VŠTSS Čačak

Smer: Mašinski

Odsek: Industrijska informatika

Predmet: Praktican rad

SEMINARSKI RAD
TEMA

ISHIKAWA dijagram

Predmetni nastavnik: studenti:

dr. Petar Nikšić Milos Dimic 1411/09

Kaoru Ishikava (1915.-1989.) je najpoznatiji japanski naučnik iz podrucija kvaliteta, tipicni
predstavnik uspesnog preuzimanja svih americkih iskustava, njihove neposredne
implementacije i ispitivanja. Vezujuci i americka saznanja s japanskom praksom, Kaoru Ishikava
je pionir u osvajanju novih, vlastitih tehnika koje ce kasnije proslaviti Japan u celome svijetu.
Kaoru Ishikava se rodio 1915. godine u Tokiju u jednoj od najpoznatijih i najpostovanijih bogatih
prestolonickih porodica s dugom tradicijom sto mu je omogucilo pristup u najbolje skole i
svetskom ostalu vrhunsko obrazovanje.
1939. godine Kaoru Ishikava je diplomirao na inzenjerskom odeljenju primenjene hemije na
Tokijskom fakultetu. Nakon doktoriranja, od 1947. do 1960. godine radio je kao predavac da bi,
1960. Godine preuzeo katedru u svojstvu redovnog profesora.
Pored svog osnovnog posla Kaoru Ishikava je obavljao i niz drugih odgovornih funkcija. Tu treba
posebno istaci mesto izvrsnog direktora u odseku za Krugove kontrole kvaliteta unutar JUSE,
mesto predsednika Nacionalne konferencije za kvalitet Japana i mesto predsednika izdavackih
odbora mesecnih casopisa "From Gembato KC" i "Statistical Quality Control "(Statisticka
kontrola kvaliteta) kao i tromesecnika" Reports of Statistical Applications Research "(Izvestaji o
statistickim aplikacionim istrazivanjima).
Vec od ranih sedamdesetih godina Kaoru Išikava je rado vidjen gost sirom sveta,a posebno u
SAD-u gde je odrzao niz predavanja o svojim pogledima, ucenju i japanskim iskustvima u
podrucju kvaliteta. Za svoj rad dobio je niz japanskih i svetskih priznanja a dovoljno je istaci
„Demingovu nagradu i Shevhartovu medalju, nagradu Japanskog udruzenja za standardizaciju i
Grantovu nagradu Americkog udruzenja za kontrolu kvaliteta (ASC). Posebno je znacajan
njegov rad na prakticnim akcijama uvodjenja krugova kvaliteta(ASCQ) u Japanu i svetu,pre
svega u SAD-u,pri cemu su postignuti veoma znacajni rezultati. Profesor dr. Kaoru Ishikawa je
umro u Travnju 1989.godine.
1993.godine Americko udruzenje za kvalitet (ASC) ustanovilo je godisnju Ishikawinu nagradu za
humani aspekt u podruciju u vodjenju i primene aktivnosti vezanih za kvalitet.

2
1. UVOD

Išikava dijagram se još naziva i dijagramom uzroka-posledica ili dijagram riblja kost jer njegov crtež
izuzetno podseća na riblji skelet. On na veoma jednostavan način daje grafički prikaz uzroka i posledica.
Dijagram je dobio naziv po japanskom praktičaru i teoretičaru u oblasti kvaliteta, Kaoru Išikavi, jednom
od sedam gurpa kvaliteta, koji ga je razvio tokom pedesetih godina prošlog veka u Japanu. Naime, na
radnim sastancima u vezi sa radom na kvalitetu, ukazala se potreba za kreiranjem metoda koji bi na
jednostavan, sistematičan i uočljiv način stvorio preduslove za analizu problema, tako da se otkriju
stvarni uzroci nastanka problema.

Ovaj alat kvaliteta se upotrebljava za analizu svih mogućih uzroka koji utiču na neku pojavu
(grešku, aktivnost, proces). Sam postupak izrade dijagrama sastoji se iz nekoliko bitnih koraka:

1. definisanje pojave (problema u procesu, posledice);

2. izbor opštih kategorija mogućih uzroka. Uobičajeno se koriste standardni tipovi dijagrama
uzroka i posledica 4M – 5M – 6M. Opšte kategorije su najčešće:
- Machinery ---------------- Oprema
- Manpower ---------------- Radna snaga
- Method -------------------- Metod
- Materil -------------------- Materijal
- Maintenance ------------- Održavanje
- Milieu=Environment --- Okolina (okruženje preduzeća)
U neproizvodnim delatnostima ponekad je prikladniji 4P dijagram:

- Policies ------------------- Poslovna politika

- Procedures --------------- Postupci

- People -------------------- Ljudi

- Plant ---------------------- Poslovni prostor

Izbor kategorija vrši se u skladu sa problemom (posledicom) kojise analizira, odnosno koriste se
one opšte kategorije koje su bitne ili se smišljaju neke druge, specifične, nove kategorije;
konstruisanje dijagrama definisanjem posledica u pravougaoniku na početku kičme (“glava
ribe”) i postavljanjem opštih kategorija mogućih uzroka u pravougaonike na krajevima velikih
kostiju;
utvrđivanje pojedinačnih uzroka i njihovo upisivanje u kategorije. Dobro razvijen dijagram nema
grane sa manje od dva nivoa, a većina ima tri ili više nivoa;

3. odabir malog broja (3 – 5) uzroka najnižeg nivoa koji naizgled imaju najveći uticaj na posledicu i
pokretanje daljih aktivnosti kao što su prikupljanje podataka, kontrolisanje i sl.

3
 Išikava dijagram predstavlja alat kvaliteta koji usmerava korektivne akcije i predstavlja dobru
osnovu za edukativno delovanje i unapređivanje kvaliteta. Jednom konstruisan, dijagram može postati
“živi alat” ako se dalje usavršava unošenjem pojedinosti stečenih novim saznanjima i iskustvima.

Radna snaga Uslovi rada

Motivisanost Radno vreme

Umor
Strucnost Rad na terenu
Radno vreme

Nekvalitetna usluga

Tehnicka opremljenost
Broj agenata
Ponude i potražnja
Tehnicka opremljenost

iskustvo

Metode rada Organizacija rada

4
Dijagram obično konstruišu grupe ili timovi, ali može ga izraditi i pojedinac koji ima dovoljno znanja i
iskustva o procesu.

Da bi se ostvarilo uspešno vođenje organizacije i njen uspešan rad, potrebno je da se

ona vodi i da se njome upravlja na sistematičan i transparentan način. Uspeh može da
rezultira iz primene i održavanja sistema upravljanja, koji je projektovan da stalno
poboljšava performanse, obuhvatajući potrebe svih zainteresovanih strana. Upravljanje
organizacijom sadrži upravljanje kvalitetom, zajedno sa ostalim disciplinama
upravljanja.
Identifikovano je osam principa upravljanja kvalitetom koje najviše rukovodstvo
može da koristi pri vođenju organizacije, u cilju poboljšavanja performansi, a to su:
- usmerenje na korisnika
- liderstvo
- uključivanje osoblja
- procesni pristup
- sistematski pristup upravljanja
- stalna poboljšanja
- odlučivanje na osnovu činjenica i
- uzajamno korisni odnos sa isporučiocima.
Stalna poboljšanja su jedan od osam osnovnih principa koja se manifestuju putem
merenja, analiza i poboljšanja.
Praćenja i merenja karakteristika proizvoda izvršavaju se u određenim fazama procesa
realizacije proizvoda, u skladu sa planiranim postavkama, a sa ciljem verifikacije da su
ispunjeni zahtevi za proizvod.
Podaci se utvrđuju, prikupljaju i analiziraju da bi se pokazala pogodnost i efektivnost
sistemaupravljanja kvalitetom i da bi se vrednovala mogućnost za stalno poboljšanje

5
efektivnosti sistema upravljanja kvalitetom. Ovim se obuhvataju podaci, dobijeni kao
rezultat praćenja i merenja i iz drugih odgovarajućih izvora.
Stalna poboljšanja je jedna od osnovnih tehnika koje osiguravaju opstanak i razvoj.
Sastoji se od merenja karakteristika kvaliteta i drugih indeksa procesa u svim oblastima,
kao i preduzimanju akcija za njihovo poboljšanje. Kao karakteristike proizvoda mogu se
uzeti izlazi iz proizvodnig procesa, zadovoljstvo kupca, broj grešaka na tehničkim
crtežima, broj reklamacija i sl.
Organizacija planira i sprovodi stalna poboljšanja da bi:
- pokazala usaglašenost proizvoda
- osigurala usaglašenost sistema menadžmenta kvalitetom i
- stalno poboljšavala efektivnost sistema upravljanja kvalitetom.
Ovo mora da obuhvati utvrđivanje primenljivih metoda, uključujući statističke tehnike i
obim njihovog korišćenja. Nakon izvršenog prikupljanja podataka korisnik statističkih
medoda vrši analizu mogućnosti primene jedne ili više metoda datih ovom procedurom i
to:
- Prikupljanje ideja ili rešenja – Brainstorming,
- Dijagram sličnosti,
- Poređenje karakteristika,
- Dijagram uzrok posledica,
- Dijagram toka,
- Karte za ovladavanje procesa,
- Histogram,
- Pareto dijagram i
- Dijagram rasipanja.

2. DIJAGRAM UZROCI - POSLEDICA

Dijagram uzroci-posledica tj.ISHIKAWA dijagram je rezultat opšte analize uticaja
(uzroka) koji uslovljavaju određeni ishod posmatrane pojave (procesa). Dijagram uzroci-
posledica se pojavljuje u literaturi i pod imenom "dijagram riblje
kosti", budući da svojim izgledom podseća na skelet ribe.
Osnovne karakteristike predmetne metode su:
- Jasan vizuelni prikaz mogućih uzroka pojave koja je predmet posmatranja i
posledice njihovog dejstva,
- Obezbeđuje se mogućnost analize međusobnog odnosa pojedinih uticaja-uzroka,
njihovog značaja za posmatranu posledicu i mesta u ukupnoj strukturi mogućih
uzroka-jedan uzrok se može javiti na više mesta u dijagramu (u više različitih grupa
uzoraka),
- Veze uzroka i posledice međusobne veze uzroka su, u opštem slučaju, kvalitativnog
i hipotetičkog karaktera i služe kao podloga za efikasnije rešavanje problema
nekom drugom, odgovarajućom metodom.
Postoje različiti načini za sastavljanje dijagrama u zavisnosti od toga kako se oni
organizuju. Razlikujemo tri osnovna tipa:
- Dijagram analize disperzije,

6
- Dijagram klasifikacije proizvodnog procesa. Glavna linija (strelica) dijagrama sledi
proizvodni proces i sve što može da utiče na kvalitet dodaje se odgovarajućoj fazu
procesa. Prednost ovog dijagrama je u tome da on sledi redosled proizvodnog
procesa pa ga je lako sastaviti i razumeti, a nedostatak je u tome što se slični faktori
stalno ponavljaju i teško je ilustrovati sve uzroke jer su kombinacija više faktora.,
- Dijagram nabrajanja uzroka je jednostavno nabrajanje svih mogućih uzroka. Pri
tome je potrebno što više ideja, a korisno je upotrebiti i tabelu.
Lice ili grupa saradnika koriste dijagram uzroci-posledica da bi izvršili analizu i uvid u
odnose između uzroka i problema (posledice) koji nastaje dejstvom uzroka.
Korišćenjem dijagrama uzroci-posledica omogućava lakše pronalaženje rešenja za
otklanjanje uzroka, a ujedno ovaj dijagram je u kombinaciji sa drugim statističkim
metodama i teorijama, osnova za stvaranje složenijih statističkih metoda (FMEA, FDA i
dr.)
Pri izradiovog dijagrama koristi se grupna metoda za prikupljanje ideja
(Brainstorming), pri čemu se ne formira posebna grupa koju može da sačinjava
neformalna grupa saradnika.

Postupak izrade dijagrama uzroci - posledica

Metoda se izvodi u sledećim koracima:
Korak 1: Definisanje problema
U najvećem broju slučajeva dijagram uzroci - posledica se koristi za slučaj da se za
posledicu definiše određeni problem - loš kvalitet proizvoda, pojava stanja u otkazu,
dugo vreme ciklusa proizvodnje... i niz drugih sličnih problema.

Slika 1.

Tada je potrebnoidentifikovati uzroke pojave određenog problema kao posledice.Moguća je,

takođe,situacija da se za posledicu definiše i određeni (željeni) efekat. U tom slučaju, traži se
identifikacija uslova koji vode ostvarivanju datog efekta kao posledice.
Posledica (problem ili efekat) se mora definisati na osnovu objektivnih podataka u
potpuno jasnom obliku. U postupku definisanja pomaže Brainstorming analiza.
Predstaviti datu posledicu grafički: povući strelicu s leva na desno i na kraju strelice, u

7
desnom delu crteža, na način dat na (slici 1.), u pravougaoniku upisati problem koji se
analizira (posmatra), ostavljajući sa leve strane budućeg dijagrama prostor za unošenje
podataka.

Korak 2: Identifikacija uzroka

Postupak identifikacije uzroka koji dovode do napred definisanog problema sastoji se u:
- Oblikovanju pregleda svih mogućih uzroka problema koji se analizira. U ovoj fazi
preporučuju se rezultati predhodno održane Brainstorming sednice. Pri tome je od
značaja da pregled uzroka bude kompletan, odnosno de se ne isključi ni jedan uzrok
koji u kasnijoj analizi može rezultirati uzročno-posledičnom vezom.
- Klasifikaciji uzroka prema karakteru, načinu dejstva i sličnim obeležjima. U ovoj
fazi se skup svih uzroka razvrstava na osnovne grupe i svaki pojedinačni uzrok
alocira u određenu grupu, pri čemu broj grupa nije ograničen, ali postoje preporuke
koje se odnose na preglednost dijagrama i efikasnost metode. Preporuka je da broj
grupa bude od 3 do 7. Za manje od 3 grupe ne dobija se "riblja kost", a 4 grupe su
optimum, gde se svi uzroci alociraju u jednu od grupa: učesnici (Manpower),
materijali (Materijals), postupci rada (Metods) i sredstva rada (Machines). Ovo je
tzv. sistem 4M.

Slika 2 - Osnovna struktura dijagrama UZROCI-POSLEDICA

Korak 3: Izbor osnovne strukture

Za neproizvodne primene napred data struktura grupa (4M) ne odgovara, već je
potrebno, u zavisnosti od prirode problema, oblikovati nove grupe. Ako se predhodno
datoj strukturi 4M dodaju kategorije: marketing (Marketing), novac (Money) i
upravljanje (Management) onda struktura prelazi u strukturu 7M.
Usvojena struktura (4M ili 7M) ne mora biti konačna, jer se u daljoj izradi dozvoljavaju
modifikacije. Osnovne grupe uzoraka se unose povlačenjem odgovarajućih linija na
liniju dejstva uzroka u dijagram, pri čemu se dobija osnovna struktura dijagram
UZROCI-POSLEDICA, data na slici 2.

8
Korak 4: Razrada dijagram
Za izabranu osnovnu strukturu dijagrama potrebno je linijama osnovnih grupa dodati
uzroke koji su predhodno locirani u datu grupu. Dodavanje se izvodi povlačenjem veza
svakog uzroka na liniju osnovne grupe uzroka, kako je prikazano na (slici 3.) iznad i
ispod strelice upisati glavne uzroke koji izazivaju nastanak problema: metode rada,
materijal, mašina, metodi merenja i radna sredina itd. Dakle, treba svaki od unetih uzroka
spojiti strelicom sa glavnom horizontalnom strelicom. Svaka od pojedinačne
grupe uzroka formiraće svoje ogranke.
U datom koraku se već stiče osnovni uvid u dejstv pojedinih uzroka, potrebu njihove
alokacije ili eliminacije u slučajevima nepotrebnih veza. U razradi dijagrama potrebno
je poštovati principe:
- Uravnoteženja strukture i
- Neophodnog minimuma uzroka, odnosno uzročno-posledičnih veza.

Slika 3.
Korak 5: Postupak širenja (grananja)
Postupak širenja se izvodi od povezanog uzroka, u više faza bez ograničenja, sve dok se
ne iscrpi pregled svih identifikovanih uzoraka (slika 4.). Na svaku od ovih grana
detaljno upisati faktore koji se mogu smatrati uzrocima. Ovo će biti grančice. Na svaku
od njih upisati još detaljnije faktore dobijajući tako još manje grančice. Ako se ovo ima
na umu svakako će se pronaći uzrok problema. Iako se ne postavljaju ograničenja u broju nivoa
uzroka, postoje preporuke da se
dijagram ne odlikuje strukturom koja ima grane jednog nivoa niti grane sa više od tri
nivoa.
Korak 6: Analiza
Kada se unošenjem u dijagram na određenom nivou iscrpe svi identifikovani uzroci i
proveri lociranost svake od grana, pristupa se analizi koja se sastoji u identifikaciji
najverovatnijih uzroka (3-5) problema koji se analizira i njihovo označavanje u
dijagramu. Dati postupak, pored usmeravanja na osnovne uzroke omogućava, u
određenim slučajevima, iznalaženje linije kritičkih uzroka, što je svakako jedan od
najznačajnijih rezultata predmetne metode.
Izrađen dijagram uzrok-posledica se posebno analizira, a zatim se upoređuju podaci

9
prikupljeni iz procesa sa samim dijagramom i utvrđuje se najuticajniji uzrok koji izaziva
problem koji je razmatran. Na osnovu utvrđenog najuticajnijeg uzroka definišu se
korektivne mere koje treba sprovesti da se isti eliminiše i predlog korektivnih mera.

3. ZAKLJUČAK
Dijagram uzrok-posledica koristi se da bi smo izvršili analizu i uvid u odnose između
uzroka i problema (posledice) koji nastaje dejstvom uzroka i da bi omogućili lakše
pronalaženje rešenja za otklanjanje uzroka. Posmatran zasebno dijagram uzrokposledica
nije dovoljan za rešavanje problema-on samo upućuje na njegove osnovne
uzroke čije je dejstvo maksimalno i na koje treba uticati, kao i na uzročno posledične
veze. Treba identifikovati sve relevantne faktore kroz diskusiju većeg broja ljudi.
Faktori sa najjačim uticajem na karaktesistiku, moraju se odrediti između onih koji su
navadeni u dijagramu. Zato se pri identifakciji uzroka ne smeju praviti propusti.
Takođe moramo izraziti karakteristiku što je moguće konkretnije. Apstraktno izražena
karakteristika može dovesti do tačnog, ali beskorisnog dijagrama, obzirom da će on biti
baziran na opštim stvarima. Odabrati merljivu karakteristiku i faktore. Ovim se
olakšava poimanje jačine uzročno-posledičnih veza. Zato je dobro nemerljivu
karakteristiku ili faktor zameniti adekvatnom, merljivom. Moramo otkriti faktore na
koje se može delovati, inače problem neće biti rešen. Za objektivno dodeljivanje
važnosti faktorima, pri korišćenju dijagrama, neophodno je osloniti se prvenstveno na
podatke. Respektujući umeće, iskustvo i intuiciju, veoma je opasno davati važnost
faktorima samo kroz subjektiva opažanja ili utiske.

10
11