Програм Народне радикалне странке

Народна радикална странка званично је настала 8. јануара 1881. године,

када је програм ове странке објављен у листу Самоуправа, који је био орган
странке. Циљ Самоуправе био је да опширније извештава народ о програму
странке и да расправља о важним политичким питањима. Међу најистакнутијим
представницима радикала били су Никола Пашић, Пера Тодоровић, Аца
Станојевић, Стојан Протић, генерал Сава Грујић.

Главни циљ Народне радикалне странке у унутрашњој политици био је

постизање народног благостања и слободе, а у спољној државна независност и
ослобођење и уједињење осталих делова Српства. Да би се ти циљеви остварили,
било је неопходно да се развије материјална, морална и умна снага народа. Пошто
је материјално благостање народа главни основ за јачање државе, најважнији
задатак државним установама био је да ојачају производњу и да обезбеде
правичну поделу државног терета. Да би се то што пре остварило, радикали су
сматрали да се мора приступити реформама у законодавству, администрацији,
финансијама, као и у просвети и у војсци.

Што се тиче законодавства, залагали су се за промену Устава, односно да

скупштинску већину чине само народни посланици (до тада је кнез бирао на три
народна посланика једног свог, вирилног посланика). Затим, како би смањили
владарев утицај у скупштини, залагали су се за то да сузбију кнежево право на
распуштање Народне скупштине и на доношење ванредних закона у случају
државне опасности. Радикали су предлагали да се изведе административна подела
државе на општине и срезове и да се они уреде по начелу самоуправе. Ово је
значило укидање дотадашње поделе на округе. У просвети, радикали су сматрали
да треба увести опште, обавезно и бесплатно образовање, а да се сиромашни ђаци
издржавају општим трошком. Такође, залагали су се за увођењем војног
образовања у средњим и вишим школама, а били су и за то да стајаћу војску
замени народна.

Поред тога, важан део програма Народне радикалне странке била је

потпуна слобода штампе, слобода зборова и удружења, лична и имовинска
безбедност, независно судство, као и штедња у државним издацима док се не
изведу финансијске реформе.

1
 У спољној политици, радикали су сматрали да треба неговати братске
односе са суседним народима и да се постигне савез балканских народа. У том
погледу неопходно је било да се што пре постигне споразум са Црном Гором и
Бугарском. Поред тога, заузимали су се за културно помагање неослобођених
делова Српства.