Универзитет у Београду

Филозофски факултет

Предмет: Историја Рима

Реферат

Трећи Митридатов рат

Студент:
Владислав Лазовић ИС 15/33

Београд, 2016
 Митридат VI Еупатор

Митридат је на престо Понта дошао 120 г. и владао је готово пуних 60 година. Био је
преклом од Ахменоида и Селеукида. Познат по изузетном образовању и физичкој снази,
истакао се као изузетано способан човек. Поред тога ипак је био врло суров али и
амбициоѕан владар. За разлику од свога оца, који је био савезник Рима и пружио им помоћ
у Трећем Пунском рату, Митридат је желео да шири своје територије на штету Рима. У
време када је Италији још буктао Савезнички рат, он он креће са војском и осваја
територије у Африци и Грчкој. Овај период је познат као Први Митридатов рат ( 89-84. г.)
завршен је поразом Митридата од стране Корнелија Суле и потписивањем Дарданског
мира.
Други рат (83-82. г.) је настао као последица неспоразума. Наиме, у деловима Митрдатове
државе се након завршетка првог рата појавило незадовољство, и он је почео да регрутује
војску како би ситуацију смирио. Римски намесник провинције Азије је ово схватио као
претњу и кршење мира па је сам напао Митридата у самом Понту. Поход је завршио
неуспехом. Међутим, до даљих сукоба није дошло јер је Сула, који је до овог времена већ
сву власт у Риму ставио у своје руке, наредио Митридату да од рата одустане, а овај то
прихватио.

Почетак Трећег Митридатовог рата

Узрок овог рата је свакако била смрт битинског краља 75. године, који је своју земљу, као
пергамски краљ Атал III пре њега, завештао Риму. Митридат је ово прогласио као
превару, ушао у Битинију, окупирао је и ставио за владара сина покојног краља. Поново,
као и у првом рату, Митридат улази у конфликт са Римом у време када су они већ водили
друге ратове. Овога пута, то је био рат против Серторија у Шпанији, али и Спартаков
устанак у самој Италији. Митридат је преговарао са Спартаком, а са Серторијем и
гусарима је склопио савез.

Прве године рата

Римљани су рат поверили конзулима Марку Аурелију Коти и Луцију Лицинију Лукулу.
Кота који је у Азију стигао 73. г. нашао се на губитничкој страни и Митрдат га је натерао
на повлачеље све до Хелоспонта. Међутим, Лукул је био много успешнији од свог колеге.
Он је све изгубљене територије повратио и истерао Митридата из Битиније назат у Понт.
Рат се ту могао завршити, али је Лукул био уверен да може да постигне још више
продором у сам Понт а Митридат је, на другој страни, био самоуверен да у Понту не може
да изгуби. Тако се 72. године рат померио на исток. Територије и градови су падали један
за другим док Лукул није освојио и сам главни град Понта. Митридат је 71. године био
принуђен да напусти Понт и помоћ потражи код свог зета, краља Јерменије, Тиграина
Великог. Јерменија је у његово време постала можда и најмоћнија држава источног
Медитерана.
Лукул је одмах послао захтеве да се краљ изручи а за то време се позабавио стуацијом у
провинцији Азији. Организовао је финасијску, пореску ситуацију али је на тај начин
добио још непријатеља у Риму, и препацивано му је да одуговлачи рат. Он покреће поход,
прелази Еуфрат и осваја саму престоницу Јерменије – Тигранокерту. Војни поход, мада
врло успешан, није Лукулу много значио јер је Миртдат успео да се иѕвуче и поново
поврати Понт уз помоћ војске коју му је уступио Тиграин.. У међувремену и Лукулови
непријатељи у Риму су одрадили свој посао и сменили га са чела војске.

Помпеј и наставак рата

Наиме, 66. г. народни трибун подноси предлог закона о смењивању Лукула и преношења
војних овлашћења на Гнеја Помпеја Великог. Као подршку закону Марко Тулије Цицерон
је одржао један говор у коме је захтевао одмазду за Митридатово освајања из 88. године
када је пала провинција Азија, једна од свакако најважнијих у Риму. Закон је приваћен без
тешкоћа и Помпеј, који се у то време још није вратио из рата са гусарима, добија
изванредана овлашћења.
Помпеј је прво приступио дипломатским потезима. Скопио је савез са партијским краљем
који је напао Јерменију, не успевши да је освоји, али је успео да онемогући Тиграина да
уступи било какву помоћ Митридату. Помпеј је за то време Митридату прво понудио
мировне преговоре. Митридат је мир одбио и почела је последња војна кампања против
Митридата.
Те исте 66. године Митридат је одлучио да се брани у тврђави Дастерија, могуће на месту
где је Помпеј по окончању рата основао колонију Никополис 1. Борбе око града су трајале
дуже времена, а када је Митридат увидео да битку губи покушао је да побегне, али га је
Помпеј стигао и уништио и последње остатке војске понтског краља. Митридат је још
једном покушао да се склони у Јерменији али овога пута није био добро дочекан. Тиграин,
у незавидниј ситуацији, овога пута није могао да му пружи никакву помоћ. Митридат је
побегао ка северу, прво у Колхиду, која још није пала у руке римљана а одатле, и даље на
север, на Крим. Тамо се вероватно припремао да поврати Понт, али га је његов син 63.

1
Што на старогрчком значи победнички град, а није једини случај овакве појаве. Неких 40-так година
касније Октавијан је основао истоимени град у Епиру у сећање на победу над Марком Антонијем.
године збацио и Митридат је завршио живот, изгледа наредивши свом робу, Келту, да га
убије.
Помпеј није желео да јури Митридата даље већ се окренуо Јерменији. Поразио је Тиграина
и вратио му краљевину. После тога Помпеј је повео и поход према Кавказу, где је
Албанце, Иберце и друге народе подвео их под римску власт. Наредну 64. годину је
провео у Понту завршивши освајања а потом прешао у Сирију коју је стабилизовао. Ушао
је и у Јудеју и опсео Јерусалим. Ту су му и стигле вести о Митридатовиј смрти па је био
слободан да се врати у Рим.

Последице и резултати

Трећи Митридатов рат се завршио са једном од највећих територијалних експанзија за

време Републике. Битинија је поново била сигурна, а заједно са вћим делом Понта
основане је римска провинција Битинија и Понт. Од освојених територија у Јудеји и
Сирији основана је провинција Сирија. Последњи остатци Селеукидске државе су тако
нестали а Римска држава је готово достигла свој врхунац освајања на истоку.

Литература:
1. N. A. Maškin, Istorija starog Rima, Naučna MKD, Beograd, 2005
2. Михаил Ростовцев, Историја старог света, Логос Арт, Београд, 2004
3. H.H. Scullard, From Gracchi to Nero, Routlougem New York, 2011
4. Plutarh, Uporedni Životopisi, preveo Zdeslav Dukat, August Cesarec Zagreb, 1988