Извори за Августов принципат I

Натпис из Анкаре (Monumentum Ancyranum):

Дела божанског Августа (Res gestae divi Augusti)
Након Августове смрти (19. августа 14. године), свештенице Вестиног култа
(весталке) донеле су почетком септембра месеца у сенат Августов тестамент,
који је он саставио 3. априла 13. године и оставио га њима на чување, заједно са
још три такође запечаћена његова списа. И тестамент и списи отпечаћени су у
сенату и прочитани наглас. Један од списа садржавао је сажет извештај о
Августовим делима, који је он сачинио са жељом да се објави после његове
смрти тако што ће се урезати као натпис на двa бронзанa стуба и поставити
испред његовог маузолеја на Марсовом пољу у Риму (в. Светоније, Август,
погл. 101). Остаци Августовог маузолеја и данас се могу видети у Риму, али, и
поред археолошких ископавања која су вршена и у маузолеју и око њега, од
бронзаних стубова није било ни трага. Међутим, у Малој Азији, на територији
римске провинције Галатије (основане 24. г. пре Хр.), откривене су три копије
тог натписа.
1. Натпис из Анкаре (Monumentum Ancyranum). Текст је уклесан на зидове
храма посвећеног персонификованом божанству Рима и Августу у Анкири
(дан. Анкара у Турској), главном граду римске провинције Галатије. Та копија је
најбоља зато што је у њој готово у потпуности сачуван оригинални латински
текст са преводом на грчки језик. Зато се називом „Анкирски споменик“
(Monumentum Ancyranum) углавном означава и сам спис „Дела божанског
Августа“ (Res gestae divi Augusti). Латински текст је уклесан на леви и десни
унутрашњи зид предворја храма тако што је подељен на два дела са по три
ступца у сваком. Грчки текст је уклесан на спољашњи зид храма и распоређен је
у 19 стубаца.
2. Натпис из Аполоније (Monumentum Apolloniense). Овај натпис је делимично
сачуван и садржи само текст на грчком језику. Налази се на једном постољу на
коме су стајале статуе Августа, Тиберија, Ливије, Германика и Тиберијевог сина
Друза. Споменик потиче из града Аполоније у Писидији (провинција Галатија).
3. Натпис из Антиохије (Monumentum Antiochenum). И од овога натписа су
сачувани само фрагменти и то на латинском језику. И он потиче из Писидије, из
града Антиохије у коју је Август населио ветеране. На којој врсти споменика се
натпис налазио не може се одредити (можда постоље за статуу или зид
славолука).
На основу сачуваних фрагмената натписа из Антиохије и Аполоније оштећени
делови латинског и грчког текста на споменику из Анкаре реконструисани су
готово у потпуности.

1
 Садржај и значење списа
Наслов списа на Анкирском споменику уклесан је изнад тростубачног текста
крупнијим словима и гласи:
RERVM GESTARVM DIVI AVGVSTI QVIBVS ORBEM TERRARVM IMPERIO
POPVLI ROMANI SVBIECIT ET IMPENSARVM QVAS IN REM PVBLICAM
POPVLVMQVE ROMANVM FECIT INCISARVM IN DVABVS AHENEIS PILIS
QVAE SVNT ROMAE POSITAE EXEMPLAR SVBIECTVM
Доле је копија текста урезаног на два бронзана стуба која се налазе у Риму о
постигнућима божанског Августа у потчињавању читавог света власти
римског народа и о његовим издацима у корист римске државе и римског
народа.
Наслов оригинала у Риму био је свакако краћи. Судећи по Светонијевом
сведочанству он је могао гласити Дела (постигнућа) божанског Августа (Res
gestae divi Augusti), формулација која је садржана и у наслову Анкирског
натписа.
Текст је написан у првом лицу и подељен је на три тематске целине. У првој
Август набраја почасти (honores) које је добио од сената и римског народа; у
другој се наводе Августови издаци на дарове римском народу у виду новца,
организовања игара и грађевина; у трећој се говори о Августовим успесима у
ширењу римске територије и у спољној политици (мировни уговори и уговори о
савезу са другим државама). На крају следи кратак текст написан у трећем лицу,
очито додатак састављен само за провинцијске копије, у коме се претходни
текст сажима и наводи укупна новчана сума коју је Август издвојио од личне
имовине на дарове римском народу, грађевине и за испомоћ државној благајни.
Дело је написано тенденциозно и има пропагандни карактер. То је слика коју је
о себи и о својој владавини Август желео да остави потомству.