GLAGOLI NEMAČKI JEZIK

1. Genus/Genera Verbi

Genus najčešće vezujemo za imenice u značenju rod, muški, ženski, srednji.

Međutim kada su glagoli u pitanju Genus Verbi, kao odrednica na koju ćete naići u
mnogim gramatikama nemačkog jezika se odnosi na glagolsko stanje, koje nam je
dobro poznato iz naše gramatike a to je aktiv i pasiv.

– Aktiv ili aktivno stanje, die Aktivformen des Verbs, je kada je nosilac ili vršilac
radnje u rečenici aktivan. Većina nemačkih rečinica je aktivna. Radi se o načinu
izražavanja, koji nam je poznat, znači govorimo, tj. znamo ko vrši radnju i na tome je
akcenat.

Hans je čitao knjigu.

– Pasiv ili pasivno stanje, die Passivformen des Verbes, je trpno stanje, vršilac
radnje više nije u centru pažnje, nego je akcenat na radnji koja je izvršena na nekom
objektu, na samom postupku.

Knjiga je pročitana (od strane Hansa).

2. Modus
Glagoli nam služe da izrazimo način na koji se radnja vrši, odnosno glagolski način.
Ovde nismo više na tako sigurnom terenu, ako vršimo poređenje sa našim jezikom,
pošto ne postoji potuno poklapanje u tim gramtiičkim kategorijama.

– Indikativ, Wirklichkeitsform – to je glagolski način, kojim iskazujemo činjenično

stanje, to je ono uobičajeno sa čime počinjemo učenje o nemačkim glagolima, odnosno
njihivoj promeni po vremenima.

Sam izraz je latinskog porekla, modus indicatives, i znači izjavni način, znači koristi se
u izjavama odnosno u većini rečenica, koje koristimo. Ključna reč je realnost,
Wirklichkeit i čini najveći deo konverzacije, kao i pisanog teksta.

– Konjunktiv, Möglichkeitsform
Šta je konjunktiv u nemačkom jeziku smo već naučili, ko je propustio, može da
pogleda ovde.
Ukratko, dok se u indikativu bavimo našom relanošću, konjuktiv nas prebacuje u
drugu realnost, pričamo o mogućnostima. Ima ih, konjunktiva, ukupno 2.

Konjuktiv I je najviše zastupljen u indirektom govoru:

Er fährt nach Bremen

Konjunktiv I
Er sagt, er fahre nach Bremen.

Konjuktiv II se koristi u kondicionalnim rečenicama, tamo gde postoje uslovi, koji

(ni)su u određenom procentu tj. mogu biti (ne)ostvarivi. Znate ono – ako bude, kada bi
bilo ….

Evo lepog primera

Wenn ich ein Vöglein wär’ und zwei Flüglein hätt’, flög’ ich zu Dir.

Kad bih bio ptičica i imao krila, doleteo bih kod tebe.

Bez obzira što ženski pol voli ovakve izjave, uslovi da se to ostvari su nemogući (ptica,
krila, tako to), pa je to kondicionalna rečenica, odnosno upotreba Konjunkitva II.

– Imperativ, Befehlsform

To je zapovedni način, tu nemamo šta da dodamo, naš jezik je tu dovoljan da se

shvati imperativ, pošto ga i mo imamo. Ali i tome više pročitajte ovde.

Sledeća gramtička kategorija spada kao i bečka šnicla u nemačke specijalitete. Radi se
o

3. Trennbare und untrennbare Verben, glagoli sa razdvojnim nerazdvojnim

prefiksima
O tome sam već pisala, ima nekoliko postova, pogledajte odeljak nemački glagoli

Drugačiji naziv za trennbare Verben je Partikelverben a za untrennbare Verben

je Präfixverben.
E sad već čujem, malo li je, glagoli sa razdvojnim i nerazdvojnim prefiksima, sad još i
ova podela.
Odaću vam malu tajnu: Partikel je u nemačkom oznaka za nepromenljive vrste
reči, kao što su predlozi i prilozi. Takve vrste reči imaju svoje značenje i one se
odvajaju od glagola u složenim glagolskim vremenima.
U engleskom su to frazalni glagoli, ako nekog zanima.

Evo nekih:
an, auf, aus, bei, durch, über, unter, zurück, zusammen.
Svaka od ovih reči ima svoje samostalno značenje pa se zato i razdvaja od glagola.

–be, – emp, – ent, … su pravi prefiksi bez samostalnog značenja, pa ostaju uz

glagol ne odvajaju se.
I još o prefiksima, pogledajte ovde.
Naravno, sve o glagolima, do sada napisano, ćete pogledati ovde.
Dakle, kao što smo razvrstali povrće po vrstama, tako ćemo i glagole po vrstama –
odnosno, kako se to stručno kaže – prema funkciji u rečenici. To su:

– Pomoćni glagoli; die Hilfsverben, sein, haben, werden

– Glagoli sa svojim značenjem; Vollverben – da ne komplikujemo, to je većina
glagola, koji imaju svoja puno značenje –pitati, spavati, trčati. čitati
– Modalni glagoli; die Modalverben – müssen, können, dürfen, sollen, wollen, mögen
– Povratni glagoli – Reflexive Verben; znamo o čemu se tu radi, imamo ih i mi, to su
oni glagoli u kojima se radnja vraća na subjekat, kao očešljati se, umiti se
– Prelazni i neprelazni glagoli, die transitive und intransitive Verben; poznata je i
ova stavka;
Čitam knjigu, Ich lese ein Buch, čitati je prelazan glagol, radnja čitanja prelazi sa mene
na knjigu;
Es dauert sehr lange, ovo traje dugo. Za jedan spisak za kupovinu zaista traje, da
skratimo- dauern, neprelazni glagol, jasno?

– Slabi, jaki nepravilni glagoli; die scwache, starke und unregelmäßige Verben
Pročitaj: Slabi, jaki i nepravilni glagoli u nemačkom
– Lista jakih i nepravilnih glagola u nemačkom
– kako razlikovati slabe, jake i nepravilne glagole u nemačkom
– Abalaut i nemački jaki i nepravilni glagoli

– Infinite Verbformen, bezlični glagolski oblici a to su:

Infinitiv: machen
Partizip Präsens: machend
Prtizip Perfekt: gemacht

O svemu tome malo više, ako pratite linkove.

Znate kako stvari stoje, svaka domaćica, svaki kuvar ima svoj recept, sastojci neće baš
svuda biti isti. Tako u različitim gramatikama možete naći i drugačije podele, ne smeta,
samo može da koristi.
E sada ćemo da kuvamo. Idemo na siguricu, da ne bude bljak, pa uzimamo krompir, to
svi volite.

Krompir je u našem slučaju Vollverb, glagol sa svojim punim značenjem. To će biti

glagol – fragen, pitati.
Šta možemo da uradimo?
Najpre glavno jelo – pečeni krompir
To je kao prezent, sadašnje vreme – ich frage. To je jednostavno, svi znamo da
ispečemo krompir.
Mogli bi da napravimo i krompir čorbu. Za to nam je potrebna pomoć. Pa moramo da
upotrebimo vodu, to je važan sastojak čorbe.

Voda+krompir = čorba

Hilfsverb+Vollverb = perfekat, futur i druga vremena, pasiv i konjunktiv.

Znači tu kod čorbe ima raznih mogućnosti.

Ali da vidimo ovu varijantu:
Imamo vodu + krompir (nemoj sad da me smarate sa količinama,važan je princip) od
toga možemo da napravimo i knedle sa šljivama.
Znači moramo da dodamo još neki važan sastojak.
Izbor je so ili šećer.
Recept br.1

voda + slani krompir = čorba

Šta je slani krompir – to je glagol fragen u obliku infinitiva.

Hilfsverb +( Vollverb –Infinitiv) = Futur I

Recept br.2
Voda + slatki krompir = knedle

Hilfsverb+(Vollverb- Partizip Perfekt) = Perfekt

Ich habe gefragt.

I tako dalje, nadam se da smo nešto shvatili. Povrće sa pijace to su vrste glagola a
razna gotova jela i ostale đakonije to su sva vremena, pasivi, konjunktivi u
nemačkom jeziku.
Potrebno je da znamo šta je šta da bi sve bilo kako treba, da bi se lepo najeli, skupili
snagu da utepamo tog bauka i lepo jeli uz finu konverzaciju na nemačkom jeziku.
A da nemački nije bauk, to znate. Kako da nabavite ebook pogledajte ovde a ostale
teme, koje vas interesuju nalaze se ovde.
Prezent slabih glagola u nemačkom jeziku
Počinjemo sa osnovnim vremenom, bolje rečeno prvim vremenom, koje se uči,
a to je prezent.
Pošto nam je već poznato da u nemačkom postoje slabi i jaki, kao i treća grupa,
koju neki zovu mešoviti a neki nepravilni glagoli, sada ćemo se baviti samo
pravilima za prezent slabih glagola.
Vrlo je jednostavno:

Na infinitivnu osnovu (dobijamo je kada odbijemo nastavak – en) dodajemo

nastavke za prezent:

Jednina
1. ich – e
2. du – st
3. er
sie – t
es

Množina

1. wir – en
2. ihr – t
3. sie – en

Persiranje: Sie – en
spielen + nastavci

ich spiele
du spielst
er spielt

wir spielen
ihr spielt
sie spielen

Sie spielen

Malo izuzetaka, više kao varijacija na temu:

1. Ako se glagoli završavaju na –(e) rn(wandern) , -(e) ln(entwickeln)

onda brišemo samo nastavak – n

ich wandere
du wanderst
er wandert
wir wandern
ihr wandert
sie wandern

2. Ako se infinitiva osnova završava na d, –t, ili -m ili –n, onda ubacujemo -
e ispred ličnih nastavaka.

Ich arbeite
du arbeitest
er arbeitet
itd.
3. Glagoli čija se osnova završava na -s, -ss, -ß, -x, ili –z samo u 2.licu
jednine dodajemo umensto nastavka – st, samo nastavak –t:

bremsen – du bremst
heißen – du heißt
boxen – du boxt

Malo da se provežba i to je to :-).

vežba br.1
vežba br. 2
vežba br.3

Druga vremena u nemačkom jeziku su na adresi

Preterit u nemačkom jeziku
Preterit ili na nemačkom das Präteritum je prosto vreme (kao i prezent), gradi
se bez upotrebe pomoćnog glagola. Drugi naziv za ovo vreme je imperfekt, ali
se taj naziv u nemačkom jeziku smatra zastarelim.
Po nekim teorijama, specifičnost jezika, od koga su nastali indoevropski jezici je
bila – 3 vremena za označavanje prošle radnje, plus 1 vreme za davno prošlu
radnju, radnju koja se desila pre druge prošle radnje.
Taj triling prošlih vremena je: aorist, preterit-imperfekat, perfekat
U našem jeziku postoje sva 3 vremena, bore za opstanak sa nejednakim
uspehom.

U nemačkom jeziku postoje preterit i perfekat.

1. – Preterit, građenje

Opet sam vam nacrtala jednu tabelicu, mislim da će pomoći, pošto u suštini,
preterit nije komplikovano vreme.
Kao što sam napomenula u uvodu posta, prosto je vreme i nisu nam potrebni
pomoćni glagoli, samo glavni glagol.
Idemo redom, kako je nacrtano u tabeli:
– preterit slabih glagola
glagol machen, oblik infinitiva
postupak: skinemo nastavak – en, dodamo -t, zatim dodajemo lične nastavke
za preterit
-e, -est, -e, -en, -et, -en.
ich machen+t+e
du machen+t+est
er machen+t+e

Uočavamo važnu stvar a to je:

U preteritu 1 i 3 lice jednine imaju isti oblik

– ako se infinitivna osnova završava na -d, -t, -m,, onda se ispred -t i ispred
ličnih nastavaka ubacuje dodatno -e
du reden+e+t+est
du arbeiten+e+t+est
du atmen+e+t+est

– preterit jakih glagola* oznaka u tabeli

Kada su jaki glagoli u pitanju, a naročito nepravilni, najbolji način je pogledati
oblik u tabeli.

Ipak neka pravila možemo da uočimo i kod ove grupe glagola:

1. – nema međunastavka -t
2. – 1 i 3 lice jednine nemaju nikakav nastavak
3. – gotovo uvek se javlja ablaut kod jakih glagola (za nepravilne nema pomoći,
mora se pogledati tabela)

Dalje su u tabli navedeni preimeri jednog modalnog glagola, kao i pomoćnih

glagola sein i haben. To se mora znati napamet

Upotreba preterita u nemačkom jeziku

Nama izgleda prosto neverovatno, ali je istitnito – jednostavniji oblik, preterit se
viši koristi u pisanom jeziku – das Tempus der Erzählung, pripovedačko
vreme, dok se perfekat više koristi u usmenom jeziku.
Naravno razlike postoje u okviru samog nemačkog govornog područja u
zavisnosti od geografskog položaja. Negde se više upotrebljava preterit u
usmenoj komunikaciju a ponegde ga gotovo više i nema.
Ono što je važno da se forme preterita pomoćnih glagola sein i haben
veopma česte i u usmenoj komunikaciji.
Građenje perfekta u nemačkom
Perfekt se koristi za izražavanje prošlosti. Perfekt početnicima predstavlja najteži deo gramatike, jer je, iskreno
rečeno, komplikovan.

Građenje perfekta
Perfekt se gradi od pomoćnih glagola HABEN ili SEIN i PARTICIPA PERFEKTA. Pomoćni glagol stoji na
drugom mestu u rečenici i menja se po licima, a particip perfekta stoji na kraju rečenice i ne menja se nikada.

Pravilni glagoli
Svi pravilni glagoli grade perfekt sa pomoćnim glagolom HABEN. Particip perfekta im se gradi na sledeći
način:

Osnova se dobija odbijanjem nastavka –EN/–N od infinitiva glagola. (machen –> mach)
npr. PREZENT: Ich mache eine Torte. (Pravim tortu.)
PERFEKT: Ich HABE eine Torte GEMACHT. (Napravila sam tortu.)

Nepravilni glagoli
Nepravilni glagoli u nemačkom jeziku grade perfekt i sa SEIN i sa HABEN. Nepravilni glagoli kretanja grade
perfekt sa SEIN, a nepravilni glagoli mirovanja sa HABEN.

! Obratite pažnju na ovo NEPRAVILNI GLAGOLI KRETANJA. Glagoli kretanja predstavljaju glagole
promene stanja. To znači da glagol „pisati“ nije glagol kretanja, jer se ne kreće naše celo telo prilikom ove
aktivnosti, već samo naša ruka. Takođe, glagol „igrati se“ nije nepravilan glagol, ali je glagol kretanja. To
znači da će perfekt graditi sa HABEN, kao i svi pravilni glagoli.
! Izuzetak: glagol „bleiben“(ostati) je jedini nepravilni glagol mirovanja koji gradi perfekt sa SEIN.
Što se tiče participa perfekta nepravilnih glagola, on je – nepravilan i uči se napamet iz liste nepravilnih
glagola.
! Listu nepravilnih glagola možete preuzeti na sledećem linku:
http://www.graf-gutfreund.at/daf/02grammatik/01verb/01indikativ_aktiv/02perfekt/gr2_verbliste_leer.pdf
Ovde možete videti particip perfekta svakog nepravilnog glagola, kao i da li grade perfekt sa SEIN ili sa
HABEN.
PREZENT: Ich schreibe einen Brief. (Pišem pismo.)
PERFEKT: Ich habe einen Brief geschrieben. (Napisala sam pismo.)
PREZENT: Ich fahre heute nach Berlin. (Putujem danas u Berlin.)
PERFEKT: Ich bin nach Berlin gefahren. (Putovala sam u Berlin.)

Upitni oblik
Pitanja u nemačkom jeziku možemo da postavljamo na dva načina. Jedan je upotrebom upitnih reči (wer,
wann, wo, woher, wie…), a drugi je postavljanjem glagola na prvo mesto (kada želimo da dobijemo odgovor
DA ili NE).
Postavljanje pitanja sa upitnim rečima:
Wo hast du vor drei Monaten gelebt? (Gde si živo pre tri meseca?)

Postavljanje pitanja sa „da li“:

Hast du in Berlin gelebt? (Da li si živeo u Berlinu?)

Izuzeci
1. Kod glagola stranog porekla u participu perfekta nema prefiksa GE-, već samo stoji sufiks –T na kraju.
Glagoli stranog porekla su oni koji se završavaju na –IEREN u infinitivu. Grade perfekt sa HABEN.

npr: Ich habe die Wohnung renoviert. (Renovirala sam stan.)

! Izuzetak: glagol „passieren“(desiti se) gradi perfekt sa SEIN.

2. Kod glagola sa nerazdvojnim prefiksima u participu perfekta nema GE-. Nerazdvojni prefiks zamenjuje
prefiks GE-, koji bi po pravilu trebalo da gradi particip.
Nerazdvojni prefiksi su: BE-, GE-, ER-, VER-, ZER-, ENT-, EMP- i MISS-.

Ovde morate da vodite računa o tome da li je glagol koji je u osnovi glagola pravilan ili nepravilan. Uzećemo
dva glagola sa istim prefiksom, ali različitom osnovom.

npr: BEKOMMEN i BESUCHEN

Glagol „kommen“(doći) je nepravilan glagol, možete ga naći u listi nepravilnih glagola. Tamo stoji da mu je
particip perfekta GEKOMMEN i da gradi perfekt sa SEIN.
Glagol „suchen“(tražiti) je pravilan glagol, što automatski znači da gradi perfekt sa HABEN. Njegov particip
možemo sami da izvedemo dodavanjem prefiksa GE- i sufiksa –T, tako da bi particip perfekta od glagola
„suchen“ bio GESUCHT.

Međutim, kada na ove glagole dodamo prefiks BE- oba ova glagola menjaju svoje značenje.
BEKOMMEN = DOBITI
BESUCHEN = POSETITI

Pošto smo rekli da će nerazdvojni prefiks zameniti GE- kod GEKOMMEN i GESUCHT, particip perfekta će
biti: BEKOMMEN, odnosno BESUCHT.

npr: Ich habe ein Geschenk bekommen. (Dobila sam poklon.)

Er hat seine Oma besucht. (Posetio je baku.)

! Neki će se zapitati kako sad „habe bekommen“ kad smo rekli da „kommen“ gradi perfekt sa SEIN. Tako
piše u listi nepravilnih glagola. Glagol „kommen“ znači „doći“, to je glagol kretanja i gradi perfekt sa SEIN.
ALI: glagol „bekommen“ je promenio značenje i znači „dobiti“. Ovo više nije glagol kretanja, pa tako sada
gradi perfekt sa HABEN.
Znači, moramo da obratimo pažnju na to da li je glagol koji je u osnovi pravilan ili nepravilan glagol i koje
značenje ima. U zavisnosti od toga gradimo njegov particip perfekta i biramo pomoćni glagol koji će sa njim
graditi perfekt.

3. Kod glagola sa razdvojnim prefiksima GE- stoji između prefiksa i glagola. Razdvojni prefiksi su: AN-,
AUF-, EIN-, MIT-, NACH- itd.
Kod ovih glagola takođe moramo da vodimo računa o tome da li je glagol, od kojeg je ovaj glagol nastao,
pravilan ili nepravilan.
npr: ANRUFEN i AUFHÖREN
Glagol „rufen“(zvati) je nepravilan glagol i njegov particip je GERUFEN. Perfekt gradi sa HABEN, jer je
glagol mirovanja.
Glagol „hören“(čuti) je pravilan glagol, što znači da mu je particip perfekta GEHÖRT i da perfekt gradi sa
HABEN.

ANRUFEN = POZVATI TELEFONOM

AUFHÖREN = PRESTATI

GE- stoji između, što znači da će particip perfekta ovih glagola biti: ANGERUFEN i AUFGEHÖRT.

npr: Meine Mutter hat mich angerufen. (Majka me je pozvala.)

Ich habe mit dem Rauchen aufgehört. (Prestala sam sa pušenjem.)

Verovali ili ne, to je sve što se tiče perfekta. Za kraj mogu da Vam dam mapu uma na kojoj je objašnjeno ovo
što smo sada objasnili. Mapa kaže sledeće: pravilni glagoli grade particip. GE+OSNOVA+T, a perfekt grade
sa HABEN. Nepravilni imaju svoj particip perfekta koji je uči napramet, grade perfekt i sa HABEN i sa SEIN,
glagoli mirovanja sa HABEN, a kretanja sa SEIN. Upitni oblik se gradi na dva načina: glagol na prvom mestu
i particip na kraju ili W- pitanje, pomoćni glagol na drugom mestu i particip na kraju. Izuzeci su glagoli sa
razdvojnim prefiksima, nerazdvojnim prefiksima i glagoli koji se završavaju na –ieren. Kod ovih glagola i kod
glagola sa nerazdvojim prefiksom nema GE-.
Refleksivni ili povratni glagoli u njemačkom
jeziku – Reflexive Verben
Uz refleksivne glagole stoji uvijek povratna zamjenica u akuzativu ili dativu.
Razlikujemo:

prave – echte reflexive Verben i neprave – unechte reflexive Verben.

Pravi refleksivni glagoli – echte reflexive Verben

 Pravi refleksivni glagoli su glagoli uz koje mora uvijek da stoji refleksivna

zamjenica u akuzativu ili dativu. Kod njih ne možemo zamijeniti refleksivnu
zamjenicu nekom drugom riječi. Ne možemo reći ich freue ili er freut već ich
freue mich, er freut sich

Primjer pravih refleksivnih glagola:

 sich freuen – radovati se; ovdje imamo primjer povratnog glagola sa zamjenicom
u akuzativu:

Ich freue mich Wir freuen uns

Du freust dich Ihr freut euch

Er,sie,es freut sich Sie freuen sich

 sich Mühe geben – truditi se; dolazi sa zamjenicom u dativu:

Ich gebe mir Mühe Wir geben uns Mühe

Du gibst dir Mühe Ihr gebt euch Mühe

Er,sie,es gibt sich Mühe Sie geben sich Mühe

Nepravi refleksivni glagoli – unechte reflexive Verben

 kod njih možemo na mjesto povratne zamjenice staviti neki drugi objekt.

Primjer: Ich wasche mich. Ja se perem.(Ja perem mene)

Ich wasche das Kind. Ja perem dijete.

Ich wasche meine Haare. Ja perem (svoju/moju) kosu

  Nepravi povratnih glagoli, koji imaju povratnu zamjenicu u dativu:

Primjer: Ich wasche mir die Haare. – Ja perem (meni) kosu.

Du wäschst dir die Haare. – Ti pereš (tebi) kosu.

Er wäscht sich die Haare. – On pere (sebi) kosu.

Wir waschen uns die Haare. – Mi peremo (nama) kosu.

Ihr wascht euch die Haare.- Vi perete (vama) kosu .

Sie waschen sich die Haare.- Oni peru (sebi/njima) kosu.

Još nekoliko primjera:

Ich kämme mich. – Češljam se.

Ich kämme meine Haare. – Češljam (svoju/moju) kosu.

Ich kämme mir die Haare. – Češljam si kosu (Doslovno:Češljam meni kosu)

Er kennt sich hier nicht aus. – On se ovdje ne snalazi.

Wir freuen uns auf den Sommer. – Radujemo se ljetu.

Du hast dich erkältet. – Ti si se prehladio/prehladila.

Sie ruhen sich aus. – Oni se odmaraju.

Ich mache mir Sorgen. – Brinem se.

Was wünschst du dir zum Geburtstag? – Šta želiš za rođendan?

Ich wünsche mir eine neue Tasche. – Želim novu torbu.