Žitije sv Ćirila je najstarije žitijno delo slovenske literature, i nastalo je oko 870. godine.

Pisac je
nepoznat, ali postoje pretpostavke da su ga napisali Metodije ili Kliment- on je pisao Pohvalu Ćirilu, i
između ovih dela postoje neke sličnosti. Ovaj tekst je uticao na kasnija slovenska žitija.

Kompozicija:

1. U kraćem uvodu se govori o Božjem milosrđu, pominje se junak odabran od boga – Konstantin,
određen je kao prvi slovenski učitelj.
2. Slede podaci o roditeljima, otac Lav plemenitog roda, vojni zapovednik, pravoveran i pravedan, i
govori se i o Solunu – domovini.
3. Zatim se govori o rođenju junaka. Konstantin je bio sedmo dete – simboličan broj, nije prihvatao
mleko dojilja, već samo majčino – „ ostaje od dobrog korena“. Pominje se očeva zabrinutost za sina, on
se nada da će ga otac i vaspitač hrišćana preuzeti na brigu.
4. U sedmoj godini Konstantin sanja da mora da izabere ženu, i on bira Sofiju – mudrost. Roditelji
shvataju smisao sna i usmeravaju ga na taj put.
5. Konstantin odlazi u lov sa plemićima, međutim vetar nailazi i odnosi mu jastreba sa ramena. On pati za
jastrebom i ne jede dva dana. Tada shvata da je život prolazan i da ne treba da se vezuje za zemaljsko.
On se posvećuje izučavanju svetih spsa i za uzora bira Grigorija Bogoslova, jednog od najvećih crkvenih
otaca, i piše mu pohvalu.
6. Postaje neutešan, pati jer ne može da razume suštinu nekih beseda. Ipak, dolazi do preokreta
zahvaljujući molitvi i on kreće brzo da savlađuje knjige, o njemu se pročuje dobar glas i on odlazi na
školovanje u Carigrad.
7.Činovnik kod koga je stanovao mu nudi svoju ćerku, i govori mu kako će uskoro postati strateg. On to
odbija jer želi „pradedovsku čast i Božje okrilje“. Vizantinci poštuju njegovu odluku i postavljaju ga na
mesto bibliotekara.
8. Dalje se opisuju različite Konstantinove misije u kojima se ogleda njegova dijalektička sposobnost i
učenost, on pobeđuje u svakoj raspravi. Opisuju se misije kod Saracena i Hazara, teološke rasprave sa
Jovanom Gramatikom koji je pripadao ikonoboračkom pokretu.

9.Pred kraj jedne od misija on otkriva tajnu Solomonove čaše na kojoj je bilo zapisano proročanstvo o
Hristu na jevrejsko-samarićanskom (Konstantin je izučio sve ove jezike)
10. Govori se o njegovom odlasku u Rim i sporu sa trojezičnicima- oni su tvrdili da su jedini sveti,pa stoga
i pravi, ispravni jezici grčki, jevrejski i latinski.

11. Na kraju se opisuju poslednji dani, smrt i sahrana. On oboljeva, priviđa mu se Bog i on se zamonaši 10
dana pre smrti. Važna je njegova molitva Bogu da sačuva vredno stado kome je on bio pastir –misli se na
Slovene, od bezbožne zlobe, trojezične jeresi itd.

12. Metodije moli papu da Konstantina odnese u manastir u Maloj Aziji, međutim neki traže da se on
sahrani u Rimu. Na kraju je sahranjen u crkvi sv Klimenta, a veruje se da su zakovan kovčeg pokušali da
otvore posle 7 dana i da to nije bilo moguće. Govori se da se pojavljivala ikona nad