НАЦРТ

ЗАКОНА О ПСИХОТЕРАПИЈСКОЈ ДЕЛАТНОСТИ

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим законом се уређују садржај, услови и начин обављања делатности
психотерапије, стандард образовања, оснивање Коморе психотерапеута Србије (у даљем
тексту: Комора), дужности и надзор над спровођењем психотерапијске делатности.

Члан 2.
Поједини изрази у смислу овога закона имају следеће значење:
1) Психотерапија је свеобухватно намерно и планирано лечење или терапијска
интервенција, на основу опште и посебне обуке третирања поремећаја понашања и
дисфункционалних стања или шире личне развојне потребе, а које су у вези са
психосоцијалним и психосоматским факторима и узроцима, путем научних
психотерапијских метода, у интеракцији између једне или више третираних особа и једног
или више психотерапеута, са циљем ублажавања или уклањања утврђених симптома, ради
промене дисфункционалних обрасца понашања и ставова и промовисања процеса
сазревања, развоја, здравља и благостања третиране особе, а која захтева опште и
специфично образовање ни знање.
2) Психотерапијска делатност је вршење психотерапије на начин описан у тачки 1)
за коју је одговоран психотерапеут који је спроводи, без обзира на то да ли се активности
врше самостално у виду професије или у институционалном оквиру.
3) Психотерапеут је стручњак који спроводи психотерапију и испуњава услове
прописане чланом 3. став 2. овог закона.
4) Саветодавни терапеут је стручњак који спроводи саветовање по принципима
психотерапије и испуњава услове из члана 3. став 3. овог закона.
5) Психотерапијска едукација је структурисан програм образовања за делатност
психотерапије који може да траје две, односно четири године коју спроводе
специјализоване школе које поседују сертификат издат од стране Европске асоцијације за
психотерапију (у даљем тексту: ЕАП).
 II ОБАВЉАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ ПСИХОТЕРАПИЈЕ

Члан 3.
Психотерапијску делатност обавља психотерапеут, а саветовање по принципима
психотерапије саветодавни терапеут.ије
Психотерапеут може бити лице које:
- има стечено високо образовањe у области хуманистичких наука, минимум VII 1 степен;
- има завршену психотерапијску едукацију у трајању од најмање четири године у неком
од психотерапијских модалитета које признаје Европска асоцијација за психотерапију.
- има држављанство Републике Србије;
- има знање српског језика у говору и писму;
Саветодавни терапеут може бити лице које:
- има факултетско образовање у области хуманистичких наука, минимум VII 1 степен;
- има завршену психотерапијску едукацију у трајању од најмање две године у неком од
психотерапијских модалитета које признаје Европска асоцијација за психотерапију. - има
држављанство Републике Србије;
- има знање српског језика у говору и писму;

Члан 4.
Лица са завршеним студијама VII 1 степена образовања у Републици Србији морају
полагати диференцијални испит – Пропедевтика, осим лица са завршеним студијама VII 1
степена из подручја медицине и психологије;
И држављани других држава могу обављати делатност психотерапије у Републици
Србији према прописима који уређују рад странаца у Републици Србији, уколико
испуњавају спе прописане услове.
Испуњавање услова из става 1. и 2. овог члана утврђује Комора у поступку давања
одобрења за самосталан рад сходно члану 11. овог закона.
Држављани других држава морају познавати српски језик најмање на нивоу који је
потребан за несметану и нужну комуникацију са корисником психотерапијске услуге,
односно ниво Заједничког европског референтног оквира Ц1.
Члан 5.
 Психотерапеут и саветодавни терапеут могу обављати своју делатност самостално
или на основу уговора с другим правним или физичким лицима овлашћеним за обављање
делатности психотерапије односно саветовања.
Делатност психотерапије или саветовања може заједнички обављати више
психотерапеута или саветодавних терапеута (групна приватна психотерапијска пракса).
Члан 6.
Психотерапеут у смислу члана 2. овога закона, са седиштем у другој држави
уговорници Уговора о Европском економском простору, може трајно обављати
психотерапијску делатност у Републици Србији ако се упише у одговарајући регистар у
Републици Србији.
Члан 7.
Психотерапеут и саветодавни терапеут могу имати само једну приватну
психотерапијску праксу.
Психотерапеут и саветодавни терапеут може обављати приватну психотерапијску
праксу под следећим условима:
- да је уписан у Регистар Коморе.
- да има обезбеђен радни простор погодан за бављење психотерапијске делатности
и испуњеност техничких услова, у складу са актом Коморе;
- да има општу здравствену и потпуну пословну способност;
- да је неосуђиван за кривично дело које га чини недостојним за бављење
психотерапијском делатношћу или саветовањем.
Сматра се да није достојан поверења за бављење психотерапијском делатношћу
или саветовањем лице из чијег се живота и рада, у складу са општеприхваћеним моралним
нормама и кодексом, може закључити да се неће савесно бавити психотерапијском
делатношћу или саветовањем и чувати углед делатности, или може нашкодити ........
Члан 8.
Више психотерапеута или саветодавних терапеута могу обављати групну приватну
психотерапијску праксу и дужни су да своја међусобна права и обавезе уреде у писаном
облику.
Психотерапеути или саветодавни терапеути који обављају групну приватну
психотерапеутску праксу морају испуњавати услове из члана 3. и члана 7. овог закона.
Члан 9.
 Психотерапијска делатност може се обављати у оквиру привредног друштва или
предузетничке делатности у складу са прописима који регулишу оснивање привредних
субјеката.
Психотерапијску делатност у привредном друштву или као предузетник обављају
психотерапеут или саветодавни терапеут.
Члан 10.
Захтев за обављање психотерапијске делатности и групне психотерапијске праксе
подноси се Комори која издаје одобрење за рад након што утврди да су испуњени услови
из члана 3. и 7. овог закона.
Подношење захтева и издавање одобрења за рад из става 1. се не наплаћује.
Адреса седишта праксе обавезно се пријављује Комори ради уписа у Регистар
психотерапеута и саветодавних терапеута. Психотерапеут и саветодавни терапеут дужни
су да обавесте Комору о свакој промени седишта у року од осам дана од настанка
промене.
Психотерапеут и саветодавни терапеут могу, уколико је то неопходно, своју
делатност обављати изван пословног простора или на даљину особи којој се пружа
психотерапијска помоћ.
Члан 11.
Одобрење за рад издаје Комора у року од 15 дана од подношења захтева.
Члан 12.
Психотерапијске правце који нису утемељени на програмима признатих
психотерапијских праваца из Републике Србије, других држава чланица Европске уније
односно трећих држава, одобрава Извршни одбор Коморе на основу посебних услова које
својом одлуком прописује Скупштина Коморе, по слободном уверењу.
Члан 13.
Одобрење за рад се издаје на неограничено време уз услов трајног усавршавања.
Министар надлежан за послове социјалне заштите (или здравља) ближе уређује
услове трајног усавршавања.
Члан14.
Психотерапеути и саветодавни терапеути воде психотерапијску документацију.
Начин вођења и чувања психотерапијске документације прописује Комора.

III ПРЕСТАНАК ПРАВА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПСИХОТЕРАПИЈСКЕ ДЕЛАТНОСТИ

 Члан 15.
Психотерапеуту и саветодавном терапеуту право на обављање психотерапијске
делатности престаје:
- ако умре;
- ако изгуби пословну способност;
- ако постане трајно здравствено неспособан за обављање психотерапијске
делатности;
- ако му је изречена заштитна мера забране обављања одређене дужности или
делатности;
- ако му је одлуком надлежног тела Коморе изречена дисциплинска мера
привременог или трајног укидања одобрења за рад;
- ако се одрекне права на обављање психотерапијске делатности
- ако је одлуком дисциплинског тела Коморе проглашен недостојним за обављање
психотерапијске делатности
- у осталим случајевима предвиђеним актима Коморе.
Психотерапеут и саветодавни терапеут не смеју обављати психотерапијску
делатност од дана достављања извршне одлуке Коморе о престанку права на обављање
психотерапијске делатности због разлога наведених у ставу 1. овога члана.
О престанку обављања делатности Комора доноси одлуку о одузимању права на
рад.
Против одлуке може се изјавити жалба …….
Члан 16.
Комора може психотерапеуту и саветодавном терапеуту укинути одобрење за рад
ако:
- повреди одредбу овога закона и одредбе Кодекса психотерапијске етике;
- обавља психотерапијску делатност нестручно услед незнања и немара;
- у обављању делатности психотерапије почини кривично дело за које му је
правоснажном пресудом изречена казна затвора.

IV КОМОРА ПСИХОТЕРАПЕУТА СРБИЈЕ

Члан 17.
 Комора психотерапеута Србије је самостална и независна професионална
организација психотерапеута и саветодавних терапеута, са својством правног лица,
основана у складу са законом и Статутом Коморе психотерапеута, која је надлежна за
вршење јавних овлашћења и обављање послова од општег интереса, у складу са овим
законом и својим статутом.
Психотерапеути и саветодавни терапеути, држављани Републике Србије, држава
чланица ЕУ и трећих држава који психотерапијску делатност желе да обављају на
подручју Републике Србије, могу се учланити у Комору.
Чланство у Комори је добровољно.
Члан 18.
Комора чува углед и права психотерапеута и саветодавних терапеута, спроводи
стручни надзор над радом психотерапеута и саветодавних терапеута, заступа и усклађује
заједничке интересе психотерапеута и саветодавних терапеута пред државним и другим
телима у Републици Србији и иностранству и пружа својим члановима стручну помоћ и
заштиту.
Комора има свој грб, печат и жиг.
Седиште Коморе је у Београду.
Комора се уписује у судски регистар.
Члан 19.
Комора има следећа јавна овлашћења:
- води Регистар психотерапеута и саветодавних терапеута
- издаје одобрење за рад;
- обавља стручни надзор над радом психотерапеута и саветодавних терапеута;
- одлучује о дисциплинској мери привременог или трајног укидања одобрења за
рад;
Члан 20.
Осим јавних овлашћења из члана 21. овога закона, Комора обавља и следеће послове:
- води Регистар супервизора за психотерапеуте и саветодавне терапеуте на темељу
достављених потврда о завршеном програму едукације из одређеног појединог
психотерапијског модалитета;
- доноси Кодекс психотерапијске етике;
- организује, надзире и вреднује стручно усавршавање психотерапеута и саветодавних
терапеута;
- израђује план стручног усавршавања за текућу годину;
- води попис психотерапијских модалитета и програма едукације;
- даје предлоге и стручна мишљења код припреме прописа који имају утицај на развој
психотерапијске делатности;
- прати, проучава и стручно надзире обављање психотерапијске делатности;
- сaрађује с другим струковним удржењима, стручним и научним институцијама у
Републици Србији и иностранству;
- утврђује дисциплинске мере за лакше и теже повреде радних дужности;
- спроводи дисциплински поступак и изриче мере за дисциплинске повреде;
- пружа правну помоћ својим члановима у складу сa позитивним прописима Републике
Србије, заступа чланове Коморе у заштити њихових професионалних интереса;
- сарађује с надлежним инспекцијама;
- обавља и друге послове утврђене овим законом, Статутом и другим општим актима
Коморе.
Члан 21.
За остваривање својих циљева и извршавање задатака Комора стиче средства од
уписнине, чланарине, стручног испита и из других прихода остварених делатношћу
Коморе,
Чланови Коморе обавезни су да плаћају чланарину и подмирују друге обавезе
према Комори. Висина уписнине, чланарине и стручног испита утврђује се одлуком
Скупштине Коморе, уз обавезујуће одобрење министарства надлежног за послове
социјалне заштите.
Члан 22.
Тела Коморе су Скупштина, Управни одбор, Извршни одбор, Председник и друга
тела утврђена Статутом Коморе.
Оснивање, надлежност, састав, начин избора, права и дужности тела Коморе
детаљније се уређују Статутом Коморе и другим општим актима Коморе.
Члан 23.
Скупштина Коморе је највише тело Коморе које одлучује у складу с овлашћењима
датим овим законом и статутом Коморе.
Скупштину Коморе чине сви чланови Коморе, а води је Председник Коморе.
Члан 24.
 Седница Скупштине може бити редовна или ванредна.
Редовну седницу Скупштине Коморе сазива председник Коморе најмање једном
годишње.
Председник Коморе може сазвати ванредну седницу Скупштине Коморе на писани
захтев Управног одбора Коморе или најмање једне трећине чланова Коморе, уз навођење
предмета расправе.
У случају из става 2. овог члана председник Коморе дужан је да сазове ванредну
седницу Скупштине Коморе те предложи дневни ред који се доставља уз позив, најкасније
у року од 15 дана од пријема захтева за сазивање седнице Скупштине Коморе.
Члан 25.
Скупштина Коморе доноси:
– Статут Коморе и друге опште акте одређене овим законом и Статутом Коморе
– Програм рада Коморе и прихвата извјештаје о извршењу програма
– годишњи буџет прихода и расхода Коморе и прихвата извештаје о извршењу тог
буџета
– Пословник о раду Скупштине Коморе и других тела Коморе
– друге акте одређене овим законом или статутом Коморе
– стратешке одлуке важне за рад Коморе и др.

Скупштина Коморе одлучује о:

– висини уписнине, чланарине и накнаде за услуге Коморе
– расписивању избора те спроводи именовања и разрешења у складу с овим законом,
Статутом Коморе те другим општим актима Коморе
– међусобним односима и сарадњи с другим коморама и удружењима ради
спровођења програма од заједничког интереса
– другим питањима одређеним овим законом или Статутом Коморе
Скупштина Коморе обавља и друге послове одређене овим законом и Статутом
Коморе.
Члан 26.
Скупштина Коморе одлучује већином од укупног броја присутних чланова
Скупштине.
Члан 27.
Управни одбор Коморе извршно је тело које води пословање Коморе и надлежан је
за извршење програма рада Коморе и донетих одлука.
Управни одбор Коморе има 9 чланова.
 Председник и заменик председника Коморе психотерапеута Србије улазе у састав
Управног одбора по положају, а осталих седам чланова бира Скупштина из редова
чланова Скупштине.
Председник Коморе психотерапеута Републике Србије (у даљем тексту:
председник Коморе) по положају је председник Управног одбора.
Председник Коморе председава седницом и руководи радом Управног одбора.
Задaци Управног одбора Коморе су да:
– спроводи одлуке и закључке Скупштине Коморе
– утврђује предлог статута Коморе и других општих аката које доноси
Скупштина Коморе
– предлаже одлуке, закључке и ставове те даје мишљења о питањима о којима
Скупштина Коморе расправља
– утврђује и усклађује интересе чланова Коморе при обликовању мера економске
политике и израде закона и подаконских прописа
– процењује учинак важећих прописа и телима државне управе предлаже нове
мере за јачање делатности психотерапије
– оснива и именује чланове радних група, стручних савета, експертских радних
група за поједина подручја с обвезујућим стручним мишљењима
– решава сва питања која нису стављена у делокруг неком другом тиелу Коморе.
Управни одбор доноси одлуке већином гласова.
Управни одбор обавља и друге послове одређене овим Законом и статутом Коморе.
Члан 28.
Извршни одбор чине председник, заменик, секретар, благајник, референт за уписе у
Регистар Коморе те још један члан.
Извршним одбором председава председник Извршног одбора.
Члан 29.
Извршни одбор Коморе:
- одлучује о захтевима за упис у Регистар психотерапеута и саветодавних терапеута;
- издаје одобрења за рад за психотерапеуте и саветодавних терапеута;
- одлучује о привременој обустави рада психотерапеута или саветодавних
терапеута;
- води Регистар супервизора за психотерапеуте и саветодавне терапеуте на темељу
достављених потврда о завршеном програму едукације из појединог
психотерапијског модалитета;
- организује, надзире и вреднује стручно усавршавање психотерапеута и
саветодавних терапеута;
- води попис психотерапијских праваца и програма едукације;
 - обавља и друге послове утврђене овим законом, Статутом и другим општим
актима Коморе.
Члан 30.
Седнице Извршног одбора сазива председник Извршног одбора.
Одлуке се доносе већином присутних чланова Извршног одбора.
О донетим одлукама и раду Извршни одбор извештава Управни одбор Коморе на
првој наредној редовној седници Управног одбора.
За свој рад Извршни одбор одговара Управном одбору Коморе.
Члан 31.
Председника и заменика председника Коморе из реда својих чланова бира
Скупштина Коморе.
Заменик председника Коморе замењује председника Коморе у случају његове
одсутности.
Председник и заменик председника Коморе бирају се на мандат од четири године и
могу бити поновно бирани на још један мандат.
Председник Коморе представља и заступа Комору, одговара за законитост рада, те
обавља друге послове одређене овим законом и статутом Коморе.
Председник Коморе може самостално одлучивати о склапању правних послова чија
вредност не прелази износ одређен статутом Коморе.
Председник Коморе одлучује о склапању уговора о раду те о правима и обвезама из
радних односа ако статутом Коморе није другачије одређено.
Председник Коморе обавља своју функцију на основу прописа којима се регулише
рад.
Председник Коморе одговара за свој рад Скупштини Коморе.
Члан 32.
Оснивачи Коморе су Република Србија и Савез друштава психотерапеута Србије
(СДПС), а права и дужности оснивача у име Републике Србије обавља министарство
надлежно за послове социјалне заштите (или здравља).

V СТРУЧНИ НАДЗОР
Члан 33.
 Стручни надзор над радом психотерапеута и саветодавних терапеута спроводи
Комора.
Стручни надзор обухвата оцену стручности и етичности обављања психотерапијске
делатности и опсега извршених услуга.
Комора је дужна да обави стручни надзор по службеној дужности као и на предлог
физичког или правног лица, кад за то постоје оправдани разлози.
Начин, услове и поступак спровођења стручног надзора прописује министар
надлежан за послове социјалне заштите (или здравља).
Члан 34.
На темељу извештаја о спроведеном стручном надзору над радом психотерапеута
или саветодавног терапеута Комора може одлуком у складу са својим прописима:
– забранити обављање оних послова у којима су уочени недостаци док се ти
недостаци не отклоне
– привремено или трајно укинути дозволу за рад
– одредити обавезу додатног стручног усавршавања за психотерапеута или
терапеута саветника код којег је установљена непотпуна стручна
оспособљеност.
Против одлука из става 1. жалба није допуштена, већ се против њих може покренути
управни спор.

VI НАДЗОР НАД ЗАКОНОНИТОШЋУ РАДА

Члан 35.
Надзор над законитошћу рада Коморе у обављању њених јавних овлашћења
спроводи министарство надлежно за послове социјалне заштите (или здравља).
У спровођењу надзора из става 1. овога члана министарство надлежно за послове
социјалне заштите (или здравља) може од Коморе тражити одговарајуће извештаје и
податке.
Извештаје и податке из става 2. овог члана Комора је обавезна да достави
министарству у року од 30 дана или у истом року извести о разлозима због којих их није у
могућности доставити.

VII ПРЕКРШАЈНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 36.
 Новчаном казном у износу од ________________казниће се за прекршај физичко
лице која обавља психотерапијску делатност ако не испуњава услове прописане чланом 5.
овог Закона.
Новчаном казном у износу од ______________казниће се за прекршај правно лице
или предузетник који за обављање психотерапијске делатности запосле или на други
начин ангажују лице којe не испуњава услове прописане чланом 5. овог Закона.
Члан 37.
Новчаном казном у износу од______________ казниће се за прекршај
психотерапеут и саветодавни терапеут ако се не придржава Кодекса психотерапијске
етике.
VIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 38.
Надлежно министарство и Савез психотерапеута Србије оснивају Комору у року од
годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
Статут и опште акте из члана 25. Комора је обавезна да донесе у року од шест
месеци од дана оснивања.
Прописе из члана 33. члана 13. става 2. и члана ___за чије је доношење овлашћен
министар надлежан за послове социјалне заштите (или здравља) донеће у року од годину
дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 39.
Лица која у тренутку ступања на снагу овога закона у Републици Србији обављају
психотерапијску делатност дужне су у року од шест месеци од оснивања Коморе поднесу
захтев за издавање дозволе за рад.
Лицима из става 1. овога члана издаће се дозвола у сукладу са условима који су
прописани чланом 3. овог закона.
Лица из става 1. овог члана која не поднесу захтев за издавање дозвола у року из
става 1. овог члана, односно којима се одбије захтев за издавање дозволе, од дана
правоснажности одлуке не могу обављати делатност психотерапије у складу с одредбама
овог закона.
Члан 40.
Овај Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику
Републике Србије.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
 Члан 1.
Овим чланом дефинисана су подручја која уређује Закон о делатности
психотерапије и обвезу оснивања Коморе психотераеута Србије.
Члан2.
Овим чланом дефинисани су поједини изрази који се користе у овом Закону.
Члан 3.
Овим чланом прописани су услови који морају бити испуњени за обављање
делатности психотерапије те ко може бити психотерапеут и саветодавни терапеут.
Члан од 4. до 8.
Овим члановима прописује се начин обављања делатности психотерапије.
Члан 9.
Овим чланом прописана је могућност подношења захтева за обављање делатности
психотерапије у електронском облику те одредаба о правном леку у случају одбијеног
захтева за обављање делатности психотерапије.
Члан 10.
Овим чланом прописано је ко је овлашћен за употребу назива психотерапеут или
саветодавни терапеут те је Комори психотерапеута Србије дато овлашћење за доношење
одлуке о одобравању психотерапијских праваца који нису утемељени на програмима
признатих психотерапијских праваца из Републике Србије, других држава чланица
Европске уније односно трећих држава.
Чланови 11. и 12.
Овим члановима прописано је шта је Одобрање за рад и ко је издаје, ко доноси
решење о издавању, обнављању и укидању лиценце/сетификата те одредбе о правном
леку.
Чланови 13. и 14.
Овим члановима прописано је да се издаје на неограничено вриеме уз услов
предочења доказа о стручном усавршавању током календарске године Српској комори
психотерапеута и утврђена је обавеза вођења психотерапијске документације.
Чланови 15. и 16
Овим члановима прописано је у којим случајевима Комора психотерапеута Србије
може психотерапеуту и саветодавном терапеуту укинути Одобрање за рад. Прописује се
када психотерапеуту и саветодавном терапеуту престаје право на обављање
психотерапијске делатности, рок од када психотерапеут и саветодавни терапеут не смеју
обављати психотерапијску делатност те одредбе о правом леку
 Члан 17.
Овим чланом прописана је обавеза психотерапеута и саветодавног терапеута уписа
у Регистар психотерапеута и саветодавних терапеута.
Члан 18.
Овим чланом прописана је делатност Коморе психотерапеута Србије, седиште, грб,
знак, печат и жиг те обвеза уписа у одговарајући регистар.
Члан 19.
Овим чланом прописана су јавна овлашћења која има Комора психотерапеута
Србије.
Члан 20.
Овим чланом прописани су остали послови које обавља Коморе психотерапеута
Србије.
Члан 21.
Овим чланом прописано је финансирање рада Коморе психотерапеута Србије,
финансирање оснивања Коморе психотерапеута Србије те плаћање чланарине.
Члан 22.
Овим чланом прописана су тела Коморе психотерапеута Србије те њена обвеза да
устрој, надлежност, састав, начин избора, права и дужности тијела Коморе психотерапеута
Србије уреди Статутом и другим општиим актима Коморе психотерапеута Србије.
Члан 23.
Овим чланом прописана је да је Скупштина Коморе психотерапеута Србије
највише тиело Коморе психотерапеута Србије те да је чине сви чланови Коморе, а води је
Председник Коморе.
Члан 24.
Овим чланом прописан је сазив и одржавање седница Скупштине.
Члан 25.
Овим чланом прописано је овлашћење Скупштине за доношење Статута и других
аката те које послове обавља Скупштина.
Члан 26.
Овим чланом прописан је начин одлучивања Скупштине.
Члан 27.
 Овим чланом прописан је састав, надлежности и задаци Управног одбора Коморе
психотерапеута Србије.
Чланови 28., 39. и 30.
Овим чланцима је прописан састав и надлежност Извршног одбора Коморе
психотерапеута Србије те сазив седница и начин одлучивања.
Члан 31.
Овим чланом прописан је начин избора, трајање мандата и овлашћења председника
Коморе.
Члан 32.
Чланом 32. прописано је ко су оснивачи Коморе.
Члан 33.
Овим чланом прописано је ко спроводи стручни наџор над радом психотерапеута и
саветодавних терапеута, што обухвата стручни надзор те је дато овлашћење министру
надлежном за послове социјалне заштите да правилником пропише начин, услове и
поступак спровођења стручног надзора.
Члан 34.
Овим чланом прописане су мере које Комора психотерапеута Србије може
предузети на основу извештаја о стручном надзору те одредбе о правном леку.
Члан 35.
Овим чланом прописано је ко обавља надзор над законитошћу рада Коморе
психотерапеута Србије.
Чланови 36. и 37.
Овим члановима прописане су прекршајне одредбе.
Члан 38.
Овим чланом прописани су рок за оснивање Коморе психотерапеута Србије, рок за
доношење Статута Коморе психотерапеута Србије, рок за доношење општих аката Коморе
психотерапеута Србије те рок за доношење прописа за чије је доношење овлашћен
министар надлежан за послове социјалне заштите.
Члан 39.
Овим чланом прописана је обавеза усклађивања с одредбама овога закона особама
које у тренутку ступања на снагу овога закона у Републици Србији обављају
психотерапијску делатност те обавеза подношења захтева за издавање Одобрењљза рад за
обављање делатности психотерапије.
 Члан 40.
Овим чланом прописано је ступање на снагу Закона.

Закон је у Србији повезан, између осталог, са: Директива о услугама - Мттт и

Директива о пословним квалификацијама – Просвета, поглавље 3

ОБРАЗ ЛОЖЕЊЕ

I УСТАВНА ОСНОВА ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА

Чланом 68. став 1. Устава Републике Србије прописано је да свако има право на
заштиту свог физичког и психичког здравља, док је уставни основ за доношење овог
закона садржан у члану 97. став 1. тачка 10. Устава којим се утврђује да Република Србија,
између осталог, уређује систем у областима здравства и социјалне заштите.

II ОЦЕНА СТАЊА И ОСНОВНА ПИТАЊА КОЈА СЕ УРЕЂУЈУ

ЗАКОНОМ ТЕ ПОСЛЕДИЦЕ КОЈЕ ЋЕ ДОНОШЕЊЕМ ЗАКОНА ПРОИСТЕЋИ
1.Оцена стања
У Србији не постоји законска регулатива за делетност психотерапије. Последица
непостојања прописа који регулише делатност психотерапије је немогућност контроле
услуга које се пружају на тржишту, па различите услуге психотерапије нуде и
неквалификоване особе, кроз разне облике привредног организовања (услуге привредног
друштва, предузетника или индивидуално без регистрације), а све без одговарајуће
едукације. У већини европских земаља постоји законски регулисана делатност
психотерапије.
Отпор доношењу прописа који би регулисао делатност психотерапије је
најверојатније потреба за едукацијом психотерапеута према високим професионалним
стандардима које прописује Европско удружење за психотерапију (у даљем тексту: ЕАП).
Након завршеног факултетског образовања потребна је вишегодишња теоријска и
практична едукација за психотерапеута која подразумева рад на себи у групном окружењу
у трајању од више стотина сати и барем сто сати индивидуалне психотерапије код неког
од старијих, лиценцираних колега.
Психотерапија у Републици Србији у овом тренутку није регулисана.
 Међутим, постоји све већи број стручњака едукован за пружање психотерапијског
третмана, а положај психотерапеутске професије још увек није уређен законским
оквирима.
Према подацима Савеза психотерапеута Србије данас постоји више од … чланова
Европског удружења за психотерапију и који поседују Европски сертификат из
психотерапије (ЕЦП) и још одређен број особа које поседују сертификат појединих школа,
а не ЕАП-а.
Највећи проблем је питање ко је квалификован за приступ едукацији из
психотерапије, те ко испуњава услове које прописује Европа и ЕАП.
2. Основна питања која се уређују предложеним Законом
Предложеним Законом уређују се послови психотерапије као самосталне
делатности на начин да ове послове могу обављати лица која имају образовање др.
медицине, дипл. психолога, која су факултетски образована (минимумVII 1 степен) по
прописаним условима, оснивање Коморе психотерапеута Србије, као и садржај, подручје
примене, услови и начин обављања делатности психотерапије, стандард образовања,
издавање лиценци за рад (лиценцирање) и релиценцирање, организација и трајање
едукације, решавање етичких и деонтолошких питања и дужности.
3. Последице које ће доношењем Закона проистећи
Доношењем овог закона имплементира се Директива 2006/123/ЕЗ Европског
парламента и Већа од 12.12.2006. о услугама на унутрашњем тржишту (СЛ Л 376,
27.12.2006.) у делу психотерапеутских услуга које се пружају као привредна делатност
изван здравственог система.
Такође, овако усклађен Закон са европским стандардима, јамчи квалитетан ниво
услуге ове професије којој је главни циљ пружити помоћ људима да унапреде квалитет
живота подстицањем позитивног развоја личности.
Грађани ће бити информисани о томе шта је научно утемељена психотерапијска
пракса, имаће могућност избора и биће заштићени од злоупотребе.

III ПРОЦЕНА ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ПОТРЕБНИХ ЗА

СПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА
Средства за реализацију Закона о психотерапији планирана су Законом о буџету
Републике Србије за 201_. годину („Службени гласник РС”, број),