Professional Documents
Culture Documents
Скрипта из Грчког језика PDF
Скрипта из Грчког језика PDF
Изговор дифтонга
У грчком има осам дифтонга или двогласника: ai( ei( oi( ui; au( eu( ou( hu.
Дифтонг ai изговара се као е: cai,rw = héro.
Дифтонзи ei( oi( ui изговарају се као i: spei,rw = spíro, poie,w = piéo, ui`o,j
= iós.
Дифтонг ou изговара се као u: ouvrano,j = uranós, avkou,w = akúo, evmou/ = emú.
Дифтонзи au( eu( hu изговарају се двојако:
– као av, ev, iv испред самогласника и b, d, g, z, l, r, m, n: pau,omai =
pávome, kraugh, = kravgí, Pau/loj = pávlos, stauro,j = stavrós, trau,ma = trávma;
euvagge,lion = evaŋgélion, euvdoki,a = evdokía, feu,gw = févgo, euvloghme,noj =
evlogiménos, eu`ri,skw = evrísko, pneu/ma = pnévma; huvdo,koun = ivdókun;
– као af, ef, if испред p, t, k, f, q, c, s, x, y: auvto,j = aftós, kau,chma =
káfhima, auvxa,nw = afksáno; deu,teroj = défteros, leuko,j = lefkós, euvfrai,nw =
effréno, evleu,qeroj = eléftheros, proseuch, = prosefhí, euvse,beia = efsévia, pro,seuxai
= prósefkse; hu;xanen = ífksanen.
Дијереза
Неправи дифтонзи
Једнина: Множина:
м. ж. ср. м. ж. ср.
Н. o` h` to. oi` ai` ta.
Г. tou/ th/j tou/ tw/n tw/n tw/n
Д. tw|/ th|/ tw|/ toi/j tai/j toi/j
А. to.n th.n to. tou.j ta.j ta.
Вокатив нема члана. Уз вокатив може понекад да стоји узвик w= (17 х од
око 560 примера вокатива у Новом завету).
О-ДЕКЛИНАЦИЈА
Као именица o` lo,goj( tou/ lo,gou мења се преко 400 именица мушкога рода
у Новом завету. Најфреквентније међу њима су: qeo,j( ku,rioj( a;nqrwpoj(
Cristo,j( ui`o,j( avdelfo,j( ouvrano,j( no,moj( ko,smoj( a;ggeloj( Pau/loj( Pe,troj( lao,j(
dou/loj( qa,natoj( oi=koj( ovfqalmo,j итд.
Као именица h` parqe,noj( th/j parqe,nou мења се педесетак именица
женскога рода у Новом завету. Најчешћа је међу њима именица o`do,j, а нешто
чешће срећу се и именице: e;rhmoj( Ai;guptoj( :Efesoj( Damasko,j( parqe,noj(
r`a,bdoj( no,soj( Tu,roj( bi,bloj и др.
Као именица to. te,knon( tou/ te,knou мења се преко 200 именица средњега
рода у Новом завету. Најчешће се срећу именице: e;rgon( te,knon( pro,swpon(
shmei/on( euvagge,lion( i`ero,n( ploi/on( daimo,nion( i`ma,tion( paidi,on( qhri,on( mnhmei/on(
pro,baton( bibli,on итд.
А-ДЕКЛИНАЦИЈА
a purum: a impurum:
Јед. Мн. Јед. Мн. Јед. Мн.
Н. kardi,a kardi,ai h`me,ra h`me,rai r`i,za r`i,zai
Г. kardi,aj kardiw/n h`me,raj h`merw/n r`i,zhj r`izw/n
Д. kardi,a| kardi,aij h`me,ra| h`me,raij r`i,zh| r`i,zaij
А. kardi,an kardi,aj h`me,ran h`me,raj r`i,zan r`i,zaj
В. kardi,a kardi,ai h`me,ra h`me,rai r`i,za r`i,zai
Као a purum мењају се именице чија се основа завршава на вокал или на
r. Првих у Новом завету има око 320, других – око 40, а најфреквентније су:
a`marti,a( basilei,a( kardi,a( evkklhsi,a( avlh,qeia( evxousi,a( oivki,a( Galilai,a( Mari,a(
evpaggeli,a( sofi,a; h`me,ra( w[ra( cara,( qu,ra( cw,ra( pe,tra.
Као a impurum мењају се све остале именице на -a. У Новом завету има
их тридесетак, а најфреквентније су: do,xa( qa,lassa( glw/ssa( r`iz, a( tra,peza(
a;kanqa( ge,enna.
Разлика у промени између именица a purum и a impurum огледа се једино
у генитиву и дативу једнине: kardi,aj, kardi,a|, али: r`i,zhj, r`i,zh|.
По изузетку, као a impurum – иако им се основа завршава на r – мењају
се именице ma,caira, spei/ra и још неке врло ретке (plh,mmura( prw/|ra( Sa,pfira),
нпр.: ma,caira( macai,rhj( macai,rh| итд. Такође по изузетку, као a purum мења се
именица Ma,rqa и још неке ретке именице, иако им основа није на вокал нити на
r: Ma,rqa, Ma,rqaj итд.
h
Именице женског рода на -h
Јед. Мн.
Н. fwnh, fwnai,
Г. fwnh/j fwnw/n
Д. fwnh/| fwnai/j
А. fwnh,n fwna,j
В. fwnh, fwnai,
Јед. Мн.
Н. neani,aj neani,ai
Г. neani,ou neaniw/n
Д. neani,a| neani,aij
А. neani,an neani,aj
В. neani,a neani,ai
У Новом завету има укупно 55 именица мушког рода на -aj, од тога само
шест заједничких именица (апелатива), док су све осталo лична имена. Међу
њима најфреквентније су именице: VIou,daj( Satana/j( VHli,aj( Barnaba/j( VHsai<aj(
VAndre,aj( Sila/j( VAgri,ppaj( ~Anani,aj( Barabba/j( Zacari,aj( Qwma/j.
У генитиву једнине две петине именица на -aj има наставак о-
деклинације &ou, нпр.: VHli,aj( &ou( VHsai<aj( &ou( VAndre,aj( &ou итд. Три петине
именица има тзв. дорски генитив на &a, нпр.: VIou,daj( &a( Satana/j( &a/( Barnaba/j(
&a/( VAgri,ppaj( &a итд.
У осталим падежима именице на -aj мењају се као a purum.
hj
Именице мушког рода на -hj
У Новом завету има 125 именица мушког рода на -hj. Најчешће се срећу:
maqhth,j( profh,thj( VIwa,nnhj( ~Hrw,|dhj( stratiw,thj( telw,nhj( u`phre,thj( krith,j(
u`pokrith,j( e`katonta,rchj( evrga,thj( kle,pthj( VIorda,nhj( lh|sth,j итд.
У генитиву једнине све именице на -hj имају наставак о-деклинације &ou.
У вокативу једнине именице на -thj – има их 108 – имају наставак -a,
нпр.: evpista,thj – evpista,ta, despo,thj – de,spota, u`pokrith,j – u`pokrita, итд. Остале
именице у вокативу једнине завршавају се на -h.
У осталим падежима именице на -hj мењају се као именице женскога
рода на -h.
АТЕМАТСКА ДЕКЛИНАЦИЈА
А. КОНСОНАНТСКЕ ОСНОВЕ
Према завршном гласу основе именице ове деклинације деле се на:
а) основе на гутурале: k g c
б) основе на лабијале: p b j
в) основе на дентале: t d J
г) основе на -nt-
д) основе на назал: n
ђ) основе на ликвиду: r
е) основе на s или сигматске основе
Основа се добија кад од генитива једнине одбијемо наставак -oV, нпр.:
— jŸlax, to¡ jŸlakoV, основа julak,
— poim¦n, to¡ poimŒnoV, основа poimen,
tš s¯ma, to¡ smatoV, основа swmat.
ј е д н и н а
Н. £ ˆlp’V c…riV tš pne¡ma
Г. t¨V ˆlp’doV c…ritoV to¡ pneŸmatoV
Д. tÚ ˆlp’di c…riti tÛ pneŸmati
А. t§n ˆlp’da c…rin1 tš pne¡ma
В. ˆlp’ c…riV pne¡ma
м н о ж и н а
Н. a) ˆlp’deV c…riteV t† pneŸmata
Г. t¯n ˆlp’dwn car’twn t¯n pneum…twn
Д. ta”V ˆlp’sin c…risin to”V pneŸmasin
А. t†V ˆlp’daV c…ritaV t† pneŸmata
В. ˆlp’deV c…riteV pneŸmata
г) Основе на -nt-
У ову групу спадају именице само мушког рода, а по овој промени мења
се и већина партиципа.
У дативу множине nt се губи испред s, а o се продужава у ou.
ј е д н и н а м н о ж и н а
Н. — lŒwn •doŸV o) lŒonteV •d™nteV
Г. to¡ lŒontoV •d™ntoV t¯n le™ntwn •d™ntwn
Д. tÛ lŒonti •d™nti to”V lŒousin •do¡sin
А. tšn lŒonta •d™nta toßV lŒontaV •d™ntaV
В. lŒon •doŸV lŒonteV •d™nteV
ј е д н и н а м н о ж и н а
Н. — poim¦n aü−n o) poimŒneV aü¯neV
Г. to¡ poimŒnoV aü¯noV t¯n poimŒnwn aü−nwn
Д. tÛ poimŒni aü¯ni to”V poimŒsin aü¯sin
А. tšn poimŒna aü¯na toßV poimŒnaV aü¯naV
В. poim¦n aü−n poimŒneV aü¯neV
1
У Новом завету налази се и c…rita.
ђ) Основе на ликвиду (r)
ј е д н и н а м н о ж и н а
Н. — á¦twr stat¦r o) á¦toreV stat¨reV
Г. to¡ á¦toroV stat¨roV t¯n áht™rwn stat¦rwn
Д. tÛ á¦tori stat¨ri to”V á¦torsin stat¨rsin
А. tšn á¦tora stat¨ra toßV á¦toraV stat¨raV
В. á¨tor stat¦r á¦toreV stat¨reV
ј е д н и н а
Н. — pat¦r £ m¦thr Jug…thr gast¦r
Г. to¡ patr™V t¨V mhtr™V Jugatr™V gastr™V
Д. tÛ patr’ tÚ mhtr’ Jugatr’ gastr’
А. tšn patŒra t§n mhtŒra JugatŒra gastŒra
В. p…ter m¨ter JŸgater g…ster
м н о ж и н а
Н. o) patŒreV a) mhtŒreV JugatŒreV gastŒreV
Г. t¯n patŒrwn t¯n mhtŒrwn JugatŒrwn gastŒrwn
Д. to”V patr…sin ta”V mhtr…sin Jugatr…sin gastr…sin
А. toßV patŒraV t†V mhtŒraV JugatŒraV gastŒraV
В. patŒreV mhtŒreV JugatŒreV gastŒreV
ј е д н и н а м н о ж и н а
Н. tš b…roV sk¨noV t† b…rh sk¦nh
Г. to¡ b…rouV sk¦nouV t¯n bar¯n skhn¯n
Д. tÛ b…rei sk¦nei to”V b…resin sk¦nesin
А. tš b…roV sk¨noV t† b…rh sk¦nh
В. b…roV sk¨noV b…rh sk¦nh
Б. ВОКАЛСКЕ ОСНОВЕ
а) Основе на ι
Овој групи припадају веома бројне именице женског рода.
У основи именица ове групе јавља се i само у номинативу, акузативу и
вокативу једнине, а у осталим падежима смењује га e.
У акузативу једнине имају наставак -n.
Акузатив множине једнак је номинативу множине.
ј е д н и н а м н о ж и н а
Н. £ p™liV a) p™leiV
Г. t¨V p™lewV t¯n p™lewn
Д. tÚ p™lei ta”V p™lesin
А. t§n p™lin t†V p™leiV
В. p™li p™leiV
б) Основе на ευ
ј е д н и н а м н о ж и н а
Н. — basileŸV o) basile”V
Г. to¡ basilŒwV t¯n basilŒwn
Д. tÛ basile” to”V basile¡sin
А. tšn basilŒa toßV basile”V
В. basile¡ basile”V
в) Основе на υ
ј е д н и н а м н о ж и н а
Н. — ücJŸV p¨cuV o) ücJŸeV p¦ceiV
Г. to¡ ücJŸoV p¦cewV t¯n ücJŸwn p¦cewn (phc¯n)
Д. tÛ ücJŸï p¦cei to”V ücJŸsin p¦cesin
А. tšn ücJŸn p¨cun toßV ücJŸaV p¦ceiV
В. ücJ¡ p¨cu ücJŸeV p¦ceiV
ИМЕНИЦЕ АТЕМАТСКЕ ДЕКЛИНАЦИЈЕ У БОЛОЊСКИМ ГЛАВАМА
Једнина Множина
Ном. Ген. Дат. Ак. Вок. Ном. Ген. Дат. Ак. Вок.
to. pneu/ma pneu,matoj pneu,mati pneu/ma pneu/ma pneu,mata pneuma,twn pneu,masin pneu,mata pneu,mata
h`` po,lij po,lewj po,lei po,lin po,li po,leij po,lewn po,lesin po,leij po,leij
o`` path,r patro,j patri, pate,ra pa,ter pate,rej pate,rwn patra,sin pate,raj pate,rej
h`` sa,rx sarko,j sarki, sa,rka sa,rx sa,rkej sarkw/n sarxi,n sa,rkaj sa,rkej
h`` ca,rij ca,ritoj ca,riti ca,rin ca,rij ca,ritej cari,twn ca,risin ca,ritaj ca,ritej
to. fw/j fwto,j fwti, fw/j fw/j fw/ta fw,twn fw/sin fw/ta fw/ta
h`` evlpi,j evlpi,doj evlpi,di evlpi,da evlpi, evlpi,dej evlpi,dwn evlpi,sin evlpi,daj evlpi,dej
to. u[dwr u[datoj u[dati u[dwr u[dwr u[data u``da,twn u[dasin u[data u[data
to. e;toj e;touj e;tei e;toj e;toj e;th e;tw/n e;tesin e;th e;th
o`` poimh,n poime,noj poime,ni poime,na poimh,n poime,nej poime,nwn poime,sin poime,naj poime,nej
to. pu/r puro,j puri, pu/r pu/r нема посведочене множине у НЗ
o`` avnh,r avndro,j avndri, a;ndra a;ner a;ndrej avndrw/n avndra,sin a;ndraj a;ndrej
o`` basileu,j basile,wj basilei/ basile,a basileu/ basilei/j basile,wn basileu/sin basilei/j basilei/j
o`` aivw,n aivw/noj aivw/ni aivw/na aivw,n aivw/nej aivw,nwn aivw/sin aivw/naj aivw/nej
h` nu,x nukto,j nukti, nu,kta nu,x nu,ktej nuktw/n nuxi,n nu,ktaj nu,ktej
h`` cei,r ceiro,j ceiri, cei/ra cei,r cei/rej ceirw/n cersi,n cei/raj cei/rej
h`` gunh, gunaiko,j gunaiki, gunai/ka gu,nai gunai/kej gunaikw/n gunaixi,n gunai/kaj gunai/kej
o`` pou,j podo,j podi, po,da pou,j po,dej podw/n posi,n po,daj po,dej
ПРИДЕВИ
♦ Око 85% свих грчких придева мења се по о-/а-деклинацији, исто као одго-
варајуће именице.
1) Око две трећине придева о-/а-деклинације имају посебан облик за сва три
рода (у речницима се означавају бројем 3): a[gioj( &a( &on; nekro,j( &a,( &o,n; kalo,j(
&h,( &o,n; avgaqo,j( &h,( &o,n итд. Придеви женског рода имају наставак &a ако им се
основа завршава на вокал или на r: a``gi,a, nekra, и сл., и мењају се као a-purum.
Ако им се основа завршава на неки други глас, онда имају наставак &h: kalh,,
avgaqh, и сл., и мењају се као именице на &h.
2) Око једне трећине придева о-/а-деклинације имају исти облик за мушки и
женски род (у речницима се означавају бројем 2): aivw,nioj( &on; evpoura,nioj( &on;
a`martwlo,j( &o,n; ouvra,nioj( &on итд.
♦ Најфреквентнији придев у Новом завету pa/j( pa/sa( pa/n “сваки, сав” мења се
у мушком и средњем роду по консонантским nt-основама, а женски род мења се
као a-impurum:
једнина множина
м. род ср. род ж. род м. род ср. род ж. род
pa/j pa/n pa/sa pa,ntej pa,nta pa/sai
panto,j pa,shj pa,ntwn pasw/n
panti, pa,sh| pa/sin pa,saij
pa,nta pa/n pa/san pa,ntaj pa,nta pa,saj
pa/j pa/n pa/sa pa,ntej pa,nta pa/sai
Исто се мења и придев сличног значења, али неупоредиво ређи a[paj, a[pasa,
a[pan.
∗
Студент треба да има на уму да реткост и егзотичност неког придева нипошто не мора бити
довољан разлог за његово изостављање с колоквијума или испита. Искуство нас уверава у
нешто сасвим супротно: професори грчког језика често показују веома чудан афинитет према
ретким и маргиналним појавама.
♦ Чести су и тзв. придеви са две основе polu,j “многи” и me,gaj “велик” (први
се у НЗ јавља 418 пута, други 245 пута, а оба придева спадају међу 100
најфреквентнијих речи Новог завета). Мењају се по следећем обрасцу:
ј е д н и н а
м. род ср. род ж. род м. род ср. род ж. род
polu,j polu, pollh, me,gaj me,ga mega,lh
pollou/ pollh/j mega,lou mega,lhj
pollw|/ pollh|/ mega,lw| mega,lh|
polu,n polu, pollh,n me,gan me,ga mega,lhn
polu,j polu, pollh, mega,le me,ga mega,lh
м н о ж и н а
м. род ср. род ж. род м. род ср. род ж. род
polloi, polla, pollai, mega,loi mega,la mega,lai
pollw/n mega,lwn
polloi/j pollai/j mega,loij mega,laij
pollou,j polla, polla,j mega,louj mega,la mega,laj
polloi, polla, pollai, mega,loi mega,la mega,lai
∗∗
Види напомену уз контраховане придеве.
♦ Готово једнако ретки као и придеви на -u,j јесу и придеви на -wn, који се
мењају по консонантским n-основама: sw,frwn( &onoj( &oni итд. У целом Новом
завету оваквих придева има петнаестак.
♦ Најзад, има у Новом завету још неколико hapaxa∗∗∗ или крајње ретких
придева који се мењају по консонантској деклинацији: avmh,twr( &oroj; avpa,twr(
&oroj; a[rpax( a[rpagoj; auvto,ceir( &oj; ~Ebrai<j( &i<doj; nh/stij( &idoj.
♦ Придев me,laj( me,laina( me,lan среће се укупно шест пута у Новом завету.
Мушки и средњи род овог придева мењају се по консонантским n-основама: ген.
me,lanoj, дат. me,lani итд., док се женски род мења као a-impurum: me,laina(
melai,nhj( melai,nh| итд.
∗∗∗
Hapax legomenon (a[pax lego,menon = једанпут речено) – реч или облик који се у неком делу или
корпусу текстова јавља само једанпут.
ЗАМЕНИЦЕ
1) ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ
2) ПОКАЗНЕ ЗАМЕНИЦЕ
једнина множина
м. род ср. род ж. род м. род ср. род ж. род
ou-toj tou/to au[th ou-toi tau/ta au-tai
tou,tou tau,thj tou,twn
tou,tw| tau,th| tou,toij tau,taij
tou/ton tou/to tau,thn tou,touj tau/ta tau,taj
***
evkei/noj evkei/no evkei,nh evkei/noi evkei/na evkei/nai
evkei,nou evkei,nhj evkei,nwn
evkei,nw| evkei,nh| evkei,noij evkei,naij
evkei/non evkei/no evkei,nhn evkei,nouj evkei/na evkei,naj
Друге показне заменице су ретке. То су: toiou/toj „такав” (57 примера у
целом НЗ), tosou/toj „толики” (19 примера у НЗ), o[de „овај” (10 примера у НЗ) и
thlikou/toj „толики” (4 примера у НЗ). Заменице toiou/toj, tosou/toj и thlikou/toj
мењају се као ou-toj (toiou/toj( toiou,tou( toiou,tw|)))( toiau,th( toiau,thj( toiau,th|
итд.%, док заменица o[de( h[de( to,de представља спој члана и речце -de и тако се и
мења: o[de( tou/de( tw|/de итд.
Односна заменица o[j, h[, o[ „који, која, које” изузетно је честа (1411 x у
НЗ). Мења се као граматички члан, с том разликом што нема почетнога t- и што
чува акценат у свим падежима:
једнина множина
м. род ср. род ж. род м. род ср. род ж. род
o[j o[ h[ oi[ a[ ai[
ou- h-j w-n
w|- h-| oi-j ai-j
o[n o[ h[n ou[j a[ a[j
Од других односних заменица нешто су чешће o[stij „који, који год” (144
x у НЗ) и o[soj „колики” (104 x у НЗ). Врло су ретке односне заменице oi-oj
„какав” (9 x у НЗ) и h`li,koj „колики” (5 x НЗ). Заменица o[stij( h[tij, o[ ti
представља спој односне заменице o[j, h[, o[ и неодређене заменице ti.j( ti. и тако
се и мења: o[stij( ou-tinoj( w-|tini)))( h[tij( h-stinoj( h|-tini итд. Заменице o[soj, oi-oj и
h`li,koj мењају се по о-/а-деклинацији.
4) УПИТНЕ ЗАМЕНИЦЕ
једнина множина
м. и ж. род ср. род м. и ж. род ср. род
ti,j ti, ti,nej ti,na
ti,noj ti,noj ti,nwn ti,nwn
ti,ni ti,ni ti,sin ti,sin
ti,na ti, ti,naj ti,na
Неодређена заменица tij, ti „неко, неки; нешто” (371 x у НЗ) мења се исто
као упитна заменица ti,j, ti,, само што се понаша као енклитика. Једносложни
облици су без акцента (осим ако иза њих не следи друга енклитика), а
двосложни облици могу бити или без акцента или наглашени. Ако неодређена
заменица задржава акценат, он је увек, за разлику од упитне заменице, на
последњем слогу.
једнина множина
м. и ж. род ср. род м. и ж. род ср. род
tij ti tine,j tina,
tino,j tino,j tinw/n tinw/n
tini, tini, tisi,n tisi,n
tina, ti tina,j tina,
6) ПОВРАТНЕ ЗАМЕНИЦЕ
7) ОДРИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ
Присвојне заменице evmo,j( evmh,( evmo,n „мој, -а, -е”, so,j( sh,( so,n „твој, -а, -е”,
h`me,teroj( h`mete,ra( h`me,teron „наш, -а, -е”, u`me,teroj( u`mete,ra( u`me,teron „ваш, -а, -е
” релативно су ретке у грчком (116 x у НЗ). Мењају се по о-/а-деклинацији.
Присвојне заменице за 3. лице нема. Припадност се неупоредиво чешће
изражава генитивом личних заменица. Присвојне заменице користе се када се
припадност јаче наглашава, нпр:
ouvc i[na poiw/ to. qe,lhma to. evmo.n avlla. to. qe,lhma tou/ pe,myanto,j me „не да
чиним вољу моју (своју), него вољу онога који ме посла”.
9) РЕЦИПРОЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ
Актив Медиопасив
le,
legw:
,gw
gw poreu,
poreuomai:
,omai
omai
e;leg-on evle,g-omen evporeu-o,mhn evporeu-o,meqa
e;leg-ej e,le,g-ete evporeu,-ou evporeu,-esqe
e;leg-en e;leg-on evporeu,-eto evporeu,-onto
Контраховани имперфект
Актив
apaw
avgapa,
, : zhte,,w:
zhte plhro,,w:
plhro
hvga,p-wn hvgap-w/men evzh,t-oun evzht-ou/men evplh,r-oun evplhr-ou/men
hvga,p-aj hvgap-a/te evzh,t-eij evzht-ei/te evplh,r-ouj evplhr-ou/te
hvga,p-a hvga,p-wn evzh,t-ei evzh,t-oun evplh,r-ou evplh,r-oun
Медиопасив
hvgap-w,mhn hvga,p-w,meqa evzht-ou,mhn evzht-ou,meqa evplhr-ou,mhn evplhr-ou,meqa
hvgap-w/ hvgap-a/sqe evzht-ou/ evzht-ei/sqe evplhr-ou/ evplhr-ou/sqe
hvgap-a/to hvgap-w/nto evzht-ei/to evzht-ou/nto evplhr-ou/to evplhr-ou/nto
Аугмент
Постоје две врсте аугмента: а) силабички аугмент – имају га глаголи чија
основа почиње сугласником; б) темпорални аугмент – имају га глаголи чија
основа почиње вокалом. Важно је при том разликовати просте глаголе од сложе-
них (изведених) глагола. Сложени глаголи граде се помоћу префикса: avn a-, avnti-,
avpo-, dia-, eivs-, evk- $evx-%, evn-, evpi-, kata-, meta-, para-, peri-, pro-, pros-, sun-, u`per-,
u`po-. Тако ће, на пример, глагол evkba,llw имати силабички аугмент, јер му је осно-
ва ball&, а evk& је префикс, глагол prose,rcomai имаће темпорални аугмент, јер му је
основа erc&, а pros& је префикс и сл.
Силабички аугмент
Силабички аугмент је вокал e који се додаје испред основе: le,gw – e;-legon,
bapti,zw – ev-ba,ptizon, pisteu,w – ev-pi,steuon итд.
● Код сложених глагола силабички аугмент стоји између префикса и ос-
нове: peripate,w – peri-e-pa,toun, proko,ptw – pro-e,-kopton, prosfe,rw – pros-e,-feron,
sunthre,w – sun-e-th,roun итд.
● Испред силабичког аугмента крајњи вокал префикса се губи: avna-bai,nw –
avn-e,-bainon, avnti-le,gw – avnt-e,-legon, avpo-lu,w – avp-e,-luon, dia-logi,zomai – di-e-
logizo,mhn, evpi-ginw,skw – evp-e-gi,nwskon, kata-bai,nw – kat-e,-bainon, meta-lamba,nw –
met-e-la,mbanon, para-thre,w – par-e-th,roun, u`po-stre,fw – u`p-e,-strefon.
Једино префикси peri- и pro- задржавају свој крајњи вокал: peri-pate,w –
peri-e-pa,toun, pro-ko,ptw – pro-e,-kopton.
● У основном, речничком облику глагола у префиксима evn- и sun- може
доћи до различитих гласовних промена: evn + kale,w > evgkale,w, sun + cai,rw >
sugcai,rw, evn + ble,pw > evmble,pw, sun + ba,llw > sumba,llw, sun + lale,w > sullale,w,
sun + zhte,w > suzhte,w. Испред силабичког аугмента, међутим, ови префикси имају
свој првобитни облик: evgkale,w – evn-e-ka,loun, sugcai,rw – sun-e,-cairon, evmble,pw –
evn-e,-blepon, sumba,llw – sun-e,-ballon, sullale,w – sun-e-la,loun, suzhte,w – sun-e-
zh,toun.
● Префикс evk- испред силабичког аугмента увек има облик evx-, као и иначе
кад стоји испред вокала: evk-ba,llw – evx-e,-ballon, evk-poreu,omai – evx-e-poreuo,mhn и
сл.
● Неки глаголи уместо ev имају аугмент hv: qe,lw – h;qelon (увек), me,llw –
h;mellon (ређе e;mellon), du,namai – hvduna,mhn (чешће evduna,mhn).
Темпорални аугмент
А) СИГМАТСКИ ФУТУР
Гради се од презентске основе. Има исте личне наставке као и презент,
само се између основе и наставака умеће -s -.
Актив Медиј
индикатив
avkou,&s&w avkou,&s&omai
avkou,&s&eij avkou,&s&h|
avkou,&s&ei avkou,&s&etai
avkou,&s&omen avkou&s&o,meqa
avkou,&s&ete avkou,&s&esqe
avkou,&s&ousin avkou,&s&ontai
инфинитив
avkou,&s&ein avkou,&s&esqai
партицип
avkou,&s&wn( &sousa( &son avkou&s&o,menoj( &some,nh( &so,menon
Актив Медиј
индикатив
krinw/ krinou/mai
krinei/j krinh|/
krinei/ krinei/tai
krinou/men krinou,meqa
krinei/te krinei/sqe
krinou/sin krinou/ntai
инфинитив
krinei/n krinei/sqai
партицип
krinw/n( krinou/sa( krinou/n krinou,menoj( krinoume,nh( krinou,menon
– Код глагола чија се основа завршава на ll, у футуру остаје само једно l:
avposte,llw – avpostelw/, avnagge,llw – avnaggelw/, ba,llw – balw/, ya,llw – yalw/ итд.
– Код глагола са дифтонгом ai или ei у основи, јота се у футуру губи: ai;rw –
avrw/, poimai,nw – poimanw/, evgei,rw – evgerw/, avpoktei,nw – avpoktenw/ итд.
– Неки глаголи на -i,zw имају тзв. атички футур (укупно 10 примера од 9
глагола у НЗ). Њима у футуру испада сигма, па се мењају као глаголи на l, r,
m, n: avfori,zw – avforiw/ (има једном и avfori,sw), evlpi,zw – evlpiw/, diakaqari,zw –
diakaqariw/, evggi,zw – evggiw/, evdafi,zw – evdafiw/, kaqari,zw – kaqariw/, makari,zw
– makariw/, metoiki,zw – metoikiw/, parorgi,zw – parorgiw/.
– Као контраховани мењају се у футуру и неки други глаголи. То је пре свега
глагол le,gw, други по фреквенцији грчки глагол, који футур гради од друге
основе: evrw/, evrei/j( evrei/( evrou/men( evrei/te( evrou/sin, затим глаголи: avpoqnh|,skw –
avpoqanou/mai, avpo,llumi – avpolw/, avpolou/mai (поред avpole,sw), avnaire,w – avnelw/,
avfaire,w – avfelw/, kaqaire,w – kaqelw/, evkce,w – evkcew/.
НЕКЕ НЕПРАВИЛНОСТИ И ОСОБЕНОСТИ У ГРАЂЕЊУ ФУТУРА
∗
Глаголи су наведени само у основном облику, нпр. само di,dwmi а не и avpodi,dwmi( paradi,dwmi
итд. Сложени глаголи наведени су само ако од истих простих основа нема ниједног облика
футура, нпр. katakai,w (има футур) а не kai,w (не јавља се у футуру).
СЛАБИ (ПРВИ, СИГМАТСКИ) АОРИСТ
АКТИВНИ И МЕДИЈАЛНИ
Промена:
Актив Медиј
Κ-аорист
ПРОМЕНА:
avna-bai,nw (осн. bh-):
индикатив конјунктив императив партицип
avne,bhn avnabw/ avnaba,j
avne,bhj avnabh|/j avnabh/qi avnaba/sa
avne,bh avnabh|/ avnabh,tw avnaba,n
avne,bhmen avnabw/men
avne,bhte avnabh/te avnabh/te инфинитив
avne,bhsan avnabw/si$n% avnabh,twsan avnabh/nai
ПРИМЕР:
lupe,w „ожалостити, растужити”: lupe- > luph-qh-
индикатив конјунктив императив партицип
evluph,-qh-n luphq-w/ luphqei,j, -e,ntoj
evluph,-qh-j luphq-h|/j luph,-qh-ti luphqei/sa, -ei/shj
evluph,-qh luphq-h|/ luph-qh,-tw luphqe,n, -e,ntoj
evluph,-qh-men luphq-w/men
evluph,-qh-te luphq-h/te luph,-qh-te инфинитив
evluph,-qh-san luphq-w/si$n% luph-qh,-twsan luph-qh/-nai
ЈАКИ ПАСИВНИ АОРИСТ
ПРИМЕР:
Код неких глагола с вокалом e у основи, re, le из основе мења се у ra, la,
а er, el из основе мења се у ar, al:
stre,fw, осн. stre
ref-
re – evstra ra,
rafhn; tre,pw, осн. tre
rep-
re – evtra,
raphn;
kle,ptw, осн. kle
lep-
le – evkla,laphn;
spei,rw, осн. sper
er-
er – evspaar, hn; fqei,rw, осн. fqer er-
er – evfqaa,rhn;
ste,llw, осн. stel
el-
el – ev sta
a l
, hn
У Новом завету индикатив јаког пасивног аориста имају 23 глаголске
основе:
agge,llw:: avnagge,llw – avnhgge,lhn, avpagge,llw – avphgge,lhn, katagge,llw –
kathgge,lhn; avnatre,fw – avnetra,fhn; avnoi,gw – hvnoi,ghn; avpopni,gw – avpepni,ghn;
avposte,llw: avposte,llw – avpesta,lhn, evxaposte,llw – evxapesta,lhn; a`rpa,zw – h`rpa,ghn;
gra,fw: gra,fw – evgra,fhn, progra,fw – proegra,fhn; diaspei,rw – diespa,rhn;
diafqei,rw – diefqa,rhn; evkko,ptw – evxeko,phn; evkplh,ssw – evxepla,ghn; qa,ptw:
qa,ptw – evta,fhn, sunqa,ptw – suneta,fhn; kru,ptw – evkru,bhn; katanu,ssomai –
katenu,ghn; katalla,ssw – kathlla,ghn; katakai,w – kateka,hn; plh,ssw – evplh,ghn;
stre,fw: stre,fw – evstra,fhn, avnastre,fw – avnestra,fhn, avpostre,fw – avpestra,fhn,
evpistre,fw – evpestra,fhn; sfa,zw – evsfa,ghn; tre,pw: evktre,pw – evxetra,phn, evpitre,pw
– evpetra,phn; u`pota,ssw – u`peta,ghn; fai,nw: fai,nw – evfa,nhn, evpifai,nw – evpefa,nhn;
cai,rw – evca,rhn.
ПАСИВНИ ФУТУР
Гради се од основе слабог (-qh-) или јаког (-h-) пасивног аориста,
футурског форманта -s- и медијалних наставака.
Пасивни футур може имати чисто пасивно и непрелазно-повратно
значење:
fan-qh,-s-o-mai „бићу показан”, fan-h,-s-o-mai „показаћу се”, grafh,somai
„бићу написан”, luqh,somai „бићу одрешен”, timhqh,somai „бићу почашћен”.
Редупликација
Редупликација је главна ознака перфекатске основе и она се чува у свим
начинима и облицима перфекта, за разлику од аугмента у аористу који се јавља
само у индикативу.
1. Код глагола који почињу сугласником, тај сугласник се понавља са
додатком вокала e:
lale,w – le-la,lhka, poie,w – pe-poi,hka, tara,ssw – te-ta,raca
2. Ако глагол почиње аспиратом (q( f( c) редупликација има одговарају-
ћи безвучни сугласник (t( p( k) због тзв. дисимилације аспирата:
qauma,zw: перф. te-qau,maka
file,w: перф. pe-fi,lhka
cai,rw: перф. ke-ca,rhka
3. Ако глагол почиње двама сугласницима од којих је други ликвида l( r
или назал m( n, понавља се само први сугласник:
gra,fw – ge,&grafa, kle,ptw – ke,-klofa, kri,nw – ke,-krika, plhro,w – pe&plh,rwka
4. Глаголи који почињу на sk( sp( st( sf( sc, а такође и на z( x и y имају
окрњену редупликацију у виду вокала e. Ово e личи на аугмент, али се понаша
као свака редупликација, тј. јавља се у свим облицима перфекта:
ska,ptw – e;-skafa, spouda,zw – ev&spou,daka, stefano,w – ev&stefa,nwka,
sfa,llw – e;-sfalka, sci,zw – e;-scismai (мед. перф.), zhte,w – ev-zh,thka, xhrai,nw –
ev-xh,rammai (мед. перф.), ya,llw – e;-yalka
(Нап.: Глаголи који почињу једним s имају нормалну редупликацију:
siga,w – sesi,ghka, sw,|zw – se,swka итд.)
5. Вокал e имају и глаголи који почињу на r, при чему се глас r удвостру-
чава:
r`i,ptw – e;-rrifa
6. Глаголи који почињу вокалом продужавају га у перфекту по истим
правилима као и у темпоралном аугменту:
a;gw – h=ca, evlpi,zw – h;lpika, eu`ri,skw – hu[rhka итд.
Код неких глагола јавља се тзв. атичка редупликација: понавља се цео
први слог, а вокал у основи се продужава:
avkou,w – avk&h,k&oa, evgei,rw – evg&h,g&ermai, ovru,ttw – ovr&w,r&uca итд.
гут. k( g( c  m Ê gm k( g( c  s Ê x k( g( c  t Ê kt k( g( c  sq Ê cq
лаб. p( b( f  m Ê mm p( b( f  s Ê y p( b( f  t Ê pt p( b( f  sq Ê fq
дент. t( d( q  m Ê sm t( d( q  s Ê s t( d( q  t Ê st t( d( q  sq Ê sq
наз. n  m Ê sm – – n  sq Ê nq
ликв. – – – l  sq Ê lq
ADDENDA
ПРОМЕНА ПАРТИЦИПА
Партиципи су глаголски придеви који разликују падеж, број и род.
Већина партиципа мушког и средњег рода мења се по консонантској
деклинацији и то по nt-основама (осим партиципа перфекта актива који се мења
по денталним основама). Остали партиципи мушког и средњег рода мењају се
по О-деклинацији, а сви партиципи женског рода мењају се по А-деклинацији.
Вокатив је код свих партиципа једнак номинативу.
Г л а г о л и н а ω (lŸw)
Мушки и средњи род мења се по nt-основама:
једнина множина
мушки род средњи род мушки род средњи род
Н. lŸwn l¡on lŸonteV lŸonta
Г. lŸontoV lu™ntwn
Д. lŸonti lŸousin
А. lŸonta l¡on lŸontaV lŸonta
У дативу множине nt се губи испред s, а вокал o дужи се у дифтонг ou.
Женски род гласи lŸousa и мења се као a impurum: luoŸshV, luoŸsÂ
итд.
Г л а г о л и н а αω (tim…w)
једнина множина
мушки род средњи род мушки род средњи род
Н. tim¯n tim¯n tim¯nteV tim¯nta
Г. tim¯ntoV tim¯ntwn
Д. tim¯nti tim¯sin
А. tim¯nta tim¯n tim¯ntaV tim¯nta
Г л а г о л и н а εω (jilŒw)
једнина множина
мушки род средњи род мушки род средњи род
Н. jil¯n jilo¡n jilo¡nteV jilo¡nta
Г. jilo¡ntoV jiloŸntwn
Д. jilo¡nti jilo¡sin
А. jilo¡nta jilo¡n jilo¡ntaV jilo¡nta
Г л а г о л и н а οω (doul™w)
једнина множина
мушки род средњи род мушки род средњи род
Н. doul¯n doulo¡n doulo¡nteV doulo¡nta
Г. doulo¡ntoV douloŸntwn
Д. doulo¡nti doulo¡sin
А. doulo¡nta doulo¡n doulo¡ntaV doulo¡nta
Женски род партиципа презента актива од контрахованих глагола гласи
tim¯sa, jilo¡sa, doulo¡sa и мења се као a impurum.
Партицип презента медиопасива
Партиципи футура
Медиј
Партицип гласи lus…menoV (m.), lusamŒnh (f.), lus…menon (n.).
Мушки и средњи род мењају се по О-деклинацији, а женски по А-деклинацији.
Исто се мења и партицип накнадног аориста: jhn…menoV, jhnamŒnh,
jhn…menon (од глагола ja’nw).
eivmi,i,: инд. през. eivmi,, ei=, evsti,n, evsme,n, evste,, eivsi,n; конј. през. w=( h=|j( h=|( w=men(
h=te( w=sin; импер. i;sqi, e;stw/h;tw, e;ste( e;stwsan; инф. ei=nai; парт. през.
акт. w;n, ou=sa, o;n; фут. e;somai, e;sh|, e;stai, evso,meqa, e;sesqe, e;sontai;
импф. h;mhn, h=j, h=n, h=men, h=te, h=san
le,
legw:
,gw
gw фут. evrw/; аор. ei=pon; аор. пас. evrre,qhn; парт. аор. пас. r`hqei,j; перф.
ei;rhka; перф. мед. ei;rhmai
raw
ora,
`ra, : фут. o;yomai; аор. ei=don; парт. аор. ivdw,n; аор. пас. w;fqhn; фут. пас.
ovfqh,somai; перф. e`w,raka; перф. мед. e`w,ramai
gi,nomai:
gi,nomai импф. evgino,mhn; фут. genh,somai; аор. evgeno,mhn; аор. пас. evgenh,qhn;
nomai
перф. ge,gona; перф. мед. gege,nhmai
ercomai:
rcomai импф. hvrco,mhn; фут. evleu,somai; аор. h=lqon; перф. evlh,luqa
;rcomai
ecw:
;cw
cw импф. ei=con; фут. e;xw; аор. e;scon; конј. аор. scw/; перф. e;schka; перф.
мед. e;schmai
poie,,w: импф. evpoi,oun; фут. poih,sw; аор. evpoi,hsa; аор. пас. evpoih,qhn; перф.
poie
pepoi,hka; перф. мед. pepoi,hmai
oi da:
da инд. перф. oi=da, oi=daj, oi=den, oi;damen, oi;date, oi;dasin; конј. перф.
oi==da
eivdw/; импер. перф. i;sqi, i;sqw, i;ste, i;stwsan; инф. eivde,nai; парт. eivdw,j
m., eivdo,j n. (ген. eivdo,toj), eivdui/a f.
di,
didwmi:
,dwmi
dwmi парт. през. акт. didou,j, ген. dido,ntoj; импф. evdi,doun; фут. dw,sw; аор.
e;dwka; импер. аор. do,j; парт. аор. dou,j, ген. do,ntoj; аор. пас. evdo,qhn; фут.
пас. doqh,somai; перф. de,dwka; перф. мед. de,domai
du,
dunamai:
,namai
namai през. du,namai, du,nasai (7х) и du,nh| (4х), du,natai( duna,meqa(
du,nasqe( du,nantai; парт през. duna,menoj( &h( &on; импф. evduna,mhn (12х) и
hvduna,mhn (7х); фут. dunh,somai; аор. пас. hvdunh,qhn
avfi,ihmi:
,hmi през. avfi,hmi( avfei/j( avfi,hsin( avfi,omen( avfi,ete( avfi,ousin; инф. през.
hmi
avfie,nai; фут. avfh,sw; аор. avfh/ka; конј. аор. avfw/; импер. аор. a;fej, 2. мн.
a;fete; парт. аор. avfei,j, ген. avfe,ntoj
bapti,
baptizw:
,zw
zw импф. evba,ptizon; фут. bapti,sw; аор. evba,ptisa; аор. пас. evbapti,sqhn
kale,
kalew
, : импф. evka,loun; фут. kale,sw; аор. evka,lesa; аор. пас. evklh,qhn; фут.
пас. klhqh,somai; перф. ke,klhka; перф. мед. ke,klhmai
lale,
lalew
, : импф. evla,loun; фут. lalh,sw; аор. evla,lhsa; аор. пас. evlalh,qhn; фут.
пас. lalhqh,somai; перф. lela,lhka; перф. пас. lela,lhmai
lamba,
lambanw:
,nw
nw импф. evla,mbanon; фут. lh,myomai; аор. e;labon; аор. пас. evlh,mfqhn;
фут. пас. lhmfqh,somai; перф. ei;lhfa; перф. мед. ei;lhmmai
me,
menw:
,nw
nw импф. e;menon; фут. menw/; аор. e;meina; конј. аор. meinw
avgapa,
apaw
, : импф. hvga,pwn; фут. avgaph,sw; аор. hvga,phsa; фут. пас. avgaphqh,somai;
перф. hvga,phka; парт. перф. акт. hvgaphkw,j
akou,
vkou
kouw, : импф. h;kouon; фут. avkou,sw; аор. h;kousa; аор. пас. hvkou,sqhn; фут.
пас. avkousqh,somai; перф. avkh,koa
ginw skw:
skw фут. gnw,somai; импф. evgi,nwskon; аор. e;gnwn; импер. аор. gnw/qi,
ginw,,skw
gnw,tw...; парт. аор. gnou,j, ген. gno,ntoj; аор. пас. evgnw,sqhn; фут. пас.
gnwsqh,somai; перф. e;gnwka; перф. мед. e;gnwsmai
ble,
blepw:
,pw
pw импф. e;blepon; фут. ble,yw; аор. e;bleya
marture,,w: импф. evmartu,roun; фут. marturh,sw; аор. evmartu,rhsa; аор. пас.
marture
evmarturh,qhn; перф. memartu,rhka
nhsteu,,w: фут. nhsteu,sw; аор. evnh,steusa; парт. аор. nhsteu,saj
nhsteu
eirw:
evgei,rw фут. evgerw/; аор. h;geira; аор. пас. hvge,rqhn; парт. аор. пас. evgerqei,j;
,rw
фут. пас. evgerqh,somai; перф. пас. evgh,germai
eu ri,
eu``ri ,skw:
skw импф. hu[riskon; фут. eu`rh,sw; аор. eu-ron; аор. пас. eu`re,qhn; фут.
riskw
пас. eu`reqh,somai; перф. eu[rhka
pisteu,
pisteuw, : импф. evpi,steuon; фут. pisteu,sw; аор. evpi,steusa; аор. пас.
evpisteu,qhn; перф. pepi,steuka; перф. мед. pepi,steumai
ai;
airw:
;rw
rw фут. avrw/; аор. h=ra; конј. аор. a;rw; импер. аор. a=ron; парт. аор. a;raj
avkolouqe,
olouqew, : импф. hvkolou,qoun; фут. avkolouqh,sw; аор. hvkolou,qhsa; перф.
hvkolou,qhka
avpoqnh,
oqnh,|skw:
skw фут. avpoqanou/mai; аор. avpe,qanon; парт. аор. avpoqanw,n
skw
me,llw:
lw импф. h;mellon (12х) и e;mellon (10х); фут. mellh,sw
proseu,comai:
omai импф. proshuco,mhn; фут. proseu,xomai; аор. мед. proshuxa,mhn;
импер. аор. мед. pro,seuxai, proseuxa,tw...
avpokri,nomai:
omai аор. пас. avpekri,qhn; парт. аор. пас. avpokriqei,j; фут. пас.
avpokriqh,somai
evsqi,w: импф. h;sqion; фут. fa,gomai; аор. e;fagon
za,w: инд. през. zw/, zh/|j, zh/|, zw/men, zh/te, zw/sin; инф. през. zh/n; парт. през.
zw/n, zw/sa, zw/n; фут. zh,sw и zh,somai; аор. e;zhsa
АТЕМАТСКИ ГЛАГОЛИ ИЛИ ГЛАГОЛИ НА -MI
Имперфект
Футур
e;somai evso,meqa
e;sh| e;sesqe
e;stai e;sontai
инфинитив: e;sesqai
партиципи: evso,menoj (m.), evsome,nh (f.), evso,menon (n.)
Глагол di,dwmi, основа do-, дати
ПРЕЗЕНТ АКТИВНИ
Инфинитив: dido,nai
Партицип: didou,j, didou/sa, dido,n
ПРЕЗЕНТ МЕДИОПАСИВНИ
Инфинитив: di,dosqai
Партицип: dido,menoj, h, on
ИМПЕРФЕКТ
Активни Медиопасивни
АОРИСТ АКТИВНИ
Инфинитив: dou/nai
Партицип: dou,j, dou/sa, do,n
АОРИСТ МЕДИЈАЛНИ
Инфинитив: (do,sqai)
Партицип: (do,menoj, h, on)
Глагол i[sthmi, основа sta-, стати, ставити
ПРЕЗЕНТ АКТИВНИ
Инфинитив: i`sta,nai
Партицип: i`sta,j, i`sta/sa, i`sta,n
ПРЕЗЕНТ МЕДИОПАСИВНИ
Инфинитив: i[stasqai
Партицип: i`sta,menoj, h, on
ИМПЕРФЕКТ
Активни Медиопасивни
АОРИСТ АКТИВНИ
Инфинитив: sth/nai
Партицип: sta,j, sta/sa, sta,n
АОРИСТ МЕДИЈАЛНИ
Партицип: qe,menoj, h, on
Глагол ti,qhmi, основа qe-, ставити
ПРЕЗЕНТ АКТИВНИ
Инфинитив: tiqe,nai
Партицип: tiqei,j, tiqei/sa, tiqe,n
ПРЕЗЕНТ МЕДИОПАСИВНИ
Инфинитив: ti,qesqai
Партицип: tiqe,menoj, h, on
ИМПЕРФЕКТ
Активни Медиопасивни
АОРИСТ АКТИВНИ
Инфинитив: qei/nai
Партицип: qei,j, qei/sa, qe,n
АОРИСТ МЕДИЈАЛНИ
Инфинитив: qe,sqai
Партицип: qe,menoj, h, on
НАЈФРЕКВЕНТНИЈЕ ГРЧКЕ РЕЧИ У НОВОМ ЗАВЕТУ