Мерење и контрола

најчешће мере дужина, пречник, облик, маса, тежина, сила, моменат, време и др.

Мерење је упоређивање величине која се мери са одговарајућим системом мера, при

чему се добија вредност измерене величине. Мерење може да буде:

 посредно (мерним шестаром) и

 непосредно (директним очитавањем).

Контрола подразумева упоређивање, али се при томе не добијају никакве бројне

вредности, већ се само утврђује да ли је радни предмет у оквиру одређених граница.

Мерење и контрола

У овој лекцији научићеш шта је мерење, како се при конструисању неког предмета
контролишу његови најзначајнији параметри, као и која мерна средства и како
користити.

Да би радни предмет довели до одређеног квалитета, неопходно је, при његовој изради,
повремено га мерити и контролисати. Због тога се најчешће мере дужина, пречник,
облик, маса, тежина, сила, моменат, време и др.

Мерење је упоређивање величине која се мери са одговарајућим системом мера, при

чему се добија вредност измерене величине. Мерење може да буде:

 посредно (мерним шестаром) и

 непосредно (директним очитавањем).

Контрола подразумева упоређивање, али се при томе не добијају никакве бројне

вредности, већ се само утврђује да ли је радни предмет у оквиру одређених граница.

Мерење дужине и угла

Најједноставнији прибор за мерење дужине су: радионички лењири, метри и пантиљке

од дрвета, челика или платна са милиметарским поделом (Уџбеник стр.89. слика:
5.2.). Најчешће примењивано радионичко мерно средство је помично мерило са
нонијусом.

Помично мерило се састоји од непомичног дела са милиметарском поделом и

помичног дела са нонијусом на коме је 9mm подељено на десет једнаких делова, тако
добијамо прецизност инструмената од 0,1 mm.

За контролисање углова користе се угаоници, најчешће са правим углом, а за мерење

углова користе се угломери који могу имати нонијус. У машиноградњи се користе и
разни контролници зазора, калибри, чешљеви за навоје, шестари за преношење мера,
компаратори и др.

Мерење масе, силе и момента

У техници и при изради модела морамо да измеримo: масу, силу и моменат. То су

величине којима се мери пренос оптерећења значајног у процесу градње машина. За
мерење масе користе се електронске ваге за мерење.

За мерење силе која представља меру узајамног деловања тела, користе се

динамометри.

Мерење момента врши се на основу тога што је моменат једнак производу силе и
нормалног растојања.

Мерење времена, брзине и убрзања

Часовници су инструменти који мере време у часовима, минутама и секундама и до

најмањег делића. Постоје механички, кварцни и атомски сатови. Најтачнији су атомски
часовници.

Размеравање и обележавање на металу

За успрешно обликовање неког предмета неопходно је претходно обележити на самом

материјалу линије сечења, резања, савијања и сл. према цртежу у размери.

Места за бушење означавају се само тачкастим обележивачем (тачкашем), а линије

челичном иглом или иглом од месинга ако материјал не треба да се запара.