ПЈЕР ШОНИ – ЦИВИЛИЗАЦИЈА КЛАСИЧНЕ ЕВРОПЕ

Реч Европа ће у XVII веку постепено ући у општу употребу, од запада до истока. Око
1620, та реч привлачи пажњу, а око 1750. израз хришћански свет је архаизам. Тај израз још је
био коришћен у Шпанији, на југу Италије, у Аустрији, Пољској и Угарској где још живи стари дух
крсташких ратова због турске опасности. Шони каже да је XVI век био век великих царстава-
небулоза. Њихов прототип је Шпанија Филипа II, као и Турска ван хришћанског света. Филипова
Шпанија је велика држава, али пуна разноликости. Иста је и Турска, под њеном влашћу је 22
милиона људи! Шони такве државе зове архаичним. Крајем XVII века Шведска је јака држава.
Има једног Густава Адолфа, али уз то има и одговорност над великим територијама, што
неминовно доводи до кризе и пораза. Аутор пише како класична држава није без муке
освајала простор и људе. Ту су проблем пре свега грађански ратови, побуне одређених
покрајина, отпор нижих слојева према власти. Таква је ситуација у Француској и Енглеској. У
класичном добу принципи монархистичког уређења се афирмишу готово свуда. Примера ради,
Енглеска се окреће апсолутној монархији. Држава је у ово доба имала велика материјална
средства, а дошло је и до промена у наоружању армија. Шони такође пише и о утицају Европе
на ваневропска подручја, колико је присутан у Азији и Америци. Државе као што су Италија и
Шпанија су имале своје кризе. Италија од краја XVI века је у кризи, нарочито је Венеција
проблематична. Ни Шпанија није у бољој позицији. Кастиља више није доминантна - куга је
харала тамо. И изгон Мавара је такође био ударац за Шпанију.

Шони опширно пише и о верским ратовима и побунама које су потресале Европу.

Шпанска моћ била је окончана, сада је Француска нови господар. У европској кризи XVII века,
парадоксално, Холандија има свој период успона. Она је водила ратове са Енглеском. Енглези
имају проблем са црквом, она је у тешком положају. Тамо је сукоб трострук: верски, социјални
и регионални. Пјер Шони пише да се Европа родила у XVII веку из једног осакаћеног
хришћанског света. Аустрија и Русија су крајем XVII века биле у успону. Аустрија има принца
Еугена Савојског који побеђује Турке у биткама на Балкану, а Русија цара Петра Великог који је
био освајач и градитељ. Аутор наводи и неке статистичке податке, говори о простору Европе
који је широк. Књига није лака за обраду, има доста фактографије, статистике. И поред свега
тога, веома је занимљива и захтева пажњу.

АЛЕКСАНДАР НИКОЛИЋ ИС15/111