Karakteristične tačke NU mašina

Na numeričkim upravljanim mašinama postoje karakteristične tačke koje se koriste pri

programskom upravljanju.

M – nulta tačka mašine. Ova tacka predsvalja pocetak mernog kordinatnog sistema. Kod strugova ta
tačka se nalazi na naležućoj površini prirubnice glavnog vretana, na koju se postavlja stezna glava za
stezanje radnog predmeta i uzduzne ose struga. Ovu tacku definise proizvodjac i ne moze se menjati.
(nepromenljiva je i van je radnog prostora mašine, X=0 Y=0)

R – referentna tačka (najčešće je zadaje programer,zamena je za M kod mašina koje ne poseduju merni
sistem)

W – nulta tačka obratka (početak koordinatnog sistema obratka, bira je programer). Na prirubnicu
glavnog vretena postavljaju se razni stezni alati za pritezanje radnog predmeta. Zadavanje nulte tacke se
radi tako sto s e upravljackoj jedinici saopste kordinatne izabrane nulte tacke radnog prednera, koja tada
predstavlja kordinatni pocetak novog mernog sistema. Upravljacka jedinica će sva preracunavanja
obavljati u odnosu na tako izabranu tacku. Tacka se moze birati na bilo kom mestu radnog predmeta a
preporucuje se da bude celu radnog predmeta, u njegovoj uzduznoj osi.

B – nulta tačka alata (teoretski vrh alata) ovo je proizvoljna tacka, od koje pocinje programirana obrada.
Pre startovanja programa vrh ostrice alata treba dovesti u startnu tacku. To je tacka u koju se dovodi
nosac alata pri izmeni alata, zbog cega ona mora biti tako izabrana da se nesmetano moze obaviti
izmena alata.

A – referentna tačka obratka (povezuje geometriju steznog pribora i obratka) to jetacka kojom se
prikazuje mesto stezanja radnog predmeta, a u zavisnosti od steznog alata. Od ove tacke zavisi i izbor
polozaja nulte tacke radnog predmeta.

Nacin rada UP jedinice

Upravljacka jedinica je tako konstruisana da omogucava upravljanje CNC strugom u dva rezima rada:

 U rucnom rezimu (rucno upravljanje)

 automatskom rezimu rada (automatsko upravljanje)
 Ručno upravljanje se koristi kada je na CNC strugu potrebno obaviti neke radnje radi pripreme
mašine za automatsko upravljanje:
- pozicioniranje alata, kontrola postavljenog alata u nosač alata po visini, pri optičkom
podešavanju alata.

Automatsko upravljanje je proces obrade na NU mašina kod koga ulogu vođenja nosača alata
preuzima UJ.
Program je skup informacija koje se saopštavaju UJ po redosledu zahvata, a radi izvršavanja
procesa obrade. Program se sastoji od programskih reči i rečenica. Programska reč je glavni
nosilac informacija i ima tačno određeni oblik pisanja i sadržaj
 Postoje dva nacina programiranja i to:
1.rucno programiranje
kompijutersko (masinsko programiranje)
Pri programiranju se koriste razni izvori informacije kao sto su:
 tehnicki crtez gotovog dela
 tehnololoski postupak obrade
 Podaci o CNC masini, alatima, parametrima obrade i itd.

Primer: X+3000

X je adresa

+ Predznak

3000 brojna vrednost

ovako napisana rec predtsvalja naredbu upravljackoj jedinici za pomeranje nosaca alata u pozitivnom
smeru X ose za zadtu brojnu vrednost.

PODELA FUNKCIKIJA ZA AUTOMATSKO UPRAVLJANJE

Pod funcijom na numerickim masinama podrazumevaju se naredbe koje se saopstavaju upravljackoj

jedinici za kretanje ili putanju nosaca lata kao i druge naredbe kojima se obezbedjuje izrada radnog
predmeta.

Glavne funkcije imaju oznaku G

1. Funckija G90 ova glavna funkcija se koristi kada se nosac alata vodi u apsolutnom sistemu mera. To ja
takav nacin programiranja kojim se nosac alata vodi u odnosu na jednu nepromenljivu tacku, koja
predstavlja kordinatni pocetak. Kordinate pomeranja nosaca alata programiraju se u odnosu na
nepormenljivu tacku. Ova tacka se obicno bira u preseku ceone povrine i uzduzne ose radnog predmeta.
N G X Z F

00 90 00 -3 100

01 - 00 5

02 - 00 3

03 -

G91 funkcija za rad u inkrementalnom sistemu mera

Pri ukkljucivanju masina pobudjivanje se vrsi u inkrementalnom (relativnom)sistemu mera. Ako se i

programiranje vrsi u istom sisttemu mera, ova funckija se pri programiranju ne koristi. Medjutim ako se
programiranje vrsi u apsolutnom sistemu mera potrebno je da se koristi ova funkcija radi prelaska iz
inkrementalnog u apsolutni sistem mera.B.

G92 funckija za rad u apsolutnom sistemu mera ss definisanjem startne tacke

Vrednosti za x i z su kordinate strartne tacke B. Za pocetak rada prema utvrdjenom programu

upravljackoj jedinici moraju biti saopstena dva podatka. Nulta tacka obradka Wi startna tacka alata
Veza izmedju nulte tacke obradka i startne tacke alata uspostvalja se pomocu funkcije G 92 koja se
uvek pise na pocetku programa odnosno u bloku N00 kao prvi podatak.
N G X Z Tačka

01 90 20 30 1
02 92 10 5 1 2
03 - 10 -5 
2 3
3 4
04 - 15 -15 
4 1
05 - 20 30 
06 - 
N G X Z Tačka

01 91 20 30 1
02 92 -10 -25 1 2
03 00 00 -10 
2 3
3 4
04 01 5 -10 
4 5
05 01 0 -25 
5 6
06 01 5 -5 
6 7
07 01 0 75 
08 00 
N G X Z Tačka

01 91 20 30 1
02 92 -10 -25 1 2
03 00 0 -10 
2 3
3 4
04 01 15 -15 
4 5
05 90 15 -40 5 6
06 01 20 -45 
6 7
07 01 20 30 
08 01 
09 00 