Na osnovu člana 133.

Samoupravnog sporazuma o udruživanju u Zajednicu jugoslovenskih

železnica (»Sl. glasnik i ZJŽ« br. 2/81), člana 1. Saobraćajnog pravilnika (»Sl. glasnik ZJŽ« br.
8/81), Poslovodni odbor Zajednice jugoslovenskih železnica donosi

UPUTSTVO O MANEVRISANJU
I. — OPŠTE ODREDBE

Predmet uputstva
1.
Uputstvo o manevrisanju (Up. 42) obuhvata odredbe o manevarskim poslovima u službenim
mestima pruRa JŽ, kao i sličndm poslovima na prugama i kolosecima đrvgih sopstvenika kada
posluživanje vrše vučna vozila i radnici JŽ.
2.
Manevarski poslovi se regulišu odredbama ovog uputstva u kojem su detaljno opisani pojedini
postupci koji su zajednički i obavezni za sva službeha mesta i radnike koji obavljaju ove poslove.
Poslovi koji se obavljaju u specifičnim uslovima, određenim lokalnim i vremenskim prilikama, ili
sa posebnim uređajima i opremom, propisuju se poslovnim redom stanice ili uputstvima koja su
sastavni deo poslovnog reda stanice, a za to se daje odgovarajuće ovlašćenje odredbama ovog
uputstva.
3.
Za manevarske poslove važe i odredbe ostalih normativnih akata, bilo da ta akta defindšu osnovna
jedinstvena rešenja (Saobraćajni pravilnik, Signalni pravilnik, Pravilnik o zaštiti na radu i dr.), bilo
da detaljno propisuju saobraćajnotehničku tehnologiju kojom su delimično obuhvaćeni i manevarski
poslovi (saobraćajna, kolska i telnička uputstva, upulstva uz red vožnje, lokalna uputstva, posebna
naređenja, odluke i rešenja).
4.
Manevrisanje, kao zajednički naziv za sve manevarske poslove, obuhvata svako pokretanje vozila
koje ne predstavlja vožnju voza, a koje se vrši u cilju njihovog premeštanja s jednog mćsta na drugo
na istom koloseku, ili s jednog koloseka na drugi 'kolosek, uz obezbeđenje manevarskog puta
vožnje, uključujući i rad oko zakvačivanja, otkvačivanja, usporavanja i zaustavljanja tog kretanja,
obezbeđenje vozila od samopokretanja i odbegnuća, kao i izdavanje naređenja, rukovođenje i
nadzor nad avim poslavima.
5.
Svako pokretanje voza posle zaustavljanja u stanici, koje ne predstavlja nastavak vožnje voza,
smatra se manevrisanjem (pokretanje u cilju oslobađanja međika, utovara iJi istovara, uzimanja
goriva ili vode i sl.).

Pojmovi
6.
Kretanje pojedir.ačnih ili zakvačenih vozila naziva se manevarskim kretanjem. Manevarsko
kretanje se ostvaruje:
- vučnim vozilom i raznim pružnim motornim vozilima,
- kolosečnim nagibom,
- ljudskom snagom,
- ručnim motornim šinskim potiskivačem,
- životinjskom zapregom,
- drumskim motornim vczilom,
- manevarskim užetom bez ili sa čekrkom (vitlom),
- prenosnicom i okretnicom.
7.
Vrste manevarskih kretanja:
 - manevarska vožnja je vuča ili guranje vozila lokomotivom ili pružnim motornim
vozilom do nekog mesta, kao i prilaženje i odlaženje vučnog vozila sa ili bez vozila
na ili od vozila koja stoje, pod vođstvom manevarskih radnika. Ovakvu manevarsku
vožnju u pokretu ili spremnu za pokret nazivamo »manevarski sastav«,
- sva manevarska kretanja, bez obzira na to kako se obavljaju; moraju biti odobrena od
otpravnika vozova, a gde njega nema, od vozovođe ili rukovaoca manevre. Na
kolosecima koji isključivo služe za manevrisanje (ranžirni, magacinski i dr.)
otpravnik vozova ne izdaje posebno odobrenje ukoliko sam ne osigurava manevarske
puteve vožnje.
- manevarska kretanja se ne smeju vršiti bez učešća ili prisustva radnika stručno
sposobljenih za manevarske poslove (tač. 12. ovog uputstva).
- odbacivanje je ubrzavanje guranih, za manevarski sastav nezakvačenih vozila do
neke dređene brzine i naglo ali mirno zaustavljanje manevarske vožnje, tako da
vozila sama odu do određenog mesta,
- spuštanje je manevarsko kretanje kod kojeg se vozila na koloseku koji leži u padu
sama ili putem posebnog postrojenja za spuštanje ubrzavaju i spuštaju,
- lokomotivska vožnja je kretanje samog vučnog vozila ili zajedno sa vučenim
vozilima do 12 osovina, bez pratnje manevarskih radnika,
- kretanje sa ranžirnim užetom jeste pokretanje užetom pomoću lokomotive, pružnog
traktora ili čekrka sa strane koloseka,
- kretanje ljudskom snagom jeste ručno manevrisanje pomoćnim napravama ili
običnim guranjem,
- kretanje pomoću ručnog motornog šinskog potiskivaca jeste guranje vozila ručnim
motornim šinskim potiskivačem, pri čemu se pogonski točak, kada se motor aktivira,
kreće po šini,
- kretanje pomoću životinjske zaprege ili drumskog motornog vozila jeste
povlačenje užetom sa strane koloseka,
- kretanje (premeštanje) prenosnicom ili okretnicom jeste premeštanje vozila putem
postrojenja.
8.
Manevarsko kretanje za unutrašnje železničke potrebe (depo, radionica) jeste pokretanje vozila
ljudskom snagom koje izvode radnici železniokih delatnosti bez rukovođenja manevarskih radnika.

Manevarski radnici
9.
Manevarski radnici su radnici koji su stručno osposobljem za obavljanje svih manevarskih poslova,
kao i radnici čije zanimanje obuhvata poznavanje i osposobljenost i za pojedine manevarske
poslove, kada oni takve poslove u određenim slučajevima obavljaju. Radnik koji rukovodi, nadzire
ili izvršava manevarske poslove, mora biti stručno osposobljen za zanimanje
saobraćajnotransportnog radnika, odnosno manevristu. Manevrisanje ljudskom snagom,
potiskivačem, životinjskom zapregom ili drumskim motrnim vozilom može da izvršava ilj da
rukovodi takvim kretanjem i magacioner ili kondukter.
10.
Radnici koji pokreću kola ljudskom snagom pri manevarskim kretanjima za unutrašnje železničke
potrebe moraju biti poučeni i dokazno upoznati sa odredbama, o manevrisanju ljudskorn snagom
bez ili sa pomoćnim uređajima,o zaustavljanju vozila i čuvanju lične bezbednosti.
11.
Kod lokomotivskih vožnji manevarske poslove obavlja osoblje manevarskog vučnog vozila, a kod
manevarskih kretanja za unutrašnje železničke potrebe radnici određene delatnosti.

12.
U manevarske radnike ubrajaju se radnici manevarskog
vučnog vozila i radnici određenog zanimanja jedinice na čijem se području obavljaju manevarski
poslovi. Ovi radnici su grupisani u manevarski odred, što predstavlja zajednički naziv za rukovaoca
manevre i određeni broj manevrista, zavisno od obima i vrste manevarskih po
lova mesnih i vremenskih prilika i drugih tehnoloških uslova, ali ne manje od dva radnika
(rukovalac manevre
i rnanevrista).

13.
U osoblje manevarskog vučnog vozila ubrajaju se mašinovođa na manevri i pomoćnik mašinovođe.
Zavisno od tehničkih karakteristika manevarskog vučnog vozila, posedanje može biti samo
mašinovođom ili mašinovođom i pomoćnikom, što se propisuje posebnim tehničkim uputstvom.
Kada vozna lokomotiva obavlja manevarske poslove, lokomotiva i osoblje se smatraju
manevarskom lokomotivom, odnosno osobljem manevarske lokomotive, a vozopratno osoblje —
manevarskim odredom.
14.
Zavisno od obima manevarskog rada, stanica može imati više manevarskih odreda. Poslove
pojedinih odreda objedinjava vođa manevre, a gde njega nema — otpravnik vozova.
Manevarskim odredom, pri izvršenju manevarskih po slova, neposredno rukovodi rukovalac
manevre.
Manevarsko osoblje je zajednički naziv za osoblje manevarskog vučnog vozila i manevarski odred,
koji zajeđno čine jednu radnu grupu u stanici ili na određenom manevarskom području pri lzvršenju
manevarskih poslova.
Manevristi su radnici manevarskog odreda koji obavljaju manevarske poslove po naređenju
rukovaoca manevre ili po poslovniku za obavljanje pojedinih radova u vezi sa manevrisanjem ili
poslova kod vozova u toku njihove ripreme, odnosno poslova po njihovom dolasku.

15.
Kod izvršavanja manevrisanja manevristi zauzimaju stalna manevarska mesta koja se odreduju
rasporedom manevarskog rada ili ta radna mesta odreauje rukovalac manevre u svakoj smeni
jednom za duži period vremena, ili posebno od slučaja do slučaja u toku rada:
— manevrista koji se nalazi na lokomotivi ili u blizini lokomotive u cilju prenošenja
naređenja i signalnih znakova za manevarska kretanja (prvi manevrista);
— manevrista koji se nalazi oko sredine manevarskog sastava ili u blizini mesta kvačenja u
cilju prenošenja manevarskih signalnih znakova i osmatranja radnji pri kvačenju, kao i
posedanja ručne kočnice grupe kola koja se odbacuje (srednji manevrista);
— manevrista koji obavlja poslove kvačenja, koji poseda poslednja kola pri vuči
manevarskog sastava, odnosno koji kod guranih manevarskih sastava poseda čeona kola
(krajnji manevrista);
— manevrista koji na kolosecima za pripremu vozova po završenom manevrisanju vrši
zakvačivanje kola (spajač);
— manevrista koji prati vozne lokomotive od graničnika depoa do čela pripremljenog voza,
i obratno (izvođać);
— manevrista koji pri manevrisanju zaustavlja vozila ručnim papučama ili rukuje
izbacivačem papuča na grbini (papučar);
— manevrista koji popušta kvačila, razdvaja vazdušne i druge spojnice, ispušta vazduh iz
kočnih cilindara, otkvačuje vozila (rastavljač).

Oprema manevarskih radnika

16.
Za manevarske poslove svaki radnik, izuzev osoblja manevarskog vučnog vozila, mora da bude
snabdeven usnom zviždaljkom, danju signalnom zastavicom, noću svetiljkom sa belom svetlošću i
ključem za putnička kola gde je to potrebno. Određeni manevarski radnici se snabdevaju kukom za
spajanje mehova, odnosno kukom za skidanje ručne papuče sa šine (koja može biti na ručici
signalne zastavice), ključem utičnice za električno grejanje i dr.
17.
Rukavalac manevre stalnog manevarskog odreda, osim pobrojanih sredstava, nosi sat, crvenu traku
na levoj ruci i u potrebnim slučajevima prenosni radiouređaj.

Nadzor i rukovođenje manevarskim poslovima

18.
Rukovodilac vodi računa, da se odredbe ovog uputstva,
lokalne instrukcije i njegova lična naređenja izvršavaju. On nadzire manevarske poslove i
preduzima korake za učinjene propuste. Gde to mesne prilike ili saobraćaj vozova zahtevaju, vrši
nadzor ili u određenom slučaju dopušta da taj nadzor vrši drugi radnik. U izuzetnim slučajevima,
kada su velika zakašnjenja, veliki i pojačan saobraćaj, prekidi u saobraćaju itd., određuje
sporazumno sa otpravnikom vozova i rukovaocem manevre redosled izvođenja manevarskih
kretanja prema njihovoj hitnosti i važnosti.
Otpravnik vozova u toku svoga rada vrši stalni nadzor nad manevrisanjem (davanja naređenja,
provera izvršenja i dr.).
19.
Manevarska kretanja smeju da se obavljaju samo pod neposrednim vođstvom rukovaoca manevre,
tj. radnika koji je dobro upoznat sa manevarskim poslovima. Ako ovaj privremeno ne može da
obavlja svoj posao, onda se prenosi vođstvo na zamenika ili za manje poslove na drugog podesnog
radnika uz prethodna nužna objašnjenja. U svakom manevarskom odredu unapred se određuje ko
može zameniti rukovaoca manevre (raspored rada), a konkretnu zamenu naređuje otpravnik vozova
rasporedom manevre.
20.
U stanicama sa manevarskim osobljem manevrisanjem neposredno rukovodi rukovalac manevre, a
u stanicama bez manevarskog osoblja manevrisanjem rukovodi otpravnik vozova, ovlašćeni
stanični radnik na TK pruzi ili radnik koga oni odrede.
21.
Kod vozova sa vozovođom koji vrši dužnost vozovođe — vozovođa je uvek rukovalac manevre.
Ako je voz bez vozovođe ili je vozovođa na kraju voza, rukovalac manevre je otpravnik vozova ili
radnik koga on odredi (tač. 22).
Otpravnlk vozova i vozovođa se odmah po dolasku voza usmeno sporazumevaju o predstojećim
manevarskim kretanjima. Za obimniji rad i manevrisanje na industrijskom koloseku otpravnik
vozova daje i pismeno naređenje (131). Vozovođa brine o obaveštavanju celokupnog manevarskog
osoblja koje mu je za vreme izvođenja manevarskih kretanja podređeno i lično rukovodi
manevarskim kretanjima. U opravdanim slučajevima, u sporazumu sa otpravnikom vozova ili TK
dispečerom, može preneti rukovođenje za manje manevarske poslove na jednog iskusnog i sa
staničnim postrojenjima dobro upoznatog radnika.
22.
Pri lokomotivskim vožnjama bez ili sa kolima, manevarsko kretanje naređuje skretničar, a kada on
ne postoji, otpravnik vozova ili radnik koga on odredi, o čemu otpravnik vozova obaveštava
mašinovođu lično (telefonom, radiovezom i sl.) ili pismeno (rasporedom manevre ili opštim
nalogom) koji će radnik rukovoditi manevrisanjem.
Pri vožnji po staničnim kolosecima pružnim motornim vozilom (sa ili bez kola) manevrisanjem
rukovodi vozač ovog vozila ukoliko nije određen poseban rukovalac manevre.
U depoima i radionicama manevarskim kretanjima za železničke potrebe rukovode za ovo određeni
radnici. Kretanjima u smislu odredaba tačke 9. na magacinskim kolosecima može da rukovodi
magacioner.
Dužnosti rukovaoca manevre

23.
Rukovalac manevre rukavodi manevrisanjem prema odredbama ovog uputstva i prema važećim
posebnim uputstvima za odnosnu stanicu. On izvršava naređenja otpravnika vozova za pojedina
manevarska kretanja i pazi da ne dođe do vanrednih događaja, da ne dođe do povrede radnika, kao i
da se sačuvaju sredstva i roba. Stoga je rukovalac manevre dužan:
— da upozna manevarsko i skretničko osoblje sa manevarskim kretanjima, naročito kada su
potrebne po sebne mere opreznosti (putnici, opasne materije, rampa i dr.);
— da se uveri da li su obezbeđena sredstva za usporavanje brzine, za zaustavljanje i
obezbeđenje vozila od samopokretanja i odbegnuća;
— da se poštuju sve mere bezbednosti u vezi sa manevarskim i voznim putevima vožnje,
manevarskim područjem, vremenskim ograničenjima i sl.;
— da zauzme takvo mesto sa kojeg, po mogućstvu, može da nadgleda pojedina kretanja i da
se sporazumeva sa manevarskim osobljem, odnosno da u određenim slučajevima
proveru i sporazumevanje vrši radiouređajem;
— da svakom manevristi odredi poslove ukoliko to unapred nije učinjeno mesečnim ili
dnevnim rasporedom rada;
— da po završenom manevrisanju, ili izvršenju pojedinih manevarskih kretanja, proveri
položaj skretnica i iskliznica, da li su stavljene ili skinute ručne papuče, da je izvršeno
osiguranje vozila, da su slobodni međici;
— važe i obaveze navedene u odredbama tačke 122. i 133. ovog uputstva.
— da vodi evidenciju, u Beležniku manevarskog rada S20, oizvršenim manevarskim
poslovima, prema odredbama Up. 58.
— da utvrdi dužinu, težinu i brzinu (iz tač. 30. ovog uputstva) manevarskog sastava, kao i
potreban broj kočničara odnosno manevrista za kočenje manevarskog sastava,
— da o svakom oštećenju kola, iskliznuću, preseku skretnica i sl. odmah obavesti
otpravnika vozova,
— da se uveri da li manevarski radnici imaju potrebna signalna sredstva iz tačke 16. ovog
uputstva i da li ih za vreme rada koriste.
24.
Rukovalac manevre mora da se uveri o dolasku na rad manevrista i da zakašnjenje ili nedolazak
radnika odmah prijavi rukovodiocu radi popune manevarskog odreda, vrši uvid u knjigu naredbe,
oglasne table, knjigu predaje, kao i novoizašle objave i propise i sa tim upoznaje na odgovarajući
način njemu dodeljene radnike.
25.
Rukovalac manevre po završetku službe predaje službu primaocu pismeno, sa potrebnim
objašnjenjem. Ako primalac nije prisutan, služba se predaje upisivanjem u knjigu predaje, putem
oglasne table ili posredovanjem otpravnika vozova. Način predaje se propisuje poslovnim redom
stanice.

II. — OBAVLJANJE MANEVARSKIH POSLOVA

Sadržaj manevarskih poslova

26.
U sadržaj manevarskog rada prvenstveno spada sastavljanje i rastavljanje vozova, izdvajanje kola
na određene koloseke za otpremu po pravcima, na koloseke za prikupljanje praznih kola, izdvajanje
kola za opravku i njihovo odvlačenje u radionicu ili na radionički kolosek, priprema kola za pranje,
čišćenje, dezinfekciju i dezinsekciju, postavljanje kola na utovar, istovar ili pretovar; postavljanje i
izvlačenje putničkih garnitura na i sa perona; priprema putničkih garnitura za predgrevanje;
dodavanje i skidanje kola od prolazećih vozova; pomeranje vozila radi utovara, istovara, uzimanja
vode, pogonskog materijala i sl.

Posedanje vučnih vozila

27.
Vučna vozila koja se koriste pri manevrisanju moraju biti posednuta za vreme manevrisanja
radnicima stručno osposobljenim za ove poslove. Dizel i elektrovučna vozila moraju biti
opremljena uređajem za automatsko zaustavljanje vozila u slučaju nebudnosti ili onespasobljenja
vozača kao i ispravnim i za vreme vožnje uključenim registrujućim brzinomerom. Broj radnika koji
posedaju vučno vozilo, mašinovođa i pomoćnik ili samo mašinovođa, zavisi od konstruktivnih
osobina vučnog vozila i rasporeda upravljačkog sistema (sa obe ili sa jedne strane). Nacin
posedanja se određuje posebnim tehničkim uputstvom.
Vučnim vozilom koje nije opremljeno automatskim kontrolnim tasterom budnosti sme se
manevrisati samo ako je posednuto mašinovođom i pomoćnikom. 3 Manevarska vučna vozila kod
kojih je rukovanje lokomotivom u upravljačnici omogućeno sa leve i sa desne strane potpuno
jednako, ukoliko su oba položaja rukovanja opremljena tasterom budnosti, mogu se posedati samo
mašinovođom.

Vožnja na vučnim vozilima

28.
Vožnja na vučnim vozilima dozvoljena je samo radnicima sa pismenom dozvolom, manevristima
pri obavljanju njihovih poslova i rukovodnim i nadzornim radnicima stanice i depoa.
Manevristi pri vožnji na lokomotivi stoje na stepeništu, ili platformi lokomotive. U upravljačnicu
mašinovode sme da se stupi kada su stepenice ili platofrma nedovoljni ili zbog opasnosti pri prolazu
pored kapija, rampi, objekata i sl. ne mogu bezbedno da se koriste. Pri vožnji na čeonoj bočnoj
stepenici lokomotive u smeru vožnje brzina ne sme biti veća od 20 km/čas. Lokomotivsko osoblje
ne sme da se ometa pri obavljanju poslova.

Brzina vožnje

29.
Sva manevarska kretanja sprovode se pažljivo, tako da se izbegnu nesreće i oštećenja vozila, tovara
i postrojenja.
30.
Brzina vožnje se tako podešava da se manevarski sastav može sigurno zaustaviti na željenom
mestu. Ova brzina zavisi od nagiba koloseka, kočne težine manevarskog sastava i optimalnog
izbora vrste kočenja (samo direktna kočnica, direktna i ručne kočnice, vazdušno produžno ko čenje)
i za svaku stanicu se određuje po odredbama Up. 233 i unosi u poslovni red stanice. Dozvoljena
brzina preko skretnica jeste do 35 km/čas, ukoliko ne postoji veće ograničenje zbog vrste osiguranja
i tekničkih osobina skretnica. Ovakve skretnice i brzine se posebno označavaju u knjižici reda
vožnje, poslovnom redu i uputstvu za rukovanje sigurnosnim uređajem. O ograničenoj brzini pri
manevrisanju preko skretnica obaveštava se pismenim nalogom vozno osoblje kada ono obavlja
manevrisanje, ako podaci o ograničenim brzinama nisu uneti u knjižicu reda vožnje. Pri vožnji na
dužem i preglednom koloseku brzina može da se poveća kada je lokomotiva na čelu (osim u slučaju
iz tačke 28), ili kada se vrši odbacivanje.
Ako mašinovođa izgubi iz vidnog polja manevriste za vreme manevarskih kretanja ili ne može čuti
zvučne signalne znake, mora odmah da zaustavi dalje kretanje ako se ne mogu manevarska kretanja
osiguravati na drugi način (graničnim kolosečnim signalima, manevarskim signalima za zaštitu
kolosečnog puta, radio vezom i dr.).
31.
Pri manevarskim kretanjima na peronskim kolosecima, na kojima može da dođe do povrede
putnika, brzinu treba tako odmeriti da se manevarski sastav može brzo zaustaviti, ukoliko
upozorenje lokomotivskim ili manevarskim signalnim znacima nije uspelo. Na ovakvim mestima od
manevarskih kretanja dozvoljena su samo manevarska i lokomotivska vožnja. Kod guranog
manevarskog sastava postnpiti po odredbama tačke 118.

III. _ KVAČENJE

Uređaji za kvačenje

32.
Pod pojmom kvačenja podrazumevaju se poslovi zakvačivanja i otkvačivanja svih uređaja pri
spajanju ili razdvajanju železničkih vozila. U saobraćaju na prugama JŽ vo zila se kvače kvačilom
na zavrtanj, koje se sastoji iz više delova. Vučna sila se prenosi preko kvačila, kuke tegljenika i
motke tegljenika. Kuka tegljenika prolazi kroz grudnu gredu vozila sa ogibljenjem s unutrašnje
strane radi amortizovanja podužnih sila. Kvačilo na zavrtanj visi sa spoljne strane na klinu
tegljenikove kuke.
Kvačilo na zavrtanj je građeno po usvojenom standardu za kvačenje vozila u okviru Međunarodne
železničke unije (UIC). Delovi kvačila na zavrtanj su: kopča sa maticom, vešalica sa klinom
tegljenikove kuke sa jedne strane i maticom zavrtnja s druge strane, dvosmerni zavrtanj sa
sigurnosnim prstenovima i prekretnom ručicom za okretanje vretena (zavrtnja). Ako se
blagovremeno ne uoči da nedostaju sigurnosni prstenovi, može pri odvijanju zavrtnja kvačila da se
navojna loza kvačila izvuče napolje iz matice kopče ili vešalice. To isto može nastupiti ako se
kvačilo tako dugo okreće, pa matica nasedne na prsten. Sigurnosni prsten služi za osiguranje protiv
izvlačenja vretena iz matice. Kod veće snage prsten ne može da zadrži kraj matice i prska. Pri
odvijanju kvačila treba paziti da ostane slobodan najmanje jedan hod loze između matice i prstena.
Jednostrano uvrnuto vreteno može da se dovede u srednji položaj okretanjem kopče oko vretena ili
zajedno kopče i vretena u matici vešalice.

Slika 1 — Delovi kvačila na zavrtanj

33.
Vozila sa kvačilom na zavrtanj imaju na čeonim stranama po dva odbojnika kao sastavni deo
odbojnoteglećeg uređaja, sa osnovnim zadatkom da amortizuju udare i po dužne sile. Odbojnici se
po konstrukciji razlikuju, ali im je zajednička osobina da imaju gibnjeve i tanjiraste ploče kojim
vozila naležu jedna na druga. Radi savlađivanja krivina i sprečavanja naskakanja odbojnika jedan
na drugi, jedna ispupčena ploča naleže na drugu ravnu ploču, a u novije vreme se ugrađuju oba
odbojnika sa ispupčenom pločom.
Kod sastavljanja vozova visina ose odbojnika od gornje ivice šine mora biti u odgovarajućim
granicama, odnosno visinska razlika između osa naspramnih odbojnika može biti od 50 do 125 mm,
što zavisi od vrste i težine vozila, kao i vrste voza:
 — 50 mm kod teških vozila (međusobno i do susednih kola);
— 80 mm kod vozova sa prevozom putnika, kod svih vrsta vozova koji se potiskuju ili
guraju i kod teretnih vozova kod kojih su kola uvršćena bez obzira na težinu;
— 125 mm kod teretnih vozova kod kojih su uvršćena teža kola ispred lakših, odnosno kod
kojih laka kola moraju biti na kraju voza.

Ove veličine manevrista proverava vizuelno kod kola u stanju mirovanja, ako su kola međusobno
zakvačena.
34.
Centralno automatsko kvačilo ima središni položaj; sa osobinama teglećeg i odbojnog uređaja. Ovo
kvačilo je ugađeno kod pojedinih motornih kola. odnosno motornih vozova i može se konstiti samo
za kvačenje vozila iste serije. Konstruktivna rešenja važe za svaku vrstu vozila, a njihova upotreba
je propisana tehničkim uputstvom takvih vozila. Manevarski radnici za rad ovom vrstom kvačila na
vozilima sopstvenosti JŽ moraju biti posebno poučeni.
Vozila stranih železničkih uprava sa centralnim kvačilom, kada saobraćaju na JŽ prugama, moraju
imati pomoćno kvačilo i odbojne uređaje za spajanje za vozilo sa kvačilom na zavrtanj. Za
saobraćaj ovakvih vozila važe posebni sporazumi i posebno uputstvo za manevrisanje takvim
kolima u prelaznim, usputnim i krajnjim stanicama. Primer: kola železničke uprave SSSR — s
obzirom na karakteristike ovog kvačila, posebno uputstvo o centralnam kvačilu i manevrisanju s
takvim kolima donosi Poslovodni odbor Zajednice JŽ.
35.
Kruto kvačilo je železna greda posebne konstrukcije, koja se stavlja na tegljenikove kuke susednih
kola. Odbojnici se ne dodiruju. Tovar leži ućvršćen na obrtnjima susednih kola. Zbog podužnih
pritisaka ovih kola pri kretanju voza, saobraćajnim propisima je rešeno da se ovakvi parovi kola
uvršćuju na kraju voza, i to u ograničenom broju. Ovakvo kvačenje zahteva i stavljanje produžnih
vazdušnih vodova sa nosećim lancima. Ovakvo kvačenje se vrši uvek uz učešće radnika
tehničkokolske službe.
36.
Kvačenje samo tovarom je dozvolieno izuzetno kod naročitih pošiljaka po posebnom odobrenju
kojim se propisuju i uslovi za prevoz ovakvih pošiljaka.
37.
Kvačenje vozila vrši redovno jedan radnik. Drugi radnik može da pruži pomoć samo kada vozila
miruju i ako to zahteva radnik koji je prvi ušao u kolosek. Kada kvačenje vozila mora izuzetno da
se izvrši na opasnim mestima (skretnica, ukržtaj, žicovod i drugi tehnički ele
menti u koloseku), pored radnika koji izvršava poslove zakvačivanja ili otkvačivanja sa spoljne
strane mora biti još jedan manevrista koji će preduzeti potrebne mere u slučaju ugrožene
bezbednosti manevriste koji vrši kvačenje (Signalni znak: »Stoj«).

Zakvačivanje

38.
Pri zakvačivanju vozila manevrista ulazi u kolosek pre nailaska kola koja se približavaju brzinom
najviše 5 km/h, tako da blagovremeno može da uđe uspravno između kola koja se nalaze na
odstojanju ne manjem od 10 metara. Po ulasku u kolosek osmatra prostor za kretanje u koloseku i
priprema se za prihvatanje kvačila nailazećih kola. Na nekoliko koraka pre nailaska kola, pažljivo
prihvata kopču kvačila, podiže kvačilo tako blagovremeno da pri udaru kola nabaci kopču kvačila
na kuku tegljenika pre nego što se kola pokrenu. Pri pokretanju kola korača i manevrista u istom
smeru i u pogodnom trenutku izlazi iz koloseka. Tom prilikom manevrista se hvata za rukohvat
ispod odbojmka, rukom koja je s unutrašnje strane, pazi na prepreke koje se nalaze ispred nogu i u
povijenom stavu iskoračuje napolje.
39.
Manevrista koji prati manevarski sastav proverava dužinu kvačila na čelu manevarskog sastava i,
ako je po trebno, odvija vreteno kvačila, odnosno skida kvačilo sa kuke tegljenika ili sa držača na
grudnoj gredi kola.
40.
Kvačenje lokomotive s plugom, kola s aerodinamičkom linijom, kola gde tovar ili kolski delovi
prelaze čeone strane kola, odnosno odbojnike i sl. — vrši se samo u mirnom stanju.
41.
Naređenje za manevarsko pokretanje posle zakvačivanja sme da se da tek kada je manevrista izašao
iz kolosaka.
Manevrista, ukoliko je moguće, ulazi i izlazi sa strane, odnosno na strani na kojoj se nalazi
rukovalac manevre.
Manevrista noću, pre nego što uđe među kola, proverava stanje terena u koloseku (koji je osvetljen
spoljnim osvetlenjem). Kad je prostor nedavoljno osvetljen, manevrista ulazi i signalnom
svetiljkom osvetljava kolosek, ali tek kada se kola zaustave. Kada rukovalac manevre nije u
neposrednoj blizini, manevrista uzvikuje »gotovo« čim je izašao iz koloseka i spremnost (gotovost)
potvrđuje davanjem odgovarajućeg signalnog znaka za dalje kretanje.
Ako su kvačenje vršila dva radnika, signalni znak daje manevrista koji zadnji izlazi iz koloseka.
42.
Nekorišćeno kvačilo na zavrtanj treba zakačiti na za to određenu kuku sopstvenog vozila. Na čelu i
na kraju voza treba kvačilo staviti na kuku tegljenika ili, ako to nije moguće, na za to predviđenu
kuku na grudnoj gredi vozila. Pri kvačenju vučnog vozila za voz uvek se upotrebljava kvačilo
vučnog vozila.
43.
Teško pokretljivu kopču kvačila treba pri zakvačivanju dobro u kuku utisnuti da ne bi u toku vožnje
ispađa.
Kopča kvačila ne sme se stavljati na kuku na koju je već nabačena kopča sopstvenog kvačila (42).
Ako se naiđe na teško pokretljiv (suv) zavrtanj, treba zahtevati da pregledna služba izvrši
podmazivanje.
44.
Ručica vretena kvačila ne sme da se stavi na zavrtanj vodoravno. Ona mora da visi, ili po
mogućstvu da se stavi u svoj sigurnosni držač.
Za sprečavanje oštećenja na kolosečnim magnetima automatskog pružnog osiguranja, na
kolosečnim radarskim i ostalim uređajima spuštalice, kao i prodiranje prašine i stranih tela u
vazdušne vodove, treba nekorišćene spojne delove (kočione i grejne spojnice, kao i sigurnosne
lance) staviti na njihove držače, kuke ili slepake. Pri tom se čeone slavine postavljaju u zatvoreni
položaj.
45.
Pri kvaćenju kola sa motornim pružnim vozilom, ako je opremljeno specijalnim manevarskim
kvačilom ili prilagođenim odbojnim uređajima, manevrista, sme da stupi između pružnog vozila i
kola samo posle dodirivanja odbojnih uređaja i kada su vozila u stanju mirovanja.
Za pokretanje posednutih putničkih kola, kola olistana listicom »Pažljivo manevrisati«, ili kola
tovarena opasnim materijama, zatim pri vožnji na otvorenoj pruzi ili na usponu, kod ovih pružnih
vozila ne sme se ni u kom slučaju upotrebiti manevarsko kvačilo bez odbojnih uređaja.
46.
Kod sastavljanja vozova manevarski radnici moraju da paze na odredbe saobraćajnih propisa o
sastavljanju vozova, kao i norme o pritezanju kvačila. Vozila se tako čvrsto kvače, odnosno kvačila
pritežu da se opruge odbojnika na pravom koloseku olako nategnu, što se postiže okretanjem
zavrtnja kvačila dva puta po dodirivanju odbojnika. Ovaj postupak je obavezan:
— kod putničkih vozova s vazdušnim kočenjem brzog dejstva;
— kod međusobno zakvačenih dizel i elektrolokomotiva i prvih kola do lokomotive, osim
potiskivalice i
— kod potrkača.
Pritezanje kvačila na zavrtanj toliko da se odbojnici samo dodirnu vrši se:
— kod teretnih vozova s vazdušnim kočenjem bez obzira na vrstu kočenja,
— kod međusobno zakvačenih lokomotiva parne vuče i prvih kola do takve lokomotive i
— kod zakvačivanja potiskivalice svih vidova vuče i kola ispred potiskivalice.
Postavljanje prelaznica i spajanje mehova

47.
Prelaznice sa mehovima ili cevastim gumama i prelaznice sa ogradama omogućavaju bezbedan
prelaz iz jednih u druga putnička kola kroz čeona vrata.
48.
Kada se prelaznice ne upotrebljavaju za prelaz iz kola u kola, ogradu treba podići iz ležaia i sklopiti
je. Mehovi se moraju sklopiti i pričvrstiti kukama sa obe strane uz čeonu stranu kola, a zatim
prelaznicepodići i pričvrstiti.

Čeona vrata kola se zaključavaju. Zabranjeno je pri otkvačivanju kola ostaviti da ograde i mehovi
vise, ili da budu nedovoljno i nesigurno pričvršćeni.
49.
Pre nego što se mehovi, odnosno ograde sastave, kola se moraju međusobno propisno zakvačiti,
zatim pričvršćene mehove osloboditi kuka i rastegnuti ih, a ograde spustiti. Kada su mehovi
dovoljno rastegnuti i čvrsto vise na obema vešalicama, moraju se pljosnati okviri mehova priljubiti i
kukama desno i levo, gore i dole pričvrstiti.
Gumeni valjčasti mehovi kod kola u kompletnim garniturama svojim dodirivanjem omogućavaju
bezbedan prelaz iz kola u kola. Spuštene ograde moraju se zategnuti i spojiti sa obe strane kukama.
50.
Pri sastavljanju i rastavljanju mehova ne sme se gaziti po njihovom donjem delu jer se tako njihova
rebra kvare. Pri upotrebi naročitog ključa — poluga za spajanje mehova — treba paziti da se
mehovi ne oštete. Ako nije moguće izvršiti spajanje mehova bez stajanja na donjem delu meha,
treba privremeno spustiti obe prelaznice, a zatim mehove sastaviti samo jednim parom kuka. Posle
ovoga prelaznice se podižu, mehovi se sastave potpuno i prelaznice ponovo spuste.
51.
Strogo je zabranjego spuštati prelaznice kada su mehovi i ograde neispravni, odnosno sastavljati
prelaznice koje ugrožavaju bezbednost putnika i vozopratnog osoblja. Za ovakva kola tražiti pomoč
tehničkokoIskog radnika.
52.
Sastavljanje i rastavljanje prelaznica sa mehovima ili ogradama obavljaju manevarski radnici.
Pregledači kola ili posebno određeni tehnički radnici ukazuju potrebnu pomoć pri pojavi
mehaničkih nedostataka. U stanicama bez manevarskih radnika i pregledača kola, pri manevrisanju
putničkim kolima, sastavljanje i rastavljanje prelaznica i mehaova obavlja vozopratno osoblje, a
tehničku pomoć pruža osoblje vučnog vozila.

Otkvačlvanje

53.
Radnik sme da uđe između kola da bi obavio otkvačivanje kada su ona u mirnom stanju. Ako kola
moraju malo da se pomere (pritisnu), onda se manevrista tako postavlja da može pratiti kretanje.
Manevrista prethodno osmatra stanje koloseka, a zatim pazi na prepreke koje leže u koloseku
(skretnice, ukrštaji, razni šinski delovi, pragovi, tucanik, neravnine i sl.).
Pre otkvačivanja kvačila na zavrtanj i drugih spojnih elemenata, treba sklopiti mehove ili pokretne
ograde i učvrstiti ih, a zatim podići prelaznice u njihov osnovni položaj i utvrditi ih odgovarajućim
kukama. Ovi se poslovi rade obrnutim redom od spajanja mehova i spuštanja prelaznica pri
zakvačivanju kola.
54.
Otkvačivanje za vreme vožnje kada se kola vuku dozvoljeno je samo kod vozila sa platformom
kada se kvačilo može skinuti sa kuke podešenom napravom (kukom, viljuškom). Zabranjeno je pri
tome stajati na odbojnicima, tegljenikovoj kuki sl.
Otkvačivanje kola za vreme kretanja kada lokomotiva gura kola dozvoljeno je samo pri spuštanju
kola kada se. obavezno kariste motke i viljuške za otkvačivanje kojima se rukuje sa zemlje izvan
koloseka. Otkvačivanje sa stepeništa kola za vreme ovakvog kretanja je zabranjeno.

Redosed postupaka pri kvačenju vozila

55.
Spajanje kočionih spojnica vrši se na sledeči način:
— posle zakvačivanja i pritezanja kvačila na zavrtanj treba spojiti kočione spojnice i
otvoriti čeone slavine. Kad god je moguće treba spojiti spojnice koje se nalaze sa iste
strane. Njima treba brižljivo rukovati i ne smeju se previjati (lomiti). Slobodne spojnice
treba zakačiti i učvrstiti na njihove držače;
— pri povezivanju kočianih spojnica između vozila, čiji je glavni vod pod pritiskom, da bi
se izbeglo kočenje, pošto se kočione spojnice zakvače, treba čeone slavine oba dela voza
polako otvoriti;
— da bi se izbegla oštećenja kočnica i ostalih uređaja, treba paziti da se kočioni vodovi ne
povezuju sa spojkama drugih vazdušnih vodova ili vodova slične konstrukcije.
Konstruktivna rešenja spojnih glava ovo uglavnom onemogućavaju, te stoga ne treba
vršiti nasilna spajanja. Treba paziti i na različite boje i obeležja spojki za razne namene.
Detaljne odredbe o vrsti spojnica propisane su u Up. 233.
56.
Povezivanje grejnih vodova i kablova vrši se prema odredbama Uputstva za grejanje putničkih kola,
prema kojima manevristi ove poslove mogu obavljati ako su poučeni i osposobljeni za ovaj rad.
57.
Pri otkvačivanju treba se pridržavati sledećeg redosleda:
— grejni kabel izvući;
— kabel daljinske komande i ozvučenja putničkih kola izvući i okačiti;
— mehove otkvačiti i razdvojiti;
— prelaznice otvoriti, podići i pričvrstiti;
— parne vodove razdvojiti;
— čeone slavine vazdušnog voda zatvoriti, i to, po mogućstvu jednovremeno;
— pomoćne vazdušne spojnice razdvojiti;
— kočione spojnice razdvojiti;
— kvačilo skinuti sa kuke tegljenika susednih kola.
58.
Posle svih radnji otkvačivanja, kada sledi manevarsko kretanje odbacivanja ili spuštanja, treba
izvršiti otkočivanje vazdušnih kočnica kod svih kola preko otkočnih uređaja. Kod otkočnog uređaja
koji nije »autom«, držati povlačnu otkočnu žicu 8—10 sekundi. Zabranjeno je ovu žicu savijati u
izvučenom stanju radi utvrđivanja otkočnog ventila.
59.
Zakvačivanje i otkvačivanje lokomotiva kod vozova vrši stanično osoblje (pratilac lokomotiva,
manevrista, skretničar). Ukoliko nema staničnog osoblja, ili je zauzeto drugim važnijim poslovima,
zakvačivanje i otkvačivanje ovih lokomotiva vrši:
a) kod vozova sa najmanje dva kočničara, zakvačivanje i otkvačivanje vrše kočničari;
b) kod vozova sa vozovođom i završnim kočničarom, odnosno samo sa završnim kočničarom,
zakvačivanje i otkvačivanje potiskivalice vrši završni kočničar, a vozne lokomotive —
 pomoćnik mašinovođe ove lokomotive; ukoliko kod vozne lokomotive nema pomoćnika
mašinovođe, zakvačivanje i otkvačivanje vrši vozovođa, odnosno završni kočničar kod
teretnih vozova bez vozovođe, a kod putničkih vozova bez vozovođe — prvi kondukter;
c) kod vozova samo sa vozovođom na završnim kolima — zakvačivanje i otkvačivanje vozne
lokomotive i potiskivalice vrši pomoćnik mašinovođe; ukoliko na lokomotivi nema
pomoćnika mašinovođe — zakvačivanje i otkvačivanje vrši vozovođa;
d) kod vozova bez vozopratnog osoblja, zakvačivanje i otkvačivanje vozne lokomotive i
potiskivalice vrši pomoćnik mašinovođe;
e) kod brzih i putničkih vozova — zakvačivanje i otkvacivanje vozne lokomotive i
potiskivalice vrši pomoćnik mašinovođe; ukoliko su lokomotive bez pomoćnika mašinovođe
— zakvačivanje i otkvačivanje vozne lokomotive vrši vozovođa, a potiskivailice — završni
kondukter i
f) zakvačivanje i otkvačivanje druge radne lokomotive na čelu odnosno na kraju voza vrši
pomoćnik mašinovo đe vozne lokomotive, odnosno potiskivalice, a ako njega nema, onda
pomoćnik mašinovođe drage radne lokomotive; ukoliko nema pomoćnika mašinovođe ni na
jednoj lokomotivi na čelu, odnosno na kraju voza, zakvačivanje i otkvačivanje vrši
vozopratno osoblje pod a), b), c) odnosno e).
Zakvačivanje i otkvačivanje motornih kola, prikolica i motornih vozova vrši se po odredbama
Uputstva o motomim vozovima.
Zakvačivanje i otkačivanje kola u sastavu voza, kada za tim nastupi potreba, vrše radnici voza,
svako na svom delu, na način propisan od a) do f) ove tačke. Kod vozova koji saobraćaju po
Uputstvu 44 (MVbez) zakvačivanje i otkačivanje vrši stanično osoblje ukoliko ga ima, a ukoliko ga
nema, osoblje pogodnijeg voza (kočničar, kondukter, pomoćnik mašinovođe, vozovođa,
mašinovođa), što određuje nadležna operativna služba.

V. — MANEVARSKI PUT VOŽNJE

Manevarski put vožnje

97.
Manevarski put vožnje je put koji pređe manevarski sastav, sama lokomotiva ili pojedina kola od
pokretanja do zaustavljanja.
Put vožnje za manevarsko kretanje obuhvata jedan ili više koloseka ili delova (odseka) koloseka sa
svim skretnicama preko kojih se vrši manevarsko kretanje, kao i signalne znake i oznake koje važe
za ovo kretanje. Pre svakog pokretanja vozila pri manevrisanju mora se obezbediti manevarski put
vožnje.

Posluživanje skretnica
97a
Skretničar je opremljen crvenom signalnom zastavicom, signalnom ručnom svetiljkom sa tri bele i
jednom žutom svetlošću, usnom zviždaljkom, kao i prenosnim radiouređajem u određenim
stanicama. U postavnicama signalna sredstva treba da stoje na dohvat ruke kod prozora za
osmatranje.
98.
Skretnice smeju da se poslužuju samo ako su one i sa njima u vezi međici, granice odseka,
iskliznice, kontrolne i izolovane šine slobodni, tako da skretnice pre manevarskog pokretanja mogu
sigurno i pravilno da se postave. Ako to nije moguće, onda ih treba ostaviti u prvobitnom položaju.
Ako je već izvršena vožnja preko poslužene skretnice, onda se mora osloboditi odgovarajući međik
(granica odseka).
99.
Skretnicama treba pažljivo rukovati. Kod promene položaja skretnica koje se ručno postavljaju
treba držati protivteg dok skretnica ne dođe u krajnji položaj. Posle promene položaja skretnice
treba proveriti da li jezičci skretnice dobro naležu uz glavnu šinu i da li zatvarači pravilno hvataju
(pritvrđuju).
100.
Skretnice koje se daljinski postavljaju, ako se ne mogu dovesti u krajnji položaj ili se to uspe sa
izuzetnim naprezanjem (kod elektromehaničkih uređaja), odmah se vraćaju u prvobitni položaj i
tako ostaju, a rukovalac manevre se obaveštava da obustavi manevrisanje. U slučaju opasnosti daje
se zaustavni signalni znak. U odgovarajućem smislu treba postupiti kada kod skretnica s električnim
postavnim uređajem jezičci ne dođu u krajnji položaj, odnosno ne dobiju potrebnu kontrolu (važi
uputstvo za takve uređaje).
101.
Kada manevristi primete da skretnički signal za vožnju postavljene skretnice pokazuje sumnjiv
položaj, manevarsko kretanje sme da se izvrši tek po odobrenju skretničara, odnosno radnika koji je
rukovao skretnicom.
102.
Presecanje skretnice jeste naslino okretanje skretnice vožnjom niz jezičak kada skretnica nije
pravilno postavljena. Ovakva radnja je zabranjena. Ako je skretnica presečena, ne sme preko nje da
se vozi unazad, U slučaju potrebe vožnja unazad mora da se spreči davanjem zaustavnog signalnog
znaka. Preko presečene skretnice sme da se vozi pošto se otpravnik vozova, skretničar, rukovalac
manevre, ili radnici postavnice uvere da je skretnica neoštećena. Presecanje skretnice se prijavljuje
nadležnoj tehničkoj službi, a u međuvremenu, do opravke, brzina preko takve skretnice se
ograničava na 10 km/h. Polovično postavljenom skretnicom se smatra neispravno postavljena
skretnica kada se jezičci ne priljubljuju uz glavnu šinu, pri čemu se vozilo kreće po spoljnim
glavnim šinama i obavezno ispada u predelu korena skretničkih jezičaka, kada se kretanje vrši uz
jezičak.
Za skretnicu kažemo da je podbačena kada se njen položaj menja neposredno ispred vozila,
odnosno u toku kretanja vozila preko skretnice, pri čemu dolazi do iskliznuča vozila zbog trenutnog
polovičnog položaja skretnice.
103.
Skretnice poslužuje radnik određen poslovnim redom stamce: otpravmk vozova, skretmčar,
manevrista, radnik voza i drugi osposobljeni radnici.
104.
Za pravilan i ispravan položaj skretnica odgovoran je radnik kada ih ručno poslužuje. Za pravilan
položaj skretnica odgovoran je i radnik koji naređuje pokretanje, kao i mašinovođa, odnosno radnik
na čelu guranog manevarskog sastava, ako skretnice imaju propisan skretnički signal, a noću ako je
on i osvetljen. Kod relejnih uređaja ispravnost skretnice je definisana tehničkim karaktenstikama
relejnih postrojenja.
105.
Ako manevristi ili drugi radnici poslužuju skretnice, treba posle manevarskog kretanja da postave
skretnice u redovan položaj.
106.
Za posluživanje centralizovanih skretničkih uređaja važe, osim toga, za svaku stanicu posebni
propisi koji se donose pri puštanju uređaja u eksploataciju.
107.
Rukovalac manevre zahteva od skretničara postavljanje puta vožnje za manevarsko kretanje
dovikivanjem ili postojećim javljačkim uređajima (najavljivač koloseka zvonjenje, radioveza,
interfon itd.). Ako ovo nije moguće onda se put vožnje traži telefonski. Ukoliko rukovalac manevre
utvrdi da vožnja manevarskog sastava može ometati sporazumevanje, mora da zahteva da se
pažljivo vozi u blizim mesta pozivanja, odnosno uređaja za sporazumevanje.
108.
Ako, skretničar ne može da postavi nameravani (zahtevani) put vožnje, obaveštava rukovaoca
manevre o zabrani manevrisanja.
109.
Daljinsko postavljanje skretnica sme da se zahteva tek kada su skretnice i njihovi odgovarajući
međici, granice odseka, iskliznice i izolacije slobodni.
110.
Ako manevarsko kretanje vodi preko skretnica, onda se one postavljaiu po redosledu suprotno od
smera kretanja (prvo najudaljenija). Ova odredba ne važi pri spuštanju kola.
111.
Ako je ulazni ili izlazni signal u položaju za dozvoljenu vožnju, onda manevarsko kretanje ne sme
da dodiruje put vožnje voza za kojeg su signali postavljeni. Isto tako, svako manevarsko kretanje
koje može ugroziti neko drugo kretanje treba odmah zaustaviti.
112.
Zahtev skretničara da se neki kolosek oslobodi, rukovalac manevre mora odmah i neizostavno da
izvrši.
113.
Put vožnje sme da se postavi kada se skretničar uverio da za manevarsko kretanje nema smetnji i
kada su puto prelazni branici koje on poslužuje zatvoreni. Posle toga daje rukovaocu manevre
dozvolu za kretanje usmeno, telefonski, radiovezom, signalnim znakom ili posebnim javljačkim
uređajima. Dozvola može da se da i za više manevarskih kretanja jednovremeno, ako ta kretanja ne
ugrožavaju jedno drugo. Ako se dozvola skretničara ne može dobiti, rukovalac manevre sme, ako
može da utvrdi da je put vožnje slobodam, pažljivo da vozi, do mesta za sporazumevanje sa
skretničarom, ali najviše do međika sledeće skretnice koja predstavlja opasnost. Mašinovođu treba o
ovome svakako obavestiti. Mašinovođa sme da pređe sa koloseka na skretničko područje (preko
međika) samo ako skretničar to dozvoli, odnosno u izuzetnim slučajevima ako rukovalac manevre
da odgovarajuće naređenje.
114.
Kod manevarskog kretanja preko više blokodseka ili skretničkih područja skretničar, od koga se
zahteva put vožnje, dužan je da se dokazno (fonogramoam) sporazume sa ostalim skretničarima o
.putu vožnje koji predstoji. On sme da da rukovaocu manevre dopuštenje za dalju vožnju preko
svog područja tek kada dobije dozvolu od skretničara susednog područja. Ako nedostaju saglasnosti
daljih področja, o ovome treba obavestiti rukovaoca manevre. On se mora zaustaviti pred prvim
područjem od kojeg nema saglasnosti i da zatraži dozvolu za dalju vožnju. Pri odbacivanju ili
spuštanju mora da se traži saglasnost svih odgovarajućih postavničkih ili skretničkih područja.

Proveravanje i osmatranje puta vožnje

115.
Proveravanje puta vožnje spada u dužnost skretničara i rukovaoca manevre, dokle god može da se
pogledom obuhvati postavljeni put vožnje. Ako skretničaru nije moguća kontrola zbog nepovoljnog
vremena, mraka ili ma kojih drugih razloga, a proveru ne može nijednom drugam radniku da poveri,
mora o tome da obavesti rukovaoca manevre.
116.
Osmatranje puta vožnje spada u dužnost rukovaoca manevre. On bira svoje mesto stajanja za vreme
kretanja tako da ima dobar preeled nad kretanjem i da se može l usmeno ili putem signalnih
znakova sporazumeti sa mašinovođom i ostalim učesnicima. Ako mu ovo ma iz kojih razloga nije
moguće, onda se na jednom od prednjih, a po mogućstvu na prvim kolima, mora nalaziti manevrista
koji će osmatrati put vožnje i davati potrebne signalne znake.
117.
Manevristi koji se voze raspoređuju se približno ravnomerno na kolima. Oni se tako raspoređuju da
mogu što dalje da vide put vožnje, da zapažaju signalne znake rukovaoca manevre, mašinovode i
skretničara. kao i da mogu u slučaju opasnosti odmah da stave u dejstvo kočnice. Oni su takođe
odgovorni za osmatranje puta vožnje, ako lokomotiva vuče manevarski sastav, a kod guranog
manevarskog sastava osnovnu odgovornost ima manevrista na čelu rnanevarskog sastava.
118.
Ako lokomotiva gura vozila na kolosek čija preglednost nije moguća zbog krivina, neosvetljenosti
prostora, profila guranih vozila (tovara) itd., onda mora na dovoljnoj udaljenosti ispred vozila da ide
radnik koji će blagovremeno davati potrebne signalne znake. U tom sluča i brzina vožnje pri
guranju ne sme biti veća od brzine čovečjeg hoda.

119.
Kod guranja praznih putničkih garnitura i drugih manevarskih sastava kada postoje smetnje
navedene u tački 118, brzina sme da bude veća od brzine čovečjeg hoda, bez radnika ispred
manevarskog sastava, ako se na platformi ili manevarskoj stepenici čeonih kola nalazi manevrista sa
posebno prilagođenom poluspojkom i ručnom završnom slavinom za usporavanje brzine, odnosno
zaustavljanje manevarskog sastava kada je to potrebno. Za korišćenje ovakvog uređaja ŽTO donosi
posebno uputstvo.
120.
Kada se manevriše kolima u kojima ima putnika, onda
treba sva vrata na ovim kolima zatvoriti. Čeona vrata prvih i poslednjih kola manevarskog sastava
još i zaključati, prelaznice podići i pokretne ograde zatvoriti, odnosno mehove pričvrstiti. Isto tako
moraju se čeona
vrata zaključati, prelaznice podići i pokretne ograde zatvoriti i na kolima sa putnicima gde je vršeno
otkvačivanje, a koja ostaju na koloseku.
Ako se manevriše .poštanskim kolima, ili kolima za ručavanje i spavanje u kojima se nalaze radnici,
odnosno putnici, onda ih o tome treba prethodno obavestiti.
121.
Ako se manevarsko kretanje obavlja lokomotivom koja je napred, onda osmatrajvje puta vožnje u
prvom redu spada u dužnost mašinovođe. Radnici koji se voze na lokomotivi nisu oslobođeni
obaveze osmatranja i odgovorni su za put vožnje ako mogu da ga vide sa svog mesta.
Važe i odredbe tačke 104.
122.
Pre manevarskog kretanja rukovalac manevre se uverava:
da kolosek sa kojeg polazi manevarski sastav, od poslednjih kola u vozu, i kolosek na koji se
vozi budu slobodni, kao i odgovarajući međici tog koloseka.
da stalni signali, skretnice, iskliznice, okretnice, prenosnice, mostovi kolskih vaga, kranovi
itd.,pravilno, stoje, odnosno da dozvoljavaju slobodno manevrisanje;
da ručne papuče i druga šinska kočna sredstva budu uklonjena;
da branici putnih prelaza budu zatvoreni, odnosno da je saobraćaj na putnom prelazu bilo na
koji način obezbeđen;
da železnička i poštanska ručna kolica, tegljači i prikolice, kao i drumska vozila ne budu
ugroženi;
da motke za uzemljenje budu uklonjene, napon u vozni vod uključen, kao i da su
preduzete ostale mere predviđene Uiputstvom 228 i Uputstvom 229;
da na kolosecima utovara i rampe budu uklonjena utovarna sredstva (daske, mosnice itd.) i
da niko ne bude u zoni opasnosti;
da na vozilima nisu postavljeni signali za poslove popravke, posedanja osobama i sl.;
da su pri predgrevanju uklonjene signalne oznake, kablovi ili parni vodovi, kao i kočioni
vodovi ako je proba kočnica vršena stabilnim postrojenjem;
da ne budu ozleđeni radnici, putnici i druga lica;
da bočna vrata kola budu zatvorena, a ukoliko pre polaska na rampu moraju biti otvorena, da
su u tom položaju osigurana;
da su kola u manevarskom sastavu međusobno zakvačena, a kola koja ostaju na koloseku
osigurana od samopokretanja i odbegnuća.
da preduzme samoincijativno ostale mere bezbednosti koje ovde nisu navedene.
123.
Osoblje vučnog vozila manevarke i ostali manevristi takođe moraju da paze da odredbe tačke 122.
budu ispunjene. Ako manevristi primete da bi kretanje moglo prauzrokovati neku opasnost,
odmah moraju o tome da obaveste rukovaoca manevre. Pri ma kakvoj opasnosti mašinovođa
samoinicijativno preduzima sve mere bezbednosti. Radnik koga je rukovalac manevre izričito
upoznao sa proverenim putem vožnje, snosi za ovo odgovornost.
124.
Preko neposednutih, otvorenih i svih putnih prelaza na kojima saobraćaj nije obezbeđen sme da se
vozi ako sigurno neće biti ugroženi učesnici drumskog saobraćaja. U neophodnim slučajevima
davati signalni znak »Pazi«. Kada ne postoje uređaji za obezbeđenje saobraćaja na putnom prelazu,
rukovalac manevre prethodno šalje manevristu da na putnom prelazu zaustavi drumski saobraćaj.
On to čini ipodignutom rukom ili svetiljkom sa crvenom svetlošću davanjem signalnih znakova
drumskog saobraćaja: danju ispruženom rukom prema vozilu, a noću mahanjem crvenom svetlošću
popreko u odnosu na put. Ako se duže vremena manevriše preko putnog prelaza, onda treba u
pogodnim razmacima propustiti drumski saobraćaj. Ove odredbe važe, ukoliko nije drukčije
određeno, u odgovarajućem smislu i za manevarska kretanja na spojnim kolosecima i slobodnim
utovarnim mestima.
125.
Pri vožnji na koloseku čiji je vozni vod redovno isključen (kolosek na rampi, u depau i sl.)
rukovalac manevre je dužan da se uveri pre manevarskog kretanja da je napon uključen i da je o
tome obavešten mašinovođa elektrolokomotive i ostala zainteresovana lica, a ujedno izvršava sve
postupke predviđene odredbama Up. 228 i Up.229.
126.
Ako manevarskom kretanju zapreti opasnost ma sa koje strane, manevrista koji prvi zapazi tu
opasnost preduzima odgovarajuće mere da je spreči (zaustavljanje pritezanjem ručne kočnice,
dejstvom pomoćne vazdušne kočnice, davanjem signalnog znaka »Stoj« itd.). Ostali radnici odmah
preduzimaju odgovarajuće mere u delokrugu svoga rada i raspoloživih tehničkih uređaja i opreme u
smislu sprečavanja nesreće.
U stanicama u kojima stalno manevriše više manevarskih vučnih vozila, odnosno više manevarskih
odreda, moraju se utvrditi granice onih koloseka ili delove koloseka na kojima će pojedini
manevarski odredi moć nesmetano manevrisati. Ako se u stanici istovremeno manevriše na više
mesta, pa nastane potreba za kretanjem.više sastava ili vozila po istom kolosečnom putu, mora se
prethodno postići sporazum između rukovalaca manevre ili dogovor sa vođom manevre, kao i
radnika koji formiraju manevarske puteve vožnje.

VI.SPORAZUMEVANJE PRI MANEVRISANJU

Davanje naređenja za manevarska kretanja

127.
Naređenje za manevrisanje izdaje otpravnik vozova vođi manevre, odnosno rukovaocu manevre,
usmeno ili pismeno, rasporedom manevre. Za ona manevrisanja koja se redovno vrše, kao što su:
sastavljanje putničkih garnitura, sastavljanje vozova po ranžirnim zadacima reda vožnje, dodavanje
i ostavljanje direktmh kola, izmena lokomotiva iti parnog kotla, postavljanje putničkih garnitura na
peron itd., a takvi poslovi su propisani u STU uz red vožnje ili poslovnim redorn stanice, kao i za po
kretanje ili premeštanje pojedinih kola iligrupe kola, raspored manevre se ne izdaje, odnosno
naređenje se daje samo usmeno.
128.
Sporazumevanje pri manevrisanju može se vršiti usmeno, razglasnim ;uređajima, interfonom,
radiovezom, telefonom, ručnim i stalnim manevarskkn signalima. Po slovnim redom stanice
propisuje se vrsta i način sporazumevanja pri manevrisanju, odnosno korišćenje pojedinih uređaja.
129.
Za manevrisanje u ranžirnim stanicama važe još i posebni propisi s obzirom na tehničku
opremljenost stanice i vrstu ranžirnih kapaciteta. Ove propise donosi ŽTO.
130.
O početku i završetku, odnosno izvršenju pojedinih manevarskih zadataka, rukovalac manevre
izveštava otpravnika vozova usmeno, telefonom, interfonom ili radiovezom, odnosno vraćanjem
izvršenog rasporeda manevre.
131.
Manevrisanje u stanicama i na industrrjskim kolosecima, kada nema posebnog manevarskog
osoblja, ili je ono zauzeto važnijim manevarskim radom, vrši vozno osoblje. Otpravnik vozova
odmah po dolasku voza daje naređenje vozovođi rasporedom manevre ili pismenim nalo gom, a
u stanicama sa manjim obimom rada (pojedina manevarska kretanja, prelaz sa koloseka na kolosek,
pomeranje voza ili dela voza i sl.) usmeno. Prijemom naređenja vozovođa postaje rukovalac
manevre (21). Otpravnik vozava daje usmeno i detaljna uputstva za rad, kao i vreme početka i.
završetka manevrisanja s obzirom na saobraćaj vozova.
132.
Otpravnik vozova unapred obaveštava skretničare o manevrisanju kojim rukovodi vozovođa
usmeno, telefonom, radiouređajem ili razglasnim uređajem, kao i o vremenu početka i prekida
manevrisanja.
133.
Pre manevarskih kretanja rukovalac manevre je dužan da upozori radnike koji su zaposleni na ili u
blizini koloseka na kojem se manevriše:
- pri utovaru i istovaru robe na magacinu, rampi, industrijskom koloseku i sl.
- pri postavljanju kola na kolosek opravke, dezinfekcije, pranja kola i sl.
- pri manevrisanju na kolosecima na kojiina se izvode radovi na pruzi, koloseku i
pružnim postrojenjima.
-

Davanje sigualnih znakova pri manevrlsanju

134.
Naređenja za izvođenje ili obustavljanje manevarskih kretanja rukovalac manevre daje
propisanim signalnim znacima. Izuzetno, ako ovo ne može da se postigne signalnim znacima, ili je
upotreba signalnih znakova zabranjena (235) — naređenja se daju usmeno. Davanje naređenja
isključivo i redovno samo usmeno je zabranjeno. Naređenja i signalni znaci moraju da se daju
kratko i jasno.
135.
Manevristi prenose naređenja međusobno i mašinovođi upotrebom signalnih znakova manevarskog
osoblja. Signalni znaci za pojedina kretanja moraju se davati sve dok ne nastane potreba da se
promeni vrsta kretanja, odnosno da se kretanje zaustavi signalnim znakom »Stoj«. Signalni znaci
»Lagano« i »Stoj« moraju da se daju blagovremeno da bi se izbegao jak nalet vozila. Rukovalac
manevre pazi da svi radnici zaposleni pri manevrisanju daju pravilno i blagovremeno signalne
znake, kako bi se bezbedno sproveli postupci po datom saopštenju.
Na pravom koloseku manevristi se postavljaju na strani mašinovođe, a u krivinama na unutrašnjoj
strani krivine. Pomoćnik mašinovođe signalne znake date sa njegove strane saopštava odmah
mašinovođi.
Kod manevrisanja lokomotivom koja je posednuta samo mašinovođom, rukovalac manevre pre
početka manevrisanja određuje sa koje strane će se davati signalni znaci, odnosno da u krivinama
mašinovoda mora biti s unutrašnje strane krivine.
Kod vučnih vozila sa čeonim upravljačnicama rukovalac manevre prvo utvrđuje u kojoj se
upravljačnici nalazi mašinovođa, kako bi se na osnovu toga odredio smer za davanje odgovarajućih
signalnih znakova (napred, nazad i dr).
Ako se izuzetno manevriše sa dve međusobno zakvačene lokomotive. rukovalac manevre određuje
lokomotivu koja će upravljati brzinom i čiji je položaj merodavan za davanje signalnih znakova.
136.
Ako niašinovođi dato naređenje ili signalni znak nisu dovoljno jasni, on mora pre pokretanja da
zahteva da mu se naređenje ili signalni znak ponovi.
137.
Pri manevarskim kretanjima kada je na lokomotivi samo mašinovođa, koji u nekim slučajevima ne
može da stoji na strani rukovaoca manevre, jedan manevrista mora da bude u blizini mašinovođe ili
u upravljačnici, da bi mogao da prenosi mašinovođi naređenja i odstojanja. Za ovakve manevarke
važe još i lokalni postupci koji se propisuju poslovnim redom stanice.
138.
Za davanje naređenja signalnim znacima stalnih signala važe odredbe Signalnog pravilnika.
139.
Sva manevarska kretanja, za koja stalni manevarski signal pokazuje signalni znak »Manevrisanje
zabranjeno«, ili za koja je već dato naređenje za zaustavljanje, mo raju se zaustaviti kod skretnice
ispred međika, iskliznice ili izolovane šine koji su u vezi sa skretnicom, pa i onda kada se stalni
manevarski signal nalazi iza skretnice. Posle ovog zaustavljanja, ukoliko lokalnim propisima nije
drukčije određeno, sme da se nastavi vožnja samo po naređenju ra'kovaoca manevre.
140.
Ako položaj stalnog manevarskog signala nije besprekorno jasan ili je signal neosvetljen, treba stati.
U ovakvom slučaju skretničar o smetnji obaveštava rukovaoca marevre, a ovaj mašinovođu. Za
manevarsko kretanje pored neosvetljenog ili signala postavljenog u položaj "zabranjeno
manevrisanje", rukovalac manevre je lično odgovoran. On se mora sa skretničarom dogavoriti o
izvršenju svake vožnje u ovakvim slučajevima.
Kod lokomotivske vožnje treba mašinovođu blagovremeno obavestitj o nastaloj srnetnji. Ukoliko to
nije mon gnće, kod manevarskog signala koji je u kvaru mora stajati jedan radnik koji će
lokomotivskom osoblju saopštavati smetnju i davati odgovarajuča uputstva za dalje kretanje.

VII. — VRSTE KRETANJA

Manevarska vožnja

141.
Manevarska vožnja je kretanje koje se izvodi vučom ili guranjem. Jednovremena vuča i guranje
lokomotivom koja se nalazi između vozila dozvoljena je pri manevarskoj vožnji. :
142.
Kod vozova treba pri manevrisanju izbegavati rad zajedno voznom i zaprežnom lokomotivom, ili sa
dve potiskivalice, odnosno njihovu upotrebu ograničiti na sledeće slučajeve:
— razdvajanje voza pri ukrštavanju ili preticanju;
— povlačenje ili guranje natrag jednog dela voza;
— premeštanje ili izbacivanje kola kada to voznom lokomotivom nije moguće, odnosno kada
treba izbeći veće zakašnjenje.
U svim ostalim slučajevima, kada imamo na čelu ili na kraju voza dve lokomotive, manevrisanje
sme da se vrši samo jednom lokomotivom.
143.
U ranžirnim polaznim stanicama, ako je u određenim slučajevima ŽTO to propisalo, teži vozovi
mogu da se pokreću iz stanice upotrebom nezakvačene potis'kivalice, tj. manevarske lokomotive
koja je za ove svrhe određena.
144.
Povlačenje tj. otkvačivanje kola za vreme vožnje i omogućavanje njihovog daljeg kretanja
postavljanjem skretnice za vožnju na drugi kolosek (engleski način odbacivanja), dopušteno je
samo u određenim slučajevima, kada nema drugih mogućnosti za premeštanje kola i pod uslovima
propisanim odredbama tačke 54. Ovakva nužnost se propisuje u poslovnom redu stanice.
145.
Rukovalac manevre ili najbliži manevrista, pri vožnji, kada je to potrebno (magla, nedovoljna
osvetljenost, krivina, duži manevarski sastav, profil vozila ili tovara, posednuta putnička kola i sl.),
saopštava mašinovođi usmeno ili radiouređajem, udaljenost između kola koja stoje i kola koja
nailaze,dajući mu dužinu u broju kola i metrima. Ovo obaveštenje glasi: dužina za jedna kola, za
pola 'kola, još 4, 2, 1 metar. Kada su kola blizu dodirivanja treba dati signalni znak za zaustavljanje
kretanja, Daljine treba da se saopštavaju zavisno od brzine vožnje, težine manevarskog sastava i
nagiba koloseka. Ovo isto važi i kada se sama lakomotiva približava vozilima. Sa posednutim
putničkim kolima ili na posednuta putnička kola treba voziti sa najvećom pažnjom.
146.
Podatke o odstojanjima u svakom slučaju treba dopuniti i propratiti odgovarajućim signalnim
znacima.
147.
Mašinovođa i pomoćnik moraju jedan drugome saopštiti udaljenost i signalne znake i na osnovu
toga podesiti brzinu.
148.
Ako brzina nije prilagođena po prvom saopštenju udaljenosti, tako da se može očekivati udar,
rukovalac manevre ili onaj ko primeti opasnost mora neodložno dati zaustavni signalni znak. Kod
neposredne apasnosti treba pored toga preduzeti sve raspoložive mere da bi se izbegla opasnost,
odnosno da bi se što pre izvršilo zaustavljanje pritezanjem ručnih kočnica, aktiviranjem vazdušnih
kočnica i sl. Ako je podatak o odstojanju sumnjiv ili nejasan, mašinovođa mora odmah zaustaviti
manevarsko kretanje.
149.
Vozila na koja se nailazi treba prethodno zakočiti. Mesta stajanja ovih vozilaf ukoliko potrebna
daljina ne može da se sazna (mrak, nedovoljna osvetljenost) treba ozna
citi tako što se prvo sa tog mesta daje odgovarajući signalni znak da bi manevrista na čelu
manevarskog sastava
mogao da proceni dužinu kretanja. Pri nailasku (pritisku) na vozila koja stoje treba paziti da nijedna
kola ne pređu preko međika, odnosno da ne zadru u profil drugih kretanja i da se ne oštete kola i
ostala postrojenja i uređaji (grudobrani; iskliznice i dr.). Vidi i odredbe tačke 64.
150.
Mašinovođa ili pomoćnik može napustiti lokomotivu samo u vreme kada se ne manevriše, i to po
odobrenju otpravnika vozova. Obadvojica ne smeju u isto vreme napustiti lokomotivu.
151.
Mašinovođa lokomotive koja nije posednuta i pomoćnikom mašinovođe, takođe može napustiti
lokomotivu kada se ne manevriše, uz prethodno ispunjenje uslova koji su određeni propisima o
jednoposeđu vučnih vozila.
152.
Motornim kolima se ne manevriše u smislu premeštanja drugih vozila, već samo kada je potrebno
vršiti pokretanje ili premeštanje svojih prikolica, drugih motornih kola ili motornih garnitura.

153.
Kod manevrisanja motornim kolima i motornim garniturama, mašinovođa se nalazi u upravljačnici
na čelu u smeru kretanja. Ukoliko je to nemoguće, onda se na prvim kolima u srneru kretanja nalazi
jedan pratilac od vozopratnog ili staničnog osoblja, koji daje potrebne manevarske signalne znake.
Važe i odredbe uputstva ŽTOa s obzirom na lokalne prilike i tehničke karakteristike motornih kola.
154.
U stanicama u kojima se na određenim kolosecima vrši primopredaja kola između JŽ i korisnika
industrijskih koloseka (pruga) može se dozvoliti dolazak i bavljenje njhovih lokomotiva i drugih
vozila opremljenih za vuču železničkih vozila na ovim kolosecima samo radi dovlačenja i
odvlačenja bruta.
Druge manevarske poslove ovim lokomotivama i drugim vozilima u stanici odobrava ŽTO, a za to
mora propisati potrebne uslove u poslovnom redu, odnosno u uputstvu za rad na industrijskom
koloseku, pri čemu manevrisanjem mora neposredno rukovoditi radnik stanice (kao rukovalac
manevre).

Odbacivanje vozila

155.
Odbacivanje je ubrzavanje i guranje za manevarski sastav nezakvačenih kola, koja posle
zaustavljanja manevarskog sastava sama odlaze do određenog mesta. Za odbacivanje sa
posluživanjem kočnica važe odredbe tačaka 60—66. Kočnice zajedno odbačenih kola moraju biti
popuštene i kola meausobno zakvačena (76). Međusobno nezakvačena kola ili grupe kola ne smeju
jednovremeno da se odbacuju. Ako je mrak ili slaba vidljivost, za odbacivanje na druga kola važe
odredbe tačke 149. u odgovarajućem smislu.
156.
Uslovi za odbacivanje vozila su:
- da je deo koloseka na koji se vrši odbacivanje pregledan (vidljiv), a sve skretnice u
manevarskom putu vožnje u pravilnom i ispravnom polažaju;
- da se odbačena kola kreću takvom brzinom da vrlo lagano i bez jakog udara naiđu na
kola koja stoje;
 - da pad u smeru odbacivanja nije veći od 2,5%o, odnosno uspon od 5%o);
- da je obezbeđeno usporavanje i zaustavljanje odba čenih vozila.
Pre odbacivanja kola određuju se veličine grupa kola, način usporavanja i zaustavljanja kola,
potreban broj ručnih kočnica i ručnih papuča — po odredbama Uputstva 233 i ovog uputstva.
157.
Odbacivanje, kao i spuštanje vozila preko spuštalice bez kolosečnih kočnica, odnosno sa
kolosečnim kočnicama kada se njima ne rukuje, dozvoljeno je ako vozila imaju posednutu ručnu
kočnicu:
- kola sa pratiocima pošiljaka,
- kola natovarena konjima,
- prikolice i upravljačka kola motornih garnitura ukoliko nisu sa natpisom
"Zabranjeno odbacivanje spuštanje",
- kazanska kola tovarena zapaljivim tečnostima olistana crvenom ili plavom listicom
sa crnom buktinjom (RID listica),
- prazna ili tovarena kola sa loncima,
- delimično utovarena ili istovarena kola,
- kola sa pomicljivim tovarom,
- putnička kola u službi privremeno neposednuta putnicima
158.
Ne smeju se odbacivati i spuštati:
- kola sa putnicima,
- kola sa signalnim znakom »Posednuto osobama«,
- kola tovarena eksplozivnim rnaterijama olistana RIDlisticom narandžaste boje sa
crnom bombom,
- kola sa tovarom šina ili drugim tovarom dužim od 60 m, ako ne postoji oprema za
sprečavanje pomeranja tovara,
- vozila preko 100t ukupne težine,
- kola sa tovarom koji prekoračuje tovarni profil,
- vučna vozila svih vrsta, izuzev elektrovučnih vozila u posebnim slučajevima (160),
- vozila sa natpisom »Zabranjeno odbacivanje— spuštanje« i
- vozila međusobno spojena krutim kvačilom.
159.
Zabranjeno je odbacivanje i spuštanje vozila na druga vozila navedena u tački 158, koja stoje na
koloseku, kao i svako odbacivanje do putnog prelaza na kojem saobraćaj nije obezbeđen, odnosno
ako putni prelaz nije posednut, do okretnice ili prenosnice, preko kolske vage kada je prelaz preko
nje zabranjen i na slepe koloseke bez grudobrana.
160.
Elektrovučna vozila se odbacuju po potrebi samo u stanicama sučeljavanja dva sisterna elektrovuče
na kolosecima čija je kontaktna mreža priključena na jedan i drugi sistem, uz posebne mere
bezbednosti koje propisuje ŽTO za svaku stanicu posebno.
161.
Zabranjeno je odbacivati i spuštati kola na koloseke koji dodiruju ili seku glavne koloseke, kao i na
koloseke na kojima se nalaze kola posednuta osobama, ako nisu preduzete posebne mere sigurnosti
(posiovni red stanice).
162.
Koloseci na koje je zabranjeno spuštanje i odbacivanje kola označavaju se u poslovnom redu
stanice za manevarsko osobljer odnosno za vozno osoblje o zabrani odbacivanja u knjižici reda
vožnje.
163.
Ako se mesto ručne kočnice za zaustavljanje vazila koriste dve paralelno postavljene ručne papuče,
onda se mogu odbacivati vozila navedena u odredbama tačke 88. Kola navedena u odredbama tačke
88. i 157. štite se od drugih odbačenih kola sa dve paralelno postavljene ručne papuče ili drugim
kolima sa pritegnutom ručnom kočnicom.
Spuštanje vozlla

164.
Spuštanje je manevarsko kretanje na kolosecima u padu, bez ili sa izgrađenim postrojenjima za
ovakav vid manevrisanja. U stanicama na kolosecima kao i na delu pružnog koloseka od granice
manevrisanja do prve ulazne skretnice, koji leže u padu, a koji se ne smatraju postrojenjem za
spuštanje, smeju takođe da se kola spuštaju. Za ova mamevarska kretanja, kao a za spuštanje kola
na postrojenjima za spuštanje (grbine, spuštalice) važe odredbe za odbacivanje u odgovarajućem
smislu, ukoliko pojedinim odredbama ovde nije drukčije određeno
165.
Zajedno spuštena kola moraju biti međusobno zakvačena. Jednovremeno spuštanje međusobno
nezakvačenih kola ili grupa kola dozvoljeno je samo kada su grupe za različite koloseke i kada je
obezbeđeno odgovarajuće usporavanje vozila.
Kola čije ručne kočnice pri spuštanju nisu posednute, moraju se zaustaviti ručnim papučama,
odnosno njihavo kretanje usporiti kolosečnim kočnicama, ručnim papučama sa šinskim
izbacivačem, kao i pritvrdnim kočnicama (70—71 i Up. 233).
166.
Zabranjeno je preko spuštalice spuštati, odnosno prevlačiti sledeća kola:

- vozila koja su obeležena ili olistana znakom ukoliko se ispod ovog znaka
nalazi broj, onda je zabranjeno takva kola spuštati i prevlačiti preko spuštalice čiji je
poluprečnik zaobljenja vrha spuštalice manji od toga broja;
- teretna kola s obrtnim postoljima sa razmakam unutrašnjih osovina više od 14 m,
kao i sva putnička kola s obrtnim postoljima, na automatizovanim spuštalicama kada
su one u režimu automatskog rada; teretna kola sa ovakvim razmakom osovina

označena su zmakom a broj ispod znaka označava odstojanje

unutrašnjih osovina.

167.
Zavisno od tehničke opremljenosti i stepena automatizaaje spuštalice, broja i rasporeda ostalih
ranžirnih kapaciteta, ŽTO može u posebnom uputstvu za rad preko spuštalice, kojim se detaljno
propisuju postupci pri manevarskim kretanjima u stanicama opremljenim postrojenjima za spuštanje
kola, propisati olakšice, odnosno pooštrene mere bezbednosti pri prevlačenju, spuštanju i
zaustavljanju vazila, u odnosu na određbe ovog uputstva koje važe za odbacivanje, odnosno
spuštanje kola.
168.
Spuštanje sme da otpočne pošto se rukovalac manevre uverio da su vazdušni kočni uređaji
ispražnjeni, ako su vozila pre toga bila vazdušno ukočena, da su oprema i postrojenja pripremljeni
za rad, da za obezbeđenje spuštanja postoje potrebni radnici i da su na svojim radnim
mestima.
169
Prethodno olabavljena kvačila smeju za vreme guranja na uspon grbine da se izbace, odnosno
otkvače podesnim uređajem (viljuška ili motka). Vidi i odredbe tačke 54.
170.
Guranje preko grbine mora biti ravnomerno, a kola odnosno grupe kola na dovoljnom odstojanju,
kako bi skretnice mogle sigurno da se postavljaju u pravilan i ispravan položaj.
171.
Kolosek, na koji je spuštanje usmereno, treba na čeonom ili bočnom zidu kola označiti kredom,
ranžirnom listom, kolosečnim najavljivačern, zvučnikom ili radio uređajem, ukoliko ceo postupak
nije automatski unapred programiran (automatizovane spuštalice).
172.
Ako treba kola neposredno jedna za drugim da se spuste na isti kolosek i da se zaustave ručnim
papučama, onda na neautomatizovanim spuštalicama treba drugo i svako dalje spuštanje sačekati
dok ručna papuča sigurno ne nalegne pod točak prethodno spuštenih kola.
173.
Pratioci posednutih kočnica na kolima koja se spuštaju, tamo gde je to dozvoljeno, moraju se
blagovremeno najaviti papučaru ugovorenim znacima (95). Na kolima koja se spuštaju smeju da
kočnice posedaju samo železnički radnici koji dobro poznaju rad na spuštalici.
174.
Kada spuštena kola stanu na skretnici ili drugom neželjenom mestu, papučar mora odmah upozoriti
rukovaoca manevre i skretničara (postavničara) više puta ponovljenim dugim zviždukom ili na
drugi propisani način.
Osim toga, na dovoljnom odstojanju ispred zaustavljenih kola treba da stavi ručnu papuču.
Skretničar odmah obustavlja manevrisanje i u svakom slučaju skreće sledeća kola na drugi kolosek.
Rukovalac rnanevre preduzima dalje potrebne mere.
175.
Ako kola iz nekih razloga nisu dovoljno usporena na grbini, skretničar ili rukovalac kolosečne
kočnice upozorava papučara ugovorenim znakom, kako bi ovaj stavio papuču na dovoljnom
odstojanju za veći zaustavni put.
176.
Ako se za vreme rada na spuštalici neki kolosek napuni kolima, onda se rukovalac manevre i
skretničar o tome sporazumevaju putem papučara ili na drugi podesan način. Noću i pri
nepovoljnom vremenu dotični kolosek se u slučaju potrebe zaštićuje signalnim znakom »Stoj«,
177.
Isklizla kola na kolosecima koji se odvajaju iza postrojenja za spuštanje treba odmah zaštititi i
osigurati i o tome obavestiti rukovaoca manevre i otpravnika vazova.

Lokomotivske vožnje
178.
Lokomotivskim vožnjama se smatraju kretanja lokomotive, same ili sa najviše 12 osovina
prikvačenih kola vazdušno kočenih, pri čemu na kraju mogu biti najviše dvoja kola bez kočnice.
Ovakve vožnje sa prikvačenim kolima bez pratioca dozvoljavaju se samo na području stanice. ŽTO
određuje stanice gde je dozvoljen saobraćaj lokomotivskih vožnji sa prikvačenim kolima, odnosno
samih lokomotiva bez pratioca.
Kada lokomotiva gura zakvačena kola smatra se uvek manevarskom, a ne lokomotivskom vožnjom,
i stoga se prati.
179.
Kod lokomotivskih vožnji otpravnik vozova ili skretničar preuzima dužnosti rukovaoca manevre.
Posle postavljanja i provere manevarskog puta vožnje daje naređenje mašinovođi za vožnju
razglasnim uređajem, dovikivanjem, radiouređajem, manevarskim signalnim znakom ili stalnim
lokalnim signalom. Mašinovođa mora najaviti svoju lokomotivsku vožnju.
180.
Ukoliko lokalnim propisima nije drukčije određeno, položaj skretnice ili stalnog lokalnog signala za
dozvoljenu vožnju ne važi za mašinovođu kao naređenje za lokomotivsku vožnju sa prikvačenim
kolima, osim za lokomo tivu sa parnim kotlom.
181.
Naređenje skretničara za lokomotivsku vožnju važi samo za njegovo skretničko ili blokpodručje.
Ako lokomotivska važnja dodiruje više područja, naređenje se daje od jednog do drugog
posednutog skretničkog radnog mesta. Otpravnik vozova davanjem odobrenja određuje i područje
kretanja lokomotive (179).
182.
U mraku nepovoljnom vremenu, ili gde to mesne prilike zahtevaju, skretničar je dužan da obavesti
susedna skretničarska i druga radna mesta o odlasku lokomotive na sledeće područje (114).
183.
Ako naređenje za vožnju nije dato, mašinovođa mora da čeka ili da stane ispred prve naredne
skretnice, odnosno kod sledećeg međika. Ako se iz ponašanja skretničara može zaključiti da
lokamotivska vožnja nije zapažena, treba dati signalni znak »Pazi« i ponoviti ga u podesnim
razmacima.
184.
Kada dve ili više lokomotiva saobraćaju jedna za drugom, naređenje za vožnju se daje pojedinačno i
svakoj lokomotivi posebno. Lokomotive se moraju kretati na takvom odstojanju da se može
izbegnuti nalet pri naglom zaustavljanju. To važi takođe za lokomotive koje neposredno prate druga
kretanja ili vozove.
185.
Naređenje za vožnju ne oslobađa mašinovođu od provere i osmatranja puta vožnje i osmatranja
stalnih signala.
186.
Mašinovođa mora neopozivo postupiti prema datim signalnim znacima skretničara.
187.
Na kolosecima depoa i radionica dužnosti i poslove rukovaoca manevre preuzima njihov radnik, pri
čemu ove obaveze nastaju od označenog mesta, graničnika i sl.
188.
Kada zaprežna lokomotiva jednovremeno sa svojom voznom lokomotivom izlazi iz depoa ili se
vraća u njega, treba obe lokomotive zakvačiti.
189.
Rukovodioci stanice i depoa određuju gde i kada se predaju lakomotive pri izlasku ili povratku u
depo pri prelasku, odnosno napuštanju odgovarajućeg skretničkog područja. Ova mesta i vremena
se propisuju poslovnim redom stanice i depoa. Kada je to potrebno, ovakve odredbe se utvđuju i za
radionice.
190.
Na stanicaima koje odredi ŽTO mogu se lokomotive koje preuzimaju vozove, ili će same saabraćati
kao vozovi, označiti brojem voza.
Ovo treba označiti. još u depou ili na mestu predaje velikim natpisom na posebnoj tabli ili kredom
sa prednje strane lokomotive. Kod upotrebe druge lokomotive treba ispred broja voza staviti slovo
»Z« (zaprega), odnosno »P« (potistkivalica).
191.
Kod vučnih vozila dolazećih vozova, koja kao lakomo tive idu u depo, na drugo smeštajno mesto ili
na drugi voz, posle otkvačivanja lokomotive i izveštaja manevriste da je otkvačivanje gotovo,
mašinovođa daje signalni znak »Pazi« i ukoliko signalni znak stalnog signala ne zabranjuje vožnju,
ili takvog signala nema, vozi do .prve skretnice, odnosno do sledećeg međika. Tamo treba sačekati
naređenje za dalju vožnju, ukoliko nije propisano da se lokounotive kreću na osnovu stalnih
manevarsikih signala.
192.
U čeonim stanicama, gde se vrši izvlačenje gamitura prispelih vozova, mašinovođa otkvačene
lokomotive sme, ukoliko stalni signal ne zabranjuje vožnju, posle davanja . signalnog znaka »Pazi«
da vozi do prve skretnice ili međika, gde mora da čeka naređenje za dalju vožnju. Za ovakve vožnje
važe i posebni lokalni signali.
193.
Gde nije drukčije određeno, kod lokomotiva sa odvojenim (čeonim) upravljačnicama treba posesti
prednju upravljačnicu u smeru vožnje. Pri izmeni smera vožnje treba stoga promeniti (preći u
drugu) upravljačnicu.
194.
U stanicama u kojima ŽTO nije odobrilo saobraćaj lokomotivsikih vožnji, lokomotive moraju imati
manevristu pratioca Iokomotive (izvođača). U ovom slučaju, u pogledu proveravanja i osmatranja
puta vožnje, kao i ostalih manevarskih poslova, dužnost rukovaoca manevre preuzima izvođač.
Osoblje vučnog vozila postupa po odredbama tačaka 122. i 123. ovog uputstva.

Manevarsko kretanje pomoću užeta

195.
Manevarsko uže sme da se upotrebi:
 - za pomeranje kola na istom koloseku, kada se koristi vučno vozilo koje se kreće po
susednom koloseku;
- za prebacivanje kola sa jednog na drugi kolosek, pri čemu se koristi vučno vozilo
koje se kreče po susednom koloseku; u ovom slučaju ranžimo uže se koristi tek kada
vučno vozilo pređe preko međika odgovarajuće skretnice, a skretnica se nakon toga
postavi za vožnju na kolosek na koji se prebacuju kola;
- sa čekrk (vitlo) uređajem na ručni ili motorni pogon, pri čemu važe odredbe uputstva
za upotrebu ovakvog uređaja. Na utovarnom koloseku gde se vrši utovar ili istovar
masovnije robe (ugalj, pesak, žito, repa i sl.), povlačenje kola sa mesta utovara ili
istovara obavlja se užetom, koje se kukom zakači za kola i preko koturače i
prenosnih valjkova namotava na doboš vitla koje se sistemom zupčanika okreće
ručno ili motornom snagom. Ovakvi koloseci na strani po vlačenja moraju imati
postrojenje za sprečavanje kola od odbegnuća (iskliznica, kolobran, zaštitni kolosek).

a) Premeštanje ko1a po istom koloseku kada lokomotiva ne može da dođe na taj kolosek

b) Premeštanje vozila kada je slobodan samo jedan kolosek. Vozilo se premešta sa jedne na drugu
stranu stanice. Zabranjen »engleski« način odbacivanja vozila

Slika 7 — Manevarake vožnje užetom

196.
Manevarsko uže treba učvrstiti na jednom kraju na kuku tegljenika vučnog vozila, a na drugorn
kraju na prednji deo bočne strane prvih kola. Ručica ispod odbojnika, držač (viljuška) osovine,
nosač ugaone stepenice i vertikalni ugaoni rukohvat ne smeju se koristiti za učvršćenje
manevarskog užeta.
197
Manevarsko uže mora biti najmanje 10 m dugačko i opremljeno kukom sa podesnim držačem. Uže
se pažljivim povlačenjem najpre nategne, zatim se polako izvrši povlačenje dok kola ne dođu na
željeno mesto.
198.
Manevristi, da bi izbegli povrede pri manevrisanju užetom, moraju se nalaiziti iza područja na
kojem je nategnuto uže pri povlačenju.
199.
Za zaustavljanje kola bez, odnosno sa neposednutom ručnom kočnicom, ili ako je kočnica
nepodesna ili neispravna, moraju se obezbediti ručne papuče. Bez obzira na način zaustavljanja,
manevarsko kretanje pomoću užeta zabranjeno je na kolosecima sa nagibom preko 25%o.
200.
Ukupna težina 'kola koja se povlače užetom ne sme biti veća od:
- 60t pri upotrebi lokomotive,
- 100 t pri upotrebi specijalnih pružnih vozila,
- 200t pri upotrebi stabilnog poteznog uređaja (vitlo).

Ručna manevarska kretanja

201
Ručna manevarska kretanja se izvode pomoću železne poluge (pajser, ćuskija) i guranjem rukama
ili ramenima. Pri tome treba da se upotrebe poluge sa dobrom potpornom pavršinom i
odgovarajućim prenosnim nagibom. Masne šine pre upotrebe poluge posuti peskom. Povlačenje ili
guranje na odbojničkim pločama ili između vagona unutar odbojnika je zabranjeno. Upotreba
drugih sredstava za guranje je dozvoljena po odobrenju ZTOa.

202.
Kod robnih šupa, utovarnih rampi, magacina, utovarnih mesta, depoa i radionica i tamo zaposleni
radnici smeju da pomeraju kola ručno. Drugim licima (neželezničkim radnicima) je izuzetno
dopušteno ručno manevrisanje uz dozvolu i rukovođenje železničkog radnika koji preuzima ulogu
rukovaoca manevre. Ovim licima treba posebno posvetiti pažnju zbog opasnosti od nesreće. Pri
ovim manevarskim kretanjima decu treba odstraniti.
203.
Pri ručnom manevrisanju moraju se učesnici i rukovalac manevre tako postaviti da mogu osmatrati
kolosek po kojem se vrši kretanje i, ako je nužno, odnosno kada je to potrebno, da takvo kretanje
zaustave. Ovakvo kretanje je dozvoljeno samo do međika (granice odseka) ili iskliznice, pod
uslovom da nagib koloseka nije veći od 2,5%o.

Manevrisanje ručniin motornlm šlnsklm potiskivačem

204.
Ručno manevrisanje se može izvesti guranjem pojedinačnih kola u cilju njihovog pomeranja na
manipulativnom koloseku pomoću ručnog motornog šinskog potiskivača.
Radnik koji upravlja potiskivačem drži upravljač obema rukama, stavlja točak na šinu i oslanja
potisnu napravu na podesan deo čeone strane kola. Nakon toga uključuje motor, odnosno prenosni
sistem motora.
Slika 8 — Ručni motarni šinski potiskivač

205
Pre pokretanja kola određuje se mesto zaustavljanja i obezbeđuju sredstva za zaustavljanje:
prethodna kola obezbeđena od samapokretanja, ručna papuča, ručna kočnica guranih kola i pod
određenim uslovima pritvrdna kočnica, ako ima radnika koji će rukovati tom kočnicom.
206.
Ukoliko rukovalac potiskivača nije radnik stručno osposobljen za manevarske poslove, onda
ovakvim manevarskirn kretanjem mora da rukovodi jedan od radnika po odredbama tač. 9.
207.
Za rad ručnog motornog šinskog potiskivača važi još i oputstvo proizvođača i lokalno uputstvo kao
prilog posiovnom redu stanice.

Manevrisanje zaprežnom stokom i drumskim vozilima

208.
Zaprežne životinje i drumska vozila treba da se spoje sa železničkim vozilom lancima ili užadima
podesne dužine. Oni moraju da se vode, ođnosno kreću izvan koloseka po kojem se kreću
železnička kola. Životinje treba stalno voditi za ular.
209.
Osim vodiča stoke ili vozača drumskog vozila mora još jedan železnički radnik kome je povereno
manervisanje, da prati kretanje, osmatra put vožnje i da se brine o kvaćenju i zaustavljanju vozila. U
neophodnim slučajevitna on otkvaćuje vučno uže.
210.
Kretanje treba podesiti tako da se može u svakom trenutku zaustaviti ručnom kočnicom ili ručnom
papučam. Stoga je ovakvo kretanje dozvoljeno samo na kolosecima sa nagibom do 2,5%o).
211.
Pri približavanju spremištima, tovarnim rampama i sl, ne smeju učesnici, zaprežne životinje i
drumska vozila da idu ili da se vode između ovih postrojenja i kola.
212.
Za tegljače i druga mehanička samohodna sredstva za pomeranje kola važe posebni propisi za
njihovu upotrebu.
213.
Manevarsko kretanje, po odredbama tačaka 208—212, dozvoljeno je samo do međika (granice
odseka) ili iskliznice.

Manevarska kretanja prenosnicom i okretnicom

214.
Pre nailaska ili odlaska vozila prenosnica ili okretnica mora tačno da se postavi i da se pritvrdi
uglavljivanjem zabravne naprave, koja je u vezi sa odgovarajućim signalnim znakam za slobodno ili
zabranjeno manevrisanje.
215.
Prenosnica ili okretnica sme da se pokrene tek pošto se vozilo osigura od samopokretanja i u
određenom slučaju kod elektrovućnih vozila spusti pantograf.

Manevrlsanje za železnlčke potrebe

216.
Za sva manevarska kretanja za železničke potrebe (depo, radionica i dr.) važe odredbe tačaka 180.
do 187. ovog uputstva u odgovarajućem smislu.
217.
Radnici magacina, održavanja pruge i pružnih postrojenja, radionice, depoi i dr. smeju vozila
pokrenuti samo sa dozvolom skretničara odnosno otpravnika vozova, ako se radi o kolosecima
namenjenim saobraćaju ili o kalosecima koji su u šinskoj vezi sa kolosecima ma kog vida
saobraćaja (kretanje vozova, manevrisanje i dr.). Ovo važi i za postavljanje pružnih vozila na
kolosek, odnosno izlazak sa smeštajnih i garažnih koloseka pružnih vozila i mehamizacije na
kolosek saobraćaja.

VIII. — MANEVRISANJE NA GLAVNIM KOLOSECIMA I OTVORENOJ

PRUZI

Uloga glavnih signala

218.
Za vreme manevrisanja u službenim mestima, kao i na industrijskim kolosecirna koji se odvajaju sa
otvorene pruge, glavni signali moraju uvek pokazivati signalni znak »Stoj« i noću biti osvetljeni,
bez obzira da li se očekuje ili ne očekuje voz. Službena mesta na sporednim prugama koja nisu
zaštićena ulaznim signalima, za vreme manevrisanja zaštićuju se signalnim znakom »Stoj«, ako se
manevrisanjem sprečava ulaz ili prolaz vozova.
219.
Ako skretničar sa svog radnog mesta ne vidi jasno ulaziii signal, a signalom rukuje otpravnik
vozova, u službenoj prostoriji skretničara postavlja se kontrolna naprava koja pokazuje položaj
ulaznog signala. Kontrolna naprava se nalazi u službenoj prostoriji otpravnika vozova kada
skretničar rukuje signalom sa skretničkog područja.
220.
Ako kontrolna naprava položaja signala ne čini sastavni deo signalnosigurnosnih uređaja kojima je
stanica opremljena, ŽTO propisuje način na koji se otpravnik vozova, odnosno skretničar
osvedočava o položaju ulaznog signala. Ovo se unosi u poslovni red stanice.

Manevrisanje na glavnim kolosecima

221.
Glavni koloseci se upotrebljavaju za manevrisanje ili ostavljanje kola samo po prethodnom
odobrenju otpravnika vozova. Na dvokolosečnim prugama manevrisanje se vrši na izlaznom
pravilnom koloseku.
222.
Manevrisanje na ulaznim kolosecima jednokolosečne i dvokolosečne pruge, kao i na izlaznom
pravilnom koloseku kada na dvokolosečnoj pruzi vozovi iz suprotnog smera saobraćaju po tom
koloseku kao po nepravilnom koloseku, dopušteno je do signala »Granica manevrisanja.
Manevrisanje na otvorenoj pruzi
223.
Preko signala »Granica manevrisanja«, odnosno na izlaznom koloseku dvokolosečne pruge preko
mesta u visini ovog signala na ulaznom koloseku, kada na dvokolosečnoj pruzi dolazeći vozovi
saobraćaju po nepravilnom ko loseku, manevrisanje je dopušteno po prethodnom odobrenju
otpravnika vozova. Odobrenje se daje samo pod uslovom da iz suprotnog smera ne dolazi voz ili se
ne vrše druga kretanja po istom koloseku.
224.
Pre početka i po završenom manevrisanju preko signala »Granica manevrisanja« kod ulaznog
signala, odnosno preko ulaznog signala, otpravnik vozova izveštava fonogramom susednu stanicu:
»Zbog manevrisania preko signala »Granica manevrisanja« pruga (kolosek levidesni)
od stanice ..... do slanice biće zauzeta od .. ..do . . . . (čas i minut)«, odnosno »Manevrisanje
preko signala »Granica inanevrisanja« završeno. Pruga (kolosek levidesni) od stanice.......do stanice
..... slobodna u (čas i minut)« otpravnik vozova.
Susedna stanica potvrđuje prijem i jednog i drugog fonograma.
225.
Otpravnik vozova susedne stanice izveštava izlaznog skretničara fonograraom da je pruga zauzeta,
ođnosno slobodna. Na telefonu otpravnika vozova i izlaznog skretničara, kao i na uređaju za
postavljanje izlaznog signala u ovoj stanici, mora se nalaziti tablica sa natpisom »Pruga zauzeta«, a
izlazni signal mora biti u položaju »Stoj«. Manevrisanje preko signala »Granica manevrisanja« kod
staničnog zaštitnog signala vrši se bez saglasnosti susedne stanice.
226.
Odobrenje za manevrisanje preko signala »Granica manevrisanja« otpravnik vozova daje rukovaocu
manevre i mašinovođi pismenim nalogom, u kojem navodi da li je dopušteno manevrisanje samo do
ili i preko ulaznog signala, kao i do kojeg vremena (čas i minut), a o predstojećem manevrisanju
obaveštava skretničara usmeno ili
telefonom.
227.
O završenom manevrisanju preko signala »Granica manevrisanja« rukovalac manevre obaveštava
skretničara usmeno i vraćanjem oba dela pismenog naloga, a ako je rukovalac manevre vozovođa
jedan deo naloga predaje skretničaru, a drugi zadržava za putni list. Skretničar obaveštava
otpravnika vozova o završenom manevrisanju usmeno ili telefonom, a na kraju dana vraća pismene
naloge otpravniku vozova.
228.
U službenim mestima bez ulaznih signala, za manevrisanje preko ulazne skretnice važe odredbe za
manevrisanje preko signala »Granica manevrisanja«.

Mere opreznostl pri očekivanju voza

229.
Na putu vožnje voza pre njegovog dolaska obustavlja se manevrisanje tako blagovremeno da voz
ispred ulaznog signala ne bi usporavao vožnju, odnosno čekao pred njim na prekid manevrisanja i
obezbeđenje puta vožnje.
230.
Naređenje za obezbeđenje puta vožnje vozu znači istovremeno kao i naređenje za obustavu
manevrisanja. Ulazni signal za voz koji dolazi se postavl ja da pokazuje signalni znak za dozvoljenu
vožnju tek onda kada je manevrisanje obustavljeno i kada je vozu obezbeđen put vožnje.
231.
Naređenje za obustavu manevrisanja znači ujedno i zabranu ostavljanja i držanja vozila van međika
ulazne i izlazne skretnice, zabranu svakog kretanja vozova i vozila kojim se dodiruje put vožnje
voza ma na kojoj strani stanice, kao i naređenje za osiguranje vozila od samopo kretanja i
odbegnuća. Kada se očekuje voz sa naročitom pošiljkom, treba voditi računa o merama bezbednosti
u smislu odredaba Uputstva 99.
232.
Ako se manevrisanje iz saobraćajnih razloga mora bezuslovno izvršiti, jer se za dolazeći voz mora
osloboditi kolosek koji je pre toga iz opravdanih razloga bio zauzet, ili se mora izvršiti
manevrisanje kod voza veće važnosti, za svaku stanicu se propisuje u poslovnom redu stanice jedan
od sledećih postupaka:
- u službenim mestima opremljenim ulaznim signalom sa predsignalom, ako pad od
 predsignala do ulazne skretnice nije veči od 10%o, a vidik u daljinu nije sprečen,
manevrisanje se može vršiti bez prekida, i to samo do signala »Granica
manevrisanja« čiji je ulazni signal u položaju »Stoj«;
- u službenim mestima opremljenim ulaznim signalom sa predsignalom sa padom od
predsignaila do ulazne skretnice većim od l0%o, kao i na sporednim prugama u
službenim mestima sa ulaznim signalom bez predsignala, kada vidik u daljjnu nije
sprečen, manevrisanje se mora obustaviti najmanje na 5 minuta pre verovatnog
dolaska voza do ulaznog signala;
- na sporednim prugama u službenim mestima bez ulaznih signala manevrisanje se
mora obustaviti najmanje na 10 minuta pre verovatnog dolaska voza do signalnog
znaka »Stoj« (218),
Pri izračunavanju verovatnog dolaska zakasnelog voza ili voza kojem je naređeno da vozi skraćeno,
treba uvek uzeti u obzir njegovo najkrace vreme vožnje.
Po prekidanju manevrisanja skretnice moraju voditi na kolosek koji ima najviše slobodnog prostora,
a ako ovakvog kaloseka nema, onda na kolosek koji je najudaljeniji od ulaznog signala, odnosno
postavljenog signalnog znaka »Stoj«, pri čemu prostor do ovog mesta mora biti slobodan.
Manevrisanje se sme nastaviti tek kada se voz zaustavi kod odgovarajućeg signala.
Ako je vidik u daljinu sprečen zbog magle, vejavice, jake kiše, oluje i sl., onda se manevrisanje u
slučaju iz tačke 229. i ove tačke mora obustaviti najmanje na 10 minuta pre verovatnog dolaska
vaza do ulaznog signala. Ako je službeno mesto zaštićeno signalnim znakom »Stoj«; ispred njega se
postavljaju i praskalice. Uslove vidljivosti ocenjuje otpravnik vozova po odredbama Signalnog
pravilnika za najvecu dopuštenu brzinu na tom delu pruge osmatranjem podesnog objekta na
području stanice.
Obustava manevrisanja najmanje na 5, odnosno 10 minuta pre verovatnog dolaska voza po
odredbama ove tačke naređuje otpravnik vozova lično rukovaocu manevre ili fonogramom putern
skretničara.
233.
Poslovnim redom stanice prapisuje se bliži postupak zaustavljanja voza pred ulaznim signalom,
odnosno signalnim znakom »Stoj« u slučaju jednovremenog dolaska vozova ili dolaska voza kada
se mora obustaviti manevrisanje. Pri ovom treba imati u vidu da li se voz zadržava u službenom
mestu ili ne, vrstu, dužinu i težinu voza, terenske prilike (pad ili uspon), vremenske prilike (magla,
vejavica, olujna kiša i sl.), konfiguraciju terena i položaj objekata i sve drugo što je od uticaja na
bezbedno zaustavljanje voza kada se vrši manevrisanje ili drugi voz ulazi u stanicu.
234.
Manevarsko osoblje mora odmah da izvrši zahtev skretničara da se oslobodi neki kolosek ili da se
ne koristi za manevrisanje.
235.
Pri manevrisanju u blizini ulaznih, odnosno izlaznih koloseka, ne smeju se davati vidni ili čujni
signalni znaci koji mogu dovesti u zabunu vozno osoblje voza koji dolazi (izlazi). Sporazumevanje
se onda vrši usmeno.
236.
Ako je za ulaz, izlaz, ili prolaz voza već dato naređenje, na susednim kolosecima se može
manevrisati ako se time ne ugrožava bezbednost kretanja voza, odnosno ako je obezbeđena bočna
zaštita puta vožnje voza. U tom slučaju manevarski put vožnje ne sme da se seče ili dodiruje sa
putem vožnje voza.
237.
Okretanje pojedinih vozova i vučnih vozila na trijangli koje nije propisano redom vožnje smatra se
manevarskom ili lokomotivskom vožnjom.
IX. — POSEBNE MERE OPREZNOSTI PRI MANEVRISANJU

Obazrivost pri manevrisanju pojedinim kolima

238.
Posebna obazrivost pri manevrisanju je potrebna kada se kreću sledeća kola:
- kola tovarena eksplozivnim materijama i olistana RIDlisticom narandžaste boje sa
crnom bombom;
- kola koja su olistana listicom lomljive robe – crvena čaša na belom polju;
- kola tovanena kiselinama i nagrizajućim materijama olistana RIDlisticom belocrne
boje sa epruvetama iz kojih padaju kapi na ploču i na ruku;
- tovarena kazanska kola;
- kola sa lancima;
- kola tovarena živim životinjama;
- kola tovarena drumskim vozilima;
- kola sa pratiocima.
Sva pobrojna kola, osim pojedinih kola koja imaju pratioca, pored svoje karakterištične RIDlistice
olistana su ' i listicom »Pažljivo manevrisati« — trouglastog oblika sa vrhom nadole, crvene boje sa
crnirn uzvičnikom (vidi prilog RIDlistica);
Isto tako se obazrivo postupa sa pojedinim kolima koja nisu pobrojana, a olistana su listicom
»Pažljivo manevrisati« (seoba, mrtvac, zbirna kola i dr.).
Kola koja se ne smeju odbacivati ili se pod određenim uslovima odbacuju ili spuštaju, takođe se
smatraju kolima kojima treba sa većom predostrožnošču manevrisati.
Pri manevrisanju kolima po odredbama ove tačke manevristi su dužni da pre pokretanja kola
provere da li su kola olistana nekom od navedendn listica. Isto tako se međusobno obaveštavaju o
uočavanju ovakvih kola.
239.
Pri manevrisanju kolima tovarenim eksplozivnim materijama, olistana narandžastom listicom sa
crnom bombom, treba između svake lokomotive i takvih kola uvrstiti jedna štitna kola koja ne nose
neku od RIDlistica.
Između parne lokomotive manevarke i otvorenih kola tovarenih zapaljivim čvrstim materijama
(slama, seno, šaša, pamuk i dr.), koja su pokrivena pokrivačima i olistana RIDlisticom delimično
crvene boje sa crnom buktinjom — uvršćuju se najmanje 4 štitmh kola koja ne nose nijednu
RIDlisticu.
240.
Pri manevrisanju sa kolima tavarenim eksplozivnim i samozapaljivim materijama zabranjeno je
pušenje i prilaženje sa otvorenim plamenom (šibica, sveća, baklja, karbidna lampa i sl.).

Mere opreznosti posle manevarskih kretanja

241.
Vozila ne smeju stajati van profila, tj. nijedan njihov deo ne sme da strči van granične linije
označene međikom, odnosno granicom odseka. Ako ovo ne može privremeno da se izbegne,
rukovalac manevre odmah o tome izveštava skretničara; a sam se mora pobrinuti o zaštićivanju tog
mesta.
242.
Kod ostavljanja grupe kola kod međika, putnog prelaza i drugih mesta gde se kola mogu ostavljati,
treba imati u vidu da se kola mogu pomeriti zbog opuštanja odbojnika ili pritiska drugih kola (npr.
kod ostavljanja kola u grupi) i da time mogu prouzrokovati nezgodu. Takva kola treba privremeno
obezbediti pritezanjem ručne kočnice ili stavljanjem ručne papuče.

243.
Vozila koja stoje obezbeđuju se protiv nepredviđenih po kretanja. Od ovoga se sme odstupiti kada
dalja manevarska kretanja slede neposredno i kada se vozila pri tom usled posebnih uzroka (pad,
vetar, potres i dr.) neće pokrenuti.
Vozila se obezbeđuju pritezanjem raspoloživih ručnih kočnica, kvačenjem za već ukočena kola,
stavljan jem podmetača ili ručnih papuča. Na mestima koja su u padu ili usponu treba redovno
upotrebljavati ručne papuče. Postavljanje podmetača ili papuča treba označiti na obe bcčne strane
upadljivim natpisom »papuča« ili »podmetač«, kredom ili vešanjem tablice sa patrebnim
natpisom na odgovarajuća kola. Posle uklanjanja papuča odnosno podmetača, natpis takođe
ukloniti. Zabranjeno je stavljanje kamenja, komada železa i sl. Bez obzira o kom se osiguranju radi,
to treba izvršiti pre otkvačivanja kola.
Na padu do 2,5%o i stajanju do 30 minuta, ako su kola pre toga bila lokomotivom vazdušno koćena,
dovoljno je da se potezanjem čeone slavine kola obezbede vazdušnim kočnicama.

244.
Ako se kola izuzetno ostavljaju između dva postavnička lli skretnička područja, rukovalac manevre
o tome obaveštava najbližeg skretničara, a ovaj dalje odrnah susednog skretničara.
245.
Ako se glavni koloseci izuzetno zauzmu po prethodnom odobrenju otpravnika vozova, koji o tome
odmah obaveštava skretničare, rukovalac manevre o ovome odrnah po zauzeću koloseka obaveštava
otpravnika vozova lično ili putem skretničara. Otpravnik vozova i skretničari odmah stavljaju ploču
sa natpisom »Kolosek zauzet« na ručice, odnosno tastere za postavljanje puteva vožnje | signala,
koji ne smeju zbog zauzetosti koloseka da se poslužuju. U stanicama bez postavnice ova ploča se
stavlja na pogodno mesto (telefon, beležnik i sl.). Ako kola izuzetno ostaju na koloseku duže
vremena, onda se ona međusobno zakvačuju i zaštićuju po odredbama Signalnog pravilnika.
246.
Vozila na kojima se vrše popravke ili isklizla kola zaštićuju se prenosnim signalima po odredbama
Signalnog pravilnika. Ovakva kola se, osim toga, sa obe strane osiguravaju na pogodan način:
stavljanjem ručnih papuča za suprotni smer, postavljanje skretnica u otklon i sl.
247.
Ako za manevarsko kretanje mora da se uključi napon u vozni vod koloseka, onda se po izlasku sa
koloseka napon mora isključiti. Otpravnik vozova o uključivanju napona obaveštava na
odgovarajući način zainteresovane radnike. Detaljan postupak propisan je odredbama uputstva 228.
i Uputstva 229,
248.
Skretničari unutar svoga područja paze na primenu mera sigurnosti po odredbama tač. 241—246
ovog uputstva, kao i na druge mere sigurnosti ako je poslovnim redom stanice odredeno.
249.
Štete i nedostatke na vozilima treba prijaviti pregledaču kola ili otpravniku vozova.
250.
Na stanicama, gde rukovođenje manevarskim poslovima nije posebno preneto na nekog radnika,
otpravnik vozova se mora uveriti uvek i to odmah po završetku manevarskog posla, a pored ovoga
obavezno i pre završetka službe, da su vozila obezbeđena po odredbama tač. 241—246. ovog
uputstva. Ako je otpravnik vozova zauzet važnijim poslovima, ovu obavezu može da prenese na
drugog radnika, koji će ga po izvršenom proveravanju da su vozila obezbeđena dokazno obavestiti
o tome (poslovni red, sianice).
Čuvanje lične bezbednosti pri manevrisanju

251.
Da bi se postigla aktivna samozaštita pri manevrisanju, pri čemu svi učesnici na manevarskim
poslovima moraju izvršavati i pridržavati se navedenih odredaba, zabranjeno je:
- zadržavati se ili hodati u koloseku ili neposredno pored koloseka;
- provlaćiti se ispod vozila ili stupati među vozila voza koji je spreman za polazak radi
utklanjanja smetnje, ako pretnodno nije izvršena odgovarajuća zaštita (obaveštenje,
signalni znak i sl.);
- penjati se na krov vozila ili tovar otvorenih kola ako napon u voznom vodu nije
isključen;
- zadržavati se između utovarne rampe i magacinskog (utovarnog) koloseka kada se na
njemu manevriše;
- zadržavati se na bočnim stepenicama pri vožnji pored rampi, objekata, ograda,
stubova, pri ulazu u remize, tunele, kapije, kao i naginjati se van ili otvarati bočna
vrata kola;
- zadržavati se na prednjim bočnim stepenicama lokomotive pri brzini većoj od 20
km/h;
- spajati i razdvajat i električne grejne vodove ako prethodno kod mašinovođe ili
stabilnih grejnih postrojenja nije provereno da su vodovi isključeni;
- stupati uspravno u kolosek između vozila koja su međusobno udaljena manje od 10
metara ako su vozila u pokretu;
- stupati preko jezičaka i srca skretnice, ukrštaja i sl. pri prelasku preko koloseka;
- sedeti ili stajati na odbojniku, kuki tegljenika ili kvačilu;
- stajati istovremeno na stepenicama dvaju vozila u pokretu;
- prelaziti preko koloseka neposredno ispred, iza, ili između manevarskih vožnji ili
vozova;
- otkvačivati vozila za vreme kretanja sa stepenica ili platforme, ukoliko nije
propisana upotreba posebne naprave;
- uskakati ili iskakati sa vozila u brzom kretaniu (preko 5 km/h);
- ulaziti između vozila radi zakvačivanja ako je brzina kretanja veća od 5 km/h;
- ulaziti između vozila radi zakvačivanja dok ona ne stanu, ako su to lokomotive sa
plugom, vozila sa aerodinamičnom linijom, kola sa prelaznicama koje nisu
podignute i pritvrđene, kola čiji delovi ili tovar prelaze preko čeone strane kola, kola
tovarena eksplozivom, ili postoje druge smetnje za bezbedno kvačenje kola;
- ulaziti između vozila radi otkvačivanja, ako su vozila u pokretu;
- davati signalne znake pre nego što je radnik koji vrši kvačenje izašao iz koloseka;
- pušiti, prilaziti otvorenim plamenom i ložiti vatru u neposrednoj blizini kola
tovarenih eksplozivnim ili lako zapaljivim materijama, olistanirn listicama
narandžaste boje sa crnom bombom, odnosno crvenom ili delimično crvenom
listicom sa crnom buktinjom;
- posedati ručnu kočnicu kola tovarena eksplozivom ili kola do njih;
- posedati ručnu kočnicu na platformi bez držača, ograde i sl.;
- koristiti pritvrdne kočnice u pokretu, ako to nije posebno odobreno.
Posle stavljanja ručne papuče na šinu odmaknuti se tako da u slučaju ispadanja papuče ne dođe do
povrede radnika.
252.
Kod uskakanja ili iskakanja u ili iz kola na bočnu ugaonu stepenicu ili na stepenice platforme
obratiti posebnu pažnju. Mora se uvek iskakati u smeru kretanja, pri čemu paziti na prepreke i
smetnje, držanje tela, rukup nogu i sl. Treba izbegavati zaleđeno tlo, zaleđene i klizave ili oštećene
stepenice, putne prelaze, asfaltne i klizave po , vršine, kao i površine koje nisu dovoljno pregledne
ili osvetljene,
253.
Manevarski radnici moraju na vozilima koja se kreću tako
čvrsto da se drže da pri udaru, trzaju, ili naglom zaustavljanju ne izgube ravnotežu. Ako se mora
zbog davanja signalnih znakova ili drugih razloga nagnuti u stranu, mora se paziti na smetnje i
prepreke koje stoje u blizini koloseka (stubovi, motke, objekti i sl.).