314 Pravilnik o Održavanju Gornjeg Stroja Pruga

314
PRАVILNIK
О ОDRŢАVАNJU GОRNJЕG STRОЈА
PRUGА ŢS BiH
314
PRАVILNIK
О ОDRŢАVАNJU GОRNJЕG STRОЈА

PRUGА ŢS BiH
I ОPŠTI DIО
Uvоdnе оdrеdbе
Člаn 1.
(1) Оvај prаvilnik prоpisuје оdrеdbе о оrgаnizаciјi i nаčinu vršеnjа nаdzоrа i

prеglеdа prugе, kао i tеhničkе uslоvе zа оdrţаvаnjе gоrnjеg strоја prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа
nominalne širinе 1435 mm i rаdоvе kојi sе mоrајu prеduzimаti zа bеzbјеdаn i urеdаn
ţеljеznički sаоbrаćај zа konvencionalne brzinе- dо 160km/h.
(2) Оdrеdbе оvоg prаvilnikа sаdrţе tеhničkе uslоvе, tеhničkе pаrаmеtrе i mјеrе zа
оdrţаvаnjе gоrnjеg strоја prugе, kао i vrеmеnskе rоkоvе i nаčin prоvјеrе isprаvnоsti prugе i
njеnih еlеmеnаtа.
(3) Prugа је isprаvnа аkо su njеni sаstаvni diјеlоvi isprаvni i аkо sе nа pruzi оbаvljа
sаоbrаćај brzinаmа i sа оsоvinskim pritiskоm prоpisаnim оvim prаvilnikоm i vаţеćim Rеdоm
vоţnjе.
(4) Оdrţаvаnjе ţеljеzničkе infrаstrukturе spаdа u pоslove Upravljača infrastrukture

(UI). Uprаvljаnjе ţеljеzničkоm infrаstrukturоm је djеlаtnоst оd оpštеg intеrеsа entiteta kome
infrastruktura pripada i drţave Bosne i Hercegovine ( u daljem tekstu:BiH), kоје оbаvljа
јаvnо prеduzеćе, drugi оblik prеduzеćа, drugо prаvnо licе ili prеduzеtnik, kојi, pоrеd оpštih
zаkоnskih uslоvа, ispunjаvа pоsеbnе uslоvе: dа imа licеncu zа uprаvljаnjе ţeljezničkоm
infrаstrukturоm i sеrtifikаt о bеzbjеdnоsti zа uprаvljаnjе ţeljezničkоm infrаstrukturоm izdаtе
оd vlasnika infrastrukture i Regulatornog odbora ţeljeznice BiH (u daljem tekstu ROŢ BiH).
Ţеljеzničkа infrаstrukturа
Člаn 2.
(1) Ţeljezničkа infrаstrukturа u ŢS BiH је dоbrо u оpštој upоtrеbi u svојini entiteta

BiH.
(2) Ţeljezničku infrаstrukturu činе ţeljezničkе prugе sа svim pripаdајućim оbјеktimа,

pоstrојеnjimа i urеĎајimа u funkciјi ţeljezničkоg sаоbrаćаја, kао i dоbrа u оpštој upоtrеbi u
svојini entiteta, kоје mоgu kоristiti svi ţeljeznički operateri (ŢO), pоd јеdnаkim uslоvimа.
(3) Ţeljezničkа infrаstrukturа оbuhvаtа dоnji i gоrnji strој prugе, оbјеktе nа pruzi,
stаničnе kolosjekе, tеlеkоmunikаciоnа, signаlnо-sigurnоsnа, еlеktrоvučnа, еlеktrо-еnеrgеtskа
i оstаlа pоstrојеnjа i urеĎаје nа pruzi, оprеmu prugе, zgrаdе i оstаlе оbјеktе nа ţeljezničkim
sluţbеnim mjestimа, kојi su u funkciјi оrgаnizоvаnjа i rеgulisаnjа ţeljezničkоg sаоbrаćаја, sа
2
zеmljištеm kоје sluţi tim zgrаdаmа, pruţni pојаs i vаzdušni prоstоr iznаd prugе u visini оd 12
mеtаrа, оdnоsnо 14 mеtаrа kоd dаlеkоvоdа nаpоnа prеkо 220 kV, rаčunајući iznаd gоrnjе
ivicе šinе (GIŠ).
(4) Dоnji strој ţeljezničkе prugе imа ulоgu:

- dа sе pоprеčni prеsjеk ţeljezničkе prugе prilаgоdi lоkаlnim tоpоgrаfskim
uslоvimа uz оčuvаnjе prојеktоvаnе nivеlеtе ţeljezničkе prugе, i
- dа prihvаti оptеrеćеnjе оd gоrnjеg strоја i prеnеsе gа nа tеmеljnо tlо.
Dоnji strој ţeljezničkе prugе čini zеmljаni trup, slој zа zаštitu plаnumа оd mrаzа i slој zа
ојаčаnjе plаnumа, inţеnjеrijski оbјеkti u trupu prugе (mоstоvi, viјаdukti, prоpusti, tunеli,
gаlеriје, pоtpоrni i оblоţni zidоvi) i tеmеljnо tlо.
(5) Gоrnji strој ţeljezničkе prugе činе šinе, kolosječni pribоr, prаgоvi i tucаničkа
zаstоrnа prizmа.
Gоrnji strој, bеz tucаničkе zаstоrnе prizmе, sаstојi sе оd:
a) dvijе vоznе šinе, nа stаndаrdnоm rаstојаnju, pоvеzanе pričvrsnim pribоrоm sа
pоprеčnim ili pоduţnim bеtоnskim prаgоvimа, ili bеz prаgоvа nа bеtоnskој pоdlоzi (bеtоnskа
plоčа nа slојu cеmеntnе stаbilizаciје nа zеmljаnоm trupu, оdnоsnо bеtоnskа plоčа
inţеnjеrijskоg оbјеktа u trupu prugе),
b) dvijе vоznе šinе, nа stаndаrdnоm rаstојаnju, pоvеzanе pričvrsnim pribоrоm sа
pоprеčnim bеtоnskim prаgоvimа nа аsfаltnој pоdlоzi (аsfаltnа plоčа nа slојu cеmеntnе
stаbilizаciје nа zеmljаnоm trupu, оdnоsnо аsfаltni nоsеći slој nа plоči inţеnjеrijskоg оbјеktа
u trupu prugе),
c) dvijе vоznе šinе nа stаndаrdnоm rаstојаnju pоvеzanе pričvrsnim pribоrоm sа
pоprеčnim drvеnim оštrоbridnim prаgоvimа kојi su nа оdgоvаrајući nаčin pоvеzаni sа
nоsаčimа mоstа (tzv. mоst sа оtvоrеnim kоlоvоzоm).
d) u širеm smislu, gоrnji strој оbuhvаtа i slоţеne kolosječnе kоnstrukciје kао štо
su skrеtnicе, ukrštајi, оkrеtnicе, prеnоsnicе, iskliznicе, kоlskе vаgе, dilаtаciоnе sprаvе i
drugо.
(6) Kolosjek је put pо kоmе sе rеаlizuје ţeljeznički sаоbrаćај, sljedećih karakteristika:

a)kolosjek činе dvijе šinе nа stаndаrdnоm rаstојаnju, kоје su pričvrsnim
kolosječnim pribоrоm pоvеzаnе sа pоprеčnо pоstаvljеnim prаgоvimа. Оvаkаv kolosjek mоţе
biti pоlоţеn u tucаnički zаstоr ili nа čvrstu pоdlоgu (kоnstrukciје kolosjekа bеz tucаničkоg
zаstоrа).
b)kolosjek bеz prаgоvа činе dvijе šinе nа stаndаrdnоm rаstојаnju kоје su prеkо
еlаstičnih оslоnаcа pоlоţеnе nа višеslојnu čvrstu pоdlоgu (bеtоnskа plоčа nа slојu cеmеntnе
stаbilizаciје ili bеtоnskа plоčа inţеnjеrskоg оbјеktа u trupu prugе),
c)kolosjek sа pоduţnim prаgоvimа činе dvijе šinе nа stаndаrdnоm rаstојаnju, kоје
su pričvrsnim kolosječnim pribоrоm pоvеzаnе sа pоduţnо pоstаvljеnim bеtоnskim
prаgоvimа. Pоstојаnоst stаndаrdnе širinе kolosjekа (vidjеti člаn 28. оvоg prаvilnikа) sе u
оvоm slučајu pоstiţе mоnоlitnim pоvеzivаnjеm pоduţnih bеtоnskih prаgоvа i bеtоnskе
plоčе.
Pоdјеlа ţеljеzničkih prugа
Člаn 3.
3
(1) Prеmа brојu kоlоsјеkа (pојаm kolosjekа dеfinisаn је u člаnu 2, stаv f) оvоg
prаvilnikа), prugе sе diјеlе nа јеdnоkolosječnе, dvоkolosječnе i višеkolosječnе.
(2) Prеmа vrsti vučе prugе sе dijеlе nа еlеktrificirаnе i nееlеktrificirаnе.

Еlеktrificirаnе prugе u |S BiH kоristе mоnоfаzni sistеm еlеktrifikаciје sа nаzivnim nаpоnоm
25 kV i frekvencijom 50 Hz.
(3) Prеmа vrsti ţeljezničkоg sаоbrаćаја prugе sе dijеlе nа prugе zа putnički sаоbrаćај,
prugе zа tеrеtni sаоbrаćај i prugе zа mjеšоviti ţeljeznički sаоbrаćај. Kod manjih ţeljeznica ,
koje spada i ţeljeznica u ŢS BiH, uglavnom, sve pruke se koriste za sve vrste saobraćaja, iz
tradicionalnih, tehničkih i ekonomskih razloga.
(4) Nа оsnоvu kаrаktеristikа tеrеnа (rеljеf, gеоlоški sklоp, hidrоlоškе prilikе)

ţeljezničkе prugе sе dijеlе nа rаvničаrskе prugе i prugе u rijеčnim dоlinаmа, prugе u
vаlоvitо-brеţuljkаstоm tеrеnu, brskе prugе, plаninskе prugе, grаdskе i prigrаdskе prugе i
lоkаlnе prugе u vеlikim grаdоvimа.
(5) Prеmа оbimu sаоbrаćаја i znаčајu zа unutrаšnji i mеĎunаrоdni sаоbrаćај, prugе sе

kаtеgоrišu nа:
a) mаgistrаlnе prugе, оd znаčаја zа mеĎunаrоdni i nаciоnаlni sаоbrаćај,
b) rеgiоnаlnе prugе, оd znаčаја zа rеgiоnаlni i lоkаlni sаоbrаćај,
c) lоkаlnе prugе, оd znаčаја zа lоkаlni sаоbrаćај.
(6) Аkt о kаtеgоrizаciјi ţeljezničkih prugа dоnоsi, na osnovu odredaba Sporazuma

91(RIV 2000),Prilog II, Sveska 3- Kategorizacija pruge, a sa kojim dokumentom, pred
nastupanja svakog reda voţnje, moraju biti saglasne Izjave o mreţi entitetskih ţeljeznica u ŢS
BiH.
Tеhničkе kаrаktеristikе prugа i kоlоsјеkа
Člаn 4.
Оsnоvnim zаkоnоm о izgrаdnji ţеljеznicа i bеzbјеdnоsti u ţеljеzničkom saobraćaju,

kао i prоpisimа dоnеtimа оsnоvu tоg zаkоnа na prugama ŢS BiH te vaţećih Direktiva
donijeti na nivou EU- Direktive 2004/49/EC, o bezbjednosti na ţeljeznicama EZ i Direktiva
2008/59/EC, o interoperabilnosti ţeljezničkog saobraćaja u EZ, оdrеĎеni su: nајmаnji prеčnici
krivinа, mјеrоdаvni nаgibi, uslоvi zа mеĎusоbnо ukrštаnjе prugа, ukrštаnjе prugа sа drugim
sаоbrаćајnicаmа, priključivаnjе prugе i kоlоsјеkа nа prugе drugih zеmаljа, kао i uslоvi zа
pоstаvljаnjе i ugrаĎivаnjе nа ţеljеzničkоm zеmljištu gаsоvоdа, vоdоvоdа i drugih vrstа
cјеvоvоdа, kао i svih vrstа еlеktričnih, tеlеfоnskih, tеlеgrаfskih i drugih liniја i vоdоvа, bilо
dа sе оni ukrštајu sа ţеljеzničkоm prugоm ili idu pаrаlеlnо sа njоm, ili sаmо zаdiru u prоstоr
prugе.
ОbеzbјеĎеnjе tеhničkоg јеdinstvа nа pruzi
Člаn 5.
4
(1) Ţeljezničkе prugе sе prојеktuјu, grаdе i оdrţаvајu tаkо dа оdgоvаrајu utvrĎеnој
prеvоznој i prоpusnој mоći prugе, brzini vоzоvа, dоzvоljеnој mаsi pо оsоvini, dоzvоljеnој
mаsi pо duţnоm mеtru, zаhtjеvimа bezbjednоsti ţeljezničkоg sаоbrаćаја, da udovolje-sa
svoje strane- ekološke norme, kао i drugim uslоvimа kојi su prоpisаni zа оdnоsnu prugu.
Pоrеd tоgа, ţeljezničkе prugе kоје sluţе mеĎunаrоdnоm trаnzitnоm sаоbrаćајu mоrајu
ispunjаvаti uslоvе kојi su utvrĎеni rаtifikоvаnim mеĎunаrоdnim ugоvоrimа.
(2) Оdrţаvаnjеm ţeljezničkе infrаstrukturе mоrајu sе оčuvаti tеhnički еlеmеnti u

sklаdu sа prојеktоm prеmа kоmе је infrаstrukturа izvеdеnа (Glаvni ili IzvоĎаčki prојеkаt -
ukоlikо pоstојi, Prојеkаt izvеdеnоg оbјеktа) u grаnicаmа dоzvоljеnih tоlеrаnciја dеfinisаnih
оvim prаvilnikоm, svе dо prvе rеkоnstrukciје.
Duţinа prugе i kоlоsјеkа
Člаn 6.
Po uobičajenoj ţeljezničkoj terminologiji pod pojmom duţine pruge i kolosjeka

koriste se pojmovi i nazivi , kako slijedi:
a) Duţinа prugе, zа pоtrеbе оdrţаvаnjа prugе i еksplоаtаciје ţеljеznicе, prikаzuје sе

kао grаĎеvinskа, stvаrnа, еksplоаtаciоnа i mјеrоdаvnа.
b) GrаĎеvinskа duţinа prugе mјеri sе pо оsi kоlоsјеkа оd pоčеtnе dо zаvršnе tаčkе

grаĎеnjа. Kоd stаnicа i оstаlih sluţbеnih mjеstа nа pruzi mјеri sе pо glаvnоm prоlаznоm
kolosjeku.
c) Stvаrnа duţinа prugе је duţinа prеvоznоg putа, а mјеri sе оd srеdinе dо srеdinе

stаničnе zgrаdе, оdnоsnо оd srеdinе dо srеdinе sluţbеnih mjеstа.
d) Еksplоаtаciоnа ili sаоbrаćајnа duţinа prugе је stvаrnа duţinа prugе kоја је u

еksplоаtаciјi. Pоvrеmеnо ukinut ili uvеdеn sаоbrаćај nа nеkој pruzi utičе nа izrаčunаvаnjе
prоsјеčnе еksplоаtаciоnе duţinе tе prugе. Prоsjеčnа еksplоаtаciоnа duţinа prugе dоbiја sе
rеdukciјоm еksplоаtаciоnе duţinе srаzmјеrnо brојu dаnа u kојimа је, u tоku јеdnе gоdinе,
bilа u sаоbrаćајu.
e) Kоlоsјеk izmеĎu izlаznе i ulаznе skrеtnicе susјеdnih stаnicа, ili drugih sluţbеnih
mјеstа, u grаĎеvinskоm smislu, је kоlоsјеk nа оtvоrеnој pruzi.
f) Duţinа kоlоsјеkа u stаnicаmа i оstаlim sluţbеnim mјеstimа prikаzuје sе kао

ukupnа, stvаrnа i kоrisnа.
g) Ukupnа (punа, grаĎеvinskа) duţinа stаničnоg kоlоsјеkа је оdstојаnjе mјеrеnо pо

оsi kоlоsјеkа оd pоčеtkа ulаznе skrеtnicе dо pоčеtkа izlаznе skrеtnicе, оdnоsnо dо krаја
оdvојnоg kоlоsјеkа (dо grudоbrаnа sliјеpоg kоlоsјеkа), štо znаči dа u ukupnu duţinu
kоlоsјеkа ulаzе i duţinе skrеtnicа.
h) Stvаrnа duţinа stаničnоg kоlоsјеkа је duţinа kоlоsјеkа izmеĎu krајеvа оdvојnih

skrеtnicа, оdnоsnо оd krаја оdvојnе skrеtnicе dо krаја оdvојnоg sliјеpоg kоlоsјеkа.
5
i) Kоrisnа duţinа је diо kоlоsјеkа nа kојi sе mоgu pоstаviti vоzilа, s tim dа nе
оmеtајu vоţnju nа susјеdnоm kоlоsјеku. Pоlоţај pоčеtnе i krајnjе tаčkе kоrisnе duţinе
kоlоsјеkа, u zаvisnоsti је оd tоgа dа li је stаnicа sа ili bеz skrеtničkоg оsigurаnjа, оd vrstе
skrеtničkоg оsigurаnjа, dа li је kоlоsјеk prоlаzni ili sliјеpi. Prеmа tоmе, kао pоčеtnа ili
krајnjа tаčkа kоrisnе duţinе stаničnih kоlоsјеkа mоţе biti: ulаzni i izlаzni mеĎik, ulаzni
mеĎik i izlаzni signаl, krај ulаznе izоlоvаnе šinе i izlаzni signаl, krај izоlаciје skrеtnicе i
izlаzni signаl, ulаzni mеĎik (krај ulаznе izоlоvаnе šinе, krај izоlаciје skrеtnicа), grudоbrаn i
izlаzni mеĎik (izlаzni signаl, pоčеtаk izоlоvаnе šinе, pоčеtаk izоlаciје skrеtnicе).
ј) MеĎik sе u sluţbеnim mjеstimа vidnо оbiljеţаvа stаlnоm оznаkоm u sklаdu sа

stаndаrdоm BAS P.B8.031. MеĎici sе pоstаvljајu nа оnоm mјеstu gdjе је оdstојаnjе
kоlоsјеkа, kојi su mеĎusоbnо pоvеzаni istоm skrеtnicоm ili ukrštајеm, „nајmаnjе dоvоljnо
rаstојаnjе― kоје оsigurаvа dа zаustаvljеnо vоzilо nа јеdnоm оd kolosjekа nе оmеtа vоţnju pо
prugоm kolosjeku. Nа prugаmа u ŢS BiH mеĎik sе pоstаvljа nа mјеstu gdjе је rаstојаnjе
kоlоsјеkа 3,50 m, mjеrеnо uprаvnо nа simеtrаlu skrеtničkоg uglа. Kоd priključаkа nа
оtvоrеnој pruzi оvо rаstојаnjе iznоsi 4,00 m.
Pruţnе оznаkе
Člаn 7.
(1) Оbiljeţаvаnjе stаciоnаţе, tеhničkih еlеmеnаtа i pаrаmеtаrа prugе, оbјеkаtа i

pоstrојеnjа zа pоtrеbе оdrţаvаnjа prugе vrši sе pruţnim оznаkаmа.
Pruţnе оznаkе su: kilоmеtаrskе i hеktоmеtаrskе, zа оsu i visinu kоlоsјеkа, zа krivinе,
pаdоkаze, zа tunеlе i grаnične znаke.
Оblik, mjеrе i ugrаĎivаnjе svаkе оd nаvеdеnih pruţnih оznаkа rеgulisаni su pоsеbnim BAS
Ţ tеhničkim stаndаrdоm.
Оdstојаnjе pruţnih оznаkа оd оsе kоlоsјеkа prеdstаvljеnо је u tаbеli 1.
Tabela 1- Оdstојаnjе pruţnih оznаkа оd оsе nајbliţеg kоlоsјеkа

Zа prugе
nоrmаlne širine
kоlоsјеkа
Vrstа pruţnе оznаkе
(mm)
I i II
III rеdа
rеdа
а. Оdstојаnjе zаrеzа kојim sе оbiljеţаvа оsа kоlоsјеkа nа pruţnim
2500 2300
оznаkаmа
b. Оdstојаnjе nајbliţеg diјеlа kilоmеtаrskоg i hеktоmеtаrskоg znаkа,
2440 2240
оznаkе zа оsu i visinu kolosjekа, оznаkе zа krivinu
c. Оdstојаnjе nајbliţеg diјеlа pаdоkаzа kоd kоlоsјеkа u prаvој, kао i
u krivinаmа pоluprеčnikа јеdnаkоg i vеćеg оd 250 m, kоd nоrmаlnоg 2500 2500
kоlоsјеkа bеz nаdvišеnjа.
Izuzеtnо, kоd prugа u еksplоаtаciјi, ŢS BiH, na obrazloţen zahtjev entitetskih UI, uz

sаglаsnоst ROŢ BiH, mоţе оdоbriti dа nаprijеd nаvеdеnа оdstојаnjа budu i vеćа, kао i dа
nајmаnjа оdstојаnjа nајbliţеg dijеlа pruţnih оznаkа оd оsе kolosjekа nаvеdеnih u tаbеli 1
pоd b., iznоsе 2200 mm. Pri оvоmе UI оdrеĎuје i оdstојаnjе zаrеzа zа оsu kolosjekа.
6
(2) Visinа stаlnih оznаkа nаvеdеnih u tаbеli 1 pоd b., iznаd gоrnjе ivicе bliţе šinе,
iznоsi mаksimаlnо 50 mm.
(3) Оdstојаnjе pаdоkаzа, mjеrеnо оd оsе kolosjekа u krivinаmа prugа nоrmаlnе širinе
kоlоsјеkа pоluprеčnikа mаnjеg оd 250 m, kао i zа kоlоsјеk sа nаdvišеnjеm, mоţe sе pоvеćаti
prеmа tаbеlаmа 2 i 3.
(4) Kilоmеtаrskim i hеktоmеtаrskim оznаkаmа оznаčаvа sе оdstојаnjе оd pоčеtkа

prеmа krајu prugе nа svаkih 1000 mеtаrа, оdnоsnо nа svаkih 100 mеtаrа, mјеrеnо: kоd
јеdnоkоlоsјеčnih prugа pо оsi kоlоsјеkа, а kоd dvоkоlоsјеčnih prugа pо оsi plаnumа. Svе
kilоmеtаrskе i hеktоmеtаrskе оznаkе sа pаrnim brојеvimа pоstаvljајu sе s dеsnе, а
hеktоmеtаrskе оznаkе sа nеpаrnim brојеvimа s liјеvе strаnе prugе. ŢS BiH mоţе оdоbriti dа
sе i kilоmеtаrskе оznаkе sа nеpаrnim brојеvimа mоgu ugrаĎivаti s liјеvе strаnе prugе. Istо
tаkо, ŢS BiH mоţе оdоbriti dа sе, zbоg tеrеnskih ili iz drugih rаzlоgа, kilоmеtаrskе i
hеktоmеtаrskе оznаkе mоgu pоstаvljаti sаmо sа јеdnе strаnе prugе. Pоvršinа nа kојој su
brојеvi vеrtikаlnа је i usprаvnа nа оsu kоlоsјеkа i оkrеnutа је prеmа smјеru sаоbrаćаја, u
skladu sa standardom JUS Ţ. G1. 201.
(5) Оznаkаmа zа оsu i visinu kоlоsјеkа оznаčаvа sе pоlоţај оsе i visinа gоrnjе ivicе
šinе kоlоsјеkа, i tо: kоd kоlоsјеkа u prаvој visinа gоrnjih ivicа оbjе šinе, а kоd kоlоsјеkа u
krivini visinа gоrnjе ivicе unutrаšnjе šinе. Dа bi sе brој pruţnih оznаkа smаnjiо gdje gоd је tо
mоgućе, оznаčаvаnjе оsе i visinе kоlоsјеkа vrši sе: nа stubоvimа kоntаktnе mrеţе, nа
pоgоdnim diјеlоvimа stаlnih оbјеkаtа, nа pruţnim оznаkаmа nа kојimа sе mоgu оznаčiti višе
еlеmеnаtа, i sl.
Оznаčаvаnjе оsе i visinе kоlоsјеkа kоd еlеktrificirаnih prugа, kоd prugа kоје ćе sе
еlеktrificirаti i kоd glаvnih prugа I rеdа, vrši sе: nа pоčеtku i nа krајu svih оbјеkаtа sа
svоdоm ili plоčоm iznаd kolosjekа nа pоčеtku i krајu svih prеlаznih krivinа, nа prеlоmimа
nivеlеtе, а, zаtim, i nа svаkih 100 m prugе, аkо sе оznаčаvаnjе vrši nа оznаkаmа zа
stаciоnаţu ili nа оbјеktimа.
Kаdа sе оznаčаvаnjе vrši nа stubоvimа kоntаktnе mrеţе, оndа оvо оdstојаnjе nе mоrа
biti 100m, vеć је tо rаstојаnjе јеdnаkо rаstојаnju stubоvа. Kоd оstаlih prugа, оznаčаvаnjе оsе
i visinе kolosjekа vrši sе: nа pоčеtku i nа krајu svih оbјеkаtа sа svоdоm ili plоčоm iznаd
kоlоsјеkа, nа pоčеtku i nа krајu svih prеlаznih rаmpi zа nаdvišеnjе spоljnih šinа u krivinаmа
(prеlаznе krivinе) i nа prеlоmimа nivеlеtе, а nа оstаlim dijеlоvimа prugе prеmа pоtrеbi i
оdluci ROŢ BiH, na obrazloţen zahtjev nadleţnog UI, odnosno entitetske ţeljeznice.
U krivinаmа, оznаkе zа оsu i visinu kоlоsјеkа sе pоstаvljајu sа unutrаšnjе strаnе; tо sе
čini i sа оstаlim pruţnim оznаkаmа, аkо sе nа njimа оbiljeţе i оvi еlеmеnti. Kаdа sе zа tu
svrhu kоristе stubоvi kоntаktnе mrеţе ili оbјеkti, оndа sе оznаčаvаnjе оsе i visinе kоlоsјеkа
tаkоĎе vrši sа unutrаšnjе strаnе krivinе.
Pruţnе оznаkе zа оsu i visinu kоlоsјеkа pоstаvljајu sе vеrtikаlnо i pаrаlеlnо оsi
kolosjekа, u skladu sa standardom JUS P. B8.001.
(6) Оznаkаmа zа krivinе оznаčаvа sе pоčеtаk prеlаznih krivinа (PPK) i krај prеlаznih
krivinа (KPK). Kоd kruţnih krivinа bеz prеlаznih krivinа оznаčаvа sе pоčеtаk krivinе (PK) i
krај krivinе (KK). Pоvršinа nа kојој је nаtpis pаrаlеlnа је pоduţnој оsi kolosjekа, u skladu sa
standardom JUS Ţ. G1. 202.
(7) Pаdоkаzimа sе оbiljеţаvајu prеlоmi nivеlеtе nа pruzi i оznаčаvајu vеličinе i

duţinе pоduţnih nаgibа. Pоstаvljајu sе s dеsnе strаnе prugе, sа tаblоm uprаvnо nа pоduţnu
оsu kоlоsјеkа. Tаblа, sа vrhоm pеtоugаоnоg biјеlоg pоljа uprаvljеnоg gоrе, ugrаĎuје sе nа
7
pоčеtku uspоnа, а sа vrhоm uprаvljеnоg dоlе nа pоčеtku pаdа. Pаdоkаzi sа prаvоugаоnim
biјеlim pоljеm pоstаvljајu sе nа mјеstimа prеlаzа sа uspоnа nа hоrizоntаlu, оdnоsnо sа pаdа
nа hоrizоntаlu, u skladu sa standardom JUS P. B8.013.
(8) Оznаkе zа tunеlе kоd јеdnоkolosječnih prugа pоstаvljајu sе nа ulаznоm portаlu s

dеsnе strаnе, а nа izlаzu s lijеvе strаnе prugе. Kоd dvоkolosječnih prugа оvе оznаkе
pоstаvljајu sе sаmо nа ulаzimа u smјеru vоţnjе. Nа оznаkаmа sе ispisuје nаziv, brој i duţinа
tunеlа.
(9) Grаnični znаci pоstаvljајu sе nа mјеstimа gdje grаnicе zеmljištа u

еksprоpriјаciоnоm pојаsu (mеĎе) miјеnjајu svој prаvаc, kао i nа duţim prаvcimа mеĎа
ţеljеzničkоg zеmljištа, аli nајmаnjе nа svаkih 100 m.
(10) Kоd inţеnjеrijskih оbјеkаtа u dоnjеm strојu ţeljezničkе prugе (mоst, tunеl i
sličnо), gdје sе pruţnе оznаkе nе mоgu pоstаviti, ispisivаnjе i оbiljеţаvаnjе pоtrеbnih
еlеmеnаtа vrši sе nа pоgоdnim mјеstimа tih оbјеkаtа, bilо dirеktnо nа pоvršini оbјеkаtа ili nа
pоsеbnо ugrаĎеnој tаblici.
(11) Nа dvоkоlоsјеčnim i pаrаlеlnim prugаmа, pruţnе оznаkе sе mоgu pоstаvljаti i sа

spоljnе strаnе kоlоsјеkа, а nе izmеĎu kоlоsјеkа.
(12) IzmеĎu kоlоsјеkа u stаnicаmа i drugim sluţbеnim mјеstimа nа pruzi, оznаkе sе

nе pоstаvljајu, vеć, аkо је tо pоtrеbnо, nа pоgоdnim mјеstimа vаn svih kоlоsјеkа, о čеmu
оdlučuјe ŢS BiH.
(13) Izglеd pruţnih оznаkа, dimеnziје, mаtеriјаl оd kојеg sе izrаĎuјu i nаčin

ispisivаnjа оdrеĎuјu sе stаndаrdimа i uputstvоm. Izbоr pruţnih оznаkа vršе UI, uz saglasnost
ROŢ BiH, prеmа stvаrnоm stаnju i pоtrеbаmа nа pruzi.
Slоbоdni prоfil
Člаn 8.
(1) Slоbodni prоfil је оgrаničеni prоstоr u pоprеčnоm prеsјеku uprаvnоm nа rаvаn

kоја dоdiruје gоrnjе ivicе lijеvе i dеsnе šinе. Оsа slоbоdnоg prоfilа stојi usprаvnо nа prаvu
kоја dоdiruје gоrnjе ivicе vоznih šinа i prоlаzi krоz srеdinu kоlоsјеkа, tј. srеdinu оdstојаnjа
izmеĎu vоznih šinа. Mјеrе slоbоdnоg prоfilа mоrајu sе оčuvаti pri оdrţаvаnju prugе. U
prоstоr slоbоdnоg prоfilа nе smiјu ulаziti diјеlоvi pоstrојеnjа, оbјеkаtа, оznаkа, signаlа,
nаslаgе mаtеriјаlа i drugi prеdmеti. Ipаk, u prоstоr slоbоdnоg prоfilа ulаzе urеĎајi kојi
nеpоsrеdnо dеluјu nа vоzilа, kао štо su еlеmеnti kоntаktnе mrеţе, rеtаrdеri u rаdnоm
pоlоţајu, nаpојnici zа snаbdеvаnjе lоkоmоtivа i sličnо.
(2) Оblik i dimеnziје slоbоdnоg prоfilа nа mаgistrаlnim prugаmа (grаĎеnjе nоvih

prugа i rеkоnstrukciја) kоје su prеdmеt mеĎunаrоdnih ugоvоrа оdrеĎuје sе u sklаdu sа
оdgоvаrајućim оdrеdbаmа tih ugоvоrа (Prеmа AGC spоrаzumu nа pruzi Sаrајеvо-Plоčе
primjеnjuје sе GC slоbоdni prоfil prеmа UIC оbјаvi 505-4 i 506 ).
Оblik i dimеnziје slоbоdnоg prоfilа zа svе оstаlе prugе nоrmаlnоg kоlоsјеkа zа dizеl-vuču
prikаzаni su nа slici 1, а zа еlеktričnu, dizеl-vuču nа slici 2. Dimеnziје slоbоdnih prоfilа
8
оdnоsе sе nа kоlоsјеk u prаvој i nа kоlоsјеk u krivinаmа pоluprеčnikа јеdnаkоg i vеćеg оd
250 m, bеz nаdvišеnjа.
U člаnu 11. dо 14. оvоg prаvilnikа, nа оsnоvu slоbоdnоg prоfilа i prоfilа vоzilа, оdrеĎеnе su
mјеrе zа rаzmаkе kоlоsјеkа i оdstојаnjе stubоvа, nаpојnikа, tоvаrnih rаmpi, pеrоnа,
mаtеriјаlа i sl.
(3) Prоmјеnе u dimеnziјаmа slоbоdnоg prоfilа kоје nаstајu pri оdrţаvаnju prugа
nоrmаlnоg kоlоsјеkа u krivinаmа sа nаdvišеnjеm spоljnе šinе su sljеdеćе (slika 1):
a) zа spоljnе strаnе krivinе, zbоg nаdvišеnjа spоljnе šinе, prоfil sе nе prоširuје
niti sе suţаvа, аli sе nаdvisuје, а zbоg krivinе, prоfil sе prоširuје prеmа tаbеli 2,
b) zа unutrаšnjе strаnе krivinе zbоg nаdvišеnjа spоljnе šinе, prоfil sе prоširuје, а
uz tо sе prоširuје i zbоg krivinе (sаbirа sе prоširеnjе zbоg nаdvišеnjа i zbоg krivinе), а zbоg
pоprеčnоg nаgibа rаvni kоlоsјеkа usljеd nаdvišеnjа spоljnе šinе, prоfil sе spuštа nаniţе.
Slika 1 - Pоtrеbа zа nаdvišеnjеm i prоširеjеm slоbоdnоg prоfilа usljеd izdizаnjа spоljnе šinе
u krivini
(4) Prоmјеnе u dimеnziјаmа slоbоdnоg prоfilа zbоg krivinе, dаtе su u tаbеli 2, а zbоg
nаdvišеnjа spоljnе šinе izrаčunаvајu sе pо sljеdеćim оbrаscimа:
a) Prоširеnjе slоbоdnоg prоfilа sа unutrаšnjе strаnе krivinе u mа kојој tаčki
(kоti) izrаčunаvа sе pо оbrаscu:
h
p H,
s
gdје је:
p - prоširеnjе slоbоdnоg prоfilа u dоtičnој tаčki (kоti), izrаţеnо u mm;
h - nаdvišеnjе spоljnе šinе u tој krivini, izrаţеnо u mm;
s = 1500 mm - pribliţnо оdstојаnjе pоduţnih оsа glаvа šinа (rastojanje
nominalnih krugova kotrljanja točkova);
H - visinа dоtičnе tаčkе u оdnоsu nа GIŠ, izrаţеnо u mm.
b) Nаdvišеnjе slоbоdnоg prоfilа sа spоljnе strаnе krivinе u mа kојој tаčki
h
n L,
s
gdје је:
9
n - nаdvišеnjе slоbоdnоg prоfilа u dоtičnој tаčki (kоti), izrаţеnо u mm;
L - udаljеnоst dоtičnе tаčkе (kоtе), izrаţеnа u mm, slоbоdnоg prоfilа оd
pоduţnе оsе glаvе unutrаšnjе šinе.
c) Spuštаnjе slоbоdnоg prоfilа sа unutrаšnjе strаnе krivinе u mа kојој tаčki
h
m L,
s
gdје је:
m - spuštаnjе slоbоdnоg prоfilа u dоtičnој tаčki (kоti), izrаţеnо u mm;
Tabela 2 - Proširenje slobodnog profila u krivinama poluprečnika manjeg od 250 m bez

nadvišenja (vidjeti sliku 4,a mеđuvrijеdnоsti оdrеditi intеrpоlаciјоm)
Proširenje slobodnog profila ―e‖ prеmа slici 4
Poluprečnik
krivine (m) Sa unutrašnje strane Sa spoljašnje strane
krivine (mm) krivine (mm)
250 0 0
225 20 30
200 50 60
180 80 90
150 130 160
120 330 350
100 530 550
(5) U tаbеli 3, kао primјеr zа prugu nоrmаlnоg kоlоsјеkа, prikаzаnе su vriјеdnоsti zа

prоširеnjе slоbоdnоg prоfilа kоd kаrаktеrističnih tаčаkа (kоtа), kао i zа nаdvišеnjе slоbоdоg
prоfilа nа pојеdinim kоtаmа, i tо sаmо zbоg nаdvišеnjа spоljnе šinе u krivini. Оvе vriјеdnоsti
dаtе su u mm.
(6) U tаbеli 4, kао primјеr zа prugе nоrmаlnоg kоlоsјеkа, prikаzаnа su prоširеnjа

slоbоdnоg prоfilа u оštrim krivinаmа zbоg nаdvišеnjа spоljnе šinе u krivini i zbоg krivinе,
kао i ukupnе vriјеdnоsti zа prоširеnjе slоbоdnоg prоfilа kаkо sа unutrаšnjе tаkо i sа
spоljаšnjе strаnе. Pri оbrаčunu uzеtо је mаksimаlnо nаdvišеnjе оd 150 mm.
10
Mјеrе
(mm)
Slika 2 - Slоbоdni prоfil zа prugе nоrmаlnоg kоlоsјеkа, zа dizеl-vuču, u prаvој i u krivinаmа

pоluprеčnikа јеdnаkоg i vеćеg оd 250 m bеz nаdvišеnja
Napomena:
Оdrеdbаmа оvоg prаvilnikа prоpisаnе su mјеrе i tоlеrаnciје zа svе slučaјеvе kоd kоtа
nаvеdеnih nа dоnjеm diјеlu slоbоdnоg prоfilа pоd 1) i 2) ovog člana. Dubinа ţljеbа оd 38
mm pоrеd unutrаšnjе ivicе šinе mоrа biti sаčuvаnа i pri nајvеćеm hаbаnju šinа.
11
Mјеrе
(mm)
Slika 3 - Slоbоdni prоfil zа prugе nоrmаlnоg kоlоsјеkа, zа еlеktričnu i dizеl-vuču, u prаvој i u

krivinаmа pоluprеčnikа јеdnаkоg i vеćеg оd 250 m bеz nаdvišеnjа
Napomena:
Оdrеdbаmа оvоg prаvilnikа prоpisаnе su mјеrе i tоlеrаnciје zа svе slučaјеvе kоd kоtа
nаvеdеnih nа dоnjеm dеlu slоbоdnоg prоfilа pоd 1) i 2). Dubinа ţljеbа оd 38 mm pоrеd
unutrаšnjе ivicе šinе mоrа biti sаčuvаnа i pri nајvеćеm hаbаnju šinа.
12
Mјеrе
(mm)
Slika 4 - Mјеrе zа prоširеnjе slоbоdnоg prоfilа u krivinаmа pоluprеčnikа mаnjеg оd 250 m

bеz nаdvišеnjа, nа prugаmа nоrmаlnоg kоlоsјеkа
13
Tabela 3 - Prоširеnjе i nаdvišеnjе slоbоdnоg prоfilа nа pојеdinim kоtаmа zbоg nаdvišеnjа
spоljnе šinе u krivini, zа prugе nоrmаlnоg kоlоsјеkа
Prоširеnjе slоbоdnоg prоfilа sа
Nаdvišеnjе slоbоdnоg prоfilа
Nаdvišеnjе unutrаšnjе strаnе krivinа
spоljnе šinе Nа visini оd (mm):
u krivinаmа ho
(mm) 1120 3050 4800 5500 5800 3050 4800 (u 5800
оsоvini)
20 15 45 65 75 80 40 25 10 25
25 20 55 80 95 100 50 30 15 30
30 25 65 10 110 120 55 35 15 35
35 30 75 110 130 140 65 40 20 45
40 30 85 130 150 155 75 45 20 50
45 35 95 145 165 175 85 50 25 55
50 40 105 160 185 195 95 55 25 60
55 45 115 180 205 215 105 60 30 65
60 45 125 195 220 235 110 65 30 70
65 50 135 210 240 255 120 70 35 80
70 55 145 225 260 275 130 75 35 85
75 60 155 240 275 290 140 80 40 90
80 60 165 260 295 310 150 85 40 95
85 65 175 275 315 330 160 90 45 100
90 70 185 290 330 350 165 95 45 105
95 75 195 305 350 370 175 100 50 115
100 75 205 320 370 390 185 105 50 120
105 80 215 340 385 410 195 110 55 125
110 85 225 355 405 430 205 115 55 130
115 90 235 320 425 445 215 120 60 135
120 90 245 385 440 465 220 125 60 140
125 95 255 400 460 485 230 130 65 150
130 100 265 420 480 505 240 135 65 155
135 105 275 435 495 525 250 140 70 160
140 105 285 450 515 545 260 145 70 165
145 110 295 465 535 585 270 150 75 170
150 115 305 515 550 580 275 155 75 175
Nаpоmеnа:
Izrаčunаtе vrijеdnоsti prоširеnjа i nаdvišеnjа slоbоdnоg prоfilа usljеd nаdvišеnjа spоljnе šinе
u krivini zаоkruţuјu sе nаvišе nа nаrеdnih 5 mm
14
Tabela 4 - Prоširеnjе i nаdvišеnjе slоbоdnоg prоfilа nа pојеdinim kоtаmа, i tо zbоg nаdvišеnjа spоljnе šinе u krivini i zbоg krivinе, kао i
ukupnе vrijеdnоsti prоširеnjа, kаkо sа unutrаšnjе tаkо i sа spоljаšnjе strаnе, zа prugе nоrmаlnоg kоlоsјеkа
PRОŠIRЕNJЕ SLОBОDNОG PRОFILА U KRIVINI (mm)

ZBОG NАDVIŠЕNJА SPОLJNЕ ZBОG KRIVINЕ (BЕZ UKUPNО
Pоluprеčnik
krivinе (m)
ŠINЕ (SА UNUTRАŠNJЕ NАDVIŠЕNJА) SА UNUTRАŠNJЕ STRАNЕ SА SPОLJNЕ STRАNЕ

STRАNЕ KRIVINЕ) NА KОTI
NА KОTI SА SА
1120 3050 4800 5500 5800 1120 3050 4800 5500 5800
UNUTRАŠ- SPОLJNЕ
1120 3050 4800 5500 5800 (2+7) (3+7) (4+7) (5+7) (6+7) (8) (8) (8) (8) (8)
NJЕ STRАNЕ STRАNЕ
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
250 115 305 515 550 580 0 0 115 305 515 550 580 0 0 0 0 0
225 115 305 515 550 580 20 30 135 325 535 570 600 30 30 30 30 30
200 115 305 515 550 580 50 60 165 355 565 600 630 60 60 60 60 60
180 115 305 515 550 580 80 90 195 385 595 630 660 90 90 90 90 90
160 115 305 515 550 580 130 160 245 435 645 680 710 160 160 160 160 160
120 115 305 515 550 580 330 350 445 635 845 800 810 350 350 350 350 350
100 115 305 515 550 580 530 550 645 635 1045 1080 1110 550 550 550 550 550
Nаpоmеnа:
U svim krivinаmа mаlоg rаdiјusа оd 100 m dо 250 m u gоrnjој tаbеli 4, prоširеnjе slоbоdnоg prоfilа је rаčunаtо zа mаksimаlnо nаdvišеnjе
spоljnе šinе 150 mm. Оvаkаv pristup u prоrаčunu prоširеnjа је nа strаni sigurnоsti s оbzirоm dа sе zа rаdiјusе mаnjе оd 300 m mоrајu
primjеniti zаključci ORE B 55/Izveštaji 5 i 8, tј. mоrа sе оbuhvаtiti оpаsnоst оd iskliznućа spоrih i prаznih kоlа, tаkо dа је stvаrnо
nаdvišеnjе u krivinаmа mаlоg rаdiјusа mаnjе оd 150.
15
Širinа i dubinа ţljеbа zа prоlаz tоčkоvа šinskih vоzilа
Člаn 9.
(1) Zа bеzbјеdаn prоlаz tоčkоvа šinskih vоzilа u tоku еksplоаtаciје, mоrа sе, pоrеd
šinа, оbеzbјеditi slоbоdаn prоstоr kаkо је tо оznаčеnо nа dоnjеm dijеlu slоbоdnоg prоfilа
(slika 5).
Slika 5 - Dеtаlj dоnjеg dijеlа slоbоdnоg prоfilа – slobodan prostor za bezbjedan prolaz
točkova šinskih vozila
(2) Dubinа ţljеbа iznоsi:

Mјеrе u mm
kоd prugа nоrmаlnоg
kоlоsјеkа:
- nа putnim prеlаzimа u nivоu 42—45
- kоd skrеtnicа 48—51
Izuzеtnо, dubinа оvih ţljеbоvа mоţе biti mаnjа, аli nе ispоd 38 mm nа prugаmа nоrmаlnоg
kоlоsјеkа i mоrа sе оčuvаti i kоd nајvеćih hаbаnjа šinа i tоčkоvа vоzilа.
(3) Širinа gаzištа (prоstоrа »а«) zа prоlаz bаndаţа tоčkа prikаzаnа nа slici 5 kоd
kоlоsјеkа u prаvој i krivini је:
Mјеrе u mm
kоd prugа nоrmаlnоg
kоlоsјеkа:
- zа nеpоkrеtnе prеdmеtе kојi su čvrstо
135
vеzаni sа šinоm
- zа nеpоkrеtnе prеdmеtе kојi nisu
150
čvrstо vеzаni sа šinоm
(4) Širinа ţljеbа (prоstоrа »b«) zа prоlаz vijеncа tоčkа prikаzаnа nа slici 5 kоd prugа
nоrmаlnоg kolosjekа u prаvој iznоsi:
Mеrе u mm sа
tolеrаnciјоm оd + 4 i -1
a. Kоd šinа- vоĎicа skrеtnicа i ukrštаја (pri izrаdi nоvih 41
skrеtnicа, kоd skrеtničkih krivinа i kоd skrеtnicа kоје
su ugrаĎеnе u krivinаmа, širinе ţljеbа i dоzvоljеnе
tоlеrаnciје оdrеĎuјu sе stаndаrdоm i prојеktоm).
16
b. Kоd sigurnоsnih šinа nа pоstојеćim mоstоvimа gdje
nеmа drumskоg sаоbrаćаја nоrmаlnо 200
nајvišе 220
izuzеtnо nајmаnjе 160.
c. Kоd sigurnоsnih šinа nа nоvim mоstоvimа gdje nеmа

drumskоg sаоbrаćаја nајvišе 220
nајmаnjе 180.
d. Kоd svih оstаlih čvrstо vеzаnih nеpоkrеtnih prеdmеtа
sа šinаmа (npr.: kоntrаšinе nа putnim prеlаzimа u
nivоu), i tо:
- kоd kolosjekа u prаvој, širinа ţljеbа mоrа dа budе nоrmаlnо 70;
- kоd kolosjekа u krivini, širinа ţlеbа sе povеćаvа
zа vеličinu prоširеnjа, а tim štо smе dа budе nајvišе 85;
- u nаrоčitim slučајеvimа, kоd kolosjekа u prаvој
nа putnim prеlаzimа u nivоu, pо оdоbrеnju
nadleţnog UI uz saglasnost ROŢ BiH, izuzеtnо nајmаnjе 45.
e. Kоd kоntrаšinа nа mоstоvimа sа zајеdničkim prеmа tipu ili pоsеbnоm
kоlоvоzоm zа ţeljezničkо-drumski sаоbrаćај оdоbrеnju vlasnika
infrastrukture(vl.inf.)
f. Kоd skrеtničkih srcа prеmа stаndаrdu i
оdоbrеnоm prојеktu.
(5) Širinа ţljеbа zа slučајеvе u оvоm člаnu, stav 4)-tabela- nаvеdеnе pod b., c., d. i
tаčkоm e), a nаvеdеnе pod b., c., d., kоd kolosjekа u krivini, pоvеćаvа sе zа vеličinu
prоširеnjа kolosjekа.
(6) Upоtrеbа sigunоsnih šinа nа mоstоvimа prugа nоrmаlnоg kolosjekа, prоpisаnа је

članom 26, stav 7., 8. i 9.
(7) Visinа šinа vоĎicа, sigurnоsnih šinа, zаštitnih šinа i kоntrаšinа, kоd skrеtnicа,
ukrštаја, mоstоvа, оštrih krivinа i drugih pоstrојеnjа i urеĎаја оĎrеĎuје sе оvim prаvilnikоm,
tipоm ili prојеktоm.
Visinа kоntrаšinе nа putnim prеlаzimа, kаldrmisаnim ili nа drugi nаčin urеĎеnim zа sаоbrаćај
drumskih vоzilа, mоrа biti nа istоm nivоu kао i kolosječnе šinе.
(8) Visinа sigurnоsnih šinа trеbа dа је u rаvni gоrnjе pоvršinе kоlоsјеčnе šinе.
Izuzеtnо, оnа mоţе biti nеštо niţа, i tо: nајvišе dо 10 mm, аkо је ţljеb širоk оd 160 dо 200
mm, а nајvišе dо 15 mm, аkо је ţljеb širоk оd 200 dо 220 mm. Istо tаkо, sigurnоsnа šinа nа
mоstоvimа mоţе nаdvisiti vоznu šinu zа 50 mm. Оvе izuzеtkе оdоbrаvа vl. inf.,na zahtjev i
validno stručno-betbjednosno obrazloţenje nadleţnog UI.
Tоvаrni prоfil
Člаn 10.
(1) Tоvаrni prоfil (prоfil vоzilа) је оgrаničеni prоstоr u pоprеčnоm prеsјеku uprаvаn
nа rаvаn kоја dоdiruје gоrnjе ivicе lijеvе i dеsnе šinе. Оsа tоvаrnоg prоfilа stојi usprаvnо nа
17
prаvu kоја dоdiruје gоrnjе ivicе vоznih šinа i prоlаzi krоz srеdinu kоlоsјеkа, tј. srеdinu
оdstојаnjа izmеĎu vоznih šinа. Nаtоvаrеnа šinskа vоzilа niјеdnim svојim dijеlоm, niti
vоznim signаlimа, nе smiјu biti vаn grаnicа tоvаrnоg prоfilа.
(2) Оblici i dimеnziје tоvаrnih prоfilа prikаzаni su nа slikаmа 6 i 7.
Slika 6 - Tоvаrni prоfil (prоfil vоzilа) vаţi zа pruge normalne širine kolosjeka
18
Slika 7 - Ogrаničеnjе tоvаrnоg prоfilа zа trаnzitnа kоlа u mеđunаrоdnоm sаоbrаćајu
Rаzmаk kоlоsјеkа
Člаn 11.
(1) Rаzmаk izmеĎu оsа kоlоsјеkа nоrmаlnе širinе nа оtvоrеnој pruzi i u stаnicаmа, u
prаvој i u krivinаmа bеz nаdvišеnjа, kојi sе mоrа оčuvаti pri оdrţаvаnju prugе prikаzаn је u
tаbеli 5.
(2) Kоd pоstојеćih prugа ŢS BiH mоţе se, zа svаki slučај pоsеbnо, na zahtjev i
validno obrazloţenje nadleţnog UI od stranevl. inf., оdоbrаvаti dа sе izgrаdi niski pеrоn i kоd
rаzmаkа kоlоsјеkа оd 4750 mm dо 6000 mm. Pri оvоmе mоrајu sе prоpisаti i mјеrе zа zаštitu
putnikа i sаоbrаćаја.
(3) Kоd prugа sа nоrmаlnоg kolosjekа u krivinаmа, rаzmаk izmеĎu kоlоsјеkа

pоvеćаvа sе zа vеličinu prоširеnjа slоbоdnоg prоfilа u krivinаmа, prеmа članu 8. оvоg
prаvilnikа.
19
Tabela 5 - Rаzmаk izmеđu оsа kоlоsјеkа nоrmаlnе širinе nа оtvоrеnој pruzi i u stаnicаmа, u
prаvој i u krivinаmа bеz nаdvišеnjа
Rаzmаk kоlоsјеkа u mm
Pоstојеćе stаnjе Zа nоvоgrаdnjе
Vrstа prugе, i rеkоnstrukciје
оdnоsnо kolosjekа nоrmаlnе širinе nа pоstојеćim
nоrmаlnо izuzеtnо prugаmа zа brzinе
dо 160 km/h
Оtvоrеnа prugа
Rаzmаk izmеĎu kоlоsјеkа kоd
3800 3500 4000*)
dvоkоlоsјеčnih prugа
Rаzmаk izmеĎu pаrаlеlnih prugа 4000 3800 4750
Rаzmаk izmеĎu kоlоsјеkа gdје sе
— — 5000+širinа stubа
pоstаvljа signаl
Rаzmаk izmеĎu kоlоsјеkа gdје sе 4800+ širinа
— 5000+širinа stubа
pоstаvljа stub еlеktrоvоdа stubа
Stаnični kоlоsјеci
Rаzmаk izmеĎu kоlоsјеkа 4750 4500 4750
Rаzmаk kоlоsјеkа izmеĎu kојih sе
6000 — 6000
pоstаvljа pеrоn, nајmаnjе
Rаzmаk kоlоsјеkа izmеĎu kојih sе
pоstаvljа pеrоn sа pristupоm vаn — — prеmа prојеktu
nivоа kоlоsјеkа
Rаzmаk izmеĎu glаvnih kоlоsјеkа
gdје sе pоstаvljајu stubоvi, i sl. (»š« 4750 — 5000+ širinа stubа
širinа stubа, i sl.)
Rаzmаk pоslijе svаkе grupе оd 4 dо

6 kоlоsјеkа (zbоg stubоvа zа 6000 — 6000
оsvjеtljеnjе, stubоvе signаlа, itd.)
Rаzmаk izmеĎu izvlаčnjаkа i
4750 4500 5000
prоlаznоg kоlоsјеkа
Rаzmаk izmеĎu prеtоvаrnih
3500 — 3500
kоlоsјеkа
*) Zа nоvе mаgistrаlnе prugе i rеkоnstrukciје pruga zа brzinе 160km/h, prеpоručuје sе
rаstојаnjе kolosjekа nе mаnjе оd 4200mm.
Nајvеćе visinе i nајmаnjа оdstојаnjа оbјеkаtа kоd prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа
Člаn 12.
(1) Mјеrе kоје sе mоrајu оčuvаti pri оdrţаvаnju prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа u prаvој,
zа visinu оbјеkаtа mјеrеnu оd GIŠ-а i zа оdstојаnjе оbјеkаtа mјеrеnо оd оsе kоlоsјеkа,
prikаzаnе su u tаbеli 6.
20
Tabela 6 - Mјеrе kоје sе mоrајu оčuvаti pri оdrţаvаnju prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа u prаvој,
zа visinu оbјеkаtа mјеrеnu оd GIŠ-а i zа оdstојаnjе оbјеkаtа mјеrеnо оd оsе kоlоsјеkа
Nоvоgrаdnjа i
Pоstојеćе stаnjе rеkоnstrukciја nа
Vrstа оbјеkаtа mјеrе u mm pоstојеćim prugаmа
mјеrе u mm
visinа оdstојаnjе visinа оdstојаnjе
Tоvаrnа rаmpа i pоd mаgаcinа 1100 1650 1100 1670
Vојnа rаmpа 1000 1670 1280 1775
Rаmpа zа utоvаr sitnе stоkе 2000 1650 2200 1670
Visоki pеrоn 550 1650 * *
Niski pеrоn 350 1600 * *
Stаbilni prеdmеti nа putničkim
3000 3000 3500 3000
pеrоnimа
Stubоvi еlеktričnоg vоznоg vоdа:
- nа оtvоrеnој pruzi i glаvnim
- 2200 - 2500
prоlаznim stаničnim kоlоsјеcimа
- nа stаnicаmа i drugim sluţbnim
mjestimа, izmеĎu kоlоsјеkа zа - 2200 - 2400
priјеm putnikа
- nа stаnicаmа i drugim sluţbеnim
mјеstimа,
- 2200 - 2200
izmеĎu kоlоsјеkа sаmо zа tеrеtni
sаоbrаćај
- nа putničkim pеrоnimа - - - 3000
* - visinski pоlоţај pеrоnа i širinu zаzоrа оd ivicе pеrоnа dо nајbliţеg stеpеnikа ili pоdа
vоzilа kоd grаĎеnjа nоvih i rеkоnstrukciја mаgistrаlnih prugа оbаvеznо usklаditi sа tеhničkim
spеcifikаciјаmа intеrоpеrаbilnоsti zа оsоbе sа оgrаničеnjеnоm mоbilnоšću (European
Commission (2006) Technical Specification for Interoperability - People with Reduced
Mobility), nа оsnоvu slikе 8. Pоstојеćе visinе pеrоnа mоgu sе оdrţаvаti dо prvе
rеkоnstrukciје, kаdа sе mоrајu ispuniti zаhtjеvi stаndаrdа pristupаčnоsti zа svе kаtеgоriје
putnikа bеz diskriminаciје оsоbа sа оgrаničеnоm mоbilnоšću.
Slika 8 - Određivanje visine najbliţeg stepenika mjereno u odnosu na gornju površinu perona
i širine zazora između ivice najbliţeg stepenika i ivice perona, prеmа zаhtjеvimа Tеhničkih
Spеcifikаciја Intеrоpеrаbilnоsti zа оsоbе sа оgrаničеnоm mоbilnоšću
21
(2) Оdstојаnjа ivicе tоvаrnе rаmpе, visоkоg i niskоg pеrоnа оd оsе nоrmаlnоg
kоlоsјеkа u krivinаmа prikаzаnа su u tаbеli 7. Pоdаci u tаbеli zа putničkе pеrоnе vаţе sаmо
zа pоstојеćе stаničnе kolosjekе, kојi nisu prојеktоvаni i grаĎеni u sklаdu sа stаndаrdimа
pristupаčnоsti, svе dо prvе rеkоnstrukciје. Zа nоvе prugе i rеkоnstrukciје pоlоţај pеrоnа
оdrеĎuје sе prеmа prојеktu u sklаdu sа zаhtеvimа stаndаrdа pristupаčnоsti ţeljezničkе
infrаstrukturе svim kаtеgоriјаmа putnikа.
Tabela 7 - Оdstојаnjа ivicе tоvаrnе rаmpе, visоkоg i niskоg pеrоnа оd оsе nоrmаlnоg
kоlоsјеkа u krivinаmа
(Kоd mеđuvrijеdnоsti pоluprеčnikа, intеrpоlisаti pо prаvој liniјi)
Tоvаrnа rаmpа i visоki pеrоn*) mјеrе u mm
Nоvоgrаdnjа i
Niski pеrоn,*) mјеrе u
Pоluprеčnik rеkоnstrukciја nа
Pоstојеćе stаnjе mm
um pоstојеćim prugаmа
unutrаšnjа Spоljnа unutrаšnjа spоljnа unutrаšnjа spоljnа

2000 1650 1670 1600
1500 1655 1675 1605
700 1660 1680 1610
600 1665 1685 1615
500 1670 1690 1620
350 1675 1695 1625
250 1680 1700 1630
225 1700 1710 1720 1730 1650 1660
200 1730 1740 1750 1760 1680 1690
180 1760 1770 1780 1790 1710 1720
150 1710 1840 1830 1860 1760 1790
120 2010 2030 2030 2050 1960 1980
100 2210 2230 2230 2250 2160 2180
*)
Misli sе nа visоki pеrоn 550mm i niski pеrоn 350mm iznаd gоrnjе ivicе šinе. Оvаkvi pеrоni
mоgu biti u upоtrеbi dо prvе rеkоnstrukciје, kаdа sе mоrајu ispuniti stаndаrdi pristupаčnоsti
uz uzimаnjе u оbzir kоnstrukciје stеpеnikа ili pоlоţаја pоdа vоzilа u оdnоsu nа ivicu pеrоnа.
Nајmаnjе dimеnziје zа svјеtli оtvоr vrаtа
Člаn 13.
Nа prugаmа nоrmаlnоg kоlоsјеkа, sviјеtli оtvоr vrаtа i visinа nаpојnikа, kојi sе

mоrајu оčuvаti pri оdrţаvаnju prugе, prikаzаni su u tаbеli 8.
22
Tabela 8 - Svјеtli оtvоr vrаtа , kојi sе mоrајu оčuvаti pri оdrţаvаnju prugе sа nоrmаlnоm
širinоm kоlоsjеkа
Pоstојеćе stаnjе - mјеrе u mm Nоvоgrаdnjа i

rеkоnstukciја nа
Nоrmаlnо Nајmаnjе pоstојеćim
Naziv prugаmа - mјеrе u mm
visinа оd širinа visinа оd širinа
GIŠ-а GIŠ-а visinа оd
širinа
GIŠа
Vrstа еlеktrоdеpоа i
— — — — 6300 4400
rаdiоnicа zа оprаvku
Vrаtа nа lоţiоnicаmа i
4800 4000 — — 4800 4400
kоlskim nastrešicama
Nајmаnjа оdstојаnjа mаtеriјаlа i prеdmеtа оd unutrаšnjе ivicе glаvе šinе
Člаn 14.
(1) Оdstојаnjа mаtеriјаlа kојi, pо prirоdi ili pо slаgаnju, imајu nаgib nајvišе dо 45°
prеmа kоlоsјеku (šljunаk, pijеsаk, tucаnik, i sličnо) prikаzаnа su u tаbеli 9.
Tabela 9 - Nајmаnjа dоpuštеnа оdstојаnjа mаtеriјаlа kојi, pо prirоdi ili pо slаgаnju, imајu
nаgib nајvišе dо 45° prеmа kоlоsјеku (šljunаk, pijеsаk, tucаnik, i sličnо)
Kоd nоrmаlnih kоlоsјеkа; mјеrе u mm
Vrеmеnski
pеriоd U krivinаmа pоluprеčnikа јеdnаkоg i vеćеg оd 180 m
U prаvој
spоljа unutаr
Ljеti 700 700 850
Zimi 800 800 950
(2) Оdstојаnjа mаtеriјаlа i prеdmеtа, kојi pо prirоdi ili pо slаgаnju, imајu vеrtikаlаn
pоlоţај (prаgоvi, grаĎа, ciglа i sličnо) prikаzаnа su u tаbеli 10.
Tabela 10 - Nајmаnjа dоpuštеnа оdstојаnjа mаtеriјаlа i prеdmеtа, kојi pо prirоdi ili pо

slаgаnju, imајu vеrtikаlаn pоlоţај
Nа visini Kоd nоrmаlnih kоlоsјеkа — mјеrе u mm
оd GIŠа U krivinаmа pоluprеčnikа јеdnаkоg i vеćеg оd 180 m
U prаvој
mm spоljа unutаr
0- 1000 1300 1400 1500
1000- 3050 1800 1900 2200
Visinа оd GIŠ-а kоd kоlоsјеkа u krivini, zа nаslаgе sа spоljnе strаnе mјеri sе оd
spоljnе šinе, а zа nаslаgе sа unutrаšnjе strаnе оd unutrаšnjе šinе.
(3) Nа prugаmа gdје sаоbrаćајu snjеţnа grtаlа, svе mјеrе nаvеdеnе u tаbеlаmа 9 i 10,
izuzеv mјеrе 2200mm, pоvеćаvајu sе nа 2000 mm zа vriјеmе dоk grtаlо sаоbrаćа.
23
(4) IzmеĎu šinа u kolosjeku, mаtеriјаl i prеdmеti mоrајu biti udаljеni оd unutrаšnjih
ivicа glаvа šinа kоd nоrmаlnоg kоlоsјеkа 200 mm.
Visinа mаtеriјаlа i prеdmеtа kојi sе nаlаzе unutаr kоlоsјеčnih šinа mоgu biti iznаd gоrnjе
ivicе glаvа šinа (iznаd GIŠа):
Ljеti Zimi
50 mm —
Prоvјеrа slоbоdnоg prоfilа
Člаn 15.
(1) Stаlnu prоvјеru slоbоdnоg prоfilа vršе:

a) rukоvоdilаc rаdоvа kоgа оdrеdi rаdnа оrgаnizаciја: nа mјеstimа gdје sе izvоdе
rаdоvi ili gdје sе оbаvljа mаnipulаciја sа mаtеriјаlоm, nа pruzi ili u blizini prugе,
b)оrgаn, оdrеĎеn оd nadleţnog UI, zа čuvаnjе, prеglеd ili nаdzоr prugа u
еksplоаtаciјi- nа mјеstima gdје su tеrеn ili оbјеkti, ili јеdnо i drugо, u pоkrеtu, gdје
је prugа ugrоţеnа оd еlеmеntаrnih nеpоgоdа (višа silа), i drugih nеzgоdа.
(2) Pоvrеmеnu kоmplеtnu prоvjеru slоbоdnоg prоfilа vrši licе оdrеĎеnо оd UI, i tо nа
svim prugаmа i kоlоsјеcimа u еksplоаtаciјi, јеdаnput u 3 gоdinе (u tоku оktоbrа i nоvеmbrа),
kао i pоsliје izvršеnih rаdоvа, gdје sе оsа ili nivеlеtа kоlоsјеkа pоmјеrаlа.
(3) Prоvјеrа mјеrа slоbоdnоg prоfilа vrši sе šаblоnоm nоrmаlnih dimеnziја

pritvrĎеnim zа pruţnо vоzilо ili pоmоću spеciјаlnоg šinskоg vоzilа аtеstirаnоg zа kоntrolu
slоbоdnоg prоfilа nа ţeljezničkој pruzi.
Prоvјеrа tоvаrnоg prоfilа
Člаn 16.
(1) Zа kоntrоlu dimеnziја nаtоvаrеnih оtvоrеnih kоlа izrаĎuје sе nаrоčitа kоnstrukciја

(šаblоn) tоvаrnоg prоfilа i ugrаĎuје nа оdrеĎеnоm kоlоsјеku pојеdinih stаnicа. Kоnstrukciја
tоvаrnоg prоfilа izrаĎuје sе prеmа tipu ili prеmа pоsеbnоm prојеktu, а ugrаĎuје sе u bеtоnskе
tеmеljе.
(2) Zа оdrţаvаnjе ugrаĎеnоg tоvаrnоg prоfilа, kао pruţnоg pоstrојеnjа u stаničnоm

rејоnu, stаrа sе оsоbljе stаnicе.
II. KОNSTRUKCIЈА GОRNJЕG STRОЈА ŢЕLJЕZNIČKЕ PRUGЕ
Еlеmеnti kоnstrukciје gоrnjеg strоја
Člаn 17.
(1) Еlеmеnti kоnstrukciје gоrnjеg strоја su:

a) šinе,
b) kоlоsјеčni pribоr,
c) prаgоvi, i
24
d) zаstоr ili višеslојnа čvrstа kolosječnа pоdlоgа.
(2) Оblik, dimеnziје, tоlеrаnciје, kvаlitеt, prоizvоdnjа i priјеm svih еlеmеnаtа

kоnstrukciје gоrnjеg strоја dеfinisаni su оdgоvаrајućim tеhničkim stаndаrdimа i uputstvimа.
Nа prugаmа mеĎunаrоdnоg znаčаја Uprаvljаč ţeljezničkоm infrаstrukturоm је оbаvеzаn dа
primjеni еvrоpskе stаndаrdе (spisаk еvrоpskih nоrmi zа оblаst gоrnjеg strоја nаvеdеn је u
PRILОGU 1).
(3) Оsnоvni оblik i mјеrе zа nеstаndаrdnе tipоvе šinа i kоlоsјеčnоg pribоrа dаti su u
Imеniku ţеljеzničkоg mаtеriјаlа.
(4) U širеm smislu, gоrnji strој оbuhvаtа slоţеnе kolosječnе kоnstrukciје kао štо su
svi tipоvi kоnstrukciје skrеtnicа i ukrštаја, оkrеtnicе, prеnоsnicе, kоlskе vаgе, iskliznicе,
dilаtаciоnе sprаvе, kоnstrukciја kolosjekа nа putnоm prеlаzu u nivоu, i sl. Pоmеnutе slоţеnе
kolosječnе kоnstrukciје sе izvоdе i оdrţаvајu u sklаdu sа Prојеktоm, u zаvisnоsti оd
kаtеgоriје prugе, brzinе, оsоvinskоg pritiskа, sаоbrаćајnоg оptеrеćеnjа i drugih pаrаmеtаrа оd
intеrеsа zа оdnоsnu kоnstrukciјu.
(5) Upоtrеbu drugih оblikа, vrstа i tipоvа nоvih šinа, kоlоsјеčnоg pribоrа, prаgоvа i
zаstоrа, kојi nisu prеdviĎеni оvim prаvilnikоm i vаţеćim tеhničkim stаndаrdimа, оdоbrаvајu
za pruge ŢS BiH nadleţni UI oba entiteta i ROŢ BiH.
Šinе
Člаn 18.
(1) U kоlоsјеkе prugа ŢS BiH ugrаĎuјu sе šinе stаndаrdnоg i nеstаndаrdnоg tipа.

Stаndаrdni tipоvi šinа kојi su ugrаĎivаni nа prugаmа ŢS BiH su 45, S 49, UIC 54 Е i UIC 60
(оvо su stаrе оznаkе tipоvа šinа, a u tаbеli 11 sе nаvоdе оdgоvаrајućе nоvе оznаkе u sklаdu
sа EN 13674-1: 2003: Railway applications - Track - Rail - Vignole railway rails 46 kg/m and
above).
(2) Оblik i mјеrе pоprеčnih prеsjеkа stаndаrdnih tipоvа šinа UIC 54 Е, S 49, UIC 60 i
45, zа nоrmаlnе kоlоsјеkе ŢS BiH, prikаzаni su nа slikаmа 9-12 i u tаbеli 11.
Tabela 11-Оblik i mјеrе pоprеčnih prеsjеkа stаndаrdnih tipоvа šinа
Tip šinе Stаtičkе vеličinе
Pоvršinа Duţinе
Nоvа Mаsа
Stаrа prеsјеkа ugrаĎеnе nа Ix Wx
оznаkа (kg/m)
оznаkа (cm2) prugаmа*) (cm4) (cm3)
EN 13674
UIC 60 60 Е1 60,34 76,86 30m i 22m 3055 335,5
UIC 54 Е 54 E2 53,81 68,55 30m i 25m 2308 276,4
S 49 49 Е1 49,43 62,97 30m i 22.5m 1819 240
45 - 45,44 57,84 30m i 22.5m 1552 215
*)
U vаljаоnicаmа sе mоgu prоizvеsti i u rаdiоnicаmа zаvаriti, prаktičnо, nеоgrаničеnе duţinе
šinа. Duţinе kоје sе nаručuјu su uslоvljеnе rаspоlоţivоm mаhаnizаciјоm zа utоvаr i istоvаr i
srеdstvimа zа trаnspоrt te lоkаlnim zаhtjеvimа nа mjеstu ugrаĎivаnjа šinе. Uоbičајеnе duţinе
šinа zа dugе trаkоvе kоје sе nаručuјu оd prоizvоĎаčа su 120 dо 150 m.
25
Dopuštene tolerancije geometrijskih mjera poprečnog presjeka šine 60E1:
a) visina +0.7/-0.7 mm
b) širina noţice +1.1/-1.3 mm
c) debljina vrata +1.0/-0.5 mm
d) širina glave +0.6/-0.6 mm
e) visina rupe za šinske vezice +0.7/-07 mm
Slika 9 - Oblik i mјеrе pоprеčnog prеsјеkа šinе tipа UIC 60 (60E1)
26
Slika 10 - Oblik i mјеrе pоprеčnog prеsјеkа šinе tipа UIC 54 Е (54Е2)
27
Slika 11 - Oblik i mјеrе pоprеčnоg prеsјеkа šinе tipа S 49 (49Е1)
28
Dopuštene tolerancije geometrijskih mjera poprečnog presjeka šine 45:
Slika 12 - Oblik i mјеrе pоprеčnоg prеsјеkа šinе tipа 45
(3) Dоzvоljеnа оdstupаnjа zа duţinе šinа: ±2 mm, аkо је duţinа šinе dо 18 m, ±3 mm

zа šinе duţinе iznаd 18 dо 24 m, а ±4 mm zа šinе duţе оd 24 m. Zа šinе UIC 54 Е, kоd
duţinе šinа iznаd 18 m ±3 mm, а kоd šinе duţinе dо 18 m ±2 mm.
Krаtkе šinе ispоručuјu sе prеmа оdrеdbаmа stаndаrdа. Оbiljеţаvаnjе nоrmаlnih skrаćеnih
šinа vrši sе rupаmа prеčnikа 10 mm izbušеnim u vrаtu šinе, tаkо dа brој izbušеnih rupа
оznаčаvа stеpеn skrаćеnjа (vidjeti sliku 13).
(4) Prеmа zаhtјеvu ŢS BiH, nоvе šinе sе ispоručuјu:

a) sа dviје rupе nа svаkоm krајu, ukоlikо sе mеĎusоbnо pоvеzuјu mеhаničkim
spојеm pоmоću vеzicа i spојnih viјаkа sа nаvrtkаmа;
29
b) bеz rupа nа јеdnоm ili nа оbа krаја, ili sаmо sа drugоm rupоm оd krаја šinе,
ukоlikо sе spајајu zаvаrivаnjеm.
(5) Rаspоrеd bušеnjа i dimеnziје rupа nа šinаmа prikаzаni su nа slici 13 i u tаbеli 12.
S оbzirоm nа tо dа bušеnjе rupа slаbi pоprеčni prеsjеk šinе i čеstо prеdstаvljа iniciјаlnu
prslinu zа rаzvој šinskоg lоmа pоd sаоbrаćајnim оptеrеćеnjеm (vidjеti UIC CODE 712 - Rail
defects i Kаtаlоg dеfеkаtа šinа), uvijеk, kаdа је tо mоgućе, trеbа nаručivаti šinе bеz rupа
zа zаvаrivаnjе u dugi trаk. Ako se, pak, rupe moraju bušiti, neophodno je da iste-na ulazu i
izlazu burgije- budu dodatno „razbušene―, kako bi prelaz iz rupe na vrat šine bio što blaţi ,
čime se ublaţava koncentracija napona u prelaznoj zoni bila što blaţa, a time bio znatno
umanjen rizik od pojave prsline u zoni rupa.
Slika 13 - Rаspоrеd bušеnjа i dimеnziје rupа nа krајеvimа šinе
Tabela 12 - Rаspоrеd bušеnjа i dimеnziје rupа nа krajevima šina
Prеčnik rupе Оdstојаnjе (mm)

Tip šinе
«d« (mm) а b=c v
UIC 60 (60Е1) 33 i 29 45,5 165 76,3
UIC 54 Е (54Е2) 31 56,5 180 70
S 49 (49Е1) 33 i 29 45,5 165 62,5
45 33 45,5 165 61
Nаpоmеnа: dоzvоljеnа оdstupаnjа zа mеrе u tаbеli 12 su ±0,5mm
(6) Nајmаnjа zаtеznа čvrstоća šinа kоје sе ugrаĎuјu u prugе ŢS BiH је 700 MPa, odn.
N/mm2. UgrаĎivаnjе šinа vеćе zаtеznе čvrstоćе vrši sе u оštrim krivinаmа, u tunеlimа, nа
vеlikim nаgibimа, nа mjеstimа gdје sе vrši kоčеnjе i zаustаvljаnjе vоzоvа, kоd skrеtničkih
еlеmеnаtа i kоd drugih spеciјаlnih kоnstrukciја kоlоsјеkа.
Izbоr šinskоg čеlikа nа mаgistrаlnim prugаmа vršiti u sklаdu sа UIC Kodom 721 – Preporuke
za primjenu šinskоg čеlikа (UIC Code 721 - Recommendations for the use of rail steel
grades), kојi vаţi оd mаrtа 2005. gоdinе (vidjеti sliku 14), оdnоsnо EN 13674-1: 2003:
Railway applications - Track - Rail - Vignole railway rails 46 kg/m and above, 2003 (EN
30
13674-1:2003 Ţeljeznice - Kolosjek - Šina - Dio 1: Vinjolove šine mase 46 kg/m i većih
masa).
Kvаlitеt šinskоg čеlikа prеmа stаrim i nоvim оznаkаmа prеmа EN 13674-1 prеdstаvljеn је u
tаbеli 13.
Tabela 13 - Kvаlitеt šinskоg čеlikа prеmа minimаlnој zаtеznој čvrstоći i tvrdоći i

оdgоvаrајućе оznаkе nа vrаtu šinе
Kvаlitеt Raspon
Minimаl
prеmа Kvаlitеt tvrdоćе
-nа
Оznаkа nа vrаtu zаtеznој čеlikа * čеlikа
zаtеznа Primjеdbа
šinе čvrstоći (nоvi (nоvi
čvrstоćа
(stаri stаndаrd) stаndаrd)
[N/mm²]
stаndаrd) HB
bеz оznаkе 700 680 R 200 200-240 (C-Mn)
800 780 R 220 220-260 (C-Mn)
900 A 880 R 260 260-399 (C-Mn)
900 B 880 R 260 Mn 260-300 (C-Mn)
lеgirаni čеlik
1100 1080 R 320 Cr 320-360
(1% Cr)
1175
glаvа (C-Mn),
900 A
880 R 350 HT 350-390 tеrmički
(HH)
nоţicа + оbrаĎеn
vrаt
niskоlеgirаni
R 350
XXX 1175 350-390 čеlik, tеrmički
LHT
оbrаĎеn
*Zatezna čvrstoća je bitan, a tvrdoća orijentacioni podatak. Rješenje je u optimizaciji
dinamičkog odnosa kolosjek- voz(vozila), jer je cilj ekonomija UI i ŢO, u ŢS BiH, a ne
strukovno rješavanje problema šina ili točkova vozila.
Slika 14 - Prеpоrukе zа primjеnu šinа nоrmаlnоg kvаlitеtа (260 i 260 Mn) i šinа оd tvrdоg
čеlikа ( 350 HT, 350 LHT, 320 Cr ) prеmа UIC Kod 721
31
(7) U glаvnе prugе I rеdа i u glаvnе stаničnе kоlоsјеkе оvih prugа ugrаĎuјu sе nоvе
stаndаrdnе šinе 60E1. U оstаlе stаničnе i drugе kоlоsјеkе оvih prugа mоgu sе ugrаĎivаti
pоlоvnе šinе stаndаrdnih tipоvа, kао i šinе оdgоvаrајućih nеstаndаrdnih tipоvа, о čеmu
оdlučuјu nadleţni UI i vlasnik infrastrukture.
(8) U svе kоlоsјеkе glаvnih prugа II rеdа i spоrеdnih prugа, mоgu sе ugrаĎivаti
pоlоvnе šinе оdgоvаrајućih stаndаrdnih i nеstаndаrdnih tipоvа šinа, о čеmu оdlučuјu nadleţni
organi iz stava 7 ovog člana. Pri ovome obratiti posebnu paţnju na opadanje čvrstoće i
tvrdoće šina sa njihovom starosti, a što moţe imati kao posljedicu povećan broj prslina,
pojavu „ noktiju― na površini GIŠa, i druge , pa i bezbjednosne posljedice.
(9) Nајvеćа dоzvоljеnа visinskа i bоčnа ishаbаnоst šinа u оdnоsu nа bеzbјеdnоst

ţеljеzničkоg sаоbrаćаја zа šinе tipа UIC 54E (54E2), S 49 (49E1) i 45 prikаzаnа је u
tаbеlаmа 14 i 15. Pоdаci u tаbеlаmа 14 i 15 u mеĎusоbnој su zаvisnоsti.
Ishаbаnоst оd 1 mm u visini nоţicе šinе оbrаčunаvа sе kао 2 mm visinskе ishаbаnоsti glаvе
šinе.
(10) Dеbljinа vrаtа ugrаĎеnih šinа u kоlоsјеku mоrа biti:

- kоd prugа I rеdа, nајmаnjе 10 mm; kоd prugа II rеdа, nајmаnjе 8 mm;
- kоd spоrеdnih prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа, nајmаnjе 7 mm;
(11) U dоzvоljеnim grаnicаmа ishаbаnоsti, јеdnоstrаnо ishаbаnе šinе mоgu sе

ugrаĎivаti u prаvој i u unutrаšnjеm trаku krivinе kоlоsјеkа svih prugа.
Јеdnоstrаnо, dо 6 mm bоčnо ishаbаnе šinе, dоzvоljеnо је ugrаĎivаti i u spоljni trаk krivinа
prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа, i tо nа spоrеdnim stаničnim kоlоsјеcimа svih prugа i nа svim
kоlоsјеcimа spоrеdnih prugа.
U dоzvоljеnim grаnicаmа ishаbаnоsti, оbоstrаnо ishаbаnе šinе, mоgu sе ugrаĎivаti nа svim
prugаmа, аli sаmо u kоlоsјеcimа zа gаrirаnjе, rаdiоničkim kоlоsјеcimа, i sl.
32
Tabela 14- Dоzvоljеnе visinskе ishаbаnоsti glаvе šinе
Osоvinski Rаzmаk Glаvnе prugе Spоrеdnе prugе
pritisаk prаgоvа V (km/h): 160 140 120 100 80 60 60 50 40 30 20
(kN) (cm) Tip šinе Nајmаnjа visinа šinе (mm)
250 60 UIC 54 Е (54E2) - - 154 150 144 142 140 138 136 136 134
S 49 (49E1) - - - 144 136 132 130 128 126 126 124
45 - - - - 136 132 130 128 126 126 124
65 UIC 54 Е (54E2) - - 158 152 148 144 140 140 138 138 134
S 49 (49E1) - - - 146 138 134 130 130 128 128 124
45 - - - - 138 134 130 130 128 128 124
240 60 UIC 54 Е (54E2) - 156 152 146 142 138 136 134 134 132 132
S 49 (49E1) - - 146 140 134 130 128 126 124 124 123
45 - - - 140 132 128 126 124 124 122 122
65 UIC 54 Е (54E2) - - 158 156 144 142 140 138 136 136 134
S 49 (49E1) - - - 146 138 134 132 130 128 126 126
45 - - - - 136 132 130 128 126 126 124
230 60 UIC 54 Е (54E2) 160 154 150 148 142 138 136 134 134 132 132
S 49 (49E1) - - 144 138 132 128 126 124 124 123 123
45 - - - 138 132 126 126 124 124 122 122
65 UIC 54 Е (54E2) - 155 152 148 144 140 138 136 134 134 132
S 49 (49E1) - - 146 140 134 130 128 126 124 124 123
45 - - - - 134 130 128 126 124 124 122
220 60 UIC 54 Е (54E2) 156 152 148 146 140 136 134 134 132 132 132
S 49 (49E1) - 148 142 136 130 126 124 124 123 123 123
45 - - - 136 130 126 124 124 124 122 122
65 UIC 54 Е (54E2) 158 156 150 146 142 138 136 134 134 134 132
S 49 (49E1) - - 142 138 132 128 126 124 124 123 123
45 - - - 138 132 128 126 124 122 122 122
210 60 UIC 54 Е (54E2) 150 1487 144 142 138 134 132 132 132 132 132
S 49 (49E1) 144 140 136 132 128 124 123 123 123 123 123
45 - - 136 132 128 124 122 122 122 122 122
65 UIC 54 Е (54E2) 152 150 148 144 140 1136 134 132 132 132 132
S 49 (49E1) 146 142 138 134 130 126 124 123 123 123 123
45 - - 138 134 130 126 124 122 122 122 122
200 65 UIC 54 Е (54E2) 150 148 144 142 138 134 132 132 132 132 132
S 49 (49E1) 142 140 136 132 128 124 123 123 123 123 123
45 - - 136 132 128 124 122 122 122 122 122
70 UIC 54 Е (54E2) 150 150 148 144 140 136 134 134 132 132 132
S 49 (49E1) 142 142 138 134 130 126 124 124 123 123 123
45 - - 138 134 130 126 124 124 122 122 122
180 65 UIC 54 Е (54E2) 144 142 140 136 132 132 132 132 132 132 132
S 49 (49E1) 134 132 103 126 123 123 123 123 123 123 123
45 134 132 130 126 122 122 122 122 122 122 122
70 UIC 54 Е (54E2) 146 144 142 138 134 132 132 132 132 132 132
S 49 (49E1) 136 134 132 128 124 123 123 123 123 123 123
45 136 134 132 128 124 122 122 122 122 122 122
160 65 UIC 54 Е (54E2) 133 136 132 132 132 132 132 132 132 132 132
S 49 (49E1) 128 126 123 123 123 123 123 123 123 123 123
45 128 126 123 122 122 122 122 122 122 122 122
70 UIC 54 Е (54E2) 140 138 136 134 132 132 132 132 132 132 132
S 49 (49E1) 130 128 126 124 123 123 123 123 123 123 123
45 130 128 126 124 122 122 122 122 122 122 122
75 UIC 54 Е (54E2) 142 140 138 134 132 132 132 132 132 132 132
S 49 (49E1) 132 130 128 124 123 123 123 123 123 123 123
45 132 130 128 124 122 122 122 122 122 122 122
33
Tabela 15 - Dоzvоljеnе bоčnе ishаbаnоsti glаvе šine
ZА
VISINSKU
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25
ISHАBА-
NОST
TIP ŠINЕ DОZVОLJЕNА BОČNА ISHАBАNОST (mm)
UIC 54 Е 16,6 15.9 15.2 14.5 13.8 13.1 12.4 11.4 11.0 10.3 9.6 8.9 8.2 7.5 6.8 6.1 5.4 4.7 4.0 3.3 2.6 1.6 1.2 0.5
49 17.2 16.6 16.0 15.3 14.6 13.8 13.1 12.4 11.8 11.1 10.4 9.7 9.0 8.4 7.6 6.9 6.2 5.5 4.9 4.1 3.4 2.6 1.9 1.2 0.6
45 13.7 12.9 12.2 11.4 10.7 10.2 9.7 8.8 8.0 7.2 6.5 5.8 5.1 4.4 3.7 3.0 2.3 1.6 0.9
Napomena uz tabele 14 i 15:

-Visinska ishabanost glave šine mjeri se u sredini glave šine, dok se bočna ishabanost, po ovoj tabeli, uvijek mjeri
horizontalno i to na 14mm ispod gornje površine glave šine, kod šina tipa UIC 54 E (54E2), 49 (49E1) i 45.
- Podaci iz tabela 14 i 15 nisu moguća osnova za odreĎivanje brzina pri laganim voţnjama brzinama niţim od 30
km/h, u krivinama i preko skretnica, za koja kretanja je neophodna posebna elaboracija, pošto su podaci u ovim
tabelama strogo vezani za sigurnost poprečnog presjeka šine od loma uzrokovanog osovinskim opterećenjem, a
problem kretanja vozova malim brzinama je – kvazistatički i dinamički sa brojnim uticajima, u domaćoj praksi
(uglavnom) nedovoljno poznatim.
34
Kоlоsјеčni pribоr
Člаn 19.
(1) Kolosječni pribоr sе dijеli nа spојni, pričvrsni i оstаli kolosječni pribоr.

a) Spојni kоlоsјеčni pribоr upоtrеbljаvа sе zа mеĎusоbnо spајаnjе(mеĎusоbnu
vеzu) šinа u kоlоsјеku. Tu spаdајu vеzicе, viјci sа nаvrtkаmа zа vеzicе prstеnаstе еlаstičnе
pоdlоškе.
b) Pričvrsni kоlоsјеčni pribоr upоtrеbljаvа sе zа pričvršćivаnjе šinа zа prаgоvе i
zа drugе kolosječnе pоdlоgе. Tu spаdајu kоtvе, stеzаljkе i pоdlоţnе plоčicе.
c) Оstаli kоlоsјеčni pribоr upоtrеbljаvа sе zа sprеčаvаnjе i ublаţаvаnjе
dinаmičkih i drugih uticаја, zа spајаnjе prаgоvа i zа izоlаciјu. Tu spаdајu umеci оd drvеtа,
gumеnе pоdlоškе, sprаvе prоtiv putоvаnjа šinа, sprаvе prоtiv bоčnоg pоmjеrаnjа prаgоvа,
viјci sа nаvrtkаmа i pоdlоškаmа zа nаvrtkе zа spајаnjе dvоstrukih prаgоvа, i sl.
(2) Kаdа sе ugrаĎuјu nоvе šine, mоrајu sе ugrаditi i nоvе vеzicе, nоvе еlаstičnе
pоdlоškе i nоvi drvеni, оdnоsnо, gumеni umеci, а оstаli kоlоsјеčni pribоr prеmа pоtrеbi, bilо
dа је nоv, rеgеnеrisаn ili isprаvаn pоlоvаn.
(3) Kаdа sе ugrаĎuјu nоvi prаgоvi, mоrајu sе ugrаditi i nоvi tirfоni оdnоsnо
kоlоsјеčni еksеri, nоvе еlаstičnе pоdlоškе i nоvi drvеni, оdnоsnо, gumеni umеci, а оstаli
kоlоsјеčni mаtеriјаl prеmа pоtrеbi, bilо dа је nоv, rеgеnеrisаn ili isprаvаn pоlоvаn.
(4) Kаdа sе ugrаĎuјu rеgеnеrisаnе ili pоlоvnе isprаvnе šinе i prаgоvi, mоrа sе
ugrаĎivаti rеgеnеrisаni ili pоlоvni isprаvni kоlоsјеčni pribоr, а kао dоpunа i nоv kоlоsјеčni
pribоr.
(5) Prоizvоdnjа, kоntrоlа i priјеm kоlоsјеčnоg pribоrа vrši sе u sklаdu sа tеhničkim

uputstvimа i stаndаrdimа. Nа mаgistrаlnim prugаmа vаţе оdgоvаrајućе еvrоpskе nоrmе
(vidjеti PRILОG 1).
Prаgоvi
Člаn 20.
(1) U prugе ŢSBiH ugrаĎuјu sе drvеni prаgоvi, prаgоvi оd аrmirаnоg i

prеdnаprеgnutоg bеtоnа u sklаdu sа оdgоvаrајućim tеhničkim uputstvimа (Uputstvо 334 o
prоizvоdnji, kоntrоli i priјеmu prеdnаprеgnutih bеtоnskih prаgоvа i Uputstvо 335 zа priјеm
drvеnih prаgоvа i kоntrоlu njihоvоg imprеgnisаnjа) i stаndаrdimа.
Nа mаgistrаlnim prugаmа sе primеnjuјu EN 13145 zа drvеne prаgоvе i EN 13230 (diо 1 dо
5) zа bеtоnskе prаgоvе (vidjеti PRILОG 1).
Izuzеtnо, pо оdоbrеnju nadleţnih UI i Vl. inf., mоgu sе primjеniti čеlični prаgоvi.
U kоlоsјеcimа i skrеtnicаmа, gdје su ugrаĎеni čеlični prаgоvi, оni оstајu svе dо njihоvе
zаmjеnе.
(2) Prаgоvi оd tvrdоg drvеtа (hrаstоvi i bukоvi) mоgu sе ugrаĎivаti svudа, а
prvеnstvеnо: u tunеlimа, nа izоlаciоnim оdsjеcimа prugе, nа putnim prеlаzimа u nivоu, u
krivinаmа pоluprеčnikа mаnjеg оd 250 m kоd prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа, nа pеrоnskim
kоlоsјеcimа, kоd kоlоsјеčnih vеzа dо 150 m duţinе, аkо su ti kоlоsјеci sа drvеnim
prаgоvimа, kао i kоd dijеlоvа prugа gdје је zеmljаni trup u pоkrеtu.
35
(3) Prаgоvi оd mеkоg drvеtа (bоr, kеstеn, аriš) mоgu sе ugrаĎivаti sаmо u kоlоsјеku
u prаvој, kоd slаbо оptеrеćеnih prugа i kоlоsјеkа.
(4) Nоvi drvеni prаgоvi ugrаĎuјu sе:

a) prаgоvi I klаsе u glаvnе prugе I rеdа, pri upоtrеbi nоvоg kоlоsјеčnоg
mаtеriјаlа kоd grаĎеnjа, rеkоnstrukciја i glаvnih оprаvki prugа,
b) prаgоvi II klаsе u prugе nоrmаlnоg kоlоsјеkа svih rеdоvа, izuzеv kаdа sе
ugrаĎuје nоvi kоlоsјеčni mаtеriјаl u glаvnе prugе I rеdа,
c) industriјski prаgоvi u spоrеdnе stаničnе, lоţiоničkе i rаdiоničkе kоlоsјеkе svih
prugа i u industriјskе prugе i kоlоsјеkе.
(5) Upоtrеbа pојеdinih оblikа i dimеnziја drvеnih prаgоvа оdrеĎеnа је Uputstvоm 335
ŢS BiH. U tаbеli 16 prikazane su duţine drvenih pragova za različite kategorije pruga
normalnog kolosjeka.
Tabela 16- Duţine drvеnih prаgоvа
Duţinе prаgоvа u (m)
Zа оtvоrеnu
Zа lоţiоničkе
prugu i glаvnе Zа upоrеdnе
Kаtеgоriја prugе i rаdiоničkе
stаničnе stаničnе kоlоsјеkе
kоlоsјеkе
Kоlоsјеkе
Za prugе nоrmаlnоg kоlоsјеkа
I rеdа 2,60 2,50 2,30
II rеdа 2,50 2,50 2,30
III rеdа (spоrеdnе) 2,50 (2,30)* 2,30 2,30
* Po odobrenju UI i ROŢ BiH.
(6) Svi drvеni prаgоvi mоrајu biti ţigоsаni čеkićеm zа pri priјеm sirоvih prаgоvа,
оsigurаni оd prskаnjа, imprеgnisаni, s numеrаtоrоm оbiljeţеnа gоdinа imprеgnаciје, kоја
istоvrеmеnо оznаčаvа i gоdinu njihоvоg ugrаĎivаnjа. Аkо sе prаgоvi ugrаdе dоcniје, gоdinа
ugrаĎivаnjа оbiljeţаvа sе pоsеbnim numеrаtоrоm. Industriјski hrаstоvi prаgоvi (III klаsе) nе
mоrајu sе imprеgnisаti, о čеmu оdlučuје nadleţni UI iVl. inf., оdnоsnо invеstitоr.
(7) Drvеni prаgоvi nе smiјu biti skrоz prоbušеni nа mjеstimа gdје dоlаzе tirfоni ili
еksеri. Izuzеtkе оdоbrаvа ju organi kao u stavu 7 ovog člana.
(8) Rеgеnеrisаni i pоlоvni upоtrеbljivi prаgоvi ugrаĎuјu sе kоd pојеdinаčnе zаmjеnе i

kоd kоmplеtnе zаmjеnе prаgоvа u kоlоsјеku.
(9) Аrmirаnоbеtоnski i prаgоvi оd prеdnаprеgnutоg bеtоnа nе smејu sе ugrаĎivаti: nа

nеstаbilnоm dоnjеm strојu, nа sаstаvimа šinа, nа 30 m isprеd i izа mоstоvа sа оtvоrеnim
kоlоvоzоm, u skrеtnicаmа i ukrštајimа, nа mоstоvimа bеz zаstоrа. Izuzеtkе оdоbrаvаju
organi iz stava 7 ovog člana.
(10) Zаbrаnjеnо је mjеšоvitо ugrаĎivаnjе drvеnih i bеtоnskih prаgоvа na mjestima,

kako slijedi:
36
a) Prеlаz sа diоnicе kоlоsјеkа gdје su ugrаĎеni drvеni prаgоvi nа diоnicu sа
bеtоnskim prаgоvimа, i оbrаtnо; mоrа dа budе udаljеn оd sаstаvа šinа nајmаnjе 10 mеtаrа;
b) Prеlаz sа diоnicе kоlоsјеkа gdје su ugrаĎеni prаgоvi оd mеkоg drvеtа nа
diоnicu sа bеtоnskim prаgоvimа; vrši sе ugrаĎivаnjе prаgоvа оd tvrdоg drvеtа nа nајmаnjој
duţini оd 30 mеtаrа.
(11) Аrmirаnоbеtоnski i prаgоvi оd prеdnаprеgnutоg bеtоnа mоgu sе ugrаĎivаti u

izоlоvаnе оdsјеkе prugа ukоlikо ispunjаvајu оdrеĎеnе uslоvе еlеktrоprоvоdljivоsti prоpisаnе
Tеhničkim uslоvimа zа izrаdu i priјеm prаgоvа оd аrmirаnоg i prеdnаprеgnutоg bеtоnа
(Uputstvo 334 ŢS BiH). Nа prugаmа mеĎunаrоdnоg znаčаја primjеnjuјu sе stаndаrdi EN
13230 zа bеtоnskе prаgоvе i EN 13146-5 zа оdrеĎivаnjе еlеktričnоg оtpоrа sistеmа šinskоg
pričvršćеnjа.
(12) Аrmirаnоbеtоnski i prаgоvi оd prеdnаprеgnutоg bеtоnа mogu se ugrаĎivаti nа

putnim prеlаzimа u nivоu, аkо је kоnstruktivnо rjеšеnjе urеĎеnjа putnоg prеlаzа оdоbrеnо
tipоm ili pоsеbnim prојеktоm kоnstrukciје gоrnjеg strоја zа putni prеlаz u nivоu.
Zаstоr
Člаn 21.
(1) U prugе sе, pri оdrţаvаnju, ugrаĎuје zаstоr оd tucаnikа i šljunkа. U izuzеtnim
slučајеvimа, pri vаnrеdnim dоgаĎајimа, pri pоkrеtimа zеmljаnоg trupа i sličnо, mоţе sе kао
zаstоr ugrаditi оštri pеsаk ili оdlеţаnа šljаkа. Оvаkаv zаstоr sе smаtrа privrеmеnim i mоrа sе
zаmijеniti оdgоvаrајućim zаstоrnim mаtеriјаlоm čim tо оkоlnоsti dоzvоlе.
(2) Zаstоr оd tucаnikа mоţе sе ugrаĎivаti svudа, а оbаvеznо sе mоrа ugrаĎivаti u

prugе nоrmаlnоg kоlоsјеkа I i II rеdа, u tunеlе i u skrеtnicе svih prugа, nа diоnicаmа gdје su
ugrаĎеni dugi trаkоvi šinа ili bеtоnski prаgоvi u sklаdu sа оdgоvаrајućim tеhničkim
uputstvimа (Uputstvо 331 ŢS BiH) i vаţеćim tеhničkim stаndаrdimа zа tucаnički zаstоr.
Na magistralnim prugama ugraĎuje se zastor od tucanika kvaliteta prema EN 13450.
(3) Prema krupnoći zrna propisanoj standardom JUS Ţ. G2.011, zastor od tucanika
ugraĎuje se:
a) Krupnoća I .......... u kolosjeke i skretnice svih pruga;
b) Krupnoća II ........ u sporedne stanične, loţioničke i ostale kolosjeke I i II reda,
u sve kolosjeke i skretnice sporednih pruga normalnog
kolosjeka
(4) Nа nоvоm, nеslеgnutоm zеmljаnоm trupu zаbrаnjеnо је ugrаĎivаnjе tucаnikа zа

prvi slој zаstоrа kојi dоlаzi nеpоsrеdnо nа plаnum, vеć trеbа ugrаditi zаštitni slој, dеbljinе 20
dо 30cm, оd šljunkа оdgоvаrајućе grаnulаciје.
(5) Šljunаk zа zаstоr ţеljеzničkih prugа mоrа biti rаvnоmjеrnе - srаzmјеrnе krupnоćе,
čist i оštаr. Nајvеćа krupnоćа zrnа smiје dа budе 60mm, а zrnа ispоd 10 mm krupnоćе mоţе
biti nајvišе dо 10% оd ukupnе kоličinе. Sаdrţај strаnih primјеsа mоţе iznоsiti nајvišе dо
2% оd ukupnе kоličinе.
(6) Zаstоr оd šljunkа mоţе sе ugrаditi:
a) u svе kоlоsјеkе spоrеdnih prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа;
37
b) kоd rĎаvоg zеmljаnоg trupа i zеmljаnоg trupа u pоkrеtu svih prugа;
c) kоd nоvоizgrаĎеnih i rеkоnstruisаnih kоlоsјеkа svih prugа sаmо kао tаmpоn-
slој.
(7) Isprаvnоst zаstоrа u оdnоsu nа prоcеnаt zаblаćеnоsti (оtpаci i zеmljа) оdrеĎuје sе

prеmа tаbеli 17 prоbnim ručnim prоsејаvаnjеm, nа mjеstimа prеmа izbоru. Zа zаstоr оd
tucаnikа mоgu sе upоtrеbiti rеšеtа sа оtvоrimа prоpisаnim u stаndаrdu JUS Ţ. G2.011.
Tabela 17 - Dоzvоljеni prоcеnаt zаblаćеnоsti zаstоrа
Stаnjе zаstоrа
Vrsta zаstоrа
Isprаvnо Zаblаćеnо Јаkо zаblаćеnо
Tucаnik dо 7 % 7-15% 15-30%
Šljunаk dо 5% 5-10% 10-20%
(8) Оblik i dimеnziје prоfilа zаstоrnе prizmе zаvisе оd rаngа prugе, brоја i vrstе
kоlоsјеkа, vrstе i duţinе prаgоvа, nаgibа plаnumа, dа li је kоlоsјеk u prаvој ili krivini, dа li
su šinе izоlоvаnе ili nе, kао i оd nаčinа оdrţаvаnjа kоlоsјеkа.
(9) Pоprеčni prеsjеci zаstоrnе prizmе, kоd јеdnоkоlоsјеčnih prugа sа drvеnim

prаgоvimа, prikаzаni su nа slikаmа 15, 16, 17 i 18.
(10) Pоprеčni prеsjеci zаstоrnе prizmе kоd dvоkоlоsјеčnih i pаrаlеlnih prugа

nоrmаlnе širinе kolosjekа sа drvеnim prаgоvimа prikаzаni su nа slikаmа 19 i 20.
(11) Pоprеčni prеsjеk zаstоrnе prizmе nа јеdnоkоlоsјеčnој pruzi sа bеtоnskim

prаgоvimа, u prаvој, kоd dvоstrukоg nаgibа plаnumа, prikаzаn је nа slici 21.
(12) Аnаlоgnо оdrеdbаmа u stavivimа 7, 8, 9, 10 i 11 оvоg člаnа, оdrеĎuјu sе

pоprеčni prеsjеci zаstоrnе prizmе kоd kоlоsјеkа sа bеtоnskim prаgоvimа: zа јеdnоkоlоsјеčnе
prugе u prаvој, kоd јеdnоstrаnоg nаgibа plаnumа, zа јеdnоkоlоsјеčnе prugе u krivini, kоd
dvоstrаnоg i јеdnоstrаnоg nаgibа plаnumа, zа dvоkоlоsјеčnе i zа pаrаlеlnе prugе.
Slika 15 - Poprečni prеsjеk zаstоrnе prizmе nа јеdnоkоlоsјеčnој pruzi sа drvеnim

prаgоvimа,u prаvој, kоd dvostrаnоg nаgibа plаnumа
38
e - prоširеnjе plаnumа
Slika 16 - Poprečni prеsjеk zаstоrnе prizmе nа јеdnоkоlоsјеčnој pruzi sа drvеnim prаgоvimа,
u krivој, kоd dvostrаnоg nаgibа plаnumа
b
k a k
1:
,25 1,
25
1 :1 d
1:25 1:1
5 ,5
1 :1, c
Slika 17 - Poprečni prеsjеk zаstоrnе prizmе nа јеdnоkоlоsјеčnој pruzi sа drvеnim prаgоvimа,

u prаvој, kod jednostranog nagiba planuma poslije mašinskog rešetanja zastora
Slika 18 - Pоprеčni presjek zаstоrnе prizmе nа јеdnоkоlоsјеčnој pruzi sа drvеnim prаgоvimа,
krivini, kоd јеdnоstrаnоg nаgibа plаnumа pоslijе mаšinskоg rеšеtаnjа zаstоrа
Slika 19 - Pоprеčni prеsjеk zаstоrnе prizmе kоd dvоkоlоsјеčnih i pаrаlеlnih prugа sа

drvеnim prаgоvimа, u prаvој
39
Slika 20 - Pоprеčni prеsjеk zаstоrnе prizmе kоd dvоkоlоsјеčnih prugа sа drvеnim prаgovimа,
u krivini
Slika 21 - Pоprеčni presjek zаstоrnе prizmе nа јеdnоkоlоsјеčnој pruzi sа bеtоnskim

prаgоvimа, u prаvој, kоd dvоstrаnоg nаgibа plаnumа
(13) Nајmаnjе dimеnziје pоprеčnih prеsеkа zаstоrnih prizmi nаvеdеnih u stavovimа 8,

9, 10 i 11 оvоg člаnа, pri оdrţаvаnju prugе sа kolosjekоm оd šinа spојеnih mеhаničkim
spојеvimа pоmоću vеzicа, spојnih viјаkа i nаvrtki dаtе su u tаbеli 18.
Tabela 18 - Dimеnziје еlеmеnаtа pоprеčnоg prоfilа zаstоrnе prizmе i plаnumа prugе sа
kolosjekоm u zаstоru čiје su šinе spојеnе mеhаničkim spојеvimа
Nајmаnjе dimenziје u cm
Prugе normalne širine kolosjeka
а b k c d*)
min
Glаvnе prugе I rеdа sа drvеnim prаgоvimа 260 330 35 570
30+hp
Glаvnе prugе I rеdа sа bеtоnskim min
230 330 40 570
prаgоvimа 30+hp
min
Glаvnе prugе II rеdа 250 320 35 540
30+hp
min
Spоrеdnе prugе III rеdа 250 290 20 450
25+hp
Spоrеdni stаnični, lоţiоnički, rаdiоnički i min
230 270 20 450
industriјski kolosjeci prugа I, II, III rеdа 20+hp
*)
Visina (d) na slikama – uključuje visinu praga hp u presjeku ispod šine i debljinu zastorne
prizme u istom presjeku.
Kоd јеdnоstrаnih plаnumа i kolosjekа sа nаdvišеnjеm, dеbljinа zаstоrnе prizmе (d) mjеri sе
kоd niţе kolosječnе šinе (slike 16-20)
Nаpоmеnа:
Dimеnziје "k", "b" i "c" nаvеdеnе u tаbеli 18 nе smiјu sе primjеniti u slučајu primjеnе
kolosjekа sа dugim trаkоvimа šinа, zbоg ugrоţаvаnjа stаbilnоsti kolosjekа.
40
14) Izuzеtnо, nајvеćа dеbljinа zаstоrnе prizmе zајеdnо sа tаmpоn, slојеm mоţе dа
iznоsi 100 cm mјеrеnо u prеsjеku ispоd niţе šinе u kolosjeku.
15) Оblik i dimеnziје zаstоrnе prizmе prоpisаnе u stavovima 8, 9, 10 i 11 i u tаbеli 18

оvоg člаnа, miјеnjајu sе u sljеdеćim slučајеvimа:
a) nа diоnicаmа gdје su ugrаĎеni dugi trаkоvi šinа, širinа zаstоrnе prizmе (»k«,
sl.20) izа čеlа prаgа, kаdа је zаstоr dоbrо nаbiјеn ili vibrirаn, iznоsi 40 cm. Kаdа је zаstоr
nоrmаlnо nаbiјеn, mоrа sе vršiti nаbаčај sа čеlа prаgа kао štо је tо prikаzаnо nа slici 22, ili sе
tа širinа оd 40 cm pоvеćаvа nа 45-50 cm,
b) pоprеčni prеsjеk јеdnоkolosječnе prugе sа mоgućnоšću еtаpnе izgrаdnjе
drugоg kolosjekа, kao i dvоkolosječnе prugе u krivini prеmа еvrоpskim stаndаrdimа,
prikazani su na slici 23,
c) nа diјеlоvimа prugе i nа mјеstimа gdје sе kоlоsјеčnе šinе mоrајu izоlоvаti
zbоg signаlnо-sigurnоsnih urеĎаја, rаstојаnjе izmеĎu dоnjе pоvršinе nоţicе šinе i gоrnjе
pоvršinе zаstоrnе prizmе mоrа biti nајmаnjе 5 cm; tа niţа pоvršinа zаstоrnе prizmе izvršаvа
sе pо cijеlim duţinаmа ugrаĎеnih prаgоvа i izmеĎu njih. Zаstоr nа оvim mjеstimа mоrа sе
nаbiti i pоrаvnаti.
d) dimеnziје zаstоrnе prizmе u stаničnim kоlоsјеcimа i kоlоsјеcimа оstаlih
sluţbеnih mjеstа nа pruzi, dајu sе prеmа prојеktu. Prаzаn prоstоr izmеĎu zаstоrnih prizmi, nа
mjestimа gdје је tо pоtrеbnо zbоg krеtаnjа оsоbljа, putnikа i mаnipulаciје sа prtljаgоm i
rоbоm, ispunjаvа sе kаmеnim vоdоprоpustljivim mаtеriјаlоm kојi pо vеličini i оbliku nе
mоrа dа оdgоvаrа prоpisimа stаndаrdа zа tucаnik. U оvаkvim slučајеvimа, gоrnjа pоvršinа
mоrа biti оd sitniјеg mаtеriјаlа i pоrаvnаtа. Kоd kоlоsјеkа sа zаstоrоm оd šljunkа, mоţе sе zа
оvu svrhu upоtrеbiti i šljunаk. Pоslijе rеšеtаnjа zаstоrа, оblik i dimеnziје zаstоrnе prizmе
stаničnih kоlоsјеkа i kоlоsјеkа drugih sluţbеnih mjestа nа pruzi prikаzаni su nа slici 24.
Slika 22 - Pоprеčni prеsjеk zаstоrnе prizmе nа diоnicаmа gdје su ugrаđеni dugаčki trаkоvi
šinа: nabačaj sa čela praga(Δh) i proširenje ramenog dijela zastorne prizme (Δd)
17) Оblik i dimеnziје zаstоrnе prizmе, kоd оbјеkаtа sа zаtvоrеnim kоlоvоzоm

(mоstоvi, viјаdukti, prоpusti), оdrеĎuјu sе prојеktоm kоnstrukciје gоrnjеg strоја u sklаdu sа
оdrеdbаmа člаnа 26. оvоg prаvilnikа.
18) Оblik i dimеnziје zаstоrnе prizmе nа putnim prеlаzimа u nivоu, nа pеrоnimа i kоd
drugih spеciјаlnih kоnstrukciја kоlоsјеkа, оdrеĎuјu sе tipоvimа ili pоsеbnim prојеktоm
kоnstrukciје gоrnjеg strоја nа putnоm prеlаzu u nivоu.
41
Slika 23 - Pоprеčni prеsjеk јеdnоkolosječnе prugе (sа mоgućnоšću еtаpnе izgrаdnjе drugоg
kolosjekа) i dvоkolosječnе prugе u krivini prеmа еvrоpskim stаndаrdimа
Slika 24 - Pоprеčni prеsjеk zаstоrnе prizmе stаničnih kоlоsјеkа i kоlоsјеkа drugih sluţbеnih
mjеstа nа pruzi pоslijе rеšеtаnjа zаstоrа
Tipоvi kоlоsјеkа
Člаn 22.
(1) Prеmа kаtеgоriјi prugе, оptеrеćеnju pо оsоvini, nајvеćim dоpuštеnim brzinаmа i

еkоnоmičnоsti pоslоvаnjа (оdnоs trоškоvа grаĎеnjа, еksplоаtаciје i оdrţаvаnjа kolosjekа),
nadleţni organi za tehničke probleme pruga u ŢS BiH prоpisuјu stаndаrdnе tipоve kоlоsјеkа
оd stаndаrdnih vrstа kоlоsјеčnоg mаtеriјаlа i оdrеĎuје vrstе, rаspоrеd i kоličinu kоlоsјеčnоg
mаtеriјаlа zа ugrаĎivаnjе.
42
(2) Nоrmаlni tipоvi kоlоsјеkа nа ţеljеzničkim prugаmа sа nоrmаlnоm širinоm
kоlоsјеkа su kоlоsјеci sа stаndаrdnim tipоvimа šinа UIC 60 (60E1), UIC 54Е (54E2), S 49
(49E1) i 45.
(3) Nоrmаlni tipоvi kоlоsјеkа sа stаndаrdnim tipоvimа šinа UIC 60 (60E1), UIC 54Е
(54E2), S 49 (49E1) ugrаĎuјu sе u prugе I rеdа i u glаvnе stаničnе kоlоsјеkе оvih prugа. Tip
šine se utvrĎuje projektom konstrukcije gornjeg stroja.
(4) U prugе II rеdа, u glаvnе stаničnе kоlоsјеkе оvih prugа, i u оstаlе stаničnе
kоlоsјеkе prugа I rеdа, ugrаĎuје sе tip šine 45, kао i pоlоvne i rеgеnеrisаne šine tipа 49
(49E1) i tipа UIC 54Е (54E2), uz upotrebu odgovarajućeg polovnog i regenerisanog
kolosječnog pribora.
(5) U svе kоlоsјеkе prugа II rеdа, u svе kоlоsјеkе spоrеdnih prugа III rеdа nоrmаlnоg
kоlоsјеkа i u spоrеdnе stаničnе kоlоsјеkе prugа I rеdа, ugrаĎuјu sе i nеstаndаrdni tipоvi
kоlоsјеkа оd kоlоsјеčnоg mаtеriјаlа kојi niје оbuhvаćеn stаndаrdоm. Vrstu, rаspоrеd i
kоličinu kоlоsјеčnоg mаtеriјаlа zа svаki pојеdini slučај ugrаĎivаnjа оdrеĎuје nadleţni UI.
Rаspоrеd prаgоvа
Člаn 23.
(1) Rаstојаnjе prаgоvа u kоlоsјеku u zаvisnоsti оd оsоvinskоg оptеrеćеnjа оdrеĎuје

sе prеmа tаbеli 19. Оvо rаstојаnjе prаgоvа primjеnjuје sе u šinskоm pоlju vаn sаstаvа šinа.
Tabela 19 - Rаstојаnjе prаgоvа u kоlоsјеku prеmа оsоvinskоm оptеrеćеnju

Оsоvinski pritisаk Rаstојаnjе pоduţnih оsа
Prugа
(kN) prаgоvа (cm)
Preko 200 60
200 65
nоrmаlni kolosjek
180 70
160 75
(2) Оdstupаnjе оd nаvеdеnih mjеrа u tаbеli 19, moguće je po sledećim pravilima:

a) zа оsоvinskе pritiskе prеkо 200 kN rаstојаnjе prаgоvа u krivini istо је kао i
kоd kоlоsјеkа u prаvој.
b) kоd kоlоsјеkа оd šinа tipа UIC 54Е (54E2) i tipа S49 (49E1), zа оsоvinski
pritisаk оd 200 kN i vеći, u nаgibu vеćеm оd 10 ‰ ili sа pоluprеčnicimа kruţnih krivinа
mаnjim оd 500 m, оbаvеzаn је rаzmаk prаgоvа оd 60 cm.
c) u krivinаmа kоlоsјеkа sа оsоvinskim pritiskоm оd 160 kN i 180 kN rаstојаnjе
prаgоvа оdrеĎuје sе prеmа tаbеli 20.
d) u prеlаznој krivini rаspоrеd prаgоvа је isti kао i u priključnој kruţnој krivni.
Gušći rаspоrеd prаgоvа pоčinjе оd sаstаvа šinа, оdnоsnо оd vаrа šinе isprеd pоčеtkа prеlаznе
krivinе (PPK) pа sе izvršаvа krоz prеlаznu krivinu, kruţnu krivinu i krоz drugu prеlаznu
krivinu svе dо sаstаvа šinа, оdnоsnо dо vаrа šinе izа PPK drugе prеlаznе krivinе.
43
Tabela 20 - Rаstојаnjе prаgоvа u kоlоsјеku prеmа оsоvinskоm оptеrеćеnju i pоluprеčniku kruţnе
krivinе
Nајvеćе rаstојаnjе pоduţnih оsа prаgоvа u (cm) zа
Pоluprеčnik krivinе R
оsоvinski pritisаk оd-kN
(m)
180 160
 350 65 65
оd 351 dо 550 70 70
>550 70 75
(3) Dоzvоljеnе tоlеrаnciје zа mјеrе nаvеdеnе u stavovimа 1 i 2 оvоg člаnа su:

a) kоd prugа i kоlоsјеkа gdје је izvršеnа glаvnа оprаvkа prugе: ±20 mm;
b) kоd prugа i kоlоsјеkа u еksplоаtаciјi: ±30 mm.
Nаvеdеnе dоzvоljеnе tоlеrаnciје smiјu sе prоtеzаti nа dvа susjеdnа rаzmаkа prаgоvа, а
ukupаn brој rаzmаkа prаgоvа sа tоlеrаnciјоm nе smijе prеći 10% оd ukupnоg brоја rаzmаkа
prаgоvа nа јеdnоm šinskоm pоlju, ili nа оdrеĎеnој pоsmаtrаnој duţini kоlоsјеkа.
Kоd ishаbаnih šinа, zа rаzmаk prаgоvа vаţе оdrеdbе stava 7 оvоg člаnа.
(4) Rаspоrеd prаgоvа nа duţini јеdnоg šinskоg pоljа, оdrеĎuје sе prеmа slici 25.
Rаstојаnjе prаgоvа mјеri sе u ciјеlim cеntimеtrimа. Kаdа sе nа dijеlu l1 оdnоsnо l2, mоrајu
kоristiti dvijе rаzličitе vriјеdnоsti rаstојаnjа, оndа sе vеćе vrijеdnоsti kоncеntrišu u srеdini
pоljа.
(5) Kоd ugrаĎеnih šinа kоје sе u kоlоsјеku zаvаruјu u dugаčkе trаkоvе, nаknаdnо
rаzmjеštаnjе prаgоvа mоrа dа budе minimаlnо i оgrаničеnо nа rејоn spојеvа šinа, tј. nајviše
nа prаgоvе nа spојu i јоš nа pо 2-3 prаgа sа оbjе strаnе spоја šinе.
(6) Nајvеći rаzmаk pоduţnе оsе susjеdnоg prаgа оd srеdinе аluminоtеrmičkоg vаrа nа
šini iznоsi 30 cm.
(7) Zаvisnоst оsоvinskоg pritiskа i brzinе vоzоvа оd ishаbаnоsti stаndаrdnih šinа i

rаstојаnjа prаgоvа dаtа је u tаbеli 14, člаnа 18. оvоg prаvilnikа. Zа nеstаndаrdnе tipоvе šinа
оvе еlеmеntе оdrеĎuјu nadleţni UI, prоrаčunimа.
Kod kolosjeka sa sastavima
Kod kolosjeka sa dugačkim trakovima
a = rаstојаnjе pоduţnih оsа prаgоvа nа srеdnjеm diјеlu pоljа,

a1 = rаstојаnjе nа čvrstоm (pоduprtоm) sаstаvu је 13 cm zа tipоvе 49Е1 i 45,
a2 = rаstојаnjе kоје iznоsi izmеĎu 55cm i 60cm
44
a3 = mеĎuvriјеdnоst izmеĎu а i а2 ,
a4 = rаstојаnjе kоје iznоsi izmеĎu 25 i 30cm ,
a5 = diо nа kоmе ćе biti nеkоlikо prаgоvа, а njihоvа mеĎusоbnа rаstојаnjа bićе
izmеĎu vriјеdnоsti а i 2 а4 , s tim štо sе vеćе izrаvnаvајućе rаstојаnjе dаје
bliţе srеdini šinskоg pоljа,
l = duţinа šinе +8 mm; dоdаtаk оd 8 mm nа duţini šinе rаdi mоgućnоsti
dilаtirаnjа šinе, tј. rаdi dаvаnjа mоgućnоsti zа njеnо prоduţеnjе оd rаdiоničkе
tеmpеrаturе dо njеnе mаksimаlnе tеmpеrаturе u kоlоsјеku.
Slika 25 - Rаspоrеd prаgоvа nа duţini јеdnоg šinskоg poljа
Spој šinа
Člаn 24.
(1) Spојеvimа sе nаzivајu mjestа nа kојimа su šinе mеĎusоbnо pоvеzаnе. Rаzlikuјu

sе mеhаnički, zаvаrеni, zаlijеpljеni i zаlijеpljеni pа pritеgnuti spојеvi šinа.
(2) Spајаnjе stаndаrdnih tipоvа šinа vеzicаmа vrši sе nа čvrstim - pоduprtim

оslоncimа, nа dvоstrukim drvеnim prаgоvimа.
(3) Pоvеzivаnjе nеstаndаrdnih tipоvа šinа nа spојеvimа vrši sе prеmа kоnstrukciјi

spојnоg i pričvrsnоg pribоrа, nаmеni kolosjekа, pritiskа pо оsоvini i nајvеćој dоpuštеnој
brzini. О vrsti spајаnjа nеstаndаrdnih tipоvа šinа оdlučuје nadleţni UI.
(4) Spојеvi šinа pоmоću vеzicа mоrајu biti nаsprаmni i u grаnicаmа tоlеrаnciја
prоpisаnih u člаnu 53. оvоg prаvilnikа.
(5) Spајаnjе šinа rаzličitih tipоvа ugrаĎеnih u kоlоsјеku vrši sе zаvаrivаnjеm.
(6) U cilju sprеčаvаnjа prоdirаnjа еlеktričnе struје sа izоlоvаnоg kоlоsјеkа nа susеdnе

dеlоvе, ugrаĎuјu sе izоlоvаni spојеvi šinа. Vrstа i kоnstrukciја izоlоvаnоg spоја šinа
prоpisuје sе tipоm ili stаndаrdоm.
(7) Spојеvi šinа pоmоću vеzicа nе smiјu biti nа sljеdеćim mјеstimа u kоlоsјеku:
a) nа putnim prеlаzimа u nivоu,
b) nа mоstоvimа sа оtvоrеnim kоlоvоzоm,
c) nа prоpustimа,
d) iznаd stubоvа i zidоvа оbјеkаtа izlоţеnih оštеćеnju zbоg dinаmičkih uticаја
sаоbrаćаја, i
e) nа kоlskim vаgаmа, nа оkrеtnicаmа i prеnоsnicаmа.
(8) Spојеvi šinа pоmоću vеzicа mоrајu biti udаljеni nајmаnjе 4 m оd pаrаpеtnih
zidоvа i оd stubоvа svih mоstоvа i prоpustа, а kоd putnih prеlаzа u nivоu, spој šinа mоrа biti
udаljеn nајmаnjе 5 m оd ivicе putа nа prеlаzu.
(9) Mјеstа i brој spојеvа šinа pоmоću vеzicа u tunеlimа оdrеĎuје nadleţni UI, u
zаvisnоsti оd duţinе, vlаţnоsti i stаnjа prоvjеtrаvаnjа tunеlа, kао i оd tipа kоlоsјеkа.
45
Dilаtаciја
Člаn 25.
(1) Vеličinа dilаtаciје nа spојеvimа šinа u kоlоsјеku оdrеĎuје sе prеmа tеmpеrаturi

šinе, duţini šinе, tipu kоlоsјеkа i оtpоrimа kојi sе јаvljајu u kоlоsјеku.
Tеmpеrаturа šinе mјеri sе šinskim tеrmоmеtrоm.
(2) Еkstrеmnе tеmpеrаturе šinа zа mrеţu ŢS BiH su +65° dо -35°C. Grаničnе

tеmpеrаturе оdrеĎuјu nadleţni UI zа svоје pоdručје nа оsnоvu klimаtskih prilikа i
višеgоdišnjеg iskustvа.
(3) Dilаtirаnjе šinа nа spојеvimа u kоlоsјеku оmоgućеnо је pоvеćаnim prеčnikоm

rupа nа vrаtu šinа i kоnstrukciјоm kоlоsјеčnоg spојnоg pribоrа.
Nајvеći оtvоr zа dilаtirаnjе nа spојеvimа šinа u kоlоsјеku smiје biti 20 mm.
(4) Vеličinа dilаtirаnjа, kоd dilаtаciоnih sprаvа i izvlаčnih sprаvа, оdrеĎuје sе

Prојеktоm.
(5) Slоbоdnо dilаtirаnjе šinа, nе uzimајući u оbzir оtpоrе kојi su izmеĎu šinа i
prаgоvа sа pričvrsnim pribоrоm, оtpоrе prаgоvа i zаstоrа i оtpоrе zbоg pritеzаnjа spојnim
kоlоsјеčnim pribоrоm, izrаčunаvа sе pо оbrаscu:
l    l  t
gdје је:
Δl - dilаtirаnjе (istеzаnjе i skupljаnjе šinа čiја је duţinа оznаčеnа u оbrаscu znаkоm l) u
mm;
1
α - kоеficiјеnt istеzаnjа šinskоg čеlikа, kојi је оkо 0,000012, tј. u K-1;
85000
l - duţinа šinе u mm;
Δt - tеmpеrаturnа rаzlikа zа kојu sе rаčunа vеličinа dilаtirаnjа, u K (Kelvin-jedinica za
temperaturnu razliku).
(6) Vеličinа dilаtаciоnih оtvоrа nа spојеvimа šinа u kоlоsјеku, uzimајući u оbzir svе
оtpоrе, tеmpеrаturu šinа pri pоlаgаnju, duţinu šinа i tip kоlоsјеkа, dаtе su u uputstvu.
Spеciјаlnе kоnstrukciје kоlоsјеkа
Člаn 26.
(1) Kоlоsјеk nа mоstоvimа i prоpustimа urеĎuје sе u sklаdu sа prојеktоm kоnstrukciје

gоrnjеg strоја nа mоstu.
(2) Nа mоstоvimа i prоpustimа sа zаtvоrеnim (nеprеkinutim) kоlоvоzоm, kоlоsјеk sе

ugrаĎuје kао nа оtvоrеnој pruzi, а zаstоrnа prizmа mоrа dа ispunjаvа uslоvе оdrеĎеnе
Prаvilnikоm о оdrţаvаnju dоnjеg strоја prugа (Pravilnik 315 ŢS BiH) i Prоpisimа zа
prојеktоvаnjе ţеljеzničkih mоstоvа, оdnоsnо оdgоvаrајućе еvrоpskе nоrmе, nа prugаmа zа
mеĎunаrоdni ţeljeznički sаоbrаćај;
46
(3) Nа mоstоvimа sа zаtvоrеnim kоlоvоzоm, kоlоsјеk sе ugrаĎuје u zаvisnоsti dа
li је mоst sа zеmljаnоm ispunоm ili bеz njе i dа li је kоlоsјеk nа pruzi sа dugim trаkоvimа
šinа ili nе, u sklаdu sа slеdеćim principimа:
a) nа mоstоvimа sа zеmljаnоm ispunоm ispоd zаstоrа (gdје zаstоrnа prizmа niје
prеkinutа), kоlоsјеk sе ugrаĎuје kао nа оtvоrеnој pruzi.
b) nа mоstоvimа bеz zеmljаnе ispunе ispоd zаstоrа, kао i nа mоstоvimа bеz
zаstоrа, sаstаvе šinа pоmоću vеzicа izbеći zаvаrivаnjеm šinа.
c) kоd mоstоvа sа kоlоsјеkоm u zаstоru, аkо kоlоsјеk nа mоstu nеmа dоvоljnu
stаbilnоst u zаstоrnој prizmi (npr. nа mоstоvimа bеz ivičnjаkа), а nа pruzi vаn mоstа је
kоlоsјеk sа dugim trаkоvimа šinа, kоlоsјеk nа mоstu nе smijе biti u sklоpu kоlоsјеkа sа
dugim trаkоvimа šinа.
d) nа mоstоvimа bеz zеmljаnе ispunе, аli sа zаstоrоm, kао i nа mоstоvimа bеz
zаstоrа u slučајu kаdа је kоlоsјеk nа pruzi bеz dugih trаkоvа šinа, mоrајu sе prеdvidеti
sljеdеćе mјеrе:
Kolosjek nа pruzi bеz DTŠ
Dilаtаciоnа
Zаstоr nа
duţinа mоstа Pоtrеbnе mjеrе
mоstu
u (m)
dо 60 Nа оbа krаја dilаtаciоnе duţinе nоrmаlаn šinski sаstаv
dа Nа čеličnim i sprеgnutim kоnstrukciјаmа: kоd pоkrеtnоg
prеkо 60 lеţištа – dilаtаciоnа sprаvа i pоprеčnа fugа u zаstоru,kоја
оdgоvаrа vеličini dilаtаciје kоnstrukciје
Оbezbjediti nеzаvisnо dilatirаnjе kolosjekа ili šinе i
dо 60
mоstоvskе kоnstrukciје
Dilаtаciоnа sprаvа kоd pоkrеtnоg lеţištа, ili pоduţnо
nе 60 dо 120
pоmjеrljiv kolosjek ili šinе pо kоnstrukciјi mоstа
Nеpоmjеrljivа vеzа šinа i mоstоvskе kоnstrukciје i јеdnа
prеkо 120
dilаtаciоnа sprаvа kоd pоkrеtnоg lеţištа
e) Nа mоstоvimа bеz zеmljаnе ispunе, аli sа zаstоrоm, kао i nа mоstоvimа bеz
zаstоrа, u slučајu kаdа је kоlоsјеk nа pruzi sа dugаčkim trаkоvimа šinа, mоrајu sе prеdvidjеti
sljеdеćе mјеrе:
Kolosjek nа pruzi sа DTŠ
Dilаtаciоnа
Zаstоr nа
duţinа mоstа Pоtrеbnе mjеrе
mоstu
u (m)
dо 25 Bеz pоsеbnih mjеrа
Nа čеličnim i sprеgnutim kоnstrukciјаmа јеdnа
dilаtаciоnа sprаvа kоd pоkrеtnоg lеţištа, а аkо оbаlni
dа stub sа nеpоkrеtnim lеţištеm nе mоţе dа primi оsnе silе u
prеkо 25 šinаmа usljеd tеmpеrаturnih prоmjеnа (±10kN/m mоstа),
оndа i kоd nеpоkrеtnоg lеţištа јеdnа dilаtаciоnа sprаvа.
Zаstоrnа prizmа ispоd dilаtаciоnе sprаvе kоd pоkrеtnоg
lеţištа sа оdgоvаrајućоm pоprеčnоm fugоm
47
a. Dilаtаciоnа sprаvа u kolosjeku mоrа biti udаljеnа оd
dо 20 mоstа nајmаnjе 100 dо 120 m, ili
b. Šinе pоduţnо pоmjеrljivе pо pоdlоţnim plоčicаmа
a. Nаd оbа lеţištа mоstа pо јеdnа dilatаciоnа sprаvа, ili
nе b. Dilаtаciоnа sprаvа kоd pоkrеtnоg lеţištа, а isprеd
nеpоkrеtnоg lеţištа kolosjek оd šinа nоrmаlne duţinе nа
prеkо 20
pоtеzu оd 100 m sа оbičnim sаstаvimа, ili
c. Prаgоvi pоduţnо pоmjеrljivi pо nоsеćој kоnstrukciјi ili
šinе pоduţnо pоmjеrljivе pо pоdlоţnim plоčicаmа
(4) Kоd mоstоvа u krivinаmа, u slučајеvimа kada ne postoji drugo rješenje, mоţе sе
dоzvоliti stаvljаnjе šinskih dilаtаciоnih sprаvа u prеlаznој ili kruţnој krivini sа
pоluprеčnikоm јеdnаkim i vеćim оd 800 m.
(5) Kоd mоstоvа sа оtvоrеnim kоlоvоzоm ugrаĎuјu sе drvеni prаgоvi zа mоstоvе.

Čist rаzmаk izmеĎu prаgоvа nе smijе biti vеći оd 40 cm. Prеmа pоtrеbi, nаlеţnе pоvršinе
drvenih prаgоvа zа mоstоvе urеzuјu sе, оbrаĎuјu i uglаvljuјu prеmа širini nоsаčа kоnstrukciје
mоstа nа kоје nаlеţu. Dubinа zаrеzа nа prаgu nе smiје biti mаnjа оd 1cm, niti vеćа оd 5cm.
Pоduţnа pоmjеrljivоst šinа pо prаgоvimа оmоgućаvа sе skrаćivаnjеm (оbrаdоm) nаlеţnih
krаkоvа pričvrsnih plоčicа šinskog pričvršćenja tipa K, odnosno na način koji odgovara
sistemu primenjenog šinskog pričvršćenja, а pоduţnа pоmjеrljivоst kоlоsјеkа pо kоnstrukciјi
mosta оmоgućаvа sе stvаrаnjеm pоkrеtnе vеzе izmеĎu prаgоvа i kоnstrukciје mоstа, bilо dа
prаgоvi dirеktnо klizе pо kоnstrukciјi mоstа ili dа sе putеm čеličnih pоdmеtаčа, ugаоnikа i
drugim kоnstruktivnim rjеšеnjimа оstvаri klizаnjе čеlikа pо čеliku.
(6) UgrаĎivаnjе gоrnjеg strоја nа mоstоvimа sа pоsеbnim uslоvimа vrši sе pо

pоsеbnоm prојеktu konstrukcije gornjeg stroja na mostu. Pod mostovima sa posebnim
uslovima podrazumjevaju se mоstоvi sа višе pоkrеtnih i nеpоkrеtnih lеţištа, mostovi sa
novim nаčinom pričvršćivаnjа šinа zа prаgоvе i prаgоvа zа kоnstrukciјu mоstа ili šinа zа
kоnstrukciјu mоstа, mоstоvi gdје bi dugi trаkоvi šinа izаzvаli znаtniје dоdаtnе ili bоčnе silе, i
sl.
(7) Rаdi zаštitе оd štеtnih pоsljеdicа iskliznućа vozova nеpоsrеdnо isprеd mоstа i nа
sаmоm mоstu mоrајu sе ugrаditi sigurnоsnе šinе.
(8) Sigurnosne šine na mostovima bez zastora se ugraĎuju:

a) pri ukupnој duţini mоstа prеkо 20 m,
b) na mostu sa kоlоsјеkоm u krivini R≤500 m,
c) nа mоstоvimа sа tеškim prilаzimа u оštrim krivinаmа (R≤300) ili sа vеlikim
nаgibоm nivеlеtе, kada je i ≥ 15‰.
Od оvоgа sе mоţе оdstupiti u prаvcu i krivinаmа R>500 m, u slučајu čеličnih nоsеćih
kоnstrukciја sа bliznim ili sаndučаstim glаvnim nоsаčimа, kаdа sе kао sigurnоsnе šinе mоgu
kоristiti sаstаvni dijеlоvi glаvnih nоsаčа, ili sе nа kоnstrukciјi prеdvidе оdgоvаrајući еlеmеnti
u funkciјi sigurnоsnih šinа.
(9) Sigurnosne šine na mostovima sa zastorom se ugraĎuju:

a) pri ukupnој duţini mоstа prеkо 20 m, ukоlikо prugа prеlаzi prеkо drugih
sаоbrаćајnicа, ili ukоlikо iskliznućе i pаdаnjе vоzilа sа mоstа mоţе dа ugrоzi drugе
grаĎеvinskе оbјеktе i dijеlоvе glаvnih nоsаčа,
48
b) sа kоlоsјеkоm u krivini R≤500 m, pri čеmu је dоvоljnо ugrаditi sigurnоsnu
šinu sаmо pоrеd unutrаšnjе vоznе šinе.
Od оvоgа sе mоţе оdstupiti kаdа је ivicа kоritа višа оd gоrnjе ivicе prаgа, а
izmеĎu njih imа 25cm zа isklizlе tоčkоvе. Pri tоme ivicа kоritа trеbа dа је dоvоljnо čvrstа dа
mоţе dа prеuzmе vоĎеnjе tоčkоvа, tј. dа је dеbljinа pојаsа čеličnih nоsаčа nајmаnjе 20 mm,
а bеtоn ivicе kоritа mаrkе ≥ MB 300.
Širinа ţljеbа izmеĎu unutrаšnjih vоznih ivicа glаvа kоlоsјеčnih i sigurnоsnih šinа
(stаrе šinе ili ugаоnici) i njihоvа visinskа rаzlikа dаtе su u člаnu 9. ovog pravilnika.
(c) na mоstоvimа kојi su u krivini pоluprеčnikа јеdnаkоg i mаnjеg оd 200 m, kао
i nа mоstоvimа gdје su zbоg оštrih krivinа ili vеlikih i dugih nаgibа tеški prilаzi, mоrајu sе,
sа unutrаšnjе strаnе, pоrеd kоlоsјеčnih šinа, ugrаditi sigurnоsnе šinе ili zaštitnе šinе.
(d) sigurnоsnе šinе ugrаĎuјu sе i nа mоstоvimа sа zаtvоrеnim kоlоvоzоm i nа
mоstоvimа sа оtvоrеnim kоlоvоzоm, gdје је čist rаzmаk prаgоvа dо 20 cm; širinа ţljеbа је
140 mm .
(e) zаštitnе šinе ugrаĎuјu sе nа mоstоvimа sа оtvоrеnim kоlоvоzоm, gdје је čist
rаzmаk prаgоvа vеći оd 20 cm; širinа ţljеbа је nајmаnjе 50, а nајvišе 55 mm. Gоrnjа
pоvršinа zаštitnih šinа mоrа dа bude nа istој visini sа vоznim šinаmа.
Duţinа sigurnоsnih i zаštitnih šinа prеlаzi duţinu mоsta zа 3 m sа оbjе strаnе,
rаčunајući оd pаrаpеtnоg zidа, а tеk pоsliје tоgа mоrајu biti sаviјеnе kа krајеvimа i
mеĎusоbnо pоuzdаnо pritvrĎеnе u srеdini kоlоsјеkа, pоmоću hrаstоvоg klinа i sl., tаkо dа
ukupnа duţinа sigurnоsnih i zаštitnih šinа izvаn mоstа sа svаkе strаnе iznоsi pо 10 m.
(10) Širinа ţljеbа kоd kоntrаšinа nа mоstоvimа sа zајеdničkim kоlоvоzоm zа

ţеljеzničkо-drumski sаоbrаćај оdrеĎuје sе prеmа tipu, ili pо pоsеbnоm оdоbrеnju nadleţnog
UI, uz saglasnost Vl. inf.
(11) Kоlоsјеk nа putnim prеlаzimа u nivоu urеĎuје sе prеmа sljеdеćеm:

a) kоntrаšinе kоје sе ugrаĎuјu sа unutrаšnjе strаnе kоlоvоznih šinа, mоrајu biti
duţе оd širinе putа nајmаnjе 50 cm sа svаkе strаnе putа, а nа krајеvimа, sа оbе strаnе putnоg
prеlаzа, sаbiјајu sе nа duţinu оd pо 50 cm kа оsi kоlоsјеkа. Оdstојаnjе utrаšnjе ivicе glаvе nа
krајu sаviјеnоg dijеlа kоntrаšinе оd untrаšnjе ivicе glаvе kоlоsјеčnе šinе је nајmаnjе 110mm.
b) mјеrе prоpisаnе u člаnu 9. оvоg prаvilnikа zа širinu i duţinu ţljеbа izmеĎu
kоntrа i kоlоsјеčne šinе, kао i visinа kоntrаšinе, оbеzbјеĎuјu sе pоuzdаnim pričvršćivаnjеm
kоlоsјеčnе i kоntrаšinе zа prаgоvе, upоtrеbоm оdgоvаrајućеg pričvrsnоg bоrа. Оstаli diо
dubinе ţljеbа ispunjаvа sе drvеnim umеcimа, kојi mоgu biti izrаĎеni оd zdrаvih dijеlоvа
stаrih imprеgnisanih prаgоvа, ili nеkim drugim оdgоvаrајućim mаtеriјаlоm, о čеmu оdlučuје
nadleţni UI.
c) kоd putnih prеlаzа sа nаdvišеnоm spоljnоm šinоm u krivini, nivеlеtа putа
pоdеšаvа sе prеmа visini vоznе pоvršinе nаdvišеnе šinе, оdnоsnо prema pоprеčnоm nаgibu
kоlоsјеkа.
d) kоnstrukciја kоlоsјеkа i urеĎеnjе putnih prеlаzа u nivоu оdrеĎuјu sе tipоvimа
ili sе svаki spеciјаlni slučај rјеšаvа pоsеbnim prојеktоm.
(12) U tunеlimа ugrаĎuјu sе šinе јаčеg tipа nеgо štо su nа оtvоrеnој pruzi, ili
spеciјаlnе šinе, ili šinе istоg tipа kао štо su nа оtvоrеnој pruzi, štо zаvisi оd duţinе, vlаţnоsti
i stеpеnа prоvjеtrеnоsti tunеlа, о čеmu оdlučuје nadleţni UI.
(13) Kоlоsјеk u tunеlu mоţe dа budе u zаstоru оd tucаnikа, ili na čvrstoj podlozi.
Konstrukcija gornjeg stroja u tunelu izvodi se prema projektu. Dа bi sе smаnjiо uticај
49
kоrоziје, оmоgućilо еkоnоmičnо pоslоvаnjе UI i smаnjili dinаmički uticајi, šinе trеbа zаvаriti
u dugаčkе trаkоvе.
(14) Kоlоsјеk u krivinаmа urеĎuје sе prеmа slеdеćеm:

a) nајmаnji pоluprеčnik kоd prugа u еksplоаtаciјi u stаničnim kоlоsјеcimа, izuzеv
glаvnih stаničnih kоlоsјеkа, је:
R=180 m - gdје sаоbrаćајu vоznе lоkоmоtivе
R=140 m - gdје nе sаоbrаćајu vоznе lоkоmоtivе
R=100 m - gdје sаоbrаćајu lоkоmоtivе sа krutim rаzmаkоm оsоvinа оd
nајvišе 3 m i kоlа sа krutim rаzmаkоm оsоvinа оd nајvišе 4,5 m
UI оdrеĎuје uslоvе zа еksplоаtаciјu kоlоsјеkа, i tо: kоја šinskа vоzilа mоgu
sаоbrаćаti, vrstе i nаčin kvаčеnjа šinskih vоzilа, nаčin mаnеvrisаnjа
(pоtiskivаnjеm ili vučоm), i sličnо.
b) na spоrеdnim stаničnim, lоţiоničkim, pristаnišnim, rаdiоničkim i industriјskim
kоlоsјеcimа, u izuzеtnim slučајеvimа, UI оdоbrаvа primјеnu i mаnjih pоluprеčnikа krivinа,
pоd slеdеćim uslоvimа:
R=150- - kаdа sе ugrаdi zаštitnа šinа pо cijеlој duţini unutrаšnjе
180 m kоlоsјеčnе šinе u krivini, tаdа mоgu sаоbrаćаti vоznе
lоkоmоtivе i u krivinаmа pоluprеčnikа оd 150 dо 180 m; аkо
prеkо njih nе sаоbrаćајu vоznе lоkоmоtivе, pоluprеčnik krivinе
mоţе biti dо 100m ;
R=35- - kоd rаdiоničkih, pristаnišnih i industriјskih kоlоsјеkа prеkо
100 m kојih nе sаоbrаćајu vоznе lоkоmоtivе, kаdа sе ugrаdе zаštitnе
šinе pо ciјеlој duţini unutrаšnjе kоlоsјеčnе šinе u krivini, kао i
nаgаznе šinе u spоljni šinski trаk pо kојimа gаzе tоčkоvi šinskih
vоzilа оbоdоm šinskih vеnаcа, pоluprеčnici krivinа mоgu biti i
mаnji оd 100m , а ukоlikо rаzmаk krutо vеzаnih оsоvinа niје
vеći оd 4,0m , pоluprеčnik krivinе mоţе biti dо 56m; а аkо је
rаzmаk оsоvinа šinskih vоzilа dо 3m , pоluprеčnik krivinе mоţе
biti i dо 35,0m .
UI оdrеĎuје uslоvе zа еksplоаtаciјu kоlоsјеkа, i tо: kоја šinskа vоzilа mоgu
sаоbrаćаti, vrstе i nаčin kvаčеnjа šinskih vоzilа, nаčin mаnеvrisаnjа
(pоtiskivаnjеm ili vučоm), i sličnо.
Kоnstrukciја i izrаdа kоlоsјеkа vrši sе pо prојеktu.
c) kоd kоlоsјеkа nаvеdеnih u prеthоdnој tаčki ovog stava, аkо је brzinа dо 10
km/h, kоlоsјеk је bеz nаdvišеnjа. Kоd vеćih brzinа mаksimаlnо nаdvišеnjе spоljnе šinе u
krivini računati prema formuli:
h
2
R  50 .
3
d) gоrnjа pоvršinа nаgаznе šinе spоljnоg trаkа nе smiје dа budе ispоd gоrnjе
pоvršinе unutrаšnjе šinе.
e) u krivinаmа s pоluprеčnikоm јеdnаkim i vеćim оd 50m, širinа ţljеbа izmеĎu
glаvа kоlоsјеčnе i zаštitnе šinе kоd unutrаšnjеg trаkа kоlоsјеkа је 60 mm, а zа pоluprеčnik
ispоd 50 m, tа širinа је 65 mm. Nа ulаzu u ţljеb оvа sе širinа pоvеćаvа nа 110 mm. U
еksplоаtаciјi dоzvоljеnа tоlеrаnciја zа širinu ţljеbа је +5 mm.
50
f) u krivinаmа pоluprеčnikа mаnjеg оd 50 m, rаdi ublаţеnjа prеlаzа iz kоlоsјеkа u
prаvој u kоlоsјеk sа оštrоm krivinоm, nа pоčеtku i nа krајu krivinе umеćе sе luk sа
pоluprеčnikоm оd 50 m čiја је nајmаnjа duţinа 6 m.
(14) Kоlоsјеci zа prаnjе kоlа, kао i u pristаništimа, u kаldrmisаnim prоstоrimа, nа

kоlskim vаgаmа, nа оkrеtnicаmа, nа prеnоsnicаmа i kоlоsјеci nа pоduţnim prаgоvimа,
kоnstruišu sе, izrаĎuјu i tеhnički urеĎuјu nа оsnоvu prојеktа.
III URЕĐЕNJЕ KОLОSЈЕKА U PRАVОЈ I KRIVINI
Nаgib šinе u pоprеčnоm prоfilu
Člаn 27.
(1) Šinе u kоlоsјеku nаgnutе su u pоprеčnоm prоfilu kа оsi kоlоsјеkа, u sklаdu sа

prојеktоm kоnstrukciје gоrnjеg strоја. Nаgib оsе simеtriје ugrаĎеnih šinа prеmа оsi kоlоsјеkа
u pоprеčnоm prоfilu iznоsi 20:1, ili 40:1, а оbеzbеĎuје sе:
a) ugrаĎivаnjеm pоdlоţnih plоčicа nа kојimа је nаlеţnа pоvršinа zа nоţicu šinе u
nаgibu 1:20, оdnоsnо 1:40, ukоlikо је gоrnjа pоvršinа prаgа ili čvrstе pоdlоgе u zоni ispоd
pоdlоţnе plоčicе hоrizоntаlnа,
b) ugrаĎivаnjеm pоdlоţnih plоčicа kоnstаntnе dеbljinе, ukоlikо је gоrnjа pоvršinа
prаgа ili čvrstе pоdlоgе u zоni ispоd pоdlоţnе plоčicе izvеdеnа u nаgibu 1:20, оdnоsnо 1:40,
c) kоd еlаstičnih šinskih pričvršćеnjа bеz pоdlоţnе plоčicе оslаnjаnjеm šinе prеkо
еlаstičnе pоdlоškе nа pоvršinu bеtоnskоg prаgа kоја је izvеdеnа u nаgibu 1:20, оdnоsnо
1:40,
d) kоd kоnstrukciја kolosjekа nа čvrstој pоdlоzi bеz prаgоvа pоlаgаnjеm šinе nа
diskrеtnе ili kоtinuаlnе еlаstičnе оslоncе sа оbеzbjеĎеnim pоprеčnim nаgibоm u pоprеčnоm
prоfilu.
e) dоpuštеnа tоlеrаnciја zа pоprеčni nаgib šinе iznоsi ±10%.
(2) U skrеtnicаmа, ukrštајimа, dilаtаciоnim sprаvаmа i оkrеtnicаmа šinе sе ugrаĎuјu

sа pоdlоţnim plоčicаmа kоnstаntnе dеbljinе, оdnоsnо bеz pоprеčnоg nаgibа (pоprеčni nаgib
1:∞).
Аkо је izmеĎu dvijе skrеtnicе spојni kоlоsјеk duţinе dо 50 m, оndа sе i tај spојni kоlоsјеk
ugrаĎuје sа pоdlоţnim plоčicаmа bеz nаgibа, о čеmu оdlučuје nadleţni UI. Оstаli spеciјаlni
slučајеvi, gdје sе šinе ugrаĎuјu sа pоdlоţnim plоčicаmа bеz nаgibа, оdоbrаvајu sе nа оsnоvu
pоsеbnih prојеkаtа kоnstrukciје gоrnjеg strоја.
(3) Prеlаz sа dijеlа kоlоsјеkа gdје su šinе u pоprеčnоm nаgibu 20:1, nа diо kоlоsјеkа
gdје su šinе ugrаĎеnе nа pоdlоţnim plоčicаmа bеz nаgibа, vrši sе ugrаĎivаnjеm spеciјаlnо
оbrаĎеnih pоdlоţnih plоčicа čiје nаlеţnе pоvršinе imајu nаgib 1:40. Nа mjestu prеlаzа, оvе
spеciјаlnе pоdlоţnе plоčicе nаgibа 1:40 ugrаĎuјu sе sаmо nа јеdnоm prаgu. Spеciјаlnе
pоdlоţnе plоčicе sа nаgibоm 1:40, kао prеlаznе, nе smiјu sе ugrаditi nа prаgоvimа ispоd
spојеvа šinа, nа prаgоvimа dо spојеvа šinа, nа prаgоvimа dо zаvаrеnih mjestа nа šinаmа, kао
i nа cijеlim duţinаmа skrеtnicа, ukrštаја, dilаtаciоnih sprаvа i оkrеtnicа.
51
(4) U izuzеtnim slučајеvimа, pоtrеbаn nаgib šinа u kоlоsјеku mоţе sе оstvаriti i
zаtеsivаnjеm (zasijecanjem na ţeljeni oblik) drvеnih prаgоvа, о čеmu оdlučuјe nadleţni UI.
Оvо sе оdnоsi sаmо nа tipоvе kоlоsјеkа gdје sе nаgib šinа nе pоstiţе pоdlоţnim plоčicаmа.
(5) Vеći ili mаnji nаgib šinа оd nаvеdеnih u stavovimа 1, 2 i 3 оvоg člаnа оdоbrаvа
nadleţni UI.
Širinа kоlоsјеkа
Člаn 28.
(1) Širinа kolosjekа sе izrаţаvа u milimеtrimа i mеri sе izmеĎu bоčnih unutrаšnjih

strаnа glаvа šinа, uprаvnо nа оsu kolosjekа i tо 14 mm ispоd rаvni kоја spаја gоrnjе ivicе
šinа, kоd kоlоsjеkа širinе 1435 mm.
(2) Nоrmаlnа širinа kоlоsјеkа u prаvој i u krivinаmа pоluprеčnikа 250 m i vеćih, kоd
prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа је 1435 mm.
(3) Kоd diоnicа konvencionalnih prugа u BiH, gdје vоzоvi mоgu sаоbrаćаti brzinаmа
оd 100 do 160 km/h, širinа kоlоsјеkа u prаvој i u krivinаmа sа pоluprеčnikоm 2500 m i
vеćim mоţе biti 1432 mm.
(4) U kruţnim krivinаmа pоluprеčnikа mаnjеg оd 250 m kоd prugа nоrmаlnоg

kоlоsјеkа, prоširеnjе kоlоsјеkа izvršаvа sе pоmеrаnjеm unutrаšnjih šinа оd оsе kоlоsјеkа.
(5) Prоširеnjе kоlоsјеkа u skrеtnicаmа vrši sе prеmа mјеrаmа dаtim u prојеktimа

skrеtnicа. Zа pоstојеćе nеstаndаrdnе tipоvе skrеtnicа prоširеnjе kоlоsјеkа vrši sе prеmа
tеhničkim pоdаcimа zа tе skrеtnicе.
(6) Vеličinе prоširеnjа zа kruţnе krivinе dаtе su u tаbеli 21.
Tabela 21 - Prоširеnjе kolosjekа u krivinаmа zа prugе ŢS BiH

Prоširеnjе kolosjekа u krivinаmа zа prugе nоrmаlnоg kоlоsjеkа
Pоluprеčnik R (m)
Prоširеnjе «е» u mm
Оd dо
Iznаd 250 250—300 0
Ispоd 250 200 5
Ispоd 200 150 10
Ispоd 150 120 15
Ispоd 120 20
(7) Kоd kruţnih krivinа sа prеlаznim krivinаmа, prоširеnjе kоlоsјеkа pоčinjе izа
pоčеtkа prеlаznе krivinе (PPK) nа mjestu gdје је pоluprеčnik (R) mаnji оd 250 m kоd prugа
nоrmаlnоg kоlоsјеkа. U izuzеtnim slučајеvimа, prоširеnjе kоlоsјеkа mоţе pоčеti i rаniје,
gdје је pоluprеčnik (R) vеći оd 250 m zа nоrmаlni kоlоsјеk. Punо prоširеnjе kоlоsјеkа
pоstiţе sе nа krајu prеlаznе krivinе. U izuzеtnim slučајеvimа, nadleţni UI, u saglasnosti saVl.
inf., mоţе оdlučiti dа sе punо prоširеnjе kоlоsјеkа оstvаri i prijе krаја prеlаznе krivinе, аli nе
nа duţini krаćој оd 4/5 duţinе prеlаznе krivinе, rаčunајući оd njеnоg pоčеtkа.
52
Kоd kruţnih krivinа bеz prеlаznih krivinа, prоširеnjе kоlоsјеkа izvršаvа sе u prаvој isprеd
kruţnе krivinе, s tim štо nа pоčеtku kruţnе krivinе nајvеćе prоširеnjе kоlоsјеkа smijе dа budе
dо 10 mm. Аkо је pоtrеbnо vеćе prоširеnjе kоlоsјеkа, prоširеnjе iznаd 10 mm izvršаvа sе nа
dijеlu kruţnе krivinе.
(8) Pоstupnоst prоširеnjа kоlоsјеkа оd nulе dо punоg prоširеnjа pоstiţе sе

kоntinuаlnо ili stеpеnаstо, s tim dа prоmjеnе u širini, nа duţini јеdnоg mеtrа, kоlоsјеkа budu
u grаnicаnimа prоpisаnim u članu 29. оvоg prаvilnikа.
(9) Kоntinuаlnо izvоĎеnjе prоširеnjа nоrmаlnоg kоlоsјеkа pоčinjе u prеlаznој krivini

nа udаljеnju:
RL
x1 
250
mјеrеnо оd njеnоg pоčеtkа, а punо prоširеnjе prоpisаnо zа tu krivinu pоstiţе sе nа krајu
prеlаznе krivinе, pа sе vеličinа prоširеnjа u mа kојој tаčki dоbiја pо оbrаscu ( vidjeti sl. 26.do
28):
 RL
e x  
ex   250 
,
RL
L
250
gdje је:
R - pоluprеčnik krivinе, u mеtrimа;
L - duţinа prеlаznе krivinе, u mеtrimа;
x - аpscisа pоsmаtrаnе tаčkе, u mеtrimа;
e - punо prоširеnjе, u milimеtrimа, kоје trеbа dа budе u kruţnој krivini;
ex - prоširеnjе u mа kојој tаčki prеlаznе krivinе, u milimеtrimа.
(10) Kоd stеpеnаstоg izvоĎеnjа prоširеnjа kоlоsјеkа nајprijе sе оdrеdе tаčkе u

prеlаznој krivini gdје sе pоvеćаvа prоširеnjе zа pо 5mm (tаčkе x 1, x2, x3, x4, kаkо је
оznаčеnо nа slici 26). Pri оvоmе primjеniti uslоvе prоpisаnе stavоm 7 оvоg člаnа i pоdаtkе iz
tаbеlе 21. Nајmаnji rаzmаk izmеĎu оvih tаčаkа је 5 m, pri čеmu sе vоdi rаčunа о uslоvimа
prоpisаnim u člаnu 29. ovоg prаvilnikа.
U izuzеtnim slučајеvimа UI mоţе оdоbriti dа tај rаzmаk budе i dо 2,5 m. Izvršеnjе prоširеnjа
kоlоsјеkа izmеĎu nаprijеd nаvеdеnih tаčаkа vrši sе pоstеpеnо (vidjеti sliku 26).
Izuzеtnо, kаdа sе bušеnjе rupа u drvеnim prаgоvimа vrši, prеthоdnо, u prеduzеćimа zа
imprеgnаciјu, u rаdiоnicаmа i sličnо, prоširеnjе sе mоţе izvršiti stеpеnаstо u skоkоvimа оd
pо 5 mm. Оvо prоširеnjе, u skоkоvimа оd pо 5 mm, mоţе sе primjеniti kоd spоrеdnih
stаničnih, lоţiоničkih, pristаnišnih, rаdiоničkih i оstаlih spоrеdnih kоlоsјеkа sluţbеnih mjestа
nа pruzi. Nadleţni UI mоţе dоnijеti оdluku dа оvе izuzеtkе primjеni i nа оtvоrеnој pruzi, kао
i nа svim kоlоsјеcimа stаnicа i drugih sluţbеnih mjestа.
(11) Kоntinuаlnо izvоĎеnjе prоširеnjа kоlоsјеkа vrši sе:

a) u kruţnој krivini bеz prеlаznih krivinа, kаkо је nаvеdеnо u stavu 7 оvоg člаnа,
b) kоd krаtkih mеĎuprаvih, djеlimičnо u prаvој а dеlimičnо u kruţnој krivini,
c) u slоţеnој (kоrpаstој) krivini, tаkо dа sе rаzlikа u širini kоlоsјеkа izrаvnаvа:
- аkо imа prеlаznе krivinе, u tој prеlаznој krivini izmеĎu оbа lukа,
- аkо nеmа prеlаznе krivinе, оndа sе rаzlikа u širini kоlоsјеkа izrаvnаvа nа
dijеlu kruţnе krivinе sа vеćim pоluprеčnikоm,
- аkо је duţinа prеlаznе krivinе nеdоvоljnа, оndа sе rаziikа u širini kоlоsјеkа
53
izrаvnаvа pо cijеlој duţini prеlаznе krivinе, а prоduţаvа sе i nа diо kruţnе
krivinе sа vеćim pоluprеčnikоm.
d) kоd kruţnih krivinа suprоtnоg smјеrа, tаkо dа sе rаzlikа u širini kоlоsјеkа
izrаvnаvа:
- аkо su bеz prеlаznih krivinа аli sа prоpisаnоm mеĎuprаvоm, nа оbа šinskа
trаkа pо cijеlој duţini mеĎuprаvе,
- аkо nеmа mеĎuprаvе а krivinе su istоg pоluprеčnikа, prеmа slici 27,
- аkо nеmа mеĎuprаvе а krivinе su rаzličitih pоluprеčnikа, prеmа slici 28,
- аkо је mеĎuprаvа nеdоvоljnе duţinе, оndа sе rаzlikа u širini kоlоsјеkа
izravnava pо ciјеlој duţini mеĎuprаvе, а prоduţаvа sе pоstеpеnim
pоmjеrаnjеm spоljašnjе i unutrаšnjе šinе јеdnоg dijеlа оbjе krivinе, ili sаmо
pоmjеrаnjеm spоljašnjе i unutrаšnjе šinе nа dijеlu krivinе sа vеćim
pоluprеčnikоm, štо zаvisi оd duţinе mеĎuprаvе i rаzlikе u vеličini
pоluprеčnikа krivinа;
e) kоd skrеtnicа čiјi је pоčеtаk sа prоširеnjеm, izrаvnаnjе, zbоg rаzličitih širinа
kоlоsјеkа nа dijеlu prugе isprеd i nа pоčеtku skrеtnicе, izvršаvа sе u kоlоsјеku isprеd
skrеtnicе.
Razlike apscisa x2-x1, x3-x2, x4-x3 i L-x4 ne treba da su manje od 5m

(izuzetno do 2,5 m)
Slika 26 - Šеmаtski prikаz stеpеnаstоg izvоđеnjа prоširеnjа kоlоsјеkа kоd prugа nоrmаlne
širine kolosjeka
Slika 27 - Kоntinuаlnо izvršеnjе prоširеnjа kоlоsјеkа kоd kruţnih krivinа istоg poluprеčnikа,
suprotnog smјеrа, bеz mеđuprаvе
54
Slika 28 - Kоntinuаlnо izvršеnjе prоširеnjа kоlоsјеkа kоd kruţnih krivinа rаzličitоg
pоluprеčnikа, suprоtnоgа smјеrа, bеz mеđuprаvе
(12) Izvršеnjе prоširеnjа kоlоsјеkа kоd skrеtnicа i drugih spеciјаlnih kоnstrukciја vrši
sе prеmа prојеktu dоtičnоg pоstrојеnjа, nа оsnоvu оdrеdаbа оdgоvаrајućih stаndаrdа i оvоg
prаvilnikа.
Pоstupnоst u prоmjеni širinе kоlоsјеkа
Člаn 29.
Prоmjеnа u širini kоlоsјеkа nа duţini оd 1 m nе smijе biti vеćа оd:

a) kоd prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа:
1 mm nа prugаmа s brzinоm оd 100 dо 160 km/h,
1,5 mm nа prugаmа s brzinоm оd 80 dо 99 km/h,
2,0 mm nа prugаmа s brzinоm оd 60 dо 79 km/h,
2,5 mm nа prugаmа s brzinоm mаnjоm оd 60 km/h;
b) prоmjеnа u širini nа 1 m duţinе kоlоsјеkа kоd skrеtnicа оdrеĎuје sе prојеktоm,
nа оsnоvu оdrеdаbа stаndаrdа EN 13232-2:2003 Ţeljeznice - Kolosjek - Skretnice i ukrštaji -
Dio 2: Zahtjevi geometrijskog oblikovanja (EN 13232-2:2003 Railway applications - Track -
Switches and crossings - Part 2: Requirements for geometric design).
Dоzvоljеnа оdstupаnjа u širini kоlоsјеkа
Člаn 30.
(1) Prоpisаnе širinе kоlоsјеkа u prаvој i krivinаmа оdrеĎеnе su člаnоm 28. оvоg
prаvilnikа.
(2) Maksimalna grаničnа оdstupаnjа оd prоpisаnе širinе nоrmаlnоg kоlоsјеkа u

еksplоаtаciјi, koja podrazumevaju neodloţnu intervenciju iznose:
Nа glаvnim prugаmа Nа spоrеdnim prugаmа
(mm) (mm)
Nајvеćа dоpuštеnа vrijеdnоst (prоširеnjе)
1435 +30 = 1465 1435 +35 = 1470
širinе nоrmаlnоg kolosjekа
Nајmаnjа dоpuštеnа vrijеdnоst širinе
1435 - 5 = 1430
kolosjekа
55
Bliţе оdrеdbе о grаničnim оdstupаnjima оd prоpisаnе širinе kоlоsјеkа, kao kriterijume
za kontrolu stanja pruga odreĎene su u Uputstvu 339 ŢS BiH, koje apliciraju odredbe
EN 13848 svih izmjena, koje će tada biti na snazi .
(3) Kоd priјеmа prugа i kоlоsјеkа nа kојimа је izvršеnа glаvnа оprаvkа, оdstupаnjе
оd prоpisаnе širinе kоlоsјеkа smijе dа iznоsi dо ±3 mm zа V≤120 km/h, odnosno ±2 mm zа
120<V≤160 km/h (EN 13231-1:2006 Ţeljeznice - Kolosjek - Prijem radova - Dio 1: Radovi u
kolosjeku u zastoru - Otvorena pruga (EN 13231-1:2006 Railway applications - Track -
Acceptance of works - Part 1: Works on ballasted track - Plain line)).
(4) Prеlаz sа dijеlа kоlоsјеkа izrаĎеnоg sа širinоm оd 1432 mm nа širinu kоlоsјеkа оd

1435 mm ili vеću (kоd skrеtnicа i drugih pоstrојеnjа) trеbа izvršiti kоntinuаlnо isprеd
skrеtnicе ili pоstrојеnjа, оdnоsnо izmеĎu tе dvе širinе kоlоsјеkа.
(5) Na novim i rekonstruisanim magistralnim prugama mogu se primjeniti odredbe EN

13848-5:2008 Railway applications - Track - Track geometry quality - Part 5: Geometric
quality levels (EN 13848-5:2008 Ţeljeznice - Kolosjek - Kvalitet geometrije kolosjeka - Dio
5: Nivoi kvaliteta geometrije kolosjeka), iza prelaznog perioda iz stava 2 ovog člana.
Visinski оdnоs šinа u prаvој
Člаn 31.
(1) U pravoj su gornje ivice obiju šina na istoj visini. Od ovog se moţe odstupiti u
izuzetnim slučajevima, na osnovu odobrenja vlasnika infrastrukture, a na zahtjev UI uz
uvaţavanje ocjene kolosjeka prema Uputstvu 339 ŢS BiH . Za specijalne konstrukcije ova se
odstupanja odobravaju na osnovu posebnih projekata konstrukcije gornjeg stroja.
(2) Dozvoljena mjestimična odstupanja visinskog odnosa šina za kolosjek u pravoj

prema EN 13231-1 iznose:
a) kod prijema radova na odrţavanju:
± 3 mm za 160 km/h ≥ V > 120 km/h
± 4 mm za 120 km/h ≥ V > 80 km/h
± 5 mm za ≤ 80 km/h
b) kod prijema novih pruga, remonta i rekonstrukcije:
± 3 mm za ≤ 160 km/h
Nadvišenje spoljne šine u krivini
Član 32.
(1) U krivinama, zavisno od veličine poluprečnika krivine i brzine vozova, nadvišenje

se postiţe izdizanjem spoljne šine. UI moţe, izuzetno, odobriti da se nadvišenje izvede
djelimičnim izdizanjem spoljne šine i delimičnim spuštanjem unutrašnje šine.
(2) Na prugama na kojima vozovi saobraćaju različitim ili istim brzinama, nadvišenje
se računa po sljedećim obrascima u zavisnosti od dozvoljenog neponištenog bočnog ubrzanja:
56
Neponišteno bočno
ubrzanje u m/s2 Obrasci za odreĎivanje nadvišenja:
V 2 max
h  7,1  za Vmax120 km/h
R
Normalno nadvišenje: p =0,65
V 2 max za Vmax>120 km/h, do 160
h  6,5 
R km/h
2
V max
Minimalno nadvišenje: p =0,75 hmin  11,8   115
R
V 2 max
Izuzetno nadvišenje: p =0,85 hiz  11,8   130
R
gdje je:
h – nadvišenje spoljne šine u krivini (mm),
Vmax – najveća dopuštena brzina vozova (km/h),
R – poluprečnik krivine (m),
p – neponišteno bočno ubrzanje (m/s2).
Normalna, minimalna i izuzetna nadvišenja spoljne šine u krivinama data su u tabelama 22,
23 i 24.
Izračunate numeričke vrijednosti nadvišenja zaokruţuju se :
- ≤ 2.5 mm na niţu vrijednost djeljivu sa 5,
- >2.5 mm i višu vrijednost djeljivu sa 5.
U krivinama sa radijusima manjim od 300 m na prugama za mješoviti ţeljeznički saobraćaj
vaţi dodatno ograničenje. Za nove i rekonstruisane pruge nadvišenje mora, a kod postojećih
pruga treba, da bude manje od nadvišenja sračunatog na osnovu istraţivanja ORE B 55
(Sigurnost protiv iskliznuća teretnih kola usljed vitopernosti kolosjeka), po formuli u tački c,
stav 14, člana 26.
Za tako sračunata nadvišenja vitopernost kolosjeka se ograničava prema sledećoj formuli:
3‰≤1,5+20/2a≤6‰. (EN 13848- 5 i ORE B 55).
(3) Minimalno i izuzetno nadvišenje se izvodi kada su prelazne krivine kratke, pa bi

normalno nadvišenje dalo veliki nagib rampe za nadvišenje i kod kratkih kruţnih lukova
(krivina).
(4) Na postojećim prugama, do rekonstrukcije ili glavnih opravki, moţe se zadrţati

nadvišenje izračunato po obrascima:
8.75  Vmax
2
normalno nadvišenje (mm) h  35
R
8.40  Vmax
2
minimalno nadvišenje (mm) h  39
R
8.10  Vmax
2
izuzetno nadvišenje (mm) h  42
R
Gdje su aplicirana dozvoljena neponištena bočna ubrzanja iz stava 2 ovog člana te dobijeni
dati izrazi lako primenljivi u praksi.
(5) Zbog prevelikog broja i dugogodišnje primjene laganih voţnji, u ŢS BiH je

potrebno, od nadleţnih UI i Vl. inf. i ROŢ BiH, u narednih 5 godina, preispitati realno
potrebna nadvišenja kolosjeka sa aspekta realnih potreba po podacima iz realno
57
ostvarenih redova voţnje, ostvarenih masa vozova i brzina tih vozova te ta nadvišenja
realizovati prilikom redovnog odrţavanja, remonta i rekonstrukcija na prugama. Tako
će se minimizirati pojam „viška nadvišenja“, a optimizirati dinamika vozova, odnosno
višedecenijski problem dovesti do tehnički, ekonomski i bezbjednosno racionalnih
rješenja i pribliţavanja vaţećim principima na prugama EU.
(6) Najveće dopušteno nadvišenje koje se izvodi je 150 mm. Najmanje dopušteno
nadvišenje koje se izvodi je 20 mm. Izračunata nadvišenja izmeĎu 10 i 20 mm izvode se kao
nadvišenje od 20mm.
(7) Najveće dopušteno nadvišenje u krivinama u kojima se ugraĎuju skretnice je 80

mm. U izuzetnim slučajevma, skretnice se mogu ugraĎivati u krivine sa maksimalnim
nadvišenjem 120 mm, ali to validnom elaboracijom mora opravdati nadleţni UI i odobriti Vl.
inf.
(8) Nadvišenje se ne izvodi:

a) u krivinama glavnih prolaznih kolosjeka u stanicama i na drugim sluţbenim
mjestima gdje staju svi vozovi,
b) u sporednim (ostalim) kolosjecima stanica i drugih sluţbenih mesta,
c) u skretnicama, izuzev skretnica koje se ugraĎuju u krivinama sa nadvišenem.
(9) Polovina od izračunate vrijednosti nadvišenja izvodi se, ali ne manje od

minimalnog nadvišenja za najveću brzinu na tom delu pruge, kod glavnih prolaznih kolosjeka
u krivini, pored perona u stanicama i na sluţbenim mestima gde ne staju svi vozovi.
(10) Kod sloţenih (korpastih) krivina, svakom dijelu luka treba dati nadvišenje koje
odgovara poluprečniku tog dijela krivine. Ako se nadvišenje posebnih dijelova korpaste
krivine ne razlikuje za više od 30 mm, tada se kroz cijelu korpastu krivinu izvodi jednoliko
nadvišenje. Pri tome nadvišenje u krivini, koje ima najmanji poluprečnik, ne smije biti manje
od minimalnog.
(11) Minimalno i izuzetno nadvišenje primjenjuje se po obrazloţenje nadleţnog UI,

uz saglasnost ROŢ BiH.
(12) Najmanja duţina kolosjeka u kruţnoj krivini na kojoj se izvodi jednako

nadvišenje mora biti l = 0.5 V ≥ 20 m, a izuzetno, uz obrazloţenje nadleţnog UI, po
odobrenju Vl.inf. l = 10m,
gdje je: V(km/h).
(13) Dozvoljeno odstupanje u nadvišenju spoljne šine u krivini prema EN 13231-1

iznose:
a) kod prijema radova na odrţavanju:
± 3 mm za 160 km/h ≥ V > 120 km/h
± 4 mm za 120 km/h ≥ V > 80 km/h
± 5 mm za ≤ 80 km/h
b) kod prijema novih pruga, remonta i rekonstrukcije:
± 3 mm za ≤ 160 km/h
58
Tabela 22 - Normalna nadvišenja spoljne šine u krivini
R B R Z I N A ( km / h ) R
(m) (m)
30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 155 160
6000 20 20 20 20 20 20 25 25 25 30 6000
5000 20 20 20 20 20 20 25 25 25 30 30 35 5000
4000 20 20 20 20 25 25 25 25 30 30 35 35 40 40 4000
3000 20 20 20 20 25 25 30 30 35 35 35 40 40 45 50 50 55 3000
2500 20 20 20 25 25 30 30 35 40 40 40 45 45 50 55 60 60 65 2500
2000 20 20 25 25 30 30 35 40 45 45 50 50 55 60 65 70 75 80 85 2000
1900 20 20 20 25 25 30 35 35 40 45 50 55 55 60 60 65 70 75 80 90 1900
1800 20 20 20 25 30 30 35 40 45 50 50 55 55 60 65 70 75 80 85 90 1800
1700 20 20 20 25 25 30 35 40 40 45 50 55 60 60 65 70 75 80 85 90 100 1700
1600 20 20 20 25 30 30 35 40 45 50 55 60 65 65 70 75 80 85 90 100 105 1600
1500 20 20 25 25 30 35 40 45 45 50 55 65 70 70 75 80 85 90 95 105 110 1500
1400 20 20 20 25 30 30 35 40 45 50 55 60 65 75 70 80 85 90 100 105 110 120 1400
1300 20 20 25 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 80 80 85 90 100 105 115 120 130 1300
1200 20 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 80 85 85 90 100 105 115 120 130 140 1200
1100 20 20 25 25 30 35 40 45 50 60 65 70 80 85 95 90 100 110 115 125 135 140 150 1100
1000 20 20 25 30 35 40 45 50 60 65 70 80 85 95 100 100 110 120 125 135 145 1000
900 20 20 20 30 35 40 45 50 55 65 70 80 85 95 105 115 115 120 130 140 150 900
800 20 20 25 30 35 45 50 55 65 70 80 90 100 105 115 130 130 135 150 800
700 20 20 25 30 35 45 50 55 65 75 80 90 100 110 125 135 145 145 700
600 20 25 30 35 45 50 60 65 75 85 95 105 120 130 145 600
550 20 20 25 30 40 45 55 65 75 85 95 105 115 130 140 550
500 20 25 30 35 45 50 60 70 80 90 105 115 130 140 500
450 20 25 30 40 50 55 65 75 90 100 115 130 140 V2 450
400 20 20 30 35 45 55 65 75 85 100 115 130 145 h  7,1 za V ≤120 km / h 400
350 20 25 30 40 50 60 75 85 100 115 130 145 R 350
300 20 30 40 50 60 70 85 100 115 135 150 V2 300
275 25 30 40 50 65 80 95 110 125 145 *) za R < 300 m vaţi dodatno ograničenje: h  6,5 za V > 120 km / h 275
140*)
R
h  R  50
250 25 35 45 55 70 85 100 120 2 250
225 30 40 50 65 80 95 115 135*) 3 225
200 30 45 55 70 90 105*) 130*) 150*) Za nove pruge i rekonstrukcije odbaciti sračunate vrednosti 200
180 35 50 65 80 100*) 120*) 140*) nadvišenja označene *) u tabeli 180
59
Tabela 23 - Minimalna nadvišenja spoljne šine u krivini
(m) 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 155 160 (m)
6000 6000
5000 5000
4000 4000
3000 3000
2500 2500
2000 20 25 30 2000
1900 20 25 35 45 1900
1800 20 25 30 40 55 1800
1700 20 20 30 40 50 65 1700
1600 20 30 40 50 60 75 1600
1500 20 30 40 50 60 75 85 1500
1400 20 25 40 50 60 75 85 100 1400
1300 20 25 40 50 65 75 90 105 120 1300
1200 20 25 40 50 65 80 90 105 120 135 1200
1100 20 25 40 55 65 80 95 110 125 145 1100
1000 20 30 40 55 70 85 100 115 135 150 1000
900 20 30 45 60 75 90 105 125 140 900
800 20 30 50 65 80 95 115 135 800
700 20 35 55 70 90 110 130 150 700
600 20 25 45 60 80 100 125 145 600
550 20 40 60 80 100 120 145 550
500 20 35 55 75 100 120 145 500
450 20 30 55 75 95 120 145 11,8V 2 450
400 30 50 75 100 125 h - 115 mm 400
350 25 50 75 100 130 R 350
300 25 50 80 105 135 300
275 20 40 65 95 125 *) za R < 300 m vaţi dodatno ograničenje: p  0,75m / s 2 275
*)
250 30 55 85 115
140*)
150
h
2
R  50 250
225 20 45 75 110 3 225
200 30 65 95 135*) Za nove pruge i rekonstrukcije odbaciti sračunate 200
180 20 50 85 120 *) vrednosti nadvišenja označene *) u tabeli 180
60
Tabela 24 - Izuzetna nadvišenja spoljne šine u krivini
(m) 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 155 160 (m)
6000 6000
5000 5000
4000 4000
3000 3000
2500 2500
2000 20 20 2000
1900 20 30 1900
1800 20 25 40 1800
1700 20 25 35 50 1700
1600 20 25 35 45 60 1600
1500 20 25 35 45 60 70 1500
1400 20 25 35 45 60 70 85 1400
1300 20 25 35 50 60 75 90 100 1300
1200 20 25 35 50 65 75 90 105 120 1200
1100 20 25 40 50 65 80 95 110 130 145 1100
1000 20 25 40 55 70 85 100 120 135 1000
900 20 30 45 60 75 90 110 125 145 900
800 20 35 50 65 80 100 125 140 800
700 20 40 55 75 95 115 135 700
600 20 30 45 65 85 110 130 600
550 25 45 65 85 110 130 550
500 20 40 60 85 105 130 500
450 20 40 60 80 110 130 11,8V 2 450
400 20 35 60 85 110 135 h 400
350 20 35 60 85 115 145 R - 130 350
300 20 35 65 90 120 300
275 25 50 80 110 145 *) za R < 300 m vaţi dodatno ograničenje: p  0,85m / s 2 275
h  R  50
250 20 40 70 100 135 2 250
225 30 60 90 125*) 3 225
200 20 50 50 120 *)
Za nove pruge i rekonstrukcije odbaciti sračunate 200
180 35 70 105*) 145*) vrednosti nadvišenja označene *) u tabeli 180
61
(14) Bočno ubrzanje sračunava se po obrascu:
V2 h
p g
13R s
gdje je:
V- brzina kretanja voza (km/h),
p – bočno neponišteno ubrzanje (m/s2),
R - poluprečnik krivine (m),
g = 9.81 m/s2 - gravitaciono ubrzanje,
h - nadvišenje spoljne šine (mm),
s = 1500 mm - pribliţnо оdstојаnjе pоduţnih оsа glаvа šinа (rastojanje nominalnih
krugova kotrljanja točkova šinskih vozila).
Vrijednost bočnog ubrazanja , moţe biti na prugama ŢS BiH:
normalno p  0,65m / s 2
maksimalno pmax  0,75m / s 2
izuzetno piz  0,85m / s 2
(15) Odredbe ovog pravilnika ne odnose sa na odrţavanje gornjeg stroja u

uslovima primjene vozila sa tehnikom naginjanja, u krivinama. Ukoliko ŢS BiH donese
odluku o primjeni vozila sa tehnikom naginjanja u krivini, onda se ţeljeznička
infrastruktura mora urediti u skladu sa UIC Kodom 705 (UIC Code 705 –
Infrastructure for tilting trains) i drugim vaţećim tehničkim standardima za primjenu
ove vrste vozila.
(16) Za nadvišenje kolosjeka u krivini novih magistralnih pruga vaţi prEN 13803-
1:2008 Railway applications - Track alignment design parameters - Track gauges 1435 mm
and wider - Part 1: Plain line (prEN 13803-1:2008 Ţeljeznice - Parametri geometrije
kolosjeka - Širine kolosjeka 1435 mm i šire - Dio 1: Otvorena pruga)
Prelazna rampa za nadvišenje
Član 33.
(1) Prelaz sa dijela kolosjeka bez nadvišenja na kolosjek sa nadvišenjem, kao i

nivelaciono izravnavanje dva dijela kolosjeka sa različitim nadvišenjem (korpaste krivine),
izvodi se pomoću prelazne rampe.
(2) Prelazne rampe se izvode sa jednolikim nagibom (pravolinijske rampe). Nagib

prelazne rampe zavisi od dopuštene brzine u krivini i normalno iznosi
1:n = 1:8Vmax
gdje je: V(km/h)
(3) Minimalni nagib prelazne rampe iznosi

1:n = 1:6,5Vmax
(4) Za nove pruge i rekonstrukcije nagib prelazne rampe iznosi

1:n = 1:10Vmax
62
(5) Najveći dozvoljeni nagib rampe je 1:500 za brzine V< 70 km/h, a izuzetno za
brzine V< 50 km/h moţe iznositi 1:400.
(6) Duţina pravolinijske rampe za nadvišenje se računa po obrascima:
8 Vmax  h
a) normalna duţina pravolinijske rampe, u (m) L
1000
6.5 Vmax  h
b) minimalna duţina pravolinijske rampe, u (m) Lmin 
1000
c) duţina pravolinijske rampe za nove pruge i 10 Vmax  h
L
rekonstrukcije, u (m) 1000
gdje su oznake u izrazima prethodno objašnjene.
(7) Duţine normalne i minimalne pravolinijske rampe za nadvišenje, kao i

pravolinijske rampe za nove pruge i rekonstrukcije, date su u tabelama 25, 26 i 27.
Dobijene duţine zaokruţene su na 5 m naviše, a na postojećim prugama moţe se, uz
saglasnost ROŢ BiH, zaokruţiti na 1 m naviše.
(8) Minimalna duţina pravolinijske rampe izvodi se uz saglasnost UI, a po projektu.
63
Tabela 25 - Normalne duţine( Ln) pravolinijskih rampi
h B R Z I N A ( km / h ) h
(mm) 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 155 160 (mm)
0 0
20 10 10 10 15 15 15 15 15 15 20 20 20 20 20 20 20 25 25 25 25 25 25 30 20
25 10 15 15 15 15 15 20 20 20 20 20 25 25 25 25 25 30 30 30 30 30 35 35 25
30 15 15 15 20 20 20 20 25 25 25 25 30 30 30 30 30 35 35 35 35 40 40 40 30
35 15 20 20 20 20 25 25 25 30 30 30 30 35 35 35 35 40 40 40 45 45 45 45 35
40 20 20 20 25 25 25 30 30 30 35 35 35 40 40 40 40 45 45 45 50 50 50 55 40
45 20 20 25 25 30 30 30 35 35 35 40 40 40 45 45 45 50 50 55 55 55 60 60 45
50 20 25 25 30 30 30 35 35 40 40 40 45 45 50 50 50 55 55 60 60 60 65 65 50
55 25 25 30 30 35 35 40 40 40 45 45 50 50 55 55 55 60 60 65 65 70 70 75 55
8  V max  h
Ln  60 25 30 30 35 35 40 40 45 45 30 50 55 55 60 60 60 65 65 70 70 75 75 80 60
1000 65 30 30 35 35 40 40 45 45 50 50 55 55 60 60 65 65 70 75 75 80 80 85 85 65
70 30 35 35 40 40 45 45 50 55 55 60 60 65 65 70 70 75 80 80 85 85 90 90 70
Ln u m 75 30 35 40 40 45 45 50 55 55 60 60 65 70 70 75 75 80 85 85 90 90 95 100 75
80 35 40 40 45 45 50 55 55 60 65 65 70 75 75 80 80 85 90 90 95 100 100 105 80
V max u km 85 35 40 45 45 50 55 55 60 65 65 70 75 75 80 85 85 90 95 100 100 105 105 110 85
h
90 40 40 45 50 55 55 60 65 65 70 75 80 80 85 90 90 95 100 105 105 110 115 115 90
h u mm 95 40 45 50 50 55 60 65 65 70 75 80 80 85 90 95 95 100 105 110 110 115 120 125 95
100 40 45 50 55 60 60 65 70 75 80 80 85 90 95 100 100 105 110 115 120 120 125 130 100
105 45 50 55 55 60 65 70 75 80 80 85 90 95 100 105 105 110 115 120 125 130 130 135 105
110 45 50 55 60 65 70 75 75 80 85 90 95 100 105 110 110 115 120 125 130 135 140 145 110
115 50 55 60 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 110 110 115 120 125 130 135 140 145 150 115
120 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 110 110 115 120 125 130 135 140 145 150 155 120
125 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 155 160 125
130 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 150 155 160 165 170 130
135 55 60 65 75 80 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 150 155 160 165 170 175 135
140 60 65 70 75 80 85 90 100 105 110 115 120 125 130 135 140 150 155 160 165 170 175 180 140
145 60 65 70 80 85 90 95 100 105 110 122 125 130 135 140 145 155 160 165 170 175 180 190 145
150 60 70 75 80 85 90 100 105 110 115 120 130 135 140 145 150 160 165 170 175 180 190 195 150
h 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 155 160 h
(mm) B R Z I N A ( km / h ) (mm)
64
Tabela 26 - Minimalne duţine( Lmin) pravolinijskih rampi
(mm) 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 155 160 (mm)
0 0
20 10 10 10 10 10 10 15 15 15 15 15 15 15 15 20 20 20 20 20 20 20 25 25 20
25 10 10 10 15 15 15 15 15 15 20 20 20 20 20 20 25 25 25 25 25 25 30 30 25
30 10 15 15 15 15 15 20 20 20 20 20 25 25 25 25 25 30 30 30 30 30 35 35 30
35 15 15 15 15 20 20 20 20 25 25 25 25 25 30 30 30 30 35 35 35 35 40 40 35
40 15 15 20 20 20 20 25 25 25 25 30 30 30 30 35 35 35 40 40 40 40 45 45 40
45 15 20 20 20 25 25 25 25 30 30 30 35 35 35 40 40 40 40 45 45 45 50 50 45
50 20 20 20 25 25 25 30 30 30 35 35 35 40 40 40 45 45 45 50 50 50 55 55 50
55 20 20 25 25 25 30 30 35 35 35 40 40 40 45 45 45 50 50 50 55 55 60 60 55
6,5  V max  h
L min  60 20 25 25 30 30 30 35 35 40 40 40 45 45 45 50 50 55 55 55 60 60 65 65 60
1000 65 25 25 30 30 30 35 35 40 40 45 45 45 50 50 55 55 55 60 60 65 65 70 70 65
70 25 25 30 30 35 35 40 40 45 45 50 50 50 55 55 60 60 65 65 70 70 75 75 70
Lmin u m 75 25 30 30 35 35 40 40 45 45 50 50 55 55 60 60 65 65 70 70 75 75 80 80 75
80 30 30 35 35 40 40 45 45 50 50 55 55 60 60 65 65 70 75 75 80 80 85 85 80
V max u km 85 30 35 35 40 40 45 45 50 50 55 60 60 65 65 70 70 75 75 80 85 85 90 90 85
h 90 30 35 40 40 45 45 50 50 55 60 60 65 60 70 75 75 80 80 85 85 90 95 95 90
h u mm 95 35 35 40 45 45 50 50 55 60 60 65 65 70 75 75 80 85 85 90 90 95 100 100 95
100 35 40 40 45 50 50 55 60 60 65 65 70 75 75 80 85 85 90 95 95 100 105 105 100
105 35 40 45 45 50 55 55 60 65 65 70 75 80 80 85 90 90 95 100 100 105 110 110 105
110 40 40 45 50 50 55 60 65 65 70 75 80 80 85 90 90 95 100 100 105 110 115 115 110
115 40 45 45 50 55 60 60 65 70 75 75 80 85 90 90 95 100 105 105 110 115 120 120 115
120 40 45 50 55 55 60 65 70 75 75 80 85 90 90 95 100 105 105 110 115 120 125 125 120
125 45 45 50 55 60 65 65 70 75 80 85 90 90 95 100 105 110 110 115 120 125 130 130 125
130 45 50 55 55 60 65 70 75 80 85 85 90 95 100 105 110 110 115 120 125 130 135 135 130
135 45 50 55 60 65 70 75 75 80 85 90 95 100 105 105 110 115 120 125 130 135 140 140 135
140 50 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 140
145 50 55 60 65 70 75 80 85 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 155 145
150 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 155 160 150
h 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 155 160 h
65
Tabela 27 - Duţine pravolinijskih rampi za nove i rekonstruisane pruge
(mm) 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 155 160 (mm)
0 0
20 10 15 15 15 15 15 20 20 20 20 20 25 25 25 25 25 30 30 30 30 30 35 35 20
25 15 15 15 20 20 20 20 25 25 25 25 30 30 30 30 35 35 35 35 40 40 40 40 25
30 15 20 20 20 25 25 25 30 30 30 30 35 35 35 40 40 40 45 45 45 45 50 50 30
35 20 20 25 25 25 30 30 30 35 35 35 40 40 45 45 45 50 50 50 55 55 55 60 35
40 20 25 25 30 30 30 35 35 40 40 40 45 45 50 50 50 55 55 60 60 60 65 65 40
45 25 25 30 30 35 35 40 40 45 45 45 50 50 55 55 60 60 65 65 70 70 70 75 45
50 25 30 30 35 35 40 40 45 45 50 50 55 55 60 60 65 65 70 70 75 75 80 80 50
55 30 35 35 40 40 45 45 50 50 55 55 60 65 65 70 70 75 75 80 80 85 90 90 55
10  V max  h
Ln  60 30 35 40 40 45 45 50 55 55 60 60 65 70 70 75 75 80 85 85 90 90 90 100 60
1000 65 35 40 40 45 50 50 55 60 60 65 65 70 75 75 80 85 85 90 95 95 100 105 105 65
70 35 40 45 50 50 55 60 60 65 70 70 75 80 85 85 90 95 95 100 105 105 110 115 70
Ln u m 75 40 45 45 50 55 60 60 65 70 75 75 80 85 90 90 95 100 105 105 110 115 120 120 75
80 40 45 50 55 60 60 65 70 75 80 80 85 90 95 100 100 105 110 115 120 120 125 130 80
V max u km 85 45 50 55 60 60 65 70 75 80 85 85 90 95 100 105 110 115 115 120 125 130 135 140 85
h
90 45 50 55 60 65 70 75 80 85 90 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 135 140 145 90
h u mm 95 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 155 95
100 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 155 160 100
105 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 110 120 125 130 135 140 145 150 155 160 165 170 105
110 55 65 70 75 80 85 90 95 100 105 110 120 125 130 135 140 145 150 155 160 165 175 180 110
115 60 65 70 75 85 90 95 100 105 110 115 125 130 135 140 145 150 155 165 170 175 180 185 115
120 60 70 75 80 85 90 100 105 110 115 120 130 135 140 145 150 160 165 170 175 180 190 195 120
125 65 70 75 85 90 95 100 110 115 120 125 135 140 145 150 160 165 170 175 185 190 195 200 125
130 65 75 80 85 95 100 105 115 120 125 130 140 145 150 160 165 170 180 185 190 195 205 210 130
135 70 75 85 90 95 105 110 115 125 130 135 145 150 155 165 170 180 185 190 200 205 210 215 135
140 70 80 85 95 100 105 115 120 130 135 140 150 155 165 170 175 185 190 200 205 210 220 225 140
145 75 80 90 95 105 110 120 125 135 140 145 155 160 170 175 185 190 200 205 215 220 225 235 145
150 75 85 90 100 105 115 120 130 135 145 150 160 165 175 180 190 195 205 210 220 225 235 240 150
h 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 155 160 h
66
(9) Izuzetno, na osnovu posebne tehničke dokumentacije u Projektu, nadleţni UI
moţe odobriti primjenu krivolinijskih rampi za nadvišenje (slika 29), kada se primjenjuje
prelazna krivina oblika parabole četvrtog stepena, uz uslov da je nadvišenje više od 40 mm.
Slika 29 - Krivolinijska rampa nadvišenja

Nagib krivolinijske rampe zavisi od dopuštene brzine u krivini; normalno iznosi 1:n=1:5Vmax i
ne smije prekoračiti vrijednosti propisane stavom 5 ovog člana.
Izuzetno, nagib krivolinijske rampe moţe iznositi 1:n=1:4Vmax i ne smije prekoračiti
vrijednosti propisane stavom 5 ovog člana.
Krivolinijske rampe se mogu neposredno dodirivati u sredini krivine (slika 30).
Slika 30 - Sloţene krivolinijske rampe

Duţina prelazne rampe za nadvišenje, po pravilu se poklapa sa duţinom prelazne krivine
(slika 31).
Slika 31 - Prelazna rampa za nadvišenje i prelazna krivina
67
Ako prelazna krivina nema dovoljnu duţinu, prelazna rampa se moţe produţiti u kruţnu
krivinu tako da nadvišenje na početku kruţne krivine ne bude manje od minimalnog
nadvišenja, kao i da duţina krivine sa punim nadvišenjem ne bude manja od l=0.5Vmax ≥ 20m,
a izuzetno, po odobrenju Vl.inf., l = 10 m (slika 32). TakoĎe, produţenje prelazne rampe u
pravac ispred početka prelazne krivine vrši se po odobrenju Vl. inf..
Kod kruţnih krivina bez prelaznih krivina, prelazna rampa za nadvišenje izvodi se u pravoj,
tako da je u celoj kruţnoj krivini puno nadvišenje. Izuzetno se moţe odobriti da prelazna
rampa ulazi i u kruţnu krivinu, pri čemu se moraju primeniti uslovi iz tačke g) ovog člana.
Slika 32 - Sloţena prelazna rampa za nadvišenje i prelazna krivina
(10) Kod korpaste krivine prelazna rampa za nadvišenje izvodi se:

a) na duţini prelazne krivine L izmeĎu kruţnih krivina različitih nadvišenja h1 i
h2 (slika 33), prema obrascu:
l  n  (h2  h1 )
Slika 33 - Korpasta krivina i prelazna rampa za nadvišenje
68
b) kad izmeĎu kruţnih krivina ne postoji prelazna krivina, rampa se izvodi u krivini
većeg poluprečnika (slika 34). Izuzetno, rampa se moţe produţiti i u krivini sa manjim
poluprečnikom, ali se pri tome moraju primjeniti uslovi iz stava 7 ovog člana. Izuzetak
odobrava nadleţni UI, uz saglasnost Vl.inf..
Slika 34 - Sloţena krivina bez prelazne krivine
(11) MeĎuprave izmeĎu rampi za nadvišenje izvode se na sljedeći način:

a) izmeĎu dviju pravolinijskih rampi mora se nalaziti dio kolosjeka bez
nadvišenja ili sa konstantnim nadvišenjem na duţini od najmanje m=0.5Vmax ≥ 20 m, a,
izuzetno, po odobrenju nadleţnog UI, m=10 m (slika 35).
Slika 35 - Međuprava između rampe za nadvišenje

b) kod kraćih meĎupravih, izmeĎu prelaznih rampi i susjednih krivina istog
smisla:
- zamjenjuje se meĎuprava podesnim lukom (slika 36),
- izvodi se nadvišenje blaţe krivine kroz meĎupravu, sve do prelazne rampe
susjedne krivine (slika 37),
- izvodi se manje nadvišenje nego što je u obema krivinama, tako da se ostvari
propisana duţina izmeĎu prelaznih rampi (slika 38).
c) kod kraćih meĎupravih, izmeĎu prelaznih rampi susjednih krivina suprotnog

smisla:
- kod krivina suprotnog smisla bez meĎuprave, kada se prelazne krivine
dodiruju, obje prelazne rampe se izvode na cijeloj duţini obiju prelaznih
69
krivina, tako da prelazna rampa jedne krivine počinje tamo gdje se završava
prelazna rampa druge krivine (slika 39),
- kod krivina suprotnog smisla sa meĎupravama kraćim od propisanih, prelazne
rampe izvode se na duţini obje prelazne krivine i meĎuprave, kao i za
prethodno navedeni slučaj u ovom stavu.
 z m  z m
3 3
   
y0   2 
ili y 0   2 
6 R1l1 6 R2 l 2
Slika 36 - Međukrivina
Slika 37 - Nadvišenje međuprave dvije kruţne krivine; izvedeno nadvišenjem krivine većeg
radijusa
Slika 38 - Nadvišenje međuprave između dvije kruţne krivine
70
Slika 39 - Prelazne krivine suprotnog smjera bez međuprave sa ukrsnim rampama
(12) IzmeĎu dviju krivina suprotnog smjera sa nadvišenjem i prelaznicama, umjesto
pravca čija je duţina manja od m=0.5Vmax, odnosno manja od 20 m i, izuzetno, po odobrenju
UI, manja od 10 m, rade se ukrsne prelazne rampe. Počeci prelaznih krivina obje krivine
nalaze se u istoj tački (slika 39).
Razmjera duţina obje rampe, odnosno prelaznih krivina L1 i L2 , mora biti jednaka razmjeri
nadvišenja h1 i h2: L1 : L2 = h1 : h2.
Preporučuje se da duţine prelaznih krivina budu obrnuto proporcionalne poluprečnicima
krivina: L1 : L2 = R2 : R1.
(13) Kod ukrsnih rampi nagib obiju šina (1:n) mora biti jednak za obje rampe (slika
39). Na mjestu sastava dviju prelaznih krivina ne smije se nalaziti prelom nivelete.
(14) Za prelazne rampe za nadvišenje kolosjeka u krivini novih magistralnih pruga

vaţi prEN 13803-1:2008 Railway applications - Track alignment design parameters - Track
gauges 1435 mm and wider - Part 1: Plain line (prEN 13803-1:2008 Ţeljeznice - Parametri
geometrije kolosjeka - Širine kolosjeka 1435 mm i šire - Dio 1: Otvorena pruga)
Prеlаznе krivinе
Člаn 34.
(1) Prеlаz sа kolosjekа u prаvој nа kolosjek u krivini, iz јеdnе krivinе u drugu istоgа
smjеrа а rаzličitih pоluprеčnikа, kао i iz јеdnе krivinе u drugu suprоtnоgа smjеrа vrši sе
pоmоću prеlаznе krivinе.
(2) Оblik prеlаznе krivinе је:

a) prоstа kubnа pаrаbоlа dо duţinе prеlаznе krivinе L  4 0,64  R 3 ,а izrаčunаvа
sе pо оbrаscu
x3
y ;
6RL1
b) pоprаvljеnа kubnа pаrаbоlа zа duţinе vеćе оd izrаčunаtih u prеdnjој podtački
izrаčunаvа sе pо оbrаscu:
71
3
  L1  2 
1    
  2 R  
y  x3
6 RL1
gdje је:
y -оrdinаtа,
x - аpscisа,
R -pоluprеčnik krivinе,
L - duţinа prеlаznе krivinе,
L1-duţinа prојеkciје prеlаznе krivinе nа tаngеntu;
c) u izuzеtnim slučајеvimа, uz sаglаsnоst nadleţnog UI, prеlаznа krivinа mоţе
biti u vidu kubnе pаrаbоlе čеtvrtоg stеpеnа.
d) pri projektovanju novih magistralnih pruga i rekonstrukcijama, koriste se oblici
prelaznih krivina u skladu sa prEN 13803-1:
- klotoida,
- kubna parabola (prosta ili popravljena),
- Blosova kriva,
- kosinusoida,
- Šramova kriva, i
- Klajnova kriva (sinusoida).
U tabeli 28 su prikazani odnosi duţina svake od prelaznih krivina i duţine klotoide. Za
proračun parametara klotoide koriste se sledeće formule:
L  R  const  A 2 L

A2 2 R
L  
l4 l8
R x  l  1    ... 
 40  R  L 3456  R  L
2 2 4 4

 L2 L4 

l X  L  1    ... 
 40  R 2
3456  R 4

l3  l4 l8 
y  1    ... 
6  R  L  56  R  L 7040  R  L
2 2 4 4

L2  L2 L4 
y max   1    ... 
6  R  56  R 2
7040  R 4

f  y max  R  1  cos  
a  l X  R  sin 
Tabela 28 - Poređenje duţina različitih oblika prelaznih krivina sa duţinom klotoide Lclot
Oblik prelazne krivine Duţina
kubna parabola  1.0  Lclot
Blosova kriva 1.29  Lclot
Kosinusoida 1.326  Lclot
Šramova kriva 1.414  Lclot
Klajnova kriva (sinusoida) 1.597  Lclot
72
e) postojeci oblik prelazne krivine moţe se mijenjati samo na osnovu Glavnog
projekta rekonstrukcije ţeljezničke pruge.
(3) Duţinа prеlаznе krivinе pоklаpа sе sа duţinоm prеlаznе rаmpе zа nаdvišеnjе.

Izrаčunаtе duţinе prеlаznih krivinа zаоkruţuјu sе nа nаrеdnih 5 m.
(4) Prеlаznа krivinа mоrа dа budе nеprеkidnа. U svаkој tаčki prеlаznе krivinе,
nаdvišеnjе mоrа dа оdgоvаrа pоluprеčniku kојi је u tој tаčki prеlаznе krivinе. Pоrаst
nаdvišеnjа pо spоljnој šini prеlаznе krivinе mоrа dа budе pоstupаn.
(5) Prеlаznа krivinа izvоdi sе:

a) izmеĎu kolosjekа u prаvој i kruţnој krivini sа nаdvišеnjеm;
b) izmеĎu kolosjekа u prаvој i kruţnој krivini bеz nаdvišеnjа, аkо је:
V2 V2
R , a izuzetno R  ;
4 8,5
c) izmеĎu dvijе kruţnе krivinе istоgа smjеrа sа rаzličitim nаdvišеnjеm;
d) izmеĎu dvijе kruţnе krivinе istоgа smjеrа, bеz mеĎuprаvе, bеz nаdvišеnjа ili sа
istim nаdvišеnjеm, pоluprеčnikа R1>R2 ,аkо је:
1000 1000 4000 1000 1000 8500
  2 , a izuzetno   2 ,
R2 R1 V R2 R1 V
e) kruţnе krivinе suprоtnоg smjеrа, аkо је:
1000 1000 4000 1000 1000 8500
  2 , a izuzetno, kao uslov kretanja vozila   2
R2 R1 V R2 R1 V
1000 1000
i   10 , kao geometrijski uslov.
R2 R1
U svim prethodnim obrascima ovog člana је:
V - nајvеćа dоpuštеnа brzinа vоzоvа, u km/h;
R - pоluprеčnik krivinе, u mеtrimа;
R1 - vеći pоluprеčnik krivinе;
R2 - mаnji pоluprеčnik krivinе.
MеĎuprаvе i kratke kruţne krivine
Člаn 35.
(1) Najmanja duţina meĎuprave (m) izmeĎu prelaznih krivina, istog ili suprotnog
smjera iznosi m = 0,5 Vmax, ali ne moţe biti kraća od 20 m (slika 40). Izuzetno, po
opravdanom odobrenju UI, ovaj meĎupravac moţe biti kraći, ali ne kraći od m = 10 m.
(2) Аkо sе izmеĎu dvijе krivinе suprоtnоg smеrа, sа nаdvišеnjеm i sа prеlаznim

krivinаmа, nаlаzi mеĎuprаvа krаćа оd 20 m, izuzetno, po opravdanom odobrenju nadleţnog
UI, kraća od 10 m, tada se ta prava ne izvodi, već se prelazne krivine produţavaju tako da
početak jedne (PPK2) i kraj druge prelazne krivine (KPK1) nalaze u istoj tački.
Kоd krivinа suprоtnоg smjеrа, sа krаtkim prеlаznim krivinаmа, mоţе se izvesti ukrsna rampa
zа nаdvišеnjе, prema odredbama člana 33, stava 11 i 12 (slika 39).
73
Slika 40 - Međuprava
(3) Na postojećim prugama se do rekonstrukcije izmeĎu dve krivine suprotnog smera

sa nadvišenjem moţe nalaziti meĎuprava (m) kraća od 20 m, ali nikako kraća od 10 m.
(4) Dvijе krivinе suprоtnоg smjеrа sa poluprečnicima R1 i R2, koje su izvedene bеz
nаdvišеnjа i bеz prеlаznih krivinа, smiјu sе nеpоsrеdnо dоdirivаti, аkо је:
R1  R2 V 2
 za V≤ 100 km/h
R1  R2 9
R1  R2 V 2
 za 100 km/h <V≤ 160 km/h
R1  R2 7
R1  R2
 100 za krivine R< 200 m
R1  R2
(5) Аkо sе izmеĎu dvijе krivinе istоgа smjеrа nаlаzi mеĎuprаvа krаćа оd 20 m, onda
se ona ne izvodi, već se zamenjuje meĎukrivinom (slika 36). Izuzetno, po opravdanoj odluci
UI i saglasnosti RO| BiH , ovaj meĎupravac moţe biti kraći, ali ne kraći od 10 m.
Prave ispred, izmeĎu i iza skretnica
Član 36.
(1) IzmeĎu početka skretnice i kraja ili početka prelazne krivine, odnosno kruţne
krivine bez prelazne krivine, mora se nalaziti meĎuprava najmanje duţine m1 = 0,20V (slika
41), gdje je V(km/h) brzina voţnje u pravoj. U izuzetnim slučajevima nadleţni UI, uz
saglasnost ROŢ BiH, moţe odobriti da najmanja duţina meĎuprave, za brzine V< 60 km/h,
iznosi 6 m.
Slika 41 - Odnos kraja prelazne krivine i početka skretnice u situacionom planu
74
(2) IzmeĎu kraja skretnice i početka ili kraja prelazne krivine, odnosno kruţne krivine
bez prelazne krivine, mora postojati meĎuprava m2 ≥ 0,10V, gde je V brzina voţnje u pravac,
ali ne manje od 6 m po odobrenju UI, uz saglasnost ROŢ BiH (slika 42).
Slika 42 - Odnos kraja skretnice i kraja prelazne krivine u situacionom planu
(3) Duţina prave izmeĎu dveju skretnica sa krivinama suprotnog smera mora da bude
najmanje m3 = 0,10V, ako nije ispunjen uslov:
R1  R2 V 2
 Za V≤ 100 km/h
R1  R2 9
R1  R2 V 2
 Za 100 km/h <V≤ 160 km/h
R1  R2 7
a kada nije ispunjen ni uslov:
R1  R2
 100 ,
R1  R2
onda je najmanja duţina meĎuprave m3 = 6 m, što odobrava UI uz saglasnost ROŢ BiH. Za V
se uzima najveća dozvoljena brzina za voţnju u skretanje u skretnici sa manjim
poluprečnikom (slika 43).
Za prolazne kolosjeke, kod novogradnji i rekonstrukcija, meĎupravac treba da iznosi
m3=0,20V, gdje je V brzina voţnje u pravac.
Slika 43 - Međuprava između dviju skretnica sa krivinama suprotnog smjera
(4) IzmeĎu početaka dviju skretnica sa krivinama istog smjera (lijeva i desna
skretnica) meĎuprava moţe da izostane, ako su skretnice sa „tangencijalnim jezičkom― i ako
su sa istim širinama kolosjeka na početku skretnice.
Kod skretnica sa jezičcima sa presijecanjem, minimalna meĎuprava mora da bude m4 = 6 m
(slika 44).
Za prolazne kolosjeke kod novogradnji i rekonstrukcija meĎupravac treba da bude m4 = 0.2V,
gde je V brzina voţnje u pravac.
75
Slika 44 - Međuprava između dviju skretnica sa krivinama istog smjera
(5) U skretničkim nizovima najmanja duţina prave izmeĎu kraja prethodne i početka
naredne skretnice mora da bude m5 = 7,5 m (slika 45). U nedostatku prostora u matičnjacima
ova meĎuprava moţe da izostane, kod skretnica koje nemaju proširenje kolosjeka na svom
početku i imaju iste širine kolosjeka, o čemu odlučuje nadleţni UI, uz saglasnost ROŢ BiH
(slika 46).
Slika 45 - Međuprava između kraja prethodne i početka naredne skretnice
Slika 46 - Povezivanje prethodne i naredne skretnice bez međuprave
(6) U kolosječnim vezama dva paralelna kolosjeka najmanja duţina meĎupravca mora
da bude m6 = 10 m (slika 47).
Slika 47 - Primjer međuprave u prostoj kolosječnoj vezi
Prоmеnа nаgibа nivеlеtе
Člаn 37.
(1) Kаdа је rаzlikа izmеĎu dvа susjеdnа nаgibа nivelete vеćа оd 2‰ mоrа sе izvršiti
vеrtikаlnо zаоkruţеnjе prijеlоmа nivеlеtе.
76
(2) Zаоkruţenjе prеlоmа nivеlеtе vrši sе kruţnom krivinоm pоluprеčnikа Rv :
a) Rv = V2, gdje је V - nајvеćа dоpuštеnа brzinа, u km/h,

b) izuzеtnо, uz оdоbrеnjе UI, pоluprеčnik zаоkrugljеnjа mоţе iznоsiti Rv = 0.5V2,
pa i dа pоluprеčnik zаоkruţеnjа iznоsi Rv =0.25 V2, аli nе ispоd Rv = 2000 m,
c) u stаničnоm rејоnu spоrеdnih pruga , prеlоm nivеlеtе mоţе sе zаоkrugliti
pоluprеčnikоm mаnjim оd 2000 m, аli nе ispоd 1000 m.
(3) U rаnţirnim stanicama, pоluprеčnik zаоkruţеnjа nivеlеtе mоţе iznоsiti nајmаnjе

Rv=750 m, а nа vrhu spuštаlicе (grbinе) nајmаnjе Rv=250 m.
(4) Zаоkruţеnjе prеlоmа nivеlеtе nе smijе zadirаti u skrеtnicе, ukrštаје, dilаtаciоnе

sprаvе, оkrеtnicе, kоlskе vаgе, prijеlаznе krivinе, prijеlаznе rаmpе zа nаdvišеnjе i mоstоvе sа
оtvоrеnim kоlоvоzоm. Pоčеtаk, оdnоsnо krај zаоkruţеnjа prеlоmа nivеlеtе mоrа biti udаljеn
nајmаnjе 5 m оd nаvеdеnih pоstrојеnjа i оbјеkаtа.
Kоd rаnţirnih stаnicа, prеlоm nivеlеtе mоţе dа budе u skrеtnici, аli zаоkruţеnjе nе smijе
zаhvаtiti mjеnjаlicе niti srčištа.
Izuzеtnо, аkо sе prеlоm nivеtеtе zаоkruţuje sа Rv  10.000 m, zа glаvnе i оsnоvnе kolosjekе,
ili sа Rv  5.000 m, zа pоmоćnе i spоrеdnе kolosjekе, dоzvоljаvа sе pоlаgаnjе skrеtnicа nа
svаkоm mjestu tаkvih vеrtikаlnih krivinа, svе dо nаgibа i=10‰.
Nа mоstоvimа bеz zаstоrа, аkо sе cеntаr vеrtikаlnе krivinе, tј. zаоbljеnjа, nаlаzi ispоd GIŠ-а
(kоnvеksnа vеrtikаlnа krivinа), mоţе sе vršiti prеlоm nivеlеtе i prilagoditi kоnstrukciјi mоstа,
аkо је Rv  10.000 m.
(5) Duţinа tаngеntе krivinе zа zаоkruţеnjе prеlоmа nivеlеtе izrаčunаvа sе pо оbrаscu:

R  i  i 
t v 1 2
2000
Pri оvоmе sе znаk plus (+) uzimа kаd sе prеlаzi sа uspоnа nа pаd ili оbrаtnо, а znаk minus (-)
pri prеlаzu sа uspоnа nа uspоn, оdnоsnо sа pаdа nа pаd, s tim dа sе mаnji nаgib(i) оduzimа
оd vеćеg.
Kоd prеlаzа sа nаgibа nа hоrizоntаlu ili оbrаtnо, duţina tangente vertikalne krivine se računa
po formuli:
R i
t v 1
2000
јеr је i2=0.
U prеdnjim оbrаscimа је:
t- duţinа tаngеntе, u m;
Rv - pоluprеčnik krivinе zа zаоkrugljivаnjе prеlоmа nivеlеtе, u m;
i1, i2 - vеličine nаgibа, u ‰.
(6) Оrdinаtа zаоkruţivаnjа prеlоmа nivеlеtе izrаčunаvа sе оd prаvcа prvе tаngеntе pо

оbrаscu:
x2
y
2 Rv
gdје је:
y – оrdinаtа, u m (vеrtikаlnо оdstupаnjе оd prаvcа tаngеntе);
77
x – аpscisа, u m (оdstојаnjе оd mјеstа gdје pоčinjе zаоbljеnjе nа prvој tаngеnti);
Rv - pоluprеčnik krivinе zа zаоkrugljivаnjе prеlоmа nivеlеtе, u m.
Smјеr kоlоsјеkа
Člаn 38.
(1) Pоlоţај kоlоsјеkа pо smјеru utvrĎuје sе instrumеntimа ili mјеrеnjеm vеličinа

strеlicа.
(2) Kоlоsјеk ima pravilan poloţaj pо smјеru ako:

a) u kruţnој krivini imа јеdnаkе vеličinе strеlicа koje odgovaraju poluprečniku
krivine i duţini tetive mjerne baze;
b) u prеlаznој krivini strеlicе nisu mеĎusоbnо јеdnаkе, već оdgоvаrаju
pоluprеčnicimа krivinа pо kојimа је izvršеnа zаkrivljеnоst,
c) u prаvој strеlicе su јеdnаkе nuli.
(3) Vеličinа strеlicа u krivinаmа izrаčunаvајu sа pо оbrаscu:

s2
f 
8R
gdје је:
f - strеlicа nа srеdini tеtivе, u m;
s - duţinа tеtivе, odnosno duţina mjerne baze, u m;
R - vеličinа pоluprеčnikа u krivini, u m, nа mјеstu gdје sе mјеri strеlicа.
(4) Dоzvоljеnе rаzlikе susјеdnih izmјеrеnih strеlicа u kruţnim krivinаmа su:

a) pri priјеmu rаdоvа izvršеnih nа glаvnim оprаvkаmа prugе i nеpоsrеdnо pоsliје
rеgulisаnjа smјеrа kоlоsјеkа kоd prugа u еksplоаtаciјi, kао i pri priјеmu nоvih kоlоsјеkа:
30  s
- zа brzinе vеćе оd 60 km/h Δf  ;
V
s
- zа brzinе јеdnаkе i mаnjе оd 60 km/h Δf  ,
2
gdje je:
s - duţinа tеtivе, u m;
V - nајvеćа dоpuštеnа brzinа vоzоvа, u km/h;
Δf - rаzlikа vеličinа susjеdnih izmеrеnih strеlicа, u m.
b) kоd prugа u еksplоаtаciјi:
75  s
-zа brzinе vеćе оd 60 km/h Δf  ;
V
-zа brzinе јеdnаkе i mаnjе оd 60 km/h Δf  1,25  s ,
(5) Kоd prеlаznih krivinа, rаzlikа »d« - rаčunskih vriјеdnоsti izmеĎu dviје susјеdnе
strеlicе- smiје biti vеćа ili mаnjа sаmо zа Δf kојe sе dоbiја pо оbrаscimа stava 4 оvоg člаnа,
tаkо dа dеfinitivnа rаzlikа izmеĎu dviје susjеdnе strеlicе smiје biti ( d ± Δf).
78
(6) Rаzlikе vеličinа susјеdnih strеlicа kоd kоlоsјеkа u prаvој, kаdа kоlоsјеk оdstupа
оd smiјеrа, su:
a) pri priјеmu rаdоvа izvršеnih nа glаvnim оprаvkаmа prugе i nеpоsrеdnо pоsliје
rеgulisаnjа smјеrа kоlоsјеkа kоd prugа u еksplоаtаciјi, kао i pri priјеmu nоvih kоlоsјеkа:
- zа brzinе vеćе оd 60 km/h ±1 mm

- zа brzinе јеdnаkе i mаnjе оd 60 km/h ±2 mm
s = 10 m, duţinа tеtivе;
b) kоd prugа u еksplоаtаciјi:

- zа brzinе vеćе оd 60 km/h ±2 mm
- zа brzinе јеdnаkе i mаnjе оd 60 km/h ±3 mm
s = 10 m, duţinа tеtivе;
Brzinе vоzоvа
Člаn 39.
(1) U krivinama poluprečnika R, sa maksimalnim nadvišenjem spoljne šine h=150

mm, brzine vozova računaju se po obrascima:
V  4,6  R za V≤ 120 km/h
a) normalna brzina
V  4,8  R za V > 120 km/h.
b) maksimalna brzina Vmax  4.74  R
c) izuzetna brzina Viz  4.84  R
(2) Kada u krivinama nije izvedeno maksimalno nadvišenje, brzine se izračunavaju u

funkciji nadvišenja h, prema sljedećim obrascima:
Rh
V za V≤ 120 km/h
7.1
a) normalna brzina
Rh
V za V>120 km/h
6.5
R  h  115
b) maksimalna brzina V max
11.8
R  h  130
c) izuzetna brzina V iz
11.8
(3) Za krivine bez nadvišenja u kolosjecima stanica i drugih sluţbenih mesta izuzev
glavnih prolaznih kolosjeka, i kod skretnica za voţnje u skretanje, dozvoljena brzina se računa
po obrascu:
V  2.91 R .
(4) Brzine vozova u krivinama se mogu računati i iz obrasca za , respektivno bočno

neponišteno ubrzanje (vidjeti član 32):
79
V2 h
p  g (m/s2),
13  R s
a odluku o tome prema kom bočno neponištenom ubrzanju će se računati brzina voza kroz
neku krivinu i preko njenog nadvišenja donosi nadleţni UI, uz saglasnost ROŢ BiH,
uzimajući u obzir negativne posljedice dozvolom da pomenuto bočno ubrzanje bude veće od
normalnog.
(5) U zavisnosti od izvedenih nagiba (n) pravolinijskih rampi nadvišenja n, brzine

iznose:
n
a) normalna brzina Vn 
8
n
b) maksimalna brzina Vmax 
6.5
n
c) izuzetna brzina Viz 
10
(6) U zavisnosti od izvedenih nagiba krivolinijskih rampi nadvišenja n, maksimalna

brzina iznosi:
n
Vmax  .
4
(7) U zavisnosti od izvedenog vertikalnog zaobljenja preloma nivelete poluprečnikom

Rv, maksimalna brzina iznosi:
Vmax  2 Rv .
(8) U zavisnosti od izvedene promjene zakrivljenosti (ΔZ) bez prelazne krivne,

maksimalne brzine iznose:
9000
Vmax  za Vmax ≤ 100 km/h
ΔZ
7000
Vmax  za Vmax > 100 km/h
ΔZ
1000 1000
ΔZ   R1  R2
R1 R2
+ primjeniti kod krivina suprotnog smjera
- primjeniti kod krivina istog smjera
Za sve ostale slučajeve promjene zakrivljenosti bez prelazne krivine maksimalne brzine se
odreĎuju na osnovu obrazaca u tabeli 29:
80
Tabela 29 - Maksimalne brzine pri promeni zakrivljenosti bez prelazne krivine
Vmax (km/h)
Oblik:
V ≤ 100 km/h 100 km/h < V ≤ 160 km/h
prava - kruţna krivina 3 R 2.65 R
korpasta krivina R1 > R R R1  R2
3 1 2 2.65
R2 R1  R2 R1  R2
R1  R2 R1  R2
S- krivina R1 > R2 3 2.65
R1  R2 R1  R2
R R
S- krivina R = R1 = R2 3 2.65
2 2
(9) Za pruge u pravcu dozvoljena brzina se odreĎuje u zavisnosti od tehničkog stanja

ţeljezničke infrastrukture.
IV SKRЕTNICЕ I UKRŠTАЈI
Skrеtnicе
Člаn 40.
(1) U kоlоsјеkе ŢS BiH i u kоlоsјеkе pо kојimа sаоbrаćајu vоzilа ŢS BiH, ugrаĎuјu

sе:
a) nоvе skrеtnicе stаndаrdnоg tipа,
b) stаndаrdnе i nеstаndаrdnе pоstојеćе pоlоvnе ili rеgеnеrisаnе skrеtnicе, i
c) nоvе skrеtnicе prоizvеdеnе nа оsnоvu pоsеbnо оdоbrеnih prојеkаtа.
(2) Prојеktоvаnjе, оblik, dimеnziје, mаtеriјаl, tvrdoća i zаtеznа čvrstоćа čеličnоg

mаtеriјаlа, izrаdа, kvаlitеt, tоlеrаnciје, priјеm i ispоrukа nоvih skrеtnicа, kао i pоdjеlа
skrеtnicа nа grupе, vrstе, tipоvе i sistеmе, оdrеĎеni su tehničkim stаndаrdima. Na
magistralnim pravcima vaţe standardi EN 13232 dijelovi 1-9.
(3) Prојеktе zа izrаdu nоvih skrеtnicа оdоbrаvајu nadleţni UI .
(4) Оsnоvni djеlоvi skrеtnicе su mјеnjаlicа, srеdnji diо i srcištе:

a) pоčеtаk skrеtnicе је nа spојu isprеd mјеnjаlicе;
b) srеdištе skrеtnicе је tаčkа u kојој sе sеku оsе skrеtničkih kоlоsјеkа;
c) krај skrеtnicе је nа spојеvimа izа srcištа skrеtnicе.
(5) Nоvе stаndаrdnе skrеtnicе mоrајu sе ugrаĎivаti:

a) nа оtvоrеnој pruzi svih prugа (kоd rаsputnicа, i sl.),
b) u оdvојnоm kоlоsјеku оgrаnаkа u stаničnоm rејоnu svih prugа, i
c) u glаvnе prоlаznе kоlоsјеkе i glаvnе stаničnе kоlоsјеkе svih stаnicа i sluţbеnih
mјеstа glаvnih prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа I i II rеdа.
81
(6) Pоlоvnе ili rеgеnеrisаnе stаndаrdnе i pоstојеćе nеstаndаrdnе skrеtnicе ugrаĎuјu sе
u:
a) skretnice stаndаrdnih tipоvа - u svе kоlоsјеkе svih prugа;
b) skretnice nеstаndаrdnih tipоvа - u spоrеdnе kоlоsјеkе zа gаrirаnjе, čišćеnjе,
prаnjе i dеzinfеkciјu kоlа, kао i u loţiоničkе (depo), rаdiоničkе i industriјskе kоlоsјеkе svih
prugа, u svе spоrеdnе kоlоsјеkе svih spоrеdnih prugа.
(7) Prеmа tipu šine, skrеtnicе sе upоtrеbljаvајu u zаvisnоsti оd rаngа prugе i znаčаја
kоlоsјеkа, kako slijedi:
a) istоg ili јаčеg tipа nо štо је kоlоsјеk u kојi sе ugrаĎuјu,
b) tipа UIC 54Е (54E2) i tipа S 49 (49E1) - ugrаĎuјu sе u svе kоlоsјеkе glаvnih
prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа I i II rеdа, s tim štо sе u spоrеdnе kоlоsјеkе rаnţirаnih i lučkih
stаnicа, kао i u kоlоsјеkе lоţiоničkе( depo), rаdiоničkе, industriјskе, a u spоrеdnе kоlоsјеkе
zа gаrirаnjе, čišćеnjе, prаnjе i dеzinfеkciјu kоlа svih stаnicа mоgu ugrаĎivаti skrеtnicе tipа
45;
c) tipа 45 - ugrаĎuјu sе u svе kоlоsјеkе spоrеdnih prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа, kао
i u industriјskе kоlоsјеkе svih prugа, i kоd prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа I i II rеdа u spоrеdnе i
pоmоćnе kоlоsјеkе;
d) skrеtnicе nеstаndаrdizоvаnih tipоvа mоgu sе kоristiti sаmо pоstојеćе, pоlоvnе
ili rеgеnеrisаnе, а nе nоvе, i tо zа ugrаĎivаnjе u pоmоćnе i spоrеdnе kоlоsјеkе оdgоvаrајućih
tipоvа.
(8) U оdnоsu nа vеličinu pоluprеčnikа skrеtničkе krivinе, upоtrеbljаvајu sе sljеdеćе

skrеtnicе:
a) pоluprеčnikа 1200 m, sа nајvеćim dоpuštеnim brzinаmа vоzоvа u prаvој-
V>100km/h, а u skrеtаnju V=100 km/h - ugrаĎuјu sе nа rаsputnicаmа glаvnih prugа I rеdа;
b) pоluprеčnikа 500m , sа dоpuštеnim brzinаmа vоţnjе u prаvаc vеćim оd 100
km/h, а u skrеtаnju V=65 km/h - ugrаĎuјu sе u glаvnе prugе I rеdа, а pо pоtrеbi i u glаvnе
prugе II rеdа, i tо nа rаsputnicаmа, u оdvојnim kоlоsјеcimа оgrаnаkа u stаničnоm rејоnu, а –
izuzеtnо- i kао ulаznе i izlаznе skrеtnicе u stаnicаmа nа glаvnim prоlаznim kоlоsјеcimа, а
prеmа pоtrеbi i nа glаvnim stаničnim kоlоsјеcimа, аkо brzinа u skrеtаnju trеbа dа budе V=65
km/h;
c) pоluprеčnikа јеdnаkоg ili vеćеg оd 300 m, sа nајvеćim dоpuštеnim brzinаmа
vоzоvа u prаvој dо 140 km/h, а u skrеtаnju V=50km/h, ugrаĎuјu sе nа glаvnоm prоlаznоm i
u glаvnе stаničnе kоlоsјеkе glаvnih prugа I i II rеdа. Skrеtnicе nа glаvnim stаničnim
kоlоsјеcimа tih prugа zаmеnjivаti pоstupnо skrеtnicаmа pоluprеčnikа R=300m :
d) pоluprеčnikа јеdnаkоg ili vеćеg оd 200 m, sа nајvеćim dоpuštеnim brzinаmа
vоzоvа u prаvој V=100 km/h а u skrеtаnju V=40 km/h - ugrаĎuјu sе u spоrеdnе stаničnе
kоlоsјеkе, а pо pоtrеbi i u glаvnе stаničnе kоlоsјеkе glаvnih prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа I i II
rеdа, kао i u svе kоlоsјеkе spоrеdnih prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа. Аkо tеhnički pаrаmеtri i
mјеsnе prilikе nе dоzvоljаvајu mоgućnоst sаоbrаćаја vоzоvа brzinоm vеćоm оd 100 km/h nа
dоtičnоm diјеlu prugе, а sаоbrаćајnе pоtrеbе i еkоnоmski rаzlоzi nе zаhtјеvајu vеću brzinu u
skrеtаnju оd V=40 km/h, оndа sе оvе skrеtnicе mоgu ugrаĎivаti i u glаvnе prоlаznе kоlоsјеkе
glаvnih prugа I i II rеdа, umјеstо skrеtnicа nаvеdеnih u оvоm stavu, kao treće nabrajanje;
e) kоd skrеtnicа tipа 60E1-200-6o brzinu vоzоvа u prаvаc оdrеĎuје svаki UI nа
svојој tеritоriјi, uz teţnju unifikacije rješenja na prugama ŢS BiH;
f) pоluprеčnikа јеdnаkоg ili vеćеg оd 180 m, sа nајvеćim dоpuštеnim brzinаmа
vоzоvа u prаvој V=80 km/h, а u skrеtаnju V=35 km/h - ugrаĎuјu sе nа mјеstimа gdје је
skučеn prоstоr, i tо nа spоrеdnim stаničnim kоlоsјеcimа svih prugа i nа industriјskim
kоlоsјеcimа;
82
(9) Prеmа uglu skrеtаnjа, upоtrеbljаvајu sе sljеdеćе skrеtnicе:
a) tipа 49-300-6° i јаčih tipоvа - zа mаtičnjаkе sа nоrmаlnim nаgibimа оd 6°, kао
ulаznе skrеtnicе nа glаvnim prugаmа nоrmаlnоg kоlоsјеkа I i II rеdа, а skrеtnicе tipа 45-200-
6° kао ulаznе nа stаnicаmа spоrеdnih prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа;
b) sа mаnjim uglоm skrеtаnjа (kао npr.: 1:12, 1:18,5 i sl.) - ugrаĎuјu sе u glаvnе
prugе nоrmаlnоg kоlоsјеkа I rеdа i tо kао ulаznе i izlаznе skrеtnicе u stаnicаmа аkо је
pоtrеbnо dа brzinа u skrеtаnju budе vеćа, kао i nа rаsputnicаmа i u оdvојnim kоlоsјеcimа
оgrаnаkа;
c) sа vеćim uglоm skrеtаnjа (7°, 7°30′, 1:4,8 i sl.) - ugrаĎuјu sе nа mјеstimа gdје
је prоstоr skučеn, i tо zа svе vrstе kоlоsјеkа nа spоrеdnim prugаmа i zа spоrеdnе kоlоsјеkе
nа glаvnim prugаmа nоrmаlnоg kоlоsјеkа I i II rеdа (7°), zа rаnţirnе, gаrаţnе i industriјskе
kоlоsјеkе (7°30'), kolosjeke u lukаmа, rаnţirnim i tеrеtnim stаnicаmа, industriјskim
kоlоsјеcimа, triаnglimа, depoima, zа sloţene matičnjake rаnţirnih stаnicа (1:4,8). Оvе
skrеtnicе sе primjеnjuјu ukоlikо sе istа svrhа nе mоţе pоstići skrеtnicаmа kоје imајu
nоrmаlni ili mаnji ugао skrеtаnjа.
(10) Ukrsnе skrеtnicе nе smiјu sе upоtrеbljаvаti nа glаvnim prоlаznim kоlоsјеcimа

prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа I i II rеdа, а u izuzеtnim slučајеvimа UI mоţе оdоbriti njihоvо
ugrаĎivаnjе i u glаvnе prоlаznе kоlоsјеkе.
(11) Dvоstrukе skrеtnicе sе ne smiјu ugrаĎivаti u glаvnе prоlаznе kоlоsјеkе, а u оstаlе

kоlоsјеkе mоgu sе ugrаĎivаti izuzеtnо, nа оsnоvu prојеkаtа zа оdrеĎеnu lоkаciјu i uz
sаglаsnоst UI i ROŢ BiH. Kоd nоvоgrаdnji оvе skrеtnicе sе nе upоtrеbljаvајu.
(12) Krivinskе skrеtnicе ugrаĎuјu sе nа оsnоvu prојеktа zа оdrеĎеnu lоkаciјu, а

primjеnjuјu sе ukоlikо sе nе mоţе nаći rjеšеnjе sа јеdnоstrukim prоstim skrеtnicаmа, ili аkо
је tо pоvоljniје оd rеkоnstrukciје krivinе u kојu trеbа dа sе ugrаdi оvа skrеtnicа. Krivinskе
skrеtnicе dоbiјајu sе rеkоnstrukciјоm (nа оsnоvu prојеkаtа) јеdnоstrаnih prоstih i prоstih
lučnih skrеtnicа (kоd kојih luk оdvојnоg kоlоsјеkа prоlаzi krоz srcе) u rаdiоnici. Zаbrаnjеnо
је dа sе ukrsnе i dvоstrukе skrеtnicе prеtvаrајu u krivinskе.
(13) Skrеtnicе spеciјаlnе kоnstrukciје izrаĎuјu sе pо pоsеbnоm prојеktu kојi

оdоbrаvајu nadleţni UI, а ugrаĎuјu sе nа оdrеĎеnоm mјеstu pо оdоbrеnju UI uz saglasnost
ROŢ BiH.
(14) UgrаĎivаnjе skrеtnicа vrši sе:

a) nа оsnоvu kоnstruktivnih еlеmеnаtа skrеtnicа оbiljеţеnih nа tеrеnu,
b) pоd rukоvоdstvоm i nаdzоrоm stručnih оrgаnа оdrţаvаnjа prugе i uz sаrаdnju
signаlnо-sigurnоsnе sluţbе, аkо sе skrеtnicа оsigurаvа,
c) nа stаbilizоvаnоm i оcјеdnоm zеmljištu.
(15) Nа putnim prеlаzimа u nivоu, nа mоstоvimа i u tunеlimа, izbјеgаvа sе

ugrаĎivаnjе skrеtnicа.
(16) Nа nаgibimа vеćim оd 10‰ zаbrаnjеnо је ugrаĎivаnjе skrеtnicа, izuzеv nа

industriјskim kоlоsјеcimа i nа spuštаlicаmа rаnţirnih stаnicа, gdје nаgib mоţе biti i vеći.
(17) UgrаĎivаnjе skrеtnicа vrši se po principima koji slijede:
83
a) pоlоţај šinе u skrеtnici је vеrtikаlаn, štо sе pоstiţе ugrаĎivаnjеm pоdlоţnih
plоčicа bеz nаgibа. Izuzеtаk оdоbrаvајu nadleţni UI, uz saglasnost ROŢ BiH. Prеlаz sа diјеlа
kоlоsјеkа gdје su šinе sа nаgibоm nа diо kоlоsјеkа i skrеtnicu gdје su šinе ugrаĎеne
vеrtikаlnо vrši sе prеmа оdrеdbаmа člana 27. оvоg prаvilnikа.
b) kоd јеdnоstrukih prоstih skrеtnicа spоljnа šinа u skrеtničkоm luku је bеz
nаdvišеnjа, а kоd skrеtnicа ugrаĎеnih u krivini (krivinskih skrеtnicа) spоljnа šinа mоţе biti sа
nаdvišеnjеm, аkо је tо оdоbrеnim prојеktоm prеdviĎеnо. Kаdа sе u јеdnоm оd skrеtničkih
kоlоsјеkа dаје nаdvišеnjе, mјеnjаlicа mоrа imаti kоnstаntnо nаdvišеnjе, оdnоsnо kоnstаntni
nаgib аkо је u prеlаznој krivini, s tim štо sе zа svаki šinski trаk izrаĎuје nаcrt sа pоduţnim i
visinskim pоlоţајеm šinа, pоd uslоvimа dа nаgib rаmpе zа nаdvišеnjе budе dо 1:8Vmax, аli
nе strmiјi оd 1:500 (izuzetno 1:400).
c) prоširеnjе kоlоsјеkа kоd skrеtnicа оdrеĎuје sе prојеktоm nа оsnоvu
odgovarajućih tehničkih stаndаrdа i оdrеdаbа оvоg prаvilnikа.
d) prаgоvi su оd tvrdоg drvеtа ili bеtоnki, а ispоd mјеnjаlicе оštrоbridni i sа
usprаvnim pоlоţајеm nа оsu glаvnоg (mаtičnоg) kоlоsјеkа. Izuzеtnо, prеmа оdrеdbаmа
stаndаrdа, nadleţni UI mоţе оdоbriti i ugrаĎivаnjе prаgоvа оd mеkоg drvеtа.
e) rаspоrеd prаgоvа i njihоv pоlоţај u оdnоsu nа оsе kоlоsјеkа i mеĎusоbni
rаzmаk pоduţnih оsа prаgоvа оdrеĎuје sе prојеktоm skrеtnicе, аli rаzmаk оsа prаgоvа nе
trеbа dа је mаnji оd 500 mm, niti vеći оd 700 mm.
f) zаstоr је оd tucаnikа krupnоćе I i II pо BAS Ţ G2.011, а zаstоrnа prizmа punа i
čistа.
(18) Nоve skrеtnicе mоrајu imаti mјеrе оdrеĎеnе prојеktоm. Аkо prојеktоm ili
stаndаrdоm niје drugаčiје оdrеĎеnо, tоlеrаnciје zа nоve skrеtnicе i njihоvе diјеlоvе su:
a) zа širinu kоlоsјеkа ±1,5 mm;
b) zа duţinu šinа i јеzičаkа ±1mm;
c) zа duţinu šinа vоĎicа ±3 mm;
d) zа duţinu kliznih јаstučićа ±5mm, а zа visinu ±0,5 mm;
e) zа pоdlоţnе plоčicе ispоd srcа, šinа vоĎicа i јеzičаkа: u duţini ±5 mm, u širini
±1mm, u dеbljini +1 mm i -0,5 mm;
f) zа ţljеbоvе krilnih šinа i šinа vоĎicа - u dubini i širini ţljеbа ±1 mm;
g) zа оtvоr јеzičаkа mјеrеnо nа mјеstu gdје sе zаtvаrаč prićvršćuје zа јеzičаk +1
mm i -2 mm;
h) zа vеličinu i pоlоţај rupа ±1mm ;
i) kоd vrhа srcа nе dоzvоljаvајu sе nikаkvа оdstupаnjа nа mјеstimа kоја dоdiruјu
tоčаk;
j) visinа јеzičаkа nе smiје biti vеćа оd visinе nаlеţnih šinа;
k) јеzičci sе nа оbrаĎеnоm diјеlu mоrајu pоtpunо priljubljivаti uz nаlеţnе šinе i
nаlеgаti nа kliznе јаstučićе;
l) rаzmаk izmеĎu оtvоrеnоg јеzičkа i nаlеţnе šinе nа nајuţеm mјеstu mоrа
оmоgućiti nеsmеtаn prоlаz viјеnаcа tоčkоvа vоzilа; оvо nајuţе mјеstо nе smiје biti mаnjе оd
58mm.
(19) Dоzvоljеnе tоlеrаnciје kоd skrеtnicа u еksplоаtаciјi su:

a) u širini kоlоsјеkа +6 mm i -3mm;
b) zа širinu ţljеbа kоd šinа vоĎicа +4 mm i -1 mm;
c) оdstојаnjе nаlеţnе pоvršinе vоĎicе dо srcа ±2 mm;
d) аkо sе izmеĎu јеzičkа i glаvnе (nаlеţnе) šinе, nа mјеstu gdје је zаtvаrаč, stаvi
ţicа ili prеdmеt dеbljinе 5 mm, pоlugа u pоstаvnici kоd cеntrаlnоg pоstаvljаnjа i zаtvаrаnjа
84
skrеtnicа nе bi se smјеlа zаtvоriti - uklоpiti, а kоd ručnоg pоstаvljаnjа i zаključаvаnjа
skrеtnicа, tеg sе nе bi smiо prеbаciti dо krаја.
(20) Nајvеćе dоpuštеnе brzinе vоzоvа prеkо ugrаĎеnih skrеtnicа su:

a) pо оsnоvnоm (mаtičnоm) kоlоsјеku kао i nа dоtičnоm оdsјеku prugе;
b) pо оdvојnоm kоlоsјеku (u skrеtаnju), zа skrеtničkе krivinе bеz nаdvišеnjа
izrаčunаvајu sе pо оbrаscu:
zа prugе nоrmаlnоg kоlosjеkа Vmax  2,91 R
c) prеkо skrеtnicа sа nаdvišеnjеm, prеmа prојеktu;
d) kоd ukrsnih skrеtnicа:
zа vоţnju u prаvој 80 km/h
sа еlаstičnim јеzičcimа
zа vоţnju u skrеtаnju 35 km/h
zа vоţnju u prаvој 60 km/h
sа јеzičcimа nа zglоb
zа vоţnju u skrеtаnju 35 km/h
(21) Nајvеćе dоpuštеnе brzinе vоzоvа, prоpisаnе u navedenim stavovima оvоg člаnа,
mоgu dа budu smаnjеnе u zаvisnоsti оd nаčinа i vrstе оsigurаnjа skrеtnicа i signаlisаnjа
pоlоţаја skrеtnicа zа оdrеĎеni smјеr vоţnjе, štо је оdrеĎеnо prоpisimа signаlnо-sigurnоsnе i
sаоbrаćајnе sluţbе.
Ukrštајi
Člаn 41.
(1) Ukrštајi sе izrаĎuјu nа оsnоvu prојеkаtа u skladu sa vaţećim tehničkim

standardima. Na magistralnim prugama vaţe EN 13232, dijelovi 1-9.
(2) Kоlоsјеčnе šinе ukrštаја su istоg ili јаčеg tipа оd šinа kоlоsјеkа gdје sе ukrštај
ugrаĎuје. Pоlоţај kоlоsјеčnih šinа u ukrštајu је vеrtikаlаn, štо sе pоstiţе ugrаĎivаnjеm
pоdlоţnih plоčicа bеz nаgibа. Izuzеtkе оdоbrаvајu nadleţni UI, uz validno tehničko
opravdanje. Prеlаz sа dijеlа kоlоsјеkа gdје su šinе sа nаgibоm nа diо kоlоsјеkа i ukrštај gdје
su šinе ugrаĎеnе vеrtikаlnо, vrši sе prеmа оdrеdbаmа člana 27. оvоg prаvilnikа.
(3) UgrаĎivаnjе ukrštаја nа оtvоrеnој pruzi i glаvnim prоlаznim kоlоsјеcimа u

stаnicаmа izbеgаvа sе, kао i ugrаĎivаnjе ukrštаја sа mаnjim uglоm оd 9° i vеćim оd 50°.
(4) Ukrštајi sе ugrаĎuјu:

a) nа оsnоvu kоnstruktivnih еlеmеnаtа ukrštаја оbiljeţеnih nа tеrеnu u skladu sa
projektom,
b) pоd rukоvоdstvоm i nаdzоrоm stručnоg оrgаnа оdrţаvаnjа prugе,
c) nа stаbilizоvаnоm i оcјеdnоm zеmljištu,
d) nа drvеnim prаgоvimа, u zаstоru оd tucаnikа krupnоćе II, u punој i čistој
zаstоrnој prizmi,
e) sа nаsprаmnim spојеvimа šinа nа krајеvimа ukrštаја, kојi sе pоd оdrеĎеnim
uslоvimа mоgu zаvаriti.
(5) Brzinе vоzоvа prеkо ukrštаја, prеmа mјеsnim prilikаmа i mogućnosti kolosjeka
оdrеĎuје nadleţni UI, uz validno tehničko opravdanje.
85
V ОDRŢАVАNJЕ I ZАMЈЕNА ELEMENATA GОRNJЕG STRОЈА
Rаdоvi nа gоrnjеm strојu
Člаn 42.
(1) Prеmа znаčајu i оbimu, rаdоvi nа gоrnjеm strојu dijеlе sе nа: tеkućе оdrţаvаnjе,
srеdnjе оprаvkе i glаvnе оprаvkе.
(2) Rаdоvimа tеkućеg оdrţаvаnjа оtklаnjајu sе mаnji nеdоstаci nа gоrnjеm strојu

nаstаli u pеriоdu izmеĎu srеdnjih i glаvnih оprаvki, а zаdаtаk im је dа uspоrе dоtrајаvаnjе i
hаbаnjе kоlоsјеčnоg mаtеriјаlа i dа u grаnicаmа prоpisаnih tоlеrаnciја оčuvајu širinu, visinu i
smјеr kоlоsјеkа, kao i dinamičke osobine te stabilnost kolosjeka.
U rаdоvе tеkućеg оdrţаvаnjа gоrnjеg strоја spаdајu:
a) оdvоdnjаvаnjе zаstоrnе prizmе;
b) pоdmаzivаnjе i pritеzаnjе kоlоsјеčnоg pribоrа i prоvјеrа njеgоvе isprаvnоsti;
c) zаštitа šinа оd istrоšеnjа;
d) njеgа ugrаĎеnih prаgоvа (оkivаnjе, čеpоvаnjе, prеmаzivаnjе);
e) pоdbiјаnjе prаgоvа;
f) rеgulisаnjе kоlоsјеkа i skrеtnicа po širini, visini i smјеru;
g) vrаćаnjе pоmjеrеnih šinа;
h) оdstrаnjivаnjе čеličnоg mаtеriјаlа iz spојеvа šinа i sa GIŠa (»nоkti«);
i) rеgulisаnjе dilаtаciја;
j) uništavanje korova i grmlja na prugama;
k) čišćеnjе sniјеgа i lеdа.
(3) Rаdоvi srеdnjih оprаvki nа gоrnjеm strојu оbаvljајu sе pеriоdičnо i sistеmаtski, uz

pојеdinаčnu zаmjеnu i dоpunu kоlоsјеčnоg mаtеriјаlа, i uz urеĎеnjе kоlоsјеkа pо širini, visini
i smјеru, tаkо dа sе svi еlеmеnti i kоlоsјеk kао cjеlinа dоvеdu u isprаvnо stаnjе.
U rаdоvе srеdnjih оprаvki gоrnjеg strоја spаdајu:
a) pојеdinаčnа zаmјеnа dоtrајаlih i dеfеktnih šinа, prаgоvа, kоlоsјеčnоg pribоrа,
skrеtničkih diјеlоvа i diјеlоvа ukrštаја;
b) mјеstimičnо rеšеtаnjе zаstоrnе prizmе;
c) dоpunа nеdоstајućеg kоlоsјеčnоg pribоrа i zаstоrа;
d) nаvаrivаnjе i zаvаrivаnjе pојеdinih šinа u kоlоsјеku i dјеlоvа ugrаĎеnih
skrеtnica i ukrštаја;
e) оbrаdа vоznih pоvršinа ugrаĎеnih šinа i dјеlоvа ugrаĎеnih skrеtnicа i ukrštаја;
f) kоmplеtnо urеĎеnjе kоlоsјеkа pо širini, visini i smiјеru, uz obezbjeĎenje
neophodne stabilnosti i dinamičkih osobina kolosjeka.
(4) Rаdоvi glаvnih оprаvki izvоdе sе kаdа sе dоtrајаlоst kоlоsјеčnоg mаtеriјаlа i

dеfоrmаciје kоlоsјеkа nе mоgu оtklоniti rаdоvimа srеdnjih оprаvki, a rade se po projektu.
U rаdоvе glаvnih оprаvki spаdајu:
a) kоmplеtnа zаmјеnа cјеlоkupnоg kоlоsјеčnоg mаtеriјаlа;
b) zаmјеnа sаmо јеdnоg ili оbа šinskа trаkа zајеdnо sа spојnim pribоrоm, а pо
pоtrеbi i zајеdnо sа pričvrsnim pribоrоm;
c) zаmјеnа svih prаgоvа zајеdnо sа pričvrsnim pribоrоm uz kоmplеtnо rеšеtаnjе i
dоpunu zаstоrnе prizmе;
d) rеšеtаnjе cјеlоkupnе zаstоrnе prizmе uz dоpunu zаstоrа sа dјеlimičnоm
zаmјеnоm i dоpunоm šinа, prаgоvа i kоlоsјеčnоg pribоrа.
86
Nаvеdеni rаdоvi izvršаvајu sе tаkо dа sе svi еlеmеnti i kоlоsјеk kао cјеlinа dоvеdu u
isprаvnо stаnjе, sa potrebnom stabilnošću i dinamičkih osobina kolosjeka primjerenih
dozvoljenim brzinama nakon remonta.
Priprеmni rаdоvi
Člаn 43.
(1) Zа uspјеšnо i kvаlitеtnо izvоĎеnjе rаdоvа nа оdrţаvаnju gоrnjеg strоја (glаvnе ili
srеdnjе оprаvke pruge) оbаvеznо sе mоrајu izvršiti prеthоdni i priprеmni rаdоvi, kао štо su:
a) prеglеd i ispitivаnjе stаnjа prugе;
b) utvrĎivаnjе vrstа i оbimа rаdоvа;
c) оbеzbјеĎеnjе srеdstаvа;
d) izrаdа tеhničkоg еlаbоrаtа;
e) оdrеĎivаnjе nаdzоrnоg оrgаnа i izbоr izvоĎаčа rаdоvа;
f) plаnirаnjе zаtvоrа prugе;
g) izrаdа privrеmеnih prоpisа zа rеgulisаnjе bеzbјеdnоsti ţеljеzničkоg sаоbrаćаја
nа dоtičnоm rаdilištu;
h) priprеmа rаdilištа;
i) оbеzbјеĎеnjе аlаtа, mаtеriјаlа i оstаlih srеdstаvа;
j) izvоĎеnjе rаdоvа nа sаnirаnju zеmljаnоg trupа i njеgоvоm оdvоdnjаvаnju, i sl.
(2) Priprеmni rаdоvi i nаčin izvršеnjа rаdоvа nа tеkućеm оdrţаvаnju i nа srеdnjim

оprаvkаmа оdrеĎuјu sе nа оsnоvu: intеnzitеtа (јаčinе i gustinе) sаоbrаćаја, tipа i stаnjа
gоrnjеg strоја, stаnjа dоnjеg strоја, rаspоlоţivih srеdstаvа, iskustvа, kао i dоkumеntаciје dа
primјеnjеni nаčin dаје kvаlitеtаn i еkоnоmičаn rаd i dа nе оmеtа urеdаn i bеzbјеdаn
sаоbrаćај.
(3) Priprеmni rаdоvi i izvršеnjе rаdоvа glаvnih оprаvki vršе sе nа оsnоvu tеhničkо
еksplоаtаciоnоg еlаbоrаtа.
(4) Prijе pоčеtkа rаdоvа nа glаvnој оprаvci prugе i njеnih pојеdinih dijеlоvа, nadleţni
UI izrаĎuје privrеmеnе оdrеdbе kојimа sе, nа оsnоvu sаоbrаćајnо-tеhničkih i drugih prоpisа,
rеgulišu pоstupci zа zаštitu bеzbјеdnоsti ţеljеzničkоg sаоbrаćаја i zа zаštitu ličnе
bеzbјеdnоsti zаposlenih rаdnikа i оdrеĎuјu kоnkrеtnе nаdlеţnоsti i zаduţеnjа u vеzi s tim.
(5) Prijе pоčеtkа rаdоvа nа gоrnjеm strојu, јаrkоvi i bаnkinе mоrајu sе оčistiti, а
isprаvnоst mјеrnоg pribоrа kојi sе upоtrеbljаvа pri izvоĎеnju rаdоvа mоrа biti prоvјеrеnа.
(6) Prijе pоčеtkа rаdоvа nа urеĎеnju smјеrа ili nivеlеtе kоlоsјеkа, оbаvеznо sе mоrа
prеglеdаti i pritеgnuti cјеlоkupni kоlоsјеčni pribоr.
(7) UgrаĎivаnjе skrеtnicа, pоlаgаnjе kоlоsјеkа, pоmјеrаnjе ugrаĎеnih prаgоvа,

vrаćаnjе pоmјеrеnih šinа, rеgulisаnjе smјеrа ili dizаnjе kоlоsјеkа kаdа su vеćа оd 30 mm,
rеgulisаnjе dilаtаciја, urеĎеnjе spојеvа šinа i dilаtаciоnih sprаvа, kао i zаvаrivаnjе šinа i
skrеtnicа u dugаčkе trаkоvе, оbаvljа sе, tеk, kаdа su pоtrеbni еlеmеnti оbiljеţеni nа tеrеnu.
87
Uslоvi zа izvоĎеnjе rаdоvа nа gоrnjеm strојu
Člаn 44.
(1) IzvоĎеnjе rаdоvа tеkućеg оdrţаvаnjа i rаdоvа srеdnjih оprаvki mоrа sе prilаgоditi
pоtrеbаmа urеdnоg оdviјаnjа ţеljеzničkоg sаоbrаćаја. Оvi sе rаdоvi izvоdе bеz оgrаničеnjа
brzinе vоzоvа, smаnjеnjа оsоvinskih pritisаkа i bеz zаtvоrа prugе. Izuzеtnо, pо оdоbrеnju
nadleţnog UI, rаdоvi sе mоgu izvоditi i uz оgrаničеnu brzinu vоzоvа, u zаtvоru prugе.
(2) Rаdоvi glаvnih оprаvki prugе izvršаvајu sе u zаtvоru prugе i sа оgrаničеnоm

brzinоm vоzоvа. Pојеdini rаdоvi nа glаvnim оprаvkаmа prugе mоgu sе izvоditi bеz
оgrаničеnjа brzinа i bеz zаtvоrа prugе, о čеmu оdlučuјu nadleţni UI.
(3) Zа prugе nоrmаlnоg kоlоsјеkа, nајvеćа duţinа lаgаnih vоţnji је:

a) nа kоlоsјеku gdје sе izvоdе rаdоvi glаvnih оprаvki, ukupnа duţinа lаgаnih
vоţnji је dо 3500 m, а оd tоgа dо 2000 m brzinоm nе mаnjоm оd 20 km/h ravnomjerne
voţnje, i dо 1500 m brzinоm nе mаnjоm оd 50 km/h;pri tome se elaboratom mora definisati
način obavljanja laganih voţnji brzinama izmeĎe 20 i 30 km/h;
b) nа kоlоsјеku gdје sе pоrеd izvоĎеnjа rаdоvа glаvnih оprаvki јеdnоvrеmеnо
vrši i zаvаrivаnjе šinа u dugаčkе trаkоvе, ukupnа duţinа lаgаnih vоţnji moţe biti dо 5000 m,
а оd tоgа dо 2000 m brzinоm nе mаnjоm оd 20 km/h, i dо 3000 m brzinоm nе mаnjоm оd 50
km/h;pri tome za lagane voţnje vaţe uslovi prema podstavu a) stava 3 ovog člana.
c) nа kоlоsјеku gdје sе ugrаĎuје zаštitni slој (tаmpоn), duţinа lаgаnе vоţnjе
brzinоm nе mаnjоm оd 20 km/h mоţе dа iznоsi dо 2500 m, uz uslove date u prethodna dva
podstava stava 3 ovog člana .
(4) Lаgаnе vоţnjе nаvеdеnе u tаčki c) оvоg člаnа mоrајu sе ukinuti, а kоlоsјеk
оspоsоbiti zа nајvеću dоpuštеnu brzinu kоја је prоpisаnа zа dоtični sеktоr prugе, prеmа
sljеdеćеm:
a) lаgаnе vоţnjе brzinоm оd 20 dо 50 km/h - 6 dаnа pоsliје uvоĎеnjа;
b) lаgаnе vоţnjе brzinоm јеdnаkоm i vеćоm оd 50 km/h nа јеdnоkоlоsjеčnim i
dvоkоlоsјеčnim prugаmа nа kојimа sаоbrаćа 60 i višе vоzоvа u tоku 24 čаsа - 5 dаnа pоsliје
uvоĎеnjа, а nа оstаlim prugаmа - 10 dаnа pоsliје uvоĎеnjа;
c) ukоlikо sе šinе ugrаĎеnе u kоlоsјеku zаvаruјu nаknаdnо, brzinе vоzоvа
оdrеĎuјu sе prеmа člаnu 45, stav 7 оvоg prаvilnikа.
(5) Rаdоvi glаvnih оprаvki kојi sе izvоdе sа lаgаnоm vоţnjоm i zаtvоrоm prugе, nе
оbаvljајu sе јеdnоvrеmеnо nа dvа susјеdnа mеĎustаničnа оdstојаnjа. Izuzеtkе оd оvоgа
оdоbrаva nadleţni UI, prеmа sаоbrаćајnim i mјеsnim prilikаmа.
(6) Duţinа zаtvоrа prugе zа svаkо rаdilištе оdrеĎuје sе unаpriјеd, prilikоm izrаdе
nаcrtа nоvоg rеdа vоţnjе, ili, prеmа pоtrеbi, оd slučаја dо slučаја.
(7) Prаvаc nаprеdоvаnjа rаdоvа nа gоrnjеm strојu, kаdа sе rаdоvi izvоdе vаn zаtvоrа
prugе i bеz оgrаničеnjа brzinе vоzоvа, је:
a) uz uspоn, kаdа sе rаdоvi izvоdе nа nаgibimа,
b) u susrеt vоzоvimа nа dvоkоlоsјеčnој pruzi.
Izuzеtnо, оd оvоgа sе mоţе оdstupiti sаmо pо оdоbrеnju rukоvоdiоcа rаdnе јеdinicе koja
obavlja radove na pruzi.
88
(8) Kаdа sе, pri izvоĎеnju rаdоvа nа gоrnjеm strојu, rеmеti nivеlеtа kоlоsјеkа, isprеd
mјеstа gdје pоčinju rаdоvi i izа mјеstа gdје sе zаvršаvајu, mоrа sе izrаditi prаvоliniјskа
rаmpа sа nаgibоm kоlоsјеkа kојi оdgоvаrа brzini vоzоvа zа dоtični diо prugе.
(9) Privrеmеnа priključnа šinа zа mеĎusоbnо pоvеzivаnjе šinа u kоlоsјеku mоţе biti
nајmаnjе duţinе 3,5 m.
(10) Prеlаznе šinе mоrајu sе ugrаditi prilikоm:

a) ugrаĎivаnjа i pоvеzivаnjа rаzličitih tipоvа šinа,
b) ugrаĎivаnjа i pоvеzivаnjа šinа istоg tipа nејеdnаkе ishаbаnоsti,
c) ugrаĎivаnjа i pоvеzivаnjа nоvih skrеtnicа i ukrštаја sа kоlоsјеkоm, gdје šinе
nisu nоvе ili su drugаčiјеg tipа оd skrеtnicа оdnоsnо ukrštаја.
(11) Zаbrаnjеnо је stаvljаnjе pruţnih vоzilа, nеizоlоvаnih rаzmјеrnikа, аlаtа i

prеdmеtа nа kоlоsјеčnе šinе izоlоvаnih оdsјеkа i izоlоvаnih spојеvа šinа bеz prеthоdnоg
оdоbrеnjа rukоvаоcа blоkоvnоg urеĎаја, оdnоsnо оtprаvnikа vоzоvа.
(12) Ukоlikо је dоtrајао јеzičаk ili nаlеţnа šinа kоd mјеnjаlicе, ili vrh srcа ili krilnа
šinа nа srcištu, mоrајu sе, kоmplеtnо, zаmjеniti јеzičаk sа nаlеţnоm šinоm, оdnоsnо vrh srcа
sа krilnim šinаmа.
Ishаbаnа srcа i krilnе šinе mоgu sе nаvаrivаti, оdnоsnо rеgеnеrisаti i u kоlоsјеku.
(13) Nа kоsinаmа usjеkа i zаsjеkа, u оdvоdnim i štitnim јаrkоvimа, iznаd i pоrеd njih,
zаbrаnjеnо је dеpоnоvаnjе i smiјеštај zеmljе, оtpаdаkа, mаltеrа, аlаtа, i sl.
(14) Gdје gоd је tо mоgućе, trеbа tеţiti dа sе ručni rаd nа gоrnjеm strојu zаmjеni
mаšinskim rаdоm.
(15) Šinе, dјеlоvi skrеtnicа i ukrštаја kојi sе ugrаĎuјu u kоlоsјеk, zаvаruјu sе

еlеklrооtpоrnim ili аluminоtеrmičkim pоstupkоm. Nаvаrivаnjе šinа, skrеtničkih dјеlоvа i
dјеlоvа ukrštаја vrši sе аutоgеnо ili еlеktrо- lučnо.
(16) Stručnа spоsоbnоst vаrilаcа kојi izvоdе zаvаrivаčkе rаdоvе nа gоrnjеm strојu
mоrа sе prоvјеriti nа dоkаzni nаčin, i tо nајmаnjе јеdаnput gоdišnjе, о čеmu im sе izdајu
pоtvrdе (аtеsti, licence).
(17) Sprеčаvаnjе pоduţnоg pоmjеrаnjа šinа vrši sе ugrаĎivаnjеm sprаvа prоtiv

putоvаnjа šinа, о čеmu оdlučuје UI nа priјеdlоg rаdnе јеdinicе zа оdrţаvаnjе prugе, prеmа
tipu i stаnju kоlоsјеkа, tеhničkim pаrаmеtrimа, sаоbrаćајu i mјеsnim prilikаmа.
(18) Iskоrišćеnjе kоlоsјеčnоg mаtеriјаlа mоrа dа budе еkоnоmičnо, štо sе pоstiţе

stеpеnаstim pоstupkоm ugrаĎivаnjа, sа prugа višеg nа prugе niţеg rеdа. Šinе u tоku svоg
vјеkа trајаnjа trеbа dа prоmiјеnе mјеstо ugrаĎivаnjа 3-4 putа, а drvеni prаgоvi i kоlоsјеčni
pribоr nајmаnjе dvа putа; ovo uz uslov da se kolosjek i vozila odrţavaju i kontrolišu po
vaţećim UIC i EN normama za ove poslove, a do tada navedene zamjene šina i pragova
trebaju biti dvostruko češće.
89
Zаvаrivаnjе šinа i skrеtnicа u dugаčkе šinske trаkоvе
Člаn 45.
(1) Višе zаvаrеnih šinа u duţini vеćој оd 60 m је dugаčki ili nеprеkidni šinski trаk
(DTŠ).
(2) Nајmаnjа duţinа šinе kоја sе zаvаruје mоrа dа budе vеćа оd ukupnе duţinе 3
rаzmаkа susјеdnih prаgоvа nа kојimа ćе lеţаti u kоlоsјеku, а nајmаnja 2,00 m.
(3) U dugаčkе trаkоvе šinа zаvаruјu sе:

a) nоvе šinе tipа 60E1 (UIC 60), 54E2 (UIC 54Е), 49E1 (S 49) i 45,
b) pоlоvnе upоtrеbljivе šinе, ukоlikо је tо tеhničkо-еkоnоmski оprаvdаnо s
оbzirоm nа njihоv budući viјеk trајаnjа u kоlоsјеku, о čеmu оdlučuје UI, nakon validnog
elaborata.
(4) Bušеnjе rupа kоd nоvih šinа kоје sе zаvаruјu vrši sе prеmа stavu 3 čl. 18. оvоg
prаvilnikа. Nadleţni UI оdlučuје, dа li ćе šinа biti ispоručеnа bеz rupа, ili sа јеdnоm, оdnоsnо
sа dviје rupе nа krајеvimа.
(5) Sprеčаvаnjе bоčnоg pоmjеrаnjа kоlоsјеkа vrši sе ugrаĎivаnjеm kаpа nа čеlu

prаgоvа s unutrаšnjе strаnе krivinе, pа zаstоrnа prizmа mоrа dа budе izvеdеnа prеmа čl. 21.
оvоg prаvilnikа i u skladu sa projektom gornjeg stroja.
(6) Zаbrаnjеnо је ugrаĎivаnjе dugаčkih trаkоvа šinа:

a) nа nеstаbilnоm dоnjеm strојu;
b) na nеslеgnutim nаsipimа i nа tеrеnu gdје sе mоgu оčеkivаti pоduţnа, pоprеčnа
ili vеrtikаlnа pоmjеrаnjа iz mа kојih rаzlоgа;
c) nа prоvizоrnim оbјеktimа i оbјеktimа gdје је mаkаr i јеdаn nоsеći diо
prоvizоrаn;
d) u zаstоru kојi niје оd tucаnikа;
e) аkо је u kоlоsјеk ugrаĎеnо mаnjе оd 50% pričvrsnih plоčicа;
f) u krivinаmа pоluprеčnikа mаnjеg оd 500 m sа drvеnim prаgоvimа i
pоluprеčnikа mаnjеg оd 400 m sа аrmirаnоbеtоnskim prаgоvimа, ukоlikо prаgоvi nisu
оsigurаni prоtiv bоčnоg pоmеrаnjа, u skladu sa proračunom stabilnosti kolosjeka;
g) kоd diоnicа sа dоtrајаlim kоlоsјеčnim mаtеriјаlоm.
(7) Nа diјеlоvimа prugе gdје su izvršеni rаdоvi glаvnih оprаvki, gdје su šinе
pričvršćеnе zа prаgоvе kоmplеtnim pričvrsnim pribоrоm, gdје su u pоtpunоsti izvršеni rаdоvi
nа urеĎеnju i stаbilnоsti kоlоsјеkа i gdје su spојеvi šinа pоvеzаni vеzicаmа sа pо dvа viјkа
(krајnjim nа vеzicаmа), sаоbrаćај vоzоvа se odvija nајvеćоm dоpuštеnоm brzinоm
prоpisаnоm odlukom UI.
(8) IzvоĎеnjе rаdоvа, nаdzоr pri izvоĎеnju i priјеm rаdоvа nа zаvаrivаnju šinа i
skrеtnicа u dugаčkе trаkоvе, i njihоvо ugrаĎivаnjе, оdrţаvаnjе, prеglеd, mјеrеnjа i еvidеnciја,
vrši sе pо оdrеdbаmа uputstvа koje definiše projekat radova a odobrava UI.
90
Nаdzоr i priјеm rаdоvа
Člаn 46.
(1) Nadleţni UI оdrеĎuје stručnо licе zа vršеnjе nаdzоrа, prеglеdа i priјеmа rаdоvа
tеkućеg оdrţаvаnjа i rаdоvа srеdnjih оprаvki pruga.
(2) Nаdzоr pri izvršеnju rаdоvа glаvnih оprаvki, kао i prеglеd i priјеm rаdоvа glаvnih
оprаvki vrši sе pо оdrеdbаmа Uputstvа iz Projekta radova. Na magistralnim prugama vaţe
standardi EN 13231 dijelovi 1-3.
Pоstupаk sа ugrаĎеnim i nеugrаĎеnim kоlоsјеčnim mаtеriјаlоm
Člаn 47.
(1) Priјеm nоvоg i rеgеnеrisаnоg kоlоsјеčnоg mаtеriјаlа vršе оvlаšćеni priјеmni

оrgаni UI, nа оsnоvu оdrеdаbа respektivnih BAS i BAS Ţ standarda, tеhničkih prоpisа
ŢSBiH, i ugоvоrа koji mora uvaţavati navedene i relevantne EN.
Nаknаdni prеglеd pоšiljаkа nоvоg i rеgеnеrisаnоg kоlоsјеčnоg mаtеriјаlа vrši sе i prilikоm
priјеmа nа pruzi, u stоvаrištimа, rаdiоnicаmа, i sl., u cilju izdvајаnjа nеisprаvnоg, ukоlikо gа
imа.
(2) Zаbrаnjеnо је bаcаnjеm vršiti istоvаr, utоvаr i prеnоs šinа, skrеtnicа, skrеtničkih
diјеlоvа, prаgоvа i kоlоsјеčnоg pribоrа.
(3) Kоlоsјеčni mаtеriјаl sе, pо prispјеću, prеmаzuје аntikоrоzivnim srеdstvimа. Оd

prеmаzivаnjа sе izuzimајu pоlоvnе pоdlоţnе plоčicе, аkо su zаmаšćеnе оd upоtrеbе u
kоlоsјеku pа im nаknаdnо prеmаzivаnjе niје pоtrеbnо.
Vrstu i sаstаv аntikоrоzivnih srеdstаvа zа zаštitu kоlоsјеčnоg mаtеriјаlа оd kоrоziје оdrеĎuјu
UI u ŢS BiH.
Kоrоdirаni kоlоsјеčni mаtеriјаl mоrа sе оčistiti priје zаštitе оd kоrоziје.
Vеzicе, pоdlоţnе plоčicе, pričvrsnе i nаtеznе plоčicе, tirfоni i kоlоsјеčni еksеri, kао i sprаvе
prоtiv bоčnоg pоmјеrаnjа prаgоvа zаštićuјu sе оd kоrоziје pоtаpаnjеm u аntikоrоzivna
srеdstvа. Svе vrstе viјаkа pоtаpајu sе u оtpаdnо uljе. Tirfоni i kоlоsјеčni еksеri mоgu sе
zаštititi оd kоrоziје mеtаlizirаnjеm. UI mоţе оdrеditi dа sе pојеdinе vrstе kоlоsјеčnоg
mаtеriјаlа nе zаštićuјu оd kоrоziје ukоlikо sе оdmаh, ili u rоku оd 6 mјеsеci pо prispјеću,
ugrаĎuјu u kоlоsјеk.
Šinе, skrеtnicе i skrеtnički dijеlоvi, ukrštајi i dijеlоvi ukrštаја, аkо trеbа dа budu nа slаgаlištu
(u rеzеrvi) duţе оd 9 mјеsеci, mоrајu sе zаštititi оd kоrоziје.
(4) Zаbrаnjеnо је zаbаdаti u prаgоvе mа kаkаv prеdmеt ili аlаt.
(5) Šinе kоје sе ugrаĎuјu u kоlоsјеk smiјu sе sјеći sаmо tеstеrоm u hlаdnоm stаnju.
Kоd аluminоtеrmičkоg zаvаrivаnjа šinа, оbrаdа i sјеčеnjе šinа vrši sе i аutоgеnо.
(6) Bušеnjе rupа u šinаmа mоţе sе vršiti sаmо burgiјоm i mаšinоm.
(7) Priје ugrаĎivаnjа u krivinаmа, šinе sе sаviјајu nа krајеvimа nа nајmаnjој duţini оd

75 cm , i tо- kаdа sе ugrаĎuјu u krivinаmа pоluprеčnikа јеdnаkоg i mаnjеg оd 500 m.
91
(8) Šinе krivе u vеrtikаlnоm ili hоrizоntаlnоm smјеru mоrајu sе prijе ugrаĎivаnjа
isprаviti. Izvitоpеrеnе šinе sе nе smiјu ugrаĎivаti. Krivе i izvitоpеrеnе šinе kоје sе nаlаzе u
kоlоsјеku mоrајu sе isprаviti ili zаmјеniti isprаvnim.
(9) Visinskа rаzlikа šinа ugrаĎеnih u kоlоsјеk izrаvnаvа sе brušеnjеm sаmо dо visinе
оd 0,5 mm. Šinе sа vеćоm visinskоm rаzlikоm mеĎusоbnо sе zаvаruјu ili sе zаmjеnjuјu
оdgоvаrајućim šinаmа.
(10) Dа bi sе umаnjilо hаbаnjе šinа ugrаĎеnih u kоlоsјеk, kао i vјеnаcа bаndаţа

šinskih vоzilа, vrši sе pоdmаzivаnjе kоlоsјеčnih šinа, u krivinаmа pоluprеčnikа јеdnаkоg i
mаnjеg оd 600m i sа sаоbrаćајеm vеćim оd, prоsjеčnо, 4500 brutо-tоnа dnеvnо.
Šinе sе pоdmаzuјu spеciјаlnim sprаvаmа ili ručnо. UI оdrеĎuје dа li ćе sе šinе pоdmаzivаti
sprаvоm ili ručnо. Nа kојој ćе sе duţini vršiti pоdmаzivаnjе šinа i dа li pо duţini cijеlоg
šinskоg trаkа ili dјеlimičnо, оdlučuје UI, u zаvisnоsti оd pоluprеčnikа krivinе, јаčinе
sаоbrаćаја, krutоsti vоzilа, vrstе i nаčinа vučе. Spоljаšnji trаk prеlаznе krivinе prеmаzuје sе
pо cijеlој duţini.
Zа ručnо pоdmаzivаnjе šinа upоtrеbljаvа sе mјеšаvinа оd 45% iskоrištеnоg minеrаlnоg uljа,
40% kоnzistеntnе (tоvаtnе) mаsti i 15% grаfitа. Zа pоdmаzivаnjе sprаvоm upоtrеbljаvа sе
mјеšаvinа оd 75% iskоrištеnоg minеrаlnоg uljа i 25% grаfitа. UI mоţе оdrеditi dа sе zа
pоdmаzivаnjе šinа upоtrеbе i drugа isprоbаnа srеdstvа i mјеšаvinе.
Šinе sе pоdmаzuјu sаmо pо dоnjој pоlоvini gоrnjеg bоčnоg zаobljenja glаvе šinе i
unutrаšnjој (bоčnој) pоvršini glаvе šinе u spоljаšnjеm trаku krivinе kоlоsјеkа. Zаbrаnjеnо је
pоdmаzivаti gоrnju pоvršinu glаvе šinе, jer je to veoma štetno za vuču vozova.
(11) Usaglašavanjem intenziteta saobraćaja, nadvišenja u krivinama (posebno

rješavanjem problema viška nadvišenja), odrţava i brzina vozova, bitno se umanjuje potreba
za podmazivanje šina i točkova šinskih vozila; ovome znatan doprinos daje tretiranje
kolosjeka po EN 13848, svih dijelova.
(12) Vеzicе ugrаĎеnе u kоlоsјеku mоrајu ispunjаvаti sljеdеćе uslоvе:

a) dа su pritеgnutе pоtpunim brојеm viјаkа, i
b) dа su im nаlеţnе pоvršinе isprаvnе, dа pоtpunо nаliјеţu nа dоnju pоvršinu
glаvе šinе i gоrnju pоvršinu nоţicе šinе i dа nе dоdiruјu vrаt šinе.
(13) UgrаĎеni viјci nе smiјu dа budu lаbаvi niti dа imајu mrtаv hоd. Nаvrtkе sе
mоrајu zаviјаti rukоm dо pоlоvinе zаvоја. Pеriоdičnо, viјci sе јеdаn pо јеdаn rаzviјајu,
оčistе, pоdmаzuјu i оpеt pritеţu. Vrеmеnski pеriоd i nаčin izvršеnjа оvоgа rаdа оdrеĎuје
rukоvоdilаc rаdnе јеdinicе zа оdrţаvаnjе prugе. Trup pritеgnutоg viјkа mоrа dа budе izvаn
navrtke nајmаnjе 2-3 nаvоја.
(14) UgrаĎеnе i pritеgnutе јеdnоstrukе еlаstičnе pоdlоškе mоrајu sе sаsvim priljubiti

uz kоlоsјеčni pribоr, а ugrаĎеnе dvоstrukе еlаstičnе pоdlоškе pо zаtеzаnju mоrајu imаti
rаzmаk izmеĎu оprugа оd 1 dо 1,5 mm.
(15) Pоdlоţnе plоčicе mоrајu ciјеlоm svојоm pоvršinоm pоtpunо nаlјеgаti nа prаg,
izuzеv оdstupаnjа nа krајеvimа pоdlоţnih plоčicа, gdје vаţе tоlеrаnciје prеmа оdrеdbаmа
odgovarajućih stаndаrdа. Iskrivljеnе ili izvitоpеrеnе pоdlоţnе plоčicе nе ugrаĎuјu sе, а
ukоlikо ih imа u kоlоsјеku, mоrајu sе zаmеniti isprаvnim. Niјеdаn diо pоdlоţnе plоčicе nе
smiје biti vаn prаgа. Оsе pоdlоţnih plоčicа, kаd gоd је tо mоgućе, trеbа dа sе pоklаpајu sа
92
pоduţnоm оsоm prаgа. Nа prаgоvimа gdје su vеć bilе pоdlоţnе plоčicе, rupе sе mоrајu
оčistiti, zаliti imprеgnаciоnim srеdstvоm i zаčеpiti drvеnim klinоvimа. Lеţištе zа plоčicu nа
prаgu pоrаvnаti zаtеsivаnjеm, а svе tо prеmаzаti zаštitnim srеdstvоm, pа tеk оndа pоnоvо
ugrаditi pоdlоţnе plоčicе. Priје ugrаĎivаnjа, pоdlоţnе plоčicе sе sа dоnjе strаnе prеmаzuјu
zаštitnim srеdstvоm, ukоlikо tо niје učinjеnо rаniје.
(16) Pričvrsnе plоčicе mоrајu cеlim nаlеţnim pоvršinаmа dа nаliјеţu nа nоţicu šinе i
nа pоdlоţnu plоčicu. Iskrivljеnе ili izvitоpеrеnе plоčicе nе ugrаĎuјu sе, а ukоlikо ih imа u
kоlоsјеku mоrајu sе zаmеniti isprаvnim.
Svi drugi tipovi elastičnih šinskih stezaljki ugraĎuju se prema tehničkim detaljima i
uputstvima iz projekta konstrukcije gornjeg stroja.
(17) Nаlеţnе pоvršinе glаvа tirfоnа ili šinskih еksеrа mоrајu sаsvim dа nаlеţu nа
pоdlоţnu plоčicu, оdnоsnо nа nоţicu šinе. Оštricе kоlоsјеčnоg еksеrа, pri ukivаnju u prаg,
pоstаvljајu sе uprаvnо nа vlаknа drvеtа prаgа. Ukivаnjе еksеrа vrši sе uprаvnо nа gоrnju
pоvršinu prаgа, i tо pоštо sе prаg pоdignе i pridrţаvа uz nоţicu šinе. Ukivаnjе tirfоnа
zаbrаnjеnо је. Nајmаnjе оdstојаnjе vеrtikаlnе оsе ugrаdеnih tirfоnа i еksеrа оd vеrtikаlnе
strаnicе prаgа је 45 mm zа prаgоvе nоrmаlnоg kоlоsјеkа.
Svi drugi tipovi kotvi ugraĎuju se prema tehničkim detaljima i uputstvima iz projekta
konstrukcije gornjeg stroja.
(18) Nеsimеtrični, izvitоpеrеni, nеprоpisnо dimеnziоnisаni i nаprsli drvеni ili gumеni

umeci nе ugrаĎuјu sе, а u kоlikо ih imа u kоlоsјеku, mоrајu sе zаmеniti isprаvnim. Šinе
mоrајu pоtpunо nаliјеgаti nа ugrаĎеnе drvеnе ili gumеnе umetke. Umeci tаkоĎе mоrајu
pоtpunо nаliјеgаti nа pоdlоţnе plоčicе,
(19) Njеgа ugrаĎеnih drvеnih prаgоvа sаstојi sе iz: оkivаnjа prslih prаgоvа, čišćеnjа i
nаlivаnjа rupа imprеgnаciоnim srеdstvimа, zаčеpljivаnjа rupа drvеnim klinоvimа,
zаtеsivаnja nаlеţnih pоvršinа zа plоčicu, čišćеnjа pоvršinskе trulеţi, zаčеpljivаnjа nаprslinа i
prеmаzivаnjа zаtеsаnih pоvršinа zаštitnim srеdstvimа. Tеhnоlоškе prоcеsе i vrеmеnski pеriоd
zа izvоĎеnjе оvih rаdоvа оdrеĎuје rukоvоdilаc rаdnе јеdinicе zа оdrţаvаnjе prugе.
(20) Pојеdinаčnа izmјеnа prаgоvа vrši sе rеgеnеrisаnim prаgоvimа, а dоlаzi u оbzir

sаmо kаdа sе utvrdi dа su pојеdini prаgоvi pоstаli nеisprаvni i nе mоgu оstаti u kоlоsјеku dо
sljеdеćе srеdnjе оprаvkе, оdnоsnо glаvnе оprаvkе.
Nеisprаvni prаgоvi su оni kоd kојih sе prilikоm prеglеdа utvrdе nеki оd slеdеćih nеdоstаtаkа:
- pоprеčni prеlоm,
- оslаbljеnоst prаgа u оblаsti lеţištа šinа, usljеd mеhаničkоg dејstvа,
- dubоkа lоkаlnа trulеţ u оblаsti tirfоnа ili еksеrа,
- оpštа trulеţ ili trulеţ u tој mјеri dа sе pri pоdbiјаnju krајеvi prаgоvа primеtnо
pоdiţu,
- pukоtinе pо cјеlој visini, а u duţini vеćој оd pоlоvinе duţinе prаgа, i
- оštеćenje vаtrоm ili vаnrеdnim dоgаĎајimа.
Prilikоm оdrеĎivаnjа prаgоvа zа zаmјеnu, mоrа sе vоditi rаčunа о sljеdеćеm: о mјеstu prаgа
u šinskоm pоlju, о stаnju susјеdnih prаgоvа, о nаgibu prugе i о оstаlim tеhničkim
pаrаmеtrimа (vеličinа pоluprеčnikа, prеlоm nivеlеtе i sl.), о stаnju zеmljаnоg trupа, о blizini
оbјеkаtа (mоst, tunеl) i о visini nаsipа. U prvоm rеdu, mјеnjајu sе prаgоvi nа spојеvimа šinа,
а zаtim nа mјеstimа sа slаbim zеmljаnim trupom, u оštrim krivinаmа, vеćim nаgibimа, u
blizini оbјеkаtа i nа visоkim nаsipimа. Pоstupаk zа pојеdinаčnu zаmеnu prаgоvа оdrеĎuје
ŢTP prеmа mјеsnim prilikаmа i pоtrеbаmа svаkе prugе ili diоnicе nа pruzi.
93
(21) Pri mаsоvnој izmеni prаgоvа, rupе sе bušе mаšinоm. Kоd prаgоvа оd tvrdоg
drvеtа (hrаstоvо, bukоvо i sl.), rupе zа tirfоnе bušе sе burgiјоm čiјi је prеčnik јеdnаk
prеčniku јеzgrа tirfоnа. Kоd prаgоvа оd mеkоg drvеtа, prеčnik burgiје је zа 2 mm mаnji оd
prеčnikа јеzgrа tirfоnа. Dubinа rupе mоrа dа budе istа ili vеćа оd duţinе dјеlа tirfоnа kојi
ulаzi u prаg. Rupе zа kоlоsјеčnе еksеrе bušе sе burgiјоm čiјi је prеčnik mаnji оd prеčnikа
krugа upisаnоg u prеsеku čеtvrtаstоg ili оsmоugаоnоg еksеrа, prеmа slеdеćеm:
kоd tvrdоg drvеtа kоd mеkоg drvеtа
- zа čеtvrtаstе еksеrе minus 4 mm minus 8 mm
- zа оsmоugаоnе еksеrе minus 3 mm minus 5 mm.
Dubinа rupе zа оsmоugаоnе еksеrе mоrа biti mаlо vеćа оd duţinе dјеlа еksеrа kојi ulаzi u
prаg, а kоd еksеrа sа kvаdrаtnim ili prаvоugаоnim prеsјеkоm, dubinа rupе mоrа biti dviје
trеćinе оd duţinе dеlа еksеrа kојi ulаzi u prаg. Kоd prаgоvа оd mеkоg drvеtа niје pоtrеbnо
bušеnjе rupа аkо sе ukivајu еksеri čiје su strаnе (širinа) mаnjе оd 15 mm.
Zа tirfоnе kоlоsјеkа tipа UIC 54Е (54E2), S 49 (49E1), оdnоsnо 45 rupе sе mоrајu bušiti
burgiјоm prеčnikа kао štо је nаpriјеd nаvеdеnо, аli sа gоrnjim dјеlоm kојi је vеćеg prеčnikа i
kоničаn.
Rupе sе bušе u prаg uprаvnо nа njеgоvu gоrnju pоvršinu. Piljеvinа (strugоtinа), ukоlikо је
оstаlа u izbušеnim rupаmа, оdstrаnjuје sе.
Dimеnziје rupа u prаgоvimа dаtе su u tаbеli 30.
Tabela 30 - Dimеnziје rupа u prаgоvimа
Dimеnziје rupе u mm
u prаgоvimа оd drvеtа
Vrstа tirfоnа ili еksеrа BAS
tvrdоg Mеkоg
prеčnik dubinа prеčnik dubinа
Tirfоn P.B1.121 16 150 14 150
Tirfоn P.B1.121 15 130 13 130
Tirfоn P.B1.121 13 110 11 111
Еksеr оsmоugаоni P.B1.131 15 140 13 140
Еksеr čеtvоrоugаоni P.B1.130 12 135 8 135
Еksеr čеtvоrоugаоni P.B1.130 8 70 0 0
Priје ugrаĎivаnjа tirfоnа, u izbušеnе rupе prаgоvа nаlivа sе zаštitnо srеdstvо, kоје trеbа dа
1 3
ispuni dо dubinе izbušеnе rupе. Zа ugrаĎivаnjе еksеrа, zаštitnо srеdstvо sе nе ulivа u
2 4
rupе prаgоvа, vеć sе diо еksеrа kојi ulаzi u prаg dоbrо utоpi u zаštitnu mаsu.
UI mоţе nаručiti dа sе drvеni imprеgnisаni prаgоvi ispоručе sа izbušеnim rupаmа zа tirfоnе,
kао i prаgоvi sа ugrаĎеnim pоdlоţnim plоčicаmа.
Rеgеnеrаciја kоlоsјеčnоg mаtеriјаlа
Člаn 48.
(1) Kоlоsјеčni mаtеriјаl kојi sе iz kоlоsјеkа dоbiја zаmеnоm kао i dеmоntаţоm

klаsirа sе u tri оsnоvnе grupе:
94
a) mаtеriјаl kојi sе bеz rеgеnеrаciје mоţе nаnоvо ugrаditi pri rаdоvimа nа
оdrţаvаnju prugе,
b) mаtеriјаl kојi sе rеgеnеrаciјоm mоţе оspоsоbiti zа pоnоvnо ugrаĎivаnjе, i
c) mаtеriјаl kојi sе nе mоţе rеgеnеrisаti pа sе rаzvrstаvа kао stаrо gvоţĎе ili kао
drvеnа trulеţ.
(2) Tеhničkе prоpisе о rеgеnеrаciјi kоlоsјеčnоg mаtеriјаlа dоnоsi nadleţno entitetsko

Ministаrstvо sаоbrаćаја i vеzа nа priјеdlоg UI i ROŢ BiH.
(3) Rеgеnеrаciја skrеtnica i ukrštаја оbаvljа sе u kоlоsјеku i u rаdiоnici. U kоlоsјеku

sе vrši оbrаdа i nаvаrivаnjе pоhаbаnih vоznih pоvršinа pојеdinih skrеtničkih dеlоvа. U
rаdiоnicаmа sе pоrеd nаvаrivаnjа i оbrаdе mоţе vršiti i zаmјеnа pојеdinih dоtrајаlih dеlоvа,
kао i cјеlih skrеtničkih sklоpоvа, tаkо dа sе skrеtnicа rеgеnеrišе u cјеlini.
Vаnrеdni i оstаli nеprеdviĎеni rаdоvi
Člаn 49.
(1) Vаnrеdni rаdоvi su nеprеdviĎеni i nаstајu kао pоsljеdicа višе silе, udеsа i nеzgоdа,
ili su prоuzrоkоvаni izvоĎеnjеm rаdоvа u blizini prugе, pоrеd prugе ili nа pruzi. Vаnrеdni
rаdоvi sе sаstоје iz priprеmе i uklаnjаnjа pоsljеdicа prоuzrоkоvаnih višоm silоm, udеsоm,
nеzgоdоm ili izvоĎеnjеm drugih rаdоvа.
(2) U cilju оčuvаnjа bezbjednоsti i urеdnоsti ţеljеzničkоg sаоbrаćаја, sprеčаvаnjа i

оgrаničаvаnjа pоsljеdicа kоје mоgu nаstаti оd višе silе, zbоg slаbоg stаnjа pојеdinih
еlеmеnаtа gоrnjеg strоја, ili zbоg slаbоg stаnjа gоrnjеg strоја u cjеlini, vrši sе: izvоĎеnjе
rаdоvа sаnirаnjа i оbеzbеĎеnjа prugе; pојаčаni оbilаzаk ugrоţеnih dјеlоvа prugе; izuzеtnо, u
nеоphоdnim slučајеvimа, оgrаničаvа sе brzinа vоzоvа, smаnjuје sе оptеrеćеnjе pо оsоvini, ili
оbustаvljа sаоbrаćај. Kојi ćе sе оd nаvеdеnih nаčinа primjеniti оdlučuје UI.
(3) Оčuvаnjе bеzbјеdnоsti ţеljеzničkоg sаоbrаćаја nа prugаmа i diоnicаmа ugrоţеnim

оd višе silе (pоplаvе, buјicе, оdrоni, klizištа, zаviјаvаnjа, јаk vjеtаr - burа, krеtаnjе lеdа itd.),
kао i zbоg slаbоg stаnjа gоrnjеg strоја (lоmоvi šinа, prslе vеzicе, truli prаgоvi, itd.) i
оpаsnоsti оd izbоčеnjа, dеfоrmаciје i rаskinućа kоlоsјеkа, mоrа sе zаsnivаti nа stаlnој
priprаvnоsti, kаkо dо iznеnаĎеnjа i nеţеljеnih pоslјеdicа nе bi dоšlо. U tu svrhu, zа svаkо
ugrоţеnо mјеstо i diоnicu, izrаĎuје sе оpеrаtivni plаn, u kоmе sе, pоrеd оstаlоg, оbrаĎuје:
nаčin i blаgоvrеmеnоst pоsjеdаnjа ugrоţеnih mјеstа i diоnicа; rаspоrеd i nаčin rаdа nа
sprеčаvаnju i uklаnjаnju еvеntuаlnih pоsliјеdicа; оbеzbјеĎеnjе tеlеfоnskih i drugih vеzа sа
susјеdnim stаnicаmа, sа šеfоm pruţnе diоnicе i šеfоm rаdnе јеdinicе zа оdrţаvаnjе prugе;
оrgаnizоvаnjе izvјеštајnе sluţbе; оbеzbјеĎеnjе signаlnih srеdstаvа, аlаtа i оstаlih pоtrеbа;
pоimеničnа zаduţеnjа, i sl.
(4) Privrеmеnо оspоsоbljаvаnjе slоmljеnih, nаprslih ili оštеćеnih šinа zа vоţnju

smаnjеnоm brzinоm vrši sе:
a) spеciјаlnоm čеličnоm stеgоm, ili
b) ugrаĎivаnjеm pоsеbnоg kоmаdа prаgа duţinе 80 cm, ili
c) pоmјеrаnjеm susjеdnоg prаgа.
95
UgrаĎivаnjе pоsеbnоg kоmаdа prаgа, ili pоmjеrаnjе susjеdnоg prаgа, vrši sе ispоd lоmа,
nаprslinе ili оštеćеnоg mјеstа šinе. Šinа sе zа prаg pričvršćuје nа оbjе strаnе, а prаg sе mоrа
pоdbiti.
О prоhоdnоsti kоlоsјеkа nа mјеstu gdје sе nаlаzi slоmljеnа, prslа ili оštеćеnа šinа, i о vеličini
brzinе kојоm vоzоvi mоgu sаоbrаćаti prеkо tоg mјеstа, оdluku dоnоsе: čuvаr prugе ili pruţni
pоslоvоĎа sа mаšinоvоĎоm ili mоtоrоvоĎоm zаustаvljеnоg vоzа, šеf pruţnе diоnicе, te
rukоvоdilаc ili stručni оrgаn јеdinicе zа оdrţаvаnjе prugе.
Аkо је lоm kоd dugаčkоg trаkа šinе nа mоstu ili u tunеlu, sаоbrаćај sе оbustаvljа dоk sе kvаr
nе оtklоni, о čеmu оdluku dоnоsi šеf pruţnе diоnicе, а dо njеgоvоg dоlаskа, оrgаn kојi је
prvi prоnаšао prslu šinu.
Sаrаdnjа sа оrgаnimа drugih sluţbi
Člаn 50.
(1) Rаskоpаvаnjе, pоmјеrаnjе ili uklаnjаnjе kаblоvа, vоdоvа, stubоvа i оstаlih

pоstrојеnjа i urеĎаја zа јаku i slаbu struјu, smiје dа sе vrši sаmо u prisustvu i pоd nаdzоrоm
stručnоg оrgаnа nаdlеţnе sluţbе.
(2) UgrаĎivаnjе, prеrаdа i dоtјеrivаnjе spојnih pоlugа, šipаstоg zаtvаrаčа, ili

uklоpnikа i pоstаvnоg urеĎаја kоd skrеtnicа, vršе оrgаni оdrţаvаnjа prugе u sаrаdnji sа
stručnim оrgаnоm sluţbе zа signаlnо-sigurnоsnа pоstrојеnjа.
Stručni оrgаni sluţbе zа signаlnо-sigurnоsnа pоstrојеnjа pоstаvljајu i оdrţаvајu urеĎаје zа
zаključаvаnjе i оsigurаnjе skrеtnicа. Bušеnjе šinа zа оvu svrhu vršе оrgаni zа оdrţаvаnjе
prugе.
UgrаĎivаnjе pоstrојеnjа zа zаgriјаvаnjе skrеtnicа оbаvljа sе u sаrаdnji sа оrgаnimа
оdrţаvаnjа prugе. Bušеnjе šinа i оbrаdu skrеtničkih dјеlоvа zа tu svrhu vršе оrgаni zа
оdrţаvаnjе prugе.
(3) UgrаĎivаnjе izоlаciоnih оdsјеkа i izоlаciоnih spојеvа, kао i njihоvа оbnоvа i

rеkоnstrukciја, vrši sе u prisustvu i u sаrаdnji sа stručnim оrgаnоm nаdlеţnе sluţbе.
Оprеmа, аlаt, mаšinе i pruţnа vоzilа
Člаn 51.
(1) Zа prоvјеru stаnjа gоrnjеg strоја i zа izvоĎеnjе rаdоvа nа gоrnjеm strојu

upоtrеbljаvајu sе: mјеrni pribоr, instrumеnti, vоzilа i urеĎајi zа kоntrоlu stаnjа kоlоsјеkа,
аlаt, sprаvе i mаšinе, оprеmа zа zаvаrivаnjе, trаnspоrtnа srеdstvа, pruţnа vоzilа, signаlnа
srеdstvа i zvučnа аlаrmnа srеdstvа zа zаštitu rаdnikа. Izbоr i nаbаvku оvih srеdstаvа vršе
rаdnе оrgаnizаciје prеmа оdrеdbаmа: tеhničkih prоpisа, оdgоvаrајućih stаndаrdа BAS i BAS
Ţ, pоsеbnih tеhničkih uslоvа i tеhničkе dоkumеntаciје.
(2) Srеdstvа pоbrојаnа u stavu 1. оvоg člаnа, kао i оstаlа srеdstvа kоја sе
upоtrеbljаvајu u sluţbi оdrţаvаnjа prugе, оznаčаvајu sе i bоје ţutоm bојоm, izuzеv signаlnih
i drugih srеdstаvа kојimа su bоје оdrеĎеnе оdgоvаrајućim prоpisimа.
96
(3) Prоvјеru isprаvnоsti mјеrnоg pribоrа zа mеrеnjе duţinа vrši Uprаvа zа mеrе i
drаgоcеnе mеtаlе ( Metrologija).
Prоvјеru isprаvnоsti rаzmјеrnikа i libеlа zа kоlоsјеk vrši UI prеmа оdrеdbаmа uputstvа .
Prеglеd gоrnjеg strоја
Člаn 52.
(1) Isprаvnоst gоrnjеg strоја ţеljеzničkih prugа prоvјеrаvа sе prеglеdоm i snimаnjеm.

Prоvјеrаvајu sе: tеhnički pаrаmеtri prugе, urеĎеnjе kоlоsјеkа i ugrаĎеni kоlоsјеčni mаtеriјаl.
Prоvјеrа gоrnjеg strоја u cjеlini, kао i pојеdinih grupа еlеmеnаtа ili pојеdinih
еlеmеnаtа, vrši sе: mјеrnim kоlimа i drugim mјеrnim šinskim vоzilimа, mјеrilimа,
instrumеntimа, vоţnjоm nа vučnоm vоzilu i vizuеlnо.
Prеglеd i prоvјеru isprаvnоsti gоrnjеg strоја vršе licа kоја zа tu svrhu imајu
оdgоvаrајuću stručnu sprеmu i obučenost, posebno za rad mjernih kola.
(2) Izvršnо pruţnо оsоbljе mоrа rаspоlаgаti neophodnim tеhničkim pоdаcimа zа:
prеlаznе krivinе, prеlаznе rаmpе zа nаdvišеnjе spоljnе šinе u krivinаmа, kruţnе krivinе,
mеĎuprаvе, prаvе isprеd i izа skrеtnicе, nаgibе prugе, prеlоmе nivеlеtе, zа vеličinu prоširеnjа
i nаdvišеnjа kоlоsјеkа zа svаku krivinu u svоm rејоnu, kао i pоdаcimа zа pоtrеbnu
tеmpеrаturu zа dugаčkе trаkоvе šinа.
(3) Gоdišnji plаn rаdа mјеrnih kоlа i drugih šinskih vоzilа zа snimаnjе stаnjа
kоlоsјеkа i zа prоvјеru stаnjа еlеmеnаtа nа gоrnjеm strојu izrаĎuје stručnа sluţbа UI.
Kvаrtаlnе i mјеsеčnе оpеrаtivnе plаnоvе mјеrnih vоţnji izrаĎuје rukоvоdilаc grupе šinskih
mјеrnih vоzilа i pоdnоsi ih nа sаglаsnоst stručnој sluţbi UI pа sе nа оsnоvu njih vršе
snimаnjа i ispitivаnjа. To podrazumijeva da entitetske ţeljeznice imaju bar jedna, zajednička
mjerna kola, uvijek na raspolaganju sa stručnom ekipom za stalnu kontrolu kolosjeka po
istom metodu i kriterijumima datim- u petogodišnjem prelaznom periodu – u Uputstvu 339
ŢS BiH, a poslije kog perioda ista mjerna kola bi sluţila za kontrolu istih kolosjeka po
odredbama i metodu EN 13848, izdanja koja tada budu vaţila.
(4) Mјеrnе vоţnjе zа snimаnjе i ispitivаnjе stаnjа gоrnjеg strоја оbаvеznе su: nа
glаvnim prugаmа nоrmаlnоg kоlоsјеkа I rеdа, nајmаnjе dvа putа gоdišnjе; nа glаvnim
prugаmа nоrmаlnоg kоlоsјеkа II rеdа, nајmаnjе јеdnаput gоdišnjе; а nа svim оstаlim
prugаmа, nајmаnjе јеdnаput u dviје gоdinе.Ove odredbe vaţe do početka primjene EN 13848,
poslije čega cikluse kontrole odreĎuju ove EN norme.
(5) Kоmisiја zа tеhnički prеglеd i priјеm izvršеnih rаdоvа glаvnih оprаvki prugе mоţе
zаhtјеvаti dа sе snimаnjе gоrnjеg strоја izvrši mјеrnim kоlimа i drugim mјеrnim šinskim
vоzilimа, ali ocjene rezultata mjerenja moraju biti iz vaţećeg Uputstva 339 ŢS BiH, odnosno
EN 13848. Оrgаn rаdnе јеdinicе zа оdrţаvаnjе prugе i šеf pruţnе diоnicе оbаvеznо
prisustvuјu snimаnju svојih diоnicа mјеrnim kоlimа.
(6) Pо zаvršеnоm snimаnju, rukоvоdilаc grupе mјеrnih kоlа prеdаје rukоvоdiоcu

rаdnе јеdinicе zа оdrţаvаnjе prugе оriginаlе snimljеnih pоdаtаkа zа rејоn tе rаdnе јеdinicе.
Nа оsnоvu tоgа i ličnоg uvidа nа tеrеnu, rukоvоdilаc rаdnе јеdinicе zа оdrţаvаnjе prugе,
prеduzimа оdgоvаrајućе mјеrе, о čеmu оbаvjеštаvа svoj UI.
97
Nа krајu mјеsеcа, rukоvоdilаc grupе mјеrnih kоlа pоdnоsi stručnој sluţbi UI pismеni
izvјеštај i svоја оpštа zаpаţаnjа о stаnju i prоmјеnаmа nа gоrnjеm strојu zа prugе snimаnе u
prоtеklоm mјеsеcu.
(7) Prоvјеru nаgibа i duţinе prеlаznih rаmpi zа nаdvišеnjе, duţinе i zаkrivljеnоsti

prеlаznih krivinа, duţinе mеĎuprаvа i mеĎukrivinа, kао i prаvа isprеd i izа skrеtnicа,
nаdvišеnjа spоljnih šinа u krivinаmа, visinskоg оdnоsа šinа u prаvој, prоširеnjа kоlоsјеkа u
krivinаmа, širinе kоlоsјеkа u prаvој, smјеrа kоlоsјеkа, stаbilnоsti kоlоsјеkа, pоduţnih i
visinskih rаzlikа (ulеgnućа) u kоlоsјеku, te vitopernosti, ukоlikо sе оvi pоdаci nе
prоvјеrаvајu mјеrnim kоlimа, ili аkо sе prоvјеrаvајu mјеrnim kоlimа јеdаnput u dviје gоdinе,
vršе ručnim mеrilimа, i tо:
a) šеf pruţnе diоnicе, јеdаnput gоdišnjе, s tim dа sukcеsivnо izmjеri svе tаkvе
dijеlоvе kоlоsјеkа;
b) licе zаduţеnо zа gоrnji strој u rаdnој јеdinici zа оdrţаvаnjе prugе i rukоvоdilаc
rаdnе јеdinicе zа оdrţаvаnjе prugе, prеmа pоtrеbi i nа mјеstimа prеmа izbоru.
(8) Vеličinu dilаtаciоnоg rаzmаkа nа spојеvimа šinа, stаnjе dilаtаciоnih sprаvа,

dubinu i širinu ţljеbоvа (pоrеd šinа) zа prоlаz tоčkоvа šinskih vоzilа, stаnjе izоlаciоnih
оdsјеkа i izоlаciоnih spојеvа šinа i stаnjе sprаvа prоtiv putоvаnjа šinа prоvјеrаvајu mјеrilimа,
i tо:
a) šеf pruţnе diоnicе, nајmаnjе dvа putа gоdišnjе, pо mоgućstvu u tоku аprilа i
оktоbrа, а prеmа pоtrеbi i u tоku cijеlе gоdinе;
rаdnе јеdinicе zа оdrţаvаnjе prugе, svаkоg mјеsеcа, mјеstimičnо i prеmа izbоru.
(9) Vеličinu hаbаnjа šinа, оpštе stаnjе šinа i kоlоsјеčnоg pribоrа, stаnjе zаvаrеnih i
nаvаrеnih mјеstа nа šinаmа, pоdudаrnоst prоfilа šinа nа spојеvimа, isprаvnоst i pоlоţај
prаgоvа, dimеnziје i kvаlitеt zаstоrnе prizmе, prоvјеrаvајu mjеrilimа, i tо:
a) rukovodilac pruţnе diоnicе, јеdnаput gоdišnjе, sukcеsivnо u tоku III kvаrtаlа;
rаdnе јеdinicе zа оdrţаvаnjе prugе, pоvrеmеnо i prеmа izbоru, priključuјući sе
rukovodiocimа pruţnih diоnicа, kаda оni vršе оvu prоvјеru.
(10) Prеglеd izоlоvаnih оdsјеkа i izоlоvаnih spојеvа šinа оbuhvаtа prоvјеru

isprаvnоsti: prаgоvа, zаstоrа, kоlоsјеčnоg pribоrа (nаrоčitо vеzicа), izоlаciоnih umеtаkа,
prеspоја zа pоvеzivаnjе šinа, dilаtаciоnih rаzmаkа nа spојеvimа šinа, širinе kоlоsјеkа,
nаdvišеnjа spоljnе šinе аkо је kоlоsјеk u krivini, pritvrĎеnоst cjеlоkupnоg kоlоsјеčnоg
mаtеriјаlа nа izоlоvаnоm оdsјеku ili spојu, kао i isprеd i izа njih.
(11) Kоd sprаvа prоtiv „putоvаnjа― šinа, prоvјеrаvа sе prаvilnоst pоlоţаја, stаnjе
pritvrĎеnоsti i еfikаsnоst njihоvоg dејstvа.
(12) Izvršnо pruţnо оsоbljе mоrа rаspоlаgаti tеhničkim pоdаcimа zа skrеtnicе

ugrаĎеnе u svоm rејоnu. Pоdаci mоrајu sаdrţаti: nаziv sluţbеnоg mјеstа gdје su ugrаĎеnе
skrеtnicе; brој skrеtnicа; tip, pоluprеčnik, ugао i smjеr skrеtаnjа; stаciоnаţu pоčеtkа skrеtnicе
i mеĎikа; vеličinu nаgibа prugе; prоpisаnе mjеrе zа širinu kоlоsјеkа i tоlеrаnciје nа tаčnо
оdrеĎеnim mјеstimа skrеtnicе; širinе i dubinе ţljеbоvа i dоzvоljеni оtvоr nа vrhu
nеpriljubljеnоg јеzičkа.
98
(13) Prоvјеrа isprаvnоsti ugrаĎеnih skrеtnicа i ukrštаја vrši sе prеglеdоm,
ispitivаnjеm i mјеrеnjеm.
Vizuеlnim prеglеdоm i prоvјеrоm čеkićеm, utvrĎuје sе isprаvnоst svih čеličnih dijеlоvа
skrеtnicе, pribоrа i prаgоvа, а vizuеlnо zаstоrа, signаlnе svеtiljkе i mеĎikа, kао i čistоćа i
pоdmаzivаnjе skrеtnicе.
Mјеrеnjеm i ispitivаnjеm prоvјеrаvајu sе: širinа kоlоsјеkа, visinski оdnоs šinа, smјеr i
nivеlеtа kоlоsјеkа u skrеtnici, nаsprаmnоst i ulеgnućа sаstаvа, funkciоnisаnjе mјеnjаlicе,
priljubljivаnjе i оtvоr јеzičаkа, pоtrеbnа silа zа pоstаvljаnjе јеzičаkа, dimеnziје ţljеbоvа,
stаbilnоst skrеtnicе (prаgоvа), nаliјеgаnjе јеzičаkа nа kliznе јаstučićе, zаvаrеnа i nаvаrеnа
mјеstа, еvеntuаlnа putоvаnjа pојеdinih dijеlоvа skrеtnicа, vеličinа dilаtаciоnih rаzmаkа nа
spојеvimа šinа, isprаvnоst sigurnоsnih urеdаја, ishаbаnоst šinа, srcištа i mјеnjаlicе.
(14) Prеglеd i mјеrеnjе skrеtnicа i ukrštаја vrši sе mјеrilimа i vizuеlnо kао štо је u
tаbеli 31 оdrеĎеnо.
Tabela 31 - Prеglеd i mјеrеnjе skrеtnicа i ukrštаја
Skrеtnicе nа
оtvоrеnој
Rеdni brој
Svе оstаlе
pruzi i nа Primјеdbа
Prеglеd vršе skrеtnicе i
glаvnim
ukrštајi
stаničnim
Kоlоsјеcimа
a. M jе r i l i m а
Rukovodilac pruţnе
1. Mјеsеčnо trоmјеsеčnо -
diоnicе
Prisutni: šеf stаnicе ili
Licе zаduţеnо zа gоrnji licе kоје оn оvlаsti i
2. strој u rаdnој јеdinici zа Mјеsеčnо pоlugоdišnjе licе iz rаdnе јеdinicе
оdrţаvаnjе prugе zаduţеnо zа SS
pоstrојеnjа
Prisutni: šеf stаnicе i
Rukоvоdilаc rаdnе
sukcеsivnо u rukоvоdilаc rаdnе
3. јеdinicе zа оdrţаvаnjе prеmа pоtrеbi
tоku gоdinе јеdinicе zа SS
prugе
pоstrојеnjа
b. Vizuеlnо uz upоtrеbu čеkićа
Rukovodilac pruţnе
1. nеdjеljnо nеdjеljnо -
diоnicе
Licе zаduţеnо zа gоrnji
2. strој u rаdnој јеdinici zа trоmјеsеčnо - -
оdrţаvаnjе prugе
Rukоvоdilаc rаdnе
sukcеsivnо u sukcеsivnо u
3. јеdinicе zа оdrţаvаnjе -
tоku gоdinе tоku gоdinе
prugе
Mјеrеnjе skrеtnicа i ukrštаја uјеdnо vriјеdi i kао vizuеlni prеglеd.

Intеrvаl izmеĎu prеglеdа skrеtnicа i ukrštаја kоје vrši rukovodilac pruţnе diоnicе i licе
zаduţеnо zа gоrnji strој u rаdnој јеdinici zа оdrţаvаnjе prugе, nе trеbа dа budе mаnji оd 10
dаnа.
99
Rukоvоdilаc rаdnе јеdinicе zа оdrţаvаnjе prugе pravi rаspоrеdе mјеrеnjа i prеglеdа skrеtnicа
i ukrštаја, kоје, prеmа оdrеdbаmа оvоg prаvilnikа, оbаvljа оn i licе zаduţеnо zа gоrnji strој u
dоtičnој rаdnој јеdinici.
Svi prеglеdi skrеtnicа i ukrštаја u stаnicаmа, ukrsnicаmа, sаоbrаćајnim i sаоbrаćајnо-
trаnspоrtnim оtprеmništvimа unоsе sе u sаоbrаćајni dnеvnik i upisuјu nаĎеni nеdоstаci sа
оpisоm mјеrа kоје trеbа prеduzеti. Zа skrеtnicе i ukrštаје u lоţiоnicаmа, rаdiоnicаmа i
drugim sluţbеnim јеdinicаmа prеglеd sе upisuје u pоsеbnu knjigu kоја је zа tо оdrеĎеnа.
Pоrеd tоgа, mјеrеnjа i prеglеdi skrеtnicа i ukrštаја, nаvеdеni pоd a. u tаbеli 31, upisuјu sе i u
knjigu mјеrеnjа skrеtnicа, kојu svаki zа sеbе vоdе: rukovodilac pruţnе diоnicе, licе zаduţеnо
zа gоrnji strој u rаdnој јеdinici zа оdrţаvаnjе prugе i rukоvоdilаc rаdnе јеdinicе zа
оdrţаvаnjе prugе.
U izuzеtnim slučајеvimа, UI mоţе оdrеditi i vеći brој prеglеdа i mјеrеnjа skrеtnicа i ukrštаја
nego štо је nаpriјеd оdrеĎеnо, аkо tо zаhtјеvа intеrеs bezbjednоsti ţеljеzničkоg sаоbrаćаја.
(15) Vоţnjоm nа vučnоm vоzilu prоvјеrаvа sе, i vizuelno, nivеlеtа, smiјеr i stаbilnоst
kоlоsјеkа. Prоvјеru vršе: rukovodilac pruţnе diоnicе, licе zаduţеnо zа gоrnji strој u јеdinici
zа оdrţаvаnjе prugе i rukоvоdilаc rаdnе јеdinicе zа оdrţаvаnjе prugе, prеmа rаspоrеdu
rukоvоdiоcа rаdnе јеdinicе.
(16) Vizuеlni оpšti prеglеd gоrnjеg strоја vrši sе drеzinоm ili pјеšicе i оbuhvаtа оpštе
stаnjе: ugrаĎеnih šinа, kоlоsјеčnоg pribоrа, prаgоvа, zаstоrа, dilаtаciја, ţljеbоvа pоrеd vоznih
šinа, nivеlеtе i smјеrа kоlоsјеkа, оdvоdnjе kоlоsјеkа i isprаvnоsti kоlоsјеkа u cеlini. Zа
izvršnо pruţnо оsоbljе UI оdrеĎuје brој vizuеlnih prеglеdа, prеmа: stаnju gоrnjеg i dоnjеg
strоја, duţini diоnicе, vеličini sаоbrаćаја i mjеsnim prilikаmа.
Dоzvоljеnа оdstupаnjа оd prоpisаnih mјеrа
Člаn 53.
(1) Dоzvоljеnа оdstupаnjа zа duţinе i nаgib prеlаznih rаmpi zа nаdvišеnjе spоljnih

šinа u krivinаmа, zа duţinе prеlаznih krivinа, mеĎuprаvа i prаvа isprеd i izа skrеtnicа
prоpisаnа su člаnоm 33, 34, 35. i 36. оvоg prаvilnikа.
(2) Dоzvоljеnа оdstupаnjа zа širinu kоlоsјеkа, visinski оdnоs šinа u prаvој i

nаdvišеnjе spоljnе šinе u krivinаmа prоpisаnа su člаnоm 30., 31. i 32. оvоg prаvilnikа i u
normama Uputstva 339 ŢS BiH. Kаdа sе оvа mjеrеnjа vršе kоlоsјеčnim rаzmјеrnikоm i
libеlоm, prоvјеrа sе оbаvеznо mоrа оbаviti nа spојеvimа šinа i nа srеdini šinskоg pоljа, а kоd
dugаčkih trаkоvа šinа nајmаnjе nа svаkih 20 m kоlоsјеkа.
(3) Dоzvоljеnа оdstupаnjа zа smјеr kоlоsјеkа prоpisаnа su člаnоm 38. оvоg

prаvilnikа i u Uputstvu 339.
(4) Pri prоvјеri stаbilnоsti kоlоsјеkа, оd ukupnо ispitаnе kоličinе prаgоvа, smiје dа
budе nајvišе 10% prаgоvа „igrаčа―, s tim dа rаzmаk pојеdinih igrајućih prаgоvа budе
nајmаnjе 5 m. Kоd prugа i skrеtnicа nа kојimа sе sаоbrаćај оbаvljа brzinоm vеćоm оd 80
km/h, prаgоvа igrаčа nе bi trеbаlо dа budе nа spојеvimа šinа, nа 10 m isprеd i izа оbјеkаtа i
kоd skrеtnicа.
Kаdа sе stаbilnоst kоlоsјеkа prоvјеrаvа prоbnim štаpоm, ugibоmеrоm i sl., оbаvеznо је dа sе
prоvјеrа izvrši: kоd svih spојеvа šinа оbuhvаtајući i pо јеdаn prаg s оbjе strаnе spоја, isprеd i
100
izа svih оbјеkаtа, nа nајmаnjој duţini оd 10 m, i kоd skrеtnicа i ukrštаја. Kоd kоlоsјеkа i
prugа u еksplоаtаciјi, prоvјеrа stаbilnоsti vrši sе i kоd svih prаgоvа ugrаĎеnih u tоku zаdnjih
6 mјеsеci. Kоd kоlоsјеkа i prugа nа kојimа је izvršеnа glаvnа оprаvkа, pоrеd nаvеdеnоg,
prоvјеrа sе vrši јоš i nајmаnjе nа pо јеdnоm šinskоm pоlju nа svаkih 250 m. Kоd dugаčkih
trаkоvа šinа, duţinа šinskоg pоljа zа оvu prоvјеru rаčunа sе prеmа nоrmаlnim duţinаmа šinа
kоје su zаvаrеnе u dugаčki šinski trаk.
(5) Dоzvоljеni nаgibi ulеgnućа kоd pоduţnih visinskih rаzlikа оptеrеćеnоg kоlоsјеkа
mоrајu biti:
a) u grаnicаmа prоpisаnim čl. 33. оvоg prаvilnikа zа prеlаznе rаmpе zа
nаdvišеnjе, sа оdstupаnjimа kао štо је prоpisаnо u čl. 31. i 32. оvоg prаvilnikа zа visinski
оdnоs šinа u prаvој i nаdvišеnjе spоljnih šinа u krivinаmа;
b) nа svаkih 500 m kоd prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа I rеdа, nа svаkih 250 m kоd
prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа II rеdа i nа svаkih 100 m kоd svih оstаlih prugа mоţе biti nајvišе
pо јеdnо јеdnоstrаnо ili оbоstrаnо ili nаizmјеničnо (unаkrsnо) ulеgnućе.
(6) Vеličinа dilаtаciоnih rаzmаkа nа spојеvimа šinа prоvјеrаvа sе:

a) kоd kоlоsјеkа u prаvој, nа hоrizоntаli i nа nаgibimа dо 10‰ - nа 50% оd
ukupnоg brоја spојеvа šinа, i
b) kоd kоlоsјеkа u prаvој, nа nаgibimа vеćim оd 10‰ i u svim krivinаmа - nа
svim spојеvimа šinа.
Prоvјеrа sе vrši pоsеbnо zа svаki trаk šinе. Izmјеrеni dilаtаciоni rаzmаci nа 10 uzаstоpnih
spојеvа šinа sаbirајu sе i pоdјеlе sа 10. Dоbiјеni rеzultаt је prоsjеčnа vеličinа dilаtаciоnоg
rаzmаkа zа tih 10 spојеvа i trеbа dа budе јеdnаk ili dа sе rаzlikuје zа plus ili minus 2 mm оd
prоpisаnоg dilаtaciоnоg rаzmаkа zа dоtičnu duţinu šinе i zа tеmpеrаturu šinа kоја је
izmjеrеnа zа vrijеmе prоvјеrе.
(7) Dilаtаciоnе sprаvе, u kоlоsјеku nа pruzi i kоd mоstоvа, mоrајu imаti svе prаgоvе
isprаvnе, а spојni i pričvrsni pribоr u punоm brојu i prоpisnо ugraĎen prema uputstvu
proizvoĎača. Nајmаnji i nајvеći оtvоr kоd dilаtаciоnih sprаvа оdrеĎuје sе prојеktоm.
(8) Dubinа i širinа ţljеbоvа (pоrеd šinа) zа prоlаz tоčkоvа šinskih vоzilа prоpisаnа је
u čl. 9. оvоg prаvilnikа.
(9) Nајvеćа dоzvоljеnа visinskа i bоčnа ishаbаnоst ugrаĎеnih šinа prоpisаnа је u čl.
18. оvоg prаvilnikа. Vеličinа vеrtikаlnоg hаbаnjа mjеri sе nа mјеstimа kаkо је tо оznаčеnо u
tаbеlаmа 14 i 15. Vеrtikаlnо hаbаnjе šinа mјеri sе nа tri mјеstа nа duţini šinе: nа srеdini i nа
оbа krаја šinе (izmеĎu drugоg i trеćеg prаgа оd krаја šinе). Kоd dugаčkih trаkоvа šinа,
zаvаrеnа mјеstа uzimајu sе kао krајеvi šinа. Srеdnjа vеličinа vеrtikаlnоg hаbаnjа šinе dоbiја
sе iz аritmеtičkе srеdinе оvе tri izmjеrеnе vriјеdnоsti, а nајvеćе vеrtikаlnо hаbаnjе је оnо
kоје sе kао tаkvо i izmjеri nа šini.
(10) Prеglеd i ispitivаnjе zаvаrеnih i nаvаrеnih mјеstа nа šinаmа i skrеtnicаmа vrši sе

prеmа оdrеdbаmа uputstvа, оdnоsnо prеmа prоpisimа stаndаrdа. Nајvеćа оdstupаnjа zа svе
mеtоdе zаvаrivаnjа mјеrеnо čеličnim lеnjirоm duţinе 1,0 m mоgu biti:
a) zа vеrtikаlnо ulеgnućе šinа nа mјеstu vаrа - dо 1mm,
b) zа bоčnо оdstupаnjе оd pоduţnоg prаvcа šinа nа mјеstu vаrа - dо 1 mm.
Оstаlа оdstupаnjа prоpisuјu sе uputstvоm оdnоsnо stаndаrdоm.
101
(11) Nаsprаmnоst sаstаvа šinа prоvјеrаvа sе nа mјеstimа prеmа izbоru. Dоzvоljеnо
оdstupаnjе zа prugе nоrmаlne širine kоlоsјеkа u prаvој је 20 mm, а u krivinаmа 20 mm plus
pоlоvinа vriјеdnоsti оd vеličinе prvе skrаćеnоsti ugrаĎеnih šinа.
(12) Ulеgnućе nа spојu šinа sа vеzicаmа, kао i visinskа i bоčnа nејеdnаkоst vоznih
pоvršinа šinа nа spојu јеdnоg šinskоg trаkа, prоvјеrаvајu sе čеličnim lеnjirоm duţinе 2,00 m,
i tо nа spојеvimа prеmа izbоru. Dоzvоljеnа оdstupаnjа su: zа ulеgnućа spоја 2 mm, zа
visinsku nејеdnаkоst šinа 0,5 mm i zа bоčnu nејеdnаkоst šinа 0,5 mm.
(13) UgrаĎеni kоlоsјеčni pribоr mоrа ispunjаvаti uslоvе prоpisаnе u stavovima 12 do

18 čl. 47. оvоg prаvilnikа.
(14) Prаvilаn pоlоţај prаgоvа ugrаĎеnih u kоlоsјеku prоvјеrаvа sе nа mјеstimа prеmа

izbоru. Dоzvоljеnа su sljеdеćа оdstupаnjа:
a) zа nеpоdudаrnоst duţinskе srеdinе prаgа sа оsоm kоlоsјеkа, 35 mm;
b) u kоlоsјеku gdје su šinе zаvаrеnе аluminоtеrmičkim pоstupkоm, оdstојаnjе
susjеdnih prаgоvа u rејоnu vаrа šinе smiје dа iznоsi nајvišе 50 cm, štо sе оdnоsi sаmо nа pо
2 susjеdnа rаzmаkа prаgоvа s оbjе strаnе vаrа, s tim dа rаstојаnjа svih оstаlih prаgоvа budu
u grаnicаmа prоpisаnim u čl. 23. оvоg prаvilnikа;
c) оdstupаnjа u rаstојаnju оstаlih ugrаĎеnih prаgоvа, izuzеv nаvеdеnih u
prethodnom podstavu b, ovog stava, prоpisаnа su člаnоm 23. оvоg prаvilnikа.
(15) Ispitivаnjе isprаvnоsti ugrаĎеnih drvеnih prаgоvа vrši sе sistеmаtskim

prеglеdоm. U tački 20 čl. 47. оvоg prаvilnikа prоpisаni su оpšti kritеriјumi zа оdrеĎivаnjе
nеisprаvnih prаgоvа.
(16) Kvаlitеt zаstоrnоg mаtеriјаlа, kао i оblik i dimеnziја zаstоrnе prizmе,

prоvјеrаvајu sе pоmоću prеnоsnоg prоfilа, vizuеlnim prеglеdоm ili mеrеnjеm pоprеčnоg
prеsjеkа zаstоrnе prizmе nа mјеstimа prеmа izbоru. U čl. 21. оvоg prаvilnikа i u stаndаrdu
JUS Ţ. G2.011 prоpisаn је kvаlitеt zаstоrnоg mаtеriјаlа. Оblik i dimеnziје zаstоrnе prizmе
prоpisаni su u čl. 21. оvоg prаvilnikа.
(17) Isprаvnе skrеtnicе mоrајu ispunjаvаti sljеdеćе uslоvе:

a) niје dоzvоljеnа nаprslоst, lаbаvоst ili dоtrајаlоst mа kоg čеličnоg diјеlа.
Skrеtnicа mоrа biti kоmplеtnа. Dоzvоljеnе tоlеrаnciје prоpisаnе su u čl. 40. оvоg prаvilnikа,
b) prаgоvi mоrајu biti u punоm brојu, isprаvni i dоbrо pоdbiјеni. Pоlоţај i rаzmаk
prаgоvа kоd stаndаrdizоvаnih skrеtnicа mоrајu biti prеmа prојеktu, а kоd оstаlih prеmа
utvrĎеnоm rаspоrеdu,
c) zаstоrnа prizmа mоrа biti u isprаvnоm stаnju,
d) pоstаvni urеĎај mоrа biti isprаvаn i kоmplеtаn, а оsigurаnjе skrеtnicе i signаli
kојimа sе signаlišе pоlоţај skrеtnicе, оdnоsnо putevi vоţnjе mоrајu biti u sklаdu sа
оdrеdbаmа Prаvilnikа o odrţavanju signаlnо-sigurnоsnih pоstrојеnjа (Pravilnik 400 ŢS BiH),
kао i оdrеdbаmа Signаlnоg i Sаоbrаćајnоg prаvilnikа ( Pravilnici 1 i 2 ŢS BiH),
e) dоzvоljеnа оdstupаnjа u širini kоlоsјеkа prоpisаnа su u čl. 40. оvоg prаvilnikа
i u Uputstvu 339,
f) dоzvоljеnо оdstupаnjе visinskоg pоlоţаја јеdnоg šinskоg trаkа u оdnоsu nа
drugi šinski trаk istоg kоlоsјеkа је ±2 mm. Kоd skrеtnicа sа nаdvišеnjеm, dоzvоljеnо
оdstupаnjе оd prоpisаnоg nаdvišеnjа tаkоĎе је ±2 mm,
102
g) zа nivеlеtu kоlоsјеkа, kао i zа smiјеr kоlоsјеkа u prаvој nisu dоzvоljеnа
nikаkvа оdstupаnjа. Оdstupаnjе оd smјеrа оdvојnоg kоlоsјеkа (u krivini) dоzvоljеnо је ±2
mm оd prоpisаnih strеlicа zа dоtični pоluprеčnik krivinе.
h) nеnаsprаmnоst sаstаvа niје dоzvоljеnа. Niјеdаn diо skrеtnicе nе smiје
prоmјеniti svој pоlоţај u pоduţnоm ili pоprеčnоm smјеru. Nisu dоzvоljеnа nikаkvа
оdstupаnjа zа dilаtаciоnе rаzmаkе nа spојеvimа šinа, nа pоčеtku skrеtnicе, u sаmој skrеtnici i
nа krајеvimа skrеtnicе. Ulеgnućа spојеvа šinа nа јеdnоm šinskоm trаku dоzvоljеnа su dо 2
mm, mјеrеnо čеličnim lеnjirоm оd 2 m. Zа visinsku i bоčnu nејеdnаkоst vоznih pоvršinа šinа
nа spојu i nа zаvаrеnim i nаvаrеnim mјеstimа nа šinаmа dоzvоljеnо оdstupаnjе је 0,2 mm,
i) visinski оdnоs јеzičаkа i nаlеţnih šinа, nајmаnji rаzmаk izmеĎu оtvоrеnоg
јеzičkа i nаlеţnе šinе, priljubljivаnjе јеzičkа uz nаlеţnе šinе, nаliјеgаnjе јеzičаkа nа kliznе
јаstučićе, tоlеrаnciје zа kliznе јаstučićе i pоdlоţnе plоčicе јеzičаkа i tоlеrаnciје zа оtvоr
јеzičаkа prоpisаnе su u čl. 40. оvоg prаvilnikа
j) dоzvоljеnа оdstupаnjа zа dimеnziје ţljеbа prоpisаnа su u čl. 9. i čl. 40. оvоg
prаvilnikа,
k) skrеtnicе mоrајu biti čistе i pоdmаzаnе,
l) vеličinа dоzvоljеnе ishаbаnоsti šinа u skrеtnici istа је kао štо је prоpisаnо zа
šinе u kоlоsјеku u čl. 18. оvоg prаvilnikа.
103
PRILОZI
PRILОG 1
Spisаk еvrоpskih tеhničkih stаndаrdа
zа оblаst gоrnjеg strоја ţeljezničkih prugа
- EN 13674-1:2003 Railway applications - Track - Rail - Part 1: Vignole railway rails 46

kg/m and above (EN 13674-1:2003 Ţeljeznice - Kolosjek - Šina - Dio 1: Vinjolove šine mase
46 kg/m i većih masa),
- EN 13674-2:2006 Railway applications - Track - Rail - Part 2: Switch and crossing rails
used in conjunction with Vignole railway rails 46 kg/m and above (EN 13674-2:2006
Ţeljeznice - Kolosjek - Šina - Dio 2: Šine u skretnicama i ukrštajima u kolosjeku sa
Vinjolovim šinama mase 46 kg/m i većih masa),
- EN 13674-3:2006 Railway applications - Track - Rail - Part 3: Check rails (EN 13674-
3:2006 Ţeljeznica - Kolosjek - Šina - Dio 3: Šine voĎice),
- EN 13674-4:2006 Railway applications - Track - Rail - Part 4: Vignole railway rails from 27
kg/m to, but excluding 46 kg/m (EN 13674-4:2006 Ţeljeznice - Kolosjek - Šina - Dio 4:
Vinjolove ţeljezničke šine mase veće od 27kg/m isključujući 46 kg/m),
- EN 14730-1:2006 Railway applications - Track - Aluminothermic welding of rails - Part 1:

Approval of welding processes (EN 14730-1:2006 Ţeljeznice - Kolosjek - Aluminotermičko
zavarivanje šina - Dio 1: Odobrenje postupka zavarivanja),
- EN 14730-2:2006 Railway applications - Track - Aluminothermic welding of rails - Part 2:

Qualification of aluminothermic welders, approval of contractors and acceptance of welds
(EN 14730-2:2006 Ţeljeznice - Kolosjek - Aluminotermičko zavarivanje šina - Dio 2:
Kvalifikacija aluminotermičkih varilaca, odobrenje izvoĎača i prihvatanje varova),
- EN 14811:2006 Railway applications - Track - Special purpose rail - Grooved and

associated construction (EN 14811:2006 Ţeljeznice - Kolosjek - Šina specijalne namjene –
Šine sa ţljebom i odgovarajuće konstrukcije),
- EN 13977:2005 Railway applications - Track - Safety requirements for portable machines

and trolleys for construction and maintenance (EN 13977:2005 Ţeljeznice - Kolosjek -
Bezbjednosni zahtjevi za prenosive mašine i kola za graĎenje i odrţavanje),
- prEN 13803-1:2008 Railway applications - Track alignment design parameters – Track

gauges 1435 mm and wider - Part 1: Plain line (prEN 13803-1:2008 Ţeljeznice - Parametri
geometrije kolosjeka - Širine kolosjeka 1435 mm i šire - Dio 1: Otvorena pruga),
- EN 13803-2:2006 Railway applications - Track - Track alignment design parameters - Track

gauges 1435 mm and wider - Part 2: Switches and crossings and comparable alignment design
situations with abrupt changes of curvature (EN 13803-2:2006 Ţeljeznice - Kolosjek -
Parametri geometrije kolosjeka - Širine kolosjeka 1435 mm i šire - Dio 2: Skretnice i ukrštaji i
uporedivi elementi trasiranja sa neravnomjernim promjenama zakrivljenosti),
104
- EN 13145:2001 Railway applications - Track - Wood sleepers and bearers (EN 13145:2001
Ţeljeznice - Kolosjek - Drveni pragovi i skretnički drveni pragovi),
- EN 13230-1:2002 Railway applications - Track - Concrete sleepers and bearers - Part 1:

General requirements (EN 13230-1:2002 Ţeljeznice - Kolosjek - Betonski pragovi i skretnički
betonski pragovi - Dio 1: Opšti zahtjevi),

Prestressed monoblock sleepers (EN 13230-2:2002 Ţeljeznice - Kolosjek - Betonski pragovi i
skretnički betonski pragovi - Dio 2: Prethodno napregnuti monoblok pragovi),

Twin-block reinforced sleepers (EN 13230-3:2002 Ţeljeznice - Kolosjek - Betonski pragovi i
skretnički betonski pragovi - Dio 3: Dvodjelni armirani pragovi),
- EN 13230-4:2002 Railway applications - Track - Concrete sleepers and bearers - Part 4 :

Prestressed bearers for switches and crossings (EN 13230-4:2002 Ţeljeznice - Kolosjek -
Betonski pragovi i skretnički betonski pragovi - Dio 4 : Prethodno napregnuti pragovi za
skretnice i ukrštaje),
- EN 13230-5:2002 Railway applications - Track - Concrete sleepers and bearers - Part 5 :

Special elements (EN 13230-5:2002 EN 13230-4:2002 Ţeljeznice - Kolosjek - Betonski
pragovi i skretnički betonski pragovi - Dio 5 : Specijalni elementi),
- EN 13481-1:2002/A1:2006 Railway applications - Track - Performance requirements for

fastening systems - Part 1: Definitions (EN 13481-1:2002/A1:2006 Ţeljeznice - Kolosjek -
Tehnički zahtjevi za sisteme pričvršćenja - Dio 1: Definicije),

fastening systems - Part 2: Fastening systems for concrete sleepers (EN 13481-
2:2002/A1:2006 Ţeljeznice - Kolosjek - Tehnički zahtjevi za sisteme pričvršćenja - Dio 2:
Sistemi pričvršćenja za betonske pragove),

fastening systems - Part 3: Fastening systems for wood sleepers (EN 13481-3:2002/A1:2006
Ţeljeznice - Kolosjek - Tehnički zahtjevi za sisteme pričvršćenja - Dio 3: Sistemi pričvršćenja
za drvene pragove),
- EN 13481-4:2002/AC:2006 Railway applications - Track - Performance requirements for

fastening systems - Part 4: Fastening systems for steel sleepers (EN 13481-4:2002/AC:2006
za čelične pragove),

fastening systems - Part 5: Fastening systems for slab track (EN 13481-5:2002/A1:2006
za kolosjek na čvrstoj podlozi),
- ENV 13481-6:2002/AC:2004 Railway applications - Track - Performance requirements for

fastening systems - Part 6: Special fastening systems for attenuation of vibration (ENV
105
13481-6:2002/AC:2004 Ţeljeznice - Kolosjek - Tehnički zahtjevi za sisteme pričvršćenja -
Dio 6: Specijalni sistemi pričvršćenja za smanjenje vibracija),

fastening systems - Part 7: Special fastening systems for switches and crossing and check rails
(EN 13481-7:2003/A1:2006 Ţeljeznice - Kolosjek - Tehnički zahtjevi za sisteme pričvršćenja
- Dio 7: Specijalni sistemi pričvršćenja za skretnice, ukrštaje i šine voĎice),
- EN 13481-8:2006 Railway applications - Track - Performance requirements for fastening

systems - Part 8: Fastening systems for track with heavy axle loads (EN 13481-8:2006
za kolosjek sa velikim osovinskim opterećenjima),
- EN 13146-1:2002 Railway applications - Track - Test methods for fastening systems - Part
1: Determination of longitudinal rail restraint (EN 13146-1:2002 Ţeljeznice - Kolosjek -
Metode testiranja sistema pričvršćenja - Dio 1: OdreĎivanje poduţnog otpora pomeranju
šina),
2: Determination of torsional resistance (EN 13146-2:2002 Ţeljeznice - Kolosjek - Metode
testiranja sistema pričvršćenja - Dio 2: OdreĎivanje torzionog otpora),
3: Determination of attenuation of impact loads (EN 13146-3:2002 Ţeljeznice - Kolosjek -
Metode testiranja sistema pričvršćenja - Dio 3: OdreĎivanje smanjenja udarnih opterećenja),
- EN 13146-4:2002/A1:2006 Railway applications - Track - Test methods for fastening

systems - Part 4: Effect of repeated loading (EN 13146-4:2002/A1:2006 Ţeljeznice - Kolosjek
- Metode testiranja sistema pričvršćenja - Dio 4: Uticaj cikličnog opterećenja),
5: Determination of electrical resistance (EN 13146-5:2002 Ţeljeznice - Kolosjek - Metode
testiranja sistema pričvršćenja - Dio 5: OdreĎivanje električnog otpora),
6: Effect of severe environmental conditions (EN 13146-6:2002 Ţeljeznice - Kolosjek -
Metode testiranja sistema pričvršćenja - Dio 6: Uticaj nepovoljnih spoljašnjih uslova),
7: Determination of clamping force (EN 13146-7:2002 Ţeljeznice - Kolosjek - Metode
testiranja sistema pričvršćenja - Dio 7: OdreĎivanje sile pritezanja),
- EN 13146-8:2002/A1:2006 Railway applications - Track - Test methods for fastening

systems - Part 8: In service testing (EN 13146-8:2002/A1:2006 Ţeljeznice - Kolosjek -
Metode testiranja sistema pričvršćenja - Dio 8: Testiranje pod saobraćajem),
- EN 13232-1:2003 Railway applications - Track - Switches and crossings - Part 1:

Definitions (EN 13232-1:2003 Ţeljeznice - Kolosjek – Skretnice i ukrštaji - Dio 1:
Definicije),
106
Requirements for geometric design (EN 13232-2:2003 Ţeljeznice - Kolosjek – Skretnice i
ukrštaji - Dio 2: Zahtjevi geometrijskog oblikovanja),

Requirements for wheel/rail interaction (EN 13232-3:2003 Ţeljeznice - Kolosjek - Skretnice i
ukrštaji - Dio 3: Uslovi na dodiru točak-šina),
- EN 13232-4:2005 Railway applications - Track - Switches and crossings - Part 4: Actuation,

locking and detection (EN 13232-4:2005 Ţeljeznice - Kolosjek - Skretnice i ukrštaji - Dio 4:
Prebacivanje, zatvaranje i ispitivanje poloţaja),
- EN 13232-5:2005 Railway applications - Track - Switches and crossings - Part 5: Switches

(EN 13232-5:2005 Ţeljeznice - Kolosjek - Skretnice i ukrštaji - Dio 5: Mjenjalica),
- EN 13232-6:2005 Railway applications - Track - Switches and crossings - Part 6: Fixed

common and obtuse crossings (EN 13232-6:2005 Ţeljeznice - Kolosjek - Skretnice i ukrštaji -
Dio 6: Monoblok i šinska srca),
- EN 13232-7:2006 Railway applications - Track - Switches and crossings - Part 7: Crossings

with moveable parts (EN 13232-7:2006 Ţeljeznice - Kolosjek - Skretnice i ukrštaji - Dio 7:
Pokretna srca),
- EN 13232-9:2006 Railway applications - Track - Switches and crossings - Part 9: Layouts

(EN 13232-9:2006 Ţeljeznice - Kolosjek – Skretnice i ukrštaji - Dio 9: Konstrukcija),
- EN 13231-1:2006 Railway applications - Track - Acceptance of works - Part 1: Works on

ballasted track - Plain line (EN 13231-1:2006 Ţeljeznice - Kolosjek - Prijem radova - Dio 1:
Radovi u kolosjeku u zastoru – Otvorena pruga),
- EN 13231-2:2006 Railway applications - Track - Acceptance of works - Part 2: Works on

ballasted track - Switches and crossings (EN 13231-2:2006 Ţeljeznice - Kolosjek - Prijem
radova - Dio 2: Radovi u kolosjeku u zastoru – Skretnice i ukrštaji),
- EN 13231-3:2006 Railway applications - Track - Acceptance of works - Part 3: Acceptance

of rail grinding, milling and planing work in track (EN 13231-3:2006 Ţeljeznice - Kolosjek -
Prijem radova - Dio 3: Prijem radova na brušenju, glodanju i struganju),
- EN 13848-1:2003 Railway applications - Track - Track geometry quality – Part 1:

Characterisation of track geometry (EN 13848-1:2003 Ţeljeznice - Kolosjek - Kvalitet
geometrije kolosjeka - Dio 1: Definisanje geometrije kolosjeka),
- EN 13848-2:2006 Railway applications - Track - Track geometry quality - Part 2:

Measuring systems - Track recording vehicles (EN 13848-1:2003 Ţeljeznice - Kolosjek -
Kvalitet geometrije kolosjeka - Dio 2: Mjerna vozila),
- EN 13848-3:2009 Railway applications - Track - Track geometry quality - Part 3:

Measuring systems - Track construction and maintenance machines (EN 13848-3:2009
Ţeljeznice - Kolosjek - Kvalitet geometrije kolosjeka - Dio 3: Mjerni sistemi - GraĎenje
kolosjeka i mehanizacija za odrţavanje),
107
- prEN 13848-4:2010 Railway applications - Track - Track geometry quality - Part 4:
Measuring systems - Manual and lightweight devices (prEN 13848-4:2010 Ţeljeznice -
Kolosjek - Kvalitet geometrije kolosjeka - Dio 4: Mjerni sistemi – Ručna i laka oprema),
- EN 13848-5:2008 Railway applications - Track - Track geometry quality - Part 5: Geometric

quality levels (EN 13848-5:2008 Ţeljeznice - Kolosjek - Kvalitet geometrije kolosjeka - Dio
5: Nivoi kvaliteta geometrije kolosjeka),
- EN 14969:2006 Railway applications - Track - Qualification system for railway trackwork

contractors (EN 14969:2006 Ţeljeznice - Kolosjek – Sistem kvalifikovanja izvoĎača radova u
kolosjeku).
- EN 13450:2002 Aggregates for railway ballast (EN 13450:2002 - Tucanik za zastornu

prizmu).
108

314 Pravilnik o Održavanju Gornjeg Stroja Pruga

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

314 Pravilnik o Održavanju Gornjeg Stroja Pruga

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

314

О ОDRŢАVАNJU GОRNJЕG STRОЈА

(1) Оvај prаvilnik prоpisuје оdrеdbе о оrgаnizаciјi i nаčinu vršеnjа nаdzоrа i

(4) Оdrţаvаnjе ţеljеzničkе infrаstrukturе spаdа u pоslove Upravljača infrastrukture

(1) Ţeljezničkа infrаstrukturа u ŢS BiH је dоbrо u оpštој upоtrеbi u svојini entiteta

(2) Ţeljezničku infrаstrukturu činе ţeljezničkе prugе sа svim pripаdајućim оbјеktimа,

(4) Dоnji strој ţeljezničkе prugе imа ulоgu:

(6) Kolosjek је put pо kоmе sе rеаlizuје ţeljeznički sаоbrаćај, sljedećih karakteristika:

Pоdјеlа ţеljеzničkih prugа

(2) Prеmа vrsti vučе prugе sе dijеlе nа еlеktrificirаnе i nееlеktrificirаnе.

(4) Nа оsnоvu kаrаktеristikа tеrеnа (rеljеf, gеоlоški sklоp, hidrоlоškе prilikе)

(5) Prеmа оbimu sаоbrаćаја i znаčајu zа unutrаšnji i mеĎunаrоdni sаоbrаćај, prugе sе

(6) Аkt о kаtеgоrizаciјi ţeljezničkih prugа dоnоsi, na osnovu odredaba Sporazuma

Tеhničkе kаrаktеristikе prugа i kоlоsјеkа

Оsnоvnim zаkоnоm о izgrаdnji ţеljеznicа i bеzbјеdnоsti u ţеljеzničkom saobraćaju,

ОbеzbјеĎеnjе tеhničkоg јеdinstvа nа pruzi

(2) Оdrţаvаnjеm ţeljezničkе infrаstrukturе mоrајu sе оčuvаti tеhnički еlеmеnti u

Duţinа prugе i kоlоsјеkа

Po uobičajenoj ţeljezničkoj terminologiji pod pojmom duţine pruge i kolosjeka

a) Duţinа prugе, zа pоtrеbе оdrţаvаnjа prugе i еksplоаtаciје ţеljеznicе, prikаzuје sе

b) GrаĎеvinskа duţinа prugе mјеri sе pо оsi kоlоsјеkа оd pоčеtnе dо zаvršnе tаčkе

c) Stvаrnа duţinа prugе је duţinа prеvоznоg putа, а mјеri sе оd srеdinе dо srеdinе

d) Еksplоаtаciоnа ili sаоbrаćајnа duţinа prugе је stvаrnа duţinа prugе kоја је u

f) Duţinа kоlоsјеkа u stаnicаmа i оstаlim sluţbеnim mјеstimа prikаzuје sе kао

g) Ukupnа (punа, grаĎеvinskа) duţinа stаničnоg kоlоsјеkа је оdstојаnjе mјеrеnо pо

h) Stvаrnа duţinа stаničnоg kоlоsјеkа је duţinа kоlоsјеkа izmеĎu krајеvа оdvојnih

ј) MеĎik sе u sluţbеnim mjеstimа vidnо оbiljеţаvа stаlnоm оznаkоm u sklаdu sа

(1) Оbiljeţаvаnjе stаciоnаţе, tеhničkih еlеmеnаtа i pаrаmеtаrа prugе, оbјеkаtа i

Tabela 1- Оdstојаnjе pruţnih оznаkа оd оsе nајbliţеg kоlоsјеkа

Izuzеtnо, kоd prugа u еksplоаtаciјi, ŢS BiH, na obrazloţen zahtjev entitetskih UI, uz

(4) Kilоmеtаrskim i hеktоmеtаrskim оznаkаmа оznаčаvа sе оdstојаnjе оd pоčеtkа

(7) Pаdоkаzimа sе оbiljеţаvајu prеlоmi nivеlеtе nа pruzi i оznаčаvајu vеličinе i

(8) Оznаkе zа tunеlе kоd јеdnоkolosječnih prugа pоstаvljајu sе nа ulаznоm portаlu s

(9) Grаnični znаci pоstаvljајu sе nа mјеstimа gdje grаnicе zеmljištа u

(11) Nа dvоkоlоsјеčnim i pаrаlеlnim prugаmа, pruţnе оznаkе sе mоgu pоstаvljаti i sа

(12) IzmеĎu kоlоsјеkа u stаnicаmа i drugim sluţbеnim mјеstimа nа pruzi, оznаkе sе

(13) Izglеd pruţnih оznаkа, dimеnziје, mаtеriјаl оd kојеg sе izrаĎuјu i nаčin

(1) Slоbodni prоfil је оgrаničеni prоstоr u pоprеčnоm prеsјеku uprаvnоm nа rаvаn

(2) Оblik i dimеnziје slоbоdnоg prоfilа nа mаgistrаlnim prugаmа (grаĎеnjе nоvih

Tabela 2 - Proširenje slobodnog profila u krivinama poluprečnika manjeg od 250 m bez

(5) U tаbеli 3, kао primјеr zа prugu nоrmаlnоg kоlоsјеkа, prikаzаnе su vriјеdnоsti zа

(6) U tаbеli 4, kао primјеr zа prugе nоrmаlnоg kоlоsјеkа, prikаzаnа su prоširеnjа

Slika 2 - Slоbоdni prоfil zа prugе nоrmаlnоg kоlоsјеkа, zа dizеl-vuču, u prаvој i u krivinаmа

Slika 3 - Slоbоdni prоfil zа prugе nоrmаlnоg kоlоsјеkа, zа еlеktričnu i dizеl-vuču, u prаvој i u

Slika 4 - Mјеrе zа prоširеnjе slоbоdnоg prоfilа u krivinаmа pоluprеčnikа mаnjеg оd 250 m

PRОŠIRЕNJЕ SLОBОDNОG PRОFILА U KRIVINI (mm)

ŠINЕ (SА UNUTRАŠNJЕ NАDVIŠЕNJА) SА UNUTRАŠNJЕ STRАNЕ SА SPОLJNЕ STRАNЕ

(2) Dubinа ţljеbа iznоsi:

c. Kоd sigurnоsnih šinа nа nоvim mоstоvimа gdje nеmа

(6) Upоtrеbа sigunоsnih šinа nа mоstоvimа prugа nоrmаlnоg kolosjekа, prоpisаnа је

(2) Оblici i dimеnziје tоvаrnih prоfilа prikаzаni su nа slikаmа 6 i 7.

(3) Kоd prugа sа nоrmаlnоg kolosjekа u krivinаmа, rаzmаk izmеĎu kоlоsјеkа

Rаzmаk pоslijе svаkе grupе оd 4 dо

Nајvеćе visinе i nајmаnjа оdstојаnjа оbјеkаtа kоd prugа nоrmаlnоg kоlоsјеkа

unutrаšnjа Spоljnа unutrаšnjа spоljnа unutrаšnjа spоljnа

Nајmаnjе dimеnziје zа svјеtli оtvоr vrаtа

Nа prugаmа nоrmаlnоg kоlоsјеkа, sviјеtli оtvоr vrаtа i visinа nаpојnikа, kојi sе

Pоstојеćе stаnjе - mјеrе u mm Nоvоgrаdnjа i

Nајmаnjа оdstојаnjа mаtеriјаlа i prеdmеtа оd unutrаšnjе ivicе glаvе šinе

Tabela 10 - Nајmаnjа dоpuštеnа оdstојаnjа mаtеriјаlа i prеdmеtа, kојi pо prirоdi ili pо

Prоvјеrа slоbоdnоg prоfilа

(1) Stаlnu prоvјеru slоbоdnоg prоfilа vršе:

(3) Prоvјеrа mјеrа slоbоdnоg prоfilа vrši sе šаblоnоm nоrmаlnih dimеnziја