Мајаковски је главни представник футуризма у Русији, који је предвођен његовим манифестом из

1912. У то вријеме у Русији дјела познатих умјетника често су рецитована на тргу. А сам
Мајаковски како би привукао пажњу народа, писао степенастим стиховима, уводио жаргонизме и
вулгаризме у дјело. О значају тадашњих дјела говори нам и „Облак у панталонама“ који приказује
револуцију у стваралаштву и на тај начин покреће револуцију у друштвеном поретку. Поема
„Облак у панталонама“ је љубавна, али говорећи о самом писцу, поред тога задире у његове
проблеме са друштвом, религијом и умјетношћу.
У другом дијелу поеме „Облак у панталонама“ Мајаковски у почетку критикује дотадашњу
умјетност, и показује нам којем правцу он то припада. Мајаковски одбацује књиге и говори како у
њима нема истине, како писање пјесама није тако једноставно. Говори како истина треба да се
кува у њему заједно са стиховима веома дуго, и да напослијетку неће изаћи без надахнућа. Баш
због ове истине, на којој су футуристи инзистирали, они стичу велики утицај на народ.
У наставку другог дјела поеме Мајаковски престаје да се обраћа са „Ја“ већ прелази на „Ми“,
мислећи на себе и своје пријатеље футуристе и заједно са њима се супроставља и највећим
књижевним дјелима Хомера, Овидија и Гетеа. Хиперболама као што су ове Мајаковски покреће
револуцију у стваралаштву, а и због свог великом утицаја на народ предходи и друштвеној
револуцији.