PRAVILNIK O TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA

ODREĐIVANJE VELIČINA OPTEREĆENJA l

KATEGORIZACIJU ŽELEZNIČKlH MOSTOVA, PROPUSTA l
OSTALIH OBJEKATA NA ŽELEZNIČKlM PRUGAMA

I. O P ŠT E ODREDBE

1.
Ovim praviinjkom p ro pisuju se tehn ički normativi za određivanje vel ič in a o ptereće nja j
kategorizacij u že lezni čk ih mostova, pro pusta i ostal ih o bjekata na železničkim p ru ga ma,
kao i industrijski m prugama i kolosecima na koj ima saobraćaju vozovi, za brzine do 160
km/h .

2.
Pored o bjekat a navede nih II čl a n u 1. ovog pravilnika, ovaj pravilnik sc p rimenjuje i pri
proračunu objeka ta sa ko mbi nova nim želcz nič ko- drumsk im sao braćajem .

3.
Pod žcl cz llički m mostovima, II sm isl u ovog pravil nika, po drazumevaju se nosećc čel ičn e,
masivne i spreg nu te ko nstrukcije. sa ukupnim raspo nom glav nih nosača p re ko Sm, na
Ježišrima ili zglobovima.
Pod propustima, u smislu ovog pravijn ika, podrazu l11cvaju sc n osećc kons tru kC ije sa
Ukupnim raspo no m glav nih nos ača najviše 5 m.
Ako most ili propust nem a izrazita ležišta il i zg lo bove, gran ica od 5 111 se odnosi na o tvo r.
Pod os tal im Objektima na žclcz nič ki m prugama, II sm islu ovog p rav ilnika, podrazul11 cvaj u
sc:
l) n oseće ko nstr ukcije sa zemlja no m ispun om ispo d zas to ra, kao i sve vrste konst ru kcija
koje ne prekidaju ze mlj a ni t rup pruge;
2) druge noseće ko nstru kc ije u vidu most ova preko kojih p re laze žclczn ;čka vozlla.

II. OPTEREĆENJA OBJEKTA

1. PODELA OPTEREĆ ENJA I UTICAJA

4.
Opterećenja i, uticaji de le se na:
 81

l) osnovne (O);
2) dopunske (D );
3) posebne (P).
Pod osnovnim opte rećenjem i uticaj ima podrazumevaju se o pte reće nj a i uticaj i koji se uvek
javljaju na objektima, i to:
l) stalna opterećenja;

2) opterećenj a od prednaprezanja;
3) uticaji skupljanja i tečenj a betona;
4) pokretna opterećenja od voza;
5) dinamički uticaji;
6) centrifugalna sil a;
7) optereće nje pešačkih staza (za proračun staza);
8) opt erećenja nastala u toku građenja.

Pod dopunskim opterećenjima i uticajima podrazumevaju se opterećenja i uticaji koji se

jaVljaju povremeno ili su od manjeg značaja, i to:
l ) boč ni udari;
2) sile tre nja u ležištima;
3) sile kočenj a i sile pri pokretanju voza;
4) o pte rećenj e od vetra;
5) uticaji tempera ture;
6) uticaji mogući h pomeranja građevi n skog tla.
Pod posebnim o pterećnjima i uticajima podrazumevaju se opterećenja i uticaji koji se
javlj aju s lučajno u to ku eksploatacije objekta, i to:
1) uda ri vozila o os l onačke delove mosta;
2) udar i termi čki pritisak leda;
3) uticaj pre kida voznih vodova kon taktne mreže;
4) seizmičke sile;
5) uticaj i iskliz nu ća vozila.

2. KOM BINACIJE OPTEREĆENJA

S.
Objekti iz čl ana l. ovog pravilnika i njihovi konstrukcioni delovi moraju se proveriti na
istovremeni uticaj više razl i č itih opterećenja .
Postoje sl ed eće komb inacije opterećenja :

O OD OPu OPi ODPs ODPI

II
82

gde je:
O - osnovna opte rećenj a.
OD . osnovna i do punska opterećenj a ,
OPu . osnovna i posebna optereće nj a od udara vozila i prekida voznih vodova kontaktne
mreže,
OPi - osnovna i posebna opterećenja usled iskliznuća vozila,
OOPs · osnovna, dopunska i posebna opte rećenja od se izmičkih sila,
ODPI . osnovna, dopunska i posebna opterećenja od dejstva leda.

6.
Ako je u jednom delu objekta napon od jednog dopunskog opterećenj a veći od napona
od osnovnih opterećenja bez sopstvene težine i op terećenja od prednaprezanja, to
dopunsko opte rećenje, zajedno sa sopstvenom težinom i opterećenjem od prednaprezanja,
uz ima se kao osnovno opterećenje.
Ako je jedan deo objekta, pored sopstvene težine, opte rećen samo dopunskim
opterećenjima, najveće dopunsko opterećenje uvršćuje se II osnovna opterećenj a.
U toku gradenja, opterećenje od vetra mora se uzeti kao osnovno opterećenje.
Saobraćaj n a op t erećenja pešakih staza za javnu upotrebu (član 27. ovog pravilnika) na
žel ezničkim mostovima mo raju se uvesti:
1) za pešačke stazc, kao osnovno opte reće nje;

2) za sve delove mosta, kao dopunsko opterećenje .

Ako se pored osnovnogjavlj aju i dopunska opterećenj a, od dopunskih opterećenj a mo raj u

se istovreme no uze li s l edeća opterećenja:

l ) uticaji temperature i sile pri kočenju ili sil e pri pokretanju. Kada sc vrši superpozicija
sila dugog šinskog trakta F, sa silom pokretanja ili kočenja, uzima se samo polovi na
sr ačun a t e vrednosti sile dugog šinskog trakta Fl;
2) uticaj i temperature i uticaji m ogu ć ih pokreta temelj a, ili
3) opte reće nj a od vetra i bočnih udara sa uticajim a m ogu ćih pokreta te melja, il i
4) sile kočenja ili sile pri po kreta nju i uticaj i mogu ć ih pokreta temelja.
U ko nkre tnim slu čaj evim a su m ogu će do pune kombinacija optercćnja iz stava 5. ovog
čl a n a.
Za signalne mostove merod avna j e, po pravil u, kombinacija osnovnog i dopunskog
opt e reće nj a.
Za mostove u krivini moraju se uzeti istovrem eno dejstva centrifugalne sile i bočnih udara.
Kombinacija osnovnog, dopun skog i posebnog opterećenja od seizmičkih sil a odreduje se
prema propisu O t e hni čkim normativima za g ra đenje II seizmi čkim podru čjima.

III. OSNOVNA OPTEREĆENJA I UTICAJi

l. STALNA OPTEREĆEN J A

7.
Tl onlnll ~ 1 ~ll1 i h nnl e rr:rt"' ni :.l c;; ntldaiu:
 83

l) sopstvena težina konstrukcije;

2) težina ostalih delova tereta;
3) stal ni pritisak zemlje;
4) stal ni pritisak vode;
5) sile od voznih vodova.

1) SOPSTVENA TEZINA KON STRUKCIJE

8.
Po d sopstve no m težino m konstrukcije, II smislu ovog pravilnika, podrazumeva se težin a
svih delova noseće i os l on ačke konstrukcije ( nosači, oporci i sl.).
Sopstvena težina ko nstrukcije izračunava sc prema projektovanim dimenzijama i
zapreminskim masama datim u tabelama u standardu JUS U. Cl. 123.
Sopstvena težina ko nstrukcije izračunala prema stvarnim dimen zijama mo ra sc uporediti
sa pretpostavljenom težinom.
Proračun objekta iz čl ana
1. ovog pravilnika mora da se ponovi ako je razlika između
računs kih velič in a proračun i stvarnih
sopstvene težine i stalnog te reta s kojim je vršen
veli čin a veća od 3% u odnosu na ukupnu veličinu uticaja na ko nstrukciju ili njen deo.

2) TEZ INA OSTALIH DELOVA TERETA

9.
Težinu ostalih delova lereta čine:

l ) teži na go rnjeg stroja pruge (šine, pragovi, sigurnosne šine; zastor i sl.), sa elementim a
datim u tabeli l ;

Tabela l
Težine pn jednom kolosc ku (kN/m)

1. Tipovi vozni h šina

a) UJe 60 1,20
h) UJe 49 0,98
cl UJe 45 O,YO

2. K()I()~cćni pribor 0.40

3. Arnuranobc lon:.ki pragovi 4,58

4. MU~lov!!k i urvcni pragovi duži nc 2.nO OJ 2,70

5. Sigurnosne šinc - uzima se njihova ,\!va rna ležina . a k o t oscč ni pribor prema ovoj taheli

2) zaprem inske mase materijala, prema standardu JUS U. C7. 123;

3) na zasvedcnim mos tovi ma: l ežii1a čeo n i h zidova i ispune izmedu čeon ih zidova, a za
obalne stubove i težina kamene naslage iza stubova koja se nalazi na istom temelju izmedu
84

paralelnih krila. Ako je objekt zasut nasipom, uvodi se i pritisak zemlje;

4) težina svih predmeta koji su postavljeni na most, odnosno koje most nosi.
Od tereta iz stava 1. ovog čl ana moraju se posebno odvojiti oni koji se ponekad mogu
ukloniti (tucanik, kod op terećnja prednapregnutih mostova).

3) STAl.N1 PRITISAK ZEMLJE

10.
Stalni pritisak zemlj e kao stalno optereće nj e na zidove i stubove, na njihove temelje i krila
uzim a se u proračun prema stvarnoj raspodeli tog opterećenja, i to:
1) stalan vertikalni pritisak zemlje je težina zemlje koj a leži na ho rizontalnim i nagnutim
površinama objekta, povećana stalnim opte rećenjem na površinu zemlje. U proraču n se
uzimaju težina zemlje i opterećenje koji se nalaze nad površinom osnove dela objekta koji
se proračunava;
2) pritisci zemlje na stubove i zidove usled stalno prisutnih zemljanih masa i eventualno
opterećnih temelj a mogu biti:

a) aktivan pritisak zemlje . Ea;

b) miran pritisak zemlje - Em;
v) pritisak zemlje usled zbijanja - Ez;
g) potisak zemlje - Ep.
Aktivan pritisak zemlj e, u smislu ovog pravilnika, jeste najmanji pritisak koji nastupa usled
sopstvene težine tla i optereće nja na tlu iza objekta. Aktivan pritisak zemlje uzima se kod
po pustljivih delova objekata koji se mogu tako zaokrenuti ili pomeriti da u tlu nastupe
kli zne ravni. Pokreti zida dOVOljni za nastanak aktivnog pritiska javljaju se, po pravilu, kod
slobodno pokretljivih gradevinskih objekata na ras tresitom zem ljištu i kod roštilja na
šipovima. Kod raznih zidova, u sl učaju srednje gustih do gustih neveza nih vrsta tla i u
slu čaju krutih do pol u čvrstih vezanih vrsta tla, aktivni pritisak uzima se u obzir:

l) kada tangens ugla obrtanja oko tačke u nožici dostigne veličinu 0,002;
2) kada tangens ugla obrtanja oko tačke u temenu dostigne veličinu 0,005;
3) kada se pri paralelnom pomeranju stuba ili zida ostvari pomeranje U = 1/1 000 visine
stuba ili zida.
Miran pritisak zemlje, u smislu ovog pravilnika, jeste pritisak od uticaja n epo remećenog
tl a i opterećenja na tlo iza objekta, bez pokretanja zida.
Miran pritisak zemlj e uzima se za pro raču n kod delova objekata čij a je veza sa susednim
objektom tako kruta da pokret u smeru pritiska zemlje nije moguć, npr. kod konzolnih
kri la, zatim kod oporaca sa izraženim U ili L-oblikom osnove temelja, ili kod krutih
objekta izm eđu zidova temeljne jame. Ovaj pritisak se uzima u proračun i kod delova
objekata kod kojih treba da se s preči svaki pokret u pravcu pritiska zemlje i kod o nih koji
su fundira ni neposredno na nepopustljivom stenovitom tlu, tako da je pokret u smeru
pritiska zemlje nemoguć.
Navedeni uslov se primenjuje u izuzetnim slučaj evim a, i za delove objekta koji su
 85

postavljeni preko krutog temelja od šipova na steni.

Pritisak zemlje usled zbijanja ispune iza zida uzima se u proračun:

1) za krute nepornerljive delove objekta (kod kojih se računa sa mirnim pritiskom tla)
P, = 40 kN/m'
2) za pomerljive delove objekta (kod kojih se računa sa aktivnim pritiskom tla)
P, = 25 kN/m'
Vrednost pritiska zemlje usled zbijanja uzima se u proračun ako je ova vrednost veća od
drugih stalnih pritisaka zemlje. Ovaj pritisak se uzima da deluje na površinu koja se zbija.
Ovaj pritisak se ne superponira sa vrednostima drugih pritisaka zemlje (slika 1).

\. .
. ,
Pz>Pa(Pm)
.-e
~
&I

...
-1\\,
-
. &1

"o'-
\,
ne uperponira se

Slika 1 • Pritisak zemlje

Pritisak zemlje (otpor tla, pasivni pritisak), u smislu ovog pravilnika, jeste n ajveči pritisak
zemlje koji nastaje od sopstvene težine tla i opterećenja na tlu kada se objekat u potrebnoj
meri pokrene prema zemlji. Smanjeni pasivni pritisak zemlje nastupa pri nedovoljnom
pokretu zida i manji je od pasivnog pritiska ili je veći od mirnog pritiska zemlje. za puno
aktiviranje potiska potrebno je višestruko veće pomeranje Objekta u odnosu na veličine
deformacija od aktivnog pritiska.

ll.
Ugao trenja između zida objekta i tla (ispune) zavisi od hrapavosti zida, od nagiba terena
iza zida, od karakteristika zemljane ispune i od mogućnosti pokreta između zida i tla.
Kao granične vrednosti ugla trenja p koriste se veličine date u tabeli 2.
Manje grubim zidovima smatraju se i obloge stubova od postojanih plastično
nedeformabilnih ploča od sintetike, kao i zidne površine od vrlo gustog betona izrađenog
86

iza oplate od struganih inauljenih dIvenih talpi ili od čeličnih ili glatkih s intetičkih ploča.

Tabela 2
Hrapavost dodirne površine zida Nevezana i vezana tl a

Grubi zidovi ( n eob rađe ne i nazubljcnc površine betona. če lik a i

drveta) p S 2/3 cp'

Manjc grubi zidovi p S 1/2 cp'

Zid sa bitu menskim premazima i sa izolacionim slojevima od
bitumenskih materija ili rastegljivi h plasti čn i h materija, u s lu čaju jako
masne ispune i u s lučaju jako rakva1icnog tla
p= O

gde jc 'P' ra čun s ka vrednost ugla unulra~ nj cg trenja dreniranog tla

Obični izolacioni premazi, koji nisu izrađeni na bazi bitumena ili plastične sintetike, ne
utičuna svojstvo zida, odnosno na ugao trenja. U sl učaju fundiranja na steni ne uzima se
u obzir uticaj trenja zida i tla.
Karakteristične veličine lla odreduju se na osnovu geomehaničkih ispitivanja.
Ako se za određena građevinska područja raspolaže karakteristikama Ila koje su dobijene
ranijim geomeh an ičkim ispitivanjima za građevinske objekte u susedstvu, o ne se mogu
primeniti ukol iko se mogu pretpostaviti ravnomerna svojstva tla. Ako navedeni podaci
nedostaju, mogu se uzeli prema standardu JUS U.C7.123, ali samo za prethodne
proračune.
Pritisci zemlje na zasvedene objekte i cevi uzimaju se u proračun prema stvarnom stanju
slojeva zemljišta, a prema metodama mehanike tla.
Cevi mogu biti po vrsti krute, polukrute i savitljive, a po funkcij i - cevi sa pritiskom i cevi
bez pritiska.
Ako nedostaju bliži podaci o slojevima i visini nadsloja, za pro račun se uzimaju:
l ) za vertikalni pritisak - pritisak zemljane prizme visine do h ; 3 L' (L' - otvor
objekta);
2) za boč ni pritisak - boč ni pritisak zemlje opterećene slojem zemlje visine do h; 3 . L'
iz nad temena svoda.

12-
Vrednosti aktivnog, mirnog pritiska zemlje i potiska zemlje račun aju sc prema grafičkim
i a n alit ički m metodama mehanike Ila. Određivanje vel iči ne aktivnog, pasivnog i mirnog
pritiska zem lje ana lit ičkim putem, po pravilu, zasniva sc na metodi granični h vrednosti po
Coulombu, uz s ledećc pretpostavke:
l ) objekat je krut, tj. pomeranja su mogu ća usled obrtanja u nožici i temenu i usled
paralelni h po kreta;
2) , površina kl izanja je ravna;
3) temelj no Ilo je homogeno;
4) komponenta pritiska od llti caja kohezije uzima se u obzir samo ako se dokaže da je
 87

to realan unutraš nji otpor tla prisutan u svim uslovima eksploatacije objekta.
Eah,ph = 0,5 . y . h' .. Kagh,pgh + h . e . Kach,peh

Eav,pv = Eah,ph . tg(aa,p - a)

Kagh ,pgh = _ _--,,-_ _c_o_s '_ ("'<jJ'-'_±_a-')' -_ _ _---,,

cos' a . [1 ± sin (<jJ' ± dap) sin (<jJ + P)
cos (a -daJJ) cos (a + (3 )
r
= 2 · cos <jJ' . cosp (1 -Iga . Ig13 ) . costa - aaJJ)
Ka ch ,pch
l ± sm (<jJ ± dap + a + ~ )

Eah,ph
Ea ,p
cos (a daJJ)

Eo =Eoh = 0,5 . h' . y . (1 - sin<jJ')

gde je:
Eagh - horinzon talna komponenta aktivnog pritiska,
Epgh - horinzo ntalna komponenta pasivnog pritiska,
Kagh - koeficijent aktivnog pritiska,
Kpgh - koefi cij ent pasivnog pritiska,
Kach,pch - koeficijent u češća kohezije,
Eoh - horizo ntalna komponenta mirnog pritiska,
y - računska vrednost specifične težine tla,
<jJ' - račun s ka vrednost ugla unutrašnjeg trenja dreniranog tl a,
h - visin a zida na koji deluje pritisak zemlje,
da - ugao tre nja izmedu zida i tla,
a - ugao nagiba zida,
p - ugao nagiba površine terena,
e' - računska vred nost kohezije dreniranog tla.
Ako je teren hori zontalan, površine zida vertikalne i ugao trenja o zid da = Oveličine sila
su:
Eah = 0,5 . h' . Y . tg'( 45 - 0,5 . <jJ') - 2 . h . c' . tg( 45 - 0,5 . <jJ')

Eph = 0,5 . h' . Y tg'( 45 + 0,5 . <jJ') + 2 . h . e' . tg(45 + 0,5 . <jJ')
Eoh = 0,5 . h . Y . ( l - sin<jJ')

,gde se učešće kohezije uzima u obzir samo u slučajevim a iz stava L ovog člana.

Obrasci iz ovog čl a n a primenjuju se samo:

l) ako su za aktivno opterećenje od pritiska zemlje primenijivi pri uglovima trenja o zid
88

aa <! O za ugao nagiba zida:

+10" S a S +20" za O S ~ S <p'

+amin S a S + 10" za - <p' S ~ S <p'

pri uglovima trenja o zid aa < O za ugao nagiba zida:

+amin S a S +20" za - <p' S ~ S 2 . <p'/3.

Granični ugao se dobija iz obrasca:

tgamin cos <p'

sin q>' +
sin (<p'
sin (<p'

2) ako se za pasivno opterećenje od pritiska zemlje mogu primeniti:

a) kod uglova trenja o zid ap S O
- za <p' S 35° kod površina zidova od betona ili čelika,
- za <p' S 35° kod nazupčenih površina zidova:
b) kod vertikalnog ili negativnog nagnutog terena (sl. 2) kod uglova trenja o zid dp > O
- za <p' bez ograničenja.
U slučajevima koj i nisu navedeni u ovom članu mora se računati sa zakrivljenim ili
prelomljenim kliznim ravnima.

. .
!d:J.P-
. .J •
.iI ,I

«·yrAO HArltGA JtI.lA

p yrAOHArt16A ,
• I.
. n08Plu~HiE· TEPEHA
6 yr AO TPEH>A O lH.l

Slika 2 . Pravila predznaka uglova za proračun aktivnog i pasivnog pritiska zemlje

4) STALNI PRITISAK VODE

13.
Pritisak mirne vo de smatra se mirnim o pterećenjem. a II pro račun se uzima samo o nda
kada svojim delovanjem povećava ukupno delovanje koje se ispituje i tada se uzima
 89

njegova n ajveća vrednosI. Ako deluje ras terećujuće, može se uzeti u proračun ako postoji
dokaz da je to del ovanje stalno.
Pritisa k teku će vode uzim a se II pro račun kao mirna ho rizo ntalna si la koja se račun a jz
obrasca:
p = 0,515 . k . v'
gde je:
p - pritisak u kN/m',
k - konstan ta koja zavisi od o blika čela stuba mosta i iz nosi: 3/8 za kvadra tni oblik; ]J2 za
ugao ni oblik (ugao 30" i manje) i 2/3 za kružn i oblik;
V - brz ina vode u m/s.
Pritisak t eku će vode uzima se II proračun II ko mbinacij i sa pritisko m mirne vode.
Za uticaj uzgo na, II pro račun se posebno uzima ve liči n a uzgo na uz najv iši i najniži nivo
vode, ili po dzemne vode.

5) S ILE OD VOZNIH VODOVA

14.
Za voz ni vod koj i je pričvršćc n na konstrukcij u mos ta ili stub kontaktne mreže na moslu
pri proraču n u se uzima II obzir sila o d 20kN II pravcu voda.

2. OPTEREĆE JE OD PREDNAPREZANJA

IS.
Sile pred napreza nj a usled projektnih uslova oslanjanja ili preth od nog opte rećenja uz imaju
sc II proraču nu prema propis u O tehničkim merama i uslovima za prcdnaprehnuti belo n.

3. UTICAJI SKUPLJANJA I TEČEN JA BETO A

16.
U ticaji skupljanja i teče nja betona kod armirano beto nskih mostova uzi maju se u pro račun
prema propisu o tehnički m normat ivim a za beto n i armiran i beton.
Za mostove od prednapregnutog betona i spregn ute mostove ovi uticaji sc uzim aj u prema
odgova rajućim propisim a za proračun tih konstrukcija.

4. POKRETNO OI'TREĆENJE OD VOZA

17.
Za pro raču n i kategor izaciju objekt a na prugama no rmaln og koloseka koris te se sled eća
o pterećenj a:

1) za projektovanje novih objekata:

- šema opterećenja U IC71 (prema čl anu 18. ovog pravilnika);
90

· šema SW/O (prema čl anu 20. ovog pravilnika);

· klasifikovana šema opterećenja UIC71 (prema čl a nu 19. ovog pravilnika);
• šeme teških vozila SW/ l i SW/2 (prema član u 21. i 22. ovog pravilnika);
2) za kategorizaciju postojećih objekata:
- šeme vozila za kategorizaciju objekta (prema članu 22. ovog pravilnika);
· šeme teški h vozila (prema članu 21. ovog pravilnika) .
Uticaji dobijeni od šema opterećenja utvrdeni ovim pravilnikom množe se dinamički m
koeficijentom koji je dat u čl anu 25 . ovog pravilnika.

ŠEMA OPTEREĆENJA UIC 7l

18.
Šema opterećenja UIC71 koristi se kao idealizovano projektno opterećenje na
magis traln im i ostalim prugama I reda (slika 3). Šema se pestavija na most ili na delove
mosta tako da tražen i uticaji (momenti savijanja, poprečne si le, normalne sile, sile na
osloncima itd.) dostignu svoje najveće pezitivne ili negativne vred nosti (slika 4). U tu
svrhu, broj koncentrisanih sila šeme se, pe petrebi, smanjuje, a jednako podeljeno
opterećenje rastavlja, pri čemu se izostaVljaju opterećnja koja za tražene uticaje deluju
ras terećujuće (sl. 5 do 8).

Kod jednokalosečnih mostova sa zastorom, pri pro računu nosećih elemenata mora se uzeti
u obzir odstupanje od projektovane ose koloseka za ± 10 cm.

Slika 3,

aOkHlm
-
4 ' 2~ iN

Ioo.~ '·2"'" ..
~ . ,.. -D
•D

I. \ +
L?

Slika 4.

U š'emi o pterećenja, koncen trisane sile se za glavne nosače ko nstrukcija sa zasto ro m smeju
zameniti jednako podcljenim opterećenjem (slika 9), pod uslovom da pripadajuća uticajna
novršina ima isti oredznak II dužini od naimanje 10 m.
 91

Kod n oseći h konstrukcija sa pragovim a, a bez zas tora, koncentri sane sile se smeju
raspored iti svaka na tri osl on ačke tačke šina (na tri susedna praga), po datoj šemi (sl. 10).

aOk H/m

f'fT~
Slika 5.

lOkNI... 10."/",
-w,
________~~~ll:U~====~.w,
~
-
Slika 6.

SOkN/m ~2~OkN ~kH / m & OkN/m

~Ull ,::?:
&O~," ~250
, kN &Qj<H/ ....
-
-
• ~e

\: -
i\7 lO JO lO

Slika 7.

Za dimenzionisanje kolovozn e konstrukcije sa zas torom , šema o pterećenja II gornjoj ivici

kolovoznc ko nstrukc ije zamenjuje se s l edećim površinskim raspo delj en im o ptereće nj e m
ši rine 3,0 m:
l) 52 kN/m' na du žini 6,40 m um esto kon centrisanih sila;
2) 26,7 kN/m' umesto jednako podeJjenog o pte reće nja.
Za proraču n mostova sa dva koloseka, kao saobraćaj no opterećenj e za svaki kolosek uzim a
'Sc puno optereće nje šeme opterećenj a .

Za proračun mostova sa više od dva koioseka, kao saobra ćaj no opte reće nj e uzima se
nepovo ljniji od s l edeć ih slučajeva :
92

1) puno o ptercćcnje po dva koloseka u naj nepovoljnijoj kombinacij i, bcz opterećenj a

ostalih koloscka, ili
2) 75 % od punog ople rećnja na svim kolosccima u naj nepovoljnijcm položaju.

KLASIFIKOV ANA ŠEMA UIC71

19.
Opterećc nj e U IC 71 dalo na slici 3 može se smanjit i ili povećat i po shodno odobre noj
redukciji, sa sl edećim faktori ma:
1,1"' ... 0,75; 0,83; 0,91 ; 1,00; 1,10; 1,21; 1,33 ... 1,1·'
gde je Hn" prirodni broj.
Za proračun sa redukovanom šemom UJ C 71 primenjuju se odredbe čl a na 18. ovog
pravilnika.

Slika 8.

t!8 kN'm

proizvolJna proiIvoljna
dužina d u·ž i na

S lika 9.

Ako sc primeni klasifikovana šema, sva opt e rećenj a koja su u funkciji od šeme U IC 71 ,
 93

ili su iz nje izvedena (centrifugal na sila, boč n i udar, sila kočenja, udar že lezn ički h vozila,
sila iskliznuća železničkih vozila, posredni uticaji preko tla na objekat), množe se
primenjenim faktorom klasifikacije.

l 0,60 m O.60m l
Slika 10.

133 KN/m' ' 133 KN/m'

111111111111111111111I1 111111111111111111111.1
_~ lS.Qm -,i~r--"'-S'>LJ3mL.U-,j,l<-·_1,-,,S,",,.QJJ,m'-~101'--l
Slika ll .

ŠEMA OPTEREĆEN JA SW/O

Objekti sistema, ko ntinualnih nosača sa polj ima raspo na od 5 do 35 m, koj i se projektuju
za šemu optereće nja UIC 71, mo raj u se proveri ti i za šemu SW/O, a prema st. 2. i 3. čl a n a
21. ovog pravilnika.

ŠEME TEŠKIH VOZILA

21.
Za projektovanje i kategorizaciju že l eznički h mostova koriste se šeme teški h vozila SW/-2,
SW/O, SW/l i SW(2 (sl ika 12) koje pokrivaju 12, 20, 24 i 32-osovinska vozil a za prevoz
,specijalnih tereta.
Pri projektovanju novih objekata iz člana l . ovog pravilnika, Il a magistralnim i svim novim
prugama ko riste se šeme SW/l i SW(2.
94

Za kategorizaciju objekata iz čl ana 1. ovog pravilnika koriste se šeme teških vozila.

Šeme teških vozi la koje se koriste pri pro računu ne smeju se s kraćiva t i ni del ili, a sam a
šema se ne kombinuje istovremeno sa vu čn.im vozilom i ostalim teretn im kolima. Pri tOI11
se II pro račun istovremeno uzimaju uticaj i samo od jedne šeme teškog vozil a.
Di nam i čk i koeficijent u šem i teškog vozil a jc isti kao za šemu UI C 71.
Pri projektovanju višek o loseč n og mosta, potrebno je prove riti jedan ko losek sa šemom
teškog vozila, jedan kolosek sa šemom U1C 71, a ostali ko loseci su n eo ptereće ni.
Uticaj dobijen od šeme teškog vozila upoređuje se sa uticajem od šeme UlC 71 i za
proračun se uzim a merodavna vrednost.
Specijalna kola data u odredbi U IC 702, kao i kategorije mosta S, i SJ iz tabele 16,
potpuno su obuhvaće ni šemom o pte rećenja UJC 7l.

ŠEME V OZ I LA Z A KATEGORI ZACIJU OBJEKATA

22.
Pri p roračunu postojećih objekata koriste se šeme o ptereće nj a vozova sastavljene od
mcrodavnih vuč nih vozila i teretnih kola za odgova raju ću ka tegoriju objekata, pomlložene
dinam ičk.im koeficijentom iz člana 26. ovog pravilnika. Šema opt erećenj a realnog vozi la
sastoj i se od dve lokomotive i "n" v(lgonl:l . Kao Illerodavno v u č no vozil o uzima sc naj teža
lokomotiva koja saob raća na prugama odgovaraju će kaLcgorij e (A - 04). Šeme mcrodavnih
vučnih vozila i tere tnih kola date su na sl. '13. i 14. Šeme merodavnih vu čnih vozil a date
su na osnovu serija lokomo tiva u primeni na jugoslovenskim železnica ma (slika 15).
Optereće nj a iz šeme pos tavljaju sc tako da izazivaju najveće uticaje, pri čem u sc, po
potrebi, broj koncetrisanih sila vago na smanjuje, jednako podeljeno opt e reće nje vagona
sc rastavlja, a broj vu čn i h vozil a može SC, po potrebi smanjivali. Pri tOI11 se jedan dco
uticaj nc li nije može ostavili n eopt e rećen ako la izaziva najveće ul icaje.

mjini"nim fII!II!DljI!Jl!

-- --
lW/-t

I " .. l '~ l " .. I

, ", .. I I! "I OI . . . . '

'"=
lWD!ijlj:M!!pUJ '"""'--
ilDUH
DRj!l!!ilill!I!I SW/ I

I " '!.. I ",' 1 ..... t

~
I
II!...·
--~
I ·!lr I "u

Slika 12 . Seme tcških vozila

MERODAVNA VU ČNA VOZILA PO KATEGORlJ AMA MOSTOVA

23.
Pokretno opte reće nje za nasute n os eće ko nstrukcije i po tporne zidove preraspodeljuje se
na sledeći n ačin:
 95

l) saob raćaj no op te reće nj e za nasute ko nstrukcije sma tra se površinskim o pte rećenjem u
go rnjoj ivici konstrukcije. Veli či n a površinskog o pt e reć nj a zavisi od visine nasipanja hu'
Visina nasipa nja h, je odstojanje od go rnje ivice praga cio gornj e ivice noseće ko nstrukcije,
s lim što sc naslItim n osećim konstrukcijama smatraj u ko ns trukcije kod kojih jc lzu>O.50m.
Sa izuzetkom nosećih ko nstrukcija od prefabrikovanih profilisanih čeli čn ih eleme nata,
ve l ič in a površinskog o ptereće nja uzima se iz tabel e 3 .

.., VU Č NO \'021.0

--.-
.~

....
11.' -11." .oo ". >-1..1· "'iI-t

• 11Q,
--_...
i'· i ...

t-! l l l l I-<
'lO'
.. j-

... ..., .~,,!,,!--.-

• I, •• ,IMI I t: I',' ,OI l'. :

:: bL 1:1
i-!-' 5", ... F

>-l. I
~

I I-t
_.,
.!, ".., ... hi l'? ,.
>-ll I . I... I1""1
li
I-t

iS,-S. .... ... >-l l I l l ~

_M'
l .. l ,e," I •• ,",'","
,...
"

lOD
.IL .tI
t-! I I I I I-t
. ~1~4
,... ... 1"1'_,
t-j l
I" "
ii , ;:

1"1 l h
,', ....
1" ,,,,''!

II tl" u'".1

Slika 13.

SERIJE LOKOM OTIVA

KATEGORIJA PRUGE NA KOJOJ SERIJ E LO KOMOT I VA
MOZE SAOBRAĆATI

A - O~ 731 ·ooO/ IIlO; 732-000/1 0012(1)

A- D~ fi< 1-000/1 001200; 642-000/300;

641-300; 642- 100/200; 643; 743; 644;
645: 662; 664-000; 664-000 (~a grcj anjcm);
666; 76 1; 733; 734-{)OO.

BI * D~ 744; 342; 441-lJO(l/1001200/5OO;

66 1-000/400; 644; 661- 1001200/300;
664-200; 734- 100.

B1 · 0 4 362-000/1 OO; 663; 665.

~ - D~ 34 1; 441-3IXl/4oo/6oonU0/800; 442;
667; 363; 461-

D~ * D~ 462

S lika 14_
96

Kote ::-
gorija
Opteroo!.nJo
po .'0- po du!-
I
I (t~f- ~o~k;;'f:l
• .,
A lIO
••
Ulj
I, I'••'''''' ~
e1 l'. so tl 110 l 'OIl llAollsa I
E !oo .. ~"I Iro I ...
II'"

!Iecl .., !
C2 ,o> .. rl IlO l ...
., ; j

" 50
luolne i
~3 lO> n l'' ' \19 l ,!ll' J.., l !lgI
C4 100
/
... td ,-,cd .' .ttJ b~h l
•I
02 12>
"
t!9! I." l ".
"O,
' .•.01 1>°1

.EJ ns
"
ll>" I e'!) .~~?n 1'>711W l

04
'" 10 .l·d -:.:I I 1~1?i hl '!2 !
Slika 15 . Meradavna teretna kola po ka tegorijama mostova

Površinsko op l e rećenje II padužnom pravcu koloseka uzima sc za proračun:

a = razmak osovina II obrtnom postolju
b = razmak izmedu spOljne površine odbojnika i najbliže osovine
e = razmak izmedu unutrašnj ih osovina
a) na dužini 6,40 m vrednosti pl (h,,) iz kolone 3, odnosno 6 u tabeli 3,
b) izva n podru čj a 6,40 m vrednosti p2(h, ) iz kolone 4, odnosno 7 u tabeli 3.
Površinsko o pterećenje upravno na kolosek uzima se za proračun:

a) kod cevi prema kolon i 3, odnosno 6 iz tabele 3 na širini koja se dobija pod nagibom
1:1 (slika 16);
b) kod drugih nasutih nosećih konstrukcija:
. na širini b(h, ) sa vred nostima tabele 3;
. izvan širina b(h, ) do nagiba l:l sa 0,3·strukim vred nostima tabele 3.
2) optereć uj ući
i raste rećuj u ći uticaj centrifugalne sile na veliči nu ve rtikalnog površinskog
opterećenja kod koloseka u krivini uzima se u obzir samo do visine nasipanja od h, = 1,50;
3) pri proračunu pritiska zemlje na koloseku van mosta kao uticaj na zidove uzimaj u se
II obzir centrifugalna sila i bočni udar.
 97

~------~---r-'~ ,I

Slika 16.

Tabel. 3 . Širine raspodela h(h,) u m i površinska opte rećenj a peh,), u kN/m' kod nasutih
noseći h konstrukcija

h. (m) za jedan kolosek za dva koloseka

b(h.) pl(h, ) p2(h. ) b(h. ) pl (h.) p2(h,)

1 2 3 4 5 6 7

0,50 3,00 52 27 3,00 52 27

1,50 3,25 48 25 3, 25 48 25

2,75 4,00 39 20 4,00 39 20

5,50 7,80 20 10 5.90 26 13

10,00 15,60 10 5 10.40 15 7,50

1) I zmedu ovi h vrednosti SOl e sc vršit i linearna interpolacija .

2) A ko ~C uzimaju II obzir transporti specijalnih kola, i kod raspona L > 6,40 m površinsko op t erećenje
uzima sc prema kolonama 3 i 6.
3) Pri prora č unu nasut ih n oseć ih konst rukcija sa više koloseka uzimaju se pune šeme optereće nj a umesto
75% po članu 18. ovog pravilnika
98

Velič ina površinskog opterećnja kod n osećih konstrukcija od prefabrikovanih profilisanih

čelični h elemenata uzima se iz tabele 4.

Tabela 4
Visi na nasipanja h.(m) Vred nost raspodcJjc nog o ptereće nja (kN/ml)

1,50 p = 48
5,50 P - 30

Bočni udar se ras podeljuje na dužinu od L = 2 . a + 4,0 m, gde je "a" slobodno rastojanje
između glave praga i zida. Pri proračunu centrifugalne sile uzima se u obzir samo jednako
podeljeno opterećenje šeme opterećenja .
Pri proračunu horizo ntalnih sila bočnih udara i centrifugainih sila istovremeno se uzima
u obzir udeo pritiska zemlje od ve rtikalnih opterećenja koji deluju na objekat. Princip
proračun a izabran za proračun zemlje koristi sc i za ova opterećenja.

Oblik raspodele opterećenja prikazan je na sl. 17 i 18.

Na slici 17 prikazan je pritisak zemlje usled centrifugaInih sila i bočnih udara
superponiranih sa ho rizontalnim udelom vertikalnog s aobraćajnog opterećenja bez
nadvišenja krivine, odnosno bez preraspodele vertikalnog saobraćajnog optereće nj a po
šinama.
p = 3,0 m . p' (kN/m) koloseka
E,ph = p . tg (45 . <p' . 0,5)
e,ph (p', Ph, S') = 2 . (E,ph" + I'h + S')/h'p

BOČNA Sil A pw s

OSOm ;, pod P ':52 K N Im 2

i.-;:O- Q
..
l--IoOh(P,:>J,. s) .

.II:. •

Slika 17.
 99

Slika 18.

Na slici 18 prikaza n je pritisak zemlje usled centrifugainih sila i bočnih udara

superponira nih sa horizontalnim udelom vertikalnog saobraćajnog opterećenja sa uticajem
nadvišenja krivi ne, odnosno sa preraspodelom vertikalnog saobraćaj nog opterećnj a po
šinama.
p = 156 kN/m koloseka
p, = 1,5 . p\ = p . (a' - 2 . u . h)/(2 . a') + Ph . (h + 0,7)/a (kN/m) koloseka
p, = 1,5 . p', = p . (a' - 2 . u . h)/(2 . a') . Ph . (h + 0,7)/a (kN/m) koloseka
E.p'h = p , . tg (45 - !p' . 0,5)
E. p," = p, . tg (45 - !p' . 0,5)
e", (p" Ph, S') = 2 . [E. plh + p', . (Ph + S')/pj/hp'
e.h (p" Ph, S') = 2 . [E.p," + p', . (Ph + S')/pj!h p'
Pojedine veličine na sl. 17 i 18 znače :
p. vertikalno saobraćaj no opterećnje (linijsko opterećnje ) po dužnom metru koloseka,
Ph - centrifugalna sila po dužnom metru koloseka,
u . nadvišenjc,
a . širina koloskea 1,50 m,
h . težište šinskog vozila od gornje ivice šime (GlŠ),
S' . bočni uda r po dužnom metru koloseka,
tj>' • efektivn i ugao trenja za efektivni no rmalni napon,
p" p, - opterećnj a spolj ašnje i unu trašnje šup ljine.

24.
Kod železn i čko-drum skih mostova, pored optereće nja od voza, za proračun se uzim aju i
uticaji od drumskih vozila prema propisu O teh n ičkim normativima za odredivanje ve ličin a
optereće nja mostova, s lim da sc opt erećenja uzim aj u II nj ihovoj najnepovo ljnijoj
kombinaciji po ko nstrukciju .
100

Tabela S
Redni broj Delovi nosećc kommukeije Mcrooavnc dužine L0
Vrste mostova
KolollO'.l (otvoren i zatvoren)
1 Podužni n osači i podužna rebra poprečnih nosača + 3m
, Papfetni n o.o;ači
Razmak
Dvostruki razmak poprečnih
bez dcjslYcl ro~tilja nosača + 3m

J Poprečni nosači Raspon glavnih nosača ili dvostruka dulina (važi

sa dejstvom rO~l ilja i za krajnje pop rečne nosače ) poprečnih nu.~ača
(uzeli manju vrednost)

• Krajnji poprečni nosač

(bez roštilja)
Ka n la poprečnc n osače bez dejstvo!. rO!lilja

5 Konzole podui nih nosa ča Kao za podolnc nosače

• Konzole poprečnih n osača Kao za poprečne nosače

(redni hroj 2 do 4)
7 Vertikalne rcšetke i stupci optereće ni samo preko Kao poprečni nosači
po preč n i h nosača (redni broj 2 do 4); II podužnom smeru dvostruki
razmak vcSaljki
H Mcdupodužni i mcdupopreč ni nosači Razmak osl o na č kih n os a ča

9 Ko lovozni lim zal\'orcnih čcl iln ih kolovoza Razmu k podužnih rebara, odnosno ra:l:mak
rop rctnih nosa6i (zavi!'! ; od pravca nOM:nja)
10 Kotuvozna ploča masivnih nosećih konstrukcija Dvostruki raspon za sva ki pravac nOM:nja , ne više
(proizvoljno oslanjanje) od raspona glavnih nosa~a
11 Bočn i zidovi i kolovozna p l oča armiranobetonskih Raspon kolovozne p l oče
o kvira
12 Konzole mas;ynih koloyoznih plota Raspo n ko loyozne p loče u p ripadajućem pra\ICu
no!:enja
13 Vclaljke I Cetvorosl!uki podužni razmak vcšaljki

Glavna n useća konstrukcija

Jednoko t oscćna noseća kons trukcija G reda na Raspon nosača

" 2(dva) oslonca

15 Konlinualna greda na . p. potja l,n.. :: (Il + II + I, + l.)in

raspon glaYflih nosać.ll 1..0 ~ Lmaks n::2 3 4 ~ 5 otvora L0::1,2 1,3 1,4 1,5 x I,....
gde jc L,. ~ mak.~ 4
Kolovoz (olVtlrCn i zatvoren)
16 Luk, ukrućenje Lange roye grede Polovina ra.~pona

17 Vi~ k otoscčna no!'!eća konstrukcija Dvostruka vrednost dužine od redene prema

rednim brojevi ma od 14 do 16
Osl o nać kc konstrukcije
18 e clit ni stubovi, usl o nački okviri, podvJakc, ležišta, Raspon nal cžučcg clcmcota mostovske
zgloboVi, lc-Moi kvade ri i grede, ležišta, zategnute konstrukcije
kotve, pritisak ispod Icži~ ta i pritisak izmedu
Iclj~nih kvadera, odnosno greda i zida

Mc rodavni dinamički koeficijent pri superpoziciji napona

19 Ako sc uku pan napon jednog elementa konstrukcije mosta sastoji od udela više noseć ih funkcija tog
elementa (npr. kod kolovoznih ploća ili podužnih no.<ača), a treba ih raču n ali i ;:a satlCj5tVO sa
glavnim nosačima, za svaki udco va1:i za njega merodaYfla vrednost L0. Od loga sc izuzima
redni broj 3 (pop rečni n osači sa dejstvom mŠlilja ).
 lal

5. DI NAM i Č KI UTl CA.)1

Di n amičkim koeficijentom (0 ) obu hva taj u se d i nam ički u t icaji od še me pokret nog
oplcrcćcnjfl (od voza). Ovim koeficijen tom množe sc svi lItiCfIji II prcscci mfl i na osioIlcima
koji potiču o d stat ički d e luju ćeg pre tpostavljenog po kre tnog uptereće nja koje de luj e na
most ( momenti, prescč n e sile, sile na osionciml"t itd .).
Sile na oslo ncima mosl fl množe sc dinamičkim koeficijentom ka o i kod pro raču n a !cžišttt,
če l ičnih
oporact) i če Učnih S! UbOVH do gornje ivice tcmcljC:l .
D inami čk i lIt iCHj i ne uzimaju sc II obzir za:
I) s talna op t ereće nja ;

2) op t ereće nja o d ce ntrifuga lne silc;

3) sftobrabljno o p t e reće nj e na pcš<lčki m staza ma;
~) dopunska i pose bna o pt c reće nja ;

5) dokat. defo rmacije (ugibi, po me ranja. o kre tanj a i s L);

6) masivne opo rce, masivne stubove, te me lje i prit iske ze mlj e;
7) do kat. s tabilnosti konstnlk cije (udiza nje. prc turanje).
D inamički koeficije nt sc ne primenjuje ni onda kad se njegovo m upotrebom dobij a veći
koeficijent sigurnost i.
Dinamički koe ficijen i (0) ne zav is i od vrste konstrUkcij e o bje kta. O n jc is ti za noseće
konstrukcij e od armir[l nog i prethodno nnprcgnulog he lona, zn če li čn e konstmkcije, za
sprcgnul e konstrukcije i 7,[1 ubclonira nc če lične n os[lčc, s tim Ši O se raz lik .l ne pravi ni k.od
mostova sa zt:lslorom i bez Z'Istor;}.
Veličina di n a mičkog koeficijenta (0 ) zavisi o d me rodavnih d už ina L0 za pojedine de love
nosećih kons truk cija . D užine L0 dale su " tabe li 5.
Za bel.ine ku ra ko m (V = 10 km/ h) uzima sc 0 = J ,00.
Vrednost dinamičkog koeficije nta za še mu o p t erećenja U IC 7 1 i še me teš kih voz ila du bij"
se korišćc njc m merodnvl1c dužine it tabele 5 po moću s le d ećcg obrascn:

_ 1.44
O + 0,82
VL 0 0,2
pri čemu je 0 II gra nic,"l ma 1,0 S 0 S 1,67.
Vrednosti dinamički h koeficije nata mogu se uze t i i iz tabele 6.
T"bcl" 6
LeI:5 3.6t 4 5 6 7 8 9 10 tt t2
12) 1.67 1.62 1,53 1,46 1.41 1,37 1,3J 1,31 1,28 t,26
LI2)< t3 14 15 16 17 18 t9 20 22 24
12) 1,24 1,23 1,2t 1,20 1.19 1,18 1,17 l,t6 1,14 1.1 3
L0< 26 28 30 35 40 45 50 55 60 > 65
12) 1,lt t,tO t ,09 1,07 t ,06 1,04 1.03 t,02 1,01 1,00
102

Z a nasule nosećc konst rukcije dinamički koe ficijen t sc odreduje na s l edeći na či n:

I) kod cevi otpo rnih lli' savijanje proizvo lj nog prečnik H i glatkih cevi ncotporni h na
savija nja preč n.ika :5 1,50 n1.

o = L,40 - 0,1 (hu - 0,50) 2! 1,0

2) kod ostalih cevi i drugih nasutih nosećih konstru kcija

0, = 0 - 0,1 (hll - 0,50) 2! 1,0

D i namički koeficije nt sc uzima pre ma opštoj [ormu li ili iz tabele 6, sa L0 prc mtl
s l ede će m:
olvor nasu l e cevi
clvost mki otvor kod nosećih ko nstrukcija sličn ih svodu
raspon nasule noscćc konslnlkcije

Za dimenzionis<lnje p o prečn e arma ture kod nos~ćih k0 l1S1ru kcija sa ubctonim nim valjan im
nosa če m dina mičk i koc ricijeni je J,30.

Na pruzi za brLine (V) ispod 80 km/h važe smanjeni dinamički koeficije nti po obrflsclI

0 v = l + (0 - 1) . ViSO
gde jc 0 - din a mički koeficije nt.

Di n amičk i koe ficijenti važe

i kou provizornih moS lOvčI i mos tova II priklju čnim ko losccima.
Vrednosti dinamički h koe ficijenCl t(l Za šeme vozova pri kalegoriza ciji objekata izračuna vaju
sc. prem<l s l edeće m:
r= I - I' + 05 I'
gde jc:
[= KI( L - K + K4)
K = V/2 (2 . "o . L0)
gde je:
( _Ll. 100) l
L · 400)..
J" = a . O,OL • [56 • e ' + 50 . (no ' L0/80 - 1) . e( e J

r - deo koji se odnosi na pe rfe ktan kolosek,

r' · deo koj i sc odnosi na lJtic(lje nepravilnost i ko loseka,
a = V/22 mm (za brzine tlo 80 krnJh ).
L0 - m('rodavna duž ina e le men ta ili mos ta uzela iz La bele 5,
a = Ul mm (Z" brz ine preko 80 km/h),
V - maksi malna brlina te re tnog voza (m/s),
no - sopstvena frekve ncija neo ptereće n og c le me nl;) ili mosiR , a o drcuuje sc:

- /.:cl glavne nosače sistema proste grede iz izraza: no = 5,6';;;:

gde je ua - ugib mosta usled opt erećenj a , tl cm .
. li-l podužne j poprečn e nosače, ostale delove mos ta, ko nti nual ne no!-.ačc itd:
nO sc odreduje za mos tove visoke frekve ncije i mosl ove niske frei-..'v encije , pa sc od
od bijenih di namičkih koeficijenta uzima veći koeficijent k:lo I11crodaVH tl zn prora čun.
no = (438,80/L.0)( t 1.33677) - za mostove visoke frekvencije
 103

no = 80IL0 (L0 < 20 m) - za mos tove niske frek'Vcncij c

(L0 < 20 m)
no = (207,80IL0 )(i 1.68857)

6. CENTR I FUGALNA S IL A

26.
Prilikom pro račun a moslova koj i leže potpuno ili d c l irruč no II k o l osečnoj krivinj , uzima
sc II obzir ce ntrifuga lna sila, odstupanje ko loseka od ose 1110s ta, kao i nadviše nje spolj ne
šine .
Za pro ra čun je merodavna maksima lna brLina V(kmfh) na pruzi II podru čju mos te\.

H o rizoniaino op l e rećc nje od cenirifuga lne sile dabija se množenje m vert ikalnog
oplcreće nja P (iz šeme oplcrećenja od voza) koeficije nlo m V IIJ 27R , lako da ceni [ifuga lna
sila iznos i:

gde je:
V - maksima lna brLina , II km/h, na pruz i ll. podru čju m OS la ,
R . po luprečn i k krivinc, u m. Z a ovu vrednosI kod pro me nljivih k o l osečnih kr ivina mogn
sc uze ti pogodne srednje vrednos li.
Ako Da mostu ima više k rivina sa raz liči tim pO lll prečnici m a, za svaku krivinu lIZimH sc
poluprcčnik te krivine. A ko j6 most II pre laznoj kriv ini, za p o lu prcčnik krivi ne se uzi ma
srednja vrednos t
Ako je ce la prelazna krivi na n<1 mas lu, sred nja vred nost za pol ll prečnik uzima se sa 2· Ro,
gde je Ro po lu prcčn ik kmž ne krivi ne koja se p rik lju č uje na pre laznu krivinu .
Za brLine (V) veće od 120 km/h u proraču n cenirifuga lne sile od še me o p l e rećc nja U1 C
71 uvodi sc redukeion i koeficijeni f ( labela 7).
Za raspane i bl-L ine koj e nisu da le u Ir.beli 7. za prora čun se uzim aju naj bliže veće
vrednos ti iL. ove tabe le.
Delova nje cenlrifllga lnih si la uzima sc na 1,80 m iznad gornje ivice (GIŠ) horizo nia ino ka
spoljnoj sl rem i krivine .
Kod mostova sa kolosckam II krivini n oseć i e le ment i ko n.')1fukcije ispituju sc za slede61
stanj tl:
I ) Z<l Vmax> 120 km/h an<t iizi.raju sc dVi:! stanja :
. V = 120 km/h sa punom vrcclnošću šeme op l e reće nja urc 7 1 i pu no m vrcdnošću
ce nl rifllgalne sile i
·120 km/h. < VIll'" < 160 km/h sa rcdukovanom vred nošću šeme o p l c rećenja U1 C 7 1 ( is li
redukeioni koeficij ent r
ka o za cc ntrifllgHlnu silU), od nos no recl ukovano ll1 vred n ošču
ce nirifugalne sile pre ma t<:lbeli 7;
2) V = V max sa maks imal nom brJ.:ino m za projck tov<:lI1U krivinu i nadvišenj e;
3) V = O (voz u mirova nju ).
Vd iči ne brLina i naclvišenja uzimaju se prema od gova raj u čim propisima o gornjem stroju.
104

Kolosek se, po m ogućstvu ,

postavlja na most tako da glavni nosači budu približno jednako
o pterećeni. Nosači se dimenzio nišu prema većem uticaju, a konstruktivno se izvode oba
nosača jednaka kad god je to ekonomski opravda no.

U ticaj centrifugalne sile mora se kombinova ti sa istovremenim vertik alnim o ptereće njem.

Tabela 7 . Redukcioni koeficijent f za centrifugal nu silu od šeme opterećenja V IC 71

Maksima lna hrzina V u km/h

Lrn S 120 160

S 2,88 1,00 1,00

3,0 1,00 0,99
4,0 1,00 0,96
5,0 1,00 0,93
6,0 1,00 0,92
7,0 1,00 0.90
S,O 1,00 0,89
9,0 1,00 0,88
10,0 1,00 0,87
12,0 1,00 0,86
15,0 1,00 0,85
20,0 1,00 0,83
30,0 1,00 0,8 1
40,0 1,00 0,80
50,0 1,00 0,79
60,0 1,00 0,79
70,0 1,00 0,79
8U,O 1,00 0,78
90,0 1,00 0,78
100,0 1,00 0,77
~ 150,0 1,00 0,76

7, OPTEREĆENJE PEŠAČKlH STAZA (ZA PRORAČUN STAZA)

27.
Pri pro računu nosećih delova pešakih slaza za javnu upotrebu uzima se optereće nje od 5
kN/m'. Za proračun glavnih nosača mosla, porcd opl erećenja od voza, iSlovremeno se
uzima i saobraćaj no oplerećenje pešačk ih slaza 2 kN/m'.
Pri pro računu glavnih n osača mos ta uzima sc samo opterećenje od voza, bez saob raćaj nog
opl e rećenj a pešačkih slaza za službenu upotrebu.
Pri proračunu nosećih delova stala uzima sc saobraćaj no opte rećenje 5 kN/m:?, Ako jc za
dimcnzionisanje pojedinih delova to nepovoljnije, umesto ovog opterećenja treba uzeti
koncent risanu s ilu 2 kN na najnepovo ljnijem mestu.
Pri pro računu glavnih nosača mosta po kretna opterećenja pcšačkih staza za javnu
upolrebu uvode se kao dopu nska.
U ticaj rast ereće nj a, npr. poprečnog nosača usled konzole za pešačku stazu, ne uzima se
u obzir.
Nosač i revizio nih staza, revizionih ko lica i drug ih uređaja pro račun avaju sc prema
 105

stva rn o m opterećenju koje se predvida, Ll naj manje sa jedno m ko ncenlrisano m silom od

2 kN.
Pr ~ proraču nu ograde jav nih i službe nih pe šač kih staza uzim a c;:p '~ ~ ··: "'?0n l· a ln o il i
ve rtika lno o ptereće nje
od 1,0 kN/m II visini prso bran (l

8. OPTEREĆEN J E U TOKU GRAĐE JA

28.
Ako II to ku grade nja nastanu op terećenj a od ured aja i o preme i od smeštenog
gradevinskog ma te rij ala i delova konstrukcije i a ko se za vreme mo ntaže s tati čki sistem
konstrukcije pro meni (na prime r pri transportu, podupira nju cele ko nstrukcije ili nekih
njenih delova, o dizanj u, slo bodnoj mo ntaži i sl.), la se o pterećenja mo raj u računs k i
detaljno iskazati.

rv. DOPUNS KA OPTEREĆENJA I UTICAJI

1. BOČNI UDA RI

29.
Pri projektova nj u novih mostova sil e bočn ih udara uvode se II pro račun II svakom ko loseku
kao ho rizo ntalna sil a od 100 kN.
Za postojeće mostove sile b očnih ud a ra uvode se u pro ra ču n u svako m ko loseku kao
horizon talna sila od:
90 kN za katego rij e D 2 - D4
80 kN za kategorij e c2 - C4
72 kN za katego rije BI - B2
64 kN za ka tegoriju A
Sila bočn ih udara deluje na naj nepovoljnijem mestu horizo ntalno i uspravno na osu
koloseka u visini go rnj e ivice šine (G IŠ).
Kod koloseka sa zastorom opterećenje od bočnog udara raspodeljujc se rav no me rn o u
pravcu koloseka na I = 4,0 m.

2. SILE TRENJ A U LEŽIŠTlMA

30.
Veličin a sila trenja u če li čnim ležištima koje se uvode u proračun mosta su: za trc nje

j klizanja 0,5, a za trenje kotrljanja 0,03 od iznosa pritiska na ležište usled so pstvene težine
i statičkog opterećenja od voza.
Koeficijenli iz stava 1. ovog čl ana važe za do bro održavana ležišta.

\
106

Kod ležišta novijih vrsla, veliči n a sila trenj a II ležištim a obračun avaj u sc prema te hničkom
uputstvu proizvodača.

Otpori trenja se ne uzimaju II obzir pri proračunu glavnih n osača, već samo pri proračunu
ležišta, kvadera, ležišn;h greda i mostovskih stubova i oporaca.
Sile trenja uzim aju se za svaki smer kretanja pokrenutog ležišta. Uticaj i sila trenja sa
pokretnih ležišta ne uzimaju sc II obzir za smanjenje uticaja na nepokretnim ležiš tima.
Ako je sila trenja posledica temperaturnih promena, i zračunava se samo od uticaja
sopstvene teži ne.
Ako je konstruktivni clement koj i se proračunava na dejstvo trenja znatno napregn ut usled
si le tre nja kotrljanja, u posebnim s lu čajevim a (npr. ako je prečnik valjka relativno mali,
ako je površina ležišta u nagibu, ako je tlo ispod te melja loše itd.) taj element treba
pro računavati i sa koeficijentom trenja ko trljanja 0,1.

3. SILE KO ČENJA I POKRETANJA VOZA

31.
Opterećenje pri kočenju i pokretanju kod železničk.ih mostova uzim aj u sc u proračun
prema sledećem obrascu:
- opterećenja pri poh etanju F,.p = 33,3 . L · y,;; 1000 . Y (kN)
- opte rećenja pri koče n ju
F" =Jf,., . L · Y 6000 kN za šemu ure 71
1 2000 k za šemu teškog vozila
gde je:
F~.k odnosno F)[.p - sile kočenja, odnosno pokretanja II pravcu ose mosl a,
y - koeficijent redukcije koji zavisi od uredenja koloseka i ukupne duži ne n oseć ih
konstrukcija L,w prema tabeli 8.
L - merodavna du žina opte reće nja koja se određuje iz položaja optereće nja na uticajnoj
liniji koji daje maksimalne vred nos ti horizontalne reakcije na posmatranom osloncu. Pri
lom , pri prorač un u šema specijalnih kola uzima se samo dužina blokova opterećenja koji
stoje na nosećoj konstrukciji. Duži na na kojoj deluje op t e rećenje od sila pokretanja je
ograničena na 30m;
f•.k - opterećenje pri kočenju koje se odnosi na jedan kolosek i uzima sc:
- 20 kN/m za jed noko l osečne mostove koji se dimenzionišu po šemi o pterećenja u re 71
ili šemama specijalnih kola SW/-2, SW/O,
- 35 kN/m za žc!ez ničke moslove koji se dimenzionišu prema šemama specij aln ih kola
SW/1 i SW(2,
k - krutost donjih strojeva mostova i građevinskog tla na nepohetnom ležištu protiv
horizontalnog pomeranja u podužnom pravcu mosta (u kN/cm), koja mo ra biti dokazana.
Za n oseće konstrukcije sa 1...,,,, ,;; 30 m nije potreban dokaz krutosti.
Uticaji podužnih sil a iz stava l. ovog čl ana uzimaju se da deluju u gornjoj ivici kolovozne
ko nstrukcije. Ovaj uslov se primenjuje i u s lučaju zastora.
Kod jedno ko l osečnih nosećih konstrukcija uzima se veće o pterećenje od opterećenja pri
koče nju ili pohetanju.
 ]07

Tabela 8 - Koeficijent redukcije y

L,", (m) Bez prekida koloseka Jcdnosmlni prek id Ohostrani prekid
kolosek"

< 30 0,50 0,50 1,0

30 0,50 0.50 1,0

60 0,50 0,50 1,0

90 0,60 0,60 1,0

120 0,70 O,7ll 1,0

150 0,75 0,75 1,0

180 0,80 0,80 1,0

210 - 0,85 1,0

240 - 0,90 1,0

270 0,90 1,0

300 O,YO 1,0

l) McduvrcunQsli sc smeju linearno incrpoJis.ui.

2) Poti prekidom kolose k:t pod razul1ll.:va sc:
+ s lu č aj kada jc kolosek sa kla sičnim sasl<tvim a
- s lu č aj kad a jc ugradena tlilataciona sprava

Tabela 9 - I<Julosli k
Jednostrani prekid Obostrani
prek id
Bez pre killa J ctlnoko lo-scčn c Ovo ko!osc-čn c
pruge pruge

L,,,, (m) km k. k k k

< JO III Nije pmfchn a provera krutost i Zi! ove raspane

30 200 200 - 330

60 500 500 900 1700 400

90 800 1200 1900 2700 (lOO

120 200n 4000 3000 3800 800

150 4500 6000 4000 4800 1000

180 8000 BOOO 5000 5900 1200

2 10 600<) 6900 1400

240 - - 70ll{1 8000 1600

270 - - 8000 9000 1800

300 9000 10000 2000

Napomena: M cdllvrcdnosti sc mogu linearno interpolisa ti

108

Kod više kol osečnih noseći h konstrukcija uzima se da sc uvek u najnepovoljnijem položaju
koč i samo na j ednom koioseku 1 a na drugom pokreće II suprotnom smeru , pri čemu se ne
uzima opterećenje silama kočenj a ili pokretanja na ispu nu iza mostovskih oporaea.
Opte reće nj e pri po kre tanju je ograničeno na 1000 kN n ajvećom dozvoljenom silom
automatskih kvačil a.

k ti'

I I
Slik. 19

Naj manje krutosti "k" za jedno kol osečne i višekol osečne ko nstrukcije, zavisno od uređenj a
koloseka i ukupne dužine nosećih konstrukcij a L.o<> kao i krutost km i kr za koloseke bez
prekid a, zavisno od L.o, (sa kojima će se sračunati vrednost krutosti "k"), date su u tabeli
9.
Za kolosek bez prekida sa 60 m ,; L.,,, ,; 90 m najmanja krutost određuj e se prema izrazu:

Za kolosek bez prekid a sa 90 m ,; L.m'; 180 m najmanja krutost određuj e se prema izrazu:
k = km + (2 . L".~ - L.",) . (k" - km)/(1 80 - L.,,,)
gde je:
km i k" - krutost (koriste se vrednosti iz tabele 9),
Lm,. - vrednost n ajvećeg raspo na u konstrukciji (m),
L.o, - ukupna du žina ko nstrukcije (slika 19).

1-,0' Pokreta nje K oče nj e Napomene

S 60 0,5 0,5

> 60 0,5 "fl = 0,5 . (Ll + L:!)/L, ~ l kmin =500

Yi = 0,25 + L, + Li . 1)/L, S;
. ( L; _I I kN/cm
y, ~ 0,35 . (L, ., + L, )/L, S 1 Nepokretna
y, ........ . "in ~ 0,5 ležišta prema sl.
20.

Stvarna krutost donjeg stroja mosta i gradevinskog tla izraču nava se prema izrazu:
k = HJL'c
 109

gde je:
H . ukupni ho rinzontalni uticaji koji deluju,
H/ L'e . ukupno pomeranje donjeg stroja mosta u visim nepokretnog ležišta usled
ho rizontalne sile. H u podužnom pravcu mosta, a sastoji se iz:
. deformacije trupa stuba, odnosno zida opo rea;
- obrtanja temelja oko ivice;
. pomeranja temelja.
Stvarna vrednost krutosti mora bili veća ili jednaka naj manjoj krutosti "k", prethodno
od ređe n oj .

Optereće nja pri koče nju i pokretanju kod sistema ko nstrukcija u nizu određuju se prema
odredbama ovog čl ana, sa sl edećim izuzecima:
1) vrednosti y kod sistema konstrukcija u nizu sa dugim šinskim traktom i poj ed in ačnim
rasponima L;" 35 m uzimaju se iz tabele 10;
2) kao merodavna dužina za opterećenja za nepokretna ležišta na stubu "i" uzima se uvek
pojed inačna dužina noseće konstrukcije "Li" (slika 20);

3) 25% pokretnog vertikalnog opterećenja realnih vozova u s lučaj u katego rizacije objekta.

--
If

-
Slika 20

4. OPTEREĆE NJE VETROM

32.
P roraču n o ptereće nj a vel ro m žei ez nič ki h mostova zasniva se na pro računu opterećenj a
vetrom gmdevinskih konstrukcija prema standardi ma J US U.C7.1lO, JUS U.C7.l 11, J US
U.C7. 112 i JUS U.C7. 1I3.
Pod krutim mostovima, II smislu ovog pravil nika, podrazumcvaju se mostovi koji
delovanjem velra ne mogu biti pob uđen i na rczona ntnc oscilacije i koji nisu podložni
nastajanju ni jed nog od efekata acroelas tične nestabilnosti . U krute mostove spadaju svi
uredni. lučni i zglobni st at i č ki sistemi.
110

Pod vitkim mostovima, II smislu ovog pravilnika, podrazum evaju sc mostovi koji mogu biti
podložni efektim a aeroe l as tičn e nestabil nosti. Vitki mogu bi ti mostovi sistema sa kosom
užadi i viseći mostovi.
Kod vitkih mostova sprovode se i posebna aerod in am ička ispitiva nja na modelu, rod i
odredivanja koeficije nata sil e C i provere ae roel as tične stabilnosti. Optereće nje ve trom
vitke mostovske konstrukcije proraču nava se prema sta ndardu J US U.C7.lll .
Prorač un vi tkih konstrukcija odnosi sc na mostovsku ko nstrukciju i stu bove.
Pri proraču nu , stubovi sc moraju proveriti na oba ortogonalna pravca delovanja vclra, a
njihova osetljivost· na neki od efekata aeroel as tičn e nestabilnos ti .
Elementi spregova protiv ve tra ispituju se u pogledu kru tosti štapova ispune, kako u
spregu u celi ni ta ko i kao pojedinačn i elementi konstru kcije.
Prilikom proraču na stabilnosti mos ta na pretu ranje, mora sc, kao nepovoljnije, uzeti
dejstvo vet ra na prazne vago ne (za težinu praz nih vagona uzima sc p = 13 kN/m) ili
dejstvo ve tra na vagone koj i predstavljaju šemu UIC 71 u najnepovoljnijem po ložaj u.

33.
A) PR ORAČUN OPTEREĆEN J A VETROM KRUTIH KONSTRUKC IJA
Opterećenje velrom že!cznički h mostova uzima sc za pro raču n kao stat i čko opt e reće nj e
I lZračunava sc:
1) za mostovsku konstrukciju, za pravac delovanja upravno na osu mosta;
2) za stubove, p ila ne, ležište i temelje, još i za pravac pa ralelnosti mosta.
Opterećenje vetrom žc!czni čkih mostova i zračunava se posebno za:
l) stanje gradnje, odnosno e ksploatacije mosta, i to:
- stanje montaže mosta;
- stanje eksploatacije - mos t sa saobraćaj nim op te reće njem ;
- stanje eksploatacije - most bez saobraćajn og optereće nja;

2) elemente objekta:
. mostovsku kons trukciju ;
- stubove mosta;
- pojedinačne ko nstrukcio ne delove · spregove go rnjeg, od nosno donjeg pojasa;
. temelje mosta.
Opšti izraz za proraču n opterećenja vctrom pojedi nih delova mosta je:
\v = q,.T> . C, . A" (kN) ili (kN/m)
G"
q g.T 1 ::; q m.TJ . (kN/m' )
qm.T.z ::; qm:l JO' K2 . S2z , (kN/m' )
QmTlU ::; 0,5 . P . y 2m.T. iO . 10.3, (kN/m')
VmTJU ::; V m5U. 1(I . kTI (m/s)
gde je:
g . dinamički indeks,
T . povratni period (god),
z - visina iznad te re na (m) (određuje se prem a visini z = O), koja predstavlj a:
- kotu srednje vode iznad koje je most, ili
 111

- ko tli dna doline ili površine terena iznad koga sc nalazi most,
q" ".,. (kNIm' ) - ae rod in a m ički pritisak vc tra,
q m.TJ (kN/m2) - osrednjeni aerod ni.ma ički pritisak vetra,
Gz - d inam ički koeficijent,
Vm.S(l.Iu. - osnovna brzina vetra na lokaciji mosta, koja sc uzima iz standarda JUS U.C7.l 10,
u (mis),
k.,. - [a kto r povratnog perioda:
- montaža 0,793 (T = 5 god)
- e ksploatacij a sa saob raćajnim opterećenjem 0,858 (T = 10 god)
- eks ploatacija bez saob raćaj n og op te rećenja 1,000 (T = 50 god),
P - gustina vazduha
p = 1,225 kg/m' ili prema nadmo rskoj visin i te rena (prema sta ndardu J US U.C7.lJ O),
K, - [aktor ekspozicije
K'z = b . (ZI IO)'·, gde se koeficijent i hrapavosti te re na "b" i "a" odreduju iz sta ndarda
JUS U.C7.110, a visina !Ii ' predstavlj a z = H = nivo go rnje iv ice š ine za most, o dnosno
O < z < H za stu bove,
S - [akto r to pografije terena prema standardu JUS U. C7.110,
G, - dinam ički koeficijent, koji im a vred nost:
- za mostovsku ko nstru kciju 2,0
- za ispunu sprega pro tiv ve tra 2,5
- za ležišta i stubove 2,0.
A. - efekt ivna površina, tj. površina projekcije svih stvarnih i izloženih delova konstru kc ije
i opreme mosl a na ravan upravnu na pravac delova nja ve tra. Ako postoje veće površine
po d uglom a nagnute prema ho rizo ntali, opt erećenj e vet rom uzima se za pro rač un
najmanje II vrednosti \V = W . sina , upravno na kosu površin u.
Odgova raj u ći koeficije nt i redu kcije i zaklanja nja k i k, dobijaju se iz stand arda JUS
U.C7.113.
Površina sao braćajnc trake uzim a se za pror3č un sa visi no m od 4,0 m iznad GIŠ-u.
Ako jc most ili deo mosta tunelskog obl ika, odgova raj u ća efektivna površina i kocricije nt
sile uzimaju se prema standardu JUS U.C7. 1l2.
C - koc[icijent sile.
Pojedinač ne sile op te rećenj a
ve trom punih ireše tkastih žel ezn ičkih mostova bez
saobraćaj n og o pte rećenja i s njim da te su na sl. 21 i 22. Pri tom, sve poj ed in ačne sile
opterećenja F del uju u težištima odgovaraju ćih efektivnih površina A,.
Odgova raju ći koeficijenti sil a i efekt ivne površine su:
l) za most bcz saobraćaj nog o p t e reće nja :

Nosač Cr 1\.(01' )
Navet reni nosač (T) k . C,,_ hb . 11\
Zavetreni nosač (I I) k · C._ . k, hb' 11\
Kolovoz na tabla - horizo ntalno (k,) 1,0 d·11\
Kolovozna tabla - verti kalno (k,) 0,6 b . 11\

2) za most sa saobraćaj nim o ptereće njem :

112

Nosač Cr A,(m' )
Navetreni nosač (I) [slO kao za sl u čaj bez saobraćaj a
Zavetreni nosač (II ) Isto kao za sl u čaj bez saob raćaj a
Kolovozna tabla - horizontalno 1,2 d . I"
Kol ovozna tabla - vertikalno 0,8 b · I"
Saobraćajna traka - izloženi deo 1,5 h•. I,
Sao braćajna lraka - zaklonjeni deo 2/3 x 1,5 ; 1,0 H v2 ' I",
gde je:
k - redukeioni koeficijent,
k, - koericijent zaklonjenosti,
C,. - koeficijent sile besko načno duge rešetke ili punog nosača, koj i se uzima prema
standardu J US U.C7.1 13,
lu - dužina elementa mosta na koji deluje vetar,
I, - merodavna dužina saobraćaj ne trake na koju deluje vetar.
Optereće nje vctrOIl1 sa ndu čas tih mostova uzima sc kao što jc prikazano na slici 23 , a za
n avedcn~ geometrijske uslove:
0,6 . b < b, < 0,9 . b
O, l . b < h" < 0,8 . b
0,2 . h" < h, < 1,4 . h"
Pri tom sc koe ficijenti sila uzimaju:
1) za most bez saobraćajnog o pterećnj a: Cr ; 1,6 h,,/b + l ;
2) za most sa sao braćajnim optereće nj e m :
- za most Cr = 1,35
- za saob raćaj nu traku Cr = 1,6.

-z t rt
- !~
I II
i!
4
I
FI .
!nlš

-- F.,x
II
4
I
..Eli
d -
h3

j'" l -1
b

z:o: Itrtn
~t;;:~,;. ""<\\,~'"' r« «,~(,( ",,~m

Slika 2L
 113

Ovi koeficijenti sile odnose se i na preseke punih mostova sa zatvorenom kolovoznom

tablom, date na slici 24,

z
-

l · 0,'1>
- b 1.
-
X ~\,\,,*"\\, \\<:;\,~

Slika 22.

I ' I·. t.,,~ . • tl""-;;~~=i

r=-,
4-
".... .l-~- l.
(h- T
--.--,--
,··. . ·-.1) _.,._)..
__ - - - I

Slika 23.

II JO J JI I I

Slika 24.
114

5. UTICAJ TEM PERATURNIH PROMENA [ RAZLIKA

34.
A) TEMPERATURNE PROMENE
Uticaji temperaturnih promena uzimaju se II obzir pri proraču nu mosla II eksploa taciji i
IItoku g rađe nj a . Za noseće konstrukcije sa zemljanim naslojem i provizorne mostove, ti
uti caji sc, po pravil u, ne uzimaju II obzir.
Kao prosečna temperatura prilikom graCIenja, II prorač un SC, po pravilu, lIvodi + IDIIC.
Kod če ličn ih mostova temperaturne promene se računaju u gra nicama od ·25"C do +4SOC.
Kod mostova od ncarm.iranog. anni ranog i prednapregnutog belona, kao i kod mostova
sa ubclo ni ran im n osačim a, temperatu rn e promene rač un aj u sc II granicama od - lS"'C do
+35 n C.
Z a mostove od kamena tempe raturne promene računaju se II gra nicama od -lOne do
+30"C.
Za mostove od kamena ras pona do 15m ne uzima sc II o bzir uticaj promene temperature.
Za spregnu te konstrukcije (čelik-beton) uzi ma sc u proračun tempe raturna promena od
·25"C do +45°C.
Temperaturne prome ne iz ovog čla n a date su, po pravilu , s obzirom na prosečne
temperaturne promene vazduha u SFRJ. lzuzctno, ako se temperature znatno razlikuju
od prosečnih tempe rat urnih promena u SFRJ , uzi maj u se u obzir lokalne temperaturne
pril ike, prema stvarnim podacima.

Tabela II - Koefic ijent temperaturne promene za IOC

Materij al k, za 1 'C

ka me n nlznih vrsta O.IJOOU IO

hc tu n 0.OOX1111

zid ml pn m t.lnug kam e na O. ()(J()O( 16

Zid od ope ke O,()()O()()(l

čch k , ~p rcgnut l 0.00001 2

IiVCllI.l gvo.2:dc 11.000010

Icgir;lIli alllm inijulll O,OO)()20

13 ) TEMPERATU RNE RAZLIKE

Ne ravnome rna promena temperature u pojedinim presecima mosta ili pojedinim ddovima
mosta uzima se iz tabele 12.

V) UT ICAJ J-JOR INZONTALNll-l S ILA DU G OG Š lNSKOG TRAKTA

35.
Pri p ro računu mostova uzima sc u obzir horizo ntalna sila Fl koja se javlj a i deluje na
 llS

konstrukciju usled temperaturnih promena noseće ko nstrukcije i šina, a preko nepokretnog

ležišta se prenosi na oslonačke delove mosta. Za o dređivanje presečnih sila koje se koriste
za dimenzionisanje noseće konstrukcije, ova sila računa se da deluje u pravcu podužne ose
mosta, i to u go rnjoj ivici kolovozne konstrukcije.
Vel ičine ho rizontalnih sila F, odreduju se projektom uređenja koloseka na mostu, koji se
radi II okviru glavnog projekta mosta.

Tabela 12 - Nerav nomerna promena temperature

Osnovni materijal mosta Tem peraturn a razlika II °C

metali ± 15

kamen ±5
belon, anniran i be ton, prednapregnuti beton :t 10

spregnute konstrukcije ± 15

Na mostovima sa zasto m om prizmom i konstrukciona predviđenom mogu ćn ošću

di latiranja noseći h konstrukcija, kada se prema propisima O gornjem stroju pruga ne radi
projekat uređenja koloseka ili ne za htevaj u posebne mere za uređenje koloseka na mostu,
za veličin u sile Ft uzimaju se s led eć e veličine sila, II kN:
1) kod jednodein ih nosećih konstrukcija, sa kolosekom zavarenim u dugi trakt šina
(DTŠ), kada je nepokretno ležište na jednoj strani i ukupna dužina konstrukcije ne
prekoračuje vel iči ne prema propisima O gornjem stroju pruga (slika 25):

F, = 8 . L,o,
gde je:
F, - horizontalna sila na nepokretnom ležištu, koja sc javlja usled tem peraturnih promena;
L,n, - ukupna dužina noseće konstrukcije, u m:

>
1.
tot L I,
1

Slika 25.

2) kod jednodeinih nosećih konstrukcija, sa kolosekom zavarenim u dugi trak t šina

(DTŠ), kada se nepokretno ležište nalazi II sredini konstrukcije (sli ka 26) i pod uslovom
da dilatacione dužine ne prekoračuju ve lič ine utvrdene II pro pi sima o gornjem stroju pruga

F, = 8 . (maxL - minL)
3) kod višedelnih nosećih konstrukcija, sa kolosekom zavarenim u DTŠ, kada se
nepokretno ležište svake konstrukcije nalazi uvek na istoj strani konstrukcije (odnosno na
svakom srednjem stubu je po jedno pokretno i nepokretno ležište, prema slici 27), pod
116

uslovo m da su pojed i načn i raspo ni L $ m i da to LL ne p rekoračuje vrednosti utvrdene u

propisima O go rnj em stroju pruga, vel ič ine sil a su:
- za prvu noseću konstrukciju, sa nepokretn im ležištem (t) na oporeu (kraj njem stu bu)

F,(l) = 10 · L, za L, $ L,
F,(l) = 10 . (2 . L, - L,) za L,>L,

- za nepokret na ležišta (2) do 8n - l) : F, = O

- za posled nju noseć u konstru kciju, sa nepokretnim ležištem na poslednjem stubu (n)
ispred oslol1ca
F,(n) = ±5 . L(n) za L.. $ L(n - 1)
- F,(n) = 5 . (2 . L(n) - L(n - l)) za L.. > L(n - 1).

.'
I ·
--fF"
• min l --..;
--
mo.: l
1.
I.
I
~.I.______________~t~.~t~l~_______________ ,_
.'

Slika 26.

i:=-===d::=:::-;:::=
=~='~~I====,~==~,====~,=i;~i~nl_!,~~l~--~~~~I
o·

•
I" I l, ! II l - - -
- - - 101'

Slik" 27 .

D ilatacionc duž ine mosta zavise od vrste mate rijala ko nstrukcije mosla iko lovozne
konstrukcije mosta i utvrd ene su II propisima o gornjem stroj u pruga, II delu koji sc odnosi
na specijalne konstru kcije gornjeg stroja.
U svim ostal im sl učajev ima (mostovi sa ko losekom bez zastora, višedelne konstrukcije sa
drugačijim rasporedom ležišta, dužina konstrukcija većih od navedenih II propisima o
gornjem stroju pruga), ve ličin e sila F, određ uju sc prema proračunu .

6. MOGUĆI PO KRETI GRAĐEVI NSKOG TLA (POKRETANJE TEMELJA)

Ako se pokret i gradevinskog Ua ne mogu predvideti sa dovoljnom tačnošć u , uzim aju sc
u obzir moguća pomeranja il a i odreduju uticaji koje ona izazivaju. Mogu ćim pokretima
tla smatraju sc sleganja i zakretanja oslo nca čij e se gran ične vrednosti uzimaju u
razmatranje, prema karakterističnim vel ičinam a građevi n skog tla. Pri proračunu uticaja
 117

mogućih pokreta građ ev inskog tla uvek se mo raj u uzeti u obzir njihove naj nepovoljnije
superpozicije na raznim ostancima.

V. POSEBNA OPTEREĆENJA I UTICAJI

l. UDARI VOZILA O OSLONAČKE DELOVE MOSTA

37.
A) UDARl ZELEZNrCKlli VOZILA
Noseći oslo nci, prem a vrsti i položaju građevinskog objekta i prema ve rova tooći i
ispoljavanju udara žel eznički h vozila, ako ih nije m oguće izbeći u bl izini koloseka,
svrslavaju sc II tri grupe:

GRUPA A
Oslonci grupe A su osigurani od opasnosti udara želez ni čkih vozil a. Tu spadaju:
- oslonci mostova čije slobodno odstojanje od ose koloseka u pravoj i krivini sa R " l OOOO
m iznosi minimum 3,0 m, a sa R < 10000 m minimum 3,20 m: ili
- oslonci koji su osigurani uredajima za odbijanje točkova (peroni visine naj manje 38 cm
iznad GIŠ-a ili masivn i pragovi vođice koj i slično deluju).

GRUPA B
U grupu B spadaju oslo nci u nizu , čije slobodno odstojanje od ose koloseka iznosi ma nje
od 3,0 m, odnosno 3,2 m, ali je medusobno ras tojanje manje od 8,0 m.
Za grupu 13 uzimaj u se zam enj uj uća opt erećenj a, i to:
- 1,00 MN du ž ose ko loseka;
- 0,5 MN po prečno na osu ko loseka.
GRUPA V
U grupu V spadaju :
- oslonci č ij e je slobodno odstojanje od ose koloseka manje od 3,0 m, odnosno 3,2 m, a
medusobno rastojanje je veće od 8,0 m,
- oslonci koji stoje na početku i na kraju niza oslonaca koji spadaju u grupu V.
Za grupu V uzimaj u se zamenjujuća opterećenj a, i lo:
- 2,0 MN duž ose koloseka;
- 1,0 MN poprečno na osu koloseka.
Za grupe nosećih oslonaca B i V:
- za menjujuća opterećenja za udar žel ezničkih vozila, koja deluju ho rinzo ntalno, uzim aju
sc uvek na 1,80 m iznad G IŠ-a, s tim što ne treba obe sile da deluju istovremeno ;
- za armiranobe to nske zidne pl oče sa dimenzijama poprečn og preseka preko 6,0 m u
pravcu vožnje i preko 1,2 m upravno na pravac vožnje nije potrebno uzima ti zame nj ujuća
opterećenja:
- za noseće konstrukcije, ležišta, donji stroj nosećih konstrukcija i temelje uzimaju se u
obzir reakcije od zamenjujući h opterećenj a.
11 8

B) U DAR I DRUMS KJH VOZILA O OSLO N A ČKE DELOVE MOSTA

D el ovanje udara mora se uze ti II razmatranje pri pro račun u mos ta ako pojedini delovi
mosla nisu posebnim uredaj ima zaš t i će n i od udara voz ila ( i vičnj nci širine do 60 cm i
metal na odbojna ograda sc ne smatraju zaštitnim uredajima).
U dar vozil a smatra sc m irnim opt erećenj em i II pro raču n se uvodi kao horizontalna sila
koji) deluje na visi ni od 1,20 ITI iznad površine kolovoza . Vel i č i na sile od udara vozila
iznosi ± 1000kN II smeru vožnje, odnosno ± 500 kN upravno na smer vožnje.
Delovanja ud ara II smeru vožnje i udara upravno na smer vožnje ne uzimaju se II pro raču n
istovremeno.

V) U DAR PLOVNOG OBJEKTA

Mogu ći udar plovnog objekta II osl o ll a~ ke delove mosl a razmatra sc za svaki s lu čaj
posebno.
Udar plovnog objekta zavisi od:
l) frekvencije s aob rać aj a ;
2) položaja udarom ugroženog slUba II odnosu na pravac toka i m ogu ć ih kretanja brodova
i II odnosu na plavno korito;
3) rdativne brzine broda prema stubu, zavisno oci sopstvene brzine i brzine toka;
4) ve l ičine i ko nslrukcije natovarenih brodova.
Ako sc proceni da je veroval n oća udara plovnog objekta ti stub realna, konstrukcionim
merama treba zaš tititi slu b od udara (ograde, šipova i sl.) ili II pro ra ču n UZdi silu ud ara
II stub.

Udar plovn ih objekata u rečn e stubove mos ta uzima se u pro rač u n kao horizon talna sila
koja del uje na koli maksimalnog plovnog nivoa vode.
Ve l iči n a sile od udara plovila za Du nav i Savu do Siska jc 15000 kN, il za oslale plov ne
reke do 10000 kN. Navede ne sile deluju pod uglo m od O do 15" u odn osu na pravac
malice.

2. UTJCAJ LE DA

38.
Za dinamičko dejstvo leda horinzontal na sila pri ti ska leda na stubove se i z rač u n ava po
s l edećoj
formul i:
FI. =C,· p · t · B · C,
gde je:
F, . sila pritiska leda, u kN;
C, . koeficijent koji zavisi od ug la koji čel o stuba zaklapa sa vertikalo m (tabel a 13);
fl . efektivna čvrstoća leda, p = 750 kN/m' ;
l - deblj ina ledenog sloja na kontaktu sa stubovim 3, II m;
B . ši rina stuba ili p reč n i k čel a stuba (a ko je če l o kružnog o bl ik a) na mestu dejstva leda,
u 111;
Ck ' ko rektivni koeficijenl zavisno od odn osa B/t prema tabeli 14.
 119

Tabela 13 - Veliči na kocficije nl a Co

Ugao čc l ~ slu ha tl otlnosu na vert ikalu e
o" - 15" 1,0

15" - 3(Y' 0,75

30" - -lS" 0,50

Ako su stubovi žel ezničkog mosta postavlj eni ta ko da je njihova uzdužna osa paralelna sa
pravcem dejstva leda, sila koj a sc do bije uzima se II lo m pravclI . Pri to m se r aču n a d a
zaj ed no s njom de luje i sila upravna na ovaj pravac, koja ne srne iznositi manje od 15 %
pod užne sile.
Ako podužna osa stuba ne može biti postavlje na II pravcu dejstva leda ili jc pravac dejstva
leda pro mcljiv, po datoj fo rmuli se računa to talna sil a koja sc za tim razlaže na vekto rske
kom ponente. Za sil u up ravnu na podužnu osu stuba ne srn e sc uzeli vrednost manja od
20% od (otaine sile .

Tahela 14 - Ko rektiv ni koeficijent Ck

B/t Koeficijent

0.5 I ,~
1,11 1.3
1,5 1.1
2,0 1,0
3,0 0,9
4,0 i ve će 0.8

gde je:
13 - ŠI1"1Ilil ill p reč Il ik če l a sl u h ;1
I . uchljina sloj a leda

3. UTICAJ PREKIOA VOZN Ul VODOVA KO NTAKTNE MREŽE

39.
Na žcl ez n ič ki m mostovima uzima se u obzir i m ogu ćnos t prekida voz nih vodova. O vaj
uticaj uzi ma sc pril iko m proračun a ako vod ima na mostu čvrs tu t ačku.
Uticaj prekida voznih vodova kont aktne mreže uvodi se u p roraču n kao sil a od 20 kN koja
del uje II pravcu voda, s lim .što sc mo ra računati s m oguć n ošću da sc istovremeno prek inu :
I ) kod jed nog voda - jeda n vod;
2) kod elva voda do šest vodova - dva voda;
3) kod više od šest vodova - tri voda,
i to o ni č ij i pre kid izaziva naj nepovo!j nijc o pt erećenje.
120

4. SE IZMIČKE SILE

40.
Seizmičke sile proračunavaju sc II sklad u sa pro pisom o t e hničkim no rmativima za
gradenje objekata u seizmički m podru čj im a.

5. UTICAJ I S KLIZNUĆA ŽELEZN I Č KIH VOZILA NA MOSTU

41.
Za noseće kons trukcije sa zasto rom du žine preko 15 m, pri uzimanju u obzir iskliznu tih
žcle zn i čkih vozila uzima sc zamenj uj ućc opterećenje iz ovog č l a na. Pri lo m nije po trebno
uzimati u obzir centri fugal ne sile i dodatna o pte rećenja. Kod v išeko loseč nih n os e ć ih
konstrukcija zamenjuju ća o pte rećenj a uzim aju se u obzir za kolosek koji za noseću
konstrukciju ili za clemente n oseće ko nstru kcije daje naj nepovoljn ije naprezanje.
Istovremeno, opte rećenje ostalih koloseka nije potrebno.
Da bi se pri iskliznuću vozila isključil a nedozvoljena lokalna naprezanja i o bezbedila
sigurnos t položaja noseće ko nstrukcije, ispituju se dva posebna opterećenja:

1) ZAMENJU J U ĆE OPTEREĆENJE "1"

ZA ISKLIZNUTA ŽELEZN I ČKA VOZILA
Kao zamcnjujuće o pt e reće nj e tl l" uzimaju sc dva linijska opterećenj a na međuso bn om
rastojanju 1,40 m paralelno sa osom koloseka, u granicama 2,10 m sa obe strane ose
kolose ka u naj nepovoljnijem položaj u o pterećenj a (videti sliku 28). Ova linijska
opterećenja uzimaju se na dužini 6,40 m intenziteta 50 kN/m i obostrano nastavljaj u ći sa
intenzitetom 25 kN/m, bez uzimanja u obzir dinamičkog koeficijenta, u najnepovoljnijem
položaju o ptereće nja u podužnom pravcu mosta. Za dokaz napona kolovozne kons trukcije
uzima se samo mc rodavno linijsko o pt e rećenje koje deluje izvan pragova. Za do kaz
napona glavnih nosača uzimaju se o ba lin ijska o ptereće nj a.
Linijska op terećenja mogu se razdel it i II vis ini go rnje ivice konstrukcije na širinu DAS rn.
Linijska optere će nj a odgovaraju približno stvarnim optere će njim a koja dolaze od vozova
u eksploataciji.

Slika 28.
 121

2) ZAMEN J U JU Ć E OPTE R EĆEN J E "2"

Kao zame nj uju će opte rećenj e "2" uzim a se, na dužini 20 m, lin ijsko o pt e rećenje 80 kN/m
bez di namičkog koeficije nta, verti ka lno , paralelno sa OSOI11 kolosek. , koje deluje na bočn o
ogra ni če nj e kolovoza (videti sli ku 29). O no je mc rodavno samo za dokaz sigurnosti
položaja mosta.

Slik" 29.

VI. KATEGORIZACIJA OBJEKATA

l. O PŠTE ODREDB E

42.
Objekti na železnič ki m prugama ka tego rišu sc prema najvećem dozvolje nom osovinskom
opterećenju ( P) i opterećenju po du žnom melru (p) teretnih vozova, od nosno prema
šemama opterećenja za teška vozila na objekte za:
l) običan režim saobraćaj a ;

2) saobraćaj naroč i t i h pošiljaka.

43.
Objekti na železn i čkim prugama za o biča n režim saobraćaja moraju da ispunjavaju s l edeće
uslove:
I) da mogu da prime neogra ni čen broj merodavnih te re tnih ko la sa dva mc rodavna vu čn a
vozila za maksimalno dozvoljenu brzinu teretnog voza na deonici pruge na kojoj se nalazi
objekat;
2) da mogu da primc n eogra ni če n broj mc rodavnih tertenih ko la sa dva me rodavna vu čn a
vozila uz smanjenje brzine na posma trallom odseku pruge.

44.
Objekti na žel ezn ički m prugama za saobraćaj n aročitih pošiljki moraju da ispunjavaiu
122

sledeće uslove:
l) da mogu da primc saob raćaj tešlcih vozila;
2) da mogu II kompoziciju teretnog voza merodavne kategorije da se ubace vučna,
odnosno te retna kola više kategorije pod posebnim uslovima, i to:
- samo određeni broj teretnih kola ili vu čnih vozil a,
- teretn a i vučna vozila sa sistemom ranžiranja pri kome sc ubacuju n ras t erećuj uća vozila",
- m eđusobne ko mbinacije navedenih uslova saobraćaj a.

45 ,
Objek ti na žel ez nički m prugama za ob ičan rezlm saobraćaja i za saobraćaj naročit i h
pošilj ki svrs tavaju se prema intenzi tetu o ptereće nja, II s l edeće kategorije:

Tabela lS
Najveće dozvoljc no optc rećenje Najveće dozvoljeno o p terećenje
Kategorije. most,1 po osuvini (kN) po uužnom me tru (kN/m)

A' 120 35
A" 140 40
A 160 50
ill 180 50
B2 180 64
C2 200 64
eJ 200 12
C4 200 80
D2 225 64
D3 225 72
D4 225 HO

Kategorije A' i A" su uvedene na mrcži žcl cznič ki h pruga koje sc ne mogu razvr.<\la\i II kategorij u A
prcma katcgorizaciji U IC·a.

46,
Objekti na železničkim prugama za saob raćaj tešk ih vozila kao vrsta saob raćaja na roči t ih
pošiljki svrs tavaju sc prema šemama optereće nja dat im u članu 21. ovog pravilnika, u
sle d eće kategorije:

Tabela 16
Katcgorija mosta Optcrećenje teškog vozila br.dna ( Ion/ h)
še ma

SI SW/-2 lO
S2 SW/-2 RD
S3 SW!O lJ)
S4 SW/O SI1
S5 SW/ I lO
S~ SW/ I 80
S7 SW/2 [O
SS SW/2 SO
 123

47.
Pri kategorizaciji objekta na žel ez n ičkim prugama II proračun se uzimaju sva optereće nja
propisana ovim pravi ln ikom.

2. POSTUPAK KATEGORIZACIJE

48.
Objekti na žclcz n i čkim prugama katego rišu sc za o bičan režim saobraćaja tako što se:
l) izvrši s t a t ič ki
pro račun sa svim potrebnim dokazima, pri čemu sc za pokretno
opte rećenje uzima šema U IC 71 i dina mi čki koeficijent prema č l anu 25. ovog pravilnika;
2) elementi ko nstrukcije koji ne zadovoljavaj u uslove za šemu UIC 71 proveravaju
merodav no m šcmo m realnih vozova i dinami čkim koeficijentom prema članu 25. ovog
pravilnika.

49.
Objekti na žel ez ničkim prugama katego rišu se za saobrnćaj teških vozi la kao vrsta
saobraćaja n aroči tih pošiljki lako što sc:
I) izvrši s ta t ič ki proračun
sa svim po treb nim dokazima, pri čemu sc za pokret no
opterećenje uzima šema merodavnog teškog vozila i din amički koeficijent prema č l a nu 25.
ovog pravilnika;
2) elemen ti ko nstrukcije koji ne zadovoljavaju uslov za šemu merodavnog teškog vozi la
proveravaju za pIVU nižu katego riju teških voz iJ a pomnoženu dinamičkim koeficije nto m
prema čl a nu 25. ovog pravilnika.

SO.
Za kategoriju ce log o bjekta na železni čkim prugama merodava n je e lement noseće
kons trukcije sa najvišim stepenom iskor i šćenost i i upotrebljivosti.

VII. PRELAZNE I ZAV RŠNE ODREDBE

Sl.
Na projekte objekata na železnič kim prugama koji su zav ršeni pre stupanja na snagu ovog
pravilnika i njihova izgrad nja započne u roku od šest meseci od dana stupanja n:1 snagu
ovog praviln ika ne primenjuju se odredbe ovog pravilnika.

S2.
Ovaj pravilnik slupa na snagu osmog dana od dana objavljiva nja u ll Službenol1l lislu SFRJ".
Br. 15-01-149/81
10. jula 199 1. godi ne
Beograd
Direk to r
Saveznog zavoda za standardizaciju ,
Vero lju b Tanasković, s. r.