Ekonomski fakultet u Kragujevcu

Marketing
Seminarski rad

Naftna industrija Srbije

Profesor: Student:
Dr. Milan Kocić Slavica Milićević (2013/114 )
Miloš Vasić (2013/235)
Sadržaj

Uvod .................................................................................................................... 3.

O kompaniji……………………………………………………………………..4.

Delatnosti………………………………………………………………………..5

Zemlje poslovanja………………………………………………………………6-7

Istraživanje I proizvodnja……………………………………………………….8

Proizvodi I usluge……………………………………………………………….9-10

Poslovna struktura kompanije………………………………………………….11

Lista ciljeva……………………………………………………………………..12

Strateški ciljevi………………………………………………………………….13

SWOT analiza…………………………………………………………………..14

Ekološka odgovornost………………………………………………………….15

Zaključak………………………………………………………………………16

Literatura……………………………………………………………………….16

2
 Uvod

NIS – Naftagas promet ima dugogodišnju tradiciju od preko 50 godina rada i

razvoja. Još davne 1945. godine najviši organi Jugoslavije doneli su odluku o
formiranju Državnog petrolejskog preduzeća „Jugopetrol“ sa sedištem u Beogradu i
ispostavama u određenim mestima u zemlji, među kojima je bio i Novi Sad. Filijala
"Jugopetrola" u Novom Sadu imala je ingerencije za delovanje na teritoriji
Vojvodine i Baranje. Od jednog privatnika otkupljuje se mešaona ulja na Limanu i
stvara se prvo stovarište. Tada su postojale samo dve pumpne stanice u Novom
Sadu, na kojima se rad obavljao ručno. Do kraja 1947. godine otvorena su skladišta
u Pančevu, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Bečeju, Senti, Vrbasu, Odžacima i
Bačkoj Palanci. Ona su imala veliki značaj u snabdevanju privrede naftnim
derivatima. Godinama su stovarišta bila jedini izvor snabdevanja potrošača
petrolejskim proizvodima, jer drumski prevoz tada nije bio razvijen. Mreža
benzinskih stanica počela se graditi tek kasnije. Godine 1953. izgrađena je
benzinska pumpa u Zrenjaninu, zatim na autoputu Beograd - Zagreb kod
Adaševaca, pa u Subotici, Pančevu i tako redom.
U skladu sa organizacionim promenama i integracionim procesima firma je 1.
januara 1977. godine promenila ime, pa se umesto "Jugopetrola" uzeo naziv
Naftagas promet, NAP, Novi Sad. Sve do 1. januara 1992. godine NAP je bio
društveno preduzeće, a od tada posluje kao deo javnog, odnosno državnog
preduzeća Naftne industrije Srbije. Odlukom Vlade Republike Srbije, od 1. oktobra
2005. godine, počelo je sa radom Akcionarsko društvo za istraživanje, proizvodnju,
preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraživanje i proizvodnju
prirodnog gasa “Naftna industrija Srbije” Novi Sad. Ovom odlukom Naftagas
promet je postao deo ogranka NIS – Petrol - a.

3
 O kompaniji

NIS je jedna od najvećih vertikalno integrisanih energetskih kompanija u

jugoistočnoj Evropi ;

Osnovne delatnosti su istraživanje, proizvodnja i prerada nafte i gasa, promet

naftnih derivata, kao i realizacija projekata u oblasti petrohemije i energetike ;

Sedište NIS Grupe je u Novom Sadu, a njeni osnovni proizvodni kapaciteti

nalaze se širom Republike Srbije, koja zahvaljujući svom geografskom položaju
predstavlja centar trgovine i investicija na Balkanu.

U Srbiji poseduje prerađivački kompleks sa dva pogona u Pančevu i Novom

Sadu

 1949 – Osnovana kompanija „Naftagas“, otkrivena su prva gasna

nalazišta ;

 1952 – Otkrivena prva nalazišta nafte ;

 1968 – Počele s radom rafinerije u Novom Sadu i Pančevu. Otkriveno

nalazište nafte Velebit, najveće u zemlji ;

 1985 – Počela eksploatacija nafte u Angoli ;

 1991 – Osnovano javno preduzeće Naftna industrija Srbije ;

 2005 – Status akcionarskog društva, proizvodnja tečnog naftnog gasa u

Elemiru, fruškogorska voda Jazak ;

 2009 – Većinski vlasnik NIS-a je ruska naftna kompanija Gasprom njeft ;

 2010 – Početak modernizacije rafinerija

1

1
www.nis.rs

4
 Delatnosti

• Osnovne delatnosti NIS-a su istraživanje, proizvodnja i prerada nafte i gasa,

promet naftnih derivata, kao i realizacija projekata u oblasti energetike ;

• Osnovni proizvodni kapaciteti NIS-a nalaze se širom Republike Srbije, koja

zahvaljujući svom geografskom položaju predstavlja centar trgovine i
investicija na Balkanu ;

U 2012. godini NIS je završio prvu fazu modernizacije Rafinerije nafte Pančevo,
zahvaljujući kojoj je u potpunosti prešao na proizvodnju derivata „Evro 5“
standard.

Struktura Prometa Nis-a obuhvata izvozne I domaće veleprodajne isporuke sirove

nafte, gasa I naftnih derivate, kao I maloprodaju gotovih naftnih derivate.

2
www.nis.rs/o-nama/delatnosti

5
 Zemlje poslovanja

NIS je jedna od najvećih vertikalno integrisanih naftno-gasnih kompanija u

jugoistočnoj Evropi 3. Kompanija se bavi istraživanjen, proizvodnjom i preradom
nafte i gasa, kao i prodajom širokog spektra naftnih derivata. U 2011. godini
počela je transformacija NIS-a u energetsku kompaniju. U prerađivačkom
kompleksu NIS-a postoje dva proizvodna pogona i to u Novom Sadu i Pančevu. U
blok “Promet” spadaju aktivnosti koje se odnose na zadovoljenje potreba potrošača.
Prioritet bloka “Servisi” je obezbeđenje što višeg kvaliteta pruženih usluga,
povećanje tehničko-tehnološke efikasnosti i rast uposlenosti u NIS-u i drugim
kompanijama. Servisi treba da povećavaju svoje prisustvo u okruženju i na
međunarodnom tržištu (izvodio je radove u mnogim zemljama u inostranstvu npr.
Egipat, Turkmenistan, Azerbejdžan... Energetika kao važna delatnost NIS-a ima
za cilj da da transformiše NIS u vodeću energetsku kompaniju balkanskog regiona.

Slika br.1. Strateški pravci ekspanzije NIS-а na Balkanu

www.nis.rs/o-nama/delatnosti

6
NIS je prva kompanija iz Srbije koja je otvorila predstavništvo u Briselu.

• Predstavnici NIS-a u Briselu prate odgovarajuće direktive i regulativu

Evropske unije u oblasti energetike, smanjenja emisije štetnih gasova i
zaštite životne sredine uz nastojanje da pruže punu podršku pregovorima i
procesu pristupanja Republike Srbije EU.

Krajem 2010. godine u Bosni I Hercegovini, NIS i „Njeftegazinkor“, ćerka ruske

kompanije „Zarubežnjeft“, osnovali su zajedničko preduzeće „Jadran-Naftagas“
koje se bavi istraživanjem ugljovodonika na teritoriji Republike Srpske.

Bugarsko tržište je jedno od prioritetnih tržišta za razvoj maloprodajne mreže NIS-

a u regionu. U ovoj zemlji je registrovano zavisno preduzeće „NIS Petrol EOOD“ .

• NIS Petrol je kupio i skladišni kapacitet u Kostinbrodu kod Sofije, čime je

otvorio mogućnost za razvoj distribucije goriva iz Srbije na sopstvene
maloprodajne objekte, kao i za početak veleprodajnih aktivnosti.

NIS posluje u Angoli još od 1980. godine, a 1985. godine je počela eksploatacija
nafte. Od trenutka osnivanja, pa do kraja 2010. godine, NIS je proizveo oko četiri
miliona tona nafte na koncesionim nalazištima Angole.

• U ovoj zemlji, NIS trenutno radi u dva proizvodna bloka, na šest bušotina i u
jednom istražnom bloku u konzorcijumu sa firmom „Sonangol“.

Slika br. 2. Zemlje poslovanja

7
4

Istraživanje I proizvodnja

NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem I proizvodnjom nafte I

gasa, kao I proizvodnjom geotermalne energije. Većina NIS-ovih naftnih načazišta
nalaze se na teritoriji Srbije, ali kompanija izvodi istraživačke radove I u Bosni I
Hercegovini, Mađarskoj I Rumuniji.

Geološka istraživanja nafte I gasa u Srbiji izvode se više od 60 godina I u tom

period izbušeno je više od 2.240 istražnih I razradnih bušotina na naftu I gas I 75
hidrotetrmalnih bušotina. Otkriveno je 63 naftnih I gasnih polja u okviru kojih je
definisano 271 ležište.

Proizvodnja obuhvata process proizvodnje, sabiranja, pripreme I transporta nafte,

prirodnog gasa I geotermalnih voda, preventivno I interventno održavanje Sistema I
prateće infrastructure.
Godišnja proizvodnja domaće nafte I gasa iznosi 1.596 hiljada tona (2014. Godina).
U bušotine je ugrađena oprema svetskih proizvođača I primenjuje se deo opreme
razvijen I proizveden u NIS-ovoj kompaniji

Najznačajnija naftna polja su: Velebit, Kikinda, Mokrin, Rusanda, Elmir, Turija
Sever.

Najznačajnija gasna polja: Međa, Martonoš, Itebej, Torda plitko, Miloševo.

Proizvodnja termalne vode: Kanjiža, Bečej, Palić, Melenci, Kikinda, Banatsko

Veliko Selo, Kula, Temerin.
5

4
http://www.nis.eu/o-nama/zemlje-poslovanja
5
http://www.nis.eu/o-nama/delatnosti/istrazivanje-proizvodnja

8
 Proizvodi i Usluge

Proizvodi: Usluge:

- Motorno gorivo - Bezinske stanice

- Ulje za loženje - Kartica za gorivo
- Komprimovani gas - Superkartica
- Gas u bocama - Labaratorija
- Bitumen - Servisi
- Avio-gorivo - Transport
- Brodsko gorivo - Veleprodaja
- Ulja I maziva
- Voda jazak

NIS ima najveću maloprodajnu mrežu bezinskih stanica u Srbiji I započeo je

širenje u ovom segment u zemlje balkanskih regiona (Bosnu I Hercegovinu,
Bugarsku, Rumuniju).

NIS Petrol nudi potrošaču pouzdanost, dostupnost, savremena standard I

garantovani kvalitet naftnih derivate. Zarad veće efikasnosti rada I povećanja svog
poslovanja na maloprodajnom tržištu u Srbiji I region, NIS je krajem 2012.
Lansirao premijum brend bezinskih stanica – Gazprom. Na objektima Gazprom,
potrošačima se nude goriva evropskog standard, visokokvalitetna ulja I maziva I
druga dopunska roba, bežičan pristup internetu I bogat meni u restoranima koji
uključuju I jela nacionalne kuhinje.
Danas, mreža Gazprom u Srbiji broji 14 bezinskih stanica, u Rumuniji 18, u
Bugarskoj 35, a u Bosni I Hercegovini 27.

NIS obezbeđuje domaćim I stranim brodskim kompanijama sigurno snabdevanje

kvalitetnim gorivom na međunarodnom koridoru 7 reci Dunav. Aktuelni kapaciteti
podrazumevaju četiri savremeno opremljenje bunker stanice, namenjene
snabdevanju inostrane I domaće flote koja radi u tranzitu, pozicionirane na Dunavu
– u Novom Sadu, Velikom Gradištu I Prahovu, a bunker stanica u Smederevu
namenjena je isključivo snabdevanju pogonskim gorivom domaće flote.

9
Takođe NIS je vodeći snabdevač avio-kompanija mlaznim gorivom I avionskim
benzinom u Srbiji. Snabdevanje vazduhoplova gorivom na dve međunarodne avio-
čuke, u Beogradu I Nišu, predstavlja jedan kanal prodaje, a drugi kanal je izvoz
avio-goriva na okolna tržišta prvenstveno na tržište Rumunije I Mađarske.

6
http://www.nis.eu/o-nama/delatnosti/promet
http://www.nis.eu/proizvodi-i-usluge

10
Poslovna struktura kompanije

11
 Lista ciljeva

7
http://www.nis.eu/o-nama

12
 Strateški ciljevi

• Proizvodnja na novim nalazištima u 2020. g, najmanje 20 % ukupne

proizvodnje ; realizacija projekta u inoštranštvu u 1-2 regiona
• Proizvodnja gaša u Srbiji – 926 miliona m3, od inoštranih projekata –
1211 miliona m3 / god.
• Makšimalna iškorišcenošt projektovanog kapaciteta
• 1,1 miliona tona – maloprodaja u Srbiji
• 2,4 miliona tona – veleprodaja
• 1,5 miliona tona – izvoz kroz profitabilne kanale

8
http://www.nis.eu/o-nama

13
 SWOT analiza
STRENGHTS
- širok asortiman proizvoda;
- razvijen brend ;
- maloprodajna mreža;
- lider na tržištu Srbije;
- iskustvo, brend i pozicija
većinskog vlasnika
- kvalifikovana i jeftina radna
snaga
- stalno poboljšanje proizvodnog
sistema
OPPORTUNITIES
- saradnja sa Gazprom-om i
drugim
partnerima
- diferencijacija proizvoda
- neiskorišćeni kapaciteti;
- regionalno tržište
- geografska lokacija
- istraživanje i razvoj
- podrška države
- kapitalne investicije
WEAKNESSES
- nepostojanje dovoljno jasnih i
zvaničnih podataka o rezervama nafte i
gasa u Srbiji i regionalnim zemljama
gde NIS posluje
- gubici iz perioda pre privatizacije
- osetljivost biznisa na tehnološke
promene
- uticaj deviznog kursa
- zavisnost uvoznih sirovina od situacije
na svetskim tržištima
- troškovi proizvodnje
THREATS
- supstitucija proizvoda
- novi izvori energije
- nestabilna situacija na svetskoj sceni
i nepredvidiva cena sirovina
- novi trendovi
- nedovoljna usklađenost regulative EU i
Srbije
- politička nestabilnost
- regionalna konkurencija
- neizmirena potraživanja
- veća poreska opterećenja
14
 Ekološka odgovornost

Vazduh :NIS je izgradio aminsko postrojenje u okviru proizvodnog kompleksa

pogona za preradu gasa u Elemiru.

Voda : Za proizvodne procese u NIS-u neophodna je značajna količina vode u

proizvodno-tehnološkim procesima, za proizvodnju pare, funkcionisanje rashladnih
sistema, obezbeđenje protivpožarne zaštite, flaširanje i za sanitarne potrebe.

Otpadne vode : U NIS-u se velika pažnja poklanja prečišćavanju otpadnih voda,

imajući u vidu da su zauljene otpadne i atmosferske vode realan rizik po recipijent.

Otpad : Upravljanje otpadom u Kompaniji regulisano je internim aktima kojima se

unapređuje održiv sistem upravljanja svim vrstama otpada, praćenje količina, vrsta
i sastava otpada na dnevnom nivou i izrada godišnjih izveštaja o otpadu; prevencija
nastajanja otpada i smanjivanje količina koje se odlažu; reciklaža i zbrinjavanje
svih vrsta otpada.

Zemljište : Tokom 2013. godine nastavljene su aktivnosti na sanaciji zagađenog

zemljišta – istorijskog zagađenja, nastalog kao posledica višegodišnjeg obavljanja
delatnosti u oblasti proizvodnje nafte i gasa . Proces sanacije se odvijao
izdvajanjem tečnog dela (nafte) koji se vraća u sistem proizvodnje, dok se za
ostatak mulja vršila bioremedijacija.

Obnovljivi izvori energije : NIS je počeo izgradnju vetroparka Plandište od 102

MW koji će sastojati od 34 vetrogeneratora. Vetroelektrana ,,Plandište“ biće prvi
vetropark u Srbiji, čija će eksploatacija obezbediti proizvodnju od najmanje 212
GWh električne energije godišnje, uz smanjenje emisije gasova sa efektom staklene
bašte u atmosferu.

9
http://www.nis.eu/odrzivi-razvoj/ekoloska-odgovornost

15
 Zaključak

Da bi kompanija ostala ispred konkurencije kao i do sada, ona

mora da prati svoju viziju i maximalno iskorišćava šanse koje joj
se pružaju.

Literatura:
1. www.nis.eu
2. http://www.gazprom-petrol.rs/
3. https://sh.wikipedia.org/wiki/Naftna_industrija_Srbije

16
17