UVOD

Ostava ili depozit, u prevedenom značenju predstavlja povereno dobro, tj.

vrednost koja je data na čuvanje, ulog. Kategorija depozita potiče iz rimskog
prava, u kome je imao karakteristike realnog ugovora (realni kontrakt), a
uspostavljan je predajom pokretne imovine na čuvanje. Romanisti ističu da
se deposit javio u rimskom pravu i pre pojave Zakona XII tablica. Prema
Zakonu XII tablica nevraćanje poverene stvari kažnjavano je kao delikt
plaćanjem dostruke naknade. U klasično doba, u vremenu između Cicerona i
Gajusa, depozit postaje zaštićen kontrakt, sa posebnim tužbama.1 U drevnom
Babilonu, ugovor o ostavi predviđa čuvanje tuđih stvari, zahteva pismenu
formu i prisustvo svedoka, dok se utajenje poverene imovine (žita)
nadoknađuje dvostruko. Danas najčešće podrazumeva ulaganje novčanih
sredstava na račun banaka ili štedionica, a deposit, u vidu dragocenosti može
da se preda na čuvanje pravnom ili fizičkom licu.

1
Prof. dr Ilija Babić, Ugovori građanskog prava (posebni deo obligacionog prava), Beograd 2006, str 131

1
 POJAM

Ugovor o ostavi je samostalni ugovor koji nastaje po svojim standardnim

ugovornim oblicima, proizvodi dejstvo i prestaje nezavisno od drugog
ugovora.
Na osnovu ugovora o ostavi, obavezuje se ostavoprimac da primi pokretnu
stvar od ostavodavca, čuva jeuz naknadu ili besplatni, i da je vrati kada je
ovaj bude zatražio.2 Na osnovu ovakvog ugovora, ostavoprimac stiče samo
državinu stvari, za razliku od ugovora o prodaji, razmeni ili ostavi koji su
osnov za sticanje prava svojine. Takođe, ostavoprimac nema pravo da stvar
upotrebljava, bez obzira da li je sa naknadom ili bez naknade. Predmet ovog
ugovora mogu biti samo pokretne stvari.
Jedne od osnovnih karakteristika ugovora o ostavi su:

a.) Da je ugovor konsenzualan ( zaključuju se prostom saglasnošću volja

o bitnim sastojcima ugovora, ne zahteva pisanu formu ka o bitan
sastojak kontrakta,….)

b.) Spada u imenovane ugovore ( regulisan članovima 712-729. Zakona

obligacionim odnosima Republike Srbije )

c.) Jednostrano (kada strane nisu ugovorile naknadu ostavoprimcu) ili

dvostrano obavezan (kada je naknada ugovorena).

d.) Teretan ili dobročin (ostava je teretna ako je ugovorena naknada za

čuvanje, a dobročina ukoliko nije ugovorena)

e.) Kauzalan (očiglednost pravnog osnova zbog koga se strane

obavezuju)

f.) Dugotrajan i sa sporazumno određenom sadržinom (zaključuje se

posle pregovaranja, mada može biti zaključen i po pristupu)

BITNI ELEMENTI UGOVORA

2
Prof. dr Ilija Babić, Ugovori građanskog prava (posebni deo obligacionog prava), Beograd 2006, str 129

2
 1. Stvar koja je predmet ugovora

- Na osnovu člana 712. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima,

predmet ugovora o ostavi mogu biti samo pokretne stvari koje su
određene ili odredive, potrošne ili nepotrošne, zamenljive ili
nezamenljive. Pravo nije predviđeno da bude predmet ovakvog ugovora.
Stvar koja je predviđena da bude predmet ostave, mora biti moguća i
dopuštena, tj. da nije protivna ustavu, javnom poretku i dobrim
običajima. Ukoliko stvar nije određena, ugovor je ništav. Na osnovu
člana 713. ZOO, ugovor o ostavi mogu punovažno zaključiti u svoje ime
i lica koja nisu sopstvenik stvari. U tom slučaju, ostavoprimac je dužan
tom licu vratiti stvar, izuzev ako je doznao da je stvar ukradena. Ako
treće lice tužbom zahteva stvar od ostavoprimca kao sopstvenik,
ostavoprimac je dužan saopštiti sudu od kojeg lica je stvar primio, a
istovremeno obavestiti ostavodavca o podignutoj tužbi.3

2. Trajanje ugovora

- Trajanje ugovora, po pravilu, određuje se voljom ugovornih strana

iako je ugovor o ostavi po svojoj prirodi dugotrajan ugovor. Ugovor
može trajati određeni vremenski odsek do određenog datuma koji je
vezan za određeni događaj (povratak sa letovanja,…). Ukoliko
trajanje ugovora nije određeno na ovaj način, vreme trajanja ostave
određuje se na osnovu predmeta ostave, i prilika u kojima je zaključen
ugovor. Ukoliko se trajanje ugovora ni na ovaj način ne može
ustanoviti, onda ga svaka strana može prekinuti otkazom. Ostava
prestaje kad istekne otkazni rok utvrđen na osnovu ugovora, po isteku
roka određenog zakonom ili običajem odnosno istekom primerenog
roka.4

3. Isplata naknade
3
Zakon o obligacionim odnosima, „Službeni list SRJ“, br. 31/93, član 713.
4
Ibidem

3
 - Isplata naknade će biti bitan sastojak ugovora ukoliko je zaključen
teretan ugovor. U svim drugim slučajevima ostavoprimac nema pravo
na naknadu.

OBAVEZE OSTAVORIMCA

1. Obaveza prijema i čuvanja stvari

- Obaveza prijema se ispunjava na način koji je određen ugovorom, ili

kako to proizilazi iz prirode ugovora o ostavi. Nakon prijema nastaje
obaveza čuvanja, koja predstavlja održavanje supstance stvari shodno
njenoj prirodi. Ostavoprimac čuva stvar kao sopstvenu, a ukoliko je
zaključen teretan ugovor, mora da postupa kao dobar privrednik tj.
dobar domaćin (bonus pater familias). Ostavoprimac nema pravo da
upotrebljava stvar.

2. Obaveza obaveštavanja ostavodavca

- Ova obaveza se odnosi na informisanje ostavodavca od strane

ostavoprimca, u pogledu eventualnih promena na predmetu ugovora i
opasnostima da bude oštećen na bilo koji način.

3. Obaveza uzdržavanja od upotrebe stvari

- Ostavoprimac nema pravo upotrebe stvari koja mu je data na čuvanje.

U slučaju upotrebe stvari koja mu je poverena ZOO predviđa 2
mogućnosti:

a.) nedozvoljenu upotrebu stvari

b.) dozvoljenu upotrebu stvari

U prvom slučaju ostavoprimac duguje ostavodavcu odgovarajuću

naknadu, i odgovara za slučajnu propast ili oštećenje stvari koja se dogodila.

4
Za slučaj više sile odgovara jedino ukoliko ne upotrebom stvari ne bi došlo
do propasti predmeta, i pored pojave više sile.
U drugom slučaju, primenjuju se pravila o ugovoru o posluzi.

4. Obaveza vraćanja stvari

- Ostavoprimac je dužan vratiti stvar čim je ostavodavac zatraži, i to sa

svim plodovima i drugim koristima od stvari. Vraćanje stvari obavlja
se u mestu koje je prethodno određeno ugovorom. Ukoliko mije
predviđeno ugovorom, vraćanje se vrši u mestu predaje stvari
ostavoprimcu.5
U slučaju da stvar treba predati u drugom mestu, ostavoprimac ima
pravo na naknadu troškova za prevoz stvari. Na osnovu člana 721.
ZOO “Ostavoprimac koji se obavezao da besplatno čuva stvar
određeno vreme može je vratiti ostavodavcu pre isteka ugovorenog
roka ako bi samoj stvari pretila opasnost propasti ili oštećenja, ili ako
bi mu njeno dalje čuvanje moglo prouzrokovati štetu.
Ako rok nije ugovoren, ostavoprimac iz prethodnog stava može u
svako doba odustati od ugovora, ali je dužan ostavodavcu odrediti
primeran rok za preuzimanje stvari.”6

OBAVEZE OSTAVODAVCA

5
Prof. dr Ilija Babić, Ugovori građanskog prava (posebni deo obligacionog prava), Beograd 2006, str 135
6
Zakon o obligacionim odnosima, „Službeni list SRJ“, br. 31/93, član 721

5
 1. Obaveza predaje predmeta ostave

- Predaja stvari na čuvanje vrši se na način kako je ugovoreno i

predviđeno. Obavezan je da ostavoprimcu preda stvar sa svojstvima
koja mu neće prouzrokovati štetu, a ukoliko stvar ima skrivenih mana,
ostavodavac je dužan obavestiti ostavoprimca o tome. Ukoliko
predaja nije regulisana ugovorom, tada važi pravilo da stvar koja se
predaje mora biti u stanju u kojem je bila prilikom zaključenja
ugovora.

2. Obaveza snošenja troškova

- Obaveza snošenja troškova koji nastaju redovnim čuvanjem stvari

snosi ostavodavac, bez obzira na to da li je ostava besplatna ili bez
naknade.

3. Obaveza isplate naknade

- Ostavodavac duguje ostavoprimcu naknadu za čuvanje stvari, ako je

naknada bila ugovorena, ako se ostavoprimac bavi primanjem stvari
na čuvanje, ili ako se naknada mogla očekivati sa obzirom na prirodu
posla.7 Visina naknade se određuje prema jedinica trajanja ugovora i
vrsti predmeta ostave. Ostavljena je mogućnost stranama da ugovore
fiksni iznos naknade, ili da iznos bude ugovoren unapred po opštim
uslovima poslovanja. Ugovorom se određuje mesto, vreme, i način
plaćanja. Ukoliko nije ugovoreno, onda se ovi elementi određuju
s’obzirom na svrhu posla, prirodu obaveze, ili ostalim okolnostima.

5. Obaveza naknada troškova i štete

- Naknađuju se samo opravdani troškovi redovnog održavanja stvari.

Ostavodavac može da odbije da snosi troškove. U tom slučaju
ostavoprimac nema pravo na naknadu troškova i kad ih je učinio.
Naknada štete je zavisna od ponašanja strana u ugovoru o ostavi bez
obzira da li je ostava ugovorena sa naknadom ili bez nje. Na ovaj
ugovor se primenjuju opšta pravila o ispunjenju ugovora i
posledicama neispunjenja bez obzira da li je sa naknadom ili bez
naknade.
7
Zakon o obligacionim odnosima, „Službeni list SRJ“, br. 31/93, član 720

6
 POSEBNI VIDOVI OSTAVE

UGOSTITELJSKA OSTAVA

Ugostitelj predstavlja pravno ili fizičko lice koje obavlja dozvoljenu i

registrovanu privrednu delatnost. U ovakvoj vrsti ostave ostvaruje se pravni
odnos između ugostitelja, kao ostavoprimca, i fizičkih lica, kao gostiju, u
pogledu odgovornosti za unete stvari u ugostiteljski objekat.

Obaveze i prava ugostitelja:

a.) da stvari primi na čuvanje

- izuzetak kod ovog pravila je kad ugostitelj ne raspolaže

odgovarajućim prostorijama, ili kad čuvanje određenih stvari prelazi
njegove mogućnosti. Neopravdanim odbijanjem stvari na čuvanje,
ugostitelj odgovara za naknadu štete.

b.) pravo retencije (zadržavanja)

- ovo pravo ugostitelja je omogućeno na osnovu člana 728. Zakona o

obligacionim odnosima, koji propisuje da ugostitelj koji primi goste
na noćenje ima pravo zadržati stvari koje su gosti doneli, do potpune
naplate potraživanja za pružene usluge. Odredbe o ugostiteljskoj
ostavi se primenjuju i na zdravstvene ustanove, javne garaže,…….

c.) Obim odgovornosti

- odgovornost je ograničena do iznosa utvrđenog posebnim propisom.

Izuzetak od ovog pravila je, da ugostitelj duguje gostu potpunu

7
 naknadu štete ako mu je gost direktno predao stvar na čuvanje i ako je
šteta nastala krivicom gosta ili krivicom lica za koje on odgovara.8

d.) Isključenje odgovornosti

- Odgovornost je isključena usled okolnosti koje se nisu mogle izbeći ili

otkloniti, usled nekog uzroka u samoj stvari, i ako su stvari oštećene
ili izgubljene usled nemara samog gosta. Za ostale slučajeve odgovara
ugostitelj.

NEPRAVA OSTAVA

Predstavlja modalitet osnovnog ugovora o ostavi kojim strane u

ugovoru predviđaju da će ostavodavac u ostavu dati zamenljive stvari
iste vrste sa pravom ostavoprimca da ih potroši, i obavezom da vrati
istu količinu stvari iste vrste.9 Suštinska razlika od običnog vida
ostave jeste u tome da ostavoprimac može da stekne pravo svojine na
zamenljivim stvarima i da ih potroši, ali i da snosi rizik propasti i
oštećenja stvari, što predstavlja bitnu osobinu zajma. Ističe se da se
ovaj ugovor po svome cilju više približava ugovoru o ostavi, a po
svome dejstvu ona je pre ugovor o zajmu, ali da je to ipak ugovor o
zajmu sa izvesnim primesama ugovora o ostavi.10 Ovo mišljenje
prihvata teoriju apsorcije koja je prihvaćena u ZOO.

OSTAVA U NUŽDI

8
Prof. dr Ilija Babić, Ugovori građanskog prava (posebni deo obligacionog prava), Beograd 2006, str 138
9
Ibidem
10
Ibidem

8
 Kome je stvar poverena u slučaju kakve nevolje, na primer u slučaju
požara, zemljotresa, poplave, dužan je čuvati je sa povećanom
pažnjom.11 Stanje nužde nastaje usled prirodnih događaja (suše,
poplave,…). Ovakav vid ostave je uvek besplatan, jer predstavlja
dužnost da se drugome pomogne u nevolji. Ostavodavac je ovlašćen
da stvar vrati nazad kad prestane stanje nužde.

Pored ove 3 vrste ostave koje su pomenute u Zakonu o obligacionim

odnosima Republike Srbije, postoje i skupna ostava, kvantitativna,
zatvorena, ostava u sefu, ugovorni sekvestar i uzgredna ostava.

ZAKLJUČAK

11
Zakon o obligacionim odnosima, „Službeni list SRJ“, br. 31/93, član 723

9
 Ugovori o depozitu, pologu, ostavi i sl.su tradicionalni način
regulisanja međusobno pravnih odnosa i radnji između ugovorenih stranaka.
Karakterišu se:
- velikim stepenom sigurnosti od rizika nerealizacije međusobnih od-
nosa i radnji;

- obostrano čvrstom voljom za izvršenje nameravane pravne radnje s’

obzirom na predhodno izvršene značajne uloge;

- tačno preciziranim pravima i obavezama svake od ugovorenih strana;

- utvrđivanje nadležnosti kod sankcionisanja u slučaju neizvršenja;

- kao najčešći vid (oblik) u razrešavanju ovakve vrste pravnih odnosa i

radnji.

Ugovor o ostavi

Zaključen dana 01. 06. 2008 godine u Novom Sadu između ugovornih
strana :_______________ iz Rume, Ulica _____________, broj___

10
(u daljem tekstu ostavodavac) i _______________ iz Novog Sada,
Ulica ________________, broj___ (u daljem tekstu ostavoprimac).

Ugovorne strane su se dogovorile o sledećem:

Član 1

Ostavodavac se obavezuje da će ostavoprimcu predati na čuvanje

5.000 kg (5t) visoko kvalitetne šljive “Čačanka” sa područja Zapadne
Srbije, a ostavoprimac se obavezuje da će ovu količinu šljiva primiti,
čuvati i ostavodavcu vratiti.

Član 2

Ostavoprimac je dužan primiti od ostavodavca dana 06. 06. 2008

godine, u popodnevnim satima, ispred magacina ostavoprimca,
navedenu količinu i vrstu šljive, i isti dan ga smestiti u pripremljene
kontejnere, specijalizovane za čuvanje voća.
Ugovorne strane su saglasne da obaveza čuvanja ostavoprimca traje
do 10. 06. 2008 godine. Ostavoprimac je dužan preduzimati potrebne
mere kako ne bi došlo do eventualnog kvara ili propasti predmeta
ugovora.

Član 3

Obavezuje se ostavodavac da u roku od 24 časa od predaje robe na

čuvanje, isplati naknadu za čuvanje u iznosu od 25.000 dinara, a
ostatak od 15.000 dinara odmah posle preuzimanja stvari.
Troškove prevoza predmeta ugovora do magacina ostavoprimca u
Novom Sadu i preuzimanju šljiva, posle isteka predviđenog roka za
čuvanje, snosi ostavodavac.
Ostavodavac preuzima obavezu naknade nužnih i korisnih troškova
učinjenih radi poboljšanja kvaliteta čuvanja

Ostavodavac Ostavoprimac
potpis i pečat potpis i pečat

11