5.

PREDAVANJE
ČISTO KOSO SAVIJANJE
EKCENTRIČNO NAPREZANJE
OTPORNOST MATERIJALA I
 ČISTO KOSO SAVIJANJE

Pod pravim savijanjem podrazumeva se slučaj

kada se ravan savijanja poklapa sa jednom od
glavnih ravni inercije poprečnog preseka.

Koso savijanje je slučaj kada ravan savijanja seče

osu štapa z, a ne poklapa se ni sa jednom od
glavnih ravni inercije poprečnog preseka.

Pri kosom savijanju štap se savija istovremeno

oko obe glavne ose poprečnog preseka.
PRIMERI U KOJIMA SE JAVLJA ČISTO
KOSO SAVIJANJE
y
y
x, y – težišne ose

(1), (2) – glavne

centralne ose
x x

y
y

x
x
 PRIMERI U KOJIMA SE JAVLJA ČISTO
KOSO SAVIJANJE – krovna rožnjača
rožnjača

rožnjača
 ČISTO KOSO SAVIJANJE

Posmatra se greda izložena dejstvu momenata ±M na krajevima

tako da ravan savijanja π - π prolazi kroz težište poprečnog
preseka i zaklapa sa glavnom osom inercije y ugao α.

Vektor rezultujućeg momenta savijanja ± M upravan je na

ravan savijanja i ima dve svoje komponente:

± Mx = ± Mcos α ± My = ± Msin α
 ČISTO KOSO SAVIJANJE

Momenti Mx i My izazivaju savijanje štapa oko odgovarajućih

osa: Mx oko ose x i My oko ose y, tj. izazivaju čisto pravo
savijanje u glavnim ravnima inercije yz, odnosno xz.
Pri čistom kosom savijanju greda je opterećena na savijanje u
ravni π koja seče osu štapa z, ali se ne poklapa ni sa jednom od
glavnih ravni.
ČISTO KOSO SAVIJANJE
ČISTO KOSO SAVIJANJE – NORMALNI NAPON

Momenti Mx =Mcosα deluju u ravni yz, pa u tački (x,y) preseka

izazivaju čisto pravo savijanje, tj. normalni napon
Mx
σz = y
Ix
Momenti My =Msinα deluju u ravni xz i u tački (x,y) preseka
izazivaju čisto pravo savijanje, tj. normalni napon
My
σz = x
Iy
ČISTO KOSO SAVIJANJE – NORMALNI NAPON

Važi princip superpozicije:

Ukupan normalni napon u tački (x,y) preseka nastao usled
jednovremenog dejstva momenata Mx i My jednak je
algebarskom zbiru napona koji se javljaju posebno od
komponente Mx i komponente My
Naponi od Mx i My su
Mx My kolinearni – deluju upravno
σz = y+ x na presek pa se mogu
Ix Iy algebarski sabrati.
ČISTO KOSO SAVIJANJE – NORMALNI NAPON

Mx My
σz = y+ x
Ix Iy M x = M cos α M y = M sin α

M cos α M sin α σz je linerana funkcija

σz = y+ x
Ix Iy koordinata x i y

Ukupan normalni napon u tački (x,y) preseka nastao od

istovremenog dejstva spregova Mx i My
 ČISTO KOSO SAVIJANJE – NORMALNI NAPON

Normalni naponi u poprečnom preseku:

Ukupan
normalni
napon

Normalni
Normalni
napon od My
napon od Mx
ČISTO KOSO SAVIJANJE – DILATACIJE

Primenom Hukovog zakona određuju se podužne i poprečne

dilatacije

Podužna dilatacija:
σ 1  Mx My 
ε= εz =  y+ x
E  I x I y 
E
ν  Mx My 
Poprečna dilatacija εx = −  y+ x
E  I x I y 
ε p = −ν ε
ν  Mx My 
εy = −  y+ x
E  I x I y 
 ČISTO KOSO SAVIJANJE –NEUTRALNA OSA
Kao kod čistog pravog savijanja, i kod čistog kosog savijanja postoje
u preseku tačke u kojima je normalni napon jednak nuli.

Neutralna osa predstavlja geometrijsko mesto tačaka u

poprečnom preseku u kojima je normalni napon jednak nuli.
 cos α sin α 
σz = 0, M y+ x = 0
 I I 
 x y 
Pošto je:
cos α sin α
M ≠ 0, y+ x=0
Ix Iy

Ovo je jednačina prave kroz koordinatni početak koja je u

slučaju kosog savijanja neutralna osa n-n.
Za razliku od pravog savijanja neutralna osa nije upravna
na ravan dejstva spregova π.
 ČISTO KOSO SAVIJANJE –
POLOŽAJ NEUTRALNE OSE
cos α sin α
y+ x=0
Ix Iy
Jednačina neutralne ose može da se napiše u obliku:

 Ix 
y = −  tgα  x
 Iy 
 
y = tgβ x

y Ix
tgβ = = − tgα
x Iy
 ČISTO KOSO SAVIJANJE – POLOŽAJ
NEUTRALNE OSE

Za razliku od čistog pravog

savijanja, kod čistog kosog
savijanja neutralna osa nije
upravna na ravan π u kojoj deluju
spregovi M. β
y  Ix 
β = arc tg = arc tg  − tgα 
x  I 
 y 
Ugao β određuje položaj neutralne ose n-n (mereno od pozitivnog
smera x ose).
Upravno na pravac neutralne ose n-n nalazi se osa s-s, koja
predstavlja presek ravni savijanja grede i ravni poprečnog preseka.
 ČISTO KOSO SAVIJANJE –
MAKSIMALNI NORMALNI
NAPON. USLOV ČVRSTOĆE

Mx My
σz = y+ x
Ix Iy

M cos α M sin α
σz = y+ x
Ix Iy

Ukupan normalni napon kod kosog savijanja je linarna

funkcija koordinata x i y. Normalni napon je jednak nuli na
neutralnoj osi, linearno raste sa udaljenjem tačke od te ose, a
najveće vrednosti dostiže u najudaljenijim tačkama od
neutralne ose.
 ČISTO KOSO SAVIJANJE – DIMENZIONISANJE

M cos α M sin α
σz = y+ x
Ix Iy
Pri dimenzionisanju grede
mora biti zadovoljen uslov:
 ČISTO KOSO SAVIJANJE – PRIMER

Greda pravougaonog poprečnog preseka b x h = 6 x 12cm opterećena

je na krajevima momentom M = 1 kNm, kao na slici. Odrediti položaj
neutralne ose poprečnog preseka i maksimalni napon.
α = 600 + 1800 = 2400

Ix = 864cm4 Iy= 216cm4

 Ix 
y = −  tgα  x = −4 3 x
I 
 y 
y = tgβ x tg β = −4 3 ( )
β = arc tg −4 3 = 820
 ČISTO KOSO SAVIJANJE – PRIMER

Maksimalni napon je u najudaljenijim tačkama od neutralne ose , tj. u

tačkama A i B.
M cos α M sin α
σz = y+ x
Ix Iy
Odrediti maksimalni normalni napon i položaj neutralne ose.

Ose x i y su glavne
centralne ose inercije.
Obe komponente
momenta su
negativne,
što je na slici
prikazano.
U odnosu na neutralnu
osu najudaljenije su
tačke B i D.
Tačka B se nalazi
na delu preseka koga
obe komponente
momenta zatežu,
dok se tačka D nalazi
na delu preseka koga
oba momenta
pritiskaju.
Maksimalni napon zatezanja se javlja u tački B, a najveći napon pritiska u tački C.
EKSCENTRIČNO NAPREZANJE

OTPORNOST MATERIJALA I
EKSCENTRIČNI PRITISAK ILI ZATEZANJE

Ekscentrični pritisak Sila koja deluje u

je složeno pravcu paralelnom Sila u težištu
naprezanje koje se osi nosača u tački preseka i moment
sastoji od aksijalnog usled redukcije sile
naprezanja i kosog A (ex, ey) redukuje se na težište
savijanja. na težište pa postoji:
 EKSCENTRIČNI PRITISAK ILI ZATEZANJE

y y

Ukoliko je greda opterećena na krajevima aksijalnom

silom koja ne prolazi kroz težište poprečnog preseka
imamo slučaj ekscentričnog naprezanja grede.
ex i ey – ekscentriciteti sile
 EKSCENTRIČNO
y NAPREZANJE

Redukcijom sile F na težište poprečnog preseka dobija se sila F

koja deluje u težištu preseka u pravcu ose štapa i spregovi sa
momentima:
Mx = F⋅ ey My = F ⋅ ex
koji izazivaju čista prava savijanja oko osa x i y.
Ekscentrični pritisak predstavlja kombinaciju aksijalnog
naprezanja i savijanja grede u ravni xz i ravni yz.
EKSCENTRIČNI PRITISAK – NORMALNI NAPON

Napon koji se javlja u gredi se može odrediti pomoću izraza:

napon usled My

F Mx My
σz = − − y− x
A Ix Iy
napon usled aksijalne sile napon usled Mx

Momenti Mx i My izazivaju čista prava savijanja oko osa x i y (u

svim tačkama kvadranta u kome je tačka A taj napon je negativan).
Sila F izaziva aksijalno naprezanje (normalni napon je sa znakom
minus jer sila pritiska ceo presek).
 F Mx My
y σz = − − y− x
A Ix Iy

U svim tačkama kvadranta

u kome je tačka A važi ovaj
izraz.
Sila pritiska ceo presek,
F F ⋅ ey F ⋅ ex
σz = − − y− x momenti u odnosu na ose x
A Ix Iy i y su takvi da izazivaju
negativan napon u svim
tačkama kvadranta u kome
se nalazi tačka A.
Stanje napona je linearno ali nije homogeno, jer zavisi od položaja
tačke u poprečnom preseku.
Stanje napona je linearno ali nije homogeno, jer zavisi od položaja
tačke u poprečnom preseku.
 • Sila F se uzima u apsolutnom iznosu;
My • Koordinate tačke u kojoj deluje sila
F Mx
σz = − ± y± x (ex i ey) se uzimaju sa svojim
znacima;
A Ix Iy • Koordinate tačke u kojoj se određuje
napon (x i y) su tekuće koordinate.
 F Mx My
σz = − ± y± x
A Ix Iy
F Mx My
σA = − + yA + xA
A Ix Iy
F Mx My
σB = − − yB + xB
A Ix Iy

F Mx My
σC = − − yC − xC
A Ix Iy

F Mx My
σD = − + yD − xD
A Ix Iy
EKSCENTRIČNI PRITISAK – NORMALNI NAPON

F Mx My Mx = F⋅ ey
σz = − − y− x
A Ix Iy My = F ⋅ ex
F F ⋅ ey F ⋅ ex
σz = − − y− I I
x ix 2 = x i = y
2 y

A Ix Iy A A

F  ey A ex A  F  ey ex 
σz = − 1 + y+ x  = − 1 + 2 y + 2 x 
A Ix Iy  A  i i 
  x y 

ex i ey – koordinate napadne tačke sile – ekscentriciteti,

x i y – koordinate tačke poprečnog preseka u kojoj se
određuje napon,

ix i iy – glavni centralni poluprečnici inercije poprečnog
preseka grede
EKSCENTRIČNO NAPREZANJE – NEUTRALNA OSA

Neutralna osa je geometrijsko mesto tačaka u kojima je normalni

napon σz=0
F  ey ex 
σz = − 1 + 2 y + 2 x  = 0
A  ix iy 
Kako je
ey ex
F
≠0 1+ y+ 2 x =0
A ix 2 iy
Jednačina neutralne ose

Neutralna osa je prava linija koja ne prolazi kroz težište preseka

(postoji slobodan član u jednačini prave).
EKSCENTRIČNO NAPREZANJE – NEUTRALNA OSA

ey ex
Neutralna osa: 1 + y+ 2 x =0
ix 2 iy
Odsečci neutralne ose na
koordinatnim osama x i y su:
ix2
x=0 → y=b=−
ey iy2 ix2
2
a=− b=−
i ex ey
y=0 → x=a=−
y

ex
Iz dobijenih obrazaca se vidi da ovi odsečci ne zavise od veličine
sile F, već samo od položaja njene napadne tačke (ex i ey) i
oblika poprečnog preseka (ix i iy, tj. Ix i Iy).
EKSCENTRIČNO NAPREZANJE – VEZA POLOŽAJA
NEUTRALNE OSE I CENTRALNE ELIPSE INERCIJE

x2 y2 Jednačina glavne centralne

2
+ 2 −1 = 0 elipse inercije:
iy ix
Ako se pretpostavi da se napadna tačka A (ex, ey) sile
F nalazi baš na elipsi inercije, tada će za
konjugovanu tačku B (-ex, -ey) , koja je takođe na
elipsi, jednačina tangente na elipsu imati oblik:

ex ey ex ey
− 2 x − 2 y −1 = 0 tj. 2
x + 2 y +1 = 0
iy ix iy ix
što se popudara sa jednačinom neutralne ose. Prema tome, važi pravilo:

Ako je kod ekscentričnog pritiska napadna tačka sile na

centralnoj elipsi inercije, tada se neutralna osa poklapa sa
tangentom na elipsu inercije u konjugovanoj tački.

Ukoliko se napadna tačka sile pomera
po pravoj koja prolazi kroz težište
poprečnog preseka, neutralna osa se
paralelno pomera u istom smeru.

Ukoliko se napadna tačka

sile pomera po pravoj m-m
koja ne prolazi kroz težište
poprečnog preseka,
odgovarajuća neutralna osa
se obrće oko tačke A za koju
je prava m-m neutralna osa.
 SPECIJALNI SLUČAJ EKSCENTRIČNOG PRITISKA -
NAPADNA TAČKA SILE JE NA JEDNOJ OD GLAVNIH
OSA INERCIJE

Neka je napadna tačka sile je na osi x,

koja je glavna osa, tada je: e x ≠ 0, e y = 0

F F ⋅ ex F  ex 
Izraz za normalni napon tada je: σ z = − − x = − 1 +

x
A Iy A iy 

ex
a jednačina neutralne linije je u tom slučaju: 1 + x=0
iy

tj. neutralna osa je u tom slučaju prava paralelna sa osom y.

Kada je napadna tačka sile na osi y neutralna osa je prava
paralelna sa osom x, a kada ne na osi x, neutralna osa je prava
paralelna sa osom y.
 Primer: Naći ekstremne vrednosti normalnog napona za stub
pravougaonog poprečnog preseka, opterećenog u tački A
ekscentričnom silom pritiska F
x
h2 b2
A = b ⋅ h, ix 2
= , i y = , e x = 0, e y = e
2

y 12 12
F F ⋅ ey F ⋅ ex
σz = − − y− x
A Ix Iy
F F ⋅ ey F ⋅ ex F  12 e 
σz = − − y− x =−  y + 1 
A Ix Iy b h  h2 
Sledi da će ekstremne vrednosti napona biti na
krajnjim vlaknima, tj. za y=±h/2:
F  6e 
σ z,max = − − + 1
bh  h 
F  6e 
σ z,min = − - + 1
bh  h  h2
Neutralna osa ima jednačinu: y = −
12 e
tj. paralelna je osi x.

Položaj neutralne linije ne zavisi od veličine sile F, već samo
od položaja njene napadne tačke i oblika poprečnog preseka.

Neutralna linija se nalazi uvek u dijagonalno suprotnom
kvadrantu u odnosu na kvadrant u kome je napadna tačka
sile.

Težište poprečnog preseka je uvek između neutralne ose i
napadne tačke sile.

Što je napadna tačka sile udaljenija, to je neutralna linija
bliža težištu.

Ako se napadna tačka sile nalazi na nekoj od osa, neutralna
linija je upravna na tu osu.
JEZGRO PRESEKA

Neutralna osa je geometrijsko mesto tačaka u

kojima je normalni napon jednak nuli.
Ona deli površinu poprečnog preseka na dva
dela: u jednom delu su naponi zatezanja, a u
drugom, u kome se nalazi napadna tačka sile
pritiska, su naponi pritiska.

Neutralna osa se udaljuje od težišta preseka kada

mu se napadna tačka približava i obratno.
Kada se toliko približi težištu da neutralna osa
dodiruje presek, tada je u dodirnoj tački N
normalni napon jednak nuli, a u svim tačkama
preseka vlada napon istog znaka.

Ako se tačka još približi težištu, neutralna osa je

van preseka, pa je opet u svim tačkama preseka
napon istog znaka.
U konstrukcijama se često koriste ekscentrično pritisnuti
stubovi izrađeni od materijala koji dobro podnose pritisak, a
veoma slabo zatezanje (beton).

U tom slučaju moraju napadne tačke sila da budu takve da

neutralna osa bude van površine preseka, ili da ga dodiruje.

Napadne tačke sila čije neutralne ose obavijaju konturu

preseka omeđuju deo površine preseka koja se naziva jezgro
preseka.

Pogodnim odabiranjem dimenzija preseka nastoji se da se u

takvim konstrukcijama postigne da napadna tačka rezultante
pritiskajućih sila padne unutar jezgra preseka.
 EKSCENTRIČNO NAPREZANJE GREDE
– JEZGRO PRESEKA

Skup napadnih tačaka sila, čije

neutralne ose tangiraju (obavijaju)
konturu poprečnog preseka grede,
ograničava malu površinu oko
težišta poprečnog preseka grede
koja se naziva jezgro preseka.

Ukoliko je napadna tačka sile unutar jezgra, u

svim tačkama preseka vlada napon istog znaka.
Ako je napadna tačka sile van jezgra, u jednom delu preseka je
zatezanje, a u drugom pritisak.
Određivanje jezgra preseka je od velike važnosti u tehničkoj
praksi jer pojedini materijali (beton) dobro podnose pritisak,
a veoma slabo zatezanje.
JEZGRA POPREČNIH PRESEKA NEKIH RAVNIH
FIGURA

Ukoliko sila deluje na konturi jezgra odgovarajuće neutralne ose

su tangente na konturu poprečnog preseka (ne smeju je seći).
 JEZGRO KRUŽNOG POPREČNOG PRESEKA

Odsečci neutralne ose na koordinatnim iy2 ix2

a=− b=−
osama x i y su: ex ey
R 4π
I Traži se položaj tačke A pri kome bi neutralna
ix = iy = x = 4 =R
osa n – n tangirala krug poluprečnika R.
A R 2π 2
Odsečci ove ose su: a = ∞ i b = −R.
2
R
iy2  
⇒ a = ∞ = −   ⇒ ex = 0
2
a=−
ex ex
2
R
ix2  
⇒ b = −R = −   ⇒ e y =
2 R
b=−
ey ey 4

Zbog simetrije sledi da je jezgro preseka krug poluprečnika R/4.

Određivanje jezgra preseka iy2 ix2
a=− b=−
za pravougaoni poprečni ex ey

presek dimenzija bxh b h3 h b3

Ix 12 h2 Iy 12 b2
ix = =
2
= , iy = =
2
=
A b h 12 A b h 12
Odsečci neutralne ose n1-n1 na
koordinatnim osama x i y su:
b
a= , b = ∞,
2
Neutralnoj osi n1-n1 odgovara tačka A1(ex,ey):
b2 
b 12 b
=− ⇒ ex = − 
2 ex 6  b 
 ⇒ A 1− ,0
 6  Neutralnoj osi n -n odgovara tačka A (e ,e ):
2
h  2 2 2 x y
∞ = − 12 ⇒ e y = 0   b 2

ey  12 
∞=− ⇒ ex = 0 
Odsečci neutralne ose n2-n2 na ex   h
 ⇒ A 2 0, − 
koordinatnim osama x i y su: h2   6 
= − 12 ⇒ e y = − 
h h h
a = ∞, b = , 2 ey 6
2
 Odsečci neutralne ose n3-n3 na
koordinatnim osama x i y su:
b
a = − , b = ∞,
2
Neutralnoj osi n3-n3 odgovara tačka A3:
b 
A3  , 0 
6 
h
Odsečci neutralne ose n4-n4 na koordinatnim osama x i y su: a = ∞, b = − ,
2
Neutralnoj osi n4-n4 odgovara tačka A4 sa koordinatama:  h
A 4  0, 
 6

Osim tačaka A1, A2, A3 i A4, kojima odgovaraju neutralne ose koje se poklapaju sa
ivicama pravougaonika, u svakom temenu pravougaonika ima beskonačno mnogo
tangenata na konturu pravougaonika. Njima odgovaraju tačke na konturi jezgra.
Prava A1A2 je deo konture jezgra koja odgovara svim mogućim neutralnim
osama koje dodiruju pravougaonik u temenu P. Slično važi i za strane A2A3,
A3A4 i A4A1.
Prema tome jezgro pravougaonika ima oblik romba sa dijagonalama b/3 i h/3.

Poligonalnom konveksnom preseku
odgovara poligonalno jezgro i to tako da
svakom vrhu datog poligona odgovara
strana konture jezgra, a svakoj strani
poligona odgovara vrh konture jezgra.

Ako presek nije konveksan, otpadaju iz
razmatranja one tangente na vrhovima P1
i P2 koje bi sekle površinu preseka, tj. Za
konstrukciju jezgra merodavne su
tangente n1-n1, n2-n2, n3-n3, n4-n4 i n5-n5.
Postupak: odrede se redom sve karakteristične tačke konture
jezgra koje odgovaraju tangentama koje obavijaju (ne seku)
konturu preseka, pa se spajanjem tih tačaka dobija cela
kontura jezgra preseka.
EKSCENTRIČNO NAPREZANJE –
DIMENZIONISANJE

Pri dimenzionisanju ekscentrično pritisnute grede

neophodno je da bude zadovoljen uslov:
max + +
σz ≤ σ doz σz max −
≤ σdoz −

gde su σdoz+ i σdoz- dozvoljeni naponi na zatezanje,

odnosno pritisak.

Ekstremne vrednosti napona javljaju se u tačkama

najudaljenijim od neutralne ose poprečnog preseka, pa
su te tačke merodavne za dimenzionisanje.
 Primer – Ekscentrično naprezanje – Jezgro preseka
– Dimenzionisanje

Za poprečni presek kao na slici odrediti položaj neutralne ose ako

ekscentrična sila pritiska F = 100 kN deluje u tački A. Dimenzionisati
nosač ako je σdoz = 16 kN/cm2. Odrediti jezgro preseka.
Primer – Ekscentrično naprezanje – Dimenzionisanje
 Primer – Ekscentrično naprezanje – određivanje
jezgra preseka

n1-n1:

n2-n2:

n3-n3:

n4-n4:
 Primer – Ekscentrično naprezanje

Drveni stub pravougaonog poprečnog preseka 15 x 20 cm

opterećen je ekscentričnom silom pritiska od 90 kN koja deluje u
tački N (3 cm,3 cm). Odrediti položaj neutralne ose i maxsimalne
normalne napone.
Naponi u tačkama A i C su: