Professional Documents
Culture Documents
I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим законом се уређују садржај, услови и начин обављања делатности
психотерапије, стандард образовања, оснивање Коморе психотерапеута Србије (у даљем
тексту: Комора), дужности и надзор над спровођењем психотерапијске делатности.
Члан 2.
Поједини изрази у смислу овога закона имају следеће значење:
1) Психотерапија је свеобухватно намерно и планирано лечење или терапијска
интервенција, на основу опште и посебне обуке третирања поремећаја понашања и
дисфункционалних стања или шире личне развојне потребе, а које су у вези са
психосоцијалним и психосоматским факторима и узроцима, путем научних
психотерапијских метода, у интеракцији између једне или више третираних особа и једног
или више психотерапеута, са циљем ублажавања или уклањања утврђених симптома, ради
промене дисфункционалних обрасца понашања и ставова и промовисања процеса
сазревања, развоја, здравља и благостања третиране особе, а која захтева опште и
специфично образовање ни знање.
2) Психотерапијска делатност је вршење психотерапије на начин описан у тачки 1)
за коју је одговоран психотерапеут који је спроводи, без обзира на то да ли се активности
врше самостално у виду професије или у институционалном оквиру.
3) Психотерапеут је стручњак који спроводи психотерапију и испуњава услове
прописане чланом 3. став 2. овог закона.
4) Саветодавни терапеут је стручњак који спроводи саветовање по принципима
психотерапије и испуњава услове из члана 3. став 3. овог закона.
5) Психотерапијска едукација је структурисан програм образовања за делатност
психотерапије који може да траје две, односно четири године коју спроводе
специјализоване школе које поседују сертификат издат од стране Европске асоцијације за
психотерапију (у даљем тексту: ЕАП).
II ОБАВЉАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ ПСИХОТЕРАПИЈЕ
Члан 3.
Психотерапијску делатност обавља психотерапеут, а саветовање по принципима
психотерапије саветодавни терапеут.ије
Психотерапеут може бити лице које:
- има стечено високо образовањe у области хуманистичких наука, минимум VII 1 степен;
- има завршену психотерапијску едукацију у трајању од најмање четири године у неком
од психотерапијских модалитета које признаје Европска асоцијација за психотерапију.
- има држављанство Републике Србије;
- има знање српског језика у говору и писму;
Саветодавни терапеут може бити лице које:
- има факултетско образовање у области хуманистичких наука, минимум VII 1 степен;
- има завршену психотерапијску едукацију у трајању од најмање две године у неком од
психотерапијских модалитета које признаје Европска асоцијација за психотерапију. - има
држављанство Републике Србије;
- има знање српског језика у говору и писму;
Члан 4.
Лица са завршеним студијама VII 1 степена образовања у Републици Србији морају
полагати диференцијални испит – Пропедевтика, осим лица са завршеним студијама VII 1
степена из подручја медицине и психологије;
И држављани других држава могу обављати делатност психотерапије у Републици
Србији према прописима који уређују рад странаца у Републици Србији, уколико
испуњавају спе прописане услове.
Испуњавање услова из става 1. и 2. овог члана утврђује Комора у поступку давања
одобрења за самосталан рад сходно члану 11. овог закона.
Држављани других држава морају познавати српски језик најмање на нивоу који је
потребан за несметану и нужну комуникацију са корисником психотерапијске услуге,
односно ниво Заједничког европског референтног оквира Ц1.
Члан 5.
Психотерапеут и саветодавни терапеут могу обављати своју делатност самостално
или на основу уговора с другим правним или физичким лицима овлашћеним за обављање
делатности психотерапије односно саветовања.
Делатност психотерапије или саветовања може заједнички обављати више
психотерапеута или саветодавних терапеута (групна приватна психотерапијска пракса).
Члан 6.
Психотерапеут у смислу члана 2. овога закона, са седиштем у другој држави
уговорници Уговора о Европском економском простору, може трајно обављати
психотерапијску делатност у Републици Србији ако се упише у одговарајући регистар у
Републици Србији.
Члан 7.
Психотерапеут и саветодавни терапеут могу имати само једну приватну
психотерапијску праксу.
Психотерапеут и саветодавни терапеут може обављати приватну психотерапијску
праксу под следећим условима:
- да је уписан у Регистар Коморе.
- да има обезбеђен радни простор погодан за бављење психотерапијске делатности
и испуњеност техничких услова, у складу са актом Коморе;
- да има општу здравствену и потпуну пословну способност;
- да је неосуђиван за кривично дело које га чини недостојним за бављење
психотерапијском делатношћу или саветовањем.
Сматра се да није достојан поверења за бављење психотерапијском делатношћу
или саветовањем лице из чијег се живота и рада, у складу са општеприхваћеним моралним
нормама и кодексом, може закључити да се неће савесно бавити психотерапијском
делатношћу или саветовањем и чувати углед делатности, или може нашкодити ........
Члан 8.
Више психотерапеута или саветодавних терапеута могу обављати групну приватну
психотерапијску праксу и дужни су да своја међусобна права и обавезе уреде у писаном
облику.
Психотерапеути или саветодавни терапеути који обављају групну приватну
психотерапеутску праксу морају испуњавати услове из члана 3. и члана 7. овог закона.
Члан 9.
Психотерапијска делатност може се обављати у оквиру привредног друштва или
предузетничке делатности у складу са прописима који регулишу оснивање привредних
субјеката.
Психотерапијску делатност у привредном друштву или као предузетник обављају
психотерапеут или саветодавни терапеут.
Члан 10.
Захтев за обављање психотерапијске делатности и групне психотерапијске праксе
подноси се Комори која издаје одобрење за рад након што утврди да су испуњени услови
из члана 3. и 7. овог закона.
Подношење захтева и издавање одобрења за рад из става 1. се не наплаћује.
Адреса седишта праксе обавезно се пријављује Комори ради уписа у Регистар
психотерапеута и саветодавних терапеута. Психотерапеут и саветодавни терапеут дужни
су да обавесте Комору о свакој промени седишта у року од осам дана од настанка
промене.
Психотерапеут и саветодавни терапеут могу, уколико је то неопходно, своју
делатност обављати изван пословног простора или на даљину особи којој се пружа
психотерапијска помоћ.
Члан 11.
Одобрење за рад издаје Комора у року од 15 дана од подношења захтева.
Члан 12.
Психотерапијске правце који нису утемељени на програмима признатих
психотерапијских праваца из Републике Србије, других држава чланица Европске уније
односно трећих држава, одобрава Извршни одбор Коморе на основу посебних услова које
својом одлуком прописује Скупштина Коморе, по слободном уверењу.
Члан 13.
Одобрење за рад се издаје на неограничено време уз услов трајног усавршавања.
Министар надлежан за послове социјалне заштите (или здравља) ближе уређује
услове трајног усавршавања.
Члан14.
Психотерапеути и саветодавни терапеути воде психотерапијску документацију.
Начин вођења и чувања психотерапијске документације прописује Комора.
V СТРУЧНИ НАДЗОР
Члан 33.
Стручни надзор над радом психотерапеута и саветодавних терапеута спроводи
Комора.
Стручни надзор обухвата оцену стручности и етичности обављања психотерапијске
делатности и опсега извршених услуга.
Комора је дужна да обави стручни надзор по службеној дужности као и на предлог
физичког или правног лица, кад за то постоје оправдани разлози.
Начин, услове и поступак спровођења стручног надзора прописује министар
надлежан за послове социјалне заштите (или здравља).
Члан 34.
На темељу извештаја о спроведеном стручном надзору над радом психотерапеута
или саветодавног терапеута Комора може одлуком у складу са својим прописима:
– забранити обављање оних послова у којима су уочени недостаци док се ти
недостаци не отклоне
– привремено или трајно укинути дозволу за рад
– одредити обавезу додатног стручног усавршавања за психотерапеута или
терапеута саветника код којег је установљена непотпуна стручна
оспособљеност.
Против одлука из става 1. жалба није допуштена, већ се против њих може покренути
управни спор.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Члан 1.
Овим чланом дефинисана су подручја која уређује Закон о делатности
психотерапије и обвезу оснивања Коморе психотераеута Србије.
Члан2.
Овим чланом дефинисани су поједини изрази који се користе у овом Закону.
Члан 3.
Овим чланом прописани су услови који морају бити испуњени за обављање
делатности психотерапије те ко може бити психотерапеут и саветодавни терапеут.
Члан од 4. до 8.
Овим члановима прописује се начин обављања делатности психотерапије.
Члан 9.
Овим чланом прописана је могућност подношења захтева за обављање делатности
психотерапије у електронском облику те одредаба о правном леку у случају одбијеног
захтева за обављање делатности психотерапије.
Члан 10.
Овим чланом прописано је ко је овлашћен за употребу назива психотерапеут или
саветодавни терапеут те је Комори психотерапеута Србије дато овлашћење за доношење
одлуке о одобравању психотерапијских праваца који нису утемељени на програмима
признатих психотерапијских праваца из Републике Србије, других држава чланица
Европске уније односно трећих држава.
Чланови 11. и 12.
Овим члановима прописано је шта је Одобрање за рад и ко је издаје, ко доноси
решење о издавању, обнављању и укидању лиценце/сетификата те одредбе о правном
леку.
Чланови 13. и 14.
Овим члановима прописано је да се издаје на неограничено вриеме уз услов
предочења доказа о стручном усавршавању током календарске године Српској комори
психотерапеута и утврђена је обавеза вођења психотерапијске документације.
Чланови 15. и 16
Овим члановима прописано је у којим случајевима Комора психотерапеута Србије
може психотерапеуту и саветодавном терапеуту укинути Одобрање за рад. Прописује се
када психотерапеуту и саветодавном терапеуту престаје право на обављање
психотерапијске делатности, рок од када психотерапеут и саветодавни терапеут не смеју
обављати психотерапијску делатност те одредбе о правом леку
Члан 17.
Овим чланом прописана је обавеза психотерапеута и саветодавног терапеута уписа
у Регистар психотерапеута и саветодавних терапеута.
Члан 18.
Овим чланом прописана је делатност Коморе психотерапеута Србије, седиште, грб,
знак, печат и жиг те обвеза уписа у одговарајући регистар.
Члан 19.
Овим чланом прописана су јавна овлашћења која има Комора психотерапеута
Србије.
Члан 20.
Овим чланом прописани су остали послови које обавља Коморе психотерапеута
Србије.
Члан 21.
Овим чланом прописано је финансирање рада Коморе психотерапеута Србије,
финансирање оснивања Коморе психотерапеута Србије те плаћање чланарине.
Члан 22.
Овим чланом прописана су тела Коморе психотерапеута Србије те њена обвеза да
устрој, надлежност, састав, начин избора, права и дужности тијела Коморе психотерапеута
Србије уреди Статутом и другим општиим актима Коморе психотерапеута Србије.
Члан 23.
Овим чланом прописана је да је Скупштина Коморе психотерапеута Србије
највише тиело Коморе психотерапеута Србије те да је чине сви чланови Коморе, а води је
Председник Коморе.
Члан 24.
Овим чланом прописан је сазив и одржавање седница Скупштине.
Члан 25.
Овим чланом прописано је овлашћење Скупштине за доношење Статута и других
аката те које послове обавља Скупштина.
Члан 26.
Овим чланом прописан је начин одлучивања Скупштине.
Члан 27.
Овим чланом прописан је састав, надлежности и задаци Управног одбора Коморе
психотерапеута Србије.
Чланови 28., 39. и 30.
Овим чланцима је прописан састав и надлежност Извршног одбора Коморе
психотерапеута Србије те сазив седница и начин одлучивања.
Члан 31.
Овим чланом прописан је начин избора, трајање мандата и овлашћења председника
Коморе.
Члан 32.
Чланом 32. прописано је ко су оснивачи Коморе.
Члан 33.
Овим чланом прописано је ко спроводи стручни наџор над радом психотерапеута и
саветодавних терапеута, што обухвата стручни надзор те је дато овлашћење министру
надлежном за послове социјалне заштите да правилником пропише начин, услове и
поступак спровођења стручног надзора.
Члан 34.
Овим чланом прописане су мере које Комора психотерапеута Србије може
предузети на основу извештаја о стручном надзору те одредбе о правном леку.
Члан 35.
Овим чланом прописано је ко обавља надзор над законитошћу рада Коморе
психотерапеута Србије.
Чланови 36. и 37.
Овим члановима прописане су прекршајне одредбе.
Члан 38.
Овим чланом прописани су рок за оснивање Коморе психотерапеута Србије, рок за
доношење Статута Коморе психотерапеута Србије, рок за доношење општих аката Коморе
психотерапеута Србије те рок за доношење прописа за чије је доношење овлашћен
министар надлежан за послове социјалне заштите.
Члан 39.
Овим чланом прописана је обавеза усклађивања с одредбама овога закона особама
које у тренутку ступања на снагу овога закона у Републици Србији обављају
психотерапијску делатност те обавеза подношења захтева за издавање Одобрењљза рад за
обављање делатности психотерапије.
Члан 40.
Овим чланом прописано је ступање на снагу Закона.
ОБРАЗ ЛОЖЕЊЕ