Artur Stinčkomb: Treba li sociolozi da zaborave svoje majke i očeve?

Milutin Raković

U poglavlju „Treba li sociolozi da zaborave svoje majke i očeve?“ Artur Stinčkomb se bavi
klasicima sociologije i prikazuje načine na koje bi klasici mogli biti upotrebljeni u
drugačijem kontekstu u odnosu na kontekst kada su klasici sociologije stvarali. Pitanje
upotrebe klasika razlaže kroz šest pitanja na osnovu kojih stvara šest funkcija kroz koje
provlači mogućnost upotrebe klasika sociologije.

Prvu funkciju je nazvao funkcija „prvog kamena“ i pod nju obuhvata povremeno vraćanje na
velika klasična dela (navodi primer Osamnaestog brimera) jer na taj način uvek postoji
podsećanje na to kako prava sociološka studija treba da izgleda.

Druga funkcija se naziva funkcija „razvojnih zadataka“ i ona predstavlja upotrebu

kompleksnijih dela klasika (navodi primer Protestantske etike) i kombinovanje ostalih klasika
da bi se u studentski um unela kompleksnost i fleksibilnost.

Funkcija „intelektualnog sitniša“ je treća funkcija i predstavlja upotrebu navoda klasika sa

ciljem naglašavanja pripadnosti određenoj teorijskoj tradiciji. Na osnovu toga autori će biti
lakše shvaćeni jer na ovaj način čitaocima daju upute koji mogu biti iskorišćeni za lakše
razumevanje.

Četvrta funkcija, funkcija „fundamentalne ideje“ obuhvata upotrebu naučnih dela klasika
prilikom proučavanja sličnih ili istih fenomena koje su klasici proučavali.

Funkcija „rutinske nauke“ govori o rutinskoj upotrebi klasika u današnjem kontekstu.

Funkcija „rituala“ predstavlja upotrebu socioloških ritualnih mitova na osnovu koji se

„pojačava“ značaj napisanog rada.

Nakon objašnjenja svih funkcija autor zaključuje da je opasno mešati različite funkcije koje
jedan klasik može obavljati. Upotreba i čitanje klasika itekako može biti korisno, čak i kada
klasike ne razumemo u potpunosti, ali da je uvek opasnost prisutna koja se ogleda u
preteranom uopštavanju.