Bosna i Hercegovina 

SUD BOSNE I HERCEGOVINE                          
          S A R A J E V O      
                                          
BROJ: S1 3 K 0000383 10 K 
Sarajevo, 01.11.2010. godine                             
        
 
U IME  BOSNE I HERCEGOVINE ! 
 
Sud  Bosne  i  Hercegovine,  i  to  sudija  Hasija  Mašović    kao  sudija  pojedinac,  u 
krivičnom predmetu protiv optuženog Kosovac Mirze zbog krivičnog djela ugrožavanje 
osoba  pod međunarodnopravnom  zaštitom  iz  člana  192.  stav  4. u  vezi  sa  stavom 1. 
istog  člana    Krivičnog  zakona    Bosne  i  Hercegovine,  povodom  optužnice  Tužilaštva 
Bosne  i  Hercegovine  broj:  KT‐268/06  od    10.05.2010.  godine,  izmijenjene  dana 
05.10.2010.godine,  nakon  održanog  glavnog  i  javnog  pretresa,  u  prisustvu  tužioca 
Tužilaštva  Bosne  i  Hercegovine,  Miroslava  Markovića,  optuženog    Kosovac  Mirze    i 
njegovog  branioca  Kamenica  Idriza,    dana  01.11.2010.    godine,    donio  je  i  javno 
objavio sljedeću: 
 
P R E S U D U 
 
 
  OPTUŽENI:  KOSOVAC  MIRZA,  sin  Kasima  i  Medihe,  rođene  Ljuca,  rođen 
07.09.1976.  godine  u  Sarajevu,  gdje  je  stalno  i  nastanjen  u  ulici  Muhameda 
Hadžijahića broj 37, neoženjen, Bošnjak, državljanin Bosne i Hercegovine, radnik, bez 
zaposlenja,  privremeno  boravi u Javnoj  ustanovi za zbrinjavanje mentalno  invalidnih 
lica – „ZAVOD‐DRIN“, Fojnica ,  
 
Na osnovu člana 389. Zakona o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine: 
 
UTVRĐUJE SE DA JE: 
 
Dana  07.07.2006.  godine  u  Sarajevu,  djelujući  u  stanju  trajne  duševne  bolesti 
„Paranoidna Shizofrenia“, usljed koje su njegove mogućnosti da shvati značenje djela i 
upravlja  svojim  postupcima  bile  isključene,  za  vrijeme  trajanja  mandata  Christian 
Schwartz  Schiilling‐a,  na  mjestu  visokog  predstavnika  u  Bosni  i  Hercegovini,  Ureda 
visokog  predstavnika  u  Sarajevu,  putem  telefona  uputio  poruku  sljedeće  sadržine: 
„...dosta je meni bilo tih švaba...je..ću ja njima mater...pobiću ih sve...šta oni misle ko 
su oni...znam ja koji BMW voze...“ 
 
 2

Dakle,  ugrozio  sigurnost  osobe  pod  međunarodnom  pravnom  zaštitom, 

ozbiljnom prijetnjom da će je napasti. 
 
Čime je u neuračunljivom stanju počinio krivično djelo ugrožavanje osoba pod 
međunarodnopravnom  zaštitom  iz  člana  192.  stav  4.  u  vezi  sa  stavom  1.  Krivičnog 
zakona Bosne i Hercegovine. 
 
Na  osnovu  člana  188.  stav  4.  Zakona  o  krivičnom  postupku  Bosne  i 
Hercegovine,  troškovi  krivičnog  postupka  i  paušala  padaju  na  teret  budžetskih 
sredstava Suda. 
 
ODBIJA SE prijedlog Tužilaštva BiH da se optuženom izrekne mjera sigurnosti‐
obavezno  psihijatrijsko  liječenje,  iz  razloga  što  se  ista  mjera  izriče  samo  ukoliko  je 
učinitelj krivično djelo učinio u stanju bitno smanjene ili smanjene uračunljivosti (član 
71. stav 1. KZ‐a BiH). 
 
 
O b r a z l o ž e n j e 
 
  Tužilaštvo  Bosne  i  Hercegovine,  optužnicom    broj:  KT‐268/06    od  10.05.2010. 
godine,potvrđene  dana  17.05.2010.  godine,  izmijenjene  dana  05.10.2010.  godine, 
optužilo  je  Kosovac  Mirzu  da  je  počinio  krivično  djelo  ugrožavanja  osoba  pod 
međunarodnopravnom zaštitom iz člana 192. stav 4. u vezi sa stavom 1. istog člana 
Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine. 
 
  Na ročištu radi izjašnjenja o krivici, održanom 18.16.2010. godine, optuženi se 
izjasnio  da  nije  kriv  za  djelo  koje  mu  se  optužnicom  stavlja  na  teret,  zbog  čega  je 
provedena procedura glavnog pretresa. 
 
  U  uvodnim  riječima  Tužilaštvo  Bosne  i  Hercegovine  je  istaklo  da  će  u  toku 
postupka  izvesti  dokaze  predložene  u  optužnici,  pročitati  nalaz  i  mišljenje  vještaka 
Kaučić‐Komšić Marije, kompletnu medicinsku dokumentaciju o dotadašnjem liječenju, 
saslušati  svjedoke  službenike  OHR‐a,  Šebalj  Draganu  i  Lukovac  Ibrahima  te  uložiti 
ostale  materijalne  dokaze.  Tužilaštvo  je  dalje  iznijelo  da  ima  dovoljno  dokaza  da  je 
optuženi počinio predmetno krivično djelo.  
 
  Odbrana  je  u  uvodnom  izlaganju    istakla  da  dokazi  na  kojim  se  optužnica 
zasniva nisu osnov za ovakvu optužnicu te da se uračunljivost optuženog treba utvrditi 
na  Klinici  u  Sarajevu.  Odbrana  je  u  uvodnim  riječima  predložila  saslušanje 
neuropsihijatra  Čemalović  Omera,  te  da  se  u  toku  suđenja  obezbijedi  prisustvo 
 3

imenovanog neuropsihijatra, ističući da optuženi ne shvata događaje na onaj način i u 
onom smislu kako to shvataju zdrave osobe i da je nesposoban da se stara o sebi. 
 
  U  toku  dokaznog  postupka  po  prijedlogu  Tužilaštva  provedeni  su  dokazi 
optužbe  i  to  saslušanje  vještaka  Kaučić‐Komšić  Marije,  pročitani  su  iskazi  svjedoka 
Šebalj Dragane i Lukovac Ibrahima, službenika OHR‐a, datih u službenim prostorijama 
Ureda  visokog  predstavnika  te  izvršen  uvid  u  sljedeću  medicinsku  dokumentaciju: 
Nalaz  i  mišljenje  vještaka  dr  Kaučić‐Komšić  Marije,  Otpusnica  Kazneno  popravnog 
zavoda  zatvorenog  tipa‐Zenica:    M.B.  12/2000  od  10.11.2000.  godine.,  Potvrda 
Kazneno popravnog zavoda zatvorenog tipa‐Zenica broj:  05‐12/2000  od 05.10.2004. 
godine,  Otpusno  pismo  Psihijatrijske  klinike  Kliničkog  centra  Univerziteta  Sarajevo 
broj:  424/07  od  06.07.2007.  godine,  Otpusno  pismo  Psihijatrijske  klinike  Kliničkog 
centra    Univerziteta  Sarajevo  broj:  107‐97  od  04.04.1997.  godine,  Otpusno  pismo 
Psihijatrijske klinike Kliničkog centra Univerziteta Sarajevo broj: 45/00, Otpusno pismo 
Psihijatrijske  klinike  Kliničkog  centra  Univerziteta  Sarajevo  broj:  158‐98  od 
04.03.1998.  godine,  Ljekarsko‐komisijski  izvještaj  KI  broj:  260/00  od  31.10.2000. 
godine, zatim da se izvrši u dokumentaciju i to: Rješenje Suda BiH broj: KPP‐28/10 od 
25.03.2010.  godine,  Pismo  šefa  sigurnosti  OHR‐a  (Head  of  Security  Division‐OHR 
Sarajevo Resourreces Department od 07.07.2006. godine), Rješenje Kantonalnog Suda 
u  Sarajevu broj:  KV‐453/00  od 02.11.2000. godine,  Rješenje  Kantonalnog  u  Sarajevu 
broj: KV‐453/00 od 08.11.2000. godine, Rješenje Kantonalnog suda u Sarajevu broj: K‐
167/2000  od  10.11.2000.  godine,  Rješenje  Kantonalnog  suda  u  Sarajevu  broj:  KV‐
278/04 od 17.08.2004. godine, Potvrda o privremenom oduzimanju predmeta MUP‐a 
Kantona  Sarajevo‐Uprava  policije  II  policijska  uprava  broj:  02/3‐2‐3‐272/06  od 
07.07.2006.  godine,  Ultra  kartica  tel.  broja:  062/127‐911,  Potvrda  o  privremenom 
oduzimanju predmeta Državne agencije za istrage i zaštitu broj: 17/14/1‐1‐21/06 od 
07.07.2006.  godine,  Mobilni  telefon  marke  „NOKIA“  ser.  broja  350005/91/296141/9 
sa  baterijom  serijskog  broja:  067025411120038468,  Listing  telefonskih  poziva  za 
telefon  broj:  062/127‐910  (3  str.)  i  Izvod  iz  kaznene  evidencije  broj:  02/KP‐1‐1‐
1393/06 od 10.07.2006. godine, za Kosovac Mirzu. 
 
Po  prijedlogu  odbrane,  u  toku  dokaznog  postupka    sud  je  proveo  dokaze  uvidom  u 
presudu  Općinskog  suda  u  Sarajevu  od  07.05.2007.godine,  rješenje  istog  suda  od 
30.03.2007.godine,  o  određivanju  pritvora  optuženom,  rješenje    Općinskog  suda  u 
Sarajevu  od  20.04.2007.godine,  pravomočno  dana  07.05.2007.godine,  kojim  se 
optuženom oduzima poslovna sposobnost, rješenje JU „Kantonalni centar za socijalni 
rad” Sarajevo, Služba socijalne zaštite općine Novi grad, broj: 35/IV‐15‐545‐1102/07 
od  dana  13.07.2007.godine,  zatim  je    izvršen  uvid  u  nalaz  i  mišljenje  vještaka 
neuropsihijatra  Abdulaha  Kučukalića  (dat  na  zahtjev  odbrane),  od  dana 
27.09.2010.godine, kao i u medicinsku dokumentaciju na ime optuženog. 
 
 4

  U  toku  završnih  riječi,  tužilac  Tužilaštva  Bosne  i  Hercegovine  izjavio  je  da  u 
cjelosti  ostaje  kod  optužnice  smatrajući  da  je  u  potpunosti  dokazano  da  je  optuženi 
počinio  predmetno  krivično  djelo,  te  da  je  djelo  učinjeno  u  stanju  trajne  duševne 
bolesti  tj.  neuračunljivosti,  te  da  će,  na  osnovu  člana  389.  stav  3.,  predložiti  da  se 
posebnim  rješenjem  odredi  prisilni  smještaj  optuženog  u  zdravstvenu  ustanovu  u 
trajanju  od  6  mjeseci.  Tužilaštvo  je  predložilo  da  se  optuženom  izrekne  mjera 
sigurnosti, obavezno psihijatrijsko liječenje. 
 
  U završnoj riječi odbrana je istakla da smatra da nema dovoljno dokaza da je 
optuženi  počinio  krivično  djelo,  da  je  optužnica  neodređena  i  da  optuženi  treba  biti 
oslobođen  optužbe.  Odbrana  smatra  da,  ukoliko  Sud  utvrdi  da  je  djelo  učinjeno  u 
neuračunljivom  stanju,  postupak  treba  biti  obustavljen  i  da  se  obavijesti  Centar  za 
socijalni rad koji bi trebao voditi brigu o daljem liječenju optuženog.  
 
  Sud  je  nakon  provedenog  dokaznog  postupka,  te  svestrane  ocjene  svih 
izvedenih dokaza pojedinačno i u njihovoj međusobnoj povezanosti, donio odluku kao 
u izreci presude iz sljedećih razloga: 
 
  Ocjenjući  vjerodostojnost  iskaza  svjedoka  Šebalj  Dragane  i  Lukovac  Ibrahima, 
Sud je našao da su isti istiniti te im je  poklonio vjeru. 
 Sud je ocijenio da su uvjerljivi navodi svjedoka Šebalj Dragane da je, dana 07.07.2006. 
godine, obavljajući redovne poslove, oko 10 časova na broj centrale primila telefonski 
poziv  sa  broja  062/127‐910.  Prema  njenim  riječima,  kada  je  podigla  slušalicu, 
nepoznat  muški  glas  osobe  od  30  do  35  godina  starosti,  ljutitim  glasom  je  rekao: 
...dosta  je  meni  tih  švaba...je...ću  ja  njima  mater...pobiću  ih  sve  šta  oni  misle  ko  su 
oni...znam  ja  koji  BMW  voze...,  nakon  čega  je  spustio  slušalicu.  Kako  je  nepoznata 
osoba,  koja  je  uputila  poziv,  bila  dosta  uzrujana  i  kako  je  pomenula  vozilo  BMW, 
svjedokinja je, znajući da se visoki predstavnik, gospodin Christian Schwartz Schilling 
vozi  u  istom  vozilu,  o  navedenom  je  odmah  obavijestila  vođu  smjene  osiguranja 
zgrade, a tog dana je tu dužnost obavljao Lukovac Ibrahim.  
 
  Sud je, zatim, cijenio iskaz svjedoka Lukovac Ibrahima prema čijem svjedočenju 
je  tog  dana  07.07.2006.  godine  oko  10  časova,  dok  se  nalazio  u  svojoj  kancelariji, 
telefonom  nazvala  službenica  Dragana  Šebalj  te  saopštila  da  je  na  telefonski  broj 
OHR‐a 033‐283‐500 primila anonimni telefonski poziv od nepoznate muške osobe koja 
je saopštila prethodno citirano. Nakon toga, svjedok je pozvao Šebalj Draganu u svoju 
kancelariju te me je ona ponovo prepričala sadržaj poziva, nakon čega mu je saopštila 
i broj sa kog je upućen poziv. Tog dana je, prema iskazu svjedoka, visoki predstavnik 
bio na službenom putu, na području Bosne i Hercegovine, sa svojom pratnjom. Kako je 
nepoznato  lice  pominjalo  BMW,  kojeg  visoki  predstavnik  koristi  od  dolaska  na  tu 
funkciju,  svjedok  ističe  da  je  prijetnju  ozbiljno  shvatio  te  je  sve  naprijed  navedeno 
 5

prijavio  II  Policijskoj  upravi  MUP‐a  Kantona  Sarajevo.  O  ovoj  prijetnji  je  obavijestio  i 
svog  šefa,  Edina  Kovača,  koji  je  o  tome  obavijestio  lično  obezbjeđenje  visokog 
predstavnika.  Nakon  toga  ga  je  Šebalj  Dragana  obavijestila  da  je  izvršenim 
provjerama  utvrdila  da  je  tokom  2006.  godine,  sa  pomenutog  broja,  prema  OHR‐u 
upućeno nekoliko poziva u kojim se nepoznato lice žalilo na komšije, a pri jednom od 
poziva lice je reklo da se zove Kosovac Mirza. Svjedok navodi da je odmah po saznanju 
o navedenom o tome obavijestio službenike Državne agencije za istrage i zaštitu. 
 
  U  toku  glavnog  pretresa  saslušan  je  vještak  Kaučić‐Komšić  Marija,  koja  je 
iznijela  svoje  mišljenje,  a  na  osnovu  uvida  u  medicinsku  dokumentaciju  i  to  otpusna 
pisma  Psihijatrijske  klinike  Kliničkog  centra  Univerziteta  Sarajevo  iz  1997.  godine, 
1998. godine i 2000. godine te na osnovu rješenja Kantonalnog suda u Sarajevu broj: 
Kv‐278/04  u  kome  se  navodi  da  je  obustavljena  mjera  sigurnosnog  liječenja  za 
Kosovac  Mirzu  koji  je  bio  smješten  u  KPZ  Zenica.  Vještak  je  istakla  da  je  optuženi 
duševno bolesna osoba, da je obolio od duševne bolesti „Paranoidna Shizofrenia“, te 
da  je  bitno  smanjenih  mogućnosti  da  upravlja  svojim  postupcima  i  da  mu  se  može 
izreći  mjera  sigurnosti  obaveznog  psihijatrijskog  liječenja  na  osnovu  člana  71. 
Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine.  
Međutim, na glavnom pretresu odbrana optuženog je prezentovala vještaku sudsko‐
psihijatrijski nalaz za Kosovac Mirzu prof. Abdulaha Kučukalića od 27.09.2010. godine, 
prema  kojem  nalazu  optuženi  boluje  od  hronične  duševne  bolesti  „Paranoidne 
Shizofrenie“. U nalazu se ističe da je bolest prvi put registrovana 1997. godine  i da se 
optuženi  od  tada  liječio  u  više  navrata,  da  je  bolest  dovela  do  osiromašenja  i 
propadanja ličnosti, dezorganizovanog ponašanja, čestih psihotičnih dekompenzacija 
praćenih  psihomotornim  nemirom  i  agresivnim  ponašanjem  trajnih  kognitivnih 
oštećenja  uz  jasno  prisutne  negativne  simptome(defekt  simptome),  te  gubitka 
socijalne  i  radne  funkcionalnosti.  Dalje  je  istaknuto  da  optuženi  nije  u  stanju  da 
ispravno testira realnost, nekritičan je prema sebi i okolini. Zapada u stanja povišenog 
nemira,  razdražljivosti  i  agresivnosti  te  je  opasan  prema  sebi  i  okolini,  te  da    učinio 
krivično  djelo  pod  uticajem  bolesti  psihopatoloških  simptoma  te  je  njegova 
sposobnost da shvati značaj djela i upravlja svojim postupcima tempore criminis bila 
isključena    te  se  smatra  neuračunljivim  ,pa  da  mu  je  neophodno  izreći  mjeru 
obaveznog liječenja u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi. 
 Odbrana  optuženog  je  vještaku  Kaučić‐Komšić  Mariji  prezentovala  i  Rješenje 
Općinskog  suda  Sarajevo  20.04.2007.  godine  po  kom  rješenju  se  Kosovac  Mirzi 
oduzima poslovna sposobnost u potpunosti, i  rješenje Kantonalnog centra za socijalni 
rad  općine  Novo  Sarajevo,  kojim  je  optuženi  smješten  u  Zavod  za  zbrinjavanje 
mentalno invalidnih osoba „Drin“ Fojnica. 
Vještak  je  na  glavnom  pretresu,  a  nakon  izvršenog  uvida  i  čitanja  prezentirane 
dokumentacije,  navela  da  u  vrijeme  davanja  svog  pismenog  nalaza  i  mišljenja  nije 
raspolagala  podacima  koji  su  joj  na  pretresu  predočeni.  Istakla  je  da  joj  ne  treba 
 6

dodatno  vrijeme  za  analizu  prezentirane  dokumentacije,  i  da  na  osnovu  te 
dokumentacije smatra da treba izmjeniti svoj nalaz i mišljenje u dijelu koji se odnosi 
na  stepen  uračunljivost  optuženog  u  vrijeme  izvršenja  opisanog  djela,  te  je  dala 
konačno mišljenje da je optuženi predmetno djelo učinio u stanju neuračunljivosti. 
Istakla je da se u potpunosti slaže sa nalazom dr.Kučukalića da se radi o hroničnom 
duševnom bolesniku paranoidne šizofrenije te da smatra da je krivično djelo izvršio u 
stanju potpune neuračunljivosti, i  da se radi o bolesti koja ima progresivan tok, da će 
bolest stalno ići u nekom negativnom smislu. 
   Tužilaštvo  je,  nakon    saslušanja  vještaka,  najavilo  izmjenu  optužbe,  te  je 
tužilaštvo  u  pisanom  obliku,  dana  05.10.2010.godine    izmijenilo  činjenični  opis 
optužnog akta na način što je u činjeničnom opisu akta tužilac naveo  da je optuženi 
djelo učinio u stanju trajne duševne bolesti „Paranoidne Shizofrenie“, te predložio da 
sud  u  toku  postupka  utvrdi  da  je  optuženi  krivično  djelo  učinio  u  stanju  
neuračunljivosti.  
 
Sud  je  kod  ovakvog  stanja  stvari  prvo  utvrdjivao  da  li  postoji  dovoljno  dokaza  da  je 
predmetno  djelo  učinjeno.      Sud  je  cjenio  iskaze  svjedoka  Šebalj  Dragane  i  Lukovac 
Ibrahima  pojedinačno  i  u  međusobnoj  vezi,  te  izveo  zaključak  da  su  iskazi  uvjerljivi  i 
saglasni u bitnim i odlučnim činjenicama. Oslanjajući se na materijalne dokaze, iskazi 
svjedoka  upučuju  na  zaključak  da  je  optuženi,  sa  navedenog  broja,  pozvao  Ured 
visokog  predstavnika  u  Sarajevu  i  uputio  navedene  riječi  prijetnje  i  na  taj  način 
ugrozio  sigurnost  osobe  pod  međunarodnom  zaštitom.  Da  je  prijetnja  bila  moguća  i 
izvjesna,    i  da  je  shvaćena  ozbiljno,  proizilazi  iz  reagovanja  osobe  (Šebalj  Dragane)  
koja je prijetnju primila, kao i iz preduzetih radnji Lukovac Ibrahima, koji je, nakon što 
je  prijetnju  shvatio  ozbiljno,  obavjestio    lično  obezbjeđenje  predstavnika  i  nadležne 
organe, koji su preduzeli radnje iz svoje nadležnosti. Nesporno je utvrdjeno da mobilni 
aparat navedenog  broja, sa kojeg je upućena prijetnja, pripada optuženom, da je od 
njega  oduzet  radi  vještačenja  o  čemu  postoji  potvrda  koju  je  potpisao  optuženi. 
Vrijeme  evidentiranih  dolaznih  i  odlaznih  poziva  u  potpunoj  je  saglasnosti  sa 
navodima svjedoka, a i ostala materijalna dokumentacija upučuje na isti zaključak. 
Dakle, optuženi je svojim radnjama ostvario sva bitna obilježja krivičnog djela 
ugrožavanje osoba pod međunarodnopravnom zaštitom iz člana 192. stav 4. u vezi sa 
stavom 1. Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine. 
 
Utvrdjujući stepen uračunjivosti optuženog u vrijeme izvršenja krivičnog djela, sud je 
sa  pažnjom  razmotrio  sve  medicinske  nalaze  na  ime  optuženog,  ranije  odluke  suda, 
činjenicu da je optuženom oduzeta poslovna sposobnost,  rješenje Kantonalnog centra 
za  socijalni  rad  općine  Novo  Sarajevo,  kojim  je  optuženi  smješten  u  Zavod  za 
zbrinjavanje  mentalno  invalidnih  osoba  „Drin“  Fojnica,  a  posebno  je  sud  cjenio 
konačni nalaz i mišljenje vještaka neuropsihijatara Kaučić Komšić Marije  koja se pred 
sudom  izjasnila  da  je  utvrdila  da  je  optuženi  djelo  učinio  u  stanju  neuračunljivosti,  ‐ 
 7

pritom  se  oslanjajući  na  nalaz    vještaka  Kučukalić  Abdulaha,  kao    i    na  ostalu 
dokumentaciju  koju  vještak  nije  imala  u  vrijeme  izrade  pismenog  nalaza  u  toku 
istrage. 
  Dato mišljenje vještaka  sud je ocjenio kao argumentovano i ubjedljivo, i nije ničim 
dovedeno u sumnju, zbog čega je sud utvrdio da je optuženi predmetno krivično djelo  
učinio u stanju neuračunljivosti. 
 
Sud  je  odbio  prijedlog  Tužilaštva  BIH  da  se  optuženom,  u  smislu  člana  71.  Krivičnog 
Zakona Bih,  izrekne mjera sigurnosti obaveznog psihijatrijskog liječenja.  
Odredbom  člana  71.  stav  1.  KZ  BIH  jasno  je  određeno  da  se  mjera  sigurnosti 
obaveznog psihijatrijskog liječenja izriče učinitelju krivičnog djela koji je krivično djelo 
učinio u stanju bitno smanjene ili smanjene uračunljivosti (ako postoji opasnost da bi 
uzroci  takvog  stanja  mogli  i  ubuduće  djelovati  na  učinioca  da  učini  novo  krivično 
djelo). Obzirom da je sud utvrdio da je optuženi djelo učinio u stanju neuračunljivosti, 
onda  se  predložena  mjera  ne  može  izreći,  niti  bi  njeno  izricanje  bilo  svrsishodno  u 
konkretnom slučaju.  
 
Na  osnovu  člana  188.  stav  4.  Zakona  o  krivičnom  postupku  Bosne  i 
Hercegovine,  troškovi  krivičnog  postupka  i  paušala  padaju  na  teret  budžetskih 
sredstava  Suda.  Sud  je  ovakvu  odluku  donio  imajući  u  vidu  da  se  optuženi  već  duži 
vremenski  period  nalazi  u  Zavodu  za  zbrinjavanje  mentalno  invalidnih  osoba  „Drin“ 
Fojnica,    da  mu  je  ranije  oduzeta  poslovna  sposobnost,  i  da    bolest  ima  progresivan 
tok, zbog čega je sasvim jasno da u takvoj situaciji nije u mogučnosti snositi troškove 
krivičnog postupka. 
  
 
                 
           Zapisničar                                                S U D I J A 
     Radenka Luković                               Hasija Mašović 
 
 
 
 
 
PRAVNA  POUKA:  Protiv  ove  presude  dozvoljena  je  žalba  Apelacionom  vijeću  ovog 
suda u roku od 15 dana od dana prijema iste. Žalba se podnosi putem ovog suda u  3 
/tri/  primjerka.