Professional Documents
Culture Documents
Čileanska Ekonomija
Čileanska Ekonomija
Филозофски Факултет
Одељење за историју
Професор: Студент:
Београд, 2018.
Садржај
Увод.................................................................................................................................3
Подршка Америке..........................................................................................................5
Закључак.........................................................................................................................8
Литература.....................................................................................................................10
2
1. Увод
У другој половини 20. века ситуација у државама Јужне Америке била је
нестабилна и проблематична. Један од главних узрочника тога био је Хладни рат,
односно борба две суперсиле – Сједињених Америчких Држава и Совјетског Савеза за
превласт и утицај у целом свету. Ово је резултирало ситуацијом у многим државама где
су демократски изабране владе рушене извођењем пучева и успостављањем војних
хунти, углавном под патронажом или подршком Сједињених Држава. Једна од тих
држава био је и Чиле.
Овај рад има за циљ да прикаже економску историју Чилеанске државе за време
диктатуре Аугуста Пиночеа, са посебним освртом на економске узроке пуча, на начин
на који се нови економски систем успоставио и на његове краткорочне и дугорочне
последице.
3
2. Чилеанска економија пре Пиночеа
Од почетка двадесетог века, чилеанска економија се заснивала на
пољопривреди. Већина становништва живела је у сиромаштву и немаштини и
постојале су наизглед непремостиве социјалне разлике. У руралним деловима
великопоседници су држали огроман део земље, односно постојао је систем
латифундија, који је наслеђен из 19. века. По том систему, власник земље био је
неприкосновени господар својих потчињених запосленика, људи који су обрађивали
земљу и живели на њој. Овакав начин живота изоловао је људе од политике, урбаног
живота и едукације.1 Временом, систем се мењао, али не без последица. Средином 20.
века од 400 000 породица које су живеле на селу, 5% били су великопоседници, а
скоро 50% били су малопоседници.2 Међутим, иако се ситуација поправила, постојала
је потреба за аграрном реформом и створило се питање како то решити. Градови у
Чилеу су почели да се убрзано развијају услед индустријализације и велики број
становништва прелазио је са села у град у потрази за послом и бољим животом. Ово је
формирало нове проблеме, углавном у виду стварања тзв. „слемова“, екстремно
сиромашних градских насеља где су услови били много лоши и где прилика за бољи
живот скоро да није постојала. Очекивало се да ће индустријализација поправити
стање и неразвијеност Чилеа, да ће економија процветати и донети нове послове и
новчане добитке, али успех је био незнатан. Радници нису имали социјално
осигурање, није постјало одређено радно време, а плате су биле минималне.
1
Patricio Meller, The Unidad Popular and the Pinochet Dictatorship, New York 2000., str. 3.
2
Исто, стр. 5.
3
Исто, стр. 11.
4
нови економски поредак. Идеја је била да дође до транзције ка социјализму,
нагласивши да је овај нови поредак антиимперијалистички, антимонополски и
антиолигархијски. Најважније тачке државне реформе биле су да се националнизују
државни главни извори, велике приватне компаније, као и банке, док би држава
успоставила контролу над трговином и дистрибуцијом производа.4 Претварање ових
идеја у дело, у почетку је дало успеха, али већ крајем 1972. године појавила се велика
инфлација, која је била резулатат претходних, краткотрајних успеха. Влада је схватила
да треба решити овај проблем, изабравши експроприацију да би трансферовали добит
приватног сектора у државни. Међутим, ово је створило потпуно супротан ефекат од
жељеног, а незадовољство је расло. Слом Чилеанске демократије дошао је 11.
септембра 1973. године под вођством Аугуста Пиночеа.
3. Подршка Америке
4
P. Meller, nav. delo, str. 30.
5
Heraldo Munoz, The Dictator’s Shadow, Life under Augusto Pinochet, New York, 2008., str. 87.
6
Исто, стр. 89.
5
4. Нова Економија Чилеа
Идеја је била да у систему слободног тржишта, где је главни принцип био laissez-faire,
држава одржава ред и закон и да штити приватни посед. Ипак, ово је значило
модернизацију државе, редуковање огромне државне контроле, као и апсолутно
изузимање државе у производњи добара, чак и оних социјалних. Чилеански принцип
слободног тржишта са акцентом на приватни сектор захтевао је одређене реформе које
је нова влада морала да донесе. Првенствено то је била тзв. Реприватизација компанија
које су биле национализоване за време Аљендеове владе, требало је смањити државни
фискални дефицит, а јавила се потреба и за реформом пореза. Ове мере су имале
успеха, али показало се да то није било довољно 1982. године. Тада је дошло до
велике кризе и колапса овог система, што је резултирало новом, другом
реприватизацијом. Резултат реприватизација се види у томе што је током 1972. године
држава контролисала 400 фирми и банака, а већ 1980. године тај број се свео на само
45 фирми и једну банку. 8 То је био велики успех новог режима. Било је потребна и
флексибилност радничког тржишта, а главни циљ био је умањити и сломити значај
синдиката. Нису све мере могле бити одједном спроведене, већ је то чињено
постепено. Након већ поменутих реформи, реприватизације и реформе пореза, на ред
је дошла либерализација и дерегулација економије. Елементи који су карактерисали
ову реформу јесу либерализација националног финансијског тржишта, либерализација
цена и смањење инфлације. Све то је имало за циљ да се економска ситуација државе
промени из корена, а то је захтевало и интегрисање локлане економије у светску
променом стратегије која је била окренута ка унутра, оном окренутом споља.9
7
P.Meller, nav. delo, str. 76.
8
Исто, стр. 79.
9
P. Meller, nav. delo, str. 80.
6
Власт Аугуста Пиночеа и војне хунте се разликовала од других диктатура у
Јужној Америци. То се, пре свега видело у вођењу државе. Оно што је било необично
јесте да војно организована власт подржава економски модел који је заснован на
децентрализацији и који сматра да све што је везано за државу је неефикасно. Уз
помоћ Чилеанских неолибералних екомониста, такозваних Чикашких Момака, војна
хунта је веровала да спашава Чиле. Њихова економска политика била је јасна – морају
се поштовати хомогена, одређена правила и нема фаворизовања ниједне класе,
односно тако је бар било у теорији. Хунта је сматрала да је спасла државу од
комунизма и пропадања, а Чикашки Момци да имају јединствени метод који ће
решити економску ситуацију Чилеа и створити високо развијену земљу. 10 Економисти
су имали потпуну подршку Пиночеа да спроведу свој економски модел у дело.
Реформе које су спроводили Чикашки момци подразмевале су дуготрајан процес чији
је коначни циљ био економски бољитак, али који је неминовно на почетку смањивања
улоге државе у економији и смањења јавног сектора довео до великог незадовољства
грађана. Оно ипак није смело бити јавно исказано захваљујићи Пиночеовој чврстој
руци и његовој несумњивој подршци новом економском курсу Чиела.
10
Исто, стр. 84.
11
Marcus Taylor, From Pinochet to the ‘Third Way’, Neoliberalism and Social Transformations in Chile, London
2006, str. 64.
12
P. Meller, nav. delo, str. 86.
7
решена.13 Када се ово догодило, војна хунта је била неорганизована, а чикашки момци
су одбили да траже решење проблема, верујући да ће се саморегулисати. До тренутка
док незапосленост није износила 26%, инвестиције пале испод 40%, овај колапс није
схваћен озбиљно. Постало је јасно да је ово била највећа економска криза која је
задесила Чиле у последњих 50 година.14 Одмах се поставило питање узрока економске
кризе – да ли је то био производ либерализације економије и брзине којом су се
реформе спроводиле, да ли је то било због унутрашњих грешака и проблема, али узрок
није био само један. Узроци кризе 1982-83. године били су комбинација свих фактора
– економска криза била је последица грешака унутрашње политике и спољних криза и
шокова.15 Основни проблем био је и спознаја да је проблем постојао, али да су
одговорни одбијали да га реше или су проблем игнорисали, што је довело до
економског слома. У једном тренутку ове кризе спољни дуг достигао је 100% бруто
домаћег производа.16 Од 1983. године променила се монетарна политика, наставила се
приватизација најзначајнијих државних компанија, све у циљу да се криза преброди.
Поред нове приватизације, извршене су реформе пореза.
5. Закључак
9
6. Литература
1. Munoz Heraldo, The Dictator’s Shadow, Life under Augusto Pinochet, New
York 2008.
2. Meller Patricio, The Unidad Popular and Pinochet Dictatorship, New York
2000.
3. Taylor Marcus, From Pinochet to the “Third Way, Neoliberalism and Social
Tranformation in Chile, London 2008.
10