8/30/2012

Ciljevi
Ciljevi:

Teorije učenja

razmotriti različite teorije učenja
utvrditi nekoliko principa učenja

uvideti kako individualne razlike utiču na proces učenja

Dr Ana Savić Postoji mnogo različitih teorija kako osobe uče. Ono što sledi jeste niz takvih teorija i
korisno je razmotriti njihovu primenu na načine kako vaši studenti uče i na to kako vi
predajete u obrazovnim programima. Zanimljivo je razmisliti o sopstvenom načinu
učenja i uvideti da ne uči svako na isti način.

Burns (1995) „razmišlja o učenju kao o relativno permanentnoj promeni u ponašanju,

pri čemu ponašanje obuhvata vidljive aktivnosti i interne procese poput mišljenja,
stavova i emocija.“
Burns obuhvata motivaciju ovom definicijom učenja.
Burns smatra da treba da protekne odredjeno vreme nakon realizacije obrazovnog
procesa da bi se učenje vidljivo manifestovalo.

VISER, RICUM
Beograd, 24. maj 2012.

Klasifikacija teorija učenja Teorija senzorne stimulacije

Osnovna premisa tradicionalne teorije

Teorija senzorne stimulacije

senzorne stimulacije jeste da se efektno
učenje javlja kada se stimulišu čula (Laird,

Teorija podsticanja 1985). Laird citira istraživanja, koja su

Kognitivni - Gestalt pristup utvrdila da je većina znanja koje poseduju
odrasli (75%) usvojeno posredstvom čula

Holistička teorija učenja vida. Čulo sluha je sledeće po delotvornosti
(oko 13%) i druga čula –dodirom, mirisom i

Teorija facilitacije (humanistički pristup) ukusom smo stekli 12% znanja koje
posedujemo. Učenje se može poboljšati

Iskustveno učenje stimulisanjem čula, pogotovu čula vida.
Medjutim ova teorija kaže da ukoliko se

Učenje zasnovano na delovanju stimuliše više čula, učenje je veće.
Stimulacija posredstvom čula se postiže kroz
veći spektar boja, količinu, snažne izjave,
činjenice koje se predstavljaju vizuelno,
primenom različitih tehnika i medija.

1

Teorija podsticanja
Ovu teoriju je razvila bihejvioristička škola psihologije,


B.F. Skinner početkom ovog veka.

Skinner je verovao da je ponašanje funkcija njegovih
posledica. Učenik će ponavljati željeno ponašanje
ukoliko pozitivno ohrabrenje (prijatna posledica) dolazi
kao rezultat tog ponašanja. Pozitivno ohrabrenje, ili
„nagrade“ se mogu odnositi na verbalne nagrade kao
što je „to je odlično“ ili „svakako si na pravom putu“ sve
do opipljivijih nagrada kao što su sertifikati na kraju
kursa ili unapredjenje na bolje radno mesto.

Negativno ohrabrenje takodje jača odredjeno
ponašanje i odnosi se na situacije kada se negativno
stanje zaustavlja ili izbegava kao posledica ponašanja.
Kazna, sa druge strane, slabi odredjeno ponašanje, jer
se uvodi ili nailazi na negativno stanje kao posledicu
ponašanja i uči pojedinca da ne ponavlja ponašanje
koje je negativno „nagradjeno“.
Holistička teorija učenja

Osnovna premisa ove teorije jeste da „individualnu
ličnost čini mnogo elemenata, posebno intelekt,
emocije, telesni impuls (želja), intuicija i mašta i da
ih treba sve aktivirati da bi učenje bilo delotvornije.
8/30/2012
Kognitivni - Gestalt pristup

Akcenat je na iskustvu, značenju, rešavanju
problema i razvoju pronicljivosti.

Burns navodi da je ova teorija razvila koncept da
pojedinci imaju različite potrebe i brige u različito
vreme i da dolaze do subjektivnog tumačenja u
različitim kontekstima.
Teorija facilitacije (humanistički pristup)

Osnovna premisa ove teorije jeste da će se učenje javiti kada je nastavnik facilitator, odnosno stvaranjem
okruženja u kojem se učenici osećaju slobodnim da razmatraju nove ideje i ne osećaju rizik od eksternih faktora.
Ostale karakteristike ove teorije se odnose:




na ubedjenje da ljudska bića imaju prirodnu želju za učenjem,
na to da postoji odredjeni otpor i neprijatne posledice odustajanja od nečega što se trenutno smatra istinitim,

na to da najznačajniji vid učenja obuhvata promenu mišljenja o sebi.
Nastavnici facilitatori

manje brane svoje zamisli i ubedjenja u odnosu na druge nastavnike,

sposobniji su da saslušaju studente, pogotovu kada se radi o njihovim osjećanjima,

spremni da što više pažnje posvete svom odnosu sa studentima u pogledu sadržaja nastave,

spremni da prihvate mišljenje, kako pozitivno tako i negativno i da ga iskoriste za konstruktivno razmišljanje o
sebi i svom ponašanju.
Učenici

podstiču da preuzmu odgovornost za sopstveno učenje,

otvoreni za učenje, koje se javlja na osnovu njihovih zapažanja i iskustva,

podstiču da uvide da je samoevaluacija najvredniji vid evaluacije i da učenje treba da se usredsredi na faktore,
koji doprinose rešavanju značajnih problema ili ostvarivanju značajnih rezultata.
2
 8/30/2012

Iskustveno učenje Ciklus iskustvenog učenja

Kolb predlaže proces učenja od četiri faze sa
modelom na koji se često poziva opis iskustvenog
učenja. Proces može započeti u bilo kojoj fazi i
kontinuiran je, odnosno, ne postoji ograničenje u
smislu broja ciklusa učenja. Ova teorija zastupa
mišljenje da bismo bez refleksije jednostavno
nastavili da ponavljamo svoje greške.

Iskustveno učenje Razlike u načinima učenja

Kolbovo istraživanje je utvrdilo da ljudi uče na četiri
Istraživači u obrazovanju već nekoliko decenija
načina, pri čemu postoji verovatnoća da će jedan razmatraju ideju da osobe uče na različite načine.
način učenja razviti više od drugih. Kako je Kolb, jedan od najuticajnijih istraživača, je utvrdio
prikazano u modelu „ciklusa iskustvenog učenja“, da pojedinci počinju od svog željenog načina u
učenje se ostvaruje kroz: ciklusu iskustvenog učenja.

konkretno iskustvo,

zapažanje i refleksiju,

apstraktne koncepte,

aktivno eksperimentisanje.

3

Razlike u načinima učenja
Honey i Mumford, koji su nastavili Kolbov rad, su utvrdili četiri
načina učenja:

aktivista (uživa u samom iskustvu),

reflektivan (troši dosta vremena i napora na razmišljanje),

teoretičar (uspešan je u uspostavljanju veza i stvaranju ideja
na osnovu iskustva),

pragmatičar (uživa u fazi planiranja).
Svaki od navedenih načina ima svoje prednosti i nedostatke.
Honey i Mumford zastupaju ideju da se učenje poboljšava kada
razmišljamo o svom načinu učenja, tako da možemo razvijati
prednosti i raditi na smanjivanju nedostataka na najmanju
meru kako bismo podigli kvalitet učenja.
Benjamin Bloom (1913 – 1999)
Blum je studirao na državnom univerzitetu Pensilvanije gde je
stekao diplomu osnovnih i magistatrskih studija.
Doktorirao je 1942. godine na univerzitetu u Čikagu gde je
radio sa veoma cenjenim stručnjakom za obrazovanje Ralfom
Tajlerom (Ralph Tyler).
Bio je talentovan nastavnik, posebno zainteresovan za misaone
procese studenata za vreme učenja.
Sproveo je istraživanje o razvoju klasifikacije nivoa razmišljanja
tokom procesa učenja.
Verovao je da je učenje proces i da je posao nastavnika da planira lekcije i zadatke
tako da pomogne učenicima da postignu postavljene ciljeve.
Blumov najpoznatiji doprinos obrazovanju predstavlja klasifikacija nivoa misaonog
ponašanja, od jednostavnog pamćenja činjenica na najnižem nivou do procesa
evaluacije na najvišem nivou.
8/30/2012
Učenje zasnovano na delovanju

Učenje zasnovano na delovanju jeste pristup koji povezuje svet učenja sa
svetom delovanja/rada putem refleksivnog procesa u malim kooperativnim
grupama koje uče i koje su poznate kao „radne grupe za učenje“. Grupe
se redovno sastaju kako bi radile na životnim pitanjima pojedinaca u cilju
zajedničkog učenja i da bi učili jedni od drugih. „Otac“ učenja na osnovu
delovanja, Reg Revans, je rekao da učenje ne može bez delovanja i nema
(trezvenog i namernog) delovanja bez učenja. Revans nudi argument da se
učenje može prikazati pomoću sledeće jednačine, gde L označava učenje, P
je programsko znanje (npr., tradicionalna nastava), a Q preispituje
pronicljivost.

L=P+Q

Revans, zajedno sa mnogim drugim koji su koristili, ispitivali i poučavali
druge ovom pristupu, nudi argument da je učenje zasnovano na delovanju
idealno za iznalaženje rešenja za probleme za koje nema „pravog“
odgovora, jer potrebnu pronicljivost mogu olakšati osobe, koje zajedno uče
i uče jedne od drugih u „radnim grupama“.
Benjamin Bloom (1913 – 1999)

Njegova publikacija Taksonomija obrazovnih ciljeva
postala je široko korišćena u celom svetu kao pomoć
prilikom pripreme evaluacionih materijala.

Pojam taksonomija označava klasifikaciju ili
kategorizaciju ili razvstavanje.

Taksonomija opisuje način na koji se nadogradjuje naše
prethodno znanje kako bi se razvili znatno složeniji
nivoi razumevanja.

Mnogi nastavnici dosta koriste Blumovu taksonomiju,
zahvaljujući strukturi koju ona pruža u oblastima kao što
je procenjivanje nivoa znanja.
4
 8/30/2012

Hijerarhijska struktura saznanja Hijerarhijska struktura saznanja

Blumova taksonomija nije prosta klasifikaciona
Blum je smatrao da je saznanje sačinjeno od šest uzastopnih nivoa uređenih u šema- ona je nastojanje da se hijerarhijski urede
hijerarhijsku strukturu, kao što je prikazano na slici. različiti procesi mišljenja.

U toj hijerarhiji, svaki nivo zavisi od sposobnosti
6. Evaluacija studenta da izvrši prethodni nivo ili prethodne
nivoe (faze).
5. Sinteza

Na primer, studentu koji primenjuje znanje (faza
4.Analiza 3), neophodno je da raspolaže odredjenim
informacijama (faza 1) i u isto vreme razume te
3. Primena informacije (faza 2).

Blum je smatrao da je učenje proces i da je uloga
2. Razumevanje nastavnika da pokuša da podstakne proces
razmišljanja studenta i približi ga, što je moguće
1. Znanje više, nivoima sinteze i evaluacije.

Ova oblast ”mišljenja” se obično naziva
Blum je smatrao da se naše razmišljanje može podeliti na šest nivoa rastuće (”saznajni”) domen, s obzirom na to da obuhvata
kompleksnosti, od prostog pamćenja činjenica na najnižem nivou, do evaluacije na misaone procese.
najvišem

Znanje Razumevanje
Znanje se može definisati kao sposobnost prisećanja ili pamćenja činjenica, a da se one Razumevanje se može definisati kao sposobnost shvatanja i tumačenja naučnih
nužno i ne razumeju. informacija.

6. Evaluacija 6. Evaluacija
5. Sinteza 5. Sinteza
4.Analiza 4.Analiza
3. Primena 3. Primena
2. Razumevanje 2. Razumevanje
1. Znanje 1. Znanje

5
 8/30/2012

Primena Analiza
Primena se može definisati kao sposobnost da se naučeno gradivo koristi u novim Analiza se može objasniti kao sposobnost raščlanjivanja informacija na sastavne
situacijama, npr. primena ideja i koncepata u rešavanju problema. elemente, npr. ispitivanje medjuodnosa i ideja (razumevanje organizacione strukture).

6. Evaluacija 6. Evaluacija
5. Sinteza 5. Sinteza
4.Analiza 4.Analiza
3. Primena 3. Primena
2. Razumevanje 2. Razumevanje
1. Znanje 1. Znanje

Sinteza Evaluacija
Sinteza se može objasniti kao sposobnost da se delovi sastave u celinu. Evaluacija se može odrediti kao sposobnost odredjivanja vrednosti nekog materijala u
odnosu na datu svrhu.

6. Evaluacija 6. Evaluacija
5. Sinteza 5. Sinteza
4.Analiza 4.Analiza
3. Primena 3. Primena
2. Razumevanje 2. Razumevanje
1. Znanje 1. Znanje

6
 8/30/2012

Afektivni domen Afektivni domen

Iako se kognitivni domen Blumove taksonomije
U želji da objasni način kojim pristupamo stvarima
najčešće koristi, Blum je sa svojim saradnicima vršio sa emocionalne tačke gledišta, Blum i njegove
istraživanja i na afektivnom (”stavovi”, ”osećanja”, kolege su razvile pet osnovnih kategorija.
”vrednosti”) domenu. 1. Primanje

Ovaj domen se odnosi na pitanja emocialne 2. Reagovanje
komponente učenja i kreće se od osnovne 3. Vrednovanje
spremnosti za prijem informacija do integracije
uveranja, ideja i stavova. 4. Organizacija
5. Usvajanje

Afektivni domen - Primanje Afektivni domen - Reagovanje

Primanje se odnosi na spremnost za prijem
informacija.
Na primer:

pojedinac prihvata obavezu da bude na času,

sluša ostale sa uvažavanjem,

pokazuje zainteresovanost za društvene probleme.

Reagovanje se odnosi na aktivno učestvovanje
pojedinca u sopstvenom obrazovanju.
Na primer:

pojedinac pokazuje interesovanja za predmet,

voljan je da pripremi prezentaciju,

učestvuje u diskusijama na času,

voli da pomaže drugima.

7
 8/30/2012

Afektivni domen - Vrednovanje Afektivni domen - Organizacija

Vrednovanje se kreće od prostog prihvatanja neke
vrednosti do posvećenosti.
Na primer:

pojedinac iskazuje veru u demokratske procese,

uvažava ulogu nauke u svakodnevnom životu,

pokazuje brigu za dobrobit drugih,

Pokazuje razumevanje ličnih i kulturoloških razlika.

Organizacija se odnosi na proces kroz koji osoba
prolazi kada povezuje različite vrednosti,
razrešava konflikte medju njima i počinje da ih
usvaja.
Na primer:

prepoznaje potrebu za ravnotežom između slobode i
odgovornosti u demokratiji,

prihvata odgovornost za svoje sopstveno ponašanje,

prihvata standarde profesionalne etike,

prilagodjava ponašanje sistemu vrednosti.

Afektivni domen - Usvajanje Osnovne karakteristike afektivnog domena

Na nivou usvajanja pojedinac ima razvijen sistem

vrednovanja u smislu sopstvenih uverenj, ideja i 5. Internalizacija
stavova koji usmeravaju njegovo ponašanje na
konzistentan i predvidljiv način. 4.Organizacija
Na primer: 3. Vrednovanje

ispoljava samopouzdanjeu samostalnom radu,

ispoljava posvećenost etici profesije,
2. Odgovor

pokazuje dobru ličnu, socijalnu i emocionalnu
1. Prijem
prilagodjenost,

zastupa zdrave životne navike.

8
 8/30/2012

Psihomotorni domen Zaključak

Psihomotorni domen primarno ističe fizičke veštine koje
Bolonjski proces stavlja akcenat na učenje
uključuju koordinaciju moždane i mišićne aktivnosti. U orjentisano na studenta i na potrebu za većom
oblasti obrazovanja ovaj domen je mnogo manje preciznošću i jasnoćom prilikom osmišljavanja
razmatran u odnosu na kognitivni i afektivni domen. nastavnih programa i njihovih sadržaja.

Psihomotorni domen se najviše koristi u oblastima poput
Nastavu i proces učenja učiniti transparentnijim i
laboratorijskih istraživanja, zdravstva, umetnosti,
jasnijim – izazov za sve učesnike u obrazovanju.
muzike, inženjerstva, glume i fizičkog vaspitanja.

”NEK NAM JE SA SREĆOM !”

Pozivajući se na manjak iskustva u podučavanju u tim
veštinama Blum i njegov istraživački tim nije završio
obimno istraživanje o psihomotornom domenu.