Cosa Nostra – Sicilijanska mafija (01)

Prvi deo feljtona o Koza Nostri, tajnom društvu stvorenom u 19. veku. “Prava moć nikad se ne
dobija, ona mora da se uzme”. Sicilijanska mafija na Vitražu.
Sicilija je kao ostriga: kada pokušate da je otvorite i dodate limun ona se zatvara, spazmatično steže. Fatalistički čuva
sebe. I svoju tradiciju. Modernizacija bez promena. “Treba menjati sve da se ne bi promenilo ništa”, pisao je slavni
Sicilijanac Tomazi de Lampeduza.
Svi su vekovima nadirali s mora. Grci, Arapi, Normani, Francuzi, Španci, Austrougari, Đuzepe Garibaldi… Sicilijanci
su sa obala terani u bekstvo prema brdima unutra. Unutrašnjost, stegnuta planinama, afričkim vrućinama i ispucalom
sasušenom zemljom je ta koja živi u sećanjima i mistično čuva tradiciju. Odbija da se pokori. Priznaje samo sebe. I
familiju. Sicilijanci nisu verovali ni jednoj vlasti. Postalo je pravilo da vlast treba odvojiti od privatnih poslova.
Ako se “Hrist zaustavio u Eboliju”, kako je o tom gradu južne provincije Bazilikate pisao Karlo Levi u kasnije
filmovanim memoarima, onda je Antihrist produžio dalje, do Sicilije.


“Prava moć nikad se ne dobija, ona mora da se uzme”, jedan je od slogana Koza nostre, Naše stvari, tajnog društva
stvorenog u 19. veku. Uspostavljen je sistem u kome su ljudi Koza nostre pokušavali da posreduju upravljajući farmama
za račun zemljoposednika, dok su siromašnim, potčinjenim Sicilijancima ponudili zaštitu, stabilnost i ponos.
Utemeljena na lokalnom nasleđu, ne samo da je nudila štit pred strancima, već je pružala osećaj pripadništva familiji.

1
Nije neobično da je Sicilija porodila ovu ruralnu kriminalnu organizaciju koja je duže od veka i po bila najmoćniji
mafijaški klan sveta. Iznikla među seljacima, Naša stvar ih je zastupala na njihov način. Bila je utemeljenija od španske
kraljevske kuće koja je Sicilijom vladala sve dok Garibaldi maja 1860. nije krenuo u pohod sa svojih “hiljadu”.
Oko porekla Koza nostre vladaju nedoumice. Brajan Frimantl, autor svojevrsnog ekspozea o organizovanom kriminalu
Evrope pod nazivom “Oktopod”, smatra da je Naša stvar počela kao odbrambeni savez seljaka koji su se suprotstavljali
opresiji feudalnih gospodara. Na Siciliji tvrde upravo suprotno: prvi mafiozi bili su gabelotti, feudalni posrednici koji su
od seljaka prikupljali porez, držali ih pod kontrolom i čuvali imanja kada su latifundisti bili odsutni.
Tokom 19. veka, kako se Italija postepeno ujedinjavala, Mafija je evaluirala u kriminalnu organizaciju. Poštuje samo
svoja pravila i ignoriše tuđa. Ulazak u drušvo “ljudi od časti” značio je gotovo isto što i pristup veri. Opredeljenje za
čitav život. Bez penzionisanja. Inicirani u članstvo – isključivo sicilijanski muškarci – zaklinjali su se na vernost
ritualnom, na krvi datom zakletvom ćutanja, omertom. A Parola d’onuri vali sangu, Reč časti vredna je krvi. Omerta
znači “sposobnost biti muškarac”, biti disciplinovan i samokontrolisan pod svim vrstama pritisaka.

Rik Porelo u knjizi “Uspon i pad Mafije Klivlenda” opisuje šira značenja omerte: “Ko god da se obrati poretku protiv
svog zemljaka je ili budala ili kukavica. Ko god ne može da se brine o sebi bez policijske zaštite je i jedno i drugo.
Kukavički je izdati prekršioca pravde, čak i ukoliko je prekršaj bio protiv tebe. Okasnelo je i podlo da ranjeni čovek oda
ime svog napadača jer će, ako se oporavi, on prirodno biti taj koji će se osvetiti. Ranjenik svom napadaču mora da kaže:
ukoliko budem živeo, ubiću te, ukoliko umrem, oprošteno ti je”.
Kršenje omerte podrazumeva smrt. Ovčija glava pred vratima je znak da je Koza nostra presudila. Posao se tada
prepušta likvidatorima. Vendetta – osveta – postala je sicilijanska forma pravde. Zločini su lična stvar, ostavljena
vendeti, ne vlastima.
Organizacija je preuzela ideje tradicionalističke familije i njene hijerarhije. Na čelu porodice je “kum” koji upravlja
lokalnom Mafijom. Svi “kumovi” odgovaraju samo jednom capo dei tutti capi (sicilijanski ‘u capu di ‘i capi) koji je
ranije obavezno živeo u sicilijanskoj prestonici, Palermu. Prvi ispod njega je Capo bastone. Contabile je odgovoran za
finansije.

2
 Caporegime ili Capodecima obično upravlja grupom od desetak ili više sgarrista, vojnika Mafije ispod kojih su oni u
rangu piciotto. Termin Giovane D’Onore rezervisan je za saradnike Mafije (korumpirane političare, policajce) i za sve
one koji ne mogu da budu članovi jer im otac nije Sicilijanac ili Italijan.
Kao što se u duboko patrijarhalnoj familiji Sicilije apsolutno poštuje otac, padre, respekt je prenet i na padrina, kuma.
Mogao je da bude seljak, komunalni radnik, bankarski službenik, komercijalista, agronom, sitni preduzetnik, vozač –
što najčešće i jeste – ali padrone je ulivao strah i štitio sve.


Strah je do te mere duboko ukorenjen, da likvidatori Koza nostre svoj posao po ulicama i barovima obavljaju ne trudeći
se da maskama prekriju lica. Kada policija dođe na uviđaj, niko ništa nije video, niko ništa nije čuo. “Tvoja ćerka je
mala, pazi na nju”, tipična je poruka odvraćanja. Mafijina ubistva nemaju svodoke. “Dobra je osoba ona koja vidi i
ćuti”, kažu Sicilijanci. “Ne znam ništa, nisam video ništa, nisam bio tamo, a ako sam bio, onda sam spavao”.
Surovost je jedna od ključnih poluga uterivanja straha. Iako su se ubistva na javnim mestima poslednjih godina
proredila, ne znači da obračuna klanova nema. Tišina koja ih post festum okružuje samo dokazuje u kojoj je meri Koza
nostra sastavni deo sicilijanskog života.

3
Dijego Jajeti je jedan od notornih hitmena koji se pokajao i danas živi pod zaštitom policije. Kada su ga svojevremeno
pitali koliko ljudi je ubio, zastao je. Ne zbog pokušaja da nešto demantuje ili da se pravda, već zbog – zagubljenog
računa: “Hmm, da vidim. Neke sam ubio ja, za druge sam dao naređenja. Neke sam ja počeo a drugi dovršili. U nekim
slučajevima posao sam obavio zajedno sa braćom. Bilo ih je, zaista, toliko, da ne mogu da se setim”. Osuđen je za 27
ubistava.
Cupola je vrhovno telo odlučivanja Koza nostre. Njen Politbiro ili Cosa Nostra Holding. Telo koje je od 1957.
reprezentativni mehanizam za konsultacije nezavisnih mafijaških familija koje odlučuju konsenzusom. Italijanski izraz
za klanove Mafije je cosca, što znači srce artičoke. Svi listovi vezani su za srce.
Mafija je imali svoju teritoriju, kodove i hijerarhiju, državu u državi. Prirodno je da su želeli neku svoju tajnu uniformu.
Pre pola veka, svi muškarci Sicilije nosili su kačket, ali “ljudi od časti” nosili su ga na svoj poseban način. Kačket bi
mogao da bude podignut ili spušten, da zaklanja ili otvara oči, da njegov obod bude ravan ili uvrnut. Sve je imalo svoje
značenje: položaj, pristup, namere. Identifikacija je pomagala opstanku. Coppola storta, zgužvan kačket od braon štofa,
postao je nadimak za mafioze koji su ulivali strah i poštovanje.
Pokazalo se da je Koza nostra bila dovoljno žilava da preživi napade tokom ere fašizma, kada je Benito Musolini preko
svog sledbenika Ćezare Morija 1920-ih i 1930-ih neuspešno pokušavao da je razbije (nije slučajno da je Koza nostra
pružila podršku saveznicima kada su se na Siciliju iskrcali 1943).

OD POZORIŠNE PREDSTAVE DO GLOBALNOG KRIMINALA

Koza nostra je pre svega kultura življenja, raširena kroz različite segmente društva. Mašina sposobna da funkcioniše u
svakom sektoru, na svakom novou, gde god postoje putevi akumulacije moći i profita. Ono što je razlikuje od drugih,
čisto kriminalnih organizacija po svetu, je način na koji je ugrađena u socijalno tkivo, kontrola koju ima nad
ekonomijom, društvom i njegovim institucijama.

FBI photo of organized crime boss and ”La Cosa Nostra” leader Charles ”Lucky” Luciano. (Photo by National
Archive/Newsmakers)

Karakterišu je dve ključne osobine: borba za kontrolu teritorije – kao njena unutrašnja komponenta, i njena spoljna
komponenta zasnovana na odnosima sa svetom politike, biznisa i finansija. Bez njih, bila bi snažna gangsterska banda,
ali ne i moćna i duboko ukorenjena organizacija.
Koza nostra je uvek pokušavala da se predstavi kao Sicilija. Da manipuliše njenim simbolima kako bi dva pojma
postala nerazdvojna. Mnogi pisci i sineaste su se upecali. Jedan član vlade u Rimu svojevremeno je iznervirao mnoge
sunarodnike rekavši da je Koza nostra nešto s čime će Italijani uvek morati da žive. Kada se žalio da “pica” i “Mafija”
ne bi trebalo da budu jedini svetski sinonimi 60 miliona Italijana, Silvio Berluskoni nesumnjivo je odabrao dva prava
izraza, iako Italijani tvrde da Mafija ne postoji i da se radi o terminu koji su izmislili Amerikanci.
Ipak, izraz Mafija najčešće se direktno vezuje za Koza nostru, sindikat sicilijanskih kriminalaca iz više desetina “koski”
– organizacija – koje mahom po liniji porodičnih klanova okupljaju 5.000 ljudi i nekoliko puta veći broj saradnika i
simpatizera.

4
Poreklo reči Mafija je neizvesno. Jedna etimološka teorija kreće od 9. veka, kada su Sicilijoma vladali Arapi. Potčinjeni
Sicilijanci tražili su spas u izbeglištvu, a izbeglica se na arapskom kaže “mafia”. Ima ih koji tvrde da je pojam izveden
iz arapske reči “mahdža” (hvalisanje, razmetanje). Drugi veruju da je nastala 1282, u vreme francuske invazije Sicilije,
kada se uzvikivalo “Smrt Francuskoj je poklič Italije”, Morte Alla Francia Italia Anela, skraćeno MAFIA. Nova reč je
po ovoj teoriji vremenom na ostrvu dobila značenje “muškosti”.
Autor Istorijskog rečnika italijanskog žargona Ernesto Ferero tvrdi međutim da arapski koreni ne mogu da se dokažu.
Ferero se obrušava i na mit sicilijanskog porekla Mafije ukazujući na mnoštvo starih reči sa čitavog Apeninskog
poluostrva koje opisuju socijalno, ekonomsko i političko poreklo fenomena: Mafia je u Toskani opisivala siromaštvo
onih koji su živeli ili bili prisiljeni da žive od kriminala; u Pizi je izraz zmafera označavao aroganciju; u severnom
regionu Veneta zmafaro je bila reč za prevaru; u Torinu se kao mafio opisivala neuglađena, u sebe zatvorena, ćudljiva i
preka ličnost.
Svi istraživači se slažu da se Mafija u svom savremenom značenju prvi put pominje 1863. u komadu I mafiuzi di la
Vicaria (Mafiozi Vikarije) koji je napisao i u Palermu prvi put izveo Đuzepe Rizoto. Predstava je na veoma slikovit i
realističan način opisivala život sitnih kriminalaca u sicilijanskom glavnom gradu.
Pojam Mafija je u jednom zvaničnom dokumentu premijeru imao dve godine kasnije, 1865, u izveštaju prefekta
Palerma Filipa Antonija Gvaltijera ministarstvu unutrašnjih poslova: “Na Siciliji ova reč označava kompleks malih
udruženja, povezanih zakonima tajnosti i ‘omerte’, koja primenom primitivnih oblika pravde prete da zamene institucije
države”. Neposredno pre nego što je ubijen, sudija Đovani Falkone je rekao da je retko upotrebljavao reč Mafija da bi
označio organizaciju sa Sicilije, a češće je koristio u njenom najširem značenju.

5
Reč Mafija prvo je uhvatila čvrste korene i u Americi 1920-ih, posebno u vremenima prohibicije, potom je postala
kolektivni pojam koji označava četiri italijanske kriminalne organizacije – Koza nostra, napuljska Kamora, ‘Ndrangeta
iz Kalabrije i Sakra korona unita (Ujedinjena sveta kruna) regiona Pulje, da bi danas izraz Mafija bio sinonim svetskog
kriminala od ruske Organizacije, kolumbijskih kartela droge, kineskih trijada, japanskih jakuza do četiri italijanska
kartela čija se imovina procenjuje na više od 1.000 milijardi dolara.

Cosa Nostra – Sicilijanska mafija (02)

Drugi deo feljtona o Koza Nostri, tajnom društvu stvorenom u 19. veku. “Ljudi
od časti, ljudi od vere”.

S icilija je, kažu, kao staro vino. Bogato i dobro, ali zarobljeno u flaši zbog zatvarača. Zatvarač se zove Mafija.
Jednostavan, težački svet Sicilije decenijama je, vekovima, učen da služi trojici gospodara: Crkvi, Koza nostri i
korumpiranim političarima. Policija se juna 1997. približila Olimpu Koza nostre. Pjetro Aljeri, za koga se tvrdilo da je
bio drugi u lancu komandovanja, odgovoran za oružane operacije, uhapšen je u četvrti Bageria glavnog grada Sicilije.
Zajedno za Aljerijem, bosom klana Santa Marija di Đezu iz istoimenog kvarta Palerma, uhapšena su i dvojica poznatih
likvidatora, Natale Gambino i Đuzepe La Matina.
Bio je to najveći uspeh Letećeg odreda iz Palerma od maja 1996, kada se policija domogla Đovanija Bruske, padrina
kome je kako tvrde obavešteni predato rukovođenje Koza nostrom pošto je tri godine pre toga slobode lišen “kum nad
kumovima”, Toto Riina.
Operacija je preduzeta posle višečasovnih kompjuterskih analiza jednog filma, snimljenog sa oko tri kilometra distance,
na kome se video samo deo Aljerijevog lica. Kada je kompjuter izbacio konačni fotogram, jedina dostupna fotografija
Aljerija od pre mnogo godina malo je ljudskom oku ličila na snimak proćelavog čoveka sa filma. Ne i kompjuteru. Ne i
Đovaniju Bruski koji je policajcima rekao: “Ovo je Pjetro Aljeri”.
U Palermu je 300 ljudi angažovano za operaciju koja će uslediti. U zoru je sve bilo gotovo. Kapo Koza nostre, osuđen u
odsustvu na doživotni zatvor, nije pružio otpor. Policajci su posle toga dugo slavili.
Kada je Aljeri odlazio na spavanje u poslednjoj noći koju će provesti na slobodi posle osam godina bekstva od pravde,
kapo broj 2 Koza nostre odložio je knjigu o životu Edit Stein, časne sestre i filozofa ubijene u Aušvicu.
Aljeri je pohađao katolički seminar u Monrealeu blizu Palerma. U trenutku hapšenja ispod crne majice imao je drveno
raspeće kakvo nose katolički misionari. Policija je pretražila magacin agruma u kome se krio i otkrila improvizovanu
privatnu kapelu sa stotinama religijskih knjiga – uključujući i desetak posvećenih Arhanđelu Mihajlu, svecu zaštitniku
italijanske policije.
“Ljudi od časti” oduvek su bili duboko religiozni. Poznato je da nema Mafije bez crkve, ali hapšenje oca karmelitskog
reda Maria Fritita u Palermu 1997. bilo je neugodno podsećanje na odnos crkve prema Mafiji. Otac Fritita osumnjičen
je da je godinama u kvartu Palerma Kalsa, gde je rođen, Aljeriju davao pričest i bio njegov ispovednik iako je znao da
je on begunac od pravde.
Sveštenik je čak slikan sa Aljerijem. Kada je pronađena fotografija, njegovi nadređeni su zatražili objašnjenje pa je bio
suspendovan. Karmelitanac ništa ne poriče. Tvrdi da je bila njegova dužnost da spasava dušu mafijaša. Njegova pastva
zahtevala je da bude oslobođen.
Policija je međutim smatrala da su kontakti duhovnika i mafijaša – traženog zbog ubistva jednog sudije 1991, ubistva
Salva Lime, vodećeg demohrišćanskog političara Sicilije 1992. i ubistava dvojice anti-mafijaških sudija nešto kasnije,
kao i zbog trgovine drogom i oružjem – izlazili iz okvira spiritualnog. Uhapšen je sa još šest drugih pod optužbom
saradnje sa Koza nostrom. Hapšenje “fratra Mafije” nije bilo prvo te vrste. Bosovi su i ranije uspevali da pronađu sebi
bliske ljude od crkve.
Otac Agostino Kopola uhapšen je jer je učestvovao u ritualima Mafije i venčavao njene najveće kumove koji su bili u
bekstvu. Fra Đaćinto Kastronovo, blizak velikom mafijašu Stefanu Bontadi, u svojoj manastirskoj kaseti držao je
pištolj. Ubijen je u konventu septembra 1980. Februara 1960. trojica sveštenika uhapšena su zbog “reketa”…
Jedan od poznatijih posleratnih bosova Mafije zvao se Kalođero Vicini. Jedno vreme je, tvrdi se, bio veliki kum Koza
nostre i na Siciliji i preko Atlantika. Malo je međutim poznato da je don Kalo imao dvojicu braće sveštenika, dvojicu
rođaka biskupa i jednog paroha. Duboko religiozan, don Kalo nikada na spavanje nije otišao ne očitavši Padre Nostro i
Ave Maria. Pažljivo je birao da njegov naslednik bude takođe čovek vere.
“Vodi me vera, ne drvo barke”
SICILIJANSKA IZREKA

6
Pripadnici Mafije lako uspostavljaju konvivenciju sa Bogom i njegovim zapovestima. Kada neko teško prekrši “naša”
pravila Naše stvari, tribunal Koza nostre će ga osuditi na smrt ne smatrajući da se time narušava Božija harmonija.

Protivnici mogu da budu ubijani i ugrađivani u temelje gradilišta. Oni i njihova deca mogu da budu rastopljeni u kiselini
ili da završe na dnu mora, ali posle uvek sledi – molitva. Kao što je radio Filipo Markeze, jedan od najbrutalnijih
likvidatora Mafije iz Palerma. Ili Điđino Lavardera iz Brankača koji je pre nego što će pucati klečao u ispovedaonici.

Calogero Vizzini

Bosovi su uvek želeli da budu blizu Boga, blizu sveštenika. Trojica braće iz Montreala, poznati po kontroli trgovine
drogom u ovom kanadskog gradu, svake godine plaćaju desetine miliona lira da bi statua Cristo Nero di Siculiana iz
njihovog rodnog mesta krasila proslavu svetog Salvatorea, sveca zaštitnika Sikulijane.
“Laki” Lućano Liđo, još jedan od velikih kumova, godinama je imao zaštitu lokalnog paroha-rođaka u Korleoneu. Kada
se posle 19 godina vereničkog staža Salvatore Toto Riina odlučio na ženidbu sa Ninetom, ispred improvizovanog oltara
trojica sveštenika obavljala su obred za budućeg capo dei tutti capi.
Nito Santapaola, čovek koji je naručio 500 ubistava, za malo nije postao sveštenik: bio je najbolji đak Instituto Salesiani
u Kataniji. Kada je uhapšen, u skrovištu su pronašli samo oltar, Madonu i Bibliju. Gotovo mitski Mikele Greko nije bio
poznat kao il papa samo zbog vladanja Mafijom: pasionirano je proučavao Stari i Novi zavet.
Duboka religioznost ili sujeverje? Sudeći po onome što je još 1874. pisao direktor Gazeta d’Italia i što danas govori
sicilijanski pisac Andrea Kamileri, radi se o sujeverju.“Sujeverje”, odlučno dijagnosticira Kamileri. “Sicilijanac po
prirodi nije suštinski religiozan, već je sujeveran”, pisao je pre više od jednog veka italijanski list.
Misionarski krst o vratu Pjetra Aljerija onda dobija druga značenja. Do hapšenja je, valjda, trebalo da pokaže da je “Bog
sa nama. Da ne može a da ne bude sa nama”. I da štiti od policije i neprijatelja unutar Koza nostre.

Papa u mafiji prepoznao Sotonu

Rimokatolička crkva, treći temen sicilijanskog društva, pasivno je ćutala u vremena agrarne Koza nostre prošlog veka.
Izbegavala je da se oglasi. Još manje da javno osudi. U posleratnom periodu Italije vodeću ulogu imala je Vatikanu
bliska Demohrišćanska stranka. Možda i zbog toga Crkva nije želela da se upliće u optužbe o saradnji demohrišćana i
Mafijaša. Doktrinarna osuda dugo nije imala propratnu akciju sveštenstva na jugu Italije. Duboko u svesti i podsvesti, i
Crkva i Mafija tradicionalizmom i snagom utiču na život italijanskog juga.
Ne govori to možda toliko o snazi Mafije koliko o slabosti države koju je podzemlje istisnulo i zamenilo, kao i o većem
ili manjem saučesništvu drugih stubova lokalne civilizacije. Bez crkve Mafija ne bi mogla da bude ne paralelna
struktura, već temeljna država i kultura italijanskog juga.

7
 Kardinal nadbiskum Palerma Ernesto Rufini je 1964. otvoreno govorio da Mafija nije ništa više od “izuma
kontinentalaca”, beznačajna manjina kriminalaca koju italijanski komunisti koriste kako bi diskreditovali Siciliju.
Upitan da definiše Mafiju, kardinal je novinarima rekao: “Koliko ja znam, to je vrsta deterdženta”.


Prva kanonska osuda koju je Rimokatolička crkva izrekla protiv mafioza potiče od 1. decembra 1944. kada su
sicilijanski biskupi ekskomunicirali bosove Koza nostre. Anatema je ponovljena 1952, ali tišina crkve počela je da
prestaje tek posle ubistva generala Karla Alberta Dala Kjeze 1982. i serije ubistava sudija, tužilaca, političara i
zvaničnika policije.
Iako sporo, vatikanska hijerarhija počela je da se distancira od debakla izazvanog otkrićima veza demohrišćana sa
svetom organizovanog kriminala i njihovom upletenošću u korupciju koje je doprinelo krizi katoličkog identiteta. Otac
Gregorio Porkario bacio je Koza nostri rukavicu u lice nazivajući mafijaše “kukavicama” i pozivao ih da se s njim
suoče.
Koza nostra mu je zapalila automobil ispred crkve u Palermu. Podmeće bombe u crkvi Sv. Jovana u Lateranu i crkvi Sv.
Jurija u obližnjem Velabru. Otac Đuzepe Puljizi, glasni protivnik Mafije, ubijen je 1993. Pastva je počela da reaguje.
Vatikanski Osservatore Romano je objavio pisma udovice i sestre ubijenih sudija Paola Borselina i Đovanija Falkonea
u kojima od pape Jovana Pavla Drugog traže da skloni sve biskupe i sveštenike za koje se smatra da podržavaju Mafiju.
“Došlo je do promene u mentalitetu i Mafija je danas izolovanija”, procenio je jezuitski otac Bartolomeo Sorge, direktor
Instituta Arupe u Palermu.
Kako je Mafija postajala sve agresivnija i ubilačkija, tako je i Vatikan napuštao poziciju šutnje. Đavo postoji, stanuje na
Siciliji i zove se Mafija. Tako bi u nešto slobodnijoj interpretaciji mogle da se tumače poruke pape Vojtile izrečene
tokom hodočašća Siciliji. Sveti otac zapretio je mafijašima “poslednjim sudom”: “U Božije ime, prekinite ovo nasilje.
Pokajte se!”, uzviknuo je papa i obećao da je “Crkva pripravna da preuzme svoj deo u borbi protiv Mafije”.
Vatikan je u svojoj kampanji jednom prilikom angažovao i ubicu oca Puljizija, Salvatorea Grigolija. Mafiozo, osuđen
na 14 godina zatvora za ovo i još 80-ak ubistava, bio je pre dve godine specijalni gost na programu vatikanske televizije
CTV. Katoličko udruženje Unio Sanguis Christi organizovalo je da Grigoli priča o svom životu likvidatora kako bi
horor o prolivanju krvi nevinih angažovao dobrovoljne davaoce krvi.
“Vama, ljudima Mafije – a ne znam da li još zaslužujete da budete nazvani ljudima – poručujem: preobratite se.
Napustite život nasilja, varvarstvo, put cinizma koji ste odabrali”, poručio je nadbiskup Katanije Luiđi Bomarito
osuđujući jedno dvostruko ubistvo iz osvete na groblju ovog sicilijanskog grada.

8
Juna 2001. više od hiljadu Korleoneza prisustvovalo je u Rimu kanonizaciji brata Bernarda, kovača mačeva i potkovica
rođenog u Koreloneu u 17. veku. Bernardo je ubio čoveka u dvoboju a onda zatražio Božiji oproštaj zamonašivši se u
kapucinerskom redu. Svako mesto teško da može da ima sopstvenog sveca, pa nije slučajno što se Vatikan odlučio da
ga podari baš Korleoneu, gradiću koji pokušava da se otrgne od poistovećenja sa najgorim izdanjima Koza nostre. U
gradu u kome mnogi sebe mogu da identifikuju i sa nasiljem i sa oproštajem, gradu koji je jedno vreme imao najvišu
stopu ubistava na svetu, proglašenje Bernarda za sveca bio je jasan signal podrške Vatikana želji mnogih stanovnika
Korleonea da se oslobode negativnog imidža.
“Mislim da je ovo veoma važno u socijalnoj ravni”, izjavio je brat Karlo, lokalni kapuciner. “Ukoliko svet zna za
Korleone po nečem pozitivnom, mislim da će to biti veoma važno za promenu percepcije javnosti”.
Time je učinjen kvalitativno nov skok: crkva ne osuđuje više samo grehe koje čini Mafija (ubistva, trovanja, pljačke),
već i samu Mafiju kao greh. Crkva je, istovremeno, kao tužilac posredno priznala da tokom proteklih decenija kod
mnogih svojih vernika nije uspela da stvori moralni habitus koji bi im omogućio da sami razlikuju moralno dobro od
moralnog zla. Aktuelizovalo se pitanja odnosa crkve, Mafije i politike.
Papa Vojtila, rešen da se uz novu teološku podlogu suprotstavlja “društvenom grehu” zvanom Mafija, više je od bilo
kog prethodnika u poslednja dva veka govorio o “Zloćudu” i “Knezu mraka”. U Mafiji je prepoznao Sotonu.
Angažman Vatikana od tada ne popušta. Papa Benedikt Šesnaesti je 2013. beatifikovao oca Đuzepe Puljizija koga je
Mafija ubila 1993. Papa Franja je juna 2014. Iz crkve ekskomunicirao sve mafioze, a “braći i sestrama” u Palermu
2018. poručio da “ne mogu da veruju u boga i budu mafiozi”, a prethodno je pozvao na ekskomunikaciju ljudi koji
“smrt nose u dušama”. “Siciliji trebaju muškarci i žene od ljubavi a ne od časti. Osoba koja je mafiozo ne živi kao
hrišćanin jer je njegov život bogohuljenje protiv božijeg imena”.Raskid je simbolično označen novembra 2017. na
groblju u Korleoneu gde je Salvatore Toto Riina, višegodišnji capo dei tutti capi, mafiozo osuđen na 26 kazni
doživotnog zatvora za ubistava počinjena u periodu 1969-92, sahranjen je posle kratke molitve lokalnog sveštenika.
Ništa više.
Religiozna dimenzija kolektivnog identiteta Koza nostre oduvek je bila veoma važna. Mafiozi su od nastanka obožavali
da finansiraju, organizuju i učestvuju u verskim ceremonijama i tako se predstavljali kao čuvari tradicionalnih
vrednosti. Direktnom osudom, crkva je zvanično potvrdila nespojivost verskih vrednosti i “morala” Mafije, veze koja je
duže od veka predstavljala glavni izvor snage kriminalnih grupa.

Cosa Nostra – Sicilijanska mafija (03)

Treći deo feljtona o prekoatlantskoj filijali Koza Nostre. Bonano, Gambino, Vito
Đenoveze, Frenk Kostelo, Džon “Teflon” Goti, sudija Falkone.
U talasima italijanske sirotinje koja je krajem 19. i početkom 20. veka pohrlila ka Novom svetu, našli su se i oni koji će
uskoro ovladati podzemljem SAD. Mafija postaje američka infekcija. Veruje se da je američki ogranak Koza nostre
nastao 1893. kada je don Vito Kašo Fero posle jednog ubistva pobegao sa Sicilije i došao u Njujork. Na smeni dva veka,
svaki veći grad Amerike već je imao svoje gangsterske grupe.
U jednom trenutku, Amerikom vlada 26 porodica, jedna za svaki od najvećih gradova. Najviše su se bavili naplatom
reketa, ali biznis se uskoro proširio na “brojeve” (ilegalne kladionice) i na prostituciju. Broj regruta sa Sicilije posebno se
uvećao u vreme dok je Musolini pokušavao da iskoreni Mafiju. Stigle su hiljade likvidatora i kriminalaca. Njihov dolazak
poklapao se sa uvođenjem zabrane prodaje alkohola.
Era prohibicije nesumnjivo je najslavnija u gangsterskoj istoriji. Mafija se nije ustručavala da otvoreno pokazuje moć i
bogatstvo. Alfonso “Ožiljak” Kapone, gangster iz Čikaga, ulazi u legendu. Njegovim hapšenjem 1931. slava Čikaga bledi
i seli se za grad nove generacije gangstera – Njujork.
Bilo je te vreme njujorškog podzemnog rata Sicilijanaca čiji su akteri bili Lučano, Đuzepe “Bos” Maseria, Džoe Bonano,
Karlo Gambino, Frenk Kostelo, Vito Đenoveze, kumovi čija će imena kriminalne hronike ispisivati narednih decenija. Don
Karlo Gambino je dugo vladao Njujorkom, uprkos zakona protiv korupcije i organizacija pod uticajem reketaša koji se od
1970. obrušava na tamošnju Mafiju. Pred kraj života imenovao je Pola Kasteljana za naslednika. Novi šef porodice
ponašao se više kao bankar nego veliki kum pa ga 1985. ubija jedan od sicilijanskih “Mladoturaka”.

9
 Carlo Gambino /FBI

Vito Genovese /FBI

Ukidanjem prohibicije Mafija se reorganizuje u “sindikate” koji kontrolišu kocku, prostituciju, rastuće tržište droga i druge
forme biznisa. Stižu nova lica među kojima se ističe Salvatore Lučano, poznatiji kao Čarli “Laki” Lučano. Za razliku od Al
Kaponea, koji se držao isključivo Sicilijanaca i Italijana, Lučano je etnički liberal. Sarađuje sa jevrejskim kriminalcima
poput Mejera Lanskog i Bendžamina “Bagzi” Zigela, čoveka koji je sagradio prvi super-kazino u Las Vegasu mada je
ubijen ne dočekavši da vidi kolosalnost svoje investicije.
Džon Goti
Novi bos je Džon Goti koji će njujorškom Mafijom upravljati trudeći se da ne otvara ratove sa ostale četiri moćne
Mafijaške familije: Bonano, Đenoveze, Lukeze i Kolombo. Poznat kao “Teflon Džon” – zbog tri uzastopne oslobađajuće
presude krajem 1980-ih – Goti je konačno uhapšen 1991. zajedno sa Semijem Gravanom i Frenkijem Lokašom. Osuđen
je na doživotni zatvore gde je i umro 2002. Novi kum Gambinovih postao je Džon Anđelo Goti, poznatiji kao Junior Goti
koji će porodicu predvoditi od 1992. do 1999.
Tada se dogodilo nešta dotle nezamislivo: Salvatore “Semi Bik” Gravano, veliki bos porodice Gambino, šokirao je sve.
Čovek koji je bio deo grupe koja je 1985. likvidirala Paola Kasteljana, rešio je da sruši i novog kuma, Gotija Juniora.
Čovek za koga se sumnja da posredno ili neposredno stoji iza 19 ubistava, pojavio se aprla 1993. pred obaveštajnim
komitetom Senata. Pristao je da sarađuje sa vlastima i tako postao najviši mafoizo koji je prekršio omertu. U zatvoru je
bio manje od pet godina. Gravano je u TV intervjuu 1997. otkrio da je planirao da ubije Goti Juniora kako i sam ne bi bio
ubijen. “U javnim opisima Mafije prolazi neopaženo da su njeni hitmeni često žrtve”.

10
Ispostavilo se da je i Goti Junior krenuo stopama svog nesuđenog ubice. Osuđen na zatvorsku kaznu zbog reketiranja,
Goti Jr. je 1999. napravio dil sa vlastima a godinu dana kasnije napustio biznis svog oca i upravljanje najvećom i
najuticajnijom “porodicom” u SAD. Danas živi pričajući svoju priču za magazine i televizije.
Serija presuda i prebega je 1980-ih i 1990-ih oslabila je Koza Nostru, ali ne i uništila. Pet porodica možda je i srećnije
nego decenijama unazad. Uspostavili su veze sa kartelima kriminala iz Meksika i Kolumbije. Uspostavili su čvrstu
saradnju sa ‘Ndranghetom iz Kalabrije.
Proći će decenije bez velikih obračuna. Biznis se uvećavao, italijanske kriminalne grupe poslednjih godina su promenile
rute snabdevanja drogom i novcem. Stara garda umirala kod kuće ili po zatvorima. Sve dok marta 2019. nije pored svoje
njujorške kuće ubijen Frenk Kali, kum familije Gambino. Prvo veliko ubistvo posle likvidacije Paola Kasteljana.
Pokazalo se da je Mafija i te kako aktivna, da je pripravna na obračune kao u vremenima od 1931. kada je pet italijanskih
familija zavladalo Njujorkom. Da li je ubistvo bilo kraj nečega ili početak nečeg novog? Nije jasno ni FBI-aju koji
procenjuje da u Amerci danas ima oko 30.000 članova i saradnika kriminalnih grupa poreklom sa Apenina.
Hidra sa sedam glava
Koza nostra je dugo uspevala da čuva stereotip institucije čvrstih, njoj prilagođenih moralnih kodeksa. Tako je bilo u
vreme velikih kumova kao što su bili “Laki” Lućano Liđo, Đuzepe Di Kristina, Salvatore Greko, Stefano Bontada, Gaetano
Badalamenti. Roman “Kum” Marija Puca i istoimena filmska trilogija Frensisa Forda Kopole dodatno su doprineli
romantičarskom imidžu. Marlon Brando je u filmu Kuma prikazao kao tradicionalistu, čoveka koji se protivio trgovini
drogom. Za porodično ime uzeo je Korleone, po gradiću smeštenom u brdima centralne Sicilije.
Korelone je bio velika žitnica Sicilije u vremenima kada je njegova pšenica bila jedan od povoda punskih ratova između
antičkog Rima i Hanibalove Kartagine. U novija vremena, postao je baza surovog klana, a status moćnog uporišta Koza
nostre stekao je mnogo pre nego što ga je “Kum” prebacio u celuloidnu legendu.

11
Svođenje ovog mesta od 12.000 ljudi na prestoničko središte romansirane Koza nostre svakako je svojevrsno
ambijentalno ublažavanje. U stvarnosti, Korleone seposlednjih decenija vezivao za ime Salvatorea Tota Riine.
Poznatiji pod nadimkom Zver ili u curtu – kratki – Salvatore je posle Mikele Greka dve decenije bio capo dei capi ne
samo klana Korleoneze već i čitave Koza nostre. Pošto je 1982. dobio krvavi rat za prevlast sa klanovima Palerma,
oberučke je prihvatio narko-trgovinu. Naredio je desetine i desetine ubistava. Uskraćen filmičnih manira staromodnog
gangstera, Koza nostru je predvodio surovi, sirovi i nepismeni seljak. Toto Riina je umnogome obeležio deceniju koja je
počela 23. juna 1992.
Sudija Đovani Falkone pripremao se da preuzme jednu od najneugodnijih fotelja Italije: položaj vodećeg istražitelja u
borbi protiv Mafije. Ukoliko je 54-godišnjeg Sicilijanca tih dana nešta iritiralo, onda su to bili pokušaji da ga predstave kao
“čoveka sa misijom”, nekog ko će se u ime političke moći obrušiti na autonomiju sudstva. Bilo je to vreme u kome su
antikorupcionaške istrage milanskog tima “Čiste ruke” rušile strukture Prve republike ozbiljno preteći da dođu i do
političara kojima je mogla da odgovara mirna koegzistencija sa Koza nostrom.
Falkone je takve optužbe čitao i slušao od marta 1991, kada je postao direktor Krivičnog odeljenja u Ministarstvu pravde.
Odgovarao je citirajući reči Đuzepe Macinija, jednog od očeva osnivača Italije: “Život je misija, a njegove obaveze su
vrhovni zakon”.
Misija koju je odabrao bila je borba sa Koza nostrom na njegovoj Siciliji, po njegovom Palermu. “Još kao dečak, iz dana u
dan sam udisao vazduh Mafije, nasilja, iznuđivanja, ubistava”, ostalo je zapisano u njegovom duhovnom testamentu,
knjizi “Stvari Naše stvari”. “Posle bi bila održavana velika suđenja koja bi se regularno završavala bez ičega. Gledao sam
na Koza nostru kao na hidru sa sedam glava, na nešto magmatsko, sveprisutno i nepobedivo, odgovorno za sva zla
sveta. U atmosferi tog vremena udisao sam takođe ‘institucionalnu’ kulturu koja je negirala postojanje Mafije. Pokušaj
davanja imena socijalnim bolestima Sicilije tumačio se kao predaja pred ‘napadima sa severa’“. Mafija je i dalje uspevala
da u odnosu na državu uvek bude u prednosti, govorio je sudija Falkone.
“Cela Sicilija je jedna fantastična dimenzija. Kako je moguće tu živeti bez mašte?”, pisao je poznati Sicilijanac, Leonardo
Šaša. Falkone je maštao i verovao da Koza nostra uz političku spremnost i tehničku opremljenost države može da se
pobedi jer je takođe verovao da “Mafija nije Sicilija, a Sicilijanac nije mafiozo”.
Kada je Tomazo Bušeta jula 1984. posato prvi moćni mafiozo spreman da sruši zid omerte i da kaopentito – pokajnik –
državi otkrije tajne Koza nostre, Falkone je određen da ga ispituje. Italija je dotle imala samo površinska znanja o Mafiji.
“Sa Bušetom smo konačno dobili jednu globalnu viziju fenomena, njene strukture, tehnike regrutovanja, načina
funkcionisanja, njenog jezika i kodova”.
Bušeta je imao i poruku lične prirode: “Upozoravam Vas gospodine sudija. Posle ovog ispitivanje Vi ćete možda postati
slavan, ali Vaš život biće predodređen. Gledaće da Vas unište, profesionalno i fizički. Ne zaboravite da se račun sa Koza
nostrom nikada ne zaključuje. Još želite da me ispitujete?”.
Falkone je nastavio putevima svoje misije. Počeli su pokušaji diskreditacije na poslu. Optuživali su ga za svašta, od toga
da želi položaj ministra ili državnog tužioca, do izdavanja naloga za ubistvo jednog pentita. Godine ispunjene s mnogo
gorčine.
Tog popodneva 23. maja 1992. Falkonea je posao vodio u Palermo. Koza nostra i Kupola, njenom vrhu piramide vlasti,
bili su uprkos svih mera predostrožnosti obavešteni o dolasku specijalnog aviona iz Rima. Veliki kumovi već odavno su
imali plan. Generalna proba bila je uspešna. Čekao se samo pogodan trenutak.
Tri automobila krenula su popodne sa aerodroma Punta Raisi ka Palermu. Između dva vozila pratnje nalazila su se
blindirana kola u kojima je sudija Falkone sedeo sa suprugom Frančeskom Morvilo. Informatori Koza nostre javili su da je
kolona pošla. Kod mesta Kapače, na brežuljku s koga se jasno vidi autoput, grupa ljudi čekala je njen dolazak.
Bilo je tačno 17:58 kada su se automobili našli iznad prolaza u kome je stajao kamion sa 500 kilograma eksploziva.
Đovani Bruska, poznat po nadimku ‘u verru na sicilijanskom ili il porco, il maiale (na italijanskom svinja), povukao je
ručicu detonatora. Mafija je poravnala račun sa sudijom koji je pretio da ide dalje i dublje od svojih prethodnika, koji se
kao dete u Palermu igrao sa onima koje je kasnije progonio, koji je razumevao šta stoji iza reči jednog Palermitanca. Od
njega su se bojali, zato što su ga respektovali.
Đovani Falkone, njegova supruga i trojica ljudi iz obezbeđenja bili su mrtvi. Salvatore Toto Riina mogao je da bude
zadovoljan što je njegovo naređenje efikasno izvršeno. Mafija je stavila do znanja kako će odgovarati na pokušaje da joj
se stane za vrat. Nepuna dva meseca kasnije, automobil-bomba je usmrtio i drugog simbola borve države protiv
organizovanog kriminala: tužioca i istražitelja Mafije, Paola Borselina.
Posle ovih ubistava Italija je na Siciliju poslala 7.000 vojnika koji su svojim prisustvom Sicilijancima pokazivali da je
država prisutna i da će na ulicama Palerma i drugih gradova braniti vladavinu prava. Posle nekoliko godina, Rim se
umorio a vojnici su vraćeni na kopno.
Falkone: Heroj-očajnik
Deset godina od ubistva Falkonea, 23. maja 2002. u 17:58, Palermo je zastao da bi odao poštu sudiji, njegovoj supruzi i
trojici agenata iz pratnje. Na komemoraciju je izašlo oko dve hiljade ljudi. Ekspolozija opšteg revolta godinu dana posle
masakra, kada je više od stotinu hiljada ljudi oslobođeno straha marširalo i uzvikivalo “Sada je dosta”, vremenom se
pretopila u indiferentnost. Nije bilo lanaca ljudske solidarnosti. Slogani su bili proređeni, baš kao i prisustvo predstavnika
vlasti.
“Učestvovao sam u maršu stotinu hiljada, a danas osećam veliku gorčinu. Teško je gledati ovako malo sveta okupljenog
da bi se podsetili na Falkonea i druge žrtve Kapačija”, rezignirano je konstatovao jedan omladinski rukovodilac italijanske

12
levice koji je došao iz okoline Bolonje. Popustila je tenzija u praćenju aktivnosti Mafije što preti povratku na vremena
kada je borba protiv organizovanog kriminala pala na nekolicinu hrabrih sudija kao što su bili Falkone i Borselino.
“Italija, koja zaleči sve svoje rane i sramote, slavila je u Đovaniju Falkoneu svog omiljenog heroja: mrtvog i sahranjenog.
Ali Đovani Falkone nije bio heroj obasjan suncem, ljubljen od voljene zemlje, zaštićen od osvete. Bio je heroj-očajnik, kao
Borselino i druge sudije i policajci koje je država žrtvovala u borbi koju nije želela i verovatno ne želi da dobije”, napisao
je povodom godišnjice pogibije ugledni uvodničar Đorđo Boka.
Samo nekoliko dana pošto je obeležena 10. godišnjica spektakularnog ubistva anti-mafijaškog sudije, Italijanima je
saopšteno da su poništene presude trinaestorici bosova Koza nostre umešanih u smaknuće Falkonea. Apelacioni sud
poništio je 13 presuda onima za koje se smatra da su morali da budu obavešteni oko priprema atentata. Stav najvišeg
apelacionog suda zemlje zaprepastio je mnoge. “Izgleda da je presuda u suprotnosti sa Đovanijevim idejama”, izjavila je
Falkoneova sestra Marija
“Danas slavimo mučenika i heroja, ali Falkoneu se ne bi dopala zemlja koja traži pretekste za napade na žive sudije”,
rekao je na godišnjicu masakra kod Palerma bivši glavni tužilac sicilijanske prestonice Đan Karlo Kazeli. “Sudije su ovih
godina napadane kao da su oni optuženi, što je Mafiji dalo prostor da se reorganizuje”. Njegov prvi naslednik Pjetro
Graso je saglasan: “Da je Falkone danas živ, sigurno bi se skandalizovao oko svih velikih reči koje se izgovaraju oko
toga ko treba a ko ne treba da drži komemoracije”.
Gotovo tri decenije od smaknuća sudije Falkonea većina aktera ubistva radi ono što su radili godinama ranije. Žive po
svojim paezima, redovno kao nekad posećuju bar na trgu, pričaju sa vlasnicima ograđenih imanja. Svi oni su nekad tajno
pripremali Falkonijevu smrt.
Santino Di Mateo vratio se životu na poljima Ribotonea, tamo gde je rođen i gde je postao mafiozo. Tamo gde su
Korleonezi u proleće 1992. prvi put simulirali atentat na Falkonea i kasnije imali generalnu probu. Na slobodi su još
četvorica egzekutora. Jedini koji je i dalje “unutra” je Đovani Bruska. Iz jednostavnog razloga: nije tražio da izađe, ne
barem do sada. Ako se predomisli, i čovek koji je telekomandama aktivirao eksploziv i ne može da se “seti” da li je
umešan u 100 ili 200 ubistava, mogao bi da bude na slobodi. Takav je zakon.

Cosa Nostra – Sicilijanska mafija (04)

Pentiti – pokajnici u očima države, izdajnici za Mafiju. Urušavanje zakletve omerta i brutalne odmazde mafije, koja odustaje
od tradicije po kojoj su deca i žene bili izuzeti od “poprečne osvete”.

Duže od jednog veka star kodeks omerte – na krvi date zakletve ćutanja – držao se sve do pred kraj 1970-ih godina
kada su uhapšeni mafiozi poput Džimija “Lasice” Fratijana i Tomaza Bušete pristali da sarađuju sa istražiteljima. Postali
su pentiti: pokajnici u očima države i sudstva, izdajnici za Mafiju. U zamenu za imunitet od krivičnog gonjenja,
policijsku zaštitu i stvaranje novih identiteta, odavali su imena.
Plaćaju im se hoteli, pravna pomoć i zahvati plastične hirurgije. Ukoliko je neophodno i najbližim članovima porodice.
Dobijaju dokumenta sa novim identitetom. Obezbeđuje im se oružana pratnja tokom odlazaka na svedočenja. Država im
se na saradnji zahvaljuje ne samo finansiranjem njihovih “novih života”, već i smanjivanjem kazni: doživotna robija
zamenjuje se zatvorom od minimum 12 a maksimum 20 godina. Druge kazne se redukuju između jedne i dve trećine.
Pentiti se, sa svoje strane obavezuju da se više neće baviti kriminalom, da će čuvati svoj nov identitet, te poštovati
stroga pravila kretanja i ponašanja bez eksponiranja u javnosti. Moguće je da je surova realnost zatvorskog režima
namenjenog vrhovima Koza nostre uticala na pentite. Prošla su vremena kada su zatvorenim kumovima Mafije u
Palermu donosili obroke iz restorana sa pet zvezdica.

13
Zbog novih tehnologija morali su da odustanu od posebnog koncepta sintetizovanog jezika koji samo oni razumeju i koji
im je omogućavao da se iz sudnica ili zatvora šalju poruke spolja. Na italijanskom su dichiarante, svedoci koji pričaju,
progovorili o tajnama svojih dojučerašnjih kompanjona.
Leonardo Vitale
Deset godina pre nego što je najpoznatiji pentito Tomazo Bušeta odlučio da progovori, jedan drugi mafiozo pokušao je
slično. Njegovo ime bilo je Leonardo Vitale. Jednog dana ušao je u policijsku stanicu Palerma rekavši da želi da ispriča
šta zna. Njegovoj storiji niko nije verovao. Poslali su ga u kliniku za mentalno obolele. Koza nostra nije pokušala da ga
likvidira jer bi se time potvrdila istinitost njegovih reči.
Trebalo je da se pojavi Bušeta i potvrdi navode stare priče. Vitale je pušten iz azila ali je živeo još samo tri dana. Ubijen
je na ulici Palerma, ali desetine gangstera po Italiji i SAD uskoro su bile uhapšene. Bušeta je uspeo da aprila 2000, u 71.
godini, umre prirodnom smrću. Poslednje godine proveo je u SAD gde su mu plastični hirurzi dali novo lice a sudske
vlasti nov identitet, kuću na Floridi i penziju. U egzil je morao da pobegne zbog onoga što je počelo 1984. kada ga je
sudija Đovani Falkone posetio u brazilskom zatvoru i ubedio da prekriši omertu.

Vitale

Vitale

14
Američkom pravosuđu dao je važne informacije u čuvenom njujorškom slučaju “Pizza connection” a u zamenu je dobio
zvaničnu zaštitu SAD. Bio je koloritna priroda. Imao je žene na tri kontinenta, a mnoge godine zatvora proveo je po Italiji,
Brazilu i SAD zbog trgovine drogom. Amerikancima je više verovao da će sačuvati njegov život od policije zemlje u kojoj
se rodio.
Samo 45 dana pošto je iz Brazila izručen za Italiju, sudiji Falkoneu je ispričao mnogo toga o Mafiji. Detaljno svedočenje
predstavljalo je osnov za najveće ikad održano suđenje mafiozima na Siciliji kada je 1986. više od 500 osoba optuženo,
a stotine bosova završilo po zatvorima.
Ekstremne odmazde Koza nostre
Koza nostra je na fenomen pentita prvo odgovorila najomiljenijim načinom – ekstremnim nasiljem i protiv države i protiv
prekršilaca omerte. Kampanja smrti počela je 1982. kada je ubijen glavnokomandujući anti-mafijaških snaga, general
Alberto Dala Kjeza. Deceniju kasnije uspela je da na spektakularan način likvidira sudije Falkonea i Borselina.
Napuštena je “viteška” tradicija po kojoj su deca i žene bili izuzeti od “poprečne osvete”. Moralni kodeks koji je
svojevremeno pokrivao aktivnosti tradicionalne Mafije i njenih “ljudi od časti” bio je uništen.

Giovanni Brusca

Giuseppe Di Mateo
Đuzepe Di Mateo, sin pentita Santina, otet je 1994. u Palermu, zatim zadavljen, pa istopljen u kiselini po naredbi
Đovanija Bruske. Imao je 12 godina. Tomazu Bušeti ubili su devet članova porodice, uključujući i dvojicu sinova. Ćiro
Zirpoli, sin pentita Kamore Leonarda, ubijen je sa 16 godina. Njegov bratanac Salvatore otet je, na kratko, za opomenu,
sa samo 13 meseci.
U Pođorealeu, blizu San Đuzepe Jata kraj Palerma, ubijena su dvojica rođaka Balduča Di Mađa, pentita preko koga je
uhapšen Toto Riina. Salvatoreu Kontornu, provaljenom doušniku, “golupčići” Koza nostre (baš tako na italijanskom) ubili
su čitavu familiju, nekolicinu prijatelja, čak i lekara koji se usudio da ga leči. Pentito Tulio Kanela ostao je bez 84-godišnje
majke: “Mi smo iz Koza nostre”, obavešten je lokalni list posle svirepog ubistva starice.
Strah, samo strah
Prestravljeni “poprečnom osvetom”, članovi porodica odriču se čak i grobova “grešnika”, a često sami likvidiraju bližnje
koji su prekršili zavet ćutanja. Tako je Mafija i Đuzepu Mandarano stavila pred jasan izbor: ili će se odreći “izdajnika” ili
će i sama doživeti sudbinu koja čeka njenog muža – smrt. “Ubićeš i oca i majku ako ti se naredi”, kaže omerta.
Negde duboko u sebi svesna reči osuda Mafije koje je slušala od pape Jovana Pavla Drugog, Dona Pepe se ipak
odlučila da obuče udovičku crninu i tako svima obznani da svog supruga Marka Favalora smatra mrtvim. On je u
Palermu učinio neoprostiv greh: priznao je policiji da je učestvovao u ubistvu Libera Grasija, trgovca koji je na kratko
ušao u italijansku legendu jer je javno odbio da plaća reket.
Koza nostra je bila nervozna. Posle decenija koegzistencije sa političarima Prve republike čekala je da pronađe
saveznike u Drugoj. “Fenomen pentitizma za Mafijaše je toliko izuzetan da su razoružani i nesposobni da se suoče sa
ovom novom realnošću, pa pribegavaju svakom oružju”, govorio je Luiđi Di Goti, advokat mnogih mafijaša koji dobro
poznaje njihovu logiku. “Strah, samo strah”.
Prvo pravilo Koza nostre je da se uvek poštuju pravila. Forma je u tom svetu često važnija od suštine. Poštovati stara
pravila znači opstati, ponekada i preživeti. Kada se pravila ne poštuju, onda se umire po zelenim plodnim dolinama
uvučenim među gorje kod San Đuzepe Jata, zauvek nestaju ljudi ugrađeni negde u vulkanskom kamenu od koga je

15
građena Katanija, završavaju neidentifikovani u zapaljenim automobilima… Otvaraju se ratovi, bratoubilački, kako klanovi
ne bi bili zbrisani. Ubija se da bi se Koza nostra vratila svojoj tradiciji.
Pod državnim programom zaštite u Italiji se u jednom trenutku nalazilo oko 1.100 pentita i 4.300 članova njihovih
porodica. U ovom problematičnom pokajničkom društvu nalaze se pripadnici sve četiri velike nacionalne Mafije. Najviše
ih je iz Koza nostre, a slede Kamora, ‘Ndranhgeta i Santa korona unita. Većina su mladi – 65 odsto ima ispod 40 godina
– i muškarci, mada je zabeleženo i stotinak žena. Danas na Siciliji sa vlastima sarađuje više od 300 pentita.
Rizikujući osvetu svog bratstva, ili igrajući dogovorenu igru, mafiozi su jedno vreme upadljivo masovno pristajali da budu
svedoci državne tužbe. Pentiti su bili ti koji su počeli da podižu kamuflažnu mrežu koja je prekrivala decenijama pažljivo
manikirane odnose sveta italijanske politike i kartela organizovanog kriminala. Počela je velika i veoma opasna igra.
Zahvaljujući ponajviše njihovim izjavama, pokrenut je najveći i nesumnjivo najspektakularniji posleratni proces Italije:
bivšem sedmostrukom demohrišćanskom premijeru Đuliju Andreotiju. Među onima koji su Andreotija optužili za veze sa
Koza nostrom bio je i Tomazo Bušeta.
Uvaženog političara poslali su pred sud u Peruđi pod sumnjom da je 1979. naručio ubistvo jednog novinara. Otvorili su
proces u Palermu optužujući ga za vezu sa Mafijom. Sumnjičili su ga da je godinu dana ranije možda stajao iza
smaknuća premijera Alda Mora.
Samo nekoliko dana pre nego što je sud u Palermu Andreotija oslobodio optužbi, Bušeta je objavio knjigu u kojoj je
italijansku državu optužio da je digla ruke od borbe protiv Mafije. “Ne postoji kolektivna, fokusirana strategija. Borba
protiv Mafije gotovo da se svela na pojedinačne angažmane. Ne vidim nikakav interes države. Konačan cilj više ne
postoji”, pisao je najpoznatiji pentito Italije u knjizi provokativnog naslova “Mafija je pobedila”. Mafija je postala snažnija
nego ranije, smatra on.

Cosa Nostra – Sicilijanska mafija (05)

Nema mafije bez politike. Afera Andreoti. Hapšenje bosa nad bosovima Salvatore Toto Riine. Pentiti kao
dvosekli mač.
Slučaj Mafijinog egzekutora Đovanija Bruske, kome je status pentita dodeljen bez obzira na stotine izuzetno brutalnih
ubistava, posebno je iritirao italijansku javnost. Bio je prvi od velikih kumova koji je progovorio u Italiji. Javnost se
uznemirila. Tužioci, policija i porodice Mafijinih žrtava tražili su uveravanja da institucije ne pregovaraju sa ubicama i
narko-bosovima. Promoteri anti-mafijaške kampanje upozoravali su da je država omekšala.
“Nema i nije bilo pregovora”, odgovarao je tadašnji ministar pravde u vladi levog centra Pjero Fasino. Preciziralo se da se
radi o “istražnim razgovorima”. Da li se u međuvremenu ipak nešto dogodilo? Marta 2001. Toto Riini je sud ublažio režim
izdržavanje kazne po isteku trogodišnjeg perioda potpune izolacije u zatvoru mesta Askoli Pičeno, na jadranskoj strani
Italije. “Zver”je dobila “časove na vazduhu” i mogućnost “socijalizacije” sa jednim ili više osuđenika koje određuje uprava
zatvora.

“Riina nije bilo koji delikvent i ne bi trebalo da uživa takve beneficije”,

jetko je prokomentarisao tadašnji predsednik Anti-mafijaške komisije Parlamenta u Rimu, Bepe Lumija. A možda je bio u
pravu Luka Teskaroli, tužilac koji je 1987. učestvovao na velikom procesu kada je osuđeno 338 mafioza.
“Mafija se vratila klasičnim šemama, što znači pregovaranju sa državom. Od svog biznisa sigurno nije odustala.
Sve je kao ranije”. Mafiozi su oduvek radije sebi pravili kontakte nego neprijatelje držeći se istine koju je don
Korleone izrekao u “Kumu”: “Svoje prijatelje drži blizu, neprijatelje još bliže”.
Organizovani kriminal nesumnjivo se upliće u svet italijanske politike, mada skrivenije nego u poređenju sa ranijim
vremenima. Delom je to rezultat zaoštrenog stava javnosti prema Mafiji posle ubistava dvojice sudija 1992, delom
hapšenja njenih velikih kumova, delom zbog obazrivosti od pentita, delom zbog nove taktike izbegavanja prevelike
ekspozicije, simbolisane zabranom ritualnog poljupca između Mafijinih “ljudi od časti”.
Kanali uticaja svakako nisu zapušeni. Nezaposlenost na Siciliji je preko 30 odsto. Kod lekara se odlazi uglavnom uz
nečiju pomoć. Tako se i glasa na izborima: za onoga ko pomaže. Za desnicu. Padrone bi pred izbore doneo džak paste i
šećera. Otac porodice je znao za koga treba da glasa. Na izborima aprila 1996. Sicilija je bila jedini od 20 regiona Italije
na kojima je desnica ubedljivo trijimfovala.
Bez politike nema mafije
“Bez politike nema Mafije. Da bi postojala, Mafija mora da ima odnose sa politikom”, govorio je Leoluka Orlando, čovek
čijem iskustvu treba verovati. Bio je gradonačelnik Palerma.Kako u takvoj situaciji analizirati skriveni politički “glas
Mafije”? A on je tu negde. Prisutan. Misteriozan koliko i bratstvo “ljudi od časti”.

16
Kada je 1996. uhapšen u vili na moru blizu sicilijanskog grada Agriđenta, član Kupole Koza nostre je sa porodicom
gledao TV seriju posvećenu sudiji Falkoneu – sudiji u čijem je ubistvu direktno učestvovao. Posle samo tri meseca
izolacije u jednom ostrvskom zatvoru odlučio se da prekrši omertu, iako je bio jedan od onih koji su bili izuzeti od oštrog
zatvorskog režima predviđenog za ubice njegovog kalibra.
Okretanjem leđa krvavoj prošlosti sebi je pokušao da obezbedi naklonost države. Borio se da dobije status pentita.
Progovorio je, tvrdilo se, u strahu da će umreti u ćeliji.
Prva imena koja je pominjao bila su imena mrtvih, onih koji ne mogu da svedoče, da potvrde ili negiraju. O vezama
politike i Mafije govorio je da ne zna ništa. Zatim se otvorio. “Reći ću sve o Andreotiju”, obećao je ubica poznat među
Mafijašima pod nadimkom “Svinja”. Crna kovrdžava kosa visokih zalizaka, brada prekriva zaobljeno lice. Pogled
ovekovečen na TV snimcima i fotografijama u trenutku hapšenja odgovara animalnom nadimku. U zatvoru je nastavio
da, kao i svi mafiozi, pažljivo iščitava novine: informacija je preduslov dezinformacije.
Pričao je o susretu u avionu sa Lučanom Violanteom, u to vreme istaknutim funkcionerom borbe protiv Mafije, a u vreme
svedočenja predsednikom Donjeg doma italijanskog parlamenta. Zatim je izjavio da se radi o izmišljenoj konstrukciji i da
Violante nije od Mafije tražio “veliku zaveru” protiv Đulija Andreotija, najuticajnijeg političara posleratne Italije. Želeo je da
diskredituje bivšeg sudiju Violantea i tužioce angažovane u borbi protiv Mafije.
Andreoti
Suđenja Andreotiju razgorela su debatu o tome da li pentitima treba verovati na sudu. Da li neke stvari uopšte treba čuti?
Bivši premijer uporno je ponavljao da su optužbe protiv njega deo osvete Mafije kako bi ga kaznila za ono što je protiv
sveta kriminala preduzimao dok je predvodio italijanske vlade.
Bušeta se držao druge linije. Kada je sud u Peruđi Andreotija oslobodio optužbe za umešanost u ubistvo novinara Mina
Pekorelija koji je pokušavao da otkrije veze Mafije i političara, pentito je u intervjuu magazinu Espresso izjavio: “Mnogi
kažu da su farsični procesi konačno okončani i da je (Italija) zatvorila poglavlje o pentitima. Prva stvar koja mi nije jasna
je da li se (u sudnici Peruđe) aplaudiralo zato što je Andreoti oslobođen ili zato što je to bila dobra prilika za obračun sa
pentitima Mafije, posebno sa mnom, prvim čovekom koji je razotkrio duboko savezništvo između Koza nostre i dela
političkog sistema”.
Bušeta u knjizi piše da veruje da je sistem korišćenja podataka dobijenih od pentita zapao u krizu onog trenutka kada su
neki od njih počeli da govore o vezama sa političarima. Dok se Italija jalovo bavi pokušajem reforme svog neefikasnog
sistema sudstva, uveren je Bušeta, Mafija se potcenjuje. Moćni “insajder” smatrao je da je država počela da odstupa od
Koza nostre posle ubistava sudija Falkonea i Borselina 1992. i bombaških napada po Milanu, Firenci (kada je oštećena
slavna galerija Ufici) i Rimu godinu dana kasnije.
“Tokom te sezone, Koza nostra je postala glasnija, a neko je to morao da sluša i da razume. Posle tih ubistava, država
je počela da revidira neke od svojih najtvrđih pozicija. To je isto kao da se povukla. Neki bosovi završili su u zatvoru, a
Koza nostra se ponovo povukla u senku”.
Hapšenje bosa nad bosovima, Tota Riine
Država je upravo u tom periodu zabeležila jedan od svojih najvećih uspeha: januara 1993, posle 23 godine traganja,
uhapsila je bosa nad bosovima, Salvatorea Tota Riinu. Vremenom su padali i drugi “kapitalci”, ali jedno potanje tražilo je
odgovor: Kako verovati Đovaniju Bruski za koga su rekonstrukcije ubistva sudije Falkonea, njegove supruge i trojice ljudi
iz pratnje, utvrdile da je lično aktivirao detonator 500 kilograma eksploziva?
Onome ko je i pre tog pokolja već bio osuđen na doživotnu robiju zbog ubistava? Kako verovati notornom likvidatoru koji
je iz osvete hladnokrvno oteo, udavio a zatim u kiselini rastopio telo 12-godišnjeg dečaka da bi kaznio njegovog oca,
pentita?

17
Iznenadna odluka Đovanija Bruske da sarađuje sa vlastima navela je mnoge političare, sudije i tužioce da veruju da se
radi o novoj strategiji Mafije, zaveri čiji je cilj da se diskredituju svedoci čija su obaveštenja bila ključna za mnoga
hapšenja. Bruska nije zatvorio neke misterije. Samo je otvorio novu sezonu. Sve je ličilo na “Oktopoda”, najčuveniju
italijansku TV seriju posvećenu Koza nostri. Kada ga uhvate, oktopod izbaci oblak crnog mastila.
Lažov plače bolje od svih
Fenomen pentita otvorio je ozbiljne debate. Koliko su pouzdane izjave bivših okorelih ubica, narko-trgovaca na veliko,
organizatora šverca oružja, mega-makroa krugova prostitucije, svetaca-zaštitnika sitnih ucenjivača i džeparoša i
lihvarskih patrona hiljada velikih i malih vlasnika? U munzignaru chinci megghiu, kažu Sicilijanci. “Lažov plače bolje od
svih”. Pentiti su dvosekli mač. Začas mogu da navedu na pogrešan trag, da zavedu istragu, da manipulišu ljudima…

Torinska La Stampa je podsetila na “koincidenciju” da je sudija Falkone ubijen u vreme kada se pojavila Andreotijeva
kandidatura za palatu Kvirinale, za položaj šefa države. “Da li je antimafijaški sudija ubijen da bi se kaznio Andreoti?”.
Andreoti, doživotni senator, sve vreme je tvrdio da ima dokaze da se radilo o zaveri. Veze sa Mafijom nisu dokazane, a u
procesu za ubistvo novinara Pekorelija je oslobođen.
Na Siciliji svako zna da je onaj ko izda Koza nostru “mrtvak koji hoda”. Kako onda objasniti da je Santino Di Mateo bio
prvi koji je tadašnjem glavnom tužiocu Palerma minuciozno rekonstruisao sve detalje ubistva sudije Falkonea, otkrio sva
imena, a da danas slobodno živi na svom sicilijanskom posedu. Koza nostra je suviše okrutna da bi smatrala da ga je
dovoljno kaznila time što mu je ubila sina.
Da li Mafija i anti-Mafija sarađuju? Da nije Bruska pažljivo gradio kulu od karata zavere protiv Violantea samo da bi je
lako razneo u datom trenutku? pitao je Corriere della Sera. “Koliko može da se veruje kriminalcu iz Kalabrije koji je
oktobra 1994, tokom hladnokrvnog drumskog razbojništva, ubio sedmogodišnjeg Amerikanca Nikolasa Grina? Slučaj je
postao poznat po tome što su roditelji bili donatori dečakovih organa Italiji, ali uhvaćeni ubica je samo koju godinu kasnije
dospeo pod zaštitu pravosudnog sistema.
Kako država i pravda da se obezbede da njihova svedočanstva nisu kupovina sudske naklonosti, osveta, unosna laž
koja će diskreditovati? Lasersko navođenje ka pogrešnim ciljevima, jednostavan nastavak političke borbe? Konfuzija i
dezorijentacija. Ko i kako garantuje autentičnost svedočanstava? Kolika je cena informacije?

18
Težina pitanja i ozbiljnost dilema nagnali su političare da se angažuju i da zajedno sa vodećim tužiocima zemlje usvoje
nove norme koje se tiču pentita. Italija je kasnije dobila nov zakon o pokajnicima koji precizno određuje njihove beneficije
i predviđa da moraju da odleže barem četvrtinu svake kazne koja im je izrečena.
Pentiti su nesumnjivo pomogli u borbi protiv organizovanog kriminala. Ipak, radi se o veoma posebnim osobama koje su
živele van zakona, pa stoga njihovi iskazi moraju nanovo i nanovo da se proveravaju pre nego što postanu sastavni deo
tužbe. Dijagnostička dilema je postavljena, ali precizna kura nije bila određena. Italija nije uspevala da proizvede takav
skener. Niko još nije sasvim pouzdano odgovorio na pitanje: da li pentiti pomažu vlast ili Mafiju?

Rene “Brkovi” Gotlan – Strah i trepet posleratnog Pariza

Priča o mafijaškom bosu koji je vladao Parizom 1960-ih. Monmartr je bio njegov štab, Bardo omiljena
glumica, Venecuela egzil.
Puškomitraljezi i revolveri umukli su na Pigalu. Parisko podzemlje oplakuje smrt jednog od svojih najvećih posleratnih
bosova, Rene Gotlana, zvanog “Brkovi”. Kratko zatišje nastupilo je na frontu odraslih i besprizornih u počast i znak
sećanja na jednog od najveštijih kriminalaca koga su policije 62 zemlje uzalud tražile od 1950-e. Pronađen je mrtav od
strane međunarodne policijske organizacije “Interpol” u čisto presvučenom krevetu luksuzne privatne klinike Pasija,
nedaleko od stana Brižit Bardo, čije je filmove voleo da gleda.
Obustavljena je potraga za “Malim Reneom” koji je bio u stanju da puca na svakoga ko bi mu rekao da je mali i debeo.
Nekrunisani kralj predgrađa Monmartr i direktni naslednik “malog” Pol Milanija, Matje Koste, Lukilaćija i Salisetija,
suverenih vladara Pigala, umro je od raka na grlu, neokrznut nijednim metkom. A nije da nije bilo onih koji bi mu ga rado
podarili.

“Celog života je imao sreće” – izjavio je novinarima Zuzu Boneti, njegov telohranitelj. Imao je nesrećno detinjstvo, što mu
je omogućilo da još kao mladić dobro upozna zanat kriminalca. Još pre rata, njegova pojava u nekom lokalu izazivala je
strah i trepet. A kada su Nemci umarširali u Pariz, Gestapo se osetio počašćenim kada je Rene, za platu, postao mučitelj
po zatvorima.
Posle rata osuđen je kao kolaboracionista na kratku zatvorsku kaznu. Kada se ponovo našao na slobodi, njegov ugled
među lopovima, obijačima, falsifikatorima i razbojnicima naglo je skočio. Predgrađe Monmartr ubrzo je postalo njegova
kraljevina. Vlasnici kafana, restorana i noćnih klubova donosili su mu svakog prvog u mesecu danak koji ih je štitio od
njegove srdžbe. Dame koje su krenule sumnjivim putem takozvanog lakog života, plaćale su mu procenat od zarade.
Monmartr je bio njegov, i svako ko bi se usudio da mu protivreči mogao se nadati nasilnoj smrti u roku od 48 časova. U
bar prekoputa glavnog ulaza u čuveni kabare “Foli Beržer”, koji je svoju slavu proneo u eri Bel Epoka (1890-1920), teže
se ulazilo nego u ministarstvo unutrašnjih poslova.
Nekoliko meseci kasnije Rene je odlučio da pripoji svojoj kraljevini i okolna susedstva – Pigal i Rošešuar. Rečeno,
učinjeno. Niko nikada u Parizu nije imao takvu neograničenu vlast kao on. Njegova reč je bila zakon. Postao je
neumoljiv. Kada je Pjero zvani “Ciganin”, legendaran među krupijeima i makroima Plas Blanša, odbio da plati porez,
Rene ga je lično ubio.

19
Iako mu je posao išao sjajno, Rene Gotlan nije mogao da se okane sitnih krađa i napada na prolaznike. Sa svojim
telohraniteljem, često je upadao u tuđe stanove, manje radi novca i nakita, a više radi toga da ne bi izgubio naviku. Za
njega je razbojništvo bila preka potreba. Godine 1955. Gotlan se vraća u Pariz i postaje jedan od najpopularnijih gostiju
čuvene mondenske kockarnice u Angijenu.
Svake večeri gubi milione, ali ne prestaje da se smeje i deli bogate napojnice. Svi su verovali da je nekakav industrijalac
– milioner. Njegovo familijarno držanje prema ostalim kockarima, mahom bogatim trgovcima i fabrikantima, automatski je
otklanjalo svaku sumnju. I dok ga je policija tražila u Japanu i Sjedinjenim Američkim Državama, on je u Parizu bez po
muke ponovo stekao renome društvenog “lava”.
Trajalo bi to možda i godinama da Rene još jednom nije podlegao svojim strastima. Naljutio se na jednog prijatelja i ubio
ga. Sud ga je osudio na smrt, naravno opet u odsustvu. Ovoga puta više nije bilo šale. Sa falsifikovanim pasošem koji je
glasio na Rene Levinskog, otputovao je za Venecuelu, u novi život. Njegovi najbliži saradnici bili su uvereni da se niakda
više neće vratiti u Francusku, čije mu je tle gorelo pod nogama.
I stvarno, prošle su tri godine, a o njemu se više ništa nije čulo. Ipak, iznenada, Interpolu je stigla depeša iz Lisabona –
“Gotlan primećen u Portugaliji”. Nekoliko dana kasnije, stigao je telegram iz Madrida – “Gotlan viđen u Španiji”.
Organizovane su potere, ali bez uspeha. Sredinom 1958. Rene se ilegalno vratio u Francusku. Hteo je još jednom da vidi
svoje saradnike i grad koji je drhtao pod njegovim surovim pogledom. Bio je smrtno bolestan. Krajem decembra Zuzu
Boneti i još nekoliko njegovih prijatelja doveli su ga u privatnu kliniku Pasija, u najeksluzivnijoj stambenoj četvrti Pariza i
predstavili ga lekarima kao novinara Žaka Kardona. Nije mu bilo leka. Izdahnuo je okružen najboljim lekarima.
Drugog januara, Zuzu je došao u kliniku i tražio da mu se dozvoli da sahrani svog šefa. Direktor klinike nije imao ništa
protiv – “Molim vas, dajte mi vašu i njegovu legitimaciju. Začas ćemo urediti formalnosti”.
Lupivši se po čelu, Zuzu se izvinio: “Zaboravio sam njegov pasoš. Odmah ću vam ga doneti.” Prošlo je nekoliko sati i
direktor je počeo da sumnja, te je pozvao policiju. Trećeg januara, teleprinter centrale Interpola otkucao je ovo
saopštenje: Prekinite potragu za Reneom Gotlanom, 41 godinu starim, rođenim u Lionu, put puta osuđivanim, jednom na
smrt u odsustvu. Gotlan je umro u Parizu 1. januara, 1959. Stop.”

Cosa Nostra – Sicilijanska mafija (06)

Koliko košta povratak na “na ovu stranu zakona”, i u kojoj meri mafija kontroliše pet miliona
Sicilijanaca. Baldučo di Mađo. Provencano i Berluskoni.
Hapšenje “pentita sa dozvolom da ubije” kako je pisala rimska La Repubblica, samo je dolilo ulje na vatru polemika
koliko su verodostojni podaci bivših Mafijaša i koliko su njihova svedočenja samo u funkciji olakšavanja sopstvenih
života. Slabost je, barem u očima javnosti, i finansiranje Operacije pentito.
Baldučo Di Mađo je jedan od poznatijih pokajnika. Njegov novi lični opis poznat je samo sudskom veću. Njegovo lice je
od drugih u rimskoj bunker-sudnici Rebibia bilo skriveno velikim belim platnenim paravanom. Njegove reči odjeknule su
kao bomba.
“Da, primio sam 500 miliona lira (današnjih pola miliona evra)”, rekao je pritisnut pitanjem da li je od države dobio i drugi
novac sem redovnih mesečnih primanja i još 25-30 miliona za koje se znalo. Proces na kome je Di Mađo tvrdio da je bio
očevidac ritualnog poljupca između tadašnjeg bosa Koza nostre, Tota Riine, i bivšeg premijera Andreotija, doživeo je
tako veliki obrt.
Pola milijarde lira za šta? Visina sume nije mogla da zaustavi lavinu komentara. “Porodice žrtava Mafijaša retko dobiju
ikakvu pomoć od države, ako je i dobiju, ona je minimalna”, uzbuđeno je komentarisao jedan od oštećenih. “Mafiozima
se daje pola milijarde lira. Strašno”.

Baldassare Di Maggio
Di Mađov advokat je objašnjavao da se radi o “kapitalizaciji”, o novcu neophodnom da bi se pentito izmenjenog lika
ponovo vratio u normalno okruženje. Da bi započeo nov život. Da bi u zemlji 2,7 miliona nezaposlenih radom dokazao
povratak na “ovu stranu zakona”.
Advokat mnoge nije ubedio. Dramatično i emotivno “ne” kojim se jedna italijanska udovica suprotstavila oproštaju i
nagrađivanju bivših ubica preobraćenih u saradnike vlasti, kao grudva je pokrenulo lavinu polemika o osetljivoj temi koja
doseže do suštine katoličkog i laičkog morala.

20
Tako je aktuelizovan neugodni “dosije pentiti” čiji sadržaji nameću mnoge etičke dileme. Utvrđeno je i da drugi Mafijaši
primaju sume nedostupne mnogim Italijanima. Mesečno iz Centralnog servisa zaštite primaju oko 1.000 evra.
Nema oproštaja
“Nema oproštaja, ne čak ni za svedoke države”, izjavila je Končeta Martinaro, udovica jednog od trojice policajaca
ubijenih kada i sudija Falkone i njegova supruga. “Oni (država) treba da obezbede mene”.
“Ne mogu da prihvatim da ovi saradnici pravde, koji su takođe odgovorni za masakre, dobijaju plate”, rekla je posle
godina ćutanja i podizanja dece ova savremena Antigona ono što mnogi Italijani privatno misle. “Radi se o vicu. Ja, sa
platom od 1,6 miliona lira, plaćam poreze da bi se izdržavali (poznati pentiti) Di Mađo, Di Mateo i ostatak kompanije. Oni
su ti koji bi trebalo da obezbede moju decu. Ne mislim da je prihvatljivo da se pentitu plaća izdržavanje, da on nastavlja
da izigrava džentlmena i uživa u svojoj deci. Osećam se povređena i ponižena stavom sistema pravde koji pentite
nagrađuje umesto da ih kažnjava”.
“Ne kažem da saradnici ne služe državi, ali ne zaboravimo da se radi o ubicama”, ponovila je svoj stav Montinaro u
veoma gledanom TV programu podsećajući tako da je oproštaj sasvim individualni čin a da su pentiti umnogome
nerazjašnjena kategorija.

Italija je u tom trenutku na zaštitu 1.244 pentita i 5.000 članova njihovih porodica trošila 75-100 milijardi lira godišnje,
dajući im visoke plate i kuće, obezbeđujući im nov identitet i poslove… Troškovi izdržavanja svedoka države, ne samo da
iritiraju javnost, već su postali i sastavni deo sudskih debata. Adokati optuženih na procesima imaju neizbežno pitanje
namenjeno pentitima: koliko novca primate od države?
Odgovori koji stižu samo dolivaju ulje na vatru: “Tek toliko da se ne umre od gladi”, kaže na suđenju u Peruđi Salvatore
Kančemi, bivši bos Mafije upleten u ubistvo sudije Falkonea. “Prvo 500.000 lira… sada 2,8 miliona, kao što sam rekao,
tek da se preživi”.
Mnogo? Malo? Pravedno? Nepravedno? Preispitivanja i sumnje. Sigurno je jedno: to je gotovo dva puta više od onoga
što država daje udovici jednog od svojih ljudi ubijenog u zločinu za koji se Kančemi “pokajao”.
Polemika o tome da li bivše ubice mogu preko noći da se pretvore u poštene građane koje država finansira i štiti time se
tek razbuktala. “Trebalo je da se pokaju pred Bogom i da se dobrovoljno predaju policiji”, nastavila je udovica lament koji
je uzdrmao svest Italije. “Možda bih tada razmišljala o oproštaju. Ali, oni su progovorili tek pošto su pohapšeni”.
Predstavnici pravde, kao tužilac Fausto Kardela, kažu da razumeju stanje duha oštećenih, ali da “država ne može da
bude emotivna”. “Valja proceniti koliko su doprinosi pentita korisni. Ukoliko su produktivni, a mislim da jesu, jednostavno
postoje situacije koje treba razmatrati u svetlu da svi zakoni mogu da se kritikuju i poboljšavaju”.
Na drugom tasu Justicije je izjava čoveka kome takođe treba verovati, Đan Karla Kazelija, tužioca koji se u Palermu
najviše nosio sa Koza nostrom: “Ne zaboravimo da su pentiti usporili (Mafijinu) mašinu smrti”.
Mafija i politika: Ili ratuju ili se sporazumevaju
Pet godina po ubistvu Falkonea, klan iz Korleonea je na mega-suđenju u središnjem sicilijanskom gradu Kaltaniseta
masakr platio sa 24 kazne doživotnog zatvora: za Tota Riinu i sve bosove iz “regionalne komisije” kao što su Pidu
Madonia i Nito Santopaola i za one iz “komisije Palerma” poput Bernarda Bruske, Pipa Kala i Rafaele Ganćija. Neki su
bolje prošli.
Ne znači da je pentitima sve oprošteno. Toto Kančemi dobio je 21 godinu zatvora, Đovanbatista Ferenate 17, Đoakino
La Barbera, Santino Di Mateo i Kalođero Ganći po 15. Najteže je prošao Đovani Bruska, onaj ko je telekomandama
aktivirao eksploziv: dobio je 26 godina zatvora.

21
Tužioci su na osnovu dokumentacije od 60.000 strana izjavljivali da je proces samo “prvi korak” u istrazi koja je verovala
da su mnogi, ne samo na Siciliji, želeli Falkoneovu smrt. Čekao se nastavak istrage. Pokušaj da se dođe do
eksponenata iz sveta politike i biznisa koji su mogli da znaju za masakr kod Kapačija. Pokušaj da se razotkriju akteri
recipročnih usluga na drugoj strani.
Mafija i politika. Sudija Paolo Borselino, ubijen neposredno posle Falkonea, ponudio je kratko i jasno objašnjenje
njihovog međusobnog odnosa: “Dve moći koje žive od kontrole iste teritorije: ili ratuju ili se sporazumevaju. Teren
na kome mogu da se sporazumeju je deoba državnog novca, ilegalni profit od javnih radova”.
Koliko snažno Koza nostra određuje politička opredeljenja pet miliona stanovnika Sicilije?
Koliko moćno upliviše poslanike ili senatore u Rimu da bi sebi obezbeđivala zaštitu i unosne poslove? Koliko je regruta
Mafije na spiskovima zaposlenih u policiji, sudstvu? Đakomo Manćini, bivši sekretar Italijanske socijalističke partije, jedan
je od političara osuđenih zbog veza sa Mafijom. Bruno Kontrada, bivši čovek broj tri tajne službe Sisde, osuđen je po
istom osnovu. Kao i Vito Ćanćimino, bivši gradonačelnik Palerma. Svi potvrđuju do kojih visina dosežu pipci Koza nostre.

Potvrđivao je to i Karmine Menzorio, ali nije mogao da izdrži. Njegovo telo, prekriveno belim pokrovom, ležalo je jednog
avgustovskog dana 1996. na molu luke u Ankoni. Bivši senator demohrišćana a zatim senator njihovih naslednika iz
centrističke demohrišćanske stranke CCD, ubio se skočivši sa najvišeg mosta broda koji ga je iz Patrasa vraćao za
Italiju. Na četiri milje od obale. Bio je optužen za saradnju sa napuljskom Kamorom. Pobegao je u Grčku ali je rešio da se
vrati. Sa advokatom. Tvrdio je da nije Al Kapone. Želeo je da povrati izgubljeno dostojanstvo. Onda se predomislio.
Početkom maja 2002. sud u Kaltaniseti arhivirao je slučaj koji se ticao tadašnjeg premijera Silvija Berluskonija i visokog
funkcionera njegove stranke Forca Italija, Marčela Del’Utrija. Mnogobrojni pentiti govorili su o njihovoj povezanosti sa
ubistvom Falkonea “jer su bili u rukama šefa Koza nostre, Tota Riine” i zastupali tezu da je ubistvo “ubrzano” kako bi se
zadao udarac starim političkim referentima Mafije i podržalo nastajanje Forca Italije. Neki pentiti tvrdili su i da je bilo
kontakata između dvojice političara i bosova Mafije kako bi se obezbedila zakonska rešenja povoljna po Koza nostru.
Provencano i Berluskoni
Sudija je posle dve godine istrage zaključio da su svedoci nepouzdani i da nema elemenata za pokretanje postupka.
Onda se proces obnovio potvrđujući da se kontinuitet nastavlja, barem što se tiče optužbi o vezama sveta politike i sveta
organizovanog kriminala. Antonino Đufre, desna ruka tadašnjeg velikog kuma Koza nostre Bernarda Provencana a posle
toga najpoznatiji pentito Italije, direktno je prstom upirao na Berluskonija i Del’Utrija, optuženom da je deo Berluskonijeve
poslovne imperije Fininvest koristio za pranje Mafijaškog novca.
Najviđeniji pripadnik Koza nostre koji je prihvatio saradnju sa vlastima tvrdi da je Berluskoni imao direktne kontakte sa
Stefanom Bontadeom, jednim od velikih bosova sicilijanskog klana, da ga je Mafijaš posećivao u njegovoj vili u Arkoreu
pored Milana, da im je kontakt bio pokojni konjušar na imanju Vitorio Mangano i da je Manganov Mafijaški identitet
morao da bude poznat kada je dobio posao.

22
 Bernardo Provenzano
“Berluskoni se plašio kidnapovanja, pa ga je Del’Utri predstavio Manganu,” rekao je Đufre tužiocima. “Del’Utri je osoba
veoma bliska Koza nostri a istovremeno je bio odlična referenca za Berluskonija, pa je važio za ozbiljnu i osobu od
poverenja”.
Zatim sledi politizovana poenta. Đufre tvrdi da su odnosi između Del’Utrija i Koza nostre dobili na važnosti 1993, kada su
se Andreotijevi demohrišćani raspali tokom masovnih suđenja protiv korupcije. Berluskoni je u to vreme osnivao Forza
Italiju, upravo da bi popunio nastali politički vakuum. “Koza nostra je bila zainteresovana za kontakte sa višim ešalonima
tog pokreta”, otkriva Đufre. Premijer je izašao pred specijalnu sesiju suda održanu u Rimu, ali se opredelio na odbranu
ćutanjem prepuštajući svom senatoru da demantuje sve optužbe.
Svet italijanske politike se na ovu temu malo promenio. Mafija je više povod međusobnih obračuna, nego zajedničkog
prioriteta. I dok političari pokušavaju da preko Mafije zabeleže sopstvene poene, Sicilija ulaže mnogo truda da izmeni
stereotip koji je vezuje za Koza nostru. Korleone je prvi krenuo sa promenom imidža. San Đuzepe Jato je sledio primer.

Cosa Nostra – Sicilijanska mafija (07)

Na Siciliji je strah najefikasniji način vladanja. Mnogi političari znaju da bez podrške “Naše stvari” neće
dospeti daleko. Platiće. Novcem, ili, još češće, uslugom koja će se zatražiti kasnije.
I danas se iza kamenih zidova i ispitivačkih pogleda Korleonea vodi potmuli rat između države i Mafije, rat koji je davno
počeo. Sukob u kome država katkad dobija poneke bitke, ali ostaje bez konačne pobede. Ako je Korelone deo scenarija
koga se drži Koza nostra, i ako su Toto Riina i Đovani Falkone bili sudbinski par pre četvrt veka, onda su ih u jednom
vremenu nasledili Đovani Riina i Đuzepe Ćiprijani dvojica kasnijih protagonista sage o Mafiji.
Đovani je sin Tota Riine. Želeo je da bude pravi naslednik svog oca uhapšenog januara 1993. Da simbolično potvrdi
vitalnost Koza nostre i njeno sveprisustvo u stvarnosti sveta kriminala u vremenima dok bosovi Korelonea kuju zaveru
kako bi stvorili novu, supreblindiranu organizaciju, kako bi se zaštitili od razornih udaraca koje su dobili poslednjih
godina, kako bi usavršili rafinirane metode opstanka.

(Ansa/Schiazza)
Ćiprijani, sićušan čovek prijatnog lica uokvirenog naočarima, godinama je bio gradonačelnik Korelonea, prvi levičar na
tom mestu. Pokušavao je da promeni imidž mesta koje je izraz “padre padrone” pronelo čitavim svetom. Na vratima
njegove kancelarije stajao je poster koji obeležava godišnjicu smrti Mahatme Gandija. Poruka je nedvosmislena:
nenasilje je zakon ljudi, nasilje je zakon okrutnih.
Kažu da je ta tipična sicilijanska priča počela jedne januarske nedelje 1993. pod čempresima groblja u Koreloneu.
Đovani Riina imao je 18 godina kada je sa mlađim bratom Đuzepe Salvatoreom došao na grob dede po kome je dobio
ime. Prošlo je tek nekoliko dana kako je uhapšen njihov otac. Mladom Đovaniju je odlazak na groblje bio prvi zvanični

23
ulazak u Korleone, zgusnuto mesto u kome se mediteranski kamen i izrazi lica pod štofanim kačketima utrkuju u
nepomičnosti. Prolazili su dani, a Đovani je želeo da bude Neko. Možda je tako obećao na dedinom grobu.
Korpulentan za svoje godine, poželeo je da očevu sudbinu ponese kao sopstvenu. Počeo je da se kreće onako kako to
čine mafiozi koji žele da budu zapaženi. Upoznao je sve puteljke, staze i skrivene prečice. Nije odlazio u tratorije sa
svojim vršnjacima. Nije želeo da bude kao drugi. Želeo je da ga se boje kao što su se plašili i njegovog oca dok je bio u
zatvoru.
Na Siciliji je strah najefikasniji način vladanja. Prvo strah od latifundista, potom od mafioza. Mnogi političari znaju da bez
podrške Naše stvari neće dospeti daleko. Platiće. Novcem, ili, još češće, uslugom koja će se zatražiti kasnije.
Kumovima Mafije nisu neophodni brzi automobili, raskošne plavuše ili skupa odela da bi pokazali da nešto znače. Nije to
mimikrija. Na Siciliji svi znaju ko zrači strahom. Često i oni kojima je posao da ih liše slobode. Novac je kao dama u
pratnji. Kada je sud u Palermu avgusta 1995. konfiskovao imovinu Tota Riine, uključujući zemlju i bankovne račune,
zaplenjena je vrednost od 10 miliona evra. On je odavao utisak skromnog čikice.

Konfiskacija Riinine imovine u Korleoneu

U zemlji duboke tradicionalnosti, gde se mnoge supruge odriču svojih muževa pentita, Đovani Salvo Riina je želeo da
produži sveti lanac “ljudi od časti”. Kada su novinari i fotoreporteri došli u Korleone na jednu sahranu, dobio je priliku da
nešto učini: da strgne i uništi spomen-ploču Đovaniju Falkoneu i Paolu Borselinu, anti-Mafijaškim sudijama zbog čijih
ubistava, između ostalog, njegov otac leži u zatvoru.
Nije prošlo dugo, a Đovani je uhapšen juna 1996. u svom domu. Optužen je za pripadništvo Koza nostri i, posebno, za
povezivanje grupe poslovnih ljudi i političara sa mafiozima kako bi se obezbedili javni projekti za izvođenje radova po
nekim lukama Sicilije. Tada je slobode lišen zbog uzimanja reketa.
Prisluškujući razgovore najmlađeg Riine preko odašiljača ubačenog u njegov automobil, tužioci su utvrdili da je on
“kosku” kojom je upravljao njegov otac reorganizovao pretvarajući je u pravu poslovnu firmu, u skladu sa mimikrijom
Koza nostre koja je odustala od taktike javnog terora. Na tuđa imena otvarao je kompanije čiji je on, u stvari, bio okultni
vlasnik. Utvrđeno je tako da je novac familije investiran u legalne poslove, kao što su restoran u Palermu, firma koja
posluje u javnom sektoru ili u švajcarske finansijske tokove. Odslužio je kasnije još jednu kaznu u Padovi, objavio knjigu
o svojoj porodici i dok njegova sestra u Parizu drži restoran “Korleone” on danas prodaje cveće u Abrucu. Uveliko
Ćiprijanijevom zaslugom.
Poruke su počele da stižu i sa drugih strana. U mestu San Đuzepe Jato, uporištu mnogih mafioza, žene su pokrenule
simboličnu proizvodnju – štofanih kačketa. Bio je to deo novog fronta suprotstavljanja Koza nostri. Dizajneri poput
Đanfranka Ferea, Kricije i Misonija angažovali su se da kačket koji asocira na ubistvo pretvore u modnu ikonu.
Modeli copole našli su se na modnim pistama Milana, zatim krenuli ka Barseloni, Njujorku, Londonu, Parizu i Tokiju.
Kapa Mafije iz uporišta Mafije u borbi protiv Mafije.
Konačnih pobednika i poraženih i dalje nema u gradu koji je nekada imao najveću stopu ubistava na svetu, ali jedna era
je smrću Tota Riine, verovatno najokrutnijeg Kuma u istoriji, otišla u prošlost. Bez glamura.
Ilustrativni leševi Korleonea
Dugogodišnji gradonačelnik Korelonea Đuzepe Ćiprijani uspeo je da u blizini kuće Tota Riine podigne dom za starce.
Zove se “Mali Mateo”. Po dečaku koji je ubijen jer je njegov otac prekršio omertu i prihvatio da sarađuje sa istragom.
“Barem moraju da gledaju naziv kada tuda prolaze”, kaže Ćiprijani za članove Riinine porodice. “Konfrontacija je
svakodnevna i frontalna”.
Da bi izmenio stereotip Korleonea u kome se “zvanično ne zna, ali među ljudima se zna koje su familije stotinak
Mafijaša”, i da bi mladima dao vizuru budućnosti, Ćiprijani je svojevremeno pozvao umetničkog direktora i socijalno
provokativnog kreatora marketinške kampanje Benetona, Olivijera Toskanija.
Tako je ubrzo nastao katalog čiji su manekeni-naturščici bili mladi Korleonea, oni koji ne žele da čitavog života bude
izjednačavani sa Koza nostrom. Katalog je štampan na osam jezika u dva miliona primeraka i distribuiran je po 120
država, što je trebalo da bude solidna osnova za početak građenja novih predstava o Korleoneu.

24
Kampanja je otvorena juna 1996. Tada su, posle ubistva trojice mladića, u Korleoneu mladi prvi put javno demonstrirali
protiv Mafije. Kampanja se potom usmerila na škole. Deci se dele tekstovi o istoriji Koza nostre koji demistifikuju
romantičarski robinhudovski imidž koji ona o sebi gradi. Takve tekstove čitala je i Marija Končeta Riina, ćerka Tota Riine
koja je 1995. izabrana u savet liceja koji je pohađala u Korleoneu.
“Uspeli smo da mobilišemo svet, javno mnjenje, iako se distance ruše polako”, govorio je Ćiprijani, član anti mafijaške
komisije Sicilije. “Proces promene traje. Nema završnog rešenja ali se nadamo”. A strah? “Bilo bi opasno da se
eksponira samo jedna osoba, ili nekoliko osoba. Zato je neophodna široka podrška”.

Tako su, pred nosom kumova Korleonea, generalni sekretar UN, predsednik i premijer Italije krajem 2000. otvorili muzej,
dokumentacioni centar o Mafiji. Smešten u restauriranom konventu iz 16. veka, odmah pored glavnog trga na kome je
barokno sedište gradonačelnika, centar je postao javni rival sablasnim tajnama lokalnih mafioza. Po zidovima su
uvećane fotografije starog Korleonea, bosova Koza nostre i njihovih žrtvi, cadaveri eccelenti, “ilustrativni leševi”, kako ih
nazivaju na Siciliji.
Ćiprijani je biran na platformi snažnog suprotstavljanja kriminalu. Uspeo je i u tome da gradske vlasti dobiju zgradu
rekviraranu od Tota Riine i u njoj je otvorio srednju poljoprivrednu školu – simbol povratka makar malog dela onoga što je
pripadalo kriminalnoj imperiji i signal mafiozima da je država prisutna. To što je učinio bila je revolucija u gradu u kome u
školi, na javnom mestu, čak ni u krugu porodice, nije smelo da se glasno izgovori Koza nostra.
Dok je jurila Bernarda Provencana, naslednika Tota Riine, vlast mu je oduzela maslinjak u Koreloneu sa koga je
lansirano “anti-mafijaško ulje”, veliki hit na Salonu ukusa, poznatom sajmu hrane u Torinu oktobra 2000. U okolini
Palerma, šest poljoprivrednih kooperativa osnovano je na 200 hektara zemlje kojom ranije niko nije smeo da prođe.
Danas se tu uzgajaju pšenica, masline i povrće. Koliko pre deceniju ranije, ovakve stvari bile su nezamislive.
Poučena ovakvim primerima, crkva je, zajedno sa državom, krajem iste godine pokrenula inicijativu čiji je cilj da se
maksimalizuje simbolični izazov Koza nostri: na zemlji oduzetoj od mafioza organizuje se poljoprivredna proizvodnja.

Prva kooperativa dobila je ime Plasido Ricoto, po sindikalnom funkcioneru koji je predvodio najsiromašnije seljake
Korleonea. Otimali su zemlju dok ga 1948. nije ubio Lučano Liđo, u Americi kasnije poznat kao Laki Lučano. Jedan
lokalni dečak-čobanin video je ubistvo i progovorio, ali ubrzo je “umiren” smrtonosnom injekcijom koju mu je dao lekar na
spisku saradnika Koza nostre.
Film o Ricotu prikazan je u Korleoneu. Prepunim bioskopom odjeknuo je aplauz na scenu koja prikazuje sastanak Pija La
Torea, levičarskog političara koji je nastavio Ricotovu borbu, i mladog kapetana Karla Alberta Dala Kjeze koji je pohapsio

25
Ricotove ubice ne uspevši da budu osuđeni. Koza nostra je ovu dvojicu istaknutih protagonista borbe protiv Mafije
likvidirala 1982.
Aplauz u bisokopskoj dvorani bio je još jedan znak da se Korleone izvlači iz gvozdenog zagrljaja Koza nostre. Lagano.
Koza nostru je, duboko su svi uvereni, nemoguće pobediti bez široke podrške Sicilijanaca. Preduslov promene
mentaliteta je promena statusa ostrva, jednog od najsiromašnijih regiona Italije. “Cilj je otvaranje radnih mesta i
potiskivanje uticaja Mafije”, govorila je gradonačelnica još jednog Mafijaškog uporišta, San Đuzepe Jata, Marija
Maniskalo kojoj su nekoliko puta pretili i zapalili kola.

Cosa Nostra – Sicilijanska mafija (08)

Žene u mafiji i prva sicilijanska “kuma”. Deca u mafiji – škole za obuku mladih ubica. Biznis od skoro 13 milijardi dolara.
Korleonezi su za prevlast tri decenije ratovali sa Palermom, a na vrhuncu sukoba trajali su krvavi međusobni obračuni po
stopi od najmanje jedne žrtve dnevno. U potu se nalazio ogroman novac. Vest koja je svojevremeno prostrujala kroz etar
delovala je poznato većini Italijana. Besomučna jurnjava kolima završila se smrtonosnim obračunom pripadnika dva
rivalska klana, Gracijano i Kava.
Policija je u čistila krv sa Via Kanalone dok je okupljena gomila nemo posmatrala. Detektivi su prikupljali čaure i komade
slomljenog stakla. Policijski fotograf slikao je detalje po asfaltu. Istražitelji su premeravali uglove, računajući ko je pucao
odakle. Mozaik je počeo da se sklapa, ali balistika i geometrija teško da će razrešiti nov fenomen.
Žene i deca “od časti”
Protagonisti surovog obračuna bile su – žene. Poravnavanje računa supruga, ćerki i unuka gangsterskih familija
napuljske Kamore završeno je smrću dve sredovečne žene i 16-godišnje devojke. Žene dobijaju ulogu koju dosad nisu
imale u životu Mafije. Otvara se, izgleda, novo tamno poglavlje u hronici kriminala.
Ženama mafioza, posebno članova Koza nostre, tradicionalno je bilo zabranjivano bilo kakvo uplitanje u poslove “ljudi od
časti”. Od njih se očekuje da budu pokorne i lojalne. Radijus kretanja određuju im kuhinja i crkva, ponekad groblje da bi
oplakale voljene “pale u borbi”. Ona unapred zna da će “posao” njenog muža često odvajati od kuće. Noćima, katkad
danima. Vaspitavana je da ne postavlja pitanja, što ne znači da mafiozo nema svoj deo obaveza.
Porodica je svetinja i on to dobro zna. To što su mafijaši, posebno u SAD, tiho ohrabrivani da imaju lepe ljubavnice deo
je poželjne mačo-mistike, ali javno skrnavljenje imidža familije je nedopustivo. Mafijaš poštuje svoju ženu i decu, dobro
zna kada ne sme da izostane. Žene njegovih kolega, čak i rivala, su svetinja. Mafija zabranjuje ubistva iz ličnih razloga.
Don Vito Đenoveze naredio je da se ubije mafiozo koji je poželeo suprugu drugog Sicilijanca.
Poslednjih godina žene su dobile značajna mesta u nekoliko mafijaških porodica. Poput Homerove kraljice Itake, žene su
pruzimale poslove “kraljevstva” svojih ubijenih ili uhapšenih muževa. Čuvale su imanja koje su im muškarci prepisivali da
ne bi bila konfiskovana. Jedan italijanski istraživački centar je pre dve godine otkrio da – dok žene čine tek 2,5 procenata
osuđenih za mafijaški kriminal – one poseduju čak trećinu imovine Koza nostre.
Prestale su da budu pasivne mada nisu mogle da prođu proces inicijacije. Napuljska Kamora prvaje dobila ženu na čelu
jednog od najmoćnijih klanova, pa je Marija Ličardi postala “najtraženija mama” Italije. Opisivali su je kao omalenu,
šarmantnu, sredovečnu i ženu koja likvidira svakog ko joj se nađe na putu.
Sicilijanke su ih ubrzo sledile. Pjer Luiđi Vinja, bivši koordinator nacionalne borbe protiv Mafije, ističe da žene Sicilije
imaju veliku moć da svoje muževe podrže ili spreče da sarađuju sa vlastima. “One barem intiutivno, ako ne potpuno,
znaju za mafijaške aktivnosti svojih očeva, braće, supruga. Ukoliko i same potiču iz mafijaških porodica, znaju da budu i
čvršće od muškaraca”.
Vremenom, kumovi Mafije su shvatili da žene mogu da budu od koristi i u poslu: kao kuriri, posrednici, knjigovođe…
Posle masovnih hapšenja početkom 1990-ih, nastale su mnoge rupe u klanovskim strukturama. Bosovi su ih radije
popunjavali suprugama, ćerkama ili ženskim rođacima nego muškarcima van familije. “Ekonomskim i finansijskim
operacijama, uključujući pranjem novca, sve više dominiraju žene”, piše Alison Džejmison u knjizi “AntiMafija”, “dok
nasilje i uznemiravanje, završne alatke moći, ostaju muški prerogativ”.
Prva sicilijanska kuma
Žena za koju se veruje da je prva socilijanska “kuma” uhapšena je 4. februara 1995 u okolini Katanije, na sicilijanskom
istoku koji je tradicionalno više otvoren od, recimo, Palerma. Tvrdilo se da je Marija Filipa Mesina dve godine ranije
postala “žena od časti” pošto je njen muž Antonio, vođa Mafijaškog klana, uhapšen i zbog ubistva osuđen na 21 godinu
zatvora. Tužioci su tvrdili da je ona preuzela upravljanje klanom čije su glavne aktivnosti u prostituciji, trgovini drogom i
zelenaštvom.

26
Žene su često određivale strategiju klanova, čak i naručivale ubistva. U knjizi “Žene Mafije”, Kler Longrig opisuje surovost
pojedinih “kuma”, ali one su izuzetno retko povlačile oroz. Egzekucija je sve do maja 2002. bila muški posao.
Obračun madrina istočno od Vezuva označio je njihov ulazak na teritoriju padrina. Ravnopravnost polova.
“Incident pokazuje da nisu samo bosovi i njihovi vojnici ti koji imaju zadatak da eliminišu članove rivalskih familija, već da
u tome mogu da učestvuju supruge bosova, čak ćerke i unuke”, pisao je Corriere della Serra. Tokom 1989. samo u
jednom mafijaškom procesu “bos u suknji” je bila glavnoosumnjičeni, a 1995. već 89. Vlasti su reagovale. Januara 2017.
pokrenuta je operacija Penelopa.
Da li Amazonke preuzimaju kontrolu? Teško. Feministički obračun klanova Kamore nezamisliv je na Siciliji.
Napolitancima je oduvek nedostajala disciplina i struktura Koza nostre. Jedno je izvesno: za razliku od Šekspira,
tragedije vezane za Mafiju nikada nemaju završni čin.
Deca kao oruđe Cosa Nostre
Koza nostra često koristi i decu u svojim aktivnostima, najčešće logistički, kao pismonoše, osmatrače terena, sakupljače
oružja. “Kada je neophodno, oni i pucaju”, kaže Karemlo Kazabona, komandir letećeg odreda policije u Kaltaniseti. “Već
neko vreme, doba u kome oni počinju da pucaju značajno se smanjilo”. Kao u davna vremena, kada su se učili baratanju
sabljom, nožem i konopcem, tako se mladi mafiozi i danas uče veštinama “ljudi od časti”. Samo je arsenal obogaćen
vatrenim oružjem, plastičnim eksplozicima, ako zatreba i mobilnim lanserima. Regrutacija je u toku.
Krajem 1980-ih otkriveno je da Koza nostra na prostorima južne Sicilije ima školu za obuku mladih ubica, gde dečaci i od
11 godina uče da rukuju oružjem, pucaju, izvode akcije na motociklima. Postojanje ovog “liceja za smrt” ustanovljeno je
tokom istrage četiri ubistva za tri dana u ribarskoj luci Gela. Ubistva su bila deo međuklanovskog obračuna za kontrolu
reketa i narko-tržišta.
“U ovom gradu postoji škola kriminala koja je alternativa obaveznom državnom obrazovanju, saopštio je tada Đovani
Tinebra, glavni tužilac grada Kaltanisete. “Umesto da pohađaju školu, mnogi dečaci odlaze u unutrašnjost gde postoje
ljudi koji ih uče da pucaju i od njih prave mašine za ubijanje”. “Osobe koje jedva da su punoletne uče da pucaju. Onda im
daju pištolj i motorino i upute ih na misiju: ubiti utvrđenu žrtvu. Zadatak koji oni, na žalost, izuzetno dobro obave”.
Uostalom, ubistvo je obavezni deo “punoletstva” svakog mafioza.
Lavina novca
Mafija je prevalila dug put od “zanatske privrede” do moćne globalne industrije. Pre jednog veka, goniči sa starim
pušakama, lupara, preko ramena, čuvali su po brdima Sicilije stada krava, ovaca, konja i mula. Reket koji su uzimali za
“zaštitu” kako bogatih zemljoposednika tako i contadina, seljaka, bio je deo starog biznisa Koza nostre.
Vremenom su Koza nostri i njenim rođacima na kopnu Italije i preko Atlantika počele da se otvaraju nove vizure. Biznis
Mafije danas je deo globalne ekonomije iako je teško ustanoviti dokle dopiru njeni finansijski pipci. Lavina novca potiče iz
svih znanih aktivnosti. Koza nostra odbija da umre. Prilagođava se vremenima. Drži se dobrog starog biznisa
iznuđivanja, reketa za zaštitu, “novčanica crne ruke” kako je ova praksa nazvana kada se prvi put pojavila u 18. veku.
Staromodni reket je u usponu uporedo sa prodorima Koza nostre na tržišta akcija i na Internet-kriminal. Javni ugovori,
posebno građevinski, teško da mogu da prođu bez mafijaškog upliva. Smatra se da Sicilijanci napuštaju trgovinu drogom
i da se okreću drugim lukrativnim kriminalnim delatnostima, poput šverca ljudi sa Balkana, pranju novca u saradnji sa
ruskim bandama, ekološkom kriminalu, ilegalnim poslovima oko javnih radova, krađi umetničkih dela, pirateriji…
Skriveno finansijsko carstvo sve više se upliće u legalnu ekonomiju: Mafija mora da investira i “pere” svoje prihode
kupujući samousluge, banke, internet kompanije, državne oveznice… Ovo su njihovi srećni dani, tvrdi se u analizi
Konfikomerča, vodeće trgovinske asocijalcije Italije.
Izveštaj pod naslovom “Crni dan” navodi da Mafija kontroliše 20 odsto italijanske maloprodaje i 15 odsto fabrika čiji je
obrt oko 133 milijarde dolara godišnje. Prihodi sveta italijanskog kriminala dostižu 15 procenata bruto nacionalnog
proizvoda zemlje. Ima ih koji smatraju da bi bogatstvo Mafije bilo dovoljno da isplati nacionalni dug Italije, posle SAD
najveći na svetu.

27
Građevinski sektor bio je nekada jedan od najprofitabilnijih. Milioni su se slivali u budžet. U zlatnim vremenima 1970-ih
Koza nostra je kontrolisala biznis vredan blizu 1,5 milijardi evra u današnjoj vrednosti. Ambiciozni plan da se Sicilija
mostom kod Mesine poveže sa kopnom već dve decenije nije počeo da se realizuje (mada je 2001. potvrđen) –
umnogome zbog straha da bi se mafiozi na obe strane mosta obogatili kontrolišući ugovore o gradnji. Ekonomska kriza
uzela je danak. Na Siciliji je zatvoreno 5.000 građevinskih firmi.
Eko-mafija prepuštena je mahom napuljskoj Kamori i kalabrijskoj ‘Ndrangeti koje, prema izveštaju italijanskog
parlamenta, kontrolišu trećinu nacionalnih kompanija koje se bave otpadom uz obrt koji se ceni na 6,6 milijardi dolara
godišnje.
Koza nostra pokušava da uzvrati na izazove u vremenima kada se konkurencija stalno zaoštrava. Nove i sve brutalnije
kriminalne bande prete italijanskim “očevima osnivačima”: Los Zetas u Meskiku, Munguki u Keniji, albanska, ruska
mahomi čečenska Mafija, salvadorska Mara Salvatruka (MS-13), kineska Dan Huen Jai, tajvanska Unija bambusa…
Koza nostra danas koristi Internet za ilegalne transakcije i fokusira se na berze kako bi legalizovala prljavi novac. Pjero
Graso, glavni tužilac Palerma, u knjizi “Nevidljiva Mafija” ističe da se kumovi Koza nostre infiltriraju u legalnu ekonomiju
pošto su prethodno umnogome uspeli da političare i javnost ubede da su “potrošena sila”.
Postalo je tako sve teže u luksuznom njujorškom hotelu Sent Ridžis ili u restoranu Džozef kod Vol Strita razlikovati ljude
sa berze i mafijaše. Svi su u identičnim odelima.
Amerika je bila uzdrmana otkrićem da svet organizovanog kriminala igra na berzi. Istraga koju je FBI vodio pet godina
pokazala je da mafiozi nisu imuni na trgovinu akcijama. Najviše je zapanjivalo otkriće da je čitava jedna banka, DMN
Kapital investments, okupirana od strane “saradnika” dve od pet Mafijaških porodica koje vladaju Njujorkom: Gambino i
Bonano.
Širom SAD uhapšeno je 120 osoba. Prvi put je bilo ustanovljeno da se Koza nostra infiltrirala u svet visokih finansija.
Mafija je potplaćivala brokere koji su veštački dizali a posle prodaje naglo obarali cene akcija manje poznatih kompanija.
Takozvana tehnika “bojler-sobe”. Bruklinškoj firmi Lerners Vorld akcije su početkom marta 1999. vredele 25 centi po
komadu. Za nekoliko dana, brokeri su vrednost izbacili na kotu od devet dolara. Kada su paket rasprodali, akcije su
doživele kolaps i pale na vrednost od samo 19 centi.
Manupulacija je donosila ogromne profite, a preko stolova dva restorana klizile su koverte. Mito Mafije brokerima u
jednim, profit Mafiji od brokera u drugim. Kriminal je dugo sastavni deo života Vol Strita, ali Mafija je unela jednu novu,
zastrašujuću dimenziju: fizičko nasilje. Brokeri koji bi pokušali da se otrgnu od svojih podzemnih gospodara regularno su
barem “vaspitno” prebijani.
Ostala je poruka: nekad usmerena na trgovinu alkoholom i oružjem, na prostituciju, lihvarstvo i reket potom na drogu,
Koza nostra identifikovala je Vol Strit kao novu poslovnicu svoje aktivnosti. Tako se uselila pod krov njujorške berze.
Ali, veza za zemlju bila je ta koja je mafioze decenijama držala na okupu. I Toto Riina i Bernardo Provencano,
dvojica capo dei tutti capi, započeli su svoje mafijaške karijere kao gotovo nepismeni seljaci koji su napustili osnovne
škole. Danas Koza nostra sebe ponovo traži – na zemlji.
U jednom trenutku, smatra se da je Mafija raspolagala subvencijama EU za masline i citruse takvog obima da bi bile
neophodne dve Sicilije da se one uzgaje. Kada su novi propisi u Italiji blokirali milione evra u subvencijama EU da ne bi
stigli do Mafije, Sicilijanci su pokušali – i sticajem okolnosti nisu uspeli da krajem 2018. ubiju Đuzepe Antokija,
predsednika nacionalnog parka Nebrodi na Siciliji. Bio je to najozbiljniji napada na nekog predstavnika države od
ubistava više tužilaca 1990-ih.
Iako isisavanje subvencija ne nosi “glamur” poput reketiranja ili narko-biznisa, to je postao jedan od novih lukrativnih
poslova. Počelo se od subvencija, završava se infiltracijom u čitav lanac ishrane, od polja do viljuške. Profit dostiže
fantastičnih 2.000 procenata. Bez rizika.
Koristeći se decenijskom ekonomskom krizom u Italiji, Mafija je jevtino kupovala zemlju, stoku, trgovine i najmanje 5.000
restorana perući novac kroz jednu od vodećih industrija zemlje. Od vinogorja Toskane do maslinjaka Pulje, Mafija
kontroliše sve, od proizvodnje, preko pakovanja do transporta i distribucije. Pun paket.
Koza nostra i napuljska Kamora su se 2016, tvrdi policija, dogovorile o poslovima koji uključuju i falsifikovanje poznatih
prehrambenih brendova poput mocarele od bufala, parmezena iz Ređo Emilije. To i falsifikovanje organske hrane su u
EU drugi najprofitabilniji posao posle trgovine drogom.
Biznis od 12,5 milijardi eura
Vrednost biznisa agro-Mafije gotovo se udvostručila: od 12,5 milijardi evra 2011. na više od 22 milijarde 2018. i danas
čini oko 15 procenata ukunpnog obrta kriminalnih grupa. Novac koji pravi agro-Mafija služi Koza nostri da nadoknadi
gubitke koje trpi na narko-tržištima. Četiri najveća italijanska Mafijaška kartela imaju obrt veći od 150 milijardi evra
godišnje, ali primat u trgovini drogom preuzela je sve moćnija ’Ndrangheta iz Kalabrije.
Pre četiri decenije, Koza nostra nije samo prodavla drugu, već je i proizvodila. Morfijum je nabavljan u Švajcarskoj i
prebacivan za Palermo. Prerađivan je u stotinama rafinerija skrivenih po unutrašnjosti.U to vreme 30 odsto heroina u
SAD bilo je proizvedeno na Siciliji. Danas, tone kokaina koji izlaze na ulice Palarma ili Katanije donosi kalabrijska
’Ndrangheta.
Koza nostru je danas prevazišao njen nekadašnji učenik čije ime potiče od grčkog “andragatija”, što znači hrabrost ili
lojalnost. Procenjuje se da ima oko 6.000 članova rasutih po uporištima na najsiromašnijim oblastima juga Italije, ali i u
Torinu na severu zemlje. Funkcioniše po principima koje je davno usvojila Koza nostra: neprimetnost. Jedan od njenih

28
velikih bosova, Domeniko Opedisano, uredno je živeo tako što je do pijace u južnom gradu Rosariju dopremao voće na
malom trotočkašu.
Grupa se specijalizovala za trgovinu kokainom. Održavajući direktne veze sa kriminalnim grupama po Meksiku i
Kolumbiji danas kontroliše čak 80 odsto trgovine kokainom po Evropi. Još pre pet godina je po obrtu prevazišla
MekDonalds. Da je kompanija, bila bi peta po snazi u Italiji. Krajem 2018. policija četiri evropske zemlje je posle
dvogodišnjih priprema organizovala udar na moćnu imperiju trgovine narkoticima i pranja novca, ali Kalabrezi i dalje
vedre i oblače svetskim kriminalom.

Cosa Nostra – Sicilijanska mafija (09)

Koza Nostra se vraća starim korenima. Rascep u Mafiji. Bernardo Provencano. Mesina Denaro. Mafija pred
pobedom?
Klan Korleonea dobio je u krvi svoj rat za prevlast nad ostalim “koskama”, ali mnogi bosovi Koza nostre uhapšeni su
tokom poslednje dve decenije. Od Tota Riine, preko braće Bruska, do Pjetra Aljerija za koga su snage reda tvrdile da je
bio drugi u lancu komandovanja Koza nostrom. Uprkos hapšenjima i suđenjima, Korelonezi su ostali najjači klan Koza
nostre na Siciliji, mada njihovi glavni bosovi tu više ne žive.
Posle hapšenja Tota Riine i Leoluke Bagarele koji je preuzeo upravljanje klanom iz Korleonea, Korleonezi su izveli seriju
napada na turistička znamanje Rima, Milana i Firence u kojim je stradalo 10 osoba. Javnost je bila ogorčena. I Sicilija se
usudila da izađe na demonstracije protiv Mafije. Formirana je i nova stranka, La Rete (Mreža) sa glavnim ciljem borbe
protiv kriminala i korupcije.
Koza nostra je čekala mir. Dvojica ljudi oko toga su imala odlučujuću reč. Bernardo Provenzano je jedan. Mateo Mesina
Denaro, zvani Dijabolik, je drugi. Taktika je promenjena: odustalo se od spektakularnih ubistava javnih ličnosti koje su
policiju provocirali da uzvrati. Teror i česta ubistva više su izraz slabosti nego snage. Mafija je napustila frontalni sukob
sa državom. Povukla se da zaleči rane zadobijene izjavama pentita i hapšenjima svojih bosova. Povukla se kako bi se
reorganizovala.
Eksperti smatraju da je Provenzano posle hapšenja Tota Riine reorganizovao Koza nostru razbijajući je na male odrede
kako bi se izbegla opasnost od AntiMafijaške istražne direkcije – Direzione investigativa antimafia, (DIA) – karabinjera,
policije i pentita. Bezbednost je postavljena i ispred tradicije. Bosovi su 1995. odlučili da zabrane poljubac u obraz,
ritualni gest kojim su se identifikovali “ljudi od časti”. Zaustavljen je i ritual zakletve i predstavljanja novih članova
čuvenom rečenicom: “To je naša stvar”. Sofisticirano se izbegava elektronska kontrola.
Provencano je stvorio novi komandni centar koji je sasvim nedostupan. Pentiti su tvrdili da svojom moći i harizmom
uspostavio punu kontrolu i da je uspešno rukovodio tajnim vezama sa svetom politike. Koza nostra počela je da se
reorganizuje i prikuplja snagu pogubljenu hapšenjima svojih bosova. Genetska mutacija Koza nostre je neuhvatljiva.
Upravo to potvrđuje i sin Tota Riine, Đovani.
Provencano i Mesina postali su protagonisti koegzistencije, iako su koliko do juče bili glavni stratezi taktike terorizma i
napada na kulturnu baštinu koja je tresla Italiju početkom 1993. Tada su, uzdrmani pentitima, institucijama države slali
oporu poruku: ili ublažite obračun sa Mafijom, ili će Koza nostra pojačati nasilje i brutalnost.
Provencano, bivši kum klana iz Korleonea postao je novi capo dei tutti capi. Uneo je elemente racionalnosti u vođenju
imperijom kriminala.Tražio je strpljenje, koegzistenciju sa institucijama države i sistematsku infiltraciju u javne finansije.
Arbitrirao je među zaraćenim klanovima. Prihvaćen je model koji koriste Sicilijanci na drugoj strani Atlantika. Familije su
dobile viši stepen autonomije u razrešavanju problema kako bi se izbegli međusobni ratovi klanova.
Trudio se da Siciliju oslobodi pentita i karabinjera koji su sa njima u dosluhu, da za Našu stvar regrutuje nove političare,
komunalne službenike… Nije se svetio porodicama pentita. Nasilje je koristio u slučaju krajnje nužde. Obnovio je stara
pravila Koza nostre koje je Riina napustio.
Pravila. Kodeksi. Hijerarhija. Kao nekada. Kada je po Siciliji sve bilo “normalno”. Kada se precizno znalo koga treba
poštovati. Kome plaćati. Kada su se velike i male usluge primale i davale bez pitanja. Nova Mafija želi da bude kao stara.
Da starija ne može biti.
Rascep je 2002. bio neizbežan. Na jednoj strani su bili Riina i Bagarela koji su tvrdim korleonezima upravljali iz zatvora.
Razočarani političarima u Rimu koji ih nisu zaštitili usvajanjem zakona o olakšavajućim uslovima u zatvoru, predlagali su
ubistva najistaknutijih tužilaca i ministara.
Na drugoj su bili umereniji “palermitani” koje su predvodili Provencano, Antonio Đufre, Salvatore Lo Pikolo i Mateo
Mesina. Provencano nije odustajao od svoje strategije iako je dobio upozorenje: hapšenje Đufrea 2002. dogodilo se
posle anonimnog telefonskog poziva – pretpostavlja sa nekog iz Riininog kruga gde su tražili da Provencano bude
kažnjen jer su sumnjali da je on izdao Riinu. Đovani Riina, Totov sin, govorio je da je Provencano sbirro – policijski žbir.
Provenzano je bio mafiozo sa najdužim stažom begunca: bezuspešno su ga jurili gotovo četiri decenije, od 1963.
Upravljanje klanom Korleonezea i Kupolom Koza nostre preuzeo je posle hapšenja Tota Riine 1993. Nadimak Binnu u
tratturi, sicilijanski “Bernardo traktor”, vezuju se koliko za njegov izgled u mlađim danima, toliko i za odlučnost,
pouzdanost i stamenost u uklanjanju svega pred sobom. Poznat i kao Zu binu – stari – jedini je iz slavnog trija klana iz
Korleonea u to vreme još bio na slobodi: Riina je uhapšen a “Laki” Lućano Liđo, nekadašnji veliki kapo, umro je u
zatvoru.
Provencano i reorganizovanje Koza Nostre

29
“Puca kao bog, šteta što ima kokošiji mozak”, govorio je za Provenzana Riini naklonjeniji Liđo. Istražitelji ne misle tako.
Priznaju da je Provenzano posle hapšenja Riine inteligentno reorganizovao Koza nostru razbijajući je na male odrede
kako bi se izbegla opasnost od pentita. Tužilac iz Palerma Đan Karlo Kazeli bio je saglasan da je proces unutrašnjih
promena u toku, dok je njegov kolega Gvido Lo Forte govori o novom komandnom centru Koza nostre koji je
nedostupan.
Provenzanova supruga, Saveria Benedeta Palacolo, živela je u to vreme iznad jednog dilera polovnim automobilima u
Korleoneu i držala hemijsku čistionicu. Godine 1991. ona se sa dvojcom sinova – rođenih pošto je Bernardo već bio u
bekstvu – iznenadno vratila u Korleone posle dužeg skrivanja, što je povuklo glasine o muževljevoj smrti. On je sve
demantovao pošto se aprila 1994. pismeno obratio sudiji u Palermu imenujući advokate na procesu na kome je bio
optužen za ubistvo.
Embed from Getty Images
Početkom 2001. policija je pomislila da je posle decenija traganja nadomak Provenzana. Prvo je uhapšen jedan od
njegovih najbližih, Benedeto Spera, a tri nedelje potom i čovek za koga se tvrdilo da je “finansijski mozak” Koza nostre,
Vinćenco Virga. Virga je u trenutku hapšenja u jednoj kolibi u Trapaniju gledao TV video o ubistvima sudija Falkonea i
Borselina 1992. Skrivao se još od 1994. i već je zaradio kaznu doživotnog zatvora zbog ubistava sudije i novinara.
Policija smatra da je finansijska kombinatorika njegova najveća sposobnost. “On je mađioničar u upravljaju ugovorima.
Uhvatili smo poslovni mozak Bernarda Provenzana”, oduševljen je bio šef lokalne policije u Trapaniju.
Kod Spera su pronađena pisma koja je Provenzanu uputila supruga. Pominjanje tople odeće navelo ih je na zaključak da
se krije negde u brdima. Potera je krenula, ali ništa. Zatim je otvorena rasprava između policije i karabinjera. Prvi su
neuspeh operacije pripisali jednom oficiru karabinjera. Karabinjeri su pak bili kivni što je policija uhapsila mafioza koji je,
verovali su, mogao da ih dovede do čoveka broj 1 u nomenklaturi Koza nostre.
U martu iste godine snage reda ponovo su pomislile da su blizu Provenzana. “Pojačavamo pritisak i na kraju ćemo i do
njega doći”, izjavio je glavni antiMafijaški istražitelj Italije, Pjerluiđi Vinja povodom hapšenja bivšeg bankara Đuzepea
Palacola osumnjičenog da je prenosio poruke Koza nostre i da je kupovao nekretnine za račun Provenzana.
Capo dei tutti capi nastavio je međutim da izmiče i posle četiri decenije. To mu je tim lakše što policija i nije sigurna kako
on uopšte izgleda: poslednja fotografija Provenzana s kojom su raspolagali datira s početka 1960-ih. Istražni organi
verovali su da Provenzano rukovodi Koza nostrom oslanjajući se na pomoć samo trojice pripadnika klana iz Koreleonea
koji kontrolišu Mafiju sicilijanskog grada Trapanija: Matea Mesinu Denara, Antonina Đufrea i Salvatorea Lo Pikola. Prvi
je, tvrdilo se, najpouzdaniji.
Đufre je uhapšen da bi postao najvažniji pentito Italije. On je taj koji je preko video linka, sa tajne lokacije, Berluskonija
optuživao da se 1980-ih, u svojoj vili kod Milana, sastajao sa bosovima Koza nostre. “Moram da odem i sada ne
mogu da ti objašnjavam razloge tog izbora. U ovom trenutku stvari se po mene nepovoljno razvijaju. Borim se za jednu
stvar koju je danas nemoguće razumeti. Ali, jednog dana će se znati ko je bio na strani razuma”.

Antonino Giuffrè
Provencano je retko prihvatao rizike, slao je kriptovane poruke, menjao mesta spavanja svaka dva-tri dana, ali ipak je
posle 43 godine bekstva uhapšen aprila 2006. u blizini Korleonea. Pošto je prvo poricao, konačno je proznao svoj
identitet a posle toga malo šta je rekao. Suđenje nije bilo neophodno jer je već in absentia bio osuđen na više kazni
doživotnog zatvora zbog mnogih ubistava.
Umro je jula 2016. u zatvorskoj bolnici u Milanu u 83. godini posle komplikacija ubog raka bešike. Njegov pepeo
pohranjen je u porodičnoj grobnici u Korleone, a njegova taktika “nevidljivosti” i pax mafiosa u vremenima kada su mnogi
bili pohapšeni na kraju se pokazala isprava. Uspeo je da Koza nostru spase od poraza koji je pretio.

30
Hapšenje Riine januara 1993, hapšenje Provencana aprila 2006, smrt drugog jula 2016. i smrt prvog novembra 2017. bili
su nesumnjivi udarci Koza nostri. Trebalo je odrediti novog bosa.
Sam sam popunio groblje
Odmah posle hapšenja Bernarda Provencana više mafijaških imena pominjalo se za naslednike. Na tajnom sastanku
Kupole maja 2018. u Palermu, prvom posle 25 godina, za naslednika Tota Riine kao šefa Kupole izabran je Setimo
Mineo – što je značilo kraj prevlasti klana iz Korelonea. “Tonton Setimo”, juvelir iz palerma rođen je 1938, više puta je bio
u zatvoru a u tom trenutku bio je najstariji bos. Ali, pokušaj rekonstrukcije Kupole propao je samo sedam meseci kasnije
kada su 94 mafioza uhapšena a među njima i Mineo. Provencano je, mimo toga, imao svoj izbor: Mateo Mesina Denaro
iz Kastelveltrana u sicijlijanskoj provinciji Trapani.
“U borbi za nasleđe Mateo Mesina Denaro je u prvom redu”, potvrđuje vrhovni anti-mafijaški istaržitelj Pjerluiđi Vinja.
“Već sada, od njega unutar Koza nostre svi strahuju. Iznad njega nema nikog”, potvrđuje u gradu Trapaniju Đuzepe
Linares, komandir mobilne jedinice koja, zajedno sa Centralnim operativnim servisom policije, Matea lovi još od 1993.
Rat Koza nostre protiv države je pravedan rat. To je filozofija poslednjeg Mohikanca stare garde sadržana u pismu koje
su agenti Kriminalpola našli u kući sicilijanskog mesta Mazara del Valo. Pismo je Sonji M. uputio Mesina, bos
predodređen od Provenzana da preuzme mesto šefa Koza nostre, ali ne uspeva da se nametne između ostalog što nije
ni iz Korleoanea ni iz Palerma. Mateo je u ovaj rat u kome je sve dopušteno ušao kao mali. Sa 14 godina je pucao. Sa 18
ubijao. Sa 31 je postavljao bombe po severu Italije. Prvo u Rimu, zatim u Firenci i Milanu.
Mateo Mesina Denaro
Mesina Denaro najbolje se snašao u periodu tranzicije Koza nostre od sezone pokolja i eksplozivau vremenima Tota
Riine do površinskog mirovanja pod Provenzanom. Riina ga je uključio u “Superkozu”, grupu koji sačinjavaju “ljudi od
časti” upoznati sa svim velikim tajnama Koza nostre.
Provenzano mu u početku nije bio naklonjen. Njegovi kandidati bili su Pjetro Aljeri, Benedeto Spera i veliki likvidator Nino
Đufre (svi u zatvoru). Vrhovni bos prihvata ga kasnije u svoj klan, čak mu omogućava da se krije u Palermu.Danas se
Mesina Denaro priprema za obračun upravo sa jednim od kumova iz Palerma, rivalom iz San Lorenca koji se zove
Salvatore Lo Pikolo, što sve dokazujue da nema saglasja oko izbora novog Velikog kuma.
Ko je Mateo Mesina Denaro? Njegova poslednja pronađena fotografija pokazuje urednog mladića. Nema ničeg
zajedničkog sa stamenošću Tota Riine ili Provenzana. U gradiću Kastelvetrano, gde je rođen 26. aprila 1962, još pamte
kako je jurio “poršeom” duž mora i osvanjivao u lokalnim barovima. Za stolom šampanjac i devojke. Na ruci “roleks”,
pantalone “Versaći”, svilena marama. U kolima uvek dve mitraljete.

Mateo Mesina Denaro

Bogatstvo je stekao trgujući drogom. Prijatelji su ga zvali “Dijabolik”. Ali, za razliku od filmskog Dijabolika, Mesina Denaro
nije bio kriminalac-džentlmen. Voleo je da puca. I da ubija. U odsustvu je već zaradio kaznu doživotnog zatvora optužen
za najmanje 50 ubistava. “Sam sam popunio groblje”, poverio se jednom prijatelju, kasnijem pentitu.
Njegov otac, Čičo, bio je jedan od najvećih likvidatora provincije Trapani. Ljubitelj umetnosti i arheologije, mirno je više
od dve decenije živeo pod senkom moćne sicilijanske familije latifundista, porodice bivšeg senatora Antonija D’Alija iz
stranke Forca Italija.
Mateov uspon ka vrhu Koza nostre počinje kada je don Čičo bio prisiljen da pobegne u ilegalu. Sin ostaje kao regent
klana iz Trapanija, da bi tokom 1998. i zvanično postao njen kapo. Te godine telo don Čiča pronađeno je u jednoj reci.
Mateo, tada već u bekstvu, uspeva da u Giornale di Sicilia objavi nekrolog iako je kvestura zabranila okupljanje na
sahrani.
Njegovi ga se plaše i obožavaju. Kako već dolikuje istinskom bosu. Lo siku, mršavi na lokalnom dijalektu, pokazuje
talenat i za klasičnu disciplinu koja je decenijama pomagala opstanku Mafije: određuje ljudima za koga da glasaju. Na
izborima 1994, tvrde pentiti, naredio je: “Glasajte za Forca Italiju”.

31
Da je tada uhvaćen, Mateo bi se svakako našao na procesu Omega, prvom masovnom izlasku mafioza Trapanija na sud
zbog više od 70 ubistava tokom rata klanova 1980-ih. Ili bi se, možda, i on našao na slobodi kao sedmorica ubica
osuđenih ranije na doživotnu robiju. Pušteni su, greškom. Prema rekonstrukciji slučaja, apelacioni sud u Palermu
zakasnio je sa zahtevom da im se posle žalbi produži pritvor. Vrata zatvora tako su im otvorili, a otvorili su i neugodna
pitanja koja se tiču ili efikasnosti italijanskog sudstva ili spoljnih uticaja.
To što Mateo Mesina nije jednoglasno prihvaćen, govori koliko se Koza nostra promenila. Pokušaji povratka na “staru
Koza nostru” ne idu lako.“Današnja Mafija je više federacija a manje autoritarna država”, kaže tužilac Antonio Ingrija iz
Palerma. “Provencano je uspostavio neku vrstu direktorata od četiri do sedam ljudi koje se ne viđaju često, samo kada je
neophodno, kada se donose strateške odluke”.
U organizacijama poput Koza nostre, sastavljenoj od 13 familija grupisanih u četiri klana, bos mora da bude za iznad
drugih da se sve ne bi raspalo. Sve zavisi od toga koliko šef uspeva da održi konsenzus i da spreči pobunu. Provencano
je imao taj autoritet. Neki tvrde da može da ga ima i Mesina Denaro, ali eksperti misle da je ideja da bi ovaj opasan
kriminalac mogao da bude novi super-kum samo medijska retorika.
Promene na Siciliji
Mnogo toga se poslednjih godina promenilo. Restorani u centru Palerma izlepljeni su stikerom Adio pizzo (zbogom
reketaši), kao znak da su odbili da plaćaju “zaštitu”. Bivši glavni tužilac Rima Đuzepe Pinjatone smatra da je imperija
Koza nostre na zalasku. “Danas možemo da kažemo da je Mafija – ona koja je bila sposobna da ubija tužioce i da
napada državu – poražena”.
Nije usamljen. “Veoma je verovatno da je Mafija danas najslabija u svojoj istoriji”, slaže se o Salvatore Lupo, profesor
savremene istorije Univerziteta u Palermu i poznati stručnjak za istoriju Koza nostre. Iako je nova Koza nostra i dalje
ukopana u sicilijanskom društvu, neke više podseća na bandu iz predgrađa nego na globalnu mrežu kriminala koja je
drmala svetom.

Prema raznim ekspertima, organizacija koja je stvorila sopstvenu mitologiju – inspirišući filmove, knjige i TV serije –
nikada nije bila slabija. Desetkovana hapšenjima, pogođena ekonomskom krizom sa sve manje novca i vojnika na
terenu, Koza nostra je bleda slika kriminalne grupacije od pre nekoliko decenija.
Činjenica je da je danas pentita sve manje. Ne više od 300. Pentitizam je u početku nesumnjivo doprineo slamanju
mafijaške zakletve ćutanja ali je vremenom prerastao u moć koja je izmicala kontroli. Na smanjenje broja pokajnika
najviše je uticala Koza nostra.
Sadašnje zatišje u Italiji, smatraju stručnjaci, sugeriše dve stvari: ili se Mafija regrupiše posle teškog perioda, konsoliduje
svoj biznis i istražuje nove mogućnosti, ili stvari idu tako dobro da želi da ostane neprimetna. Koza nostra je uzvraćala
brutalno samo kada je bila pritešnjena, kada joj je država dahtala za vratom preteći njenom profitu. Promenila je
strategiju. Ranije je delovala kao razbesneli otac. Surovo je kažnjavala. Onda je postala majka koja razume i prašta.
“Mafija je blizu pobede. Njen opstanak danas više nego ikad zavisi od posredne podrške javne administracije, političara i
državnih agencija”, piše tužilac Pjetro Graso. “Nestajući ispred očiju javnosti – nema više ubijenih policajaca ili otetih
novinara – Mafija je uspavala protivnike”. Koza nostra gotovo da je bila na kolenima, ali je uspela da se povrati, da
“normalizuje” svoje prisustvo u italijanskoj politici, ekonomiji i kulturi.
Da li je u pravu najčuveniji pentito, Tomazo Bušeta, kada je svojoj knjizi dao provokativni naslov “Mafija je pobedila”?
Koza nostra pokušava da bude što nevidljivija. Vratila se da bi svoju mrežu plela u tišini, bez mnogo krvi. Da li se država
povlači pred Mafijom? Sve je sažeo Nikola Mora, šef parlamentarne anti-Mafijaške komisije: “Oni neće odustati, ali
nećemo ni mi”.

32
33