitu. To mogu biti več pomenu- kako zaštitu od otudcnja eksponata, tako i zažtitu od njihovog slučajnog ili na-
ti magnetni prckidači, ako se radi o prozorskim otvorima, IC scnzori (pasivni mernog oštećenja (vandalizma). Drugim rcčima, svako približavanje ekspona-
i barijere) ako su u pitanju hodnički prolazi ili, pak, javljači šuma ukoliko se ra- tu van dozvoljenog trcba na ncki način da bude signalizirano. Ova zaštita je
di o pregradnim vratima koja se ne smcju potpuno mchanički blokirati. uključena svih 24 h (režim „stalno").
Za osmatranjc prilaza, ako lo zahlcvaju mikrolokacijski uslovi, treba pos-
taviti TV kamcre za spoljnu montažu, pokrclne ili fiksnc, uz odgovarajuću Pri pređlaganju konkretnih režcnja za zaštitu izložbenih prostora treba oba-
vezno znati da li je taj prostor prcdvidcn za stalne postavke ili za promenljive,
rasvetu. a u ovom drugom slučaju i o kakvim je postavkama reč — da li samo o izložba-
KOMUNIKACIJE ma slika ili drugim vrstama umetničkih dela, smeJtenih u vilrinama i na pos-
tamentima.
To su svi prostori koji od spoljnih ulaza vode do vitalnih prostorija (ili pre-
dmeta) — antrei, holovi, stcpenišni proslori, liflovske komunikacije i sl. Kako Zaštita slika
če se oni zaštititi zavisi, pre svega, od njiliove veličine, položaja u objektu i na- Zaštitu slika na zidu moguće je realizovati na više načina, od kojih se naj-
čina korišćenja, pa se tu može prcporučiti: češće koriste sledeći:
— primena odgovarajućih prostornih senzora — širokopojasnih za antree, — detektori pomaka slika, čime se postiže pojcdinačna zaštita slike njenim
holove i stepenišne prostorc, a uskopojasnih za hodničkc komunikadje — čiji vešanjem preko detcktora u nosivo-kliznoj Sini. Ovakav način zaštite je naro-
bi režimi rada bili uskladcni sa frckvcncom koriščcnja tih prostora. Na primer: čito pogodan za promenljivc postavke, kada se nosivo-klizne šine mogu posta-
antrei ispred tehničkih ulaza u objekat bi bili u režimu zaštite „stalno" (24 h) viti duž svih zidova izložbcne prostorije (ivica zida i plafona) i opremiti odre-
i ista bi se isključivala iz CTO samo kada se ti ulazi koriste za transport robe; đenim brojem ovih dctektora (sl.2.1)
stepenišni prostori bi imali rcžim zažlite „ivoć", odnosno sistem bi bio aktivan
samo u vreme kada je muzej zatvorcn itd.,
— primona TV kamera koje bi se postavilc na svim punktovima gde se oče-
kuje povećani protok lica (posetilaca i zaposlcnih), što bi omogučilo stalno
praćenje situacije na osmatranim mcstima.
Kamere bi trebalo postaviti na ulazu za posetioce i na ulazu za zaposlene
(ukoliko postoje odvojeni ulazi), na stepenišnim odmorištima ukoliko ona da-
lje vode do restriklivnih prostora, kao i hodničkim komunikacijama, za osma-
tranje prilaza sa liftovskih stajališta. Konkretni uslovi bi odrcdili da li treba pri-
meniti fiksnu ili pokrelnu kameru i kako pi se vršilo osmatranje.
Ukoliko su na mesuma gdc su predvidene kamere postavljeni prostorni sen-
zori, onda obavezno trcba ostvariti sprcgu scnzor-kamera tako da se pri pojavi
alarma kamera automatski uključuje na snimanje.

IZLOŽBENI PROSTORI SLZl: Detektor pomaka slika

Specifičan način rada muzeja posebno se odražava na tehnlčku zaštitu nje-
govih izložbenih prostora, čijom koncepcijom moraju biti jasno razgraničeni — magnetni prekidači, takode za pojedinačnu zaštitu, kada se magnetni deo
periodi kada je muzej zatvoren za posctioce i kada je muzej otvoren za po- montira u pozadinu rama slike (ikone), a kontaktni u zid (sl.2.2). Svaki pokušaj
setioce.
145
144

„eđuum.fcccimiepla.naizramase
„ C j j
neće dctcktovati;
Sl.2.2: Magicmi prekidači
— živin pcrkidač, slično magnctnom, montira sc u pozadinu rama i omogu-
ćuje pojcdinačnu zaštitu ckspcmata; dctcktujc svako pomeranje slike;
— kapacitivni dclcklor, koji dctcktujc svako ncpropisno približavanje slici,
postavljanjem mctalne antcne iza slikc; primena ovog detektora zahteva dobro
uzemljcnje zida na kome sc slika nalazi i, ukoliko to nije slučaj, potrebno ga je
posebno izvesti ugradnjom metalnog zastora;
— IC aktivna barijcra, koja omogućuje zaštitu slika u nizu. Monlira se na
uglovima prostorijc i fokusira duž povržinc zida na kome su slike, na dve ili više
visina (snopova). Svako prcsccanje snopa, pružanjcm ruku prema slici, će iza-
zvati alarm. Ovaj tip zaštite treba koristiti za manje vredne slike, ili kao dopun-
sku zaštitu, jer se pažljivim posmatranjem možc otkriti prava trasa snopa i slika
ukloniti bez njcgovog narušavanja. ViSc služi za zaštitu od radoznalih poseti-
laca nego od onih zlonamcrnih.
Vitrine
Za zašlitu vitrina, bcz obzira da H su one samostojcče ili ugradne, postoji
mogućnost korišćcnja prostornih senzora, dctcktora loma stakla i vibracionih
detektora.
Prostorni senzori se uglavnom koristc za zašutu unulraSnjosti jednodelnih
vitrina u kojima su smcšlcnc dragocenosti. To mogu bili 1C pasivni senzori,
postavljeni ispod gornjih poklopaca vitrina tako da nisu uočljivi, ili ultrazvučni,
posebno dizajnirani za ovu namcnu, obično postavljeni ispod postolja (sl.2.3).
I jedni i drugi dclcktuju pokrci rukc u viuini, a koji ćc se primeniti zavisi od
rasporeda vitrina i nj ihove vcličine. Na primcr, ako su viirine postavljcne uz zid
i u nizu, bcz medusobnih bočnih prcgrada, trcba primcnili IC pasivni uskopo-
jasni senzor.
Detektori loma stakla sc korisic za zaŠtilu staklenih površina vitrine, pri če-
mu se na svaku njegovu slranu mora montirati po jedan detektor, a reaguje sa-
mo na lom stakla. Uglavnom se prcpourčuje za zidnc vitrine, gde postoji samo
prednja staklena povržina, jer vcliki broj ovih dctcklora, pogotovo na niskim
vitrinama, deluje nccstctski i znatno narušava umetnički doživljaj posmatrača.
Vibracioni detektori sc takodc motiraju na staklcnim stranama vitrine, ali
su nešto pouzdaniji od dctcktora loma stakla, jcr detektuju i grcbanje po staklu
i pokušaj njcgovog isccanja. Šio sc tiće estctikc važi isto što i za detektore loma
stakla.
U slučajcvima kada se u izložbcnim prostorima sa promenljivim postavka-
ma očckujc izlaganjc cksponala i u viirinama, onda jc takvc vitrine najpogodni-
je štititi prostornim dclektorima, a na vižc mcsta u prostoriji ostaviii podne uti-
čnice preko kojih bi se detcktori mogli priključiti na alarmnu centralu.
Predmeti na postumenlima
Predmeti na postamenuma sc štitc raznim vrslama pritisnih prekidača koji
iniciraju alarm pri podizanju prcdmeta sa podloge. Na sl.2.4. je dat primer
ugradnje dve vrstc ovih prckidača.
Sl. 2.4: Pritisni prekidaći
Zaštita od prepada
Na više mesta u izložbcnom prostoru, u zavisnosti od njegove veličine i kon-
figuracije (viže sala u nizu, ili sa slubovima i scpareima), treba postaviti ručne
javljače prepada. Oni ne smeju da budu lako dostupni posetiocima, odnosno
treba ih ugraditi na diskrctnim mestima, tako da u slučaju uočavanja neregu-
larnih ponašanja, dežurna lica mogu upozoriti centar obezbeđenja i tražiti
pomoć.
147

Bežični sistem
Tamo gde izbilo kojih razloga ncma uslova za vođcnje instalacija po objek-
tu, ili se radi o promcnljivim postavkama, najpogodnije jc primeniti bežične
sisteme zaštite. Kod njih izmcdu senzora i alarmne centrale nema žičnih veza,
a potrebna komunikacija se ostvaruje radio putem, preko pojedinačnih predaj-
nika uz senzore i zajedničkog prijcmnika uz alarmnu centralu, kako je to pri-
kazano na sl.2.5.
) Depoi u muzejima imaju različitu namenu i način korišćenja, pa se u zavi-
) sednute.
ka cro
Sl.2.5: Beiični sislem
TV nadzor
Sem navcdenih načina zaštite cksponata u izložbcnim salama, za potpuniju
zaštitu se predlažc i primena TV kamcra. Ovo umnogome olakšava rad službe
fizičkog obezbeđcnja u vreme kada je muzcj otvoren za posetioce, a i van toga,
jer pruža mogućnost stalnog uvida u stanje štićenog prostora, pogotovo kada
je u pitanju neka izuzetno značajna izložba. Za ove svrhe, sem standardnih ka-
mera, vrlo je korisna i efektna primcna:
148
— videodctektora pokrcta, kamcra koja sc automatski uključuje na snima-.
nje kada se promeni slika u njenom vidnom polju (na primer, kad se ispred ka-
mere nade lice u vrcmc kada je muzej zatvorcn),
— segmentne kamcre, vodcne na monitor izdcljen u više segmenata, gde sa-
mo promena slike u jednom od njih izaziva alarm. Ovim bi se omogućilo osma-
tranje izložbenog prostora tako što bi sc alarmiralo neovlaščeno približavanje
posebno vrcdnom cksponatu fokusiranom u alarmni segment.
Ukoliko se želi diskrctno osmalranjc, onda se prcporučuje primena kamere
sa igličastim objcktivom, koja se smcSta u susednoj prostoriji, a u nadziranom
prostoru jc samo diskrclni objcktiv.
DEPOI
snosti od toga prcduzimaju i tchničkc merc zaštiic.
Kada su u pitanju depoi u kojc ima pravo pristupa višc lica, onda ih je naj-
pogodnije štititi nekim prostornim senzorima i magnetnim prekidačima na
vratima. Rcžim rada ovih senzitivnih elemenata bi bio određen prema načinu
rada u depou i mogao bi biii:
— „Stalno" sa deaktiviranjem iz cenlra tehničkog obezbeđenja po najavi
ulaska u štićeni prostor, u slučaju kada se dcpoi povremeno koriste;
— „Noć", sa dcblokadom iz CTO na počclku radnog vremena i uključenjem
po njegovom završeiku, u slučaju da postoji potreba svakodnevnog ulaska u
depo.
Kada se radi o dcpoima u koje ima pravo pristupa samo jedno lice, ili even-
tualno, dva (raznc vrcdnc kolekcijc, retke i stare knjige), onda se preporučuje
primena elektronskc šifre na njcgovom ulazu kojom bi se vršilo deaktiviranje
senzora pri ulasku u štićeni prostor, bez obzira na radno vreme muzeja.
Pri ovome se podrazumcva da su svi mogući prodori u depoe, ukoliko ih
ima, mehanički zaštićcni na adekvatan način.
Posebno se preporučuje, nezavisno od namenc depoa, da se na ulaznim vra-
tima sa spoljne strane, umesto kvake, ugradi kugla-rukohvat, kako bi se one-
mogućio ulazak neovlašćcnim licima i u pcriodu kada su ove prostorije zapo-
RESTAURACIJE
Proslorijama u kojima se vrše rcstauracije treba dati tretman restriktivnih
prostora i u tom smislu preduzeti odgovarajuće mere zaštite, jer se u njima čes-
to zadržavaju vrlo vredni eksponati čija je obrada u toku. Tako ovim prostorima
treba obczbediti:
— restriktivan ulaz u toku radnog vremena, tako žto bi se svaka poseta na-
javljivala preko interfona postavljenog pored ulaznih vrata. Vrata bi bila
opremljena elektromehaničkom bravom i za autorizovani ulazak bi se deblo-
kirala sa unutrašnje strane pritiskom na odgovarajući taster;
149
 — uključcnjc u alarmni sistcm van radnog vrcmcna, tako šlo bi se izvcla
prostorna zaštita nckim od dctektora pokrcta i zaštita ulaznih vrata magnetnim
kontaktom sa indikacijom u CTO stanja otvorcno/zatvorcno.
U slučaju da sc ovc prosiorijc koristc van radnog vrcmcna ulazak u njih bez
izazivanja alarma bio bi uz prelhodnu najavu ccntru obczbcđenja, ili pomoću
šifre.
2. Galerije
Galerije treba štititi na isti način kao i izložbcne prostore u muzejima, vo-
deći računa o dva bazna pcrioda rada ovih objckata (otvorcni i zatvoreni za po-
setioce).
Posebnu pažnju treba posvctiti zašliti ulaza u galcrije i mogućih prodora u
njih, jer za razliku od izložbcnih sala koje su uglavnom orkužene drugim mu-
zejskim proslorima, u galcrijc sc najčcšće ulazi dircklno sa ulice, a okružcnje
im je stambcni prosior ili drugi prostori opšlc namcnc. Scm loga, van radnog
vremena onc najčešće nemaju fizičko obczbcdcnje, a ne retko i u radno vreme.
Prema tome, za galerijc treba obavezno predvidcti:
— dobru mchaničku zaštitu svih mogučih prodora u objckat,
— zaštitu prostorija van radnog vrcmcna prostornim scnzorima,
— zašlitu prodora u objckat odgovarajućim dctcktorima,
— zaštitu pojedinih vrcdnih eksponata.
U ove svrhe, kako galcrije često mcnjaju postavkc, trcba bar jedan zid opre-
miti detektorima za zaštiiu slika (IC barijcre, pojedinačna zašlita detektorima
pomaka slika).
Dojavu alarma trcba izvcsti u lokalu, i to u toku radnog vremena kao tihi
alarm, a van toga prcko spoljnc sircnc.
Ukoliko galcrija poseduje telcfonsku liniju, onda je moguće izvesti i daljin-
sku dojavu alarma na mcsto kojc odrcdi vlasnik galcrije. Kako su one dobrim
delom u privatnom poscdu, to jc alarm moguće dojaviti i nckom suscdu koji to
prihvati.
Ukoliko je galerija na pcriferiji urbane srcdine, gdc lokalno alarmiranje nije
mnogo efikasno, a daljinska dojava ne omogućuje blagovremenu intervenciju,
onda se preporučuje ugradnja skrivcne kamcre sa filmom (ili rekorderom).
Ova bi se uključila pri narušavanju štićenog prostora i načinila nckoliko snima-
ka koji bi olakšali pronalaženje počinilaca, a samim tim i vraćanje ukradenih
predmeta. Pri pojavi alarma bi se uključilo i svetlo u prostoriji, što bi omogu-
ćilo da se dobije upotrcbljiv snimak, a ujedno i zaplašilo provalnike.
Primena skrivcnc kamerc se poscbno preporučuje za galerije koje računaju
na češće postavkc vrcdnih dcla, bez obzira gde su onc locirane.
3. Pokretne izložbe
Prostori koji se povremeno koriste za izlaganje umetničkih dela-gostujućih
izložbi, a inačc imaju sasvim drugu namcnu (najčešće su to domovi kulture) tre-
ba da imaju sledeće:
150
— adckvatnu mchaničku zažtilu svih mogučih prodora u objckat, sa bezbe-
dnim ulaznim vraiima oprcmljcnim odgovarajućom bravom,
— osnovnu konfiguraciju alarmnog sistcma (prostornu zaStitu), sa jakom
spoljnom sirenom za oglaSavanje alarma u pcriodu kada je izložba zatvorena
za posetioce.
Alarmni sistcm bi bio u funkciji samo u pcriodu kada se prostor koristi za
izložbu, a van toga bi se isključio i bio rezcrva za sledeća korišćenja tog prostora
u iste ili slične svrhc, kada jc u njcmu potrcban povcćan nivo bezbednosti.
Ukoliko se izlaganjc prcdvida u prosloru koji ne ispunjava postavljcne mi-
nimalne bezbednosne zaluevc, a iz odredenih razloga se ne može odustati od
plana, onda je ceo prostor mogućc zaštititi mobilnim alarmnim sistemom, koji
bi predstavljao osnovnu konfiguraciju alarranog sistema (prostorni senzori,
alarmna centrala sa napajanjem i jaka sirena). Ovaj mobilni sistem može biti
žični, kada bi se kablovi provizorno postavili uz maksimalno poštovanjezahte-
va enterijera, a još je prakiičnija upoircba bcžičnog sisicma.
Veliki muzcji bi svakako trcbalo da imaju bar po jcdan ovakav mobilni kom-
plet koji bi bio sastavni dco izložbe koju nude drugim muzejima.
4. Crkve i manastiri i ostali kulturno-istorijski lokaliteti
CRKVE I MANASTIRI
Zaštiti crkava i manastira ircba posvetiti poscbnu pažnju bez obzira da li se
nalaze u urbanim srcdinama ili na lokacijama manjc ili više udaljcnim od javnih
saobraćajnica i nasclja. Ovo iz razloga što u vclikom broju slučajeva oni pose-
duju izuzetne kuHurno-istorijske i umctničke vrednosti, pokretne i nepokre-
tne, zbog čega su često izloženi haranjima i vandalizmu.
U opštcm slučaju, kada je rcč o pomenutim objcktima, tehničkim merama
zaštite treba obuhvatiti crkvu i muzcjsku postavku riznice.
Crkva
Kod ovog objckta trcba predvidcti:
— zaštitu ulaza (glavnog i sporcdnih) ugradnjom mehaničkih prekidača ili
balansnih magnetnih kontakta, koji bi bili aktivni u periodu kada je objekat za-
tvoren;
— zaštitu unuirašnjeg prostora tako da se ne može ncovlašćeno prići oltar-
nom ikonostasu (oltaru) ni sa kojc stranc, crkvenoj riznici, niti freskama, uko-
liko one postoje; u ove svrhe treba primeniti adckvatne prostorne senzore, po-
godno raspoređene i aktivne u periodu kada je objekat zatvoren;
— posebnu zaštitu oltarnog ikonostasa u režimu rada „stalno" (24 ), ako se
radi o izuzetno vrednim i lako dostupnim ikonama i drugim vrednostima; ova
zaštita bi se mogla izvesti IC aktivnim barijerama, fokusiranim uz sam ikonos-
tas i diskretno ugradenim, ili IC pasivnim uskopojasnim senzorima, sa oglaša-
vanjem tihog alarma pri nehotičnom ili namernom suvišnom približavanju.
Šem toga, sa spoljne strane, iznad svakog ulaza, mogli bi se postaviti infra-
crveni pasivni senzori sa svetiljkom (ICS). Pri nailasku lica u zonu detekcije,
151
 ovi senzori bi automatski uključivali svetiljku za osvetljenje prilaza vratima i
držali je upaljenom neko vrcme (vrcme se može podcsiti prema potrebi). Ovo
bi imalo psihološko dejstvo na lica koja u noćnini uslovima neovlašćeno prilaze
vratima manastira, a samom osoblju manastira omogučilo ušicdu elcktrične
energije. Jer, kad jc isključcna spoljna rasvcta, ove svctiijkc sc pale pri dolasku
pred vrata.
Bez obzira u kom stepenu ćc se izvesti, tchnička zaštita mora se ispoštovati
sledečc:
— senzori i spojni kablovi ne smcju da narušc enterijer objekta, niti njegov
spoljni izgled,
— uvodenje sistema tchničke zaštite ne smc da izazovc bilo kakva oštcćenja
umetničkih vrednosti u objcktu.
Ukoliko ncma mogućnosti za ispunjcnje datih uslova, onda treba ugraditi
bežični alarmni sitem.
Muzejska postavka riznice
Ove postavkc se uglavnom nalazc van samc crkvc, u konaku ili nckom dru-
gom objektu u krugu komplcksa, a kako se radi o izuzetno vrednim ekspona-
tima treba izvesti zaštilu koja će bili aktivna svih 24 časa. U tom smislu treba
predvideti:
— dobru mchaničku zaštilu svih mogućih prodora u izložbeni prostor, kao
i bezbedna ulazna vrata sa odgovarajućom bravom,
— zaštitu ulaznih vrata mchaničkim ili balansnim magnetnim prekidačima,
kao i prozora koji nemaju rešelke,
— prostornu zaštitu celokupnog izložbenog prostora u vrcme kada je rizni-
ca zatvorena za posctioce (vrsta proslornih scnzora bi se odabrala prema am-
bijentalnim uslovima),
— zaštitu vi trina u toku svih 24 časa na jcdan od opisanih načina (u zavisnos-
ti od toga gde se vitrine nalazc i kako su izvedene),
— lokalno alarmiranje u samoj prostoriji — tihi alarm — za skretanje pa-
žnje pri neholičnom ili namcrnom pomcranju lako dostupnih predmeta,
) — postavljanje ICpasivnog scnzora sa svetiljkom iznad ulaza u riznicu, uko-
liko se u nju ulazi dircktno, a ako nc, onda ispred ulaza koji vodi do riznice.
Ukoliko se riznica nalazi u crkvi, ili njenoj neposrednoj blizini, onda je mo-
guće sve senzorske linije dovcsti na zajcdničku alarmnu ccntralu koja bi bila
smeštena u stambenim prostorijama lica koja tu žive. Ukoliko to nije slučaj,
onda treba izvesti odvojcne alarmne sisieme, a centralne jcdinice smestiti na
najpogodnija mesta. Uključcnjc i isključcnje sistcma treba da bude šifrom.
Alarmiranje treba izvesti kao lokalno, sirenom koju treba spolja smestiti na
visini nedostupnoj zlonamernicima. Ukoliko u objektu postoji telefonska lini-
ja, treba predvideti i daljinsku dojavu alarma na dogovorcno mesto. Ova dojava
bi se automatski uključila poslc odrcđcnog (po želji dcfinisanog) vremena od
pojave alarma u lokalu, kako nc bi bilo ncpotrcbnog uzbunjivanja pri lažnim
alarinima.
152
NAPUŠTENI OBJEKTI
Kada se radi o napušlcnim dislociranirn objcktima, onda nema svrhe ugra-
divati bilo kakav alarmni sistcm, jcr ti objekti obično nemaju elcktričnu ener-
giju, telefonsku liniju, mogućnost blagovremene intervencije i kad bi postojala
mogućnost dojave alarma bežičnim putem.
Ugradnja aiarmnog sistcma bi imala smisla samo u slučajcvima kada se u ne-
posrednoj blizini nalazi nastanjcna kuća, gde bi sc alarm oglašavao.
KULTURNO-ISTORIJSKI LOKALITETI
Ako se nalaze u ncposrednoj blizini urbanc sredinc onda postoji mogućnost
ugradnje perimetarskog alarmnog sistema, koji bi bio aktivan prema potrebi,
a alarm se dojavljivao na čuvarsko mesto, ili neko drugo, ako ovo nije pre-
dviđeno.
Za udaljcne lokaliicic ncma svrhc ugradnja alarmnog sistcma ukoliko u bli-
zini nema nascljenog objekla gdc bi sc alarm dojavio.
5. Transport umetničkih dela
Sem posebnih mcra prcdostrožnosti koje treba preduzeti pri pakovanju i
unošenju u vozilo (uz posedovanjc tačnog opisa i fotografije svakog dela koje
se transportuje), ncophodno je osigurati i bezbcdan prcvoz kulturno-umetnič-
kih dela. Pri ovomc ćcmo sc osvrnuti na prcvoz moiornim vozilima, dok o be-
zbeđnosti avio prevoza neće biti reči iz razloga što je transport posebno osetlji-
ve i vredne robe proceduralno i tchnički rešen važećim aktima aviokompanija.
Vozilo za transport umctničkih dela treba da bude:
— posebno mehanički osigurano i sa određenim klimatskim i ambijental-
nim uslovima,
— snabdevcno odgovarajučim alarmnim sistemom za signalizaciju pokušaja
neovlašćenog ulaska u vozilo,
— snabdeveno radio vezom za komunikaciju sa nadležnom službom unutra-
šnjih poslova u slučaju ncprcdviđcnih okolnosti u toku transporta.
Alarmni sistem za vozilo treba da sadrži senzorc otporne na drumske uslove
primene (potresi, korozija), koje trcba tako odabrati i instalirati da se alarm ge-
neriše u slučaju:
— otvaranja vrata,
— razbijanja ili uklanjanja staklcnih površina,
— kretanja unutar vozila i
— pokušaja neovlašćenog pokretanja vozila (otkočenja).
Alarmiranje trcba izvesti zvučno i svetlosno, s tim što se ta signalizacija mo-
ra razlikovati od one koja se koristi u javnom saobraćaju.
Takođe, potrebno je obezbedili nanajanje sistema tako da on u normalnom
stanju može biti aktivan najmanje 120' i omogućiti rad u alarmu od minimalno
30 min. Ovo su preporukc IEC standarda.
153
 6. Biblioteke
Biblioteke se mcđusobno razlikuju, kako po matcrijalu koji čuvaju i izlažu
i vrsti klijcntclc za koju su namcnjcnc, tako i po siatusu koji imaju u društvenoj
zajednici. Ti faklori su jake dcicrminanlc u occnjivanju siepena njihove ugro-
ženosti, a samim tim i nivoa tehničkc zaštkc koju bi trebalo sprovesti u cilju
prevazilaženja opasnosti. Ovdc se prvenstveno misli na opasnosti od krađe i
vandalizma, kojima su bibliotcke često izloženc.
Primenu tchničkih mcra zaštite ncćcmo posmatraii po vrsti biblioteka
(školske, univerzitctskc, javne, spccijalnc), vcć prcma njihovim pojcdinim fun-
kcionalnim celinama, jcr sc to smatra praktičnijim pri ovalcs'om opštem razma-
tranju zaštite biblioteka. Pri ovome će se prczcntovane prcporuke za mere te-
hničke zaštite u konkretnim slučajevima primcniti prema veličini biblioteke,
nameni, sadržaju, načinu korišćcnja, prostorima koje poscduje i sl.
U kontekstu iznctog, dalja razmairanja će se odnositi na zašlilu ulaza i pro-
dora u objekat, dcpoa, kasa i čitaonica.
ULAZII PRODORI U OBJEKAT
Kao i kod muzeja i ovdc trcba obratili posebnu pažnju na zaštitu svih mo-
gućih prodora u objekat, kako sa nivoa prizemlja, tako i sa krova susednih
objekata.
Sem adckvatne mehaničke zaStite, odgovarajućom vrslom prckidača uklju-
čenih u alarmni sistcm treba zažtititi svc pokrctne otvore, one koji se ne otva-
raju u toku svih 24 časa (režim „stalno"), a ostale samo van radnog vremena (re-
žim ,,noč").
Ulazi u biblioteku predstavljaju najkritičnije tačke sa stanovišta obezbeđe-
nja. Zbog toga broj ulaza treba svesti na minimum, a najbolje na dva, službeni
(za osoblje) i glavni (za poselioce).
Službeni ulaz po zavržctku radnog vremcna ostaje bez nadzora, iako je bi-
blioteka još uvek otvorena. Kako je čcsto udaljen od glavnog ulaza, to predstav-
lja povoljnu tačku za nesmetan ulazak u objekat. Ovo čak i u toku radnog vre-
mena, jer tu uglavnom nema nikoga. Zbog toga treba predvideti jednu TV ka-
meru za osmatranje ove komunikacije, kao i njenog prilaza.
Ulaz za čitaoce je česlo i ulaz u čitaonicu, koji je u toku radnog vremena
(kad je ova otvorena) pod stalnim nadzorom osoblja. Sa bezbednosnog aspek-
ta, ovde treba organizaciono strogo razgraničili aktivnosti vezane za ulazak u
čitaonicu i one vezane za izlazak iz nje.
U antreima iza ulaznih vrata treba predvideti prostornu zaštitu nekom
vrstom detektora pokreta sa režimom rada ,,noč" (van radnog vremena bibli-
oteke), kako bi se blagovrcmcno alarrairao pokušaj nedozvoljenog ulaska.
DEPOI
Depoi u kojima se čuva retka knjiga i druge vredne kolekcije se štite na isti
način kao i depoi u muzejima. To znači strogo restriklivan ulaz:
— korišćenjem šifre na ulazu, čijim se pravilnim ukucavanjem deaktivira
prostorna zaštita depoa,
154
— najavom u centar obezbedcnja (ukoliko isti postoji u objcktu), odakle se
vrži deblokada zaštiie.
Organizacija ulaska u dcpoe možc biti i drugačija, pogotovo ako se radi o
depoima u kojesesvakodncvno ulazi višcputa. Tu onda primenašifreilinajava
ulaska ccntru obczbcdenja ncma opravdanja. U tom slučaju prostornu zažtitu
treba isključili na počctku radnog vcmcna, a po njcgovom završetku uključiti
(režim ,,noć").
Bez obzira o kakvim je depoima rcč, koji su im sadržaji i kako se koriste,
obavczno treba predvideti:
— prostornu zaštitu,
— indikaciju stanja vrata otvorcno/zatvoreno,
— slrogu evidcnciju lica koja imaju pravo ulaska u depo i vremena kada ga
mogu koristiti.
KASE
Čak i malc bibliotckc treba da imaju neku vrstu kase, priručnog sefa za odla-
ganje odredenc dokumcniacijc. Kasa treba da jc locirana u prostoru do koga
službena lica mogu doči, a da ne prolaze kroz čitaonicu. Može se zaštititi jav-
ljačcm šuma, u rcžimu ,,noč" ako sc svakodnevno koristi, a „stalno" ukoliko je
to povremeno.
ČITAONICA
Pod ovim se podrazumeva prostor gde se knjige uzimaju, vraćaju i koriste
na licu mcsta. To znači da su one više ih' manje dostupne čitaocu i baš zbog toga
u velikoj meri izložcne opasnostima od kradc i oštećenja.
Kada jc čitaonica zatvorcna za posetiocc, zaštita se može svesii na prostornu
zaštitu (detektorima pokreta) svih celina koje sadrže knjige. Najpogodnije je
primeniti IC pasivnc uskopojasnc scnzore usmcrenc duž trasa koje vode pored
polica sa knjigama, tako da se bcz izazivanja alarma ne može prići polici.
Međutim, kada je bibliotcka otvorcna za čitaoce, zaštitu treba tako izvesti
da ona ne remeti normalno funkcionisanje postojeće tehnologije rada, a da
pruži potreban nivo bezbcdnosti. U ovom slučaju zaštita sesvodi na TV nadzor
i pojedinačnu zaštitu knjiga.
Tv nadzor
TV nadzor podrazumeva postavljanje jedne ili više kamera u prostore koje
koriste posetioci i praćenje njihovog ponašanja na jednom ili više monitora.
Kamere mogu biti fiksne ili pokretne, a razmeštaju se u zavisnosti od veličine
osmatranog prostora, rasporcda polica u njima i trase kretanja i zadržavanja
posetioca. Od broja i vrste kamera zavisi i broj monitora koji mogu biti sme-
žteni kod lica na ulazu koje je tu stalno prisutno zbog procedure uzimanja i vra-
ćanja knjiga, ili u centru obezbedenja ako se radi o složenijem sistemu, pa taj
centar postoji.
155
 Sem mogućnosti praćenja nekorektnog ponašanja posetilaca, pokušaja ce r
panja listova ili isecanja fotografija, crtcža i sl., TV nadzor ima i jako psiholo-
gjco dejstvo u smislu odvraćanja od ovakvog ponašanja.
pojedinačna zaštila knjiga
pojedinačnu zaštitu knjiga mogučc je izvesii elektronskim detekcionim sis-
temom za zaštitu pokrctnih prcdmcta EAS, čiji su senzitivni elementi (detek-
tori) posebno konstruisani za ovu namcnu. Dctektor predstavlja traku, nale-
pnicu ili pločicu od posebno osetljivog materijala, ubačenu na odreden način
unutar knjige. Ukoliko se knjiga iznosi, a da prethodno nije prošla proceduru
čekiranja (deaktiviranja senzora), onda će se na izlazu gde je postavljena ante-
na aktivirati alarm.
Sistem je vrlo praktičan, ali skup za masovnu upotrebu. Treba ga zbog loga
koristiti za zaštitu samo onih primcraka za koje se proceni da su najvredniji i
najviše ugroženi. U svakom slučaju, opravdanost uvodenja ovakvog detekci-
onog sistcma še sagledava kroz godišnje štete kojc biblioteka pretrpi zbog
krađa.
Zajedničko za sve sisteme za detckciju ncovlašćenog iznošenja knjiga je da
jenjihova efikasnost uslovljena prolaskom lica kroztačno odredeno mesto, ta-
mo gde je postavljena detekciona antena. To je obično na prolazu pored bibli-
otekarsicog pulta, ili glavnim izlaznim vratima. Prolaz kroz druga vrata, gde ne-
ma detekcione antene, ili izbacivanje knjige kroz prozor, se neće detektovati.
Zbog toga se ponovo ističe značaj zaštite ovih otvora u radno vreme biblioteke,
bjlo mehanički, bilo ugradnjom odgovarajučih senzora, ili kombinacijom i je-
dnog i drugog.
Iskustva mnogih biblioteka u svetu pokazuju da ovakav sistem zaštite zna-
tno samnjuje krađe knjiga.
Uopžte, da bi zašlita bibliotcka primcnom tehničkih sredstava zaštite bila
gto efikasnija potrebno je:
- da postoji dobra vidljivost celog prostora gde su smeštene knjige dostu-
pne čitaocima,
- da je deo prostora ispred i u samoj biblioteci dobro osvetljen i
- da postoji mogućnost alarmiranja u slučaju prepada ili drugih neregular-
n ih ponašanja posetilaca (putem diskrelnih tastera).
f
156
IIIINDUSTRIJSKI OBJEKTI
Mnoge mere tehničke zaštite kojesu diskutovane u odcljcima 1 i 2 ovog po-
glavlja (zaštita banaka i muzeja) mogu se primcniti i na industrijske objekte. To
se, pre svega, odnosi na zaštitu prodora u objckat i njcgovih vilalnih unutra-
šnjih prostora, kako u pogledu primcne scnzora za detckciju neovlašćenog
ulaska u restriktivne prostorc, tako i u pogledu TV nadzora i kontrole pristupa.
Međutim, dve bitne stvari u kojima se industrijski objekti (sem funkcional-
no — što se podrazumcva) razlikuju od do sada razmatranih, a koje nose sa so-
bom i izvesne spccifičnosti u poglcdu pristupa lehničkoj zaštiti, su:
— radno vreme objekta — to nisu objekti dostupni javnosti (nema rada sa
strankama), pa postoji samo radno vrcmc za zaposlcne u njcmu,
— lokacija objckia - obično su locirani na periferiji urbane srcdine ili van
naselja, tako da sem same zgrade (ili zgrada) imaju i spoljni krug u kome može
biti vitalnih tačaka kojc trcba štiliti; kod nckih objckata vitalne tačke se nalaze
i vair samog kruga objekta.
Ova dva faktora i sama su međusobno različita za razne vrste industrijskih
objekata. Tciko, kod nekih od njih se radi samo u prvoj smeni, kod drugih u prve
dve, a ima objekata gdc nema prekida radnog proccsa, pa sc rad odvija u sve tri
smene. Isto tako, svaki objekat ima svoju lokaciju i svojc okruženje, određenu
funkciju i sadržaje, pa i u tom pogledu postoje izvcsne razlike koje moraju bili
prisutne kada se daju okvirne mere tehničke zažtite.
Zato ćemo se u daljem razmairanju ograničiti na one industrijske objekte
koji imaju dosta dodirnih tačaka, a gde postojeće razlike bitno ne utiču na kon-
ceptualna razmatranja tehničke zaštite. Obuhvatićemo rafinerije nafte, hemij-
sku industriju, termoelektranc, hidroclcktrane, strateške objekte i proizvodne
pogone poluproizvoda i gotovih proizvoda.
Pri ovome ih nećcmo posmatrati po nazivima, kako smo ih nabrojali, već po
odredenim funkcionalnim cclinama. Ovo iz razloga što su im ncke funkcional-
ne celine istovctne, pa ih je nepotrebno posmatrati odvojeno, a i što ovakvo ra-
zmatranje omogućuje korisniku da sagleda koncept tehničke zaštite svog
objekta jednostavnim odabirom onih celina koje njegov objekat sadrži. Pri
ovome ćemo obuhvatiti sve one mere koje je potrcbno preduzcti da bi se dobio
maksimalni nivo zaštite, jer nekc kalegorije razmatranih objekata upravo to za-
htevaju.
Tako bi sistem tehničke zažtite industrijskog objekta, ili bolje reći komplek-
sa, jer se najčešće radi o viže gradevinski potpuno odvojenih funkcionalnih ce-
lina, trebalo da sadrži:
— alarmni sistem za signalizaciju neovlašćenog prislupa spoljnim i unutra-
šnjim prostorima,
— TV sisiem zatvorenog kruga za vizuelni nadzor i identifikaciju događaja
u restriktivnim prostorima, kako otvorenim tako i zatvorenim,
— sistem za kontrolu pristupa u krug kompleksa i pojedine njegove objekte
i prostorije,
157
 — sistem komunikacionih veza za interno komuniciranje između lica službe
fizičkog obezbeđcnja i najavu ulazaka u odrcdcnc prostorc,
— sistem za konirolu obilaska objckta od strane čuvarske službe,
— sopstveni centar tchničkog obezbcđcnja, stalno zaposednut, gde bi bile
integrisanc sve funkcijc nadzora i upravljanja cclokupnim zaštitnim sistemom.
Pri ovome sc skrcčc poscbna pažnja da mcsta ugradnjc opreme za tehničku
zaštitu trcba odabrati lako da ona budu van eksplozivnih zona, kao i minimalno
izložena korozionim dcjstvima raznih industrijskih produkata.
1. Alarmni sistem
Alarmni sistern trcba prcdvidcti za dctckciju ulaska i izlaska iz kruga preko
zaštitne ograde i kroz postojcće ulaze na njoj, prilaza pojcdinim vitalnim
objektima u krugu (rczcrvoari, trafo-sfanice, skladišta, parking prostori) i van
njega (brane, pristaništa...), pokušaja ulaska u pojedinc prostorije sa osetljivim
sadržajima i sve druge celine za koje se proccni da mogu biti predmet intere-
sovanja.
U daljcm razmatranju tcžišle ćemo baciti na izbor i način ugradnje senzora,
posebno kada sc radi o njihovoj primeni u spoljnim uslovima, dok za ostale ele-
mente alarmnog sistema važi sve ono što i za druge objckle.
Pri ovome ističcmo da će najčešća konfiguracija alarmnog sistema za indus-
trijske objekte biti ona sa podccntralama, jer se ovde radi o dosta razuđenim
objektima. Thko će se u svakom od njih formirati poseban podcentar sa sop-
stvenom alarmnom centralom, a ova dalje povczati sa glavnim dojavnim cen-
trom — ccntrom tehničkog obezbcdcnja.
ZAŠTITA PERIMETRA
Zaštita perimctra podrazumeva zašlitu ograde i ulaza, kao i svih legalnih
prolaza ka komplcksu.
Ulazi
Broj ulaza treba svesti na najmanju moguću meru, a one koji se ne koriste,
ili se retko koriste, poscbno mchanički zažtitili. Ulaze za vozila obavezno opre-
miti električnim rampama. Na ulazima predvideti eleklronske barijere, čiji bi
režimi rada bili prilagodeni frekvenci odvijanja saobraćaja na ulazima.
Moguće prolazc u krug, kao što su kanali, tuneli i sl. treba dobro mehanički
obezbediti, ukoliko to dozvoljavaju njihova lokacija i način korišćenja. Što se
tiče tehničkih mcra zaštite, tu postoji mogućnost primene optičkih rešetki, ka-
ko je to prikazano na sl.3.1a, ili eleklromehaničkih prekidača, po izboru. U za-
visnosti od vrste mehaničke zaštite, mogućc je primeniti i javljače šuma za de-
tekciju pokušaja nasilnog proboja, kao i magnctne i mehaničke prekidače za
detekciju otvaranja prepreke.
158
Perimetarska ograda
Zaštitni
pojas
Sl.3.1: Optička rcšctka (a) i zašlilni pojas (b)
Ograda
Pre ugradnjc alarmnog sistcma, ukoliko to tcrcnski uslovi dozvoljavaju,
preporučuje se da se sa unutrašnje strane ograde napravi pojas širine oko 4 m,
dubine 30 cm, ispunjen šljunkom do nivoa površine tla (sl.Š.lb), čime se postižu
sledeći efekti:
— bolja refleksija svetla sa perimclarske rasvete, čime se dobija bolja vidlji-
vost za radnike fizičkog obezbcdcnja i viši nivo osvetljenosti za rad kamera u
otežanim uslovima; ovo ujedno i ođvrača od pokušaja ncovlaščenog ulaska;
— sprečavanje izbijanja rastinja (trave i šiblja), žto znatno olakšava održa-
vanje i pruža bolju vidljivost;
— olakšava regisiraciju narušavanja zone, jcr se pri hodanju javlja §um; ovaj
šum se može čak i slušati posiavljanjcm duž perimctra mikrofonskih uređaja.
Izbor senzora za zažiitu pcrimctra zalucva izvanredno poznavanje asortima-
na proizvoda za ovu namenu, njihovih principa rada i karakteristika, jer su oni
izloženi spoljnim ulicajima koji variraju od područja do područja i od jednog
do drugog godišnjeg doba. S toga je projektovanje perimetarske zaštite daleko
delikatnije od projektovanja zaštite unutrašnjih prostora, a načinjene greške
mnogo teže (ili nikako) popravljivc.
Da bi se napravio što korekiniji izbor, potrcbno je prethodno sagledati:
— klimatske uslove na lokaciji (tcmperaturne promcne, vlažnost, vrstu pa-
davina, vrstu i jačinu vetra, maglovitost),
— topografske uslove (neravninc lerena, podvodnost, trusnost),
— vrstu tla (obradiva zcmlja, pcsak, kražki predeli, šuma, pažnjak),
— konfiguraciju i strukturu ograde oko kompleksa (ncma fizičke barijere,
živa ograda, žičano pletivo, žičane table sa parapetom, bez parapeta, metalna
dekorativna, zid itd.),
— blizinu javnih i internih saobraćajnica i aerodroma i frekvencu odvijanja
saobraćaja i
— blizinu visokonaponskih vodova i drugih izvora elektromagnetnog
zračenja.
159
 Režime rada postavljcnc clcktronske zaštite trcba uskladiti sa načinom ko-
rišćenja sklađišta, a u slučajcvima kada su ona privrcmcna, moguče ih je štititi
Smaira se da je senzor za zaštitu pcrlmctra dobro odabran i pravilno insta- mobilnim sislcmom sa mikrotalasnim barijcrama i bcžičnom dojavom alarma
liran kada su ispunjeni sledcći uslovi: u centar obezbcdenja.
— verovatnoča detckcije iznosi minimalno 90%, što znači da od 100 poku- Parking prostori, bilo da su u krugu ili van njcga, moraju biti dobro osve-
šaja neovlašćcnog prolaza najmanjc njih 90 mora da sc dctcktuje u svakoj zoni tljeni i na ncki način nadzirani od stranc službe fizičkog obczbcđenja. U sva-
štićenog perimetra; kom slučaju ireba da su izdvojcni od rcstrikiivnog prostora komplcksa i da ima-
— broj lažnih alarma po jcdnom kilomctru dužine dconice iznosi jedan ju svoju perimctarsku zaštitu i kontrolu ulaska i izlaska.
mcsečno; Ukoliko se radi o parking prostoru poscbne namcne, gde se povremeno os-
— dužina jcđnezonc nijcvcća od 100 m.jcr toliko rastojanjemožeuspešno tavljaju specijalna vozila ili čak i mali avioni, onda ih je najpogodnije zaštititi
da pokrije kamcra kada se alarmni sistcm sprcže sa TV sistcmom zatvorcnog mobilnim sistemom sa M\V barijerama i sa bežičnom dojavom alarma u CTO,
kruga. kako je to prikazano na sl.3.2.
U velikom broju slučajcva, zbog nemogućnosti da se postignu ovi uslovi,
preporučuje se primcna dvc vrstc senzora, i to najčešće onih koji rade na razli-
čitim principima. Tada se mcdu njima ostvaruje takva sprcga da se alarm javlja
samo onda kada su oba pobudcna, tj. ostvarcn jc koincidcntni rad.
ZAŠTITA SPOLJNIH PROSTORA
Zašlhu spoljnih prostora trcba prcdvideti u dva opšta slučaja:
— kada se šiiii prilaz nckom važnom objcktu u krugu i
— kada sc želi zaSlita dobara smcštcnih na otvorenom prostoru.
U prvom slučaju jc najbolje koristiti ukopane senzore koji prate konture te-
Sl.3.2: Mobibic MW banjcrc
rena i postavljaju se tako da se bez dctekcijc ne može priči objcktu, u kombi-
naciji sa elektronskim barijcrama kao zaprckama na saobraćajnicama u krugu. Sistem sc brzo i lako insialira, a isto tako i uklanja kada prcstane potreba
U drugom slučaju moguće je napraviti posebnu fizičku ogradu oko rizičnog za njegovom primcnom.
otvorenog prostora i nju scnzibilizovati pogodnom vrstom senzora, ili koristiti Brane i pristaništa, kao i prilazi vodcnim putem ka vilalnim celinama
elektronske barijere ako je teren-ravan. objckta, sc mogu štiiiii mrcžama sa opličkim vlaknom i sonarima.
Rezervoare je najboljc štititi ukopanim scnzorima (gcofoni, ,,H-field", ma- U prvom slučaju sc mrcžc sa optičkim vlaknom postavljaju pod vodu na
gnetni pasivni) sa svih strana (oko kadc) u rcžimu „Stalno", a dcblokada bi se ključnim prilaznim tačkama brani ili pristaništu i svaki pokušaj prolaska pre-
vršila po potrebi iz ccnira tehničkog obczbcdcnja.
Ako je sa ncke strane rczcrvoara inierna saobraćajnica, pa nema uslova za
ukopavanje senzora, ili sc tu vrši prctovar, onda sc ta strana može štititi IC ba-
rijerom, koja će bili na posebnoj zoni.
Trafo stanica predstavlja jcdnu od ključnih lačaka u kompleksu, kako zbog
tehnološkog procesa rada, tako i zbogbezbcdnosti, jcr i kratkotrajan nestanak
napajanja može imati velike posledice i po jcdno i po drugo. Zaio jc ircba obu-
hvatiti alarmnim sistemom.
Ukoliko ima svoju ogradu, onda se možc predvidcti zaštita ograde na neki
od opisanih načina, a ukoliko jc nema, trcba postaviti elektronsku barijeru ka
njenom prilazu ili ulazna vrata zaštititi prekidačima, sa evidencijom ulaska u
samu stanicu.
Skladišta na otvorenom prostoru sc mogu zaStititi nekom vrstom ukopanih Sl.3.3: Podvodna zašt'ua
senzora, elektronskim barijerama i ,,E-field" kablovima, koji se mogu postaviti
kao samostojeći i ujcdno predstavljali i ogradu oko skladišla. 161

160
secanjem mrcže sc dctckluje kao signal alarma. Mrcže su specijalno izrađene
za uslove primcnc u vodi (slaikoj i slanoj).
U drugom slučaju sc u vodu, na prilazima ka objcktu, postavljaju sonari,
uređaji koji detcktuju sve objcklc koji se krcću u vodi kada im se približe na
određeno rastojanje. Ova dva načina zaštite se mogu i kombinovati, kako je to
prikazano na sl.3.3.
ZAŠTITA OBJEKATA
Upravna zgrada se Stiti kao i svi drugi zatvorcni prostori, počev od prodora
u objekat pa do poscbnih prostorija i kasa. Prodori u objckat se štite na jedaa
od načina opisanih u odeljcima 1 i 2, kao i vitalne prostorije i prcdmeli (ako ih
ima).
Proizvođna zgracla — u zavisnosii od tchnološkog proccsa rada u ovom
objektu, kao i od njcgovc razudcnosii, prcdvida se i način zašlite.
Sem proizvodnih hala, ovi objckti sadrže magacine sirovina, magacine po-
luproizvoda i golovih proizvoda, pa bi alarmnim sistemom trebalo obuhvatiti
sve te prostore. Oni bi se štitili slično zaštiti dcpoa, prostornom zaštitom kom-
binovanom sa šifrom za ulazak, uz obavczno preduzimanje odredenih mera
mehaničke zaštite.
Magacini u krugu komplcksa sc šiitc kao i svi zatvorcni proslori — zaštita
prodora u objekat odgovarajućim prckidačima i zaštita prostorija odgovaraju-
ćom vrstom prostornih senzora, čiji bi sc režimi rađa i način dcblokade odredili
prema tahnologiji rada u magacinu.
ZAŠTITA OD PREPADA
Ovu vrstu zašlile trcba predvideti na svim mestima gde dežuraju lica fizičkog
obezbeđcnja (ulazi, portirnice, stražarske kućice po perimetru i sl.), na mesti-
ma gde se radi sa većim količinama novca i na svim drugim mestima za koja se
proceni da mogu biti izložena prepadu (parking prostori, garaže i sl.).
2. TV sistem zatvorenog kruga
Kod ovako složenih objekata TV osmatranjem treba obuhvatiti ceo perime-
tar kompleksa, sve ulaze i prilaze komplcksu, mesta utovara i istovara robe,
skladišta na otvorenom prostoru, značajne komunikacione trase unutar kom-
pleksa, kao i odredene unutrašnje proslore (proizvodne pogone, magacine spe-
cijalne robe itd.).
Sem osnovne funkcije — osmatranje u cilju zaštiie od ncovlašćenog ulaska
— u velikom broju slučajeva TV sistem zatovrcnog kruga kod industrijskih
objekata služi i za praćenje tehnološkog proccsa rada kao i ranog otkrivanja
požara u požarno-rizičnim zonama.
Kao što je već rečeno, kamerama trcba obezbediti i odgovarajuće osvetlje-
nje, vodeći računa o reflcksijama koje postoje u njihovom okruženju, kao i o
opredeljenju korisnika objekta — kontinualno osvetljenje ili osvetljenje sa
prekidanjem.
162
PERIMETAR
Pri osmatranju pcrimctra kamcrc trcba tako postaviti da onc prate odgova-
rajuće senzorske dconicc. Najbolje je da budu fiksnc i tako poslavljcne da jedna
drugoj gledaju u leđa, kako bi bili pokrivcni mrtvi prostori. PostavRi ih tako da
budu teško dostupnc, kako sc nc bi moglc „prcskočiti" i ući ncopažcno u res-
triktivni prostor.
Pri ovorae, lokacija kamcre zavisi od toga kakva vrsta senzora je primenjena
za zaštitu pcrimctra. Ako su u pitanju scnzori koji dctcktuju fizički dodir sa
ogradom (scizmički, clcktromehanički, ,,E-flcx"), onda je najbolje montirati
kamere dircktno iznad ogradc (pod uslovom da jc u pravoj liniji i da joj ništa
ne zaklanja vidno polje), tako da prali njcnu liniju. Pri takvoj poziciji ograda
se pojavljuje kao prava linija na monitoru, pa se vide obe njene strane, što omo-
gućuje proccnu siiuacijc n alarmu.
Ukoliko su primenjcni senzori koji daju zapreminsku zaštitu („E-fieled",
mikrotalasnc barijcre,'„H-ficld") onda jc boljc kamcrc izbaciti van linije ogra-
de, odnosno van dctekcionc zonc. Jer, ovc barijcre odlažu prolaženje kroz zonu
u alarmu, a samim tim i brzo iščezavanje iz vidnog polja kamcre.
Na ulazima u krug se uglavnom postavljaju pokretne kamere, kako bi i pri-
lazi mogli da sc osmatraju. Treba izbcgavati povezivanje ovih kamera za senzor-
ske deonice, jer im trcba vrcmcna dok se postave u poziciju da vide zonu u
alarmu.
SPOUNI PROSTORI
Osmatranjem u spoljnom prostoru trcba obuhvatiti:
— saobraćajnice, i to pomoću fiksnih kamcra postavljenih tako da prate nji-
hovu irasu,
— rezcrvoare, pomoću pokretnih kamcra kojc omogućuju i rano otkrivanje
požara,
— prilaze magacinima, trafo stanici, pomoču fiksnih kamcra,
— olvorena skladišta, pomoću kamera sprcgnutih sa primenjenim alar-
mnim sistemom, ili povezanih na kompjutcrizovani video sistem kod koga se
može markirati zona čije naružavanje treba da izazove alarm (sl.3.4a) i
Sl.3.4: T\/ murkiranjc (a) i osinatranjeparkinga (b)
163
 — parkinga, kada jc rnoguće kombinovati fiksne i pokrctne kamere u zavi-
snosti od njegovog položaja, veličinc, načina korišćcnja, primene senzora za
spoljnu zaštitu i sl.
UNUTRAŠNJI PROSTORI
Za osmatranje unutrašnjih prostora sc naj&žčc koriste fiksne kamcrc širo-
kog vidnog ugla. Mnogo ih jc lakše odabrati ncgo one za spoljnu zaštitu, jer
uglavnom rade u stacionarnim uslovima: odredcna veličina prostorije, odrede-
no (sobno) osvciljenje, ambijcntalni tempcraturni uslovi i sl. Ovde se kamere
uglavnom predviđaju:
— u garažama, na ulazu i izlazu kao i za osmatranje garažnog prostora,
— u proizvodnim objektima, za osmatranje proccsa proizvodnje, ulaza u
odredene magacine, kao i na mcstima gde ima dosta zapaljivog matcrijala u ci-
Iju ranog olkrivanja požara,
— na ulazima u pojcdine rcstriktivnc prostorc, kada se može kombinovati
sa kartičnim sistemom za kontrolu pristupa u cilju postizanja pozitivne iden-
tiflkacije lica.
3. Sistem za kontrolu pristupa
Kontrola pristupa znači kontrolu ulaska u rcstriktivan prostor.
Kontrolu pristupa kod industrijskih objckata treba sprovcsti u najmanje tri
nivoa i to:
— prvi nivo kontrole na ulazu u krug komplcksa, gde bi se regislrovali svi
zaposleni,
— drugi nivo kontrolc na ulazu u odrcdcnc objckte u krugu, onako kako je
to organizaciono razrcšeno, žto znači da bi se tu registrovala sva lica koja rade
u tom objektu,
— treči nivo kontrole, na ulasku u odrcdcne proizvodne pogone, prostorije,
magacine i sl., gde bi sc rcgistrovala sva lica koja imaju potrebe da tu borave.
Sem ovih nivoa kontrole, moguće je imati i viže nivoe, koji bi omogućavali
samo jednom malom broju lica ili samo jednom licu ulazak u osetljiv prostor.
Najpogodniji način kontrolc pristupa za prva tri nivoa je putem identifika-
cionih kartica. Tip kartice bi se izabrao prema broju zaposlenih, otpornosti na
kompromitacije, ceni i sl„ tj. onim parametrima koji su razmatrani u prvom po-
glavlju, odeljak 4.
Broj čitača na pojedinim ulaznim punktovima bi se odredio prema propu-
snoj moći sistema, odnosno broju lica koja tu treba da se registruju u određe-
nom vremenskom intervalu.
Sami čitači bi mogli imati i dodatne funkcijc sem registracije. Na primer, za
drugi nivo kontrole bi to mogli biti čitači sa display-om, gde bi licu pri registra-
ciji mogla biti ispisana neka poruka ili data evidencija broja radnih sati za taj
mesec i sl.
164
Četvrti nivo kontrolc znači vcć ulazak u ncki poseban prostor gde je pristup
dozvoljen najčeSće samo jcdnom licu. Ovdc je potrebno imati čitač sa šifrom,
obavezno povezan sa clcktromchaničkom bravom, tako da je ulazak bez alarma
moguć samo uz odgovarajuću karticu i ispravno ukucanu šifru. Za ovaj nivo
kontrole se može koristiti i ncki od biometrijskih sistcma, na bazi otiska prsta
ili retine oka, takode uz poznavanjc šifrc odnosno posedovanja PIN-a — per-
sojialnog idcntifikacionog broja. Ovaj način pruža viši nivo bczbednosti od kar-
tičnog, a omogućujc ulazaksvim Iicima za koja jc u nadzornom tcrminalu me-
morisana odredcna biomctrijska karakicristika.
Način povezivanja čitača sa nadzornim terminalom zavisi od razuđenosti
kompleksa, broja objckata gdc sc vrši rcgistracija i broja korisnika (radnih or-
ganizacija) u komplcksu. Kada se radi o komplck.su gde postoji samo jedan ko-
risnik, onda bi se čitači sa svih nivoa kontroJe dircktno povczali na nadzorni
terminal u ccniru tchničkog obczbcdcnja.
U slučaju da ovak\'O povczivanjc nijc mogućc zbog vclike razuđenosti obje-
kata (velikog rastojanja izemdu čitača i ccntra ili nemogućnosti postavljanja
kabJova zbog terenskih usiova), onda za svaki objekat treba formirati nadzorni
podcentar, pa sve podcentrc povczati putcm tclcfonske linije na glavni nadzor-
ni terminal u CTO. Ovakav način povczivanja je i jedino moguć ako u kom-
pleksu ima vlše korisnika, pa svaki hoćc da ima svoju evidenciju radnog vreme-
na zbog obračuna i radnc disciplinc. U tom slučaju, u glavnom ccntru bi se sli-
vali samo podaci vczani za pokužaj ncovlašćcnog ulaska u restriktivne
prostore.
Podaci iz glavnog ccnira bi se putem komutirane telefonskc linije mogli slati
dalje, na viši hijerarhijski nivo, ukoliko za to ima potrebe. Drugim rečima, ope-
rativna kompatibilnosl nađzornog tcrminala kartične kontrole pristupa omo-
gućuje izgradnju čitavc mrcžc za jcdno područje, ukoliko tu ima više objekata
koji pripadaju islom korisniku.
Kartičnu kontrolu pristupa treba sprovcsti i za vozila, odnosno ulaze u ga-
ražu ukoliko ona postoji, što u sprezi sa TV osmatranjcm pruža vi^i nivo be-
zbednosti.
4. Komunikacione veze
Ovde treba ostvariti dve vrste komunikacionih veza: one vezane za ulazak
u restriktivne prostore i vczc poircbnc licima službe fizičkog obezbeđenja za
njihovo obavežtavanje i mcđusobno komuniciranje.
Za najavu ulaska u rcstriktivne prostore treba predvideti interfone. Oni bi
se postavljali isprcd rcstriktivnog prostora, čija su vrata opremljena eJektrome-
haničkom bravom. Po idcntifikaciji najavljcnog Jica vrata bi se deblokirala sa
unutrašnje strane odgovarajučim tasterom.
Broj i raspored ovih interfonskih veza bi zavisio od načina koriščenja poje-
dinih prostora u kompleksu i dozvole pristupa u njih. Predstavljaju važnu ba-
rijeru za nepotrebne šetnjc po objektu, za Sta je skupo i ncpotrebno postavljati
čitače kartica.
165
 Kada se koriste za potrebe službc fizičkog obczbcđcnja, intcrfonske veze
treba da budu tako isprojcktovanc da se možc uspostaviti veza između svakog
stražarskog mesta po perimctru objckta i svakog mcsta u objektima gde dežu-
raju lica, sa centrom obczbcdenja.
Služba flzičkog obczbcdcnja, poscbno patrolna služba, trcba da budc snab-
dcvena urcđajima za dvosmcrnu radio komunikaciju, sa mogućnošću alarmira-
nja u slučaju ugroženosti.
5. Sistem za kontrolu obilaska objekta
U vcćini industrijskih objckata postoji brojna služba fizičkog obezbeđcnja,
od čega jedan broj lica ima obavezu obilaska objckta po nekom utvrdenom re-
dosleđu.
Kontrolu savesnog obavljanja ove dužnosti, a ujedno i alarmiranje ukoliko
im se nešto dogodi, moguće je izvesti na način opisan u odeljku 5 prvog po-
glavlja.
Ovaj sistem ima još jcdnu važnu funkciju kada su u pitanju industrijski
objekti sa povećanim rizikom od požara: na vrcme sc uočava izbijanje požara.
Zato čitačke stanice obavczno trcba postaviti na mcstima blizu rezervoara, gde
ima zapaljivih para, boja i hariije.
6. Centar tehničkog obezbeđenja
Industrijski objekti treba da imaju sopstvcni ccntar tehničkog obezbeđenja
stalno zaposednut, sa mogućnošću automatske dojavc alarma u nadležnu sta-
nicu milicije.
Ovaj centar objedinjuje svu opremu ncopliodnu za upravljanje radom sis-
tema tehničke zaštite i signalizaciju alarmnih stanja, a može se koncipirati i šire
tako da nadzire i ostale sistcmc u kompleksu (dojava i gašenje požara, venti-
lacija i klimatizacija i sl).
Centar treba da bude tako opremljen da se ima mogućnost prezentacije i
memorisanja svih dogadaja u zaštitnom sistcmu, kao i mogućnost prosleđiva-
nja odredenih komandi ka njcgovoj perifcriji. Takođe, trcba da postoji mogu-
ćnost vizuelne identifikacije mesta pojave alarma u okviru celog nadziranog
područja (makro lokacije) na sinoptik tabli, kao i njegove lokacije na nivou na-
rušenog prostora (mikro lokacije) putem prikaza na video terminalu.
Kako se radi o kompjutcrizovanom ccniru, lo sc na njega odnosi sve ono što
je dato u odeljku 7 prvog poglavlja.
166
IV OSTALI OBJEKTI
Mada se mnoge mere tehničke zaštiie date u odeljcima 1,2 i 3 mogu prime-
niti i na druge objckte, koji nisu poscbno naznačeni u dosadašnjim razmatra-
njima, ovde ćcmo ukratko izložili osnovne pristupc tehničkoj zaštiti apoteka,
arhiva, juvelirnica, benzinskih pumpi, samoposluga i robnih kuća. Ovo iz razlo-
ga da bi se olakšao pristup ovoj problcmatici licima koja su zadužena za bezbe-
dnost tak\;ih objckata.
1. Apoteke
Zaštitu apotcka treba planirati kroz dva odvojcna funkcionalna prostora i
to:
— prostora gde se izdaju lckovi,
— prostora gde se lekovi spravljaju i čuvaju.
U prostoru gde se izdaju lckovi trcba obavczno prcdvideti zaštitu od prepa-
da (nožne i ručnc javljače), jcr se tu radi sa strankama cclog dana, a u dežurnim
apotekama i noću, što povećava rizike napada na osoblje apoteke. Ova prosto-
rija treba da ima i prostornu zaštitu (dctcktore pokreta), kako bi se u vreme ka-
da je apoteka zatvorena obczbcdio njcn sadržaj. Posebno treba zaštititi ulazna
vrata nekom vrstom prckidača uključenog u alarmni sistem.
Prostorija u kojoj sc čuvaju lckovi i razne supstance za njihovo spravljanje
treba da bude zaštićcna dctcktorom pokreta, koji bi bio aktivan van radnog vre-
mena apoteke. Poscbnc merc zaštitc Ircba sprovcsti za čuvanje droge i drugih
opasnih materija, bilo njihovim smeštanjem u bezbeđne boksove ili kase.
Kako se apoteke obično nalaze u prizemlju nckog vcćeg ili manjeg objekta,
to obavezno treba predvideli dobru mehaničku zaštitu mogučih prodora u
objekat, pogotovo onih koji nisu sa ulične strane, a po potrebi ih zaštititi i ne-
kom vrstom senzora. Ovde posebno voditi računa o ventilacionom kanalu, koji
mora da postoji zbog raznih isparenja u prostoriji gde se spravljaju lekovi.
Dobra osvctljcnost prilaza apotcci takodcje jcdan od značajnih bczbedno-
snih faktora.
Alarmiranje trcba izvcsti u lokalu, jakom spoljnom sirenom postavljenom
na nedostupnom mcstu.
Kako apoteke uglavnom imaju telcfonsku liniju, to treba predvideti daljin-
sku dojavu alarma nekom licu 111 sianici milicije. Ovo u slučaju da se radi o ma-
njem mestu gde postoji jcdna ili dvc apotcke. Međutim, u gradskim sredinama
gde ima viSe ovih objekaia najbolje bi bilo imati jedan dojavni centar za sve
njih.
2. Arhivi
Razni arhivi, bilo da su u okviru nekog objekta, bilo da egzistiraju kao po-
sebne celine, treba da se štite kao depoi kod muzeja, žto znači da treba:
— izvesti strogu kontrolu ulaska u depo (gifra, kartica ili neki drugi način),
167
 — zašiititi prostorije dcpoa proslornim senzorima,
— po potrebi dodatno zašlititi poscbnc odcljke arhiva, bilo smešianjem u
kase zaštićcnc javljačima šuma ili poscbnc boksove sa još jcdnom rcstrikcijom
ulaska.
Ako se radi o arhivima od suaicškog značaja, onda trcba predvideti i TV
osmatranje nekih prostora, kako bi sc na vrcmc uočilo svako neregularno ko-
rišćenje arhive.
Signalizacija alarma bi se izvela u zavisnosti od načina korišćenja arhiva, u
lokalnom, sialno zaposcdnutom ceniru obczbcdcnja ili daljinski na određenom
mestu.
3. Juvelirnice
I one čcsto sadržc dve prostorijc, jcdnu u kojoj se izlaže i prodaje nakit i dru-
gu u kojoj se on skladišti i popravlja.
Kako su uglavnom u prizcmlju, lo im ircba obczbcditi, prc svcga, dobru mc-
haničku zaštiiu svih vrata i prozora. Na vrata trcba ugraditi prckidače za alar-
miranje njihovog neovlašćcnog otvaranja, a obc prostorije zaštiliti detektorima
pokreta, koji bi bili aktivni kada jc objckat zatvorcn.
Izlozi i vitrinc se poscbno mogu zaštiiili, ukoliko sc iz njih nakii ne iznosi
po okončavanju radnog vrcmena. Tu bi sc primcnila neka vrsta senzora za za-
štitu staklenih površina, ili, čak, prostornih scnzora, onako kako se štile viirine
u muzejima.
Ukoliko postoji kasa u objcktu, onda jc obavczno staviti je na vidno meslo,
dobro osvetljeno, i fiksirati za podlogu kako se ne bi mogla pomicati. Može se
i zaštititi na jedan od načina za zaštilu kasa.
Na pogodnom mesiu ugraditi ručni (ili nožni) javljač prepada. Alarmiranje
iz\7esti spoljnom sircnom, a predvidcti i daljinsku dojavu na kućni broj (ako je
objekat privatni) ili ncko drugo mcsto, putem tclcfonske linijc.
4. Benzinske pumpe
Benzinske pumpe su usamljcni objckli, bcz obzira da li sc nalaze u urbanoj
) sredini ili daleko od nje, pa tehničke mcre zaštite trcba sprovcsti tako da se pos-
tigne maksimalna zažtita osoblja i novca. U tom smislu zaštilni sistem treba da
sadrži:
— alarmni sistem, za alarmiranje neoviašćenog ulaska u radni prostor kada
je objekat zatvoren, za alarmiranje napada na kasu i za alarmiranje prepada na
zaposlena lica;
— TV sistem za osmairanjc celog prostora gde jc pumpa;
— sistem za kontrolu obilaska objekata u noćnim uslovima, bez obzira da
li su oni otvoreni ili zatvoreni za vozačc.
Radni prostor treba zašlitili adckvamim dctcktorima pokreta, ulazna vrata
gnetnim ili mchaničkim prekidačima, a kasu na jedan od načina za zaštitu
magnetmm
kasa.
168
Za zažtitu od prcpada Ircba postaviti odgovarajućc alrmnc tastcre u unutra-
šnjem i spoljašnjcm prostoru.
Za alarmiranje prcdvideti spoljnu sirenu, a ako jc osoblje ne isključi u
utvrđenom vremenskom intervalu po pojavi alarma, alarm treba automatski da
se prosledi na nadlcžno mcsto. Ovu dojavu izvcsti na način koji je prihvatljiv
u postojećim uslovima (komutirana telcfonska linija, slobodna TT parica ili,
pak, radjo putcm).
Primena TV sislcma zatvorcnog kruga bi imala smisla kada bi se više pumpi
na jednom području nadziralo iz istog ccntra, što jc ostvarljivo u većim grado-
vima s obzirom na njihovu gustinu. Bilo bi dovoljno postaviti jednu pokretnu
kameru za nadzor pumpc, a prcnos slikc ostvariti tehnockonomski najprihva-
tljivijim rešenjem.
Kod pumpi kojc su daleko od nascljcnili mesta, pa je primena CCTVsiste-
ma skupa, mogla bi se u unutrašnjcm prostoru ngraditi skrivena kamera sa fil-
mom, ili rckordcrom, koja bi se automatski uključivala po naružavanju žtiće-
nog prostora, ili pritiskom prepadnog tastcra, i izvršilo snimanje ekscesnog do-
gadaja.
Primcna bežičnog „Guard Watch" sistema bi omogućila kontrolu obilaska
pumpi od strane za to zaduženih lica. Sa svakodnevnom promenom rute obi-
laska ovo pruža dodami nivo bczbednosti, jcr obeshrabruje potencijalne izvrši-
oce provale.
Inače, i TV sistcm i sistcm za kontrolu obilaska objckta doprinose i ranom
otrkivanju požara, pa im u tom smislu trcba i dati odrcdeni značaj.
5. Samoposluge
Za zaštitu samoposluga treba predvideti alarmni sisiem i TV sistem.
Aralmni sistem trcba da bude aktivan u vreme kada je samoposluga zatvo-
rena za kupce i sadržavao bi jcdan ili viSe prostornih senzora za zaštitu maga-
cina i prodajnog prostora i viže prckidača za zaštilu vrata i prozora. Podrazu-
meva se da je mehanička zažtita svih prodora u prostor izvedcna na odgovara-
jući način, kao i utvrden protokol o načinu čuvanja dnevnog pazara.
TV sistem bi imao funkciju u vrcme kada je samoposluga otvorena za kupce,
kada bi se pogodno raspoređcnim kamcrama pratilo ponaSanje posetilaca,
odnosno pokušaj sakrivanja artikala. Mesto postavljanja monitora bi se odre-
dilo prema veličini i lokaciji samoposluge. Za male objekte TV nije potreban.
Alarmiranje treba izvesti jakom sirenom spolja, a moguča je centralizacija
dojave alarma na jedno mesto za sve samoposluge istog korisnika koje se na-
laze na jednom području.
6. Robne kuće
Kod većih robnih kuća treba predvideti:
— alarmni sistcm za zažtitu magacina i određcnih prodajnih prostora van
radnog vremena, kao i za alarmiranje prcpada na mestima gde su šalteri,
169
 — sistcm za alarmiranje iznošcnja ncplaćcnih artikala i
— TV sistem za osmatranje odrcdcnih prostora.
Alarmnim sistemom treba obuhvatiti:
— zaštitu mogućih prodora u magacine i prodajne prostore nekom vrstom
senzora za zaštitu prodora u objckat,
— prostornu zaštitu detektorima pokrcta prostora gde se izlaže i čuva roba,
ili komunikacija ka tim prostorima,
— zažtitu žalterskih službcnika i lica fizičkog obezbeđenja ugradnjom alar-
mnih tastera (ručnih i nožnih) na svim rizičnim mestima,
— zaštitu kasa javljačima šuma.
Sistemom za alarmiranjc iznošenja ncplaćcnih artikala treba obuhvatiti sve
vrednije artikle u objektu, a posebno onc od krzna, kožc i svile. Na njih bi se
postavile određene nalcpnicc ili bcdževi, koji bi na izlazu iz odclcnja gde je uze-
ta roba, ili glavnom izlasku iz robne kuče, aktivirali postavljene antenske ure-
đaje i alarmirali iznošcnje (ukoliko preihodno nisu na kasama deaktivirani ili

TRECI DEO
skinuti).
Kod rrtanjih robnih kuča bilo bi dovoljno postaviti jedan antenski uređaj na
izlaznim vratima, a kod većih je praktičnije lo uraditi na samim odelenjima.
TV sistemom bi trcbalo obuhvatiti osmatranje vclikih proslora sa rafovima, STRUČNA OBUKA RADNIKA NA POSLOVIMA
gde pojedini artikli nisu zaštićcni od neovlašćenog iznošenja, a posebno mesto FIZIČKOG OBEZBEĐENJA OBJEKTA
utovara i istovara robe, kao i parking prostora, ukoliko on postoji uz robnu
kuću.
Dojava alarma bi se mogla izvesti u jedan zajednički centar, kada su u pita-
nju veća naselja, a u manjim mestima na određeni telefonski broj.
U oba slučaja treba predvideti lokalno alarmiranje, i to van radnog vremena,
snažnom sirenom postavljenom izvan objekta, a u radno vreme tihim alarmom
(ovo za slučaj prepada) na mestu gde se nalaze radnici obezbeđenja.

170
 I UVODNA RAZMATRANJA
Da bi se preventivno-rcprcsivna i tchnička zaštita u potcncijalno ugrožcnim
objektima mogla cfikasno organizovaii, planirati i rcalizovati, nužno je pozna-
vanje prava, obaveza i konkrctnih zadataka svakog radnika u objcktu i način
njihovog sprovodenja. Potpuna i blagovrcmcna primcna samozaštitnih mera i
pravilno prcduzimanjc odrcdcnih rcprcsivnih mcra od nadležnih subjekata u
objektu, svakako podrazumcva prcihodno stručno usavršavanje i osposoblja-
vanje ovih lica za ovaj vid njihovc dclatnosii.
Praksa potvrduje da vcliki broj lica u potcncijalno ugrožcnim objektima, bi-
lo radnika izosnovnc.dclatnosti ilipripadnika fizičkogobezbcdcnja, nepozna-
jc svoja prava i dužnosti, kao ni osnovnc zadalke u slučaju izvršenja krivičnog
dela. Ima i slučajcva gde je otsutna saradnja odgovornih lica u objektu sa ru-
kovodiocima fizičkog obezbcdcnja, naročilo u poglcdu postavki određenih
izložbi, transporta novca i hartija od vrcdnosti i čuvanja drugih vrcdnih pre-
dmeta. Svejeto poslcdica otsutnosti bczbcdnosnekultureiosnovnihznanja iz
domcna samozaštilnih mera i njihove cfikasnosti u sprcčavanju kriminalnog
napada na objekat.
Da bi i mehanizam samozašlitc što cfikasnije funkcionisao, a samim tim i
imovina bila boljc zaiUićcna s jcdne, i da bi odredena ovlašćenja u domenu re-
presije bila blagovrcmcno i zakonilo primcnjcna i tako pružcna adekvama po-
moć organima unutrašnjih poslova u olkrivanju učinioca i obezbeđenju doka-
za, s druge strane, nužna jc i odgovarajuća stručna obuka radnih ljudi koji rade
ili obezbeduju potencijalno ugrožcnc objckte. Ova obuka podrazumeva stru-
čno osposobljavanje radnika fizičkog obezbcdcnja i radnika koji obavljaju
osnovnu delatnost u objektu, rukuju s novcem, hartijama od vrednosli, zlatom,
zlatnim nakitom, povcrljivim matcrijalom, prcdmetima kulturnih dobara, oru-
žjcm, municijom, narkoticima i drugim vrcdnim i opasnim stvarima i materi-
jama i dolaze u kontakt sa strankama. Pored ovih radnika, nužno je i odredeno
stručno osposobljavan je iz ovih oblasti i za odgovorne radnike koji neposredno
ne rukuju ovim predmctima, ali su odgovorni za preduzimanje mera samoza-
štile i za bezbcdno obavljanjc ove dclatnosti.
) Radnike koji rade na poslovima fizičkog obezbeđenja treba upoznati s nji-
hovim pravima i obavezama kako u domenu prcvencijc, tako i u primeni odre-
denih ovlažćenja u nblasti rcprcsije.
Posebno trcba razraditi i detaljno proučiti ovlašćenja koja se odnose na pri-
menu vatrenog oružja i drugih srcdstava prinude. Radnike koji nose oružje tre-
ba u okviru stručnc obukc obučiLi da vcšto i pravilno rukuju vatrenim oružjem
u kom cilju treba bar dva puta godišnje organizovati i bojevo gađanje na odgo-
varajućem strelištu. U sklopu ove obuke bilo bi korisno organizovati za mlade
pripadnike fizičkog obezbcđenja i upoznavanje sa nckim osnovnim znanjima iz
oblasti borilačkih veština, koja bi svakako bila od koristi prilikom kontakta i
savlađivanja učinioca krivičnog dela ili njcgovih pomagača.

173

i
 Zadalak radnika fizičkog obczbcdcnja, po izvršenom krivičnom dclu u
objektu, bila bi poscbna oblast potpunc i dctaljnc razrade tokom obuke, a na-
ročito u domenu obczbcdcnja matcrijalnih dokaza (tragova i predmeta), ličnog
opisa i ponašanja učinioca krivičnog dcla.
Radnike koji radc u objcktu, a kojc smo prclhodno navcli, trcba obučiti da
zapažaju sumnjiva ponašanja kod čdrcđenih lica kako u objektu tako i van
objekta, te njihov lični opis. način krctanja i opšlcnja, opis vozila ili drugog
sredstva i sve drugc činjenicc i okolnosti kojc su indikativne i ukazuju na sum-
njivu situaciju. Ovo jc poscbno biino u pripremnom periodu za izvršenje kri-
vičr.og dela razbojnišlva, pa jc nužno povczivati mcdusobno uzročne siluacije
i o uočcnim zapažanjima blagovremcno i detaljno informisati odgovorno lice
u objektu. U sklopu ovih zapažanja trcba voditi računa o specifičnostima uči-
nioca ovih krivičnih dela, njihovom lukavstvu, koriščenju raznih trikova i sli-
čno, o čemu smo detaljno govorili u prvom dclu ovog priručnika.
Poseban scgmcnt obukc jcsie osposobljavanje radnika u objektu sa sušti-
nom sisiema tehničke zaštilc, čuvanjcm podataka, načinom rukovanja i blagov-
remenim aktiviranjcm ovog sistema u slučaju kriminalnog napada na objekat.
Ovde se nc misli samo na protivprovalnu zaSlitu vcč i na protivdiverzionu i za-
Stitu od požara.
Imajući u vidu sadašnjc stanje u poicncijalno ugroženim objektima i potre-
bu za stručnim osposobljavanjcm odredenih radnika, u slcdećem poglavlju da-
jemo predlog programa koji obuhvala samo osnovne teme, s ciljem da omogući
veći stepen stručnc osposobljcnosti u zaštrti imovine i pružanja pomoći orga-
nima unutrašnjih poslova u otkrivanju učinilaca krivičnih dela i u obezbeđenju
materijalnih i ličnih dokaza.
Sadržaj programa je koncipiran i prilagodcn za sticanje znanja i veština za
obavljanje složenih i odgovornih poslova fizičko-tchničke zaštite u preduzeći-
ma, organima, organizacijama i svim drugim potencijalno ugrožcnim objekti-
ma. Stoga isti obuhvata disciplinc i određcna znanja iz šire i uže oblasti u vezi
sa ovom problemalikom.
Program bi se realizovao kroz slcdcće oblikc stručnog usavršavanja: kursevi,
seminari i savetovanja, ic u zavisnosti od svakog oblika posebno isti bi se de-
taljno razradio na pojcdinc lczc, pa bi takoobuka obuhvaiila svebitne kompo-
nente preventivno-represivne i tehničkc zaštite ugroženih objekata. Nastava bi
se realizovala kroz predavanja, konsullacijc, vežbe i stručnu praksu.
II PREDLOG PROGRAMA OBUKE
1. PREVENTIVNO-REPRESIVNA ZAŠTITA
POTENCIJALNO UGROŽENI OBJEKTI, KRIVIČNADELAKOJA SE
VRŠE NA NJIHOVU ŠTETU I NJIHOVI UČINIOCI
1. Vrste potencijalno ugroženih objekata. Razlozi zbog kojih se povećava
ugroženost ovih objckata i razlike u odnosu na drugc objekte. Specifičnosti po-
174
tcncijalno ugrožcnih objckata i vrstc prcdmcta i drugih vrednosti koji su sme-
čteni ili sc Čuvaju u ovim objcktima.
2. Osvrt na karakteristikesavrcmcnog kriminaliteta u koji spadaju i krivična
dcla koja se vršc na šlctu potcncijalno ugrožcnih objckata.
3. Vrste i karakteristikc krivičnih dcla koja se vršc na štctu potencijalno
ugroženih objekata.
4. Stanje i krcianjc krivičnih dcla izvršcnih na žtctu ovih objekaia za posle-
dnjih 10 godina u našoj zcmlji sa iskazanim stanjcm po republikama i pokra-
jinama. Kraća analiza ovih krivičnih dela sa posebnim osvrtom na uzroke koji
su pogodovali njihovom izvršcnju. Osvrt na aktivnost organa otkrivanja, sara-
dnju sa potencijalno ugrožcnim objcklima.
5. Način i sredstva iz\'rSenja pojedinih krivičnih dcla koja se vrše na štetu po-
tencijalno ugrožcnih objekata. Ovu problcmatiku posebno izneti po vrstama
objekata koji su prcdmcl kriminalnih napada.
6. Spccifičnosii učinilaca krivičnih dela koja se vržc na štctu potcncijalno
ugroženih objckala. Problcmatiku klasifikovati po spccijalnostima i posebnos-
tima učinilaca u odnosu na vrstu poiencijalno ugroženog objckta.
PREVENTIVNA ZAŠTITA
1. Opšte o preventivnoj zaštiti.
2. Prava i dužnosti određenih subjckata u prevenlivnoj zaštiti potencijalno
ugroženih objekata.
a. Prava i dužnosti radnika fizičkog obezbeđcnja.
b. Prava i dužnosli radnika koji obavljaju poslove osnovne delatnosti.
c. Prava i dužnosti rukovodcćih radnika i lica odgovornih za organizovanje
i sprovođcnje samozažtile.
3. Preventivnc mcre na zažliti banaka, pošla, službi družtvenog knjigovod-
stva, trezora i mcnjačnica.
4. Preventivnc mcre na zaštili muzcjsko-galerijskih organizacija.
5. Preventivna zažtita objekata u kojima su smeštene kasc sa novcem, dra-
gocenostima, povcrljivom dokumentacijom i drugim vrednim stvarima.
6. Sarađnja sa organima unutrašnjih poslova, carinskim organima, javnim
tužilaštvom i sudovima.
REPRESIVNA ZAŠTITA
1. Opšte o represivnoj zašlili i nužnosti primene rcpresivnih mera.
2. Prava i dužnosti odrcđenih subjekata u preduzimanju pojedinih represiv-
nih mera u potencijalno ugrožcnim objcktima.
a. Prava i dužnosti radnika fizičkog obczbcdcnja.
b. Prava i dužnosti radnika koji vrSc osnovnu dclatnost.
c. Prava i dužnosli rukovodećih radnika i lica odgovornih za bezbednost
objekta.
175
 3. Kriminalistički mctodi i srcdstva u otkrivanju i dokazivanju krivičnih dela 8. Komunikacionc vcze u okviru objckia i van njcga za potrcbe službe fizič-
izvršenih na štetu objckala i u otkrivanju, pronalažcnju i privođenju njihovih kog obezbeđcnja (žičnc, bcžičnc), kao i mogučnosli kontrolisanja obilaska
učinilaca. objekta od strane za to zadužcnih lica korižćenjcm clektronskih uređaja.
4. Zadaci odredenih subjekata u potcncijalno ugroženim objektima nakon
izvršenog krivičnog dcla. NADZOR I UPRAVLJANJE SISTEMIMA TEHNIČKE ZAŠTITE
5. Saradnja sa organima unutrašnjih poslova u otkrivanju učinioca i u obe- 1. Lokalni nadzor sa i bcz stalnc posadc, lokacija ccntra, sastav, način alar-
zbedenju materijalnih i ličnih dokaza. miranja.
6. Praktične vežbe u sprovodcnju pojcdinih radnji i mera u sklopu represiv- 2. Daljinski nadzor — ccntralizovani, prcdnost u odnosu na lokalni. Opre-
ne delatnosti. ma u nadzornom centru.
Usklopu stručnog usavržavanja radnika na fizičkom obezbcdcnju objckata,
a u zavisnosti od oblika usavršavanja, Program trcba da obuhvati i osnovna zna- POUZDANOST SISTEMA
nja iz sledećih predmeta: Psihologija (mctodi mcduljudskih komunikacija), 1. Otkazi zaštitnog sistcma, uzroci oikaza, načini za njihovo minimiziranje.
Kriminalistika (operaiivno-taktičkc radnje i mcre koje sprovode radnici fizič- 2. Lažni alarmi, uzroci nastanka, vrstc, dozvoljcne graničnc vrednosti za ti-
kog obezbedcnja i primcna kriminalističk'ih metoda u zašliti objckata), Speci- pizirane zaštitne sistcmc.
jalno fizičko obrazovanje (osnovni stavovi, tchnike i padovi iz džudoa, kate i
džiu-džica), kao i Naoružanje sa nastavom gadanja. PRIMERIREALIZACJ JE ZAŠTITE ZA POJEDINE OBJEKTE PO VE-
ĆANOG RIZIKA
2. TEIINIČKA (PROVTVPROVALNA) ZAŠTITA OBJEKATA
Primeri bi se dali prcma zahtcvu lica koja pohadaju kurs, odnosno prema
PLANIRANJE TEHNIČKE ZAŠTITE potrebama radnih mcsta koja ona pokrivaju. Tako bi se program prilagodio
vrstama objckata (finansijskc institucijc, muzejsko-galcrijske organizacije, in-
1. Efekti zaštite, vrste i način postizanja. dustrijski objckti i sl.).
2. Nivoi zaštilc, kclcgorizacija i klasifikacija poicncijalno ugroženih objeka-
ta prema potrebnom nivou zaštile. 3. PR01TVDIVERZI0NA ZAŠTITA (PD)
3. Aktivnosti u planiranju tchničke zaštite, počev od analizc prctnji, snima-
nja stanja objckta, proccne ugrožcnosti do izradc projeklnog rešcnja tehničke OPŠTE O PROTIVDIVERZIONOJ ZAŠTITI
zaštite, njegove rcalizacijc i, na kraju, cksploatacije. Značaj obučenosti lica ko- 1. Cilj PD zaštite
ja rade u centru obczbedenja. " 2. Opasne materijc
SREDSTVA I UREDAJI U TEHNIČKOJ ZAŠTITI 3. Sredstva za iniciranjc eksploziva
1. Alarmni sistemi, namcna i načiu funkcionisanja. SREDSTVA I UREDAJI ZA PD PREGLEDE
2. Senzori (detektori) za zaštitu spoljnih prostora: vrste, načini rada, uslovi
priraene i dctekcione sposobnosti. 1. Uređaji za otkrivanje diverzantsko-terorističkih sredstava, principi rada
3. Senzori za zaštilu unutrašnjih prostora: vrste, načini rada, uslovi primene i način primcne (detektori mctala, stcioskopi, rendgcnski urcđaji, deteklori ek-
sploziva).
i detekcione sposobnosti. _
4. Alarmna centrala, osnovne karakteristike, način povczivanja sa sen- 2. Uređaji za olkrivanje opasnih materija, principi rada, način primcne (de-
zorima. tektori zapaljivih materija, deieklori radioaktivnih materija, detektori toksi-
5. Dojava alarma, lokalna .i daljinska. Način prenosa alarma na udaljeno čnih materija).
mesto, prenosni putevi, pouzdanost prcnosa, otpornost na kompromitaciju.
6. TV sistem zatvorenog kruga u tchničkoj zaštiti, osnovne funkcije, saslav 3. Spccijalna i zažtitna oprcma (vodcni lop, ncutralizator, itd.).
sistema, izbor komponenti sistcma. Bezbednosno osvctljenje kao podrška TV PROTIVDIVERZIONI PREGLEDI
sistemu i kao pomoć službi obezbcdcnja.
7. Sistemi za kontrolu pristupa, odnosno ulaska u restriktivne prostore. 1. Redovni PD pregledi
Osnovne funkcije sistcma, vrste, izbor s obzirom na namenu, propusnu moč i 2. Vanredni PD prcglcdi
otpornost na kompromitaciju. 3. PD pregledi po najavi

176 177
 4 postupak u slučaju pronalaska sumnjivog prcdmeta ili najave bombe
4. FROTIVPOŽARNA ZAŠTITA
NORMATIVNI I PREVENTIVNI ASPEKT ZAŠTITE OD POŽARA
O T A I SAGOREVANJE
TOPL

i prenošenje toplote
2' Toplota i fizičko stanjc lcla
3' sagorevanje
LITERATURA
4 Uslovi počclka sagorcvanja
5_ jCJasifikacija malcrija i roba prcma njihovom ponašanju na visokim tem-
e r a t u rama nastalim u požaru
PRV] DEO
5 Uzroci požara Alcksić, Z.: ..Kriminalislika". Savrcmcna adminislracija. Bcograd, 1982.
Naučno otkrivanje zločina, Savez udruženja pravnika, Bcograd. 1972.
o pŠTE MERE PREVENTIVNE ZAŠTITE OD POŽARA Aleksić, Ž. i Kosiić. R.: ,,I'ož;iri i ekplcv.ijc". Privrcdna žlampa, Beograd, 1982.
Belkin, R.S. Kriminalislika. Mosk\'a, 1968.
1 Gradevinske mcre Bošković, M.: „Materijalni dokazi u kriminnlisličkoj obnidi", Nova prosvela, Beograd, 1990.
1 Tehnoložke mcrc „Osnovne karakteristikc učinilaca krivičnih dcla", Bczbednosl, RSUP Srbije, Beograd, br. 3/88.
3_ Mažinskc mcre Grozdić, S.: „Suzbijanje razbojni.štva", priručnik RSUP Mn'atske, Zagrcb, posebno izdanje, 1980.
4/Električnc mcrc Grupa autora: „Vojna enciklopcdija", Buograd. 1971.
Jovanović, Z., BoSković, M., Lakčcvić. D.: ..Kriminalistička balistika", Savremena administracija,
Beograd, 1987.
jCLASIFIKACIJA POŽARA Jovović, [.: ,,Kako se osigurava i obezbeđuje meslo kriminalnog dogadaja", „13. maj", Beograd,
1973.
G A ŠENJE POŽARA
Laslo, Ž.: ,,Šta je spomenik kulture", Priručnik RSUP Hrvatske — Zbornik radova, 1988.
1 KJasifikacija i osobine srcdstava za gašcnje požara Krivokapić, V: „Kriminalistička taktika", VŠUP Zemun, 1984.
1 KJasifikacija aparaia za gašcnje požara Najman, V.: „Šta čeka država", „Politika" od 28, 29. i 30.11.1990.
3, Unutrašnja i spoljna hidrantska mrcža Ttbojević, N.: „Aktuelna pitanja bezbcdnosli i druStvene samozažtite", „13. maj", SSUP, 1986.
Vbdinelić, V.: „Kriminalisiika", Savremena administracija, Beograd, 1984.
UREĐAJI IINSTALACIJE ZA AUTOMATSKU DOJAVU „Zaštita kulturnili dobara" — malcrijal sa savclovanja u Institutu bezbednosti Beograd, 1988.
l S1GNALIZACIJU POŽARA Zakonski propisi:
Zakon o vršenju unutraSnjih poslova iz nadležnosti saveznih organa uprave, Sl. list SFRJ br. 7/85
J Detektori požara, vrste i primena. i 24/86.
Zakon o unutrašnjin) poslovima Srbije, Sl. glasnik, br. 30/89.
2, A J a r r n n a ccntrala i signalizatori. Zakon osistemu drušlvenc samozaSlile. Sl. glasnik, br. 14/86.
Pravilnik o vrženju službe ovlašćenih službenih lica u SSUP. Sl. lisl SFRJ, br. 53/37.
Pravilnik o vršenju poslova Službe javne bezbednosti, Sl. glasnik, br. 29/74.
Uputstvo o upotrebi vatrcnog oru>5ja, gumene palice i drugih sredstava prinude za ovlašćena službe-
na lica SSUP.

DRUGIDEO
Addis, K.: „Black gold: Tlie nation's sccurity blanket", Security management No 9, 1990.
,,Aware of the danger", Securitv gazelte, avgusl 1990.
Beck, M.: „CCTV: lens is more...", Security managcmem No 5, 1990.
Bowers, D.M.: „Access control and personal identificalion syslems", Buttervvorlhs (USA), 1988.
Bridges, C: „Intrudcr alarms" Paramount, Velika Britanija, 19S7.
Briggs, M.: „Surveillance inovation" Security surveyor, maj 1990.
„BSIA false alann seminar", Security. Sun'evor No 5 i No 6, 1990.
Cole, L.: „Transport security — a daily cliallenge", International security management, maj/jun
1989.

178 179
 ,.Cards: The key to ihe futurc" Sccuritv managcmcnt (specijalni dodatak), nov. 1990.
Dolan. N.: ,,A fook inlo CCTV' Sccuritv gazctte. avg. 1990.
Dunlev, A.: „Mobile communications for road iransport opcralions" Sccuritv surveyor, No 1,1990.
Foot. N.: „Radio interference to intrudcr alarm svstems", Security survcyor. No 19, 1989.
Gigliotti, R.J.: ,.Security dcsign for maximum proicction", Butierwonhs, (USA) 1984.
Hamillon. P.: „Hantlbook of securiiv", Kluvvcr. V. Britanija, 1989.
„CCTV Technologv update". Securilv, juli 1990.
Hanlev, B.: „Cameras and lcnscs: A lcchnological cvolulion", Sccurity times, No 3.1990.
Harrower, J.: „Access conlroi — Tlic Biomctri Route". Security times, No 2, 1990.
Hodges, T.: „Access control — proximity rcadcrs"', Security times, No 2, 1990.
Hopf, P.S.: „Handbook of building securitv, planning and design" Mc Gravv-Hill, New York, 1979.
Hughes, R.: „Making liglit of ihe perimeter problcm", Securitv and protection, sep. 1984.
Jackson, J.: ,,A dial-up solution for alarm controllers". Securitv gazette. juni 1990.
Johnson, P.: ..Trcnds in rctail sccuri!y", Sccuritv limcs, jan. 1989.
Judd, B.: ,,Mow instalaters get il back lo front", Sccuritv and protection, No 2,1989.
Law, Y: „Ligliten your Habilitv", Sccuritv managcment, avg. 1989.
McAinsh, S.: „Alarm control pancls''. Sccurhv timcs, mart 1989.
McGhee. T.: „Ligh'.ing the way to sccuritv", Sccuriiv mnnagemenl, No 12,1990.
Miller, B.: „Machines thatsav: I knovvvou", Internaiional review. jan./feb. 1989.
Moss. B.: „Dual technologv scnsors rcduce false alarms, ease detection challcngcs" Security, maj
1990.
Nason, R.: „Obtaining a secure energj' supply", 19S7. Carnahan confcrence on security technology
(University of Kentuckv)
,,New ways with cable", Securitv gnzcile, juli 1990.
Noble, N.: „Fcnces and fcnce-fixed sensors", Security timcs, sept. 1987.
Robinson, P.: .,A1I under control", Secur-i!y gazctle, juni 1990.
Rogers, K.: „Calling all stations", Security timcs, No 3, 1990.
Scott, G.: „Principles ofsecurity surveying", Paramount V Britanija, 1987.
Simić, R.: ,.Tehnička zažtita kulturnih dobara". Bezbednost i društv'ena samozaStita, 2/89, Beograd
„Tehnička zaštita telekomunikacionih i računarskih centara" — Zbornik radova sa Savetovanja
„Elektromagnetna kompatibiinost i protivclektronska zaštita", Inslitut bezbednosti, Beograd 1988.
„Tehnička zaštita objckata", Priručnik za stručno obrazovanje radnika unutrašnjih poslova 2/90,
MUP Hrvatska, Zagreb
,,What's the latest word in access conirol", Sccuritv management (specijalni dodatak), juli 1989.
Williams, S.: „Alarm commimication and displav svstems for higli security department and energv
facilities" 1987 Carnahan confcrcnce of securily lcchnoiogy (Universitv of Kentucky) — Zbornik
radova
Zalud. B.: ,,Why security fails and how not to", Security, april, 1990.
)

TV V

180