NP Istorija R7

ПРЕДМЕТ: Историја
НАСТАВНИК:
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
НАЗИВ ТЕМЕ: I. ЕВРОПА ОД КРАЈА 15. ВЕКА ДО КРАЈА 18. ВЕКА
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: МОДЕРНО ДОБА (НОВИ ВЕК)
БРОЈ ЧАСА: 1.
ТИП ЧАСА: обрада

ОБЛИК РАДА: комбиновани
МЕТОДА РАДА: комбинована
НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелна
ЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСА
Упознавање са временским и просторним оквирима епохе новог века.
Ученик ће знати временске оквире новог века, као и датуме најзначајнијих историјских
догађаја у новом веку.
Разумевање променљивости етничких и државних граница у периоду новог века.
Ученик ће разумети појам, узроке и последице сеоба, знаће најзначајније државе новог
века и најзначајније догађаје из опште историје.
Разумевање основних обележја религије и културе, њихове међузависности и
утицаја на друштво, државу и појединца епохе новог века.
Ученик ће знати основне одлике хришћанства, најзначајнија културна и научна
достигнућа новог века, знаће да препозна најзначајније научнике и уметнике новог
века и биће способан да препозна споменике нововековне епохе.
Развијање свести о националној припадности, као и широј заједници – Балкан,
Европа, Медитеран, свет.
Ученик ће поштовати традицију и културу других народа.
Разумевање представа о свету и начину живота људи у новом веку и њихове
условљености политичким, друштвеним и културним приликама.
Ученик ће бити у стању да направи паралелу са светом у коме живи и спознаће утицај
природних карактеристика на начин живота људи.
Уочавање међузависности појединца, друштва и културе којој припада.
Ученик ће знати знамените личности новог века, схватиће због чега су оне обележиле
своју епоху и разумеће њихову улогу у историјској епохи новог века.
Оспособљавање ученика за самостално учење и истраживање.
Ученик ће знати да смести историјски догађај на одговарајуће место на временској
ленти, знаће да разликује узрок и повод неког догађаја и биће способан да уочи
узрочно–последичне односе.
СТАНДАРДИ
Основни ниво
1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице
1.1.2. именује историјске периоде и зна редослед историјских периода
1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости
1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације
1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне
и опште историје
1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у
форми историјске карте на којој је наведена легенда
Средњи ниво
2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје
1
ТОК ЧАСА
УВОДНИ ДЕО ЧАСА
Разговарамо са ученицима – обнављамо како се дели прошлост људског друштва и које
су главне карактеристике средњег века.
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА
Подсећамо ученике да се средњи век завршио падом Цариграда под власт Турака
Османлија 1453. године. Тај догађај, као и Колумбово откриће Новог света (Америке)
1492. године узима се за почетак новог века. Ипак, многи сматрају да је изум
штампарске машине Јохана Гутенберга, око 1450. године, догађај који је обележио
почетак новог века. Сматра се да је нови век трајао до краја 19. века или, како други
мисле, до почетка 20. века (до Првог светског рата). Као назив за овај историјски
период данас преовлађује термин модерно доба. Објашњавамо ученицима да се
Западна Европа, у овом периоду, наметнула као језгро напретка модерне цивилизације
(развој технике, науке и уметности). Јавили су се хуманизам и ренесанса. После
великих географских открића Европа је ширила своју цивилизацију и на друге
континенте.
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА
Питамо ученике који период историчари називају модерним добом. Тражимо од њих
да размисле колико се и по чему модерно доба разликовало од средњег века.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
МОДЕРНО ДОБА (НОВИ ВЕК)
– 1453. пад Цариграда и Византије

– 1492. Колумбо открива Нови свет.
– Нови век – од 1492. до почетка Првог светског рата 1914.
– Проналазак штампе, Јохан Гутенберг
– Модерно доба (развој технике, науке, уметности)
– Велика географска открића
– Хуманизам и ренесанса
2
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: МОДЕРНО ДОБА (НОВИ ВЕК)
ТИП ЧАСА: утврђивање

Ученик ће знати временске оквире новог века, знаће и разумеће појам великих
географских открића, знаће да на историјској и географској карти Европе, Медитерана
и света покаже државе и народе који су обележили епоху новог века, као и датуме
најзначајнијих историјских догађаја у новом веку.
Ученик ће разумети појам, узроке и последице сеоба и знати најзначајније догађаје из
опште и националне историје.
Ученик ће знати најзначајнија културна и научна достигнућа новог века.
своју епоху и разумеће њихову улогу у историјској епохи новог века и спознаће утицај
друштва, религије и културе на формирање личности.
Ученик ће знати да смести историјски догађај на одговарајуће место на временској
ленти, умети да користи знања из других научних области и да их примењује при
изучавању историјског процеса, знаће да разликује узрок и повод неког догађаја, биће
способан да уочи узрочно–последичне односе и да води аргументован дијалог.
СТАНДАРДИ
1.1.8. именује најважније појаве из опште историје
1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости
1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних,
сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч
1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми
слике
2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје
2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште
историје
Напредни ниво
3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су
последице важних историјских дешавања
ТОК ЧАСА
3
Обнављамо – разговарамо о томе како се дели прошлост људског друштва и о
карактеристикама средњег века.
Ученицима постављамо питања: Који временски период обухвата раздобље новог
века? Којим догађајем почиње а којим се завршава нови век? Како се данас назива
раздобље новог века? Шта је омогућило убрзани развој технике, науке и уметности у
Западној Европи? Од ученика тражимо да прочитају текстове: Јохан Гутенберг и
Гутенбергова галаксија из Уџбеника, на странама 10 и 11, и да анализирају
илустрације дате уз те текстове.
Питамо ученике да, на основу текстова и илустрација, објасне у чему се састојао
Гутенбергов изум, да објасне принцип рада штампарске машине, њен значај за
напредак људског друштва, као и појам „Гутенбергова галаксија”. На крају часа
оцењујемо најактивније ученике.
4
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА

Ученик ће знати временске оквире новог века, знаће и разумеће појам велика
географска открића, знаће да на историјској и географској карти Европе, Медитерана и
света покаже државе и народе који су обележили епоху новог века и знаће датуме
Стицање основних знања о друштвеној и државној структури епохе новог века.
Ученик ће схватити основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи и
уочити везе и међусобне односе међу најзначајнијим државама Европе, Медитерана,
Балкана и света.
Упознавање са најкарактеристичнијим врстама историјских извора новог века.
Ученик ће знати да наброји најзначајније врсте историјских извора новог века и
разумети потребу критичког приступа историјском извору
друштва, религије и културе на формирање тих личности.
Ученик ће умети да користи знања из других научних области и да их примењује при
изучавању историјског процеса, биће у стању да се користи историјском и географском
картом, знаће да разликује узрок и повод неког догађаја, да уочи узрочно–последичне
односе и умеће да води аргументован дијалог.
СТАНДАРДИ
2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском
одредницом и историјским периодом
2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из
садашњости
5
2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и којој личности је реч на основу
садржаја карактеристичних писаних историјских извора
ТОК ЧАСА
Постављамо ученицима питања: За колико континената се знало у средњовековној
Европи? Зашто је Средоземље било центар трговине и поморства у средњем веку?
Зашто поморци средњег века нису путовали „отвореним” морима? Шта је довело до
великих географских открића?
Причамо о португалским поморцима Бартоломеу Дијазу и Васку да Гами, као и о
проналаску поморског пута до Индије (1498). Помињемо часовник, астролаб, компас,
мапе, каравеле и њихов значај у географским истраживањима. Упознајемо ученике с
путовањем Кристифора Колумба 1492. године. Затим један ученик гласно чита текст
Откриће америчког копна на страни 15. Уџбеника, док остали посматрају карту
„Велика светска открића“ на следећој страни. Објашњавамо назив новооткривеног
континента– Америка. Говоримо о Магелановом путу око света (1519–1521) и
доказивању да је Земља округлог облика, а не равна плоча. Поредимо истраживања и
путовања Португалаца, Шпанаца, Енглеза и Француза, користећи Историјски атлас, ,
карту „Откриће Америке и колонизација“, на страни 63.
На наш захтев, ученици читају одељак „Колонизација Новог света“ на 15. страни
уџбеника, и разговарамо о позитивним и негативним странама Великих географских
открића. Оценићемо најактивније ученике.
ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА
– Часовник, компас, астролаб, дурбин, мапе, каравеле

– Велика географска открића – Португал, Шпанија, Енглеска, Француска
– Бартоломео Дијаз, Васко да Гама
– 1492. путовање Кристифора Колумба
– Фернандо Магелан, опловио Земљину куглу (1519–1522).
– Последице великих географских открића
6
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА

географска открића, знаће да на историјској и географској карти Европе, Медитерана и
света покаже државе и народе који су обележили епоху новог века и знаће датуме
Ученик ће бити способан да у свом окружењу препозна остатке епохе новог века и
разумеће потребу за критичким приступом историјском извору.
века, као и најзначајније догађаје из опште историје.
Ученик ће знати најзначајнија културна и научна достигнућа новог века, знаће да
препозна најзначајније научнике и уметнике новог века и биће способан да препозна
споменике нововековне епохе.
Ученик ће знати основне одлике свакодневног живота људи у новом веку, биће у
стању да направи паралелу са светом у коме живи и спознаће утицај природних
карактеристика на начин живота људи.
Разумевање привредних карактеристика епохе новог века.
Ученик ће бити способан да уочи утицај географског фактора на развој привреде.
своју епоху, разумеће њихову улогу у историјској епохи новог века и спознаће утицај
Ученик ће знати да направи хронолошку табелу, умети да користи знања из других
научних области и да их примењује при изучавању историјског процеса, биће у стању
да разликује битно од небитног, да се користи историјском и географском картом,
знаће да разликује узрок и повод неког догађаја, биће оспособљен за рад у пару и
умеће да води аргументован дијалог.
СТАНДАРДИ
1.1.4. уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости
7
1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче
историје
2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу
карактеристичних сликовних историјских извора
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – обнављамо градиво с претходних часова. Постављамо
питања: Који временски период обухвата раздобље новог века? Зашто се нови век
назива модерно доба? Који истраживачи су обележили доба великих географских
открића? У чему је значај тих открића? Које су негативне последице колонизације
Новог света?
Ученике делимо у парове и дајемо им задатак да направе упоредну хронолошку табелу
великих географских открића Португалаца, Шпанаца, Енглеза и Француза. Могу да
користе Уџбеник и Историјски атлас.
Проверавамо како су ученици решили задатак, упоређујемо и исправљамо грешке.
Тражимо од њих да на географској карти света покажу правце кретања великих
истраживача и да на глобусу покажу Магеланово путовање. Оценићемо ученике који
су најбоље решили задатак и били најактивнији.
8
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПРОЦВАТ ГРАДОВА

Ученик ће схватити основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи,
уочиће везе и међусобне односе међу најзначајнијим државама Европе, Медитерана,
Балкана и света, знаће основне категорије друштва у новом веку, схватиће
променљивост друштвених односа и уочиће узроке настанка, успона и падова држава
новог века.
Ученик ће знати основне одлике свакодневног живота људи у новом веку, уочити
условљеност свакодневног живота политичким, културним, привредним и верским
утицајима, увиђати разлике у свакодневном животу људи различитих друштвених
група, биће у стању да направи паралелу са светом у коме живи и спознаће утицај
Ученик ће знати основне одлике средњовековне привреде, препознаће и уочиће
карактеристике мануфактуре, уочиће разлику између привредних особености средњег
века и мануфактуре, препознаће различите нивое привредног развоја и знаће да наведе
узроке таквог развоја, уочиће развојност привредног процеса и биће способан да уочи
утицај географског фактора на развој привреде.
изучавању историјског процеса, биће у стању да разликује битно од небитног, да се
користи историјском и географском картом и знаће да разликује узрок и повод неког
догађаја.
СТАНДАРДИ
1.1.4. уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости
9
историје
ТОК ЧАСА
Подсећамо ученике на то како су постали и изгледали градови у средњем веку, као и на
њихов значај. Питамо их како се делило становништво средњег века.
Разговарамо о друштвеним класама у новом веку (аристократији, свештенству и
грађанству), и о њиховом положају у друштву. Помињемо успон грађанске класе:
трговаца, банкара, занатлија. Ученике подсећамо да је до краја 15. века водећа
трговачка сила на Медитерану била Млетачка република (Венеција). Тражимо од њих
да размисле и одговоре на питање шта је утицало на премештање великог дела
трговине из Средоземља на Атлантски океан. Набрајамо градове који су постали нова
трговачка седишта: Антверпен, Амстердам, Париз, Лондон, Аугзбург. Говоримо о
оснивању Берзе (1531), оснивању банака, о зајмовима и кредитима. Тражимо од
ученика да се присете начина рада и поделе посла у занатској радионици. Затим им
објашњавамо настанак, начин рада и поделу посла у мануфактурној радионици.
Тражимо од ученика да наброје градове на северу Европе који су, почетком новог века,
постали најважнија трговачка средишта и да их покажу на Географској карти Европе.
Дајемо им задатак да размисле и наброје основне разлике између занатске и
мануфактурне производње. Оценићемо најактивније ученике.
ПРОЦВАТ ГРАДОВА
– Аристократија, свештенство, грађанска класа

– Трговци, банкари и занатлије
– Развој нових градова: Антверпен, Амстердам, Париз, Лондон
– Банкарске породице – Фугери
– Мануфактура
10
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПРОЦВАТ ГРАДОВА

географска открића и знаће да на историјској и географској карти Европе, Медитерана
и света покаже државе и народе који су обележили епоху новог века.
Ученик ће знати основне категорије друштва у новом веку и схватити променљивост
друштвених односа.
Ученик ће знати основне одлике свакодневног живота људи у новом веку, уочиће
утицајима, увиђаће разлике у свакодневном животу људи различитих друштвених
карактеристике мануфактуре, уочиће разлику између привредних особености средњег
века и мануфактуре, препознаће различите нивое привредног развоја и знаће да наведе
узроке таквог развоја, уочиће развојност привредног процеса и разумеће утицај
привреде на политички, друштвени и културни развој.
изучавању историјског процеса, да разликује битно од небитног, да се користи
историјском и географском картом, знаће да разликује узрок и повод неког догађаја,
биће оспособљен за групни рад и умеће да води аргументован дијалог.
СТАНДАРДИ
11
ТОК ЧАСА
Кроз разговор подсећамо ученике на сличности и разлике између средњовековних
градова и градова новог века. Тражимо да упореде друштвене класе средњег и новог
века. Дајемо им задатак да на географској карти Европе покажу центре трговине
средњег и новог века. Питамо их шта су еснафи.
Ученике поделимо у парове. Сваки пар има задатак да изабере једну производну
делатност, на пример сукнарство, свиларство, бродоградњу, кожарство, обућарство, те
да један ученик пише о тој делатности у оквиру занатске, а други у оквиру
мануфактурне радионице. Затим треба да упореде своје текстове и да заједнички
истакну сличности и разлике између занатске и мануфактурне производње.
Парови читају текстове, саопштавајући резултате свог рада. Поредимо њихове
текстова, допуњавамо их и исправљамо грешке. Оцењујемо најбоље парове и
најактивније ученике.
12
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА

Ученик ће знати временске оквире новог века.
Ученик ће знати да уочи разлике међу историјским изворима епохе новог века, знати
да се исти извор може интерпретирати на различите начине, биће способан да у свом
окружењу препозна остатке епохе новог века и разумеће потребу за критичким
приступом историјском извору.
Ученик ће знати културне карактеристике хуманизма и ренесансе, разликовати
културна подручја и уочити њихову условљеност религијском припадношћу и
наслеђем, знаће најзначајнија културна и научна достигнућа новог века, као и да
препозна најзначајније научнике и уметнике новог века и биће способан да препозна
група, бити у стању да направи паралелу са светом у коме живи и спознаће утицај
Ученик ће знати основне одлике средњовековне привреде и разумети утицај привреде
на политички, друштвени и културни развој.
своју епоху и разумеће њихову улогу у историјској епохи новог века, спознати утицај
Ученик ће умети да користи знања из других научних области – да их примењује при
способан да уочи узрочно–последичне односе, биће у могућности да доноси вредносне
процене и умеће да води аргументован дијалог.
СТАНДАРДИ
13
слике
историје
ТОК ЧАСА
Питамо ученике зашто се каже да је средњовековна култура имала верско обележје?
Објашњавамо им појмове из наслова лекције: хуманизам, лат. humanus – људски,
човечански и ренесанса – препород.
Говоримо ученицима да су се хуманизам и ренесанса јавили на Апенинском
полуострву у 14. и 15. веку. Нова, богата грађанска класа као вредности је истицала
животне радости, радозналост, а за идеале лепоте проглашени су људско тело и
природа. Поново су у први план истакнути језици античке културе – старогрчки и
латински. Помињемо најзначајнија имена епохе хуманизма: Данте Алигијери,
Франческо Петрарка, Ђовани Бокачо, Томас Мор, Франсоа Рабле, Еразмо
Ротердамски, Мигел де Сервантес, Вилијам Шекспир. Објашњавамо да је ренесанса
најупечатљивији израз имала у уметности (сликарству и вајарству). Потом тражимо од
ученика да у Уџбенику прочитају одељак „Уметници и дела“ на странама 25 и 26. и да
у своје свеске забележе имена најзначајнијих уметника тог периода и називе њихових
дела.
Ученици читају имена најпознатијих уметника ренесансе и називе њихових дела.
Затим посматрамо илустрације тих уметника у Уџбенику, дате на странама 22–27. и
разговарамо о томе какав утисак она данас остављају на нас. Оцењујемо најактивније
ученике.
ХУМАНИИЗАМ И РЕНЕСАНСА
– Хуманизам и ренесанса (14–16. век)

– Развој нове грађанске културе, породица Медичи
– Данте Алигијери, Франческо Петрарка, Ђовани Бокачо
– Нове теме уметничких дела: пејзаж, људско тело и портрети
– Микеланђело Буонароти, Леонардо да Винчи, Рафаело Санти, Тицијан Веничело
– Вилијам Шекспир
14
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА

Ученик ће знати да уочи разлике међу историјским изворима епохе новог века, као и да
се исти извор може интерпретирати на различите начине, биће способан да у свом
Ученик ће знати културне карактеристике хуманизма и ренесансе, разликоваће
културна подручја и уочити њихову условљеност религијском припадношћу и
наслеђем, знаће најзначајнија културна и научна достигнућа новог века, као и да
препозна најзначајније научнике и уметнике новог века и споменике нововековне
епохе.
Ученик ће знати основне одлике свакодневног живота људи у новом веку и уочити
група и бити у стању да направи паралелу са светом у коме живи.
изучавању историјског процеса, биће у стању да разликује битно од небитног, знаће да
разликује узрок и повод неког догађаја, биће способан да уочи узрочно–последичне
односе, биће у могућности да доноси вредносне процене, биће оспособљен за рад у
пару и умеће да води аргументован дијалог.
СТАНДАРДИ
15
3.1.2. уме да објасни специфичности важних историјских појмова и да их примени у
одговарајућем историјском контексту
3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости
3.2.2. уме да анализира и процени релевантност историјског извора
ТОК ЧАСА
Ученицима постављамо питања: Шта значи када данас за некога кажемо да је
хуманиста? Који песник се сматра оцем хуманизма? Које су најзначајније одлике
ренесансне уметности? Ко су најпознатији уметници епохе романтизма? Која су
најпознатија дела романтизма?
Ученике делимо у три групе и дајемо им задатке. Прва група прочитаће текстове
„Николо Макијавели“ и „Лоренцо Медичи“ на страни 23, друга група текстове
„Леонардо да Винчи“ и „Мона Лиза“ на страни 24–25, а трећа група текстове „Вилијам
Шекспир“ и „Мигел де Сервантес“ на страни 27. Уџбеника. Такође, ученици ће
анализирати илустрације уз ове текстове. На крају часа упознаће нас са личностима
епохе хуманизма и ренесансе о којима су читали текстове, као и са њиховим делима.
Ученици гласно, по групама, препричавају садржину прочитаних текстова и
анализирају илустрације. Постављамо питања, помажемо у одговорима, подстичемо и
усмеравамо дискусију. Оценићемо најактивније ученике.
16
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА, РАЗВОЈ
ГРАДОВА И ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА

Ученик ће знати да уочи разлике међу историјским изворима епохе новог века, као и да
се исти извор може интерпретирати на различите начине, биће способан да у свом
Ученик ће знати културне карактеристике хуманизма и ренесансе, разликоваће
културна подручја и уочиће њихову условљеност религијском припадношћу и
наслеђем, знаће најзначајнија културна и научна достигнућа новог века, знаће да
препозна најзначајније научнике и уметнике новог века као и споменике нововековне
епохе.
СТАНДАРДИ
17
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – обнављамо градиво обрађено на претходним часовима.
Питамо их који временски период обухвата раздобље новог века и зашто се нови век
назива модерно доба.
Ученике делимо у парове и дајемо им задатак – да направе упоредну хронолошку
табелу великих географских открића, значајних датума из лекција о процвату градова и
хуманизма и ренесансе. Потом треба да направе списак знаменитих личности које се
помињу у тим лекцијама.
Проверавамо како су ученици урадили задатак, упоређујемо њихове задатке и
исправљамо грешке. Оценићемо ученике који су задатак најбоље урадили и били
најактивнији.
18
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: РЕФОРМАЦИЈА И ПРОТИВРЕФОРМАЦИЈА

Ученик ће схватити основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи и
уочити везе и међусобне односе међу најзначајнијим државама Европе, Медитерана,
Балкана и света.
Ученик ће знати најзначајније државе новог века, уочити међусобне утицаје држава
исте епохе: политичке, верске, друштвене и културне и знати најзначајније догађаје из
опште историје.
Ученик ће знати основне одлике хришћанства, разумеће последице реформације и
противреформације, разликоваће културна подручја и уочиће њихову условљеност
религијском припадношћу и наслеђем и знаће најзначајнија културна и научна
достигнућа новог века.
Ученик ће развијати свест о националној припадности као и позитиван однос према
сопственој историји, традицији и култури и поштоваће традицију и културу других
народа.
утицајима, увиђати разлике у свакодневном животу људи из различитих друштвених
разликује узрок и повод неког догађаја, бити оспособљен за рад у пару.
СТАНДАРДИ
19
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – обнављамо најзначајније догађаје који су у вези са
историјом хришћанства. Питамо ученике када је био Велики раскол. Тражимо од њих
да на карти средњовековне Европе покажу границу сфера између православне и
римокатоличке вере.
Упознајемо ученике с пороцима и одступањем од сиромаштва, одрицања и молитве
који су се јавили у оквиру Католичке цркве. Објашњавамо шта су индулгенције
(опроштајнице). Помињемо Мартина Лутера, тражење реформе и 95 теза (1517).
Објашњавамо појмове екскомуникација, папска була, сабор у Вормсу 1521. године.
Саопштавамо да је Мартин Лутер превео Свето писмо (Библију) на народни немачки
језик. Помињемо и Жака Калвина, протестантизам протестанте, калвинисте,
англиканску цркву, реформацију. Тражимо од ученика да прочитају одељке
„Католичка обнова“ и „Верски ратови“ и да, радећи у паровима, у својим свескама,
напишу најзначајније појединости.
Један ученик чита своје белешке, а остали прате, допуњавају и исправљају.
Постављамо питања и објашњавамо нове појмове. Оценићемо најактивније ученике.
РЕФОРМАЦИЈА И ПРОТИВРЕФОРМАЦИЈА
– Индулгенције – опроштајнице грехова

– Мартин Лутер, 1517. година, 95 теза
– Сабор у Вормсу 1521.
– Протестанти
– Жан Калвин, калвинисти
– Противреформација – католичка обнова, језуити
– Верски ратови у Европи
– Тридесетогодишњи рат (1618–1648), Вестфалски мир, Нантски едикт
20
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: РЕФОРМАЦИЈА И ПРОТИВРЕФОРМАЦИЈА

Ученик ће знати временске оквире новог века, знаће да на историјској и географској
карти Европе, Медитерана и света покаже државе и народе који су обележили епоху
новог века, знаће и датуме најзначајнијих историјских догађаја у новом веку.
Ученик ће уочити везе и међусобне односе међу најзначајнијим државама Европе,
Медитерана, Балкана и света, знаће основне категорије друштва у новом веку и
схватиће променљивост друштвених односа.
Ученик ће знати да наброји најзначајније врсте историјских извора новог века и биће
способан да у свом окружењу препозна остатке епохе новог века.
Разумевање променљивости етничких и државних граница у периоду новог век:
исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне и знаће најзначајније догађаје из
Ученик ће знати основне одлике хришћанства, разумеће последице реформације и
противреформације, разликоваће културна подручја и уочиће њихову условљеност
религијском припадношћу и наслеђем, знаће најзначајнија културна и научна
достигнућа новог века и биће способан да препозна споменике нововековне епохе.
изучавању историјског процеса, биће у стању да разликује битно од небитног, као и да
се користи историјском и географском картом, знаће да разликује узрок и повод неког
догађаја, биће способан да уочи узрочно–последичне односе, биће у могућности да
доноси вредносне процене и умеће да води аргументован дијалог.
СТАНДАРДИ
21
историје
3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје
ТОК ЧАСА
Тражимо од ученика да, гледајући карту на 31. страни Уџбеника и користећи
географску карту Европе наброје које су европске земље данас католичке, а које
протестантске.
Ученицима постављамо питања и дајемо задатке: Против којих појава у
римокатоличкој цркви се побунио Мартин Лутер? Објасните начело „чија је земља
његова је и вера”? На који су начин језуити помогли католичкој обнови? У чему је
значај Нантског едикта и Вестфалског мира? Наведите европске државе у којима данас
преовлађују протестанти. Одговоре на питања и задатке ученици ће записати у своје
свеске.
Ученици читају одговоре на питања и урађене задатке, допуњавају их, пореде,
исправљају и анализирају свој рад. На Географској карти Европе ученици показују
земље које су данас католичке, и оне које су протестантске. Оценићемо најактивније
међу њима.
22
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: АПСОЛУТИСТИЧКЕ МОНАРХИЈЕ

Ученик ће знати временске оквире новог века и знаће да на историјској и географској
Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења новог века, као и основне
карактеристике државног уређења апсолутистичких монархија, уочиће сличности и
разлике међу различитим облицима државног уређења у истој епохи, схватиће основне
разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи, уочиће везе и међусобне односе
међу најзначајнијим државама Европе, Медитерана, Балкана и света, знаће основне
категорије друштва у новом веку, схватиће променљивост друштвених односа и
уочиће узроке настанка, успона и падова држава новог века.
Ученик ће знати најзначајније државе новог века, уочиће међусобне утицаје држава
исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, и знаће најзначајније догађаје
из опште историје.
Ученик ће препознати различите нивое привредног развоја и знати да наведе узроке
таквог развоја, уочити развојност привредног процеса, разумеће утицај привреде на
политички, друштвени и културни развој и биће способан да уочи утицај географског
фактора на развој привреде.
догађаја и биће способан да уочи узрочно–последичне односе.
СТАНДАРДИ
23
слике
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – обнављамо шта су сталежи, који сталежи су постојали у
новом веку и шта су то сталешке монархије. Питамо их зашто су средњовековни
владари сматрали да им власт долази од Бога. Објашњавамо да је апсолутистичка
монархија облик државног уређења у коме владар поседује неограничену (апсолутну)
власт.
Ученике делимо у четири групе које ће имати задужења да сазнају нешто о
апсолутистичким монархијама Европе. Свака група чита одељке из Уџбеника, и то 1.
група – „Француска“ (страни 36–38), 2. група – „Русија“ (страни 38–40), 3. група –
„Просвећени апсолутизам“ (страни 40–42) и 4. група – „Енглеска“ (страни 42). Све
групе треба да посматрају карту Европе на страни 39. Уџбеника. Сви чланови групе
праве заједничке белешке које записују у своје свеске.
Известиоци саопштавају резултате рада група. Постављамо ученицима питања,
допуњавамо њихове одговоре и дајемо додатна објашњења. Питамо ученике шта се
може закључити посматрањем карте Европе на страни 39? Оцењујемо најактивније
ученике.
АПСОЛУТИСТИЧКЕ МОНАРХИЈЕ
– Апсолутистичка монархија– владар има неограничену власт

– Француска – Анри IV, Луј XIII, Луј XIV
– Лувр, Версај
– Русија – Романови, Петар Велики
– Просвећени апсолутизам – Фридрих II, Катарина II, Марија Терезија, Јосиф II
– Енглеска – Чарлс I
24
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: АПСОЛУТИСТИЧКЕ МОНАРХИЈЕ

новог века, а знаће и датуме најзначајнијих историјских догађаја у новом веку.
Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења у новом веку, као и
основне карактеристике државног уређења апсолутистичких монархија, уочиће
сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истој епохи,
схватиће основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи, уочиће везе и
међусобне односе међу најзначајнијим државама Европе, Медитерана, Балкана и света,
знаће основне категорије друштва у новом веку, схватиће променљивост друштвених
односа и уочиће узроке настанка, успона и падова држава новог века.
таквог развоја, уочиће развојност привредног процеса, разумеће утицај привреде на
догађаја, биће способан да уочи узрочно–последичне односе, биће оспособљен за рад у
СТАНДАРДИ
25
3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој
деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски
феномен)
ТОК ЧАСА
Ученицима постављамо питања: Шта је то апсолутистичка монархија? Које европске
државе су биле апсолутистичке монархије? Који владари су обележили период
апсолутних монархија? Шта је то просвећени апсолутизам? Зашто апсолутистичка
монархија није прихваћена у Енглеској?
Тражимо од ученика да одаберу једну од земаља: Француску, Русију или Енглеску и да
у самосталном раду, у својим свескама, напишу кључне појмове и њихова објашњења,
у вези са изабраном земљом.
Ученици гласно читају записане појмове и њихова објашњења, пореде их, допуњују и
исправљају. Наставник на табли исписује упоредну табелу с кључним појмовима за све
државе, а ученици је преписују у своје свеске. Оценићемо најактивније ученике.
26
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: МОДЕРНО ДОБА
ТИП ЧАСА: систематизација

новог века, као и датуме најзначајнијих историјских догађаја у новом веку.
исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне и знати најзначајније догађаје
из опште историје.
таквог развоја, уочиће развојност привредног процеса, разумеће утицај привреде на
догађаја, биће оспособљен за рад у пару и умеће да води аргументован дијалог.
СТАНДАРДИ
27
феномен)
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – обнављамо градиво обрађено на претходним часовима.
Питамо ученике који временски период обухвата раздобље новог века и зашто се нови
век назива модерно доба.
Ученике делимо у парове и дајемо им задатак да направе упоредну хронолошку табелу
значајних датума из лекција о реформацији и апсолутистичким монархијама. Потом
треба да направе списак знаменитих личности које се помињу у тим лекцијама. Те
табеле и спискове потом поредимо са хронолошким табелама које су ученици већ
урадили.
За домаћи задатак ученицима задајемо да направе обједињену хронолошку табелу која
ће обухватити градиво које су до сада научили, као и списак свих личности поменутих
у Уџбенику и обухваћених тим градивом.
28
НАСТАВНИК:
НАЗИВ ТЕМЕ: II. СРПСКИ НАРОД ПОД СТРАНОМ ВЛАШЋУ ОД 16. ДО 18.
ВЕКА
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПРЕВЛАСТ ОСМАНЛИЈА НА БАЛКАНУ

Ученик ће знати временске оквире новог века, као и да на историјској и географској
Ученик ће бити способан да у свом окружењу препозна остатке епохе новог века.
Ученик ће разумети појам, узроке и последице сеоба, биће у стању да на карти покаже
простор који су населили Срби, знаће најзначајније државе новог века, уочиће
међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне и
знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.
Ученик ће знати основне одлике хришћанства и ислама, уочити особености процеса
исламизације, разликоваће културна подручја и уочиће њихову условљеност
религијском припадношћу и наслеђем, разумеће процес развоја нововековне српске
културе и уочиће утицаје под којим се развијала и биће способан да препозна
Ученик ће развијати свест о националној припадности и позитиван однос према
сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других
народа и биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и
европским оквирима.
Ученик ће разумети утицај привреде на политички, друштвени и културни развој и
биће способан да уочи утицај географског фактора на развој привреде.
картом, знаће да разликује узрок и повод неког догађаја и биће способан да уочи
СТАНДАРДИ
1.1.2. именује историјске периоде и зна редослед историјских периода
29
историје
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – подсећамо се онога што смо у шестом разреду научили о
продору Турака Османлија на Балканско полуострво.
Наставну тему ћемо обрадити помоћу кључних појмова. На табли исписујемо те
појмове, а ученици их записују у своје свеске: Турци Османлије, династија
Османовића, ислам, Цариград, империја, Сулејман I Величанствени, Мохач (1526),
Дуги рат, Бечки рат, Света лига, Велика сеоба Срба (1690), Карловачки мир,
Пожаревачки мир, Београдски мир, џихад, везири, велики везир, Висока порта, сарај,
харем, беглербеглук, беглербег, ејалет, санџак, санџакбег, кадија, шеријат, нахије, раја,
аскери, тимарски систем, тимар, зеамет, хас, спахије, јаничари, Мехмед–паша
Соколовић, вакуф. Сваки нови појам тумачимо и тражимо да ученици објасне и
коментаришу познате појмове.
Тражимо од ученика да погледају и анализирају карту „Ширење Османског царства“
на 50.страни Уџбеника. Затим им постављамо питања: Када је Османско царство било
на врхунцу моћи? Каква је била улога великог везира у државном уређењу Османског
царства? Која права су хришћанима у Османском царству била ускраћена? Оценићемо
ПРЕВЛАСТ ОСМАНЛИЈА НА БАЛКАНУ
Кључни појмови: Турци Османлије, династија Османовића, ислам, Цариград,

империја, Сулејман I Величанствени, Мохач (1526), Дуги рат, Бечки рат, Света лига,
Велика сеоба Срба (1690), Карловачки мир, Пожаревачки мир, Београдски мир, џихад,
везири, велики везир, Висока порта, сарај, харем, беглербеглук, беглербег, ејалет,
санџак, санџакбег, кадија, шеријат, нахије, раја, аскери, тимарски систем, тимар,
зеамет, хас, спахије, јаничари, Мехмед–паша Соколовић, вакуф.
30
НАСТАВНИК:
ВЕКА
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПРЕВЛАСТ ОСМАНЛИЈА НА БАЛКАНУ

уочиће везе и међусобне односе међу најзначајнијим државама Европе, Медитерана,
исламизације, разликовати културна подручја и уочити њихову условљеност
религијском припадношћу и наслеђем и биће способан да препозна споменике
нововековне епохе.
Ученик ће развијати свест о националној припадности као и позитиван однос према
народа.
Ученик ће знати основне одлике средњовековне привреде, препознати различите нивое
привредног развоја и знати да наведе узроке таквог развоја, разумеће утицај привреде
на политички, друштвени и културни развој и биће способан да уочи утицај
географског фактора на развој привреде.
своју епоху и разумеће њихову улогу у историјској епохи новог века, спознаће утицај
се користи историјском и географском картом и знаће да разликује узрок и повод неког
догађаја.
31
СТАНДАРДИ
слике
ТОК ЧАСА
На наш захтев, један ученик гласно прочита текст „Сарај и харем” на 49. страни
Уџбеника, а затим разговарамо о месту и улози сараја и харема у османској држави, као
и о положају султанових жена.
Ученицима дајемо задатак – свако од њих треба да самостално састави 10 питања и
задатака који се односе на наставну тему „Турска освајања, држава и друштво од 16. до
18. века”. Такође, треба да пореде карту „Ширење Османског царства”, на 50. страни
Уџбеника са географском картом Средоземља и да наброје које су данашње европске,
азијске и афричке државе биле у саставу Османског царства од 16. до 18. века.
Ученици читају своја питања, а остатак одељења одговара. Потом, ученици допуњују и
исправљају једни друге. Потом, један ученик набраја, а други показује на географској
карти Средоземља државе Европе, Азије и Африке које су се налазиле у саставу
Османског царства од 16. до 18. века. Оценићемо најактивније ученике.
32
НАСТАВНИК:
ВЕКА
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПОЛОЖАЈ СРБА У ОСМАНСКОМ
ЦАРСТВУ

века, уочиће међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и
културне и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.
Ученик ће развијати свест о националној припадности, развијати позитиван однос
према сопственој историји, традицији и култури и поштоваће традицију и културу
других народа.
изучавању историјског процеса, знаће да разликује узрок и повод неког догађаја и
умеће да води аргументован дијалог.
СТАНДАРДИ
33
1.1.7. именује најважније појаве из националне историје
2.1.5. зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној
историји
ТОК ЧАСА
Ученицима постављамо питање: Када су српске земље пале под османску власт?
Разговарамо са ученицима – упознајемо их са положајем Срба у Османском царству.
Објашњавамо појаву исламизације (преверавања), добијање повластица (привилегија)
да би се сачувала земља, исељавање у суседне земље (Угарску, Венецију, Дубровник).
Разговарамо о данку у крви (девширми) и тумачимо појмове: санџак (Смедеревски,
Крушевачки, Вучитрнски, Призренски, Скопски), Босански пашалук (ејалет),
баштиници, кметови, раја, спахије, власи, кнез, примићур, харач, филурија, војнуци,
мартолоси, шајкаши, катуни. Наводимо хајдучки и ускочки покрет као облике отпора
Срба османској власти и, дискутујући са ученицима, објашњавамо ко су: харамбаша,
барјактар, јатаци, Бајо Пивљанин, Дели Марко, Старина Новак, сењски ускоци, Стојан
Јанковић, Илија Смиљанић.
На наш захтев, ученици прочитају одељак „Мехмед–паша Соколовић” на 56. страни
Уџбеника, а затим разговарамо о њему. За домаћи задатак задајемо им да за следећи
час прочитају по једну песму из хајдучког и ускочког циклуса народних епских песама.
Оценићемо најактивније ученике.
ПОЛОЖАЈ СРБА У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ
– Исламизација
– Добијање повластица (привилегија)
– Исељавање у суседне земље (Угарску, Венецију, Дубровник)
– Данак у крви (девширма)
– Босански пашалук (ејалет)
– Раја, баштиници, спахије, власи, кнез, примићур
– Харач, филурија
– Мартолоси, шајкаши, катуни
– Свакодневни живот, крсна слава
– Мехмед–паша Соколовић
– Руђер Бошковић
34
НАСТАВНИК:
ВЕКА
ЦАРСТВУ

новог века и знаће датуме најзначајнијих историјских догађаја у новом веку.
Ученик ће знати основне одлике хришћанства и ислама, уочиће особености процеса
Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према
сопственој историји, традицији и култури и поштовати традицију и културу других
народа.
односе, биће у могућности да доноси вредносне процене и умеће да води аргументован
дијалог.
СТАНДАРДИ
35
слике
историји
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима о народним епским песмама хајдучког и ускочког циклуса
које су прочитали, анализирамо их и поредимо са оним што смо научили о хајдуцима и
ускоцима на претходном часу.
Читамо одломак из романа Иве Андрића На дрини ћуприја (глава II) – онај који говори
о одвођењу српске деце у данку у крви и о Мехмед–паши Соколовићу. Затим
разговарамо са ученицима – питамо их какав је утисак на њих оставио тај текст.
Ученицима постављамо питања: Шта је све утицало на процес исламизације код Срба?
У чему је разлика између зависног сеоског становништва и влаха–сточара? Ко је био
Мехмед–паша Соколовић? Ко су били најпознатији хајдуци? Ко су били најпознатији
ускоци? У чему је разлика између хајдука и ускока? Оценићемо најактивније ученике.
36
НАСТАВНИК:
ВЕКА
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА

Ученик ће знати да уочи разлике међу историјским изворима епохе новог века и биће
исламизације, разумеће процес развоја нововековне српске културе и уочиће утицаје
под којим се развијала и биће способан да препозна споменике нововековне епохе.
Европа, Медитеран, све:
народа.
СТАНДАРДИ
37
слике
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – обнављамо градиво које су учили у шестом разреду, део о
осамостаљењу српске православне цркве и о њеном уздизању у ранг патријаршије.
На табли исписујемо најважније појмове у вези са овом наставном темом: Васељенска
патријаршија, Охридска архиепископија, Пећка патријаршија, 1557. година, Мехмед–
паша Соколовић, Макарије Соколовић, житија, преписивачка делатност, иконописачка
делатност, митрополити, владике, берат, митрополија, епархија, Милешева, Дечани,
Острог, традиција, устанак Срба у Банату (1594), Синан–паша, мошти Светог Саве,
Арсеније III Црнојевић (Чарнојевић), Велика сеоба Срба (1690), 1776. година. Од
ученика тражимо да појмове препишу у своје свеске и да, радећи у паровима и
користећи Уџбеник, забележе објашњења тих појмова.
Ученички парови читају објашњења задатих појмова, пореде их, допуњују, постављају
питања. Помажемо им да објасне појмове и одговарамо на питања. Оценићемо
ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА
Најважнији појмови: Васељенска патријаршија, Охридска архиепископија, Пећка

патријаршија, 1557. година, Мехмед–паша Соколовић, Макарије Соколовић, житија,
преписивачка делатност, иконописачка делатност, митрополити, владике, берат,
митрополија, епархија, Милешева, Дечани, Острог, традиција, устанак Срба у Банату
(1594), Синан–паша, мошти Светог Саве, Арсеније III Црнојевић (Чарнојевић), Велика
сеоба Срба (1690), 1776. година.
38
НАСТАВНИК:
ВЕКА
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА

Ученик ће знати да уочи разлике међу историјским изворима епохе новог века и биће
века, као и најзначајније догађаје из опште и националне историје.
религијском припадношћу и наслеђем, разумеће процес развоја нововековне српске
културе и уочиће утицаје под којим се развијала и биће способан да препозна
народа.
доноси вредносне процене, биће оспособљен за групни ради и умеће да води
аргументован дијалог.
СТАНДАРДИ
39
историји
3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне и опште
историје
ТОК ЧАСА
Постављамо ученицима питања: Из које породице су потицали први патријарси
обновљене српске цркве? Како су бирани српски патријарси? Који су манастири били
духовна средишта са снажним култовима светаца?
Исписујемо на табли важне године које се односе на историју Српске православне
цркве: 1217, 1346, 1557, 1594, 1690, 1739, 1776. Ученике делимо у групе и задајемо им
задатак, да користећи наведене године и знање стечено на претходном часу, саставе
приче о Српској православној цркви и запишу је у своје свеске.
Представници група читају приче о Српској православној цркви, а затим разговарамо,
поредимо и анализирамо задатке. Оценићемо најактивније ученике.
40
НАСТАВНИК:
ВЕКА
ЦАРСТВУ

века, уочиће међусобне утицаје држава исте епохе: политичке, верске, друштвене и
народа.
односе, биће у могућности да доноси вредносне процене и умеће да води аргументован
дијалог.
СТАНДАРДИ
41
слике
историји
3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне и опште
историје
ТОК ЧАСА
Питамо ученике када су српске земље пале под османску власт.
Ученицима постављамо питања: Шта је све утицало на процес исламизације код Срба?
У чему је разлика између зависног сеоског становништва и влаха – сточара? Ко је био
Мехмед–паша Соколовић? Ко су били најпознатији хајдуци? Ко су били најпознатији
ускоци? Из које породице су потицали први патријарси обновљене српске цркве? Како
су бирани српски патријарси? Који су манастири били духовна средишта са снажним
култовима светаца?
Ученици у паровима исписују из Уџбеника најважније догађаје и године који се односе
на живот Срба под османском влашћу.
42
НАСТАВНИК:
ВЕКА
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: РАТОВИ И СЕОБЕ

основне карактеристике државног уређења апсолутистичких монархија, уочиће везе и
међусобне односе међу најзначајнијим државама Европе, Медитерана, Балкана и света
и схватиће променљивост друштвених односа.
Ученик ће развијати свест о националној припадности и позитиван однос према
сопственој историји, традицији и култури.
утицајима, увиђаће разлике у свакодневном животу људи различитих друштвених
група, уочиће различитост свакодневнице унутар исте друштвене групе (отац
породице, жена, дете), биће у стању да направи паралелу са светом у коме живи и
спознаће утицај природних карактеристика на начин живота људи.
доноси вредносне процене и биће оспособљен за рад у пару.
СТАНДАРДИ
43
историји
ТОК ЧАСА
Постављамо питања ученицима: На које начине су Срби пружали отпор османској
власти? Зашто су Срби учествовали у ратовима Аустрије и Млетачке републике против
Турског царства?
Причамо ученицима да је у ратовима Аустрије и Венеције против Турске вођеним у 17.
и 18. веку тежиште војних операција било на просторима насељеним Србима.
Помињемо Дуги рат (1591–1606), Кандијски рат (1645–1669), Бечки рат (1683–1699),
Свету лигу, Прву велику сеобу Срба (1690), Карловачки мир (1699), Аустријско–
турски рат (1716–1718), Пожаревачки мир (1718), Аустријско–турски рат (1737–1739),
Другу велику сеобу Срба 1739, Београдски мир (1739. године).
Тражимо од ученика да погледају и анализирају карту „Срби под туђинском влашћу у
18. веку“ на 72. страни Историјског атласа. Разговарамо о последицама ратова
Аустрије и Венеције против Османског царства. Оценићемо најактивније ученике.
РАТОВИ И СЕОБЕ
– Ратови Аустрије и Венеције против Турске

– Дуги рат (1591–1606)
– Кандијски рат (1645–1669)
– Бечки рат (1683–1699)
– Прва велика сеоба Срба 1690.
– Карловачки мир 1699.
– Аустријско–турски рат (1716–1718)
– Пожаревачки мир 1718.
– Аустријско–турски рат (1737–1739)
– Друга велика сеоба Срба 1739.
– Београдски мир 1739.
44
НАСТАВНИК:
ВЕКА

Ученик ће разумети појам, узроке и последице сеоба, па и појам, узроке и последице
Велике сеобе Срба, знаће основне правце кретања Срба од 15. до 19. века, биће у стању
да на карти покаже простор који су населили Срби и знаће најзначајније догађаје из
народа.
утицајима, биће у стању да направи паралелу са светом у коме живи и спознаће утицај
Ученик ће бити у стању да се користи историјском и географском картом, знаће да
разликује узрок и повод неког догађаја и биће способан да уочи узрочно–последичне
односе.
СТАНДАРДИ
45
историји
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – обнављамо зашто су угарски краљеви подстицали Србе да
се, после пада српских земаља под османску власт селе у Угарску.
Подсећамо ученике да су сеобе Срба трајале од 15. до 19. века и да су биле узроковане
политичким, економским и социјалним положајем наших предака у Османском
царству. Срби су се селили у правцу севера и запада, у Хабзбуршку монархију и
Млетачку републику. Упознајемо ученике с Првом великом сеобом Срба 1690. и
Другом великом сеобом Срба 1739. године, околностима у којима су се одвијале и
последицама тих сеоба. Говоримо о Војној крајини и о њеном значају у историји
сукоба Османског царства и Хабзбуршке монархије. За то време ученици ће погледати
карту „Војна крајина“ на 70. страни Уџбеника. Помињемо повластице (привилегије)
Срба, Влашке статуте (1630) и развојачење Војне крајине 1881. године.
Тражимо од ученика да анализирају карту „Сеобе Срба у 17. и 18. веку“ на 71. страни
Историјског атласа и да размисле па да кажу које су биле последице српских сеоба.
Такође тражимо да размисле и кажу којим државама данас припадају крајеви у које су
се Срби населили у 17. и 18. веку. Оценићемо најактивније ученике.
РАТОВИ И СЕОБЕ
– Сеобе Срба – од 15. до 19. века

– Бечки (Велики) рат – 1683–1699.
– 1690. Прва велика сеоба Срба, патријарх Арсеније III Чарнојевић
– Аустријско–турски рат 1737–1739.
– 1739. Друга велика сеоба Срба
46
НАСТАВНИК:
ВЕКА

Ученик ће знати да се исти извор може интерпретирати на различите начине, бити
способан да у свом окружењу препозна остатке епохе новог века и разумеће потребу за
критичким приступом историјском извору.
Ученик ће разумети појам, узроке и последице сеоба, разумети појам, знати основне
правце кретања Срба од 15. до 19. века, бити у стању да на карти покаже простор који
су населили Срби, знаће најзначајније државе новог века, уочити међусобне утицаје
држава исте епохе: политичке, верске, друштвене и културне, знати најзначајније
догађаје из опште и националне историје.
религијском припадношћу, разумеће процес развоја нововековне српске културе и
уочиће утицаје под којима се она развијала и биће способан да препозна споменике
научних области – да их примењује при изучавању историјског процеса, биће у стању
да разликује битно од небитног, знаће да разликује узрок и повод неког догађаја, биће
процене, биће оспособљен за групни ради и умеће да води аргументован дијалог.
СТАНДАРДИ
47
слике
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – подсећамо се зашто су ратови Аустрије и Млетачке
републике против Турског царства утицали и имали велике последице на живот Срба.
Делимо ученике у три групе и задајемо им задатке. Свака група треба да прочита један
текст из Уџбеника: прва група – „Велика сеоба Срба“ (страна 68), друга група – „Гроф
Ђорђе Бранковић“ (страна 69) и трећа група – „Срби у Жумберку“ (страна 71).
На крају часа свака група упознаће остатак одељења са садржином прочитаног текста.
Затим у форми кратког квиза играмо игру „Препознавање година” – тражимо да
ученици препознају важне године у вези са сеобама српског народа. Предлажемо
године: 1526, 1630, 1683, 1683–1699, 1690, 1708, 1690–1695, 1737–1739, 1739, 1881.
48
НАСТАВНИК:
ВЕКА
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: УСПОН СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ
МОНАРХИЈИ – ПРИВИЛЕГИЈЕ, ДРУШТВО, УСТАНОВЕ

Ученик ће разумети појам, узроке и последице сеоба, знати основне правце кретања
Срба од 15. до 19. века, биће у стању да на карти покаже простор који су населили
Срби и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.
народа.
Ученик ће биће у стању да разликује битно од небитног, да се користи историјском и
географском картом, знаће да разликује узрок и повод неког догађаја, биће способан да
уочи узрочно–последичне односе, биће у могућности да доноси вредносне процене и
биће оспособљен за рад у пару.
СТАНДАРДИ
49
историји
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима у којим су државама живели Срби после губитка
самосталности у средњем веку. Тражимо да то погледају на карти „Срби под
туђинском влашћу у 18. веку“ на 72. страни Историјског атласа. Питамо ученике када
се на западу Европе појавила грађанска класа.
Дајемо ученицима задатак: радећи у паровима треба да пронађу објашњења следећих
појмова: Карловачка митрополија, црквено–народни сабори, Темишварски сабор
(1790), Стефан Стратимировић, племство, свештенство, грађанство, Сентандреја,
Фрушка гора, барокни стил, Теодор Крачун, задужбине, просветни фондови, црквени
фондови, Чарнојевићи, Рашковићи, Текелије, Марија Терезија, црквено–школска
аутономија, Српска гимназија у Сремским Карловцима, Јован Рајић, Христифор
Жефаровић, Доситеј Обрадовић. Објашњења потом треба да запишу у своје свеске.
Ученички парови читају објашњења задатих појмова, пореде их, допуњују и
исправљају. Питаћемо их у чему је значај грађанске класе у просветном и културном
напретку Срба. Оценићемо најактивније ученике.
УСПОН СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ – ПРИВИЛЕГИЈЕ, ДРУШТВО,

УСТАНОВЕ
Кључни појмови: Карловачка митрополија, црквено–народни сабори, Темишварски

сабор (1790), Стефан Стратимировић, племство, свештенство, грађанство, Сентандреја,
Фрушка гора, барокни стил, Теодор Крачун, задужбине, просветни фондови, црквени
фондови, Чарнојевићи, Рашковићи, Текелије, Марија Терезија, црквено–школска
аутономија, Српска гимназија у Сремским Карловцима, Јован Рајић, Христифор
Жефаровић, Доситеј Обрадовић.
50
НАСТАВНИК:
ВЕКА
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: УСПОН СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ
МОНАРХИЈИ – ПРИВИЛЕГИЈЕ, ДРУШТВО, УСТАНОВЕ

основне карактеристике државног уређења апсолутистичких монархија, уочиће везе и
Ученик ће знати да наброји најзначајније врсте историјских извора новог века, знаће да
уочи разлике међу историјским изворима епохе новог века и биће способан да у свом
окружењу препозна остатке епохе новог века.
Ученик ће разумети појам, узроке и последице сеоба, знаће основне правце кретања
Срби, знаће најзначајније државе новог века, уочиће међусобне утицаје држава исте
епохе – политичке, верске, друштвене и културне и знаће најзначајније догађаје из
народа.
51
догађаја, биће способан да уочи узрочно–последичне односе и умеће да води
СТАНДАРДИ
слике
историји
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – обнављамо градиво о положају Срба под хабзбуршком
влашћу. Тражимо да анализирају карту „Војна крајина“ на 70. страни Уџбеника и да
објасне статус Срба граничара у Хабзбуршком царству. Постављамо питања
ученицима: У чему је значај појаве грађанске класе код Срба? За које идеје се залагао
Доситеј Обрадовић? Зашто се Фрушка гора често назива „српском Светом Гором”?
Ученицима задајемо задатак – у својим свескама, радећи самостално, треба да саставе
10 питања и задатака о животу и положају Срба под хабзбуршком влашћу. Када тај део
задатка заврше, замениће свеске са паром у клупи и одговорити на питања и решити
задатке које је он осмислио. Потом им задајемо да прочитају текстове „Фрушкогорски
манастири“ (страна 74), „Српско име: синоними и значења“ (страна 75) и „О Србима у
различитим краљевствима“ (страна 76).
Изаберемо три ученика да реферишу о садржини текстова које су прочитали, а остали
ученици их допуњују. Постављамо питања и тражимо додатна објашњења. Оценићемо
52
НАСТАВНИК:
ВЕКА
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СРПСКИ НАРОД ПОД СТРАНОМ ВЛАШЋУ
ОД 15. ДО 18. ВЕКА

Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења у новом веку, уочиће
сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истој епохи, као
и везе и међусобне односе међу најзначајнијим државама Европе, Медитерана,
променљивост друштвених односа и уочити узроке настанка, успона и падова држава
Ученик ће знати да наброји најзначајније врсте историјских извора новог века, као и да
уочи разлике међу историјским изворима епохе новог века и биће способан да у свом
окружењу препозна остатке епохе новог века.
Ученик ће разумети појам, узроке и последице сеоба, те појам, узроке и последице
Велике сеобе Срба, знаће основне правце кретања Срба од 15. до 19. века, биће у стању
да на карти покаже простор који су населили Срби, знаће најзначајније државе новог
религијском припадношћу и наслеђем, знаће најзначајнија културна и научна
народа.
53
група и биће у стању да направи паралелу са светом у коме живи.
користи историјском и географском картом, знаће да разликује узрок и повод неког
догађаја, биће способан да уочи узрочно–последичне односе, бити у могућности да
СТАНДАРДИ
слике
историји
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – питамо их под чијом су влашћу били Срби од 16. до 18.
века и какав је био њихов положај.
Саопштавамо ученицима теме на које, по избору, треба да напишу саставе о положају
Срба под страном влашћу од 16. до 18. века. У изради овог задатка могу да користе
Уџбеник, Историјски атлас и географске карте. Теме: 1. Турска освајања у периоду од
16. до 18. века; 2. Државно и друштвено уређење Османског царства; 3. Положај Срба
у Османском царству; 4. Хајдучки и ускочки покрет; 5. Српска православна црква; 6.
Сеобе Срба; 7. Срби под хабзбуршком влашћу; 8. Срби под млетачком влашћу; 9.
Почеци грађанске класе код Срба.
Ученици читају своје саставе, које потом коментаришемо и анализирамо. Оценићемо
најбоље међу њима.
54
НАСТАВНИК:
НАЗИВ ТЕМЕ: III. ЕВРОПА И СВЕТ ОД КРАЈА 18. ДО СЕДАМДЕСЕТИХ
ГОДИНА 19. ВЕКА
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ИНДУСТРИЈСКА РЕВОЛУЦИЈА

Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења у новом веку, схватити
основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи, знаће основне категорије
друштва у новом веку и схватиће променљивост друштвених односа.
Ученик ће увиђати разлике у свакодневном животу људи из различитих друштвених
група, уочити различитост свакодневнице унутар исте друштвене групе (отац
породице, жена, дете) и биће у стању да направи паралелу са светом у коме живи.
Ученик ће знати основне одлике средњовековне привреде, уочити разлику између
привредних особености средњег века и мануфактуре, као и развојност привредног
процеса и препознаће и уочиће карактеристике индустријализације.
процене и умеће да води аргументован дијалог.
СТАНДАРДИ
слике
55
феномен)
ТОК ЧАСА
Питамо ученике које су основне одлике мануфактурне производње. Објашњавамо
појмове индустрија и револуција.
Причамо о технолошким изумима и новинама (летећи чунак, предилица, механички
разбој). Говоримо о Џејмсу Вату и проналаску парне машине (1769), изградњи првог
пароброда (1807), парне локомотиве (1814) и о томе како је Енглеска постала
„радионица света” – центар индустријске производње. Један ученик гласно чита
одељак „Промене у друштву“, а затим разговарамо о друштвеним односима, грађанској
класи и појави новог друштвеног слоја – радничке класе.
Тражимо од ученика да у Уџбенику погледају илустрације парне машине и
Стивенсонове локомотиве на странама 80. и 81, да их анализирају и да објасне
принцип функционисања парне машине. Оценићемо најактивније ученике.
ИНДУСТРИЈСКА РЕВОЛУЦИЈА
– Крај 18. века – индустријска револуција, Енглеска

– Парна машина, Џејмс Ват (1769)
– Пароброд (1807.)
– Парна локомотива (1814)
– Долази до друштвених промена
– Настаје радничка класа.
56
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ИНДУСТРИЈСКА РЕВОЛУЦИЈА

Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења у новом веку, схватиће
основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи, знаће основне категорије
друштва у новом веку, схватиће променљивост друштвених односа.
способан да у свом окружењу препозна остатке те епохе.
Ученик ће увиђати разлике у свакодневном животу људи из различитих друштвених
породице, жена, дете), биће у стању да направи паралелу са светом у коме живи и
спознаће утицај природних карактеристика на начин живота људи.
карактеристике мануфактуре, уочиће и разлику између привредних особености
средњег века и мануфактуре, препознаће различите нивое привредног развоја и знати
да наведе узроке таквог развоја, уочиће развојност привредног процеса, препознаће и
уочиће карактеристике индустријализације.
57
односе, биће у могућности да доноси вредносне процене, биће оспособљен за групни
рад и умеће да води аргументован дијалог.
СТАНДАРДИ
историје
ТОК ЧАСА
Ученицима постављамо следећа питања: Како бисте објаснили појам „научна
револуција”? У чему је значај проналаска парне машине? Како је настала радничка
класа?
Тражимо од ученика да погледају илустрацију Жене у фабрици текстила на страни 79.
Уџбеника и да размисле о положају жена тога времена. Затим им задајемо задатак да
анализирају карту „Развој индустрије у Европи до Првог светског рата“ на страни 78.
Уџбеника и да у својим свескама запишу одговоре на следећа питања: 1. Која земља је
била колевка индустријске револуције? 2. Које земље су индустријализоване средином
19. века? 3. Које земље су индустријализоване крајем 19. века? 4. Које земље су биле
слабо индустријализоване на почетку 20. века? 5. У којим земљама су се налазили
главни рудни базени? 6. У којим земљама су се налазили центри текстилне индустрије?
7. Где су се налазили центри металургије? 8. Где су били центри хемијске индустрије?
Ученици читају одговоре на постављена питања, пореде их, допуњују и исправљају.
Оценићемо најактивније међу њима.
58
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЕНГЛЕСКА И АМЕРИЧКА РЕВОЛУЦИЈА

схватиће основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи, схватиће
основне узроке и последице грађанских револуција у новом веку, уочиће везе и
односа и уочити узроке настанка, успона и падова држава новог века.
таквог развоја, уочити развојност привредног процеса, препознаће и уочиће
карактеристике индустријализације и разумеће утицај привреде на политички,
друштвени и културни развој.
изучавању историјског процеса, биће у стању да разликује битно од небитног, биће у
стању да се користи историјском и географском картом, знаће да разликује узрок и
повод неког догађаја, биће способан да уочи узрочно–последичне односе и биће у
могућности да доноси вредносне процене.
СТАНДАРДИ
59
феномен)
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима –подсећамо се значења појмова револуција, демократија,
апсолутистичка монархија.
Саопштавамо ученицима да су Низоземска и Енглеска револуција изоловане појаве у
16. и 17. веку. Епоха грађанских револуција почиње седамдесетих година 18. века, а
завршава се средином 19. века. Разговарамо о настанку енглеског парламентаризма,
краљу Чарлсу I, Оливеру Кромвелу, о краљу Чарлсу II, закону Habeas Corpus Act,
политичким странкама – торијевцима и виговцима, Вилијаму Оранском, Славној
револуцији, Декларацији права (1689). Затим тражимо од ученика да прочитају одељак
„Америчка револуција: побуна тринаест колонија“ на странама 84–86. Уџбеника.
Потом разговарамо о узроцима, начину вођења и последицама Америчке револуције,
помињући „Бостонску чајанку”, конгрес у Филаделфији, Декларацију о независности
САД (1776), Џорџа Вашингтона.
Од ученика тражимо да размисле какав данас политички и економски положај у свету
имају Енглеска и Сједињене Америчке Државе. Оценићемо најактивније ученике.
ЕНГЛЕСКА И АМЕРИЧКА РЕВОЛУЦИЈА
– Енглеска револуција (1649–1660), створена је република

– Оливер Кромвел
– Habeas Corpus Act
– Енглеска постаје уставна грађанска монархија
– Парламент, виговци, торијевци
– Америчка револуција– Рат за независност (1775–1783)
– Декларација о независности (1776)
– Сједињене Америчке Државе
60
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЕНГЛЕСКА И АМЕРИЧКА РЕВОЛУЦИЈА

схватиће основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи, као и основне
узроке и последице грађанских револуција у новом веку, уочити везе и међусобне
односе међу најзначајнијим државама Европе, Медитерана, Балкана и света, знаће
основне категорије друштва у новом веку, схватиће променљивост друштвених односа
и уочиће узроке настанка, успона и падова држава новог века.
уочи разлике међу историјским изворима епохе новог века.
века, уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и
доноси вредносне процене, биће оспособљен за групни рад и умеће да води
СТАНДАРДИ
61
историје
ТОК ЧАСА
Ученицима постављамо следећа питања: Зашто се сматра да је закон назван Habeas
Corpus Act изузетно важан у историји Европе и света? Шта је то Декларација права? У
чему је значај Конгреса у Филаделфији из 1776. године? Ко је био први амерички
председник?
Ученике делимо у четири групе и задајемо им задатке. Прва група треба да прочита
одељак „Парламентарни систем у Енглеској“ на 83. страни Уџбеника и да анализира
шему са исте стране; друга група да прочитају одељке „Декларација права из 1689.
године“ и „Декларација о независности САД“, на 84. и 85. странама, да их анализира и
упореди; трећа група да прочитају одељак „Државно уређење САД“ на 86. страни и да
анализира шему са исте стране; четврта група да прочитају одељке „Џорџ Вашингтон“
и „Устав и подела власти“, на 87. страни, да их анализира и упореди.
Ученици све четири групе, по реду, саопштавају резултате свог рада. Разговарамо о
њиховим анализама и закључцима, постављамо питања и дајемо додатна објашњења.
62
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ДОБА ПРОСВЕЋЕНОСТИ: РАЗУМ,
ЈЕДНАКОСТ, НАПРЕДАК

знаће основне категорије друштва у новом веку, схватити променљивост друштвених
из опште и националне историје.
утицаја на друштво, државу и појединца епохе новог век:
Ученик ће разликовати културна подручја и уочити њихову условљеност религијском
припадношћу и наслеђем, знаће најзначајнија културна и научна достигнућа новог
века, као и да препозна најзначајније научнике новог века.
своју епоху и разумеће њихову улогу у тој историјској епохи.
односе, биће у могућности да доноси вредносне процене и биће оспособљен за групни
рад.
СТАНДАРДИ
63
слике
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – подсећамо се шта означава појам револуција и чиме су се
бавили филозофи. Питамо ученике шта значи када за неког кажемо да је био
просветитељ.
Упознајемо ученике са новим научним знањем, које се јавило у 18. веку, и било
засновано на критичком начину мишљења, а почивало на веровању у свемоћ људског
разума. Творци овог учења – француски филозофи Волтер, Жан Жак Русо и Шарл
Монтескје названи су просветитељима. Они су оштро критиковали установе које су
сматрали главним кривцима за заосталост, незнање, сиромаштво већине народа:
Католичку цркву и апсолутистичку монархију као облик владавине. Тражимо од
ученика да се подсете појма просвећени апсолутизам. Говоримо ученицима о
Енциклопедији и енциклопедистима Жану Даламберу и Денију Дидроу.
Ученици по групама препричавају текстове које су прочитали. Затим један од њих чита
одељак „Власт“ на 91. страни Уџбеника, па разговарамо о односу владара и народа.
ДОБА ПРОСВЕЋЕНОСТИ: РАЗУМ, ЈЕДНАКОСТ, НАПРЕДАК
– Развој филозофије – епоха просвећености

– Монтескје
– Волтер
– Жан Жак Русо
– Енциклопедија
64
НАСТАВНИК:
НАЗИВ ТЕМЕ:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ДОБА ПРОСВЕЋЕНОСТИ: РАЗУМ,
ЈЕДНАКОСТ, НАПРЕДАК

утицаја на друштво, државу и појединца епохе новог век:
рад.
СТАНДАРДИ
65
историје
последице важних историјских дешавања.
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – обнављамо градиво које су научили на претходном часу.
Ученике делимо у три групе и тражимо да свака од њих прочита одређени одељак
текста из Уџбеника и да га преприча. Прва група: „Волтер“ на страни 89, друга група:
„Монтескје“ на страни 90, трећа група: „Жан–Жак Русо“ на страни 90. Потом свакој
групи доделимо по један текст историјског извора са стране 91. Уџбеника и задајемо
им да после прочитају одломак, па да својим речима препричају садржај.
Вође група читају оно што су записали. Тумачимо непознате појмове.
66
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЕВРОПА И СВЕТ КРАЈЕМ 18. ВЕКА

утицаја на друштво, државу и појединца епохе новог век.
рад.
СТАНДАРДИ
67
историје
последице важних историјских дешавања.
ТОК ЧАСА
Обнављамо временске оквире новог века. Говоримо о географским оквирима новог
века, користећи притом атлас.
Ученике делимо у три групе. Прва група има задатак да направи упоредну хронолошку
табелу најзначајнијих догађаја у свету и Европи у 18. веку. Друга група има задатак да
направи списак значајних личности из тог периода, а трећа да издвоји нове појмове са
којима су се сусрели у лекцијама које обрађују тај период.
Предводник групе саопштава резултате рада. Остали коментаришу, допуњују,
исправљају. Оцењујемо најактивније ученике.
68
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИЈА

Ученик ће уочити условљеност свакодневног живота политичким, културним,
привредним и верским утицајима, увиђаће разлике у свакодневном животу људи
различитих друштвених група и биће у стању да направи паралелу са светом у коме
живи.
рад.
СТАНДАРДИ
69
слике
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – подсећамо се ко су били просветитељи а ко
енциклопедисти и у чему је њихов значај. Од ученика такође тражимо да се присете
када је апсолутистичка монархија у Француској доживела врхунац.
Говоримо о владавини краља Луја XVI, о економској кризи, сталешкој скупштини,
сталежима (нарочито трећем сталежу) и о догађајима у Паризу 14. јула 1789. године.
Помињемо укидање феудализма, Декларацију о правима човека и грађанина (1789),
револуционарној пароли Слобода, једнакост, братство, бирачком праву и
политичким слободама. Помињемо доношење Устава 1791. године.
Од ученика тражимо да прочитају одељак „Француска тробојка“ на страни 95.
Уџбеника, а затим разговарамо о овом тексту. Тражимо од ученика да размисле у чему
је разлика између апсолутистичке и уставне монархије. Оценићемо најактивније међу
њима.
ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИЈА
– Краљ Луј XVI (1774–1792)

– Напад на Бастиљу 1789.
– Декларација о правима човека и грађанина (1789)
– Устав– 1791.
70
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИЈА, ОД УСТАВНЕ
МОНАРХИЈЕ ДО РЕПУБЛИКЕ

односа, уочиће узроке настанка, успона и падова држава новог века.
исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, знаће најзначајније догађаје из
изучавању историјског процеса, знаће да разликује узрок и повод неког догађаја и биће
способан да уочи узрочно–последичне односе.
СТАНДАРДИ
71
феномен)
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – обнављамо градиво које су савладали на претходном часу.
Говоримо о променама у Француској крајем 18. века. Помињемо доношење Устава
1791. године, Максимилијана Робеспјера, јакобинце, жирондинце, монтањаре, рат са
Аустријом и Пруском (1792), проглашење републике (1792), стварање Конвента,
судбину краља Луја XVI и Марије Антоанете, Јакобинску диктатуру (1793–1794).
Ученици читају биографију Максимилијана Робеспјера, а затим записују најважније
податке о њему. Неколико ученика чита оно што су записали, остали допуњавају.
Оцењујемо најактивније ученике.
ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИЈА
– 1792. Конвент је прогласио републику.

– 1793. погубљење Луја XVI и Марије Антоанете
– Јакобинци – Јакобинска диктатура, Робеспјер
72
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИЈА

века, знаће да препозна најзначајније научнике и уметнике новог века и биће способан
да препозна споменике нововековне епохе.
да разликује битно од небитног, знаће да разликује узрок и повод неког догађаја, бити
процене и биће оспособљен за рад у пару и умеће да води аргументован дијалог.
СТАНДАРДИ
73
историје
ТОК ЧАСА
Од ученика тражимо да самостално, у својим свескама, запишу хронологију
најважнијих догађаја из времена Француске револуције.
Ученици читају оно што су записали – најважније догађаје, пореде их, допуњују и
исправљају. Затим их делимо у парове са задатком да прочитају и анализирају одељак:
„Декларација о правима човека и грађанина“ на 93. страни Уџбеника.
Ученички парови саопштавају своје закључке после прочитаног текста, пореде их и
дискутују о њима. Затим тражимо да размисле и упореде „Декларацију о правима
човека и грађанина“ са „Декларацијом о независности САД“. Оценићемо најактивније
ученике.
74
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: НАПОЛЕОН БОНАПАРТА – ГЕНЕРАЛ,
ДИКТАТОР, ИМПЕРАТОР, УСПОН КА ВЛАСТИ

своју епоху и разумеће њихову улогу у тој историјској епохи, спознати утицај
односе.
СТАНДАРДИ
75
слике
ТОК ЧАСА
Тражимо од ученика да наведу најважније одредбе Декларације о правима човека и
грађанина. Питамо их да ли су чули за Наполеона Бонапарту и шта знају о њему.
Саопштавамо ученицима да је у Француској нови устав донет 1795. године и да је
створен Директоријум. Помињемо Наполеонове победе над Аустријанцима у Италији,
мир у Кампоформију 1797, Египатску експедицију 1798, државни удар 1799, Конзулат,
Устав (1799), Наполеонову диктатуру, Наполеоново крунисање за цара 1804. године.
Говоримо ученицима да је од три главне тековине Француске револуције (република,
једнакост, политичке слободе) под Наполеоновим царством остала очувана само
тековина грађанске једнакости. Помињемо доношење Грађанског законика –
Наполеоновог кодекса (1804), највеће Наполеонове противнике: Енглеску и Русију и
стварање „Велике армије”.
Читамо ученицима одељак: „Цар Наполеон и вожд Карађорђе“ и разговарамо о њему.
Тражимо од ученика да уоче зашто револуционарна и царска Француска није подржала
устаничку Србију. Оценићемо најактивније ученике.
НАПОЛЕОН БОНАПАРТА
– Устав 1795.
– Рат са Аустријанцима у Италији, мир у Кампоформију 1797.
– Египатска експедиција 1798.
– Наполеоново крунисање за цара – 1804.
– Грађански законик / Наполеонов кодекс (1804)
– Највећи Наполеонови противници: Енглеска и Русија
– Стварање „Велике армије”
76
НАСТАВНИК:
ДИКТАТОР, ИМПЕРАТОР, УСПОН КА ВЛАСТИ

односе.
СТАНДАРДИ
слике
ТОК ЧАСА
77
Ученицима постављамо питања: Којим догађајем је почела Француска револуција? У
чему је значај Декларације о правима човека и грађанина? Зашто је погубљење
француског краљевског пара изазвало запрепашћење на европским дворовима? Ко су
били највећи Наполеонови противници? У чему је значај Наполеоновог кодекса? Како
је завршена владавина Наполеона Бонапарте?
Ученицима кажемо да изаберу једну од две теме: Француска револуција и Наполеон
Бонапарта – па да напишу састав. У писању могу да користе текстове, илустрације и
карте из Уџбеника и Историјски атлас.
Ученици читају своје саставе, коментаришемо их, поредимо, анализирамо и
допуњујемо. Тражимо од ученика да размисле у каквој су узрочно–последичној вези
били Француска револуција и Наполеон Бонапарта. Оценићемо најактивније међу
њима.
78
НАСТАВНИК:
ДИКТАТОР, ИМПЕРАТОР, НАПОЛЕОН И ЕВРОПА

знаће да разликује узрок и повод неког догађаја и биће способан да уочи узрочно–
последичне односе.
СТАНДАРДИ
79
феномен)
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима о томе које би главне догађаје из живота Наполеона
Бонапарте издвојили.
Тражимо од ученика да у току предавања прате догађаје посматрајући карту „Европа у
доба Наполеона (1811)“ на страни 100. Уџбеника. Причамо о сукобу Француске и
Велике Британије, помињемо битку код Трафалгара (1805), адмирала Нелсона, битку
код Аустерлица, континенталну блокаду Енглеске. Помињемо Наполеонов поход на
Русију 1812, „Велику армију”, битку код Бородина, руског цара Александра I, улазак
Наполеонове војске у Москву и повлачење из Русије. Ученицима задајемо задатак да
погледају и анализирају илустрацију „Повратак из Русије“ на страни 102. Уџбеника.
Тражимо да један ученик гласно прочита одељак „Битка код Лајпцига“ на страни 103.
Уџбеника и разговарамо о садржају одељка објашњавајући израз абдицирати.
Говоримо о Наполеоновом протеривању на острво Елбу (1814), поновном устоличењу
династије Бурбона, Бечком конгресу (1814–1815), Наполеоновом повратку у
Француску и „владавини од 100 дана”, бици код Ватерлоа (1815), енглеском
војсковођи Велингтону, Наполеоновом другом изгнанству – на острво Света Јелена.
Тражимо да ученици погледају важне датуме из Наполеонове владавине на 97. страни
Уџбеника и да анализирају хронолошку табелу Наполеонових освајања на страни 103.
НАПОЛЕОН БОНАПАРТА
– Битка код Трафалгара (1805)

– Наполеонов поход на Русију 1812.
– Битка код Бородина, руски цар Александар I
– Улазак у Москву и повлачење из Русије
– Наполеоново протеривање на острво Елбу (1814)
– Бечки конгрес (1814–1815)
– Наполеонова „владавина од 100 дана”
– Битка код Ватерлоа (1815)
– Наполеоново друго изгнанство, на острво Света Јелена
80
НАСТАВНИК:
ДИКТАТОР, ИМПЕРАТОР, НАПОЛЕОН И ЕВРОПА

Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења у новом веку, схватиће
доноси вредносне процене, биће оспособљен за рад у пару и умеће да води
СТАНДАРДИ
81
историје
ТОК ЧАСА
Ученицима задајемо задатак да, користећи карту „Европа у доба Наполеона“ на страни
100. Уџбеника и на странама 74–75. Историјског атласа, у својим свескама одговоре
на питања и задатке: 1. Где се, у највећем обиму, простирала Француска царевина? 2.
Која балканска земља је била неутрална у односу на Француску? 3. Набројте
Наполеонове победе. 4. Набројте Наполеонове поразе.
Ученици читају оно што су написали, потом, на наш захтев, читају одељак „Наполеон
Бонапарта” на страни 99. Уџбеника.
Са ученицима разговарамо о Наполеоновом животу, његовој владавини, његовим
амбицијама и узорима. Питамо их зашто је Наполеонова личност била неисцрпна
инспирација за бројне истраживаче, писце и уметнике. Оценићемо најактивније
ученике.
82
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЕВРОПА И НАЦИЈА

исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, знати најзначајније догађаје из
СТАНДАРДИ
83
феномен)
ТОК ЧАСА
Обнављамо претходно савладано градиво. Посебно тумачимо појам република. Питамо
ученике шта су научили о Наполеоновом кодексу.
Ученицима говоримо и о појмовима нација, народ, суверенитет. Говоримо о Бечком
конгресу (1814–1815), учесницима и циљевима тог конгреса. Тумачимо ученицима
термин легитимизам. Затим говоримо о Светој алијанси. Ученици у паровима читају
одељак „Романтизам: народи против апсолутизма”, а потом у свескама записују
најбитније одлике романтизма и праве списак знаменитих представника романтизма у
књижевности и уметности.
Ученици читају своје белешке. Остали допуњују, исправљају, коментаришу.
Оцењујемо најактивније ученике. Ученицима задајемо задатак да уз помоћ наставника
српског језика и ликовног сазнају више о романтизму и да на следећем часу саопште
шта су сазнали.
ЕВРОПА И НАЦИЈА
– Нација, народ, суверенитет

– Бечки конгрес (1814–1815)
– Света алијанса
– Романтизам
84
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЕВРОПА И НАЦИЈА

Ученик ће знати да наброји најзначајније врсте историјских извора новог века, знати да
уочи разлике међу историјским изворима епохе новог века и разумеће потребу за
народа.
утицајима, увиђаће разлике у свакодневном животу људи из различитих друштвених
породице, жена, дете) и биће у стању да направи паралелу са светом у коме живи.
85
знаће да разликује узрок и повод неког догађаја, биће способан да уочи узрочно–
последичне односе, биће у могућности да доноси вредносне процене, биће оспособљен
за рад у пару и умеће да води аргументован дијалог.
СТАНДАРДИ
историје
ТОК ЧАСА
Питамо ученике да ли су разумели појмове нација, народ, суверенитет, легитимитет.
Уколико их неко није разумео, поново објашњавамо или прозивамо неког од ученика
да ове појмове објасни својим речима.
Ученици читају своје домаће задатке. Поредимо податке до којих су дошли. На табли
исписујемо имена политичара и владара у једној колони, у другој имена књижевника, у
трећој имена музичара и сликара који су обележили овај период. Ученицима задајемо
да ураде кратку хронолошку табелу прве половине 19. века.
Ученици саопштавају резултате. Допуњујемо и исправљамо, а потом оцењујемо
86
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: РЕВОЛУЦИЈЕ 1848/49: ПРОЛЕЋЕ НАРОДА

СТАНДАРДИ
87
феномен)
ТОК ЧАСА
Обнављамо са ученицима значење појма револуција и подсећамо се у чему је смисао
постојања устава.
Саопштавамо да се током 1848/49. године у читавој Европи раширио талас револуција,
који ће у историографији остати запамћен под именом Пролеће народа – покрет
буђења националне свести у многим европским народима, праћен захтевима за
политичке слободе и национална права. Помињемо дешавања у Француској: краља
Луја Филипа, Јулску револуцију (1830), Другу републику (1848–1852), Луја Наполеона
(Наполеона III), Друго царство (1852–1870). Говоримо о приликама у немачким
земљама: Пруској и Хабзбуршкој монархији, као и у италијанским државама.
Упознајемо ученике са положајем Срба у јужној Угарској у време револуције 1848/49.
године, с солидарношћу међу словенским народима и са Свесловенским конгресом. На
наш захтев, један ученик гласно прочита одељак „Народни препороди у Хабзбуршкој
монархији“, на странама 110–111. Уџбеника. Затим питамо ученике шта се променило
у Хабзбуршкој монархији после 1867. године и шта означавају појмови германизација
и мађаризација?
Тражимо од ученика да размисле зашто су револуције 1848/49. запамћене под именом
Пролеће народа. Оценићемо најактивније ученике.
РЕВОЛУЦИЈЕ 1848/49: ПРОЛЕЋЕ НАРОДА
– Јулска револуција у Француској (1830)

– 1848/49. револуције у Француској, немачким државама, италијанским државама,
Аустрији
– Друга република (1848–1852)
– Луј Наполеон
– Друго царство (1852–1870)
88
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: РЕВОЛУЦИЈЕ 1848/49: ПРОЛЕЋЕ НАРОДА

знаће да разликује узрок и повод неког догађаја, биће способан да уочи узрочно–
последичне односе, биће у могућности да доноси вредносне процене и биће
оспособљен за рад у пару и умеће да води аргументован дијалог.
СТАНДАРДИ
89
историје
ТОК ЧАСА
Ученицима постављамо питања: Шта је то Пролеће народа? Које земље су биле
захваћене револуционарним дешавањима 1848/49. године? Уз чију помоћ су Хабзбурзи
угушили побуну Мађара?
Ученицима задајемо задатак, да радећи у паровима, у својим свескама направе
упоредне табеле важних догађаја и личности Пролећа народа у Француској, Пруској,
Хабзбуршкој монархији и италијанским државама. Приликом обављања овог задатка
могу да користе Уџбеник.
Ученички парови саопштавају резултате свог рада, а остатак одељења слуша, пореди,
допуњава и исправља. Читамо одељак „Стабилност Велике Британије“ на страни 110.
Уџбеника и тражимо од ученика да размисле и објасне зашто су преврати и револуције
током 19. века мимоилазили Велику Британију. Оценићемо најактивније ученике.
90
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: УЈЕДИЊЕЊЕ ИТАЛИЈЕ И НЕМАЧКЕ

односа, уочити узроке настанка, успона и падова држава новог века.
СТАНДАРДИ
слике
91
ТОК ЧАСА
Подсећамо се тока револуција из 1848/49. године у италијанским и немачким земљама.
Ученицима причамо о приликама на Апенинском полуострву у другој половини 19.
века, о ратовима за уједињење Италије и тражимо да посматрају карту „Уједињење
Италије” на страни 113. Уџбеника. Помињемо Краљевину Сардинију – Пијемонт,
Тоскану, Краљевину Двеју Сицилија, Папску државу, Ђузепа Мацинија, Виторија
Емануела II, Камила Кавура, Наполеона III, Ђузепа Гарибалдија, уједињење Италије
1870. године. Читамо ученицима одељак„Ђузепе Гарибалди“ на 113. страни Уџбеника,
па тражимо да размисле о његовој улози у уједињењу Италије. Тражимо од ученика да
прочитају одељак „Настанак Другог немачког царства” на странама 114. и 115, да
посматрају карту „Уједињење Немачке“ на страни 115. Уџбеника и да у својим
свескама напишу кратке белешке о овој теми.
Ученици читају своје белешке, пореде их, допуњују и исправљају. Затим читају одељак
„Ото фон Бизмарк” на страни 115. Уџбеника и питамо их зашто се каже да је Бизмарк
био најспособнији европски државник у 19. веку? Анализирамо временску линију
италијанског и немачког уједињења на страни 114. Уџбеника. Оценићемо најактивније
ученике.
УЈЕДИЊЕЊЕ ИТАЛИЈЕ И НЕМАЧКЕ
– Краљевина Сардинија (Пијемонт)

– Камило Кавур, Ђузепе Мацини, Ђузепе Гарибалди
– 1870. године Италија је уједињена.
– Ото фон Бизмарк
– 1871. године Немачка је уједињена
92
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: УЈЕДИЊЕЊЕ ИТАЛИЈЕ И НЕМАЧКЕ

узроке и последице грађанских револуција у новом веку, уочиће везе и међусобне
исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, знати најзначајније догађаје из
СТАНДАРДИ
93
историје
ТОК ЧАСА
Ученицима постављамо питања: На који начин се Камило Кавур борио за италијанско
уједињење? Која италијанска држава је последња присаједињена? Која држава је била
ривал Пруској за вођство у покрету за немачко уједињење? У ком дворцу је
проглашено Друго немачко царство?
Делимо ученике у групе и дајемо задатак: да, користећи текстове, илустрације и карте
на странама 112–115. Уџбеника, у својим свескама запишу сличности и разлике у
уједињењу Италије и Немачке.
Известиоци свих група, један по један, читају сличности а затим и разлике у
уједињењу Италије и Немачке. Анализирамо обављени задатак, допуњујемо га,
исправљамо и постављамо питања. Оценићемо најактивније ученике.
94
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ГРАЂАНСКИ РАТ У САД

основне категорије друштва у новом веку, схватиће променљивост друштвених односа,
СТАНДАРДИ
слике
95
феномен)
ТОК ЧАСА
Подсећамо се садржаја Декларације о независности САД.
Говоримо о Сједињеним Америчким Државама после стицања независности, о
политичком, војном и економском јачању. Објашњавамо кључне појмове за ову тему:
Сједињене Америчке Државе, председник Џејмс Монро, Монроова доктрина,
америчко–мексички рат (1846–1848), колонизација земље: Луизијана, Флорида,
Аљаска, Тексас, Калифорнија, Нови Мексико, Невада, Јута, од Атлантског до Тихог
океана, „Далеки запад”, сукоб са индијанским племенима, обесправљеност афричких
робова и Индијанаца, резервати, индустријализација, плантаже, грађански рат / рат
Севера и Југа (1861–1865), председник Абрахам Линколн, конфедерација, савезна
унија, Дикси, Јенки, генерал Улис Грант, генерал Роберт Ли, битка код Гетисбурга
(1863), капитулација, укидање ропства, савезна држава САД.
Један ученик гласно прочита одељак „Чича Томина колиба” на страни 117. Уџбеника.
Потом питамо ученике зашто је овај роман на северу САД примљен са одобравањем, а
на југу с негодовањем? Оценићемо најактивније ученике.
ГРАЂАНСКИ РАТ У САД
– Председник Џејмс Монро, Монроова доктрина

– Америчко–мексички рат (1846–1848)
– Сукоб са индијанским племенима
– Обесправљеност афричких робова и Индијанаца, резервати
– Грађански рат / рат Севера и Југа (1861–1865)
– Абрахам Линколн
– Укидање ропства
96
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ГРАЂАНСКИ РАТ У САД

изучавању историјског процеса, биће у стању да разликује битно од небитног,знаће да
односе, биће у могућности да доноси вредносне процене и биће оспособљен се за рад у
пару.
СТАНДАРДИ
97
историје
ТОК ЧАСА
Тражимо од ученика да објасне непознате појмове: доктрина, резерват, капитулација,
фанатик.
Ученицима постављамо питања: 1. Зашто су САД у 19. веку биле привлачне за нове
усељенике из Европе? 2. На које све начине су САД шириле своју територију? 3. Шта
је основна замисао Монроове доктрине? 4. Шта означава појам „Далеки запад”? 5.
Какав је био положај афричких робова и домородачког становништва (Индијанаца)? 6.
Због чега је унутар САД дошло до крупних подела? 7. Када је почео грађански рат у
САД? 8. У чему је Север имао предност у односу на Југ? 9. Ко су били: Абрахам
Линколн, Улис Грант и Роберт Ли? 10. Која битка се сматра прекретницом у
Грађанском рату? 11. Какве су биле последице тог рата? Ученици на питања треба да
одговоре писмено у својим свескама.
Ученици читају одговоре на постављена питања, пореде их, допуњују и исправљају.
98
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ВЕЛИКЕ СИЛЕ И ИСТОЧНО ПИТАЊЕ

односе међу најзначајнијим државама Европе, Медитерана, Балкана и света,
препознаће корене српске државности у новом веку, знаће основне категорије друштва
у новом веку, схватиће променљивост друштвених односа и уочиће узроке настанка,
успона и падова држава новог века.
Срба од 15. до 19. века, као и најзначајније државе новог века, уочиће међусобне
утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне и знаће
најзначајније догађаје из опште и националне историје.
народа.
СТАНДАРДИ
99
историји
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима како би се присетили када је Османско царство било на
врхунцу моћи. Тражимо од њих да прочитају одељак „Појам велике силе“ на 119.
страни Уџбеника и питамо их које државе се могу сматрати великим силама.
Гласно читамо одељак „Појам Источно питање“ на 119. страни Уџбеника и тражимо од
ученика да кажу које државе су се надметале око утицаја над покореним балканским
хришћанима. Говоримо о утицају и интересима Русије и Хабзбуршке монархије на
Балкану, реформама у Османском царству (Хатишериф од Гилхане 1839), ставовима
Велике Британије и Француске, Кримском рату (1853–1856), Париском миру (1856).
Помињемо балканске народе и њихове револуције у периоду 1804–1878: Први српски
устанак, Грчку револуцију, покрете Румуна, Бугара и Албанаца. Ученицима задајемо
задатак да прочитају одељак „Велика источна криза“ (1875–1878) и да напишу кратке
тезе.
Ученици читају своје тезе, пореде их, допуњују и исправљају. Анализирамо карту
„Државе у Европи од Бечког конгреса (1815) до Првог светског рата (1914)“ на страни
124 Уџбеника. Оценићемо најактивније ученике.
ВЕЛИКЕ СИЛЕ И ИСТОЧНО ПИТАЊЕ
– Источно питање
– Интереси Русије и Хабзбуршке монархије на Балкану
– Реформе Османског царства (Хатишериф од Гилхане 1839)
– Кримски рат (1853–1856)
– Париски мир (1856)
– Балкански народи и њихове револуције 1804–1878.
– Велика источна криза (1875–1878)
100
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ВЕЛИКЕ СИЛЕ И ИСТОЧНО ПИТАЊЕ

сличности и разлике међу различитим облицима државног уређења у истој епохи, као
и везе и међусобне односе међу најзначајнијим државама Европе, Медитерана, Балкана
и света, препознаће корене српске државности у новом веку, знаће основне категорије
друштва у новом веку, схватиће променљивост друштвених односа и уочиће узроке
настанка, успона и падова држава новог века.
Ученик ће разумети појам, узроке и последице сеобе, знаће основне правце кретања
Срба од 15. до 19. века, као и најзначајније државе новог века, уочиће међусобне
утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне и знаће
религијском припадношћу и наслеђем.
народа.
СТАНДАРДИ
101
слике
историји
ТОК ЧАСА
На наш захтев, један ученик гласно прочита одељак „Подела Османског царства“, на
страни 123. Уџбеника, а затим анализирамо тај текст.
Кажемо ученицима да ће писмено, у својим свескама, одговарати на питања и радити
задатке. Притом треба да користе карту „Државе у Европи од Бечког конгреса (1815)
до Првог светског рата (1914)” на страни 124. Уџбеника. Питања и задаци: 1. Која
држава се може сматрати великом силом? 2. Шта означава појам Источно питање? 3.
На који начин је Османско царство настојало да изврши реформе? 4. Зашто су
Британци и Французи били савезници Турске у Кримском рату? 5. Који балкански
народи су у 19. веку настојали да се ослободе османске власти? 6. Откуд потиче израз “
болесник на Босфору” и на кога се односио? 7. Када је била Велика источна криза? 8.
Наведите најважније одлуке Берлинског конгреса. 9. Наведите године стицања
независности или уједињења европских земаља, после 1815. године. 10. Наведите
европске земље и њихове престонице.
Ученички парови читају одговоре на питања и решења задатака, пореде их, допуњују и
исправљају. Оценићемо најактивније међу њима.
ВЕЛИКЕ СИЛЕ И ИСТОЧНО ПИТАЊЕ
Одговорите на питања и урадите задатке.

1. Која држава се може сматрати великом силом?
2. Шта означава појам Источно питање?
3. На који начин је Османско царство настојало да изврши реформе?
4. Зашто су Британци и Французи били савезници Турске у Кримском рату?
5. Који балкански народи су у 19. веку настојали да се ослободе османске власти?
6. Откуда потиче израз „болесник на Босфору“ и на кога се односио?
7. Када је била Велика источна криза?
8. Наведите најважније одлуке Берлинског конгреса.
9. Наведите године стицања независности или уједињења европских земаља после
1815. године.
10. Наведите европске земље и њихове престонице.
102
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЕВРОПА И СВЕТ ОД КРАЈА 18. ДО
СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА 19. ВЕКА

у новом веку, схватиће променљивост друштвених односа и уочиће узроке настанка,
епохе: политичке, верске, друштвене и културне и знаће најзначајније догађаје из
религијском припадношћу и наслеђем, знати најзначајнија културна и научна
народа.
103
утицајима, увиђати разлике у свакодневном животу,бити у стању да направи паралелу
са светом у коме живи.
изучавању историјског процеса, биће у стању да разликује битно од небитног, бити у
стању да се користи историјском и географском картом, знаће да разликује узрок и
повод неког догађаја, биће способан да уочи узрочно–последичне односе, биће у
могућности да доноси вредносне процене и биће оспособљен за рад у пару.
СТАНДАРДИ
историје
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – подсећамо се појма револуција, врста револуција, земаља у
којима су се револуције десиле (од 17. до 19. века), као и последица револуција.
Упознајемо ученике са темама које се односе на период револуција и на које ће, по
сопственом избору, писати саставе. Теме: 1. Индустријска револуција, 2. Револуција у
Енглеској, 3. Америчка револуција, 4. Доба просвећености, 5. Француска револуција, 6.
Наполеон Бонапарта, 7. „Пролеће народа”, 8. Уједињење Италије и Немачке, 9.
Грађански рат у САД, 10. Велике силе и Источно питање. Приликом писања могу да
користе Уџбеник и Историјски атлас.
Ученици читају своје саставе, анализирају их, пореде и исправљају. Оценићемо
најбоље међу њима.
104
НАСТАВНИК:
НАЗИВ ТЕМЕ: IV. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА: МОДЕРНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК (1804–1813)

Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења у новом веку, схватити
основне разлоге неравномерног развоја држава у истој епохи, схватиће основне узроке
и последице грађанских револуција у новом веку, уочиће везе и међусобне односе међу
најзначајнијим државама Европе, Медитерана, Балкана и света, препознаће корене
српске државности у новом веку, знаће основне категорије друштва у новом веку,
схватиће променљивост друштвених односа и уочиће узроке настанка, успона и падова
држава новог века.
уочи разлике међу историјским изворима епохе новог века и разумеће потребу за
Срба од 15. до 19. века, бити у стању да на карти покаже простор који су населили
Срби, знаће најзначајније државе новог века, као и најзначајније догађаје из опште и
националне историје.
народа.
рад.
СТАНДАРДИ
105
историји
ТОК ЧАСА
Од ученика тражимо да се присете када је започело опадање моћи Османског царства.
Затим анализирамо карту „Европа после Бечког конгреса (1815–1830)”.
Ученицима објашњавамо да је немачки историчар Леополд фон Ранке назвао Први
српски устанак Српском револуцијом. Данас се под тим појмом подразумева: Први
српски устанак (1804–1813), Хаџи Проданова буна (1814), Други српски устанак (1815)
и један период владавине кнеза Милоша Обреновића, до укидања феудализма 1835.
године. Причамо ученицима о приликама у Београдском пашалуку крајем 18. и
почетком 19. века. Гласно читамо одељак „Положај Срба пред устанак (1804)”, на 127.
страни Уџбеника и тражимо од ученика да размисле о положају Срба у Београдском
пашалуку. Помињемо дахије Фочић Мехмед–агу, Аганлију, Мула Јусуфа, Кучук Алију,
сечу кнезова, Сретење, 15. фебруар 1804, Орашац, Карађорђа Петровића. Упућујемо
ученике да погледају карту „Српска револуција 1804–1815”, на страни 76 Историјског
атласа и помињемо најважније битке: Иванковац (1805), Мишар и Делиград (1806),
Чегар (1809). На крају говоримо о Ичковом миру, уласку Русије у рат са Турском,
Букурешком миру (1812), слому Првог српског устанка.
Ученицима задајемо да у својим свескама напишу кратку хронолошку табелу
најзначајнијих догађаја у Првом српском устанку. Оценићемо најактивније ученике.
ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК (1804–1813)
Српска револуција
– Београдски пашалук крајем 18. и почетком 19. века
– Дахије: Фочић Мехмед–ага, Аганлија, Мула Јусуф, Кучук Алија
– Сеча кнезова
– Сретење, 15. фебруар 1804, Орашац
– Карађорђе Петровић
– Иванковац (1805), Мишар и Делиград (1806), Чегар (1809)
– Ичков мир
– Букурешки мир (1812)
– Слом Првог српског устанка
106
НАСТАВНИК:

Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења у новом веку, уочиће везе
и међусобне односе међу најзначајнијим државама Европе, Медитерана, Балкана и
света, препознаће корене српске државности у новом веку, спознаће утицаје других
држава на државно и друштвено устројство нововековне српске државе, знаће основне
Ученик ће знати основне правце кретања Срба од 15. до 19. века, биће у стању да на
карти покаже простор који су населили Срби, знаће најзначајније државе новог века,
уочиће међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и
културне, биће у стању да на карти покаже простор нововековне државе Србије – знаће
исламизације, разумети процес развоја нововековне српске културе и уочити утицаје
под којим се развијала.
група и биће у стању да направи паралелу са светом у коме живи.
107
СТАНДАРДИ
слике
феномен)
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – подсећамо се најважнијих догађаја на почетку Првог
српског устанка. Постављамо питања: Који су узроци Првог српског устанка? Зашто су
устаници одбацили Ичков мир, а зашто Букурешки мир? Које битке Првог српског
устанка сте запамтили?
Ученицима говоримо о установама устаничке државе, Правитељствујушчем совјету,
попечитељствима, Доситеју Обрадовићу, Великој школи. Тражимо да ученици
прочитају биографију Матије Ненадовића на 132. страни Уџбеника и да на основу
прочитаног текста запишу најважније чињенице.
Ученици читају своје белешке, а потом оцењујемо најактивније ученике.
ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК (1804–1813)
– Правитељствујушчи совјет
– Попечитељства
– Доситеј Обрадовић
– Велика школа, Иван Југовић
– Матија Ненадовић
108
НАСТАВНИК:

односе међу најзначајнијим државама Европе, Медитерана, Балкана и света,
у новом веку, схватиће променљивост друштвених односа, уочиће узроке настанка,
Ученик ће бити способан да у свом окружењу препозна остатке епохе новог века и
разумети потребу за критичким приступом историјском извору.
Ученик ће разумети појам, узроке и последице сеоба и знаће најзначајније догађаје из
Ученик ће знати основне одлике хришћанства и ислама, разумети процес развоја
нововековне српске културе и уочити утицаје под којим се развијала.
СТАНДАРДИ
109
слике
историји
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – подсећамо се значења појма Српска револуција. Тражимо
од њих да објасне непознате појмове: зулум, дахије, читлук, петиција, амнестија,
барјак, инсурекција, мегдан, правитељство, совјет, попечитељство.
Упознајемо ученике са двема најзначајнијим владарским личностима код Срба у 19.
веку: Ђорђем (Карађорђем) Петровићем и Милошем Обреновићем. Ученике делимо у
две групе и задајемо им задатке. Прва група ће прочитати одељак „Ђорђе Петровић–
Карађорђе” и анализирати илустрацију на страни 132, а друга група одељак „Милош
Обреновић” и анализираће илустрацију на 139 страни Уџбеника. Потом ће ученици
смислити по десет питања о Карађорђу Петровићу и Милошу Обреновићу и записати
их у својим свескама. Када то ураде, замениће свеске са својим паром из клупе и
одговорити на његова питања.
Ученици, наизменично, читају питања и одговоре, анализирају их, пореде, допуњују и
исправљају. Оценићемо најактивније међу њима.
110
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК И БОРБА ЗА
АУТОНОМИЈУ

Медитерана, Балкана и света, препознаће корене српске државности у новом веку,
спознаће утицаје других држава на државно и друштвено устројство нововековне
српске државе, знаће основне категорије друштва у новом веку, схватиће
Ученик ће бити у стању да на карти покаже простор нововековне државе Србије, знаће
основне правце ширења нововековне српске државе, биће у стању да на карти покаже
правце ширења српске државе, знаће најзначајније догађаје из опште и националне
историје.
догађаја, бити способан да уочи узрочно–последичне односе, биће у могућности да
СТАНДАРДИ
слике
111
феномен)
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – подсећамо се личности Милоша Обреновића.
Причамо ученицима о Хаџи Продановој буни (1814), о томе шта се догодило на
празник Цвети 1815, Такову, Милошу Обреновићу. Говоримо о Милошевим
преговорима са Марашли Али–пашом, хатишерифима (1829, 1830, 1833. године),
берату, Кнежевини Србији, руском покровитељству, враћању шест нахија, укидању
феудалног поретка 1835. године. Објашњавамо кључне појмове: самовлашће,
опозиција, уставни режим, уставобранитељи. Говоримо о доношењу Сретењског
устава и Турског устава (1838), абдикацији Милоша Обреновића 1839, кнезу Милану
Обреновићу (1839), кнезу Михаилу Обреновићу (1839–1842).
Тражимо од ученика да прочитају одељак „Вук Стефановић Караџић”, на 138. страни
Уџбеника. Након читања разговарамо о значају Вука Караџића у историји српског
народа. Питамо ученике шта је у свом писму Вук Караџић замерао кнезу Милошу.
ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК И БОРБА ЗА АУТОНОМИЈУ
– Хаџи Проданова буна (1814)

– Цвети 1815, Таково, Милош Обреновић
– Битке на Љубићу, Палежу, Дубљу
– Милошеви преговори са Марашли Али–пашом
– Хатишерифи (1829, 1830, 1833)
– Укидање феудалног поретка 1835.
– Кнез Милан Обреновић
– Кнез Михаило Обреновић
112
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК И БОРБА ЗА
АУТОНОМИЈУ

Ученик ће препознати корене српске државности у новом веку, спознати утицаје
других држава на државно и друштвено устројство нововековне српске државе, знаће
културне, биће у стању да на карти покаже простор нововековне државе Србије, знаће
основне правце ширења нововековне српске државе, биће у стању да на карти покаже
правце ширења српске државе, спознаће условљеност променљивости српских граница
у односима са суседима и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.
да разликује битно од небитног, као и да се користи историјском и географском
картом, знаће да разликује узрок и повод неког догађаја, биће способан да уочи
узрочно–последичне односе, биће у могућности да доноси вредносне процене, биће
оспособљен за групни рад и умеће да води аргументован дијалог.
СТАНДАРДИ
113
историје
3.2.2. уме да анализира и процени релевантност историјског извора
ТОК ЧАСА
Тражимо од ученика да објасне непознате појмове: Цвети, аутономија, легитимизам,
хатишериф, берат.
Ученицима постављамо питања: Какав је, као личност, био Милош Обреновић? Које
буне су подизане против кнеза Милоша и због чега? Шта је Вук Караџић замерао кнезу
Милошу? Ко је био Димитрије Давидовић? У чему је значај Сретењског устава? Ко су
били уставобранитељи? Када је донет Турски устав? Зашто је кнез Милош абдицирао?
Ко је наследио кнеза Милоша? Када је владао кнез Михаило Обреновић? Зашто је у
Србији дошло до смене власти 1842. године? Ко је владао Србијом од 1842. до 1858.
године?
Тражимо од ученика да на зидној карти покажу територију Србије у време владавине
кнеза Милоша и њена територијална проширења. Затим ученици читају одељак
„Сретењски устав” и разговарамо о његовим одредбама. Оценићемо најактивније међу
њима.
114
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ВЛАДАВИНА УСТАВОБРАНИТЕЉА (1842–
1858)

Ученик ће знати да наброји најзначајније врсте историјских извора новог века, биће
способан да у свом окружењу препозна остатке нововековне епохе и разумеће потребу
за критичким приступом историјском извору.
Ученик ће разумети процес развоја нововековне српске културе и уочити утицаје под
којим се развијала и биће способан да препозна споменике нововековне епохе.
сопственој историји, традицији и култури и биће свестан места српске државе и
културе у балканским, медитеранским и европским оквирима.
односе и биће у могућности да доноси вредносне процене.
СТАНДАРДИ
115
слике
историје
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – подсећамо се која су права била утврђена Грађанским
закоником у Француској. Питамо их ко су били уставобранитељи.
Тражимо од ученика да прочитају наставну тему „Владавина уставобранитеља (1842–
1858)”, на странама 141–145. Уџбеника и да у својим свескама забележе имена
личности које се помињу у овом тексту. Затим ћемо ту наставну тему обрадити кроз
причу о тим личностима: кнез Александар Карађорђевић, Јован Хаџић, Тома Вучић
Перишић, Аврам Петронијевић, Алекса Симић, Јован Стерија Поповић, Илија
Гарашанин, Стеван Книћанин, Миша Анастасијевић, Милош Обреновић.
Тражимо од ученика да у својим свескама запишу непознате појмове, које су чули на
овом часу и да их објасне. Затим им постављамо питање који су били циљеви спољне
политике Србије у време уставобранитеља. Оценићемо најактивније ученике.
ВЛАДАВИНА УСТАВОБРАНИТЕЉА (1842–1858)
– Кнез Александар Карађорђевић (1842–1858)

– Уставобранитељи
– Грађански законик 1844.
– Друштво српске словесности 1842.
– „Начертаније”, Илије Гарашанина, 1844.
– 1858. Светоандрејска скупштина, кнез Александар збачен је са власти.
116
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ВЛАДАВИНА УСТАВОБРАНИТЕЉА (1842–
1858)

Ученик ће знати основне карактеристике државног уређења у новом веку, уочити везе
уочи разлике међу тим историјским изворима, знаће да се исти извор може
интерпретирати на различите начине, биће способан да у свом окружењу препозна
остатке новог века и разумеће потребу за критичким приступом историјском извору.
исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће у стању да на карти
покаже простор нововековне државе Србије, знаће основне правце ширења
нововековне српске државе, бити у стању да на карти покаже правце ширења српске
државе и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.
117
СТАНДАРДИ
историје
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – подсећамо се у чему је био значај Грађанског законика у
Србији и каква је била улога „немачкара” и „паризлија” у културном и друштвеном
животу Србије.
Ученике делимо у шест група и задајемо им задатке: да прочитају одређене одељке из
Уџбеника и да их анализирају. Прва група: „Јован Стерија Поповић”, на страни 142;
друга група: „Александар Карађорђевић”, страна 142; трећа група: „Катарина
Ивановић”, страна 143; четврта група: „Мина Караџић– Вукомановић”, страна 143;
пета група: „Илија Гарашанин”, страна 144. и шеста група: „Капетан Миша
Анастасијевић”, страна 145.
Представници група упознају остатак одељења са садржајем прочитаних текстова,
пореде поменуте личности и анализирају њихову улогу у историји Србије. Оценићемо
118
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СРБИЈА У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВЕКА

остатке нововековне епохе и разумеће потребу за критичким приступом историјском
извору.
нововековне српске државе, биће у стању да на карти покаже правце ширења српске
државе, спознаће условљеност променљивости српских граница у односима са
суседима и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.
119
СТАНДАРДИ
историје
ТОК ЧАСА
Ученицима постављамо питања: Који су узроци Првог српског устанка? Зашто су
устаници одбацили Ичков мир, а зашто Букурешки мир? Које битке Првог српског
устанка сте запамтили? Када је почео и како се завршио Други српски устанак? Које
буне су подизане против кнеза Милоша и због чега? Шта је Вук Караџић замерао кнезу
Милошу? Ко је био Димитрије Давидовић? У чему је значај Сретењског устава? Ко су
били уставобранитељи? Када је донет Турски устав? Зашто је кнез Милош абдицирао?
Ко је наследио кнеза Милоша?
Ученике поделимо у четири групе. Прва група има задатак да направи хронолошку
табелу догађаја из Првог српског устанка. Друга група има задатак да направи списак
знаменитих личности Првог српског устанка. Трећа група израђује хронолошку табелу
Другог српског устанка и догађаја до 1842. године, а четврта прави списак знаменитих
личности Србије од 1815. до 1842. године.
Ученици читају оно што су написали, а наставник на табли записује и прави
јединствену хронолошку табелу и списак знаменитих личности из прве половине 19.
века.
120
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ДРУГА ВЛАДА МИЛОША И МИХАИЛА
ОБРЕНОВИЋА (1858–1868)

остатке нововековне епохе и разумеће потребу за критичким приступом историјском
извору.
нововековне српске државе, биће у стању да на карти покаже правце ширења српске
државе, спознаће условљеност променљивости српских граница у односима са
суседима и знаће најзначајније догађаје из опште и националне историје.
СТАНДАРДИ
121
слике
историје
ТОК ЧАСА
Са ученицима започињемо разговор о нововековним династијама – Карађорђевићима и
Обреновићима и њиховим родоначелницима. Разговарамо са ученицима – подсећамо
се у којим околностима је кнез Милош напустио Србију 1839. године.
Упознајемо ученике с другом владавином кнеза Милоша Обреновића (1858–1860) и
другом владавином кнеза Михаила Обреновића (1860–1868). Помињемо:
Светоандрејску скупштину 1858, судбину Томе Вучића Перишића, смрт кнеза Милоша
(1860), инцидент на Чукур–чесми (1862), Јована Ристића, Илију Гарашанина, оснивање
Уједињене омладине српске (1866), предају градова (1867), Први балкански савез
(1868), убиство кнеза Михаила (1868). Тражимо од ученика да анализирају илустрације
на странама 146. и 147. Уџбеника.
Питамо ученике који је највећи успех Михаилове спољне политике. Након њихових
одговора гласно читамо одељак „Телеграм црногорског кнеза Николе Петровића кнезу
Михаилу“, на 148. страни Уџбеника, и тражимо да размисле којим поводом је упућен
овај телеграм. Оценићемо најактивније ученике.
ДРУГА ВЛАДА МИЛОША И МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА (1858–1868)
– Светоандрејска скупштина (1858)

– Друга владавина Милоша Обреновића (1858–1860)
– Друга владавина Михаила Обреновића (1860–1868.)
– 1862. инцидент на Чукур-чесми
– 1867. предаја градова
– Илија Гарашанин
– Први балкански савез
– 1868. Михаило Обреновић убијен у Кошутњаку.
122
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ДРУГА ВЛАДА МИЛОША И МИХАИЛА
ОБРЕНОВИЋА (1858–1868)

српске државе и знаће основне категорије друштва у новом веку.
Ученик ће знати да се исти извор може интерпретирати на различите начине, биће
способан да у свом окружењу препозна остатке нововековне епохе и разумеће потребу
за критичким приступом историјском извору.
нововековне српске државе, биће у стању да на карти покаже тог правце ширења,
спознаће условљеност променљивости српских граница у односима са суседима и
СТАНДАРДИ
123
историје
ТОК ЧАСА
Ученицима постављамо питања: Шта карактерише другу владавину кнеза Милоша?
Који догађај је био врхунац Михаилове спољне политике? Ко су биле чланице Првог
балканског савеза? За које циљеве се залагала Уједињена омладина српска и шта су
њени чланови замерали кнезу Михаилу?
Дајемо задатак ученицима: да прочитају одељке: „Милош Обреновић”, на страни 139.
и „Михаило Обреновић”, на 147. страни Уџбеника, и да анализирају текст и
илустрације на истим страницама. Затим ће, радећи у паровима, у својим свескама
записати сличности и разлике између кнеза Милоша и кнеза Михаила.
Ученички парови саопштавају резултате свог рада, пореде их, допуњују и исправљају.
124
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СРБИЈА НА ПУТУ КА НЕЗАВИСНОСТИ
(1868–1878)

покаже простор нововековне државе Србије, знати основне правце ширења
нововековне српске државе, бити у стању да на карти покаже правце тог ширења,
СТАНДАРДИ
125
историји
ТОК ЧАСА
Питамо ученике који устав је био на снази током владавине кнеза Михаила. Подсећамо
се тока догађаја у Великој источној кризи (1875–1878).
Ученицима говоримо о: кнезу Милану Обреновићу (1868–1889), намесничком режиму
(1868–1872), Намесничком уставу 1869, српско–турском рату (1876–1878), уласку
Русије у рат, поразу код Ђуниса, Санстефанском миру 1878, Берлинском конгресу
1878, Јовану Ристићу, одредбама Берлинског конгреса, територијалном проширењу
Србије. Тражимо од ученика да на карти: Србија 1878. године, на 80. страни
Историјског атласа покажу где се Србија територијално проширила: Нишки,
Пиротски, Врањски и Топлички округ. Један ученик гласно чита одељак „Говор Јована
Ристића из јула 1878. године“, на 153. страни Уџбеника. Питамо ученике да објасне
зашто се после Берлинског конгреса сматрало да Србија није остварила главни циљ
своје спољне политике. Ученици затим читају и анализирају одељак „Кнежевина
Србија – простор, становништво, привреда“ на странама 154. и 155. Уџбеника.
Ученицима постављамо питања: У чему је значај доношења Намесничког устава?
Зашто је Кнежевина Србија била привлачна за досељавање становништва? Оценићемо
најактивније међу њима.
СРБИЈА НА ПУТУ КА НЕЗАВИСНОСТИ (1868–1878)
– Кнез Милан Обреновић (1868–1889)

– Намеснички устав (1868)
– 1875. устанак у Босни и Херцеговини
– Српско–турски рат (1876–1878)
– Санстефански мир и Берлински конгрес (1878)
– Србија добија проширење: Нишки, Пиротски, Врањски и Топлички округ
126
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СРБИЈА НА ПУТУ КА НЕЗАВИСНОСТИ
(1868–1878)

покаже простор нововековне државе Србије, знати основне правце ширења
нововековне српске државе, бити у стању да на карти покаже правце тог ширења,
догађаја и биће способан да уочи узрочно–последичне односе, биће у могућности да
СТАНДАРДИ
127
слике
историји
ТОК ЧАСА
Питамо ученике шта се подразумева под појмом Велика источна криза. На наш захтев
прочитају одељак „Прокламација кнеза Милана о објави рата Турској”, на 152. страни
Уџбеника, па га заједно анализирамо.
Ученике делимо у парове и задајемо им задатке: да у својим свескама направе
хронолошку табелу најважнијих догађаја и личности Кнежевине Србије у периоду од
убиства кнеза Михаила до Берлинског конгреса, потом да анализирају карту
„Балканске земље”, на 151. страни Уџбеника, а онда да на карти „Србија 1878. године”,
на страни 77. Историјског атласа, виде и покажу положај четири добијена округа.
Ученички парови читају своје задатке, пореде их, допуњују, исправљају, а неки од њих
на зидној карти показују територијално проширење на четири округа. Тражимо од
једног ученика да гласно прочита одељак „Јован Ристић”, на 153. страни Уџбеника.
Након читања коментаришемо текст. Оценићемо најактивније ученике.
128
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЦРНА ГОРА У 19. ВЕКУ (ДО СТИЦАЊА
НЕЗАВИСНОСТИ 1878)

Медитерана, Балкана и света, препознаће корене црногорске државности у новом веку,
црногорске државе, знаће основне категорије друштва у новом веку, схватиће
Ученик ће разумети појам, узроке и последице сеоба, знати најзначајније државе новог
културне, биће у стању да на карти покаже простор нововековне државе Црне Горе,
спознаће условљеност променљивости црногорских граница у односима са суседима и
сопственој историји, традицији и култури, биће свестан места црногорске државе и
СТАНДАРДИ
129
слике
историје
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – подсећамо се када је простор Црне Горе пао под власт
Османлија.
Објашњавајући основне појмове у вези са овом темом упознајемо ученике с Црном
Гором у доба владичанства. Појмови: Црна Гора, заједнице племена, Цетиње,
митрополија, братства, крвна освета, породица Петровић Његош, владика Данило
(1697–1735), Русија као заштитник, митрополит Петар I Петровић Његош (1784–1830),
уједињење црногорских и брдских племена, Законик општи црногорски и брдски
(1798), Бечки конгрес, владика Петар II Петровић Његош (1830–1851), реформе,
песник, „Горски вијенац”, Гвардија, перјаници. Говоримо ученицима о владавини
кнеза Данила I (1851–1860), раздвајању световне од духовне власти, реорганизацији
војске, Законику Данила Првог 1855, помагању српским устаницима у Херцеговини
1852. Говоримо и о владавини кнеза, краља Николе I (1860–1918), првом рату са
Османлијама 1862, чланству у Првом балканском савезу, помоћи херцеговачким
устаницима 1875, рату са Османлијама (1876–1878), Вучјем долу и Фундини (1876),
Берлинском конгресу 1815, стицању независности и територијалном проширењу.
Тражимо од ученика да на карти „Црна Гора у 19. и 20. веку”, на 161. страни Уџбеника
обележе градове који су припојени Црној Гори после Берлинског конгреса.
Ученицима постављамо питања: Ко је био први световни владар Црне Горе? На који
начин се Црна Гора односила према Србима у суседној Херцеговини? Које територије
су биле припојене Црној Гори после 1878. године? Оценићемо најактивније ученике.
ЦРНА ГОРА У 19. ВЕКУ

– Цетињска митрополија
– Митрополит Данило Петровић–Његош (1697–1735)
– Сузбијање племенске анархије
– Владика Петар I Петровић Његош (1784–1830)
– Владика Петар II Петровић Његош (1830–1851)
– „Горски Вијенац“, „Луча микрокозма”
– Кнез Данило I Петровић Његош (1851–1860)
– Законик Данила Првог (1855)
– Кнез/краљ Никола I Петровић Његош(1860–1918)
– Рат са Османским царством (1876–1878)
– 1878. Берлински конгрес, независност Црне Горе и територијално проширење
130
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: ЦРНА ГОРА У 19. ВЕКУ (ДО СТИЦАЊА
НЕЗАВИСНОСТИ 1878)

Медитерана, Балкана и света, препознаће корене црногорске државности у новом веку,
црногорске државе, знаће основне категорије друштва у новом веку, схватиће
Ученик ће разумети појам, узроке и последице сеоба, биће у стању да на карти покаже
простор који су населили Срби, знаће најзначајније државе новог века, уочиће
међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и културне, биће
у стању да на карти покаже простор нововековне државе Црне Горе, знаће основне
правце ширења нововековне црногорске државе, спознаће условљеност
променљивости црногорских граница у односима са суседима и знаће најзначајније
сопственој историји, традицији и култури и биће свестан места црногорске државе и
131
СТАНДАРДИ
историје
ТОК ЧАСА
Тражимо од ученика да објасне непознате појмове: владика, владичанство, крвна
освета, гувернадур, Гвардија, перјаници.
Ученике делимо у групе па им задајемо задатак: да осмисле и запишу у своје свеске
десет питања о Црној Гори у доба владичанства. Осим тога, у својим свескама треба да
направе хронолошку табелу важних догађаја и личности Кнежевине Црне Горе.
Играмо се квиза – групе једна за другом читају своја питања, док једна чита питања,
остале групе на њих одговарају. На табли ћемо написати хронолошку табелу. Затим
гласно читамо одељак „Марко Миљанов Поповић”, на 162. страни Уџбеника, и
дискутујемо о тексту. Оценићемо најактивније ученике.
132
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СРБИЈА И ЦРНА ГОРА: МОДЕРНЕ СРПСКЕ
ДРЖАВЕ

Медитерана, Балкана и света, препознаће корене српске државности у новом веку, као
и корене црногорске државности у новом веку, спознаће утицаје других држава на
државно и друштвено устројство нововековне српске државе и на државно и
друштвено устројство нововековне црногорске државе, знаће основне категорије
друштва у новом веку, схватиће променљивост друштвених односа и уочити узроке
настанка, успона и падова држава новог века.
Ученик ће бити способан да у свом окружењу препозна остатке новог века.
Ученик ће бити у стању да на карти покаже простор нововековне државе Србије, као и
простор нововековне државе Црне Горе, знаће основне правце ширења нововековне
српске државе и нововековне црногорске државе, биће у стању да на карти покаже
правце ширења српске државе, као и правце ширења црногорске државе, спознаће
условљеност променљивости српских граница у односима са суседима, те условљеност
променљивости црногорских граница у односима са суседима и знаће најзначајније
Ученик ће знати основне одлике свакодневног живота људи у новом веку.
Ученик ће разумети главне карактеристике српске привреде у новом веку, као и
црногорске привреде, биће способан да уочи утицај географског фактора на развој
привреде.
133
СТАНДАРДИ
историје
ТОК ЧАСА
Подсећамо се на који начин су Србија и Црна Гора повратиле независност у новом
веку.
Ученицима задајемо задатак да, радећи у паровима напишу састав у својим свескама,
на једну од понуђених тема. Теме: 1. Карађорђе– Први српски устанак, 2. Други српски
устанак – Милош Обреновић, 3. Прва владавина Милоша и Михаила Обреновића, 4.
Владавина уставобранитеља, 5. Друга владавина Милоша и Михаила Обреновића, 6.
Србија од 1860. до Берлинског конгреса, 7. Црна Гора у доба владичанства, 8.
Кнежевина Црна Гора. Приликом писања састава ученици могу да користе Уџбеник и
Историјски атлас.
Ученички парови читају своје саставе, које анализирамо, поредимо и оцењујемо.
134
НАСТАВНИК:
НАЗИВ ТЕМЕ: V. СРПСКИ НАРОД ПОД СТРАНОМ ВЛАШЋУ ОД КРАЈА 18.
ДО СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА 19. ВЕКА
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СРБИ У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ

Медитерана, Балкана и света, знаће основне категорије друштва у новом веку,
Ученик ће бити у стању да на карти покаже простор који су населили Срби, знаће
најзначајније државе новог века, уочиће међусобне утицаје држава исте епохе –
политичке, верске, друштвене и културне и знаће најзначајније догађаје из опште и
националне историје.
народа.
СТАНДАРДИ
135
историји
ТОК ЧАСА
Обнављамо градиво – разговарамо са ученицима које су привилегије уживали Срби у
Хабзбуршкој монархији после Велике сеобе 1690. године. Питамо ученике какав је био
исход револуције 1848/1849. у Угарској.
Упознајемо ученике са данашњом темом: Срби под хабзбуршком влашћу од краја 18.
до седамдесетих година 19. века, објашњавајући важне појмове и говорећи о важним
личностима тог периода: привилегије, Хабзбуршка монархија, централизована управа,
кнез Метерних, црквено–народни сабори, митрополит Јосиф Рајачић, Беч, Пешта,
Нови Сад, Београд, „Српска Атина”, свештенство, аристократија, трговци, граничарски
официри, либерални и демократски захтеви, Мајска скупштина у Сремским
Карловцима 1848, Војводина Србска, Стеван Шупљикац, Ђорђе Стратимировић,
Словенски конгрес, Стеван Книћанин, Сентомаш/Србобран, Војводство Србија и
Тамишки Банат, Благовештенски сабор 1861, Матица српска, „Летопис Матице
српске”, Текелијанум, гроф Сава Текелија, Светозар Милетић, Српска народна
слободоумна странка, „Застава”.
Ученицима постављамо питања: Које су биле одлуке српског народа на Мајској
скупштини? Зашто су приликом стварања Војводства Србије и Тамишког Баната 1849.
године била изневерена очекивања Срба? У чему је значај Матице српске? Оценићемо
СРБИ У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ
– Црквено–народни сабори Срба

– Митрополит Јосиф Рајачић
– Мајска скупштина у Сремским Карловцима 1848.
– Војводство Србија и Тамишки Банат
– Благовештенски сабор 1861.
– Светозар Милетић, Српска народна слободоумна странка
136
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СРБИ У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ

Ученик ће бити способан да у свом окружењу препозна остатке новог века.
из опште и националне историје.
којима се развијала и биће способан да препозна споменике нововековне епохе.
СТАНДАРДИ
137
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима о кључним појмовима с којима су се упознали на
претходном часу.
Ученици у паровима читају биографије Милице Стојадиновић Српкиње и Јакова
Игњатовића и у својим свескама бележе основне чињенице. Уколико знају још нешто о
овим књижевницима, дописујемо и то. Затим тражимо од ученика да анализирају карту
„Народи у Аустроугарској империји после 1878”, на 170. страни Уџбеника и да у
својим свескама запишу који су све народи живели на територији Хабзбуршког
царства. Ученицима потом задајемо да прочитају текст „Аустро–угарска нагодба” на
170. страни Уџбеника, а затим да својим речима забележе који су били резултати
нагодбе.
Ученици читају своје белешке, а остали допуњују или исправљају. Оцењујемо
најактивније ученике. Задајемо им домаћи задатак: да пронађу у енциклопедијама
неколико података о грофу Сави Текелији и Светозару Милетићу.
138
НАСТАВНИК:
ЦАРСТВУ

способан да у свом окружењу препозна остатке те епохе.
епохе – политичке, верске, друштвене и културне и знаће најзначајније догађаје из
Ученик ће развијати свест о националној припадности и развијати позитиван однос
према сопственој историји, традицији и култури.
способан да уочи узрочно–последичне односе и биће у могућности да доноси
вредносне процене.
СТАНДАРДИ
139
слике
историји
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима –подсећамо се када је дошло до покушаја реформи у
Османском царству. Питамо их коју територију је обухватала Стара Србија.
Упознајемо ученике са данашњом темом: Положај Срба у Османском царству од краја
18. до седамдесетих година 19. века, помињући и објашњавајући важне појмове и
говорећи о важним личности тога времена: Босна и Херцеговина, Јанчићева буна
(1809), бегови и аге, Хусеин–паша Градашчевић – „Змај од Босне”, кметови, раја,
Омер–паша Латас, Кримски рат, Хатихумајун (1856), Лука Вукаловић, Невесињска
пушка (1875), Петар Мркоњић, Берлински конгрес (1878), аустроугарска окупација
Босне и Херцеговине, Стара Србија, Арбанаси/Албанци, Косово и Метохија,
манастири: Сопоћани, Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница, градови: Нови
Пазар, Пријепоље, Бијело Поље, Приштина, Гњилане, Призрен, Скопље, Косовска
Митровица, Албанска лига тзв. Призренска лига (1878–1881). Тражимо од ученика да
погледају и анализирају карту „Југоисточна Европа од 1867–1882”, на страни 79.
Историјског атласа.
Постављамо питања: Зашто су се босански бегови бунили против султанових
реформи? Каква је одлука у вези с Босном и Херцеговином донета на Берлинском
конгресу? Шта је био основни циљ „Албанске лиге”? Оценићемо најактивније ученике.
ПОЛОЖАЈ СРБА У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ
– Јанчићева буна (1809)

– Хусеин–паша Градашчевић („Змај од Босне”)
– Омер–паша Латас
– Невесињска пушка (1875)
– Рат Србије и Црне Горе са Турском (1876–1878)
– Берлински конгрес (1878)
– Аустро–Угарска је окупирала Босну и Херцеговину
140
НАСТАВНИК:
ЦАРСТВУ

Ученик ће бити способан да у свом окружењу препозна остатке нововековне епохе.
СТАНДАРДИ
141
ТОК ЧАСА
Тражимо од ученика да размисле шта је било заједничко Србима под османском и
Србима под хабзбуршком влашћу од краја 18. века до седамдесетих година 19. века.
Ученике делимо у групе и задајемо им задатак да направе и у својим свескама запишу
упоредну хронолошку табелу најважнијих догађаја и личности код Срба под
османском влашћу од краја 18. века до седамдесетих година 19. века.
Представници група читају задатке које потом поредимо, допуњујемо и исправљамо.
Један ученик гласно чита одељак „Аделина П. Ирби”, на 173. страни Уџбеника, па
разговарамо о тексту. Оценићемо најактивније ученике.
142
НАСТАВНИК:
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: СРПСКИ НАРОД ПОД СТРАНОМ ВЛАШЋУ
ОД КРАЈА 18. ДО СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА 19. ВЕКА

Ученик ће бити способан да у свом окружењу препозна остатке нововековне епохе.
СТАНДАРДИ
143
ТОК ЧАСА
Разговарамо са ученицима – подсећамо се које историјско раздобље обухвата нови век.
Ученике делимо у пет група. Свака ће имати задатак да обради једну тему: Успон
Европе, Српски народ под страном влашћу од 16. до 18. века, Доба револуција,
Нововековне државе Србија и Црна Гора, Српски народ под страном влашћу од краја
18. века до седамдесетих година 19. века.
Ученици свих група реферишу о својој теми, а затим уз њихову помоћ пишемо кратке
белешке на табли.
144

NP Istorija R7

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

NP Istorija R7

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРЕДМЕТ: Историја

ТИП ЧАСА: обрада

МОДЕРНО ДОБА (НОВИ ВЕК)

– 1453. пад Цариграда и Византије

ТИП ЧАСА: утврђивање

ТИП ЧАСА: обрада

ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА

– Часовник, компас, астролаб, дурбин, мапе, каравеле

ТИП ЧАСА: утврђивање

ТИП ЧАСА: обрада

– Аристократија, свештенство, грађанска класа

ТИП ЧАСА: утврђивање

ТИП ЧАСА: обрада

– Хуманизам и ренесанса (14–16. век)

ТИП ЧАСА: утврђивање

ТИП ЧАСА: утврђивање

ТИП ЧАСА: обрада

– Индулгенције – опроштајнице грехова

ТИП ЧАСА: утврђивање

ТИП ЧАСА: обрада

– Апсолутистичка монархија– владар има неограничену власт

ТИП ЧАСА: утврђивање

ТИП ЧАСА: систематизација

ТИП ЧАСА: обрада

ПРЕВЛАСТ ОСМАНЛИЈА НА БАЛКАНУ

Кључни појмови: Турци Османлије, династија Османовића, ислам, Цариград,

ТИП ЧАСА: утврђивање

ТИП ЧАСА: обрада

ПОЛОЖАЈ СРБА У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ

ТИП ЧАСА: утврђивање

ТИП ЧАСА: обрада

Најважнији појмови: Васељенска патријаршија, Охридска архиепископија, Пећка

ТИП ЧАСА: утврђивање

ТИП ЧАСА: утврђивање

ТИП ЧАСА: обрада

– Ратови Аустрије и Венеције против Турске

ТИП ЧАСА: обрада

– Сеобе Срба – од 15. до 19. века

ТИП ЧАСА: утврђивање

ТИП ЧАСА: обрада

УСПОН СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ – ПРИВИЛЕГИЈЕ, ДРУШТВО,

Кључни појмови: Карловачка митрополија, црквено–народни сабори, Темишварски

ТИП ЧАСА: утврђивање

ТИП ЧАСА: систематизација

ТИП ЧАСА: обрада

– Крај 18. века – индустријска револуција, Енглеска

ТИП ЧАСА: утврђивање

ТИП ЧАСА: обрада

ЕНГЛЕСКА И АМЕРИЧКА РЕВОЛУЦИЈА

– Енглеска револуција (1649–1660), створена је република

ТИП ЧАСА: утврђивање

ТИП ЧАСА: обрада

ДОБА ПРОСВЕЋЕНОСТИ: РАЗУМ, ЈЕДНАКОСТ, НАПРЕДАК

– Развој филозофије – епоха просвећености

ТИП ЧАСА: утврђивање

ТИП ЧАСА: систематизација

ТИП ЧАСА: обрада

– Краљ Луј XVI (1774–1792)

ТИП ЧАСА: обрада

– 1792. Конвент је прогласио републику.

ТИП ЧАСА: утврђивање

ТИП ЧАСА: обрада

ТИП ЧАСА: утврђивање