Есеј о Североатлантском савезу

НАТО пакт, познат још и као Североатлански савез настаје 9. априла 1949. године
потписивањем вашингтонског уговора. Настао је пар година након окончања Другог
светског рата, и то као одговор у види заштите интереса земаља западног света од
Совјетског Савеза.
Уговор су 1949. године потписале следеће државе: Сједињене Америчке Државе, Белгија,
Данска, Холандија, Француска, Исланд, Италија, Канада, Луксембург, Норвешка,
Португал и Уједињено Краљевство.
Уговор је предвиђао колективну одбрану, очување мира, заштиту слободе и безбедности
свих њених чланица, политичким и војним средствима.Такође уговорене стране обавезале
су се на економску, политичку и културну сарадњу. Остварење циљева политичке и војне
природе, могуће је због велике војне моћи коју савез поседује.
НАТО пакт је одмбрамбени савез, формиран сагласно Повељи УН. Према члану 5.
Уговора, оружани напада на једну или више држава чланица Савеза, биће сматран као
напад против свих, што указује на обавезу уговорних страна да пруже помоћ држави или
државама које су напднуте средствима која за то буду потребна, укључујући и ангажовање
оружане силе.
Крајем Хладног рата, НАТО пакт преузима на себе нове задатке, укључујући изградњу
партнерства са демократским земљама широм Европе, преко Кавказа до Централне Азије.
Савез временом преузима и додатне одговорности, посвећујући пажњу нестабилностима
унутар Европе, које узрокују етнички и регионални конфликти али и претњама које долазе
изван Европе, првенствено проблемима везаним за тероризам.

Западни Балкан био је и остао тема од посебног интереса и значаја за НАТО. Западни
Балкан подразумева територију бивше СФРЈ, према којој НАТО води политику
проширења, што се види на основу интеграције Хрватске, Словеније и Црне Горе у своје
редове.
НАТО пакт је своју војну и политичку моћ употребио да изведе нелегалну операцију 1999.
године на простору Ким, и да бомбардује територију Србије, без одобрења Савета
безбедности УН, а себи преписује улогу миротворца на Западном Балкану.
Данас НАТО пакт, има сарадњу са свим актерима оружаних сукоба 1999. године, са
циљем пружања подршке стабилности демократије и мултиетичности, што се и може
најбоље видети на труду који је НАТО уложио у обуку Косовских безбедносних снага.

Евроатласке интеграције Републике Србије, подржане су од стране НАТО пакта, а Војска

Р. Србије од 2006. године реформисана је према НАТО стандардима и критеријумима, на
чему данас почива интероперабилност Војске, и на основу чега се изводе заједничке
вежбе.
Војска Републике Србије, са снагама НАТО пакта учествује у мултинационалним
операцијама, на основу друге мисије Војске и на тај начин даје свој допринос на изградњи
и очувању мира у региону и свету.