BIOLOGIJA

(za praktiĉni ispit)

Smer: STOĈARSTVO
2020/2021

1
 Izgovor nekih latinskih slova i njihov odnos u terminologiji
imenovanja vrsta

Piše Izgovor U kojim sluĉajevima Primer Izgovor

Aedes, Edes,
Ае, ае e Uvek
Haematopins Hematopinus
Calandra Kalandra
K Ispred a, o, u Corvus Korvus
Culex Kuleks
С,с
Cervus, Cimex, Cervus, Cimeks
c Ispred e, i, y, ae, oe Cyclops, Caecilia, Ciklops, Cecilia
Coereba Cereba
Ch, ch h Uvek Chiroptera, Rynchops Hiroptera, Rinhops
V, v v Uvek Vipera, Corvus Vipera, Corvus
i j IzmeĎu dva samoglasnika Daboia Daboja
J, j j Uvek Jaculus, Naja Jakulus, Naja
Ое, ое e Uvek Oenanthe, Dicrocoelium Enante, Dikrocelium
Ph, ph f Uvek Phlebotomus, Malophagus Flebotomus, Malofagus
Qu, qu kv Uvek Quela, Squalus Kvela, Skvalus
Rh, rh r Uvek Rhea, Scyliorhinus Rea, Sciliorinus
s Najčešće Sorex, Ascaris Soreks, Askaris
S,s
z IzmeĎu dva samoglasnika Casuarius Kazuarius
Sch, sch Š ili Sh Uvek Schistocerca Šistocerka
Sh, sh sh Uvek Leishmania Leishmania
Th, th t Uvek Thlaspi, Phthirius Tlaspi, Ftirius
ti Najčešće Tinea, Limenitis Tinea, Limenitis
ti
ci Ispred samoglasnika Rodentia Rodencia
X, x ks Uvek Xantoria, Ixodes Ksantoria, Iksodes
i Najčešće Hyla Hila
Y,y
j Najčešće ispred e i u Soyera, Yucca Sojera, juka

2
 I VEŢBA
MIKROSKOP I TEHNIKE MIKROSKOPIRANJA

Mikroskop je optički instrument koji daje uvećan lik sitnih objekata i njihovih detalja.
U praksi se koriste 2 osnovne vrste mikroskopa:
svetlosni mikroskop – sluţi sa posmatranje nativnih i trajnih preparata
elektronski mikroskop - sluţi sa posmatranje trajnih preparata.
Najčešće se koristi standardni svetlosni mikroskop koji pruţa mogućnost posmatranja
objekta na osnovu snopa svetlosnih zraka koji prolaze kroz objekat. Ovaj tip mikroskopa se
sastoji iz mehaničkih i optičkih delova.

MEHANIĈKI DELOVI SVETLOSNOG

MIKROSKOPA
Mehanički delovi mikroskopa nose
optičke delove i sluţe za podešavanje
njihovog poloţaja, smeštanje preparata i
podešavanje poloţaja preparata u ravni
posmatranja.
Sastoje se od:
• postolje mikroskopa
• stativ mikroskopa
• nagibni zglob
• ručica
• stočić mikroskopa
• tubus
• kolevka mikroskopa
• zavrtanj za pokretanje kondenzora
• makrometarski zavrtanj
• mikrometarski zavrtanj

OPTIĈKI DELOVI MIKROSKOPA

Optički delovi sluţe za osvetljavanje i
uvećanje lika posmatranog objekta.
Mogu se podeliti na:
• sistem za posmatranje:
– objektiv
– okular
– prizma
• sistem za osvetljavanje:
– kondenzor sa ogledalom
– iris blende (dijafragme)
– filteri.

3
 OPŠTE UVEĆANJE SVETLOSNOG MIKROSKOPA
Opšte uvećanje mikroskopa je proizvod uvećanja objektiva i uvećanja okulara.
Primer:
Uvećanje objektiva je 40 x
Uvećanje okulara je 15 x
Opšte uvećanje je 40 x 15 = 600 x

4
ELEKTRONSKI MIKROSKOP
TRANSMISIONA ELEKTRONSKA MIKROSKOPIJA
Princip rada elektronskog mikroskopa zasnovan je na mogućnosti fokusiranja
elektronskog snopa i njegovim propuštanjem kroz magnetno polje. Elektronski mikroskop
poseduje veliku mogućnost razdvajanja dve tačke tako da se one i dalje raspoznaju kao odvojeni
objekti. Sastoji se od metalnog cilindra sa vakuumom u kome su smešteni elektronski top,
magnetna sočiva, fluorescentni ekran, fotografska ploča.
SKENING ELEKTRONSKA MIKROSKOPIJA
Koristi se za proučavanje površinskih struktura ţivih i neţivih objekata. Prednost u
odnosu na transmisionu elektronsku mikroskopiju je u jednostavnijoj pripremi preparata.

RUKOVANJE SVETLOSNIM MIKROSKOPOM

• Mikroskop se uvek čuva u kutiji.
• Iz kutije se vadi uzimanjem za ručicu i postavlja na odgovarajuće mesto (drugom rukom
odozdo pridrţavati postolje). Jednom namešten mikroskop ne treba više pomerati.
• Većina mikroskopa bez ugraĎenog svetla se postavlja ručicom prema sebi, a sa
ugraĎenim obrnuto.
• Kod posmatranja nativnih preparata nikada ne raditi sa nagnutim stočićem mikroskopa.
• Očistiti mehaničke i optičke delove mikroskopa. Mehaničke mekom krpom, a optičke
specijalnom četkicom za optiku ili specijalnom hartijom.
• Postaviti objektiv najmanje moći razdvajanja u optičku osovinu mikroskopa. Pomoću
ogledala i kondenzora, kao i iris dijafragme podesiti, tj. ravnomerno osvetliti celo vidno polje.
• Spustiti tubus (makrometarskim zavrtnjem) na visinu tako da razdaljina frontalnog sočiva
objektiva od stočića mikroskopa iznosi oko 0,5 cm. Ovo se radi posmatranjem tubusa sa strane.
• Postaviti preparat na stočić tako da objekat bude centriran u optičkoj osovini.
• Gledati u okular i podizati tubus (makrometar) sve dok se ne ugleda lik predmeta koji se
mikroskopira. Raditi oprezno i lagano da se ne promaši momenat. Kada se ugleda lik,
makrometarski zavrtanj se više ne upotrebljava. Dalje izoštravanje se vrši mikrometrom uz
upotrebu kondenzora.
• Mikroskopirati uvek sa oba oka. Levo oko koristiti za gledanje kroz okular, a desno za
crtanje.
MIKROSKOPSKI PREPARATI
Preparati se dele na:
• Sveţe – koji ne mogu da se odrţe duţe vreme, i
• Trajne – objekat posmatranja je uklopljen u medijum (pr: kanada balzam).
• Priprema preparata:
– na čistu predmetnu pločicu se nanese kap tečnog medijuma
– u medijum se unese objekat istraţivanja
– na predmetno staklo se pod uglom od 45° prisloni pokrovno staklo (ljuspica) koja se
povlači dok ne doĎe u kontakt sa medijumom
– kada pokrovno staklo doĎe u kontakt sa medijumom, on se razlije celom širinom ljuspice
– postepeno se smanjuje ugao izmeĎu predmetnog stakla i ljuspice do potpunog prekrivanja
objekta ljuspicom
– ako se oko ljuspice pojavi višak medijuma, uklanja se parčetom filter papira uz ivicu
ljuspice.

5
 II VEŢBA

Phylum: PLATYHELMINTHES
Classis: TREMATODA – metilji
Subclassis: DIGENEA
Ordo: PLAGIORCHIIDA
Familia: DICROCOELIIDAE
Genus: Dicrocoelium

Dicrocoelium lanceolatum
(mali metilj)

Mali metilj ima lancetast (kopljast) oblik tela. Telo je dorzoventralno spljošteno, duţine
5-12 mm, a širine 1.5-2.5 mm, na krajevima suţeno. S obzirom na parazitski način ţivota, na telu
poseduje dve pijavke:
usna pijavka, koja se nalazi na prednjem delu tela, oko usnog otvora
(prečnika oko 300-400 m, i
trbušna pijavka, koja je nešto veća i nalazi se u prvoj polovini tela.
Na površini tela se nalazi kutikula, a muskulaturu grade uzduţna, kruţna ili
dijagonalna mišićna vlakna. Telesna duplja je pseudocelom – pseudocoelom.
SISTEM ORGANA ZA VARENJE:
Od usnog otvora – cavum oris, vodi ţdrelo – pharinx, koje se nastavlja na jednjak –
oesophagus. Jednjak se nastavlja na crevo – intestinum, koje se dalje račva na dve bočne
grane koje se slepo završavaju. Analni otvor ne postoji.
SISTEM ORGANA ZA DISANJE:
Ne postoji, kiseonik usvajaju čitavom površinom tela.
CIRKULATORNI SISTEM:
Ne postoji.
NERVNI SISTEM:
Centralizovanog tipa, gangliomeran i vrpčast. Jedan par ganglija se nalazi iznad ţdrela
– ezofagijalne ili moţdane ganglije. Od njih ventrolateralno polaze dve nervne vrpce ka
zadnjem kraju tela. MeĎusobno su spojene komisurama.
EKSKRETORNI SISTEM:
Po tipu protonefridija.
SISTEM ORGANA ZA RAZMNOŢAVANJE:
Najveći deo tela ispunjavaju organi za razmnoţavanje. Mali metilj je hermafrodit.
Ţenski polni sistem čini neparni jajnik – ovarium (nalazi se iza semenika), koji se
nastavlja na jajovod – oviduct. Jajovod vodi do proširenja u kom se i odvija oplodnja, a koji se
označava kao ootyp do kog dolazi i rudiment vagine. Od ootypa se nastavlja veliki i izuvijani
uterus u kom se na preparatu mogu uočiti brojna jaja. Uterus se otvara genitalnom porom na
ventralnoj strani tela, uglavnom u prvoj trećini tela pored muškog polnog aparata. U ootyp se
ulivaju i kanali grozdastih ţumanĉanih ţlezda – vitelarium, koje se nalaze na bočnim stranama
tela pored grana srednjeg creva. A oko ootypa se nalaze sitne prstolike ljušĉane ţlezde koje luče
materiju za jajne ljuske i olakšavaju prolaz jaja do uterusa. Sa ootipom je u vezi i Laurerov
kanal, koji, najverovatnije sluţi za odvoĎenje suvišnih spermatozoida.

6
 U zavisnosti od zrelosti jaja su različite boje: od ţute, smeĎe do tamno smeĎe, veličine
oko 20-400 m i eliptičnog ili asimetričnog oblika. U spoljašnju sredinu jaja dospevaju putem
izmeta domaćina.
Muški polni sistem se satoji od parnih semenika – testis, koji se u najvećem broju
slučajeva nalaze iza trbušne pijavke. Prema prednjem delu tela od semenika polaze semevodi –
vas deferens, koji se ispred trbušne pijavke spajaju u završni deo, prošireni kanal koji se
označava kao semena kesica – receptaculum seminis. Semena kesica je okruţena prostatičnim
ţlezdama i vodi do cirusne kesice u kojoj je smešten kopulatorni organ – cirrus. Muški polni
sistem se završava genitalnom porom ispred trbušne pijavke.
Mali metilj parazitira u ţučnim kanalima jetre kod ovaca, koza, goveda, jelena, svinja,
pasa, zeca i drugih divljih ţivotinja, a retko parazitira u čoveku.
Razviće malog metilja je sloţeno – sa smenom generacija po tipu heterogonije i vezano je
za 2 prelazna domaćina:
 kopneni (kserofilni) puţevi iz rodova Zebrina, Cionella, Helicella,
 crveni mrav – Formica rufa
U momentu eliminacije jaja putem izmeta, u njima se nalazi larva bez treplji –
miracidium. Kopneni puţevi zajedno sa travom sa kojom se hrane u svoj sistem organa za
varenje unose i jaja malog metilja. Iz jaja se u puţevima razvija larva miracidium. Miracidium
prodire u hepatopankreas (jetru) kod puţeva i iz nje se razvija sledeći larveni stadijum –
sporocyst. Nakon sazrevanja sporocista, dobija se sledeći larveni stadijum, označen kao cercaria,
koji odlazi u plućnu duplju puţeva, a odatle se putem sluzi izbacuje u spoljašnju sredinu. Crveni
mrav se hrani sluzavim sekretom puţeva i na taj način u svoj digestivni sistem unosi i cerkarie. U
crvenom mravu se formira sledeći rlarveni stadijum – metacercaria, koja je zarazna.
Metacerkaria luči neurosekret koji deluje na moţdane ganglije mrava što dovodi do grčenja

7
muskulature usnog aparata. Mrav na taj način biva fiksiran za travu, a definitivni domaćin
(najčešće preţivari) zajedno sa travom u svoj digestivni trakt unose i zaraţenog mrava. Iz
metacerkaria se u definitivnom domaćinu razvijaju odrasle, polno zrele jedinke malog metilja,
koje se pare i na taj način se ciklus nastavlja.

Phylum: PLATYHELMINTHES
Classis: TREMATODA – metilji
Subclassis: DIGENEA
Ordo: ECHINOSTOMIDA
Familia: FASCIOLIDAE
Genus: Fasciola

Fasciola hepatica
(veliki metilj)

Veliki metilj je listastog oblika. Telo je dorzoventralno spljošteno, duţine 20-30 mm, a
širine oko 8-1.3 mm. Na telu poseduje dve pijavke smeštene jedna do druge: usna i trbušna
pijavka.
Na površini tela se nalazi kutikula na kojoj se nalaze zadebljanja. Ispod kutikule su
mišićna vlakana koja se prostiru u različitim pravcima. Zahvaljujući ovim mišićima telo je
izuzetno savitljivo. Unutrašnja duplja je ispunjena ćelijama parenhima izmeĎu kojih se nalaze
unutrašnji organi.
SISTEM ORGANA ZA VARENJE:
Od usnog otvora vodi ţdrelo – pharinx, koje se nastavlja na jednjak – oesophagus.
Jednjak se nastavlja na crevo – intestinum, koje se dalje račva na dve razgranate bočne grane
koje se slepo završavaju. Analni otvor ne postoji.
SISTEM ORGANA ZA DISANJE:
Ne postoji, kiseonik usvajaju čitavom površinom tela.
CIRKULATORNI SISTEM:
Ne postoji.
NERVNI SISTEM:
Centralizovanog tipa, gangliomeran i vrpčast. Jedan par ganglija se nalazi iznad ţdrela
– ezofagijalne ili moţdane ganglije. Od njih ventrolateralno polaze dve nervne vrpce ka
zadnjem kraju tela. MeĎusobno su spojene komisurama.
EKSKRETORNI SISTEM:
Po tipu protonefridija.
SISTEM ORGANA ZA RAZMNOŢAVANJE:
Najveći deo tela ispunjavaju organi za razmnoţavanje. Veliki metilj je hermafrodit.
Ţenski polni sistem čini neparni jajnik – ovarium, koji j erazgranat i koji se nastavlja na
jajovod – oviduct. Jajovod vodi do proširenja koje se označava kao ootyp do kog dolazi i
rudiment vagine. Od ootypa se nastavlja veliki i izuvijani uterus u kom se na preparatu mogu
uočiti brojna jaja. Uterus se otvara genitalnom porom na ventralnoj strani tela, uglavnom u
prvoj trećini tela. U ootyp se ulivaju i kanali grozdastih ţumanĉanih ţlezda – vitelarium, koje
se nalaze na bočnim stranama tela. A oko ootypa se nalaze sitne prstolike ljušĉane ţlezde koje
luče materiju za jajne ljuske.

8
 Muški polni sistem se satoji od parnih semenika – testis, koji se u najvećem broju
slučajeva nalaze iza trbušne pijavke. Prema prednjem delu tela od semenika polaze semevodi –
vas deferens, koji se ispred trbušne pijavke spajaju u završni deo, prošireni kanal koji se
označava kao semena kesica – receptaculum seminis. Muški polni sistem se završava
cirrusnom kesicom u kojoj je smešten kopulatorni organ – cirrus.
Veliki metilj parazitira u jetri i ţučnim kanalima ovaca, koza, goveda, konja, magaraca,
domaće i divlje svinje i brojnih drugih divljih preţivara. Izuzetno se moţe naći i u krvnim
sudovima i plućima. Retko se sreće u jetri čoveka. U razvoju ima jednog prelaznog domaćina -
barski puţ Limnea truncatula.
Sa izmetom domaćina jaja velikog
metilja bivaju izbačena u spoljašnju
sredinu. Dalje razviće se nastavlja ako jaja
dospeju u vodenu sredinu. Jaja se nalaze u
kapsuli i nakon otvaranja poklopca iz nje
izlazi trepljasta larva – miracidium.
Miracidium aktivno pliva i dospeva do
prelaznog domaćina – barskog puţa.
Nakon 14 dana, miracidium gubi treplje i
transformiše se u sledeći larveni stadijum,
vrećoliku larvu – sporocyst. Ova larva
poseduje veliki broj embrionalnih
(klicinih) ćelija i partenogenetskim putem
daje sledeći larveni satdijum – redia. U
jednoj sporocisti moţe da se razvije i do
12 redija. Redije napuštaju sporocistu i
mogu dati veći broj ćerki redija. Redije
imaju razvijenu usnu pijavku, jednostavno
crevo, protonefridije i otvor prkeo kog će
partenogenetski nastali sledeći larveni
stadijum – cercaria, napustiti rediju. Cerkarije se uglavnom razvijaju tokom zime. Napuštaju
puţa sa već formiranim dvema pijavkama, razgranatim srednjim crevom, ţumančištem i jednim
repolikim izraštajem. Cerkarije aktivno plivaju, a uz pomoć repića se kače za vlati vodenih
biljaka. Ubrzo nakon toga, gube repić i preobraţavaju se u sledeći larveni satdijum –
metacercaria. Metacerkarije su beličaste boje, veličine 200-250 m. Na plavnim terenima ,
nakon poplava, metacerkarije se mogu naći i n atravi kao incistirane adolescariae. Definitivni
domaćini (ovce i goveda) se zaraţavaju tako što piju metacerkarijama zagaĎenu vodu ili pasu
travu sa plavnih livada. U duodenumu definitivnog domaćinaiz učaurene metacerkarije izlazi
mlada, polno zrela jedinka koja se probija kroz zid creva i venom portom dospeva do jetre. U
ţučnim kanalima se nalaze obično 6 do 8 nedelja nakon zaraţavanja. Duţina ţivota velikog
metilja je 3 do 5 godina.
Jagnjad se mogu zaraziti još u utrobi majke. Najčešća zaraţavanja se dešavaju krajem leta
i u jesen, jer se u tom periodu na plavnim i močvarnim livadama nalazi najviše metacerkarija.
U toku bolesti kod ţivotinja (ovaca) se mogu razlikovati tri perioda:
 Od septembra do decembra: naročiti simptomi ne postoje, a zaraţena ţivotinja počinje i
da se goji.

9
 Od decembra do februara: mršavljenje, anemija, koji su praćeni jakom ţeĎi, groznicom i
otečenim očima.
 Od februara: ukoliko se ţivotinja ne leči, stanje se pogoršava i dolazi do uginuća.
U jetri domaćina metilj izaziva nadraţaje i lezije tkiva, sprečava izlučivanje ţuči, dovodi
do bujanja ćelija koje stvaraju pregrade, tkivo jetre postaje tvrdo, a sama jetra moţe biti potpuno
degenerisana.
Najvaţnija zaštita je preventiva.

Phylum: PLATYHELMINTHES
Classis: CESTODA – pantljičare
Familia: TAENIIDAE
Genus: TAENIA

Cestoda - pantljiĉare

Pantljičare su obigatni i stalni endoparaziti koji nemaju slobodnu fazu u ciklusu razvića.
Telo im je segmentirano na:
scolex – glava
strobilla – vrat
proglotisi – članci.
Kod nekih vrsta glava je izvučena u rostrum ili rotellum. Strobila predstavlja zonu rasta.
Na zadnjem delu tog regiona stalnim poprečnim deobama se razvijaju proglotisi. Ovaj postupak
se označava kao strobilacija. Broj proglotisa varira od 3 do 4500 u zavisnosti od vrste. Na glavi
se nalaze organi za pričvršćivanje: kukice i pijavke.
Telo ima oblik pantljike, po čemu su i dobile ime i dorzoventralno je spljošteno. Na
površini tela se nalazi kutikula, a ispod nje sloj uzduţnih, pa sloj poprečnih mišića. Unutrašnjost
tela ispunjava mezenhim.
SISTEM ORGANA ZA DISANJE
Disanje je anarebno i obavlja se čitavom površinom tela.
SISTEM ORGANA ZA CIRKULACIJU
Sistem organa za cirkulaciju ne postoji.
SISTEM ORGANA ZA VARENJE
Digestivni sistem ne postoji, a hrana se upija čitavom površinom tela.
EKSKRETORNI SISTEM
Ekskretorni organi su na principu protonefridija. Izvodi primarnih kanala protonefridija
se izlivaju u uzduţne kanale od kojih su dva veća sa ventralne strane , a dva manja sa dorzalne.
NERVNI SISTEM
Nervni sistem se sastoji iz dva gangliona u skoleksu i dve uzdzţne nerven vrpce koje su
povezane poprečnim komisurama u svakom proglotisu.
POLNI SISTEM
Polni sistem je razvijen u svakom proglotisu. Najveći broj vrsta je hermafroditan. U
proglotisu prvo sazrevaju muški polni organi, pa tek onda ţenski.
Muški polni sistem kod roda Taenia se sastoji od mnogobrojnih sitnih semenika –
testiculae koji su razbacani po parenhimu. Od njih polaze semeni kanalići - vasae defferens koji
se ulivaju u zajednički semevod - vas defferens. Izvodni deo semevoda – ductus ejaculatorius

10
prolazi kroz mišićno zadebljanje – kopulatorni organ – cirrus. Preko kopulatornog organa,
spermatozoidi se ulivaju u polnu kloaku koja se nalazi sa strane proglotisa.
Ţenski polni sistem kod roda Taenia se sastoji od raţnjevitog jajnika – ovarium, koji se
nalazi u svakom proglotisu. Od njega polazi jajovod – oviduct koji se uliva u proširenje – ootyp.
Oko njega se nalaze ljuščane ţlezde. Od ootypa se nastavlja vagina koja se pored cirrusa uliva u
polnu kloaku. U ootyp se uliva i kanal ţumančane ţlezde – vitelarium. Od ootypa prema
prednjem delu proglotisa polazi uterus. OploĎenje jajnih ćelija se obavlja u ootypu.
SamooploĎenje je verovatno moguće i u okviru istog proglotisa.

Razviće pantljičara je sloţeno i odvija se preko prelaznih domaćina. Kada jaja budu
pojedena od strane prelaznog domaćina iz njih se razvija embrion sa 6 kukica koji se naziva
oncosphaera ili hexacant. U njemu se embrion razvija u larvu koja moţe imati jedan ili više
začetaka budućih pantljičara u vidu začetaka skoleksa.
Postoji nekoliko tipova larvi:
Cystcercus: bobica ili mehur sa samo jednim začetkom;
Coenurus: multiceps, koji predstavlja veći mehur sa većim brojem začetaka
skoleksa;
Echinococcus: veliki mehur koji sadrţi nekoliko sekundarnih mehurova sa
mnogobrojnim začecima;
Cysticercoid: izduţenog izgleda sa širim prednjim krajem;

11
 Cercocystis: jedan začetak skoleksa, a vezikula se produţava u rep koji moţe biti
veoma dugačak i izuvijan u vidu klupčeta;
Procercoid: mala, čvrsta larva sa jednim okruglim repnim produţetkom u kom se
nalazi 6 stileta;
Plerocercoid: izduţena, crvolikog oblika, prednji deo proširen sa začecima –
botridia.
TEANIA SOLIUM
(svinjska pantljičara)

Odrasli paraziti svinjske pantljičare najčešće ţive u tankom crevu čoveka.

Larva se razvija u svinji, a moţe i u psu ili drugim vrstama sisara, i izuzetno u čoveku.
Odrasla pantljičara je duga 2-3 m, a ponekad čak i 8 m. Broj proglotisa se kreće 700 – 1000.
Uterus ima 7-10 bočnih grana.
Duţina bobice učaurene u svinjskom mesu je oko 15 mm, a širine 7-8 mm. Skoleks je
izvučen u rostellum na kom
se nalaze 2 venca kukica i 4
pijavke.
U crevu čoveka se
obično nalazi jedan parazit,
retko dva ili više. Prusustvo
ove pantljičara izaziva
različite simptome u
zavisnosti od osobe. Kod
zdravih i jakih ljudi, ne
postoje jasno uočljive
patološke pojave. Kod slabih
osoba: smanjenje ili
povećanje apetita, bolovi u
abdominalnoj duplji,
povraćanje, dijareja...
Toksičnim delovanjem
parazita na nervni sistem
simptomi su još teţi:
znojenje, zujanje u ušima,
gluvoća, proemena karaktera
ličnosti, epileptični napadi...

12
 Phylum: Nematoda
(valjkaste gliste)

Ţive slobodno u zemljištu, slanim i slatkim vodama ili kao paraziti. Mogu biti:
ektoparaziti ili endoparaziti biljaka, superparaziti insekata ili endoparaziti ţivotinja i čoveka.
Telo je izduţenog ili vretenastog oblika, reĎe kruškastog ili limunastog oblika. Veličine
od 1 mm do 1 m, a segmentacija nije izraţena.
Površina tela je prekrivena kutikulom koju luči jednoslojni epitel. Kutikula moţe biti
glatka ili naborana. Ispod kutikule se nalazi subkutikula. Mišićne ćelije skoncentrisane u 4
uzduţna nabora u vidu: 1 dorzalne, 2 lateralne, i 1 ventralne trake.
Na telu se razlikuje: prednji – glaveni, i zadnji – repni region. Kod ţenki je repni deo
prav, dok je kod muţjaka savijen.
DIGESTIVNI SISTEM
Na glavi je usna šupljina oko koje su usne, a kod nekih vrsta postoji i usna kapsula.
Sledi jednjak – oesophagus sa jednim ili dva muskulozna proširenja – bulbusa. Oko jednjaka je
nervni prsten graĎen od ganglionarnih ćelija. Jednjak se nastavlj na crevo – intestinum, a ono u
završno crevo – rectum. Rectum se završava analnim otvorom. Iza analnog otvora je rep
različitog oblika.
IzmeĎu creva i telesnog zida je primarna telesna duplja u kojoj su smešteni svi
unutrašnji organi.
Respiratorni i cirkulatorni organi ne postoje !!!
Ekskretorni organi su graĎeni od dva kanala koji se spajaju u jedan zajednički kanal.
On se ekskretornom porom u blizini usta otvara u spoljašnju sredinu.
POLNI SISTEM
Nematode su gonohoristi.
Muški polni sistem je sastavljen od 1 semenik i 1 semevod. Na semevodu se nalazi
proširenje za skupljanje sperme – vesicula seminalis. Završni deo semevoda sluţi za sparivanje a
završava se u kloaki (proširenje crevnog kanala). Za kopulaciju sluţe izraštaji u vidu trna –
spicula.
Ţenski polni sistem se najčešće sastoje iz 2 jajnika i 2 cevasta jajovoda. Jajovodi su u
donjem delu prošireni u 2 materice. Materice se na ventralnoj strani tela spajaju u 1 vulvu.
Većina nematoda je oviparna.
Nematode paraziti čoveka i ţivotinja mogu biti:
o paraziti creva,
o paraziti creva i mišića, i
o paraziti disajnih puteva.

13
 Phylum: NEMATODA
Classis: SECERNENTEA
Ordo: ASCARIDIDA
Familia: ASCARIDIDAE
Genus: ASCARIS

Ascaris lumbricoides
(čovečija glista)

Parazitira u tankom crevu čoveka i nekih vrsta majmuna. Telo je valjkasto. Kutikula vrlo
glatka, gipka i meka. Krajevi tela su stanjeni. Zadnji deo ţenke je prav, a muţjaka savijen. Boja
belosiva. Ţenke su krupnije: 20-40 cm. Muţjaci su sitniji: 15-25 cm.
Usni otvor okruţen sa tri usne čije su ivice nazubljene i sa osećajnim papilama. Povrede
creva kod definitifnih domaćin nastaju zbog uvlačenja usnog deo u sluzokoţu i tako se hrani.
Ţenke su vrlo plodne. Dnevno produkuju i do 200.000 jaja, a u toku ţivota i do 64
miliona. Jaja se mogu razviti samo uz prisustvo kiseonika, te moraju biti izbačena u spoljašnju
sredinu. Čovek se zarazi kada sa hranom unese i jaja sa embrionima. Embrion probija zidove
creva i preko krvi dospeva u organe za disanje, nakon 7-12 dana. U plućima raste, a iz alveola
prelazi u bronhiole, do traheja. Odatle se preko ţdrela spušta u jednjak, a odatle putuje ka ţelucu
i tankom crevu. Po dolasku u crevo nakon 5-6 nedelja od larvi nastaju polno zrele jedinke. Pare
se i ponovo produkuju jaja, i tako se ciklus nastavlja.
Simptomi: kratko i plitko disanje, glavobolja, iznemoglost. Simptomi su slični
simptomima upale pluća. U crevu osim što povreĎuju sluzokoţu, u slučaju velikog broja jedinki,
stvaraju klupčad koja mogu da zapuše crevo. Deca zaraţena glistom često češu nos i analni
otvor. U predelu pupka se javljaju
bolovi, naročito posle jela. Moţe se
javiti i enteritis i laţna dizenterija,
povišena temperatura. Često
prisustvo Ascaris lumbricoides
moţe biti i uzrok zapaljenja slepog
creva. Ukoliko je infestiranost
velika, toksini mogu delovati i na
nervni sistem kada dolazi do
epileptičnih i histeričnih napada.

14
 III VEŢBA
ACARINA - skladišne štetoĉine, paraziti ĉoveka i ţivotinja

Phylum: ARTHROPODA
1. Subphylum: Trilobitomorpha
2. Subphylum: Chelicerata
1) Classis: Merostomata
2) Classis: Arachnida *
3) Classis: Pycnogonida
3. Subphylum: Mandibulata
1) Classis: Crustacea
2) Classis: Myriapoda
3) Classis: Insecta

Classis: Arachnida

Obuhvata preko 60.000 do danas opisanih vrsta, grupisanih u sledeće redove:

1. Ordo: Scorpiones
2. Ordo: Pseudoscorpiones
3. Ordo: Solpugida
4. Ordo: Palpigradi
5. Ordo: Uropygi
6. Ordo: Amblypygi
7. Ordo: Aranea
8. Ordo: Ricinulei
9. Ordo: Opiliones
10. Ordo: Acarina **

Ordo: Acarina - grinje, krpelji, pregljevi

Veoma specijalizovana grupa ţivotinja. Ţive slobodno u vodi kao vodene grinje ili u
zemljištu kao na primer Oribatidae, a neke vrste su paraziti čoveka, ţivotinja, biljaka ili
namirnica. Prema nekim procenama, broj do danas opisanih vrsta, kreće se od 500.000 do 1.000
000.

15
 Phylum: Arthropoda
Classis: Arachnida
Ordo: Acarina
Familia: Acaridae
Genus: Acarus
Acarus siro
Brašneni pregalj

Duţina tela ţenke je oko 0.67 mm, a muţjaka oko 0.42 mm.
Telo je ovalno, ispupčeno, bledobeličaste boje sa blagim sjajem.
Dlačice su različitih duţina, na prednjem delu peraste, a na zadnjoj
ivici jako duge. Nemaju oči.
JAJA su sitna, bele boje. Ţenka polaţe, pojedinačno na
namirnicu do 350 jaja. Nakon 3-4 dana (18-22°C) izlegu se LARVE.
Nakon 4-5 dana intenzivnog hranjenja, presvlače se i daju nimfu I
stadijuma – PROTONIMFA. Nakon 4-5 dana se ponovo presvlače i
prelaze u nimfu II stadijuma – DEUTONIMFA. IzmeĎu dva nimfalna
stadijuma, ukoliko vremenski uslovi nisu povoljni, obrazuje se
HIPOPUS STADIJUM. Tada se pregalj zaštićuje hitiniziranom
opnom. Postoje dva tipa hipopus oblika:
POKRETAN – noge malo redukovane, sa
trbušne strane kandţice i
NEPOKRETAN – veoma hitiniziran, noge
potpuno redukovane, veoma otporan prema nepovoljnim
faktorima sredine, pa čak i prema otrovnim gasovima.
Kad nastupe povoljni uslovi pregalj nastavlja normalno
razviće. Pod optimalnim uslovima ceo ciklus traje 12-36 dana.
Optimalni uslovi obuhvataju temperature od 18-24°C i relativnu
vlaţnost vazduha iznad 80%. Ispod 60% relativne vlaţnosti vazduha
ne dolazi do piljenja. Zbog toga je vlaţnost namirnica izuzetno
značajan faktor. Na primer: ukoliko je vlaţnost pšenice <13%, a
brašna 11.5% pregljevi uginjavaju, ako je vlaţnost izmeĎu 14-16%
dolazi do masovnog razmnoţavanja.
Kosmopolitska i polifagna vrsta. Najradije se hrani brašnom i
proizvodima od brašna. Napada i ţito, suvo voće, sve suve biljne
proizvode. Smanjuje hranljivu vrednost namirnica i čine je
neupotrebljivom za ishranu. Svojim prisustvom izazivaju povećanu vlaţnost i zagrevanje
namirnica (50 °C), pa na tako visokim temperaturama i sami uginjavaju. Usled njihovog
prisustva i intenzivne ishrane dolazi do pojave i sekundarnih infekcija namirnica (gljivice). Uz
to, proizvodi se zagaĎuju izmetom i košuljcama pregljeva. Namirnice su gorke, specifičnog
mirisa i ne mogu se upotrebljavati u ljudskoj i ţivotinjskoj ishrani. Kod ţivotinja izazivaju teške
crevne poremećaje, a kod gravidnih ţenki pobačaj. Kod ljudi uzrokuju kašalj, astmu, zapaljenje
očnih kapaka, ekcemi...

16
 Phylum: Arthropoda
Classis: Arachnida
Ordo: Acarina
Familia: Tyroglyphidae
Genus: Tyroglyphus
Tyroglyphus casei
Sirni pregalj

Duţina tela kod ţenke iznosi oko 0.7 mm, a kod muţjaka oko 0.5 mm. Telo je ovalno,
pljosnato sa beličastim i sjajnim telesnim pokrivačem. Poseduje dosta duge dlačice. Usni aparat
je podešen za grickanje i mrvljenje hrane, jače hitiniziran i tamnije boje kao i ekstremiteti. NE
OBRAZUJE HIPOPUS STADIJUM.
Ţenka polaţe odreĎen broja JAJA. Nakon 3-4 dana izlegu se LARVE. Nakon 4-5 dana
intenzivnog hranjenja, presvlače se i daju nimfe I stadijuma – PROTONIMFE. Nakon 4-5 dana –
nimfe II stadijuma – DEUTONIMFE. Ceo ciklus razvića pod optimalnim uslovima: 15-18 dana.
Optimalni uslovi su kada je temperatura oko 23°C, a relativna vlaţnost vazduha: 87%.
Ova vrsta je opasna štetočina u magacinima za dozrevanje sireva. Napada površinu sira.
Stvara se sivi prah od izmeta i košuljica. Površina sira se suši i puca, a u tim pukotinama sirna
muva polaţe jaja. Takvi sirevi nisu za ishranu ni ljudi ni ţivotinja. Pored sira napada i sve vrste
suhomesnatih proizvoda. Posebna vrsta sira je ALTENBURGER. Ovakvi sirevi se namerno
izlaţu napadu ovih pregljeva u strogo kontrolisanim uslovima da bi dobio specifičan ukus
izuzetno cenjen u kulinarstvu.

Phylum: Arthropoda
Classis: Arachnida
Ordo: Prostigmata
Familia: Pyemotidae (Pediculoidae)
Genus: Pyemotides (Pediculoides)
Pediculoides ventricosus
Trbušasti pregalj

Duţina tela kod ţenke je oko 0.24-1.08 mm, a kod muţjaka oko 0.12-0.16 mm. Ova vrsta
je superparazit. Parazitira na velikom broju insekata. Viviparna vrsta. Ţenka prvo raĎa 1-3
muţjaka koji ostaju na majci, a zatim desetak ţenki koje muţjaci odmah oplode. Muţjaci
parazitiraju na trbuhu ţenke.
Mlade ţenke se pričvršćuju na larve i lutke insekata. Ţrtvu parališu, pričvrste se za nju,
telo počinje naglo da im se uvećava. Za 7-11 dana dostiţu duţinu i do 1 mm. Nakon 8-19 dana
od pričvršćivanja raĎa mlade. Kod ljudi i ţivotinja ubodom izazivaju nesnosan svrab koji se
naziva “ţitna šuga”. Najčešće se dešava za vreme vršidbe i utovara ţita. Kod čoveka izaziva
eritem praćen jakim svrabom, povišenom temperaturom i glavoboljom. Oboljenje obično prolazi
spontano za par dana.

17
 Phylum: Arthropoda
Classis: Arachnida
Ordo: Ixodida
Familia: Ixodidae
Genus: Ixodes
Ixodes ricinus
običan, pseći krpelj

Duţina tela kod gladnih ţenki iznosi oko 3.5-4 mm, a kod nasisane i oploĎene ţenke i do
10-11 mm (liči na seme ricinusa, pa je cela vrsta po tome i dobila ime). Duţina tela kod muţjaka
iznosi oko 2.5 mm. Kosmopolitska vrsta. Kod nas ima dva pika aktivnosti: u proleće i u jesen.
Ţrtve nalazi u travi, korovu, šiblju.
U koţu domaćina se zabija rilicom i ubušuje se celim prednjim delom. Ţenka u toku
jedne nedelje polaţe na zemlju 100-1.000 jaja. Za 6 nedelja iz njih se razvijaju LARVE koje
imaju 3 para nogu. Larve parazitiraju na gmizavcima i sitnim pticama i sisarima. Na njima ostaju
3-6 dana, zatim padaju na zemlju gde provode oko mesec dana. Preobraţavaju se u NIMFE koje
imaju 4 para nogu. Nimfe parazitiraju na krupnijim sisarima (zečevi, veverice). Nakon 6-7 dana
(za sve to vreme sišu krv domaćinu), nimfe padaju na zemlju i tu ostaju oko 2 meseca. Posle
presvlačenja nastaju adulti koji imaju 4 para ekstremiteta. Adulti parazitiraju na krupnim
sisarima i čoveku. Kada se u potpunosti nahrane, padaju na zemlju, gde ţenke polaţu jaja i ciklus
se nastavlja.
Kod I. ricinusa svaki stadijum ima svog prelaznog domaćina, te je ovo trixena vrsta.
Celokupno razviće traje od 6 meseci do 4 godine. Prenosi izazivače raznih bolesti: piroplazmoze,
borelioze (Lajmska groznica).

Phylum: Arthropoda
Classis: Arachnida
Ordo: Mesostigmata
Familia: Deermanyssidae
Genus: Dermanyssus
Dermanyssus gallinae
Kokošija “vaš”
Duţina tela kod ţenki je oko 0.75 mm, a kod muţjaka oko 0.6 mm.
Površina tela: meka, fino izbrazdana, prekrivena retkim dlačicama. Boja tela je
bela, a nakon krvnog obroka ruţičasta do crvena. Ţenka polaţe jaja u
pukotinama zidova ili gnezdima ptica. Posle nekoliko dana iz njih se pile larve
(3 para nogu). Preobraţaj u protonimfe, deutonimfe i na kraju adulte (4 para
nogu).
Napada sve vrste ţivine, ali i golubove i druge ptice. Mladi ptica
mogu da nastradaju za 8-15 dana ako je napad jak. Moţe da napadne i goveda,
koze, pse, mačke, naročito konje, a ponekad i čoveka. Kod sisara napad je praćen nesnosnim
svrabom, ţivotinje se češu i skidaju epidermis, što dovodi do pojave rana i sekundarnih infekcija.
Zavlače se u nozdrve i ţdrelo, gde izazivaju zapaljenja. Kod goveda se fiksiraju za unutrašnju
stranu ušne školjke, a odatle mogu da prodru i u srednje i unutrašnje uho. Kod čoveka izazivaju
ekceme. Vrlo je ţivahna vrsta, pa se često opisuje kao “ţiva prašina” koja se kreće. Prenosi
uzročnika kolere kod ţivine. Kod konja je vektor uzročnika meningoencefalitisa.

18
 IV VEŢBA

Phylum: Arthropoda
Subphylum: Hexapoda
Classis: Insecta
(Heterometabola)

Ordo: Phthiraptera

Subordo: Anoplura – prave vaši

Poseduju usni aparat za bodenje i sisanje. Grudni članci su srasli. Najčešće su

ektoparaziti ţivotinja i čoveka; hematofagni organizmi. Tibia i tarsus kratki i debeli. Poslednji
članak tarsusa nosi kandţicu. Oči postoje. Antene sastavljene 3-5 članaka.
Dve familije: Pediculidae (kratka rilica) i Haematopinidae (duga rilica).
Predsatvnici ovih familija imaju izraţen polni dimorfizam koji se ogleda u veličini i
obliku poslednjeg abdominalnog članka.

Familia: PEDICULIDAE
Pediculus humanis capitis (corporis)
Vaš glave ili vaš kose (odeće)

SmeĎe boje. Glava za polovinu duţa od grudnog dela. Na glavi se

nalaze par prostih očiju, pipci, usni aparat za bodenje i sisanje. Telo je
dorzoventralno spljošteno. Abdomen je sastavljen od 10 članaka. Na
abdominalnim člancima se nalaze stigme. Muţjaci su manji od ţenki.
Ţivi na glavi i ostalim regionima koji su pokriveni dlakom. Jaja
lepi za dlaku. Iz njih se izlegu larve koje liče na odrasle i hrane se krvlju.
Larve su mnogo manje od adulta. Nakon 3 presvlačenja daju imago, koji
za 2-3 dana postaje polno zreo. Krvni obrok uzimaju 2 puta u toku 24 h. Za 3 nedelje od
momenta polaganja jaja, jedinke postaju polno zrele.
Prenose: pegavi tifus, rovovsku groznicu, rikecije, šugu. Ţivi u rublju, naročito u
šavovima. Izlazi samo kad siše krv. Izaziva nesnosan svrab. Gladna je bele boje, a sa uzimanjem
krvnog obroka dobija tamno mrku boju. Vrlo osetljiva na povišene temperature. Optimum za
normalno razviće je 36°C. Bolje podnosi niske temperature. Ako čovek ima povišenu
temperaturu – odmah napušta domaćina. Odlikuje se velikom plodnošću. Ţenka polaţe oko 200-
300 jaja u šavove rublja.

Familia: PEDICULIDAE
Phthirius pubis
Stidna vaš

Mnogo manja od prethodnih vrsta. Kad je gladna svetlo je

obojena. Glava je usaĎena u thorax i relativno kratka. Thorax širi od
abdomena i krtak. Sa bočne i prednje strane zaobljen. Abdomen se
sastoji od 5 članaka. Na segmentima bočno se uočavaju stigme oko

19
kojih se nalaze čuperci dlačica. Noge dobro razvijene sa snaţnim kandţicama na prednjem
torakalnom članku, a sluţe im da se prikače za pubične dlačice.
Moţe se naći i na obrvama, trepavicama, brkovima i bradi kod muškaraca, pod pazuhom.
Prenosi se polnim opštenjem, ali i preko posteljine i upotrebom predmeta za ličnu higijenu.
Hematofagni organizmi. Izazivaju nesnosan svrab.

Familia: HAEMATOPINIDAE
Haematopinus suis
Svinjska vaš

Spada u najkrupnije vaši. Glava izduţena sa rilicom pomoću koje

siše krv. Thorax je uţi od abdomena. 3 para nogu koje nosi thorax. Tibia je
duţa od femura. Sa strane abdominalnih segmenata uočavaju se stigme sa
čuperkom dlaka. Jaja polaţe na dlaku, odnosno lepe ih za čekinje. Jaja su
beličasto-ţute boje. Na jednom kraju se nalazi poklopac. Kad je jaje zrelo,
larva podiţe poklopac i izlazi napolje. Iz jaja se pile larve koje liče na
imaga. Svi stadijumi se hrane krvlju.

Subordo: Mallophaga

Mali insekti, veličine od 300 mikrona do 8 mm. Telo je dorzoventralno spljošteno,

pokriveno sitnim dlačicama. Usni aparat: za grickanje. Glava je šira od prednjeg dela thorax-a.
Sloţene oči su zakrţljale. Ocele ne postoje. Antene se nalaze u udubljenjima ili slobodne.
GraĎene su od 3-5 članaka. Prednji deo thorax-a je slobodan. Srednji i zadnji deo thorax-a su
srasli. Na svakom segmentu se nalazi jedan par stigmi. Na nogama poslednji članak tarsusa ima
1 ili 2 kandţice koje sluţe za prihvatanje. Abdomen se sastoji od 9 segmenata. Polni dimorfizam
je izraţen. Muţjaci se razlikuju od ţenki po poslednjem abdominalnom segmentu. Kod muţjaka
je on zaobljen, a kod ţenki usečen.
Vrste ovog reda su ektoparaziti ptica, reĎe sisara. Jaja lepe na perje ili dlaku. Duţina
embrionalnog razvića zavisi od temperature. Na normalnoj temperaturi razviće traje 5-6 dana.
Larve liče na odrasle.

Familia: BOVICOLIIDAE
Bovicola bovis
vaš govečeta

Boja tela je crvenkastomrka. Duţina tela: muţjak do 1,2 mm, a ţenka

do 1,7 mm. Glava je široka. Sloţenih očiju nema. Telo prekriveno hitinskim
dlačicama. Na abdomenu se uočavaju poprečne pruge koje su jače
pigmentirane. Dva poslednja torakalna segmenta su srasla zbog čega je toraks
mali.
Parazitira na govečetu. Ponekad se moţe sresti u jako velikom broju.
Hraneći se sekretima izaziva jak svrab i ispadanje dlake.

20
 Phylum: Arthropoda
Subphylum: Hexapoda
Classis: Insecta

Red: Heteroptera
Ovoj familiji pripadaju vrste koje imaju dorzoventralno spljošteno telo. Telo je obraslo
kratkim dlačicama. Glava je mala. Oči postoje, ali nema ocela. Antene su graĎene od 4
segmenta. Usni aparat je za bodenje. Prednji deo thorax-a je širok i zaobljen. Prednji par krila –
hemielitre je redukovan. Drugi par krila ne postoji. Abdomen je ovalnog oblika i graĎen od 8
segmenata.

Familija: Cimicidae
Cimex lectularius – ĉoveĉija stenica
Telo je spljošteno. Crvenkastomrke boje. Duţina je oko 4-5 mm.
Širina tela je oko 3 mm. Glava ima oblik petougla. Oči su crne i isturene.
Tarsusi su dvočlani. Na zadnjem segmentu tarsusa nalaze se 2 kandţice.
Grudni deo je mali u odnosu na abdomen. Abdomen je jako veliki i obrastao
sitnim hitinskim dlačicama.
Napada prvenstveno čoveka, ali i druge sisare, pa čak i ostale vrste
kičmenjaka. Aktivna je noću. Danju se krije u pukotinama. Ima dobro
razvijenu rilicu za sisanje krvi. Moţe da preţivi i 7 dana bez hrane.
Nepotpuna metamorfoza. Jaja polaţe u pukotine. Iz jaja se pili larva koja se
hrani krvlju. Nakon 5 presvlačenja postaje polno zrela. Masovno se pojavljuje u nehigijenskim
drvenim stropovima i podovima.

Red: Aphaniptera
HOLOMETABOLA
Sekundarno beskrilni. Telo je bočno spljošteno. Obraslo kratkim dlačicama. Kreću se u
skokovima, pa zato imaju jako dobro razvijen 3. par nogu. Na 3. člančiću mogu da imaju
pseudočlančiće. Usni aparat je prilagoĎen za bodenje i sisanje. Razviće je sa potpunom
metamorfozom – HOLOMETABOLA. Iz jaja koja se polaţu u prašinu ispile se beličaste larve.
Larve su obrasle kratkim dlačicama i imaju 12 člančića i usni aparat za grickanje i mrvljenje
hrane. Hrane se organskim materijama.

Familija: Pulicidae
Pulex irritans - ĉoveĉija buva
Kestenjaste boje. Ţenka je krupnija od muţjaka. Duţina tela:
muţjaka 2-2,5 mm; ţenke 3-4 mm. Glava je mala. Oči facetovane.
Antene kratke i graĎene od 3 članka. Na glavi su dlačice od kojih je
naročito razvijena jedna na zadnjoj ivici, a druga ispod oka. Usni
aparat za bodenje i sisanje kod adulta, kod larvi usni aparat je za
grickanje. Široko rasprostranjena. Napada čoveka, svinju, psa i mačku.
Jaja polaţe u prašinu. Razviće traje oko mesec dana u zavisnosti od
uslova sredine.

21
 Red: Diptera
Ovaj red obuhvata oblike koji imaju 1 par krila. Drugi par krila je redukovan u njihalice.
Usni aparat je za bodenje i sisanje. Broj članaka u natenama se kreće od 3-16.

Familija: Simulidae
Simulium colombaschense - golubaĉka mušica
Telo zdepasto. Noge kratke. Krila široka. Boja: smeĎa do
tamno siva. Na glavi su dosta krupne oči. Kod muţjaka su oči spojene
a kod ţenki razdvojene. Usni aparat za bodenje. Antene imaju 11
članaka. Potpuna metamorfoza koja se odvija u vodi. Ţenka polaţe jaja
u gomilicama na površini ili nešto ispod površine vode. Iz jaja se ispile
larve crvolikog oblika. One imaju jasno diferenciran: glaveni deo,
grudni deo – 3 segmenta, abdominalni deo – 11 segmenata. Larva se 5
puta presvlači. Prelazi u stadijum lutke iz koje izlazi imago. Na razviće
utiče temperatura. Ţenke se hrane krvlju. Naročito napadaju disajne
organe ţivotinja.

Familija: Psyhodidae
Phlebotomus papatasi - papataĉ
Boja: svetlo ţuta. Upadljivo kupne oči. Nemaju ocele. Telo je
mnogo manje od ostalih vrsta komaraca. Antene su graĎene od 16
članaka. Dugi ekstremiteti. Ţivi u vlaţnim predelima. Razviće nije
vezano za vodu. Smatra se da se razvijaju u rupama glodara. Potpun
razvoj. Larve se hrane materijama u raspadanju. Ţenke se hrane krvlju,
a muţjaci ne. Ţive kratko. Ţenke ţive oko 20-25 dana. Muţjaci ţive
još kraće. Prenosioci su papatačke groznice.

Familija: Culicidae
Culex pipiens - obiĉan komarac

Na krilima i telu imaju ljuspice. Razviće je sa potpunom

metamorfozom koja se odvija u vodi ili vlaţnoj sredini. Prezimljuju u
stadijumu zimskih ţenki. Ţenke se hrane krvlju. Muţjaci se hrane
cvetnim prahom i biljnim sokovima. Pored ove vrste u našim krajevima
se sreću i rodovi Anopheles i Aedes. Larva komarca je duţa i vitkija. Na
njoj se jasno uočava respiratorni organ. Telo je segmentirano. Pokriveno
je hitinskim dlačicama. Lutka je kraća i spljoštena. Telo joj je takoĎe
pokriveno dlačicama. TakoĎe se uočava respiratorni organ.

Familija: Hippoboscidae
Melophagus ovinus - ovĉija muva
Male veličine 3-5 mm. Muţjaci su sitniji od ţenki. CrvenkastosmeĎe
boje. Abdomen je mrkosiv, meškolikog oblika i obrastao dlačicama. Oči su
male i slabo razvijene. Ocele ne postojeAntene su bez osećajnih dlaka.
Parazitira u vuni ovaca. Adulti se hrane krvlju. Pupiparna vrsta. Burolike lutke
– pupe lepi za dlaku domaćina. Larve nemaju diferenciranu glavu.

22
 V VEŢBA

CLASSIS: AVES

Ptice predstavljaju klasu kičmenjaka koja se izuzetno dobro prilagodila sredini koju
naseljava i specifičnom načinu ţivota zbog čega je došlo i do velikih modifikacija u pogledu
telesne organizacije.
Predstavnici ove klase vode poreklo od izumrlih gmizavaca i sa njima imaju veliki broj
zajedničkih karakteristika. U toku evolucije došlo je do izvesnih promena i pojava
specijalizovanih i progresivnih karakteristika kao što su: homeotermija i sposobnost letenja.
Telo ptica je pokriveno perjem, a prednji ekstremiteti su modifikovani u krila za letenje.
Glava dobija čunast i aerodinamičan oblik. U vilici nemaju zuba, već se pojavljuju roţne navlake
koje grade kljun. Nedostatak zuba je kompenzovan razvojem voljke i mišićnog ţeluca.
Koţa ptica je tanka i bez ţlezda. Jedina ţlezda je trtična smeštena na rudimentiranom
repu i sluţi za podmazivanje perja (naročito kod plovuša). Kosti ptica su lake i pneumatične,
ispunjene vazduhom, dok je vrat izuzetno pokretljiv.
Telo je različitog oblika kod različitih predstavnika, ali uvek jasno diferencirano na:
glavu, vrat, trup i rep. Vrat je izduţen u odnosu na ostale klase kičmenjaka što im omogućava
balansiranje pri hodu i letu i prikupljanje hrane. Ptice poseduju parne ekstremitete. Prednji
ekstremiteti modifikovani u krila za letenje. Zadnji ekstremiteti su različitog oblika i graĎe u
zavisnosti od podloge i načina ţivota (hodanje, trčanje, skakutanje, plivanje...). Na nogama se
nalazi najčešće 4 prsta (kod nekih vrsta moţe biti 2 ili 3).
Kao epidermalni pokrivač na telu nalazi se perje, a na nogama koţne pločice. Ptice
nemaju znojne ţlezde. Spoljašnje uho ptica je rudimentirano.
Skelet je potpuno okoštao sa kostima koje su šuplje sa vazdušnim komorama. Kosti
lobanje su potpuno srasle.
Iz klase ptica, izučavaćemo familiju vrana - Corvidae. Ptice ove familije imaju jak, prav i
velik kljun. Noge su jake i dobro razvijene. Polni dimorfizam je slabo izraţen. Mladi odmah po
izleganju liče na odrasle. Vrane su svaštojedi. Hranu biljnog porekla najčešće čine: plodovi,
proklijala semena, zrnevlje u klasu ili klipu, dok je hrana ţivotinjskog porekla predstavljena
insektima, sitnijim glodarima, mladuncima divljači, sitnim pticama, ptičjim jajima, leševima...

Sistematika:
Phylum: Chordata
Subphylum: Vertebrata
Classis: Aves
Ordo: Passeriformes
Familia: Corvidae – vrane
Genus: Corvus

Corvus cornix - siva vrana

Veličina ove ptice je 46 – 50 cm. Glava, krila i rep su crno obojeni, dok je ostali deo tela
siv. Ţive u kolonijama. Love od svanuća do mraka. Stanarica je. Za ovu vrstu su karakteristične
kraće migracije, u naše krajeve dolaze jedinke sa severa, a naše odlaze juţnije (do 200 km).
Migracije traju od januara do decembra.

23
 Uglavnom naseljava šumarke, plantaţne šume, vlaţne vrbove šume, drvorede, kultivisane
stepe, voćnjake, vinograde i parkove. Gnezdo formira na drvetu, najčešće uz stablo na visini 3 –
10 m, pri čemu ga koristi samo za jedno gneţĎenje. Obično se gnezdi jednom tokom godine i to
od prve dekade aprila do početka maja. Broj jaja u gnezdu je 4 – 6, a inkubacija jaja traje od 16
do 18 dana. Prosečan broj mladunaca koji se godišnje izleţe je 3 – 5.
Ova vrsta moţe naneti štetu u poljoprivrednoj proizvodnji, najčešće u proleće kada
uništavaju seme i klasove. Mogu napadati i piliće, fazane, prepelice, jarebice. Korisne su
prilikom oranja, jer se hrane larvama gundelja i drugih insekata ili hvataju miševe.

Sistematika:
Phylum: Chordata
Subphylum: Vertebrata
Classis: Aves
Ordo: Passeriformes
Familia: Corvidae – vrane
Genus: Corvus

Corvus frugilegus - poljska vrana, gačac

Veličina ove ptice je oko 45 – 47 cm. Celo telo je crne boje sa crveno-ljubičastim
metalnim sjajem. Stariji primerci traţeći hranu kljunom čeprkaju zemlju, usled čega gube perje
pri dnu kljuna, na obrazima i podbratku, pa im je lice golo. Voskovica je siva pri osnovi kljuna,
za razliku od drugih vrsta vrana. Gornji delovi nogu su pokriveni perjem.
Ţive u kolonijama, često sa sivim vranama, čavkama i čvorcima. Vrlo česta stanarica u
našoj zemlji. Severne populacije prezimljavaju u Srbiji. Migracije traju od januara do decembra.
Neseljava šumarke, plantaţne šume bagrema i topole, drvorede, avenije. Česta je u velikim
gradovima.
Gnezdo obično smešta na bočnoj grani, na visini od 5 – 20 m, pri čemu ga koristi za više
gneţĎenja. Moţe da se gnezdi i dva puta u toku godine, a najčešće vreme je krajem marta do
polovine aprila. Broj jaja u leglu je 3 – 5, a inkubacija traje 16 – 18 dana. Prosečan broj

24
mladunaca koji se izleţe u toku jedne godine je 2 – 4. Kao i prethodna vrsta moţe biti i štetna u
poljoprivrednoj proizvodnji, ali se najčešće ističe njen pozitivan uticaj, jer uništava skakavce,
popce, striţibube, puţeve, miševe...

Sistematika:
Phylum: Chordata
Subphylum: Vertebrata
Classis: Aves
Ordo: Passeriformes
Familia: Corvidae – vrane
Genus: Pica

Pica pica – svraka

Svraka je veličine 44 – 46 cm. Telo je crne i bele boje. Rep je jako pokretljiv i dugačak
(gotovo polovina ukupne duţine ptice). Srednja pera u repu su duga skoro 25 cm. Dugački
repovi kod ptica obično sluţe za šepurenje muţjaka, ali kako kod svrake i muţjak i ţenka imaju
podjednako duga repna pera, funkcija repa je najverovatnije u odrţavanju ravnoteţe pri kretanju
po tlu i pentranju po drveću. Glas je kreštav. Ţive u parovima. Love u toku celog dana.
Radoznala ptica koja ima sklonost ka sakupljanju svetlucavih predmet (folija, traka, novčića...).
Stanarica je. Jedna od najčešćih gnezdarica Srbije. Naseljava stepe, kultivisane stepe sa ţbunjem
i drvoredima, livade, gajeve, voćnjake, vinograde, parkove i urbane sredine. Gnezdo pravi na
drvetu, u ţbunu ili trsci, na visini do 15 m. Gnezda imaju karakterističnu “nadstrešnicu” i koriste
ih za više gneţĎenja, pri čemu se svake godine dograĎuju. Gnezdi se najčešće jednom tokom
godine, od kraja marta do početka maja. Broj jaja u leglu je najčešće 5 – 8, a inkubacija traje 17
– 18 dana. Prosečan broj mladunaca po gnezdu je 3 – 5. Hrani se raznovrsnom hranom. Zalazi i u
kuhinje, ostave, ţivinarnike. U proleće uništava podmladak korisnih pevačica.

25
 Sistematika:
Phylum: Chordata
Subphylum: Vertebrata
Classis: Aves
Ordo: Passeriformes
Familia: Corvidae – vrane
Genus: Coloeus

Coloeus monedula - čavka

Veličina ove vrste je oko 33 – 34
cm (veličine goluba). Čelo, teme, leĎa i
krila su sivkastocrvena, dok je ostali deo
tela sivo-pepeljast. Ţive u velikim
kolonijama, najčešće sa vranama. Čavka
je zaštićena vrsta. Poznata je po brbljivosti
i sposobnosti da oponaša zvuke. Ima
naviku da skuplja sjajne predmete.
Stanarica je. Jedna od najčešćih
gnezdarica Srbije. Naseljava nizije ali je
najčešća u urbanoj sredini. Gnezdo pravi u
dupljama, raznim otvorima u
graĎevinama, rupama u lesu i dinama,
tavanskim prostorima, zvonicima. Gnezdo
koristi za više gneţĎenja, pri čemu ga
svake godine nadograĎuje. Gnezdi se
jednom tokom godine od polovine aprila do polovine maja. Broj jaja u leglu je najčešće 4 – 7, a
inkubacija traje 17 – 18 dana. Prosečan broj mladunaca u toku jedne godine je 3 – 5.

26
 Sistematika:
Phylum: Chordata
Subphylum: Vertebrata
Classis: Aves
Ordo: Passeriformes
Familia: Corvidae – vrane
Genus: Corvus

Corvus corax - gavran

Ovo je najkrupnija vrsta vrana čija veličina od početka kljuna do kraja repa moţe dostići i
65 cm. Raspon krila dostiţe i do 1.25 m. Boja tela je crna sa metalnim odsjajem. Kljun je izrazito
jak i u obliku klina. Ţive usamljeno u parovima. Jednom sparen par ostaje čitav ţivot zajedno.
Lak je za priptomljavanje. Poseduje kreštav glas, ali je dobar imitator. Stanarica je. Pripada
reĎim gnezdaricama u Srbiji. Naseljava stare ravničarske i vodoplavne šume, klisure, odrone,
litice, četinarske šume do 2.500 m
nadmorske visine. Gnezdo formira
visoko na drvetu, do 20 m, ili na
nepristupačnim liticama. Jednom
napravljeno gnezdo koristi do kraja
ţivota, ali ga svake godine popravlja i
nadograĎuje. Gnezdi se jednom tokom
godine i to od polovine februara do
početka maja. Broj jaja u leglu je
najčešće 4 – 6. Inkubacija jaja traje 20 –
21 dan. Prosečan broj mladunaca u toku
godine je 2 do 4. Proţdrljiva vrsta. Jede
svašta, naročito leševe. Uništava mladu
divljač, mlade piliće i ţivinu. Gavran je
na teritoriji Republike Srbije zaštićena
vrsta.

27
 VI Veţba
CLASSIS: MAMMALIA

Klasa sisara obuhvata predstavnike koji su dostigli najviši stupanj razvoja u ţivotinjskom
svetu. Poseduju nekoliko karakteristika koje su svojstvene samo njima, a to su:
telesni pokrivač – dlaka
roţne tvorevine epidermisa: rogovi, kandţe, nokti, kopita, papci...
koţa sadrţi znojne i lojne ţlezde
prisutne mlečne ţlezde (glandulae mammales)
funkcionalna i morfološka diferencijacija zubnog sistema na: sekutiće (incisivi),
očnjake (canini), prednje kutnjake (praemolares) i prave kutnjake (molares).
Sisari su homeotermni organizmi. Kosti glave su čvrsto srasle i poseduju karakteristične
tri slušne koščice (čekić, nakovanj i uzengije). Zubi sisara su difidontni zubi -mlečne zube
smenjuju stalni i heterodontni - razlikuju se po obliku, graĎi i funkciji.
Iz klase sisara detaljnije ćemo proučavati predstavnike reda glodara – Rodentia od
značaja za poljoprivrednu proizvodnju.
Glodari poseduju karakteristične sekutiće – glodnjake, po 2 u svakoj vilici. Ovi zubi
nemaju koren i zato rastu konstantno tokom čitavog ţivota jednike. Unutrašnja strana sekutića je
mekša od spoljašnje, jer se na njoj ne nalazi gleĎ, pa se prilikom glodanja hrane sekutići oštre i
poprimaju oblik dleta. Glodari nemaju očnjake, a izmeĎu sekutića i kutnjaka je prazan prostor –
diastema. Predstavnici ovog reda imaju 2-6 dobro razvijenih kutnjaka koji sluţe za mrvljenje
hrane. Vilice kod glodara se kreću napred – nazad.

Sistematika:
Phylum: Chordata
Subphylum: Vertebrata
Classis: Mammalia
Ordo: Rodentia
Familia: Muridae
Subfamilia: Murinae

Rattus norvegicus – sivi pacov

Sivi pacov
je sa dorzalne
strane tela tamno
ţute do smeĎe boje,
a sa ventralne
svetlije boje.
Poseduje tupu
njušku, krupne oči i
male (do 22 mm)
ušne školjke koje
su urasle u dlaku.
Kod ove vrste rep
je kraći od trupa.
Adulti su teški oko

28
250 – 550 g, pa čak i 850 g.
Sivi pacov se koti 5 – 6, pa čak i 8 puta godišnje. Svako leglo ima oko 6 – 10 mladunaca.
Svaštojed je i veoma agresivna vrsta, za koju je karakterističan i kanibalizam. Ţivi u blizini
zaliha hrane i vode. Kontaminira hranu i više nego što pojede. Prenosi vektore uzročnike kuge i
trihineloze.

Sistematika:
Phylum: Chordata
Subphylum: Vertebrata
Classis: Mammalia
Ordo: Rodentia
Familia: Muridae
Subfamilia: Murinae

Apodemus flavicollis - ţutogrli miš

Ţutogrli miš je sa
dorzalne strane smeĎe –
crvene do kestenjasto ţute
boje, a sa ventralne
beličaste. Glava mu je
izduţena, ušne školjke
velike. Oko vrata poseduje
pojas dlake karakteristične
ţute boje po čemu je vrsta i
dobila ime. Hrani se
različitim semenjem, ali i
ţitaricama, raţi, ovsom.
Pod zemljom kopa kanale, a u šumi male jazbine u korenju drveća. Tokom leta i jeseni u
skladišta nakuplja zrnevlje i semenke i do 2 kg. Za 24 h moţe da pojede 30 – 40 g hrane. Ne
hibernira.

Sistematika:
Phylum: Chordata
Subphylum: Vertebrata
Classis: Mammalia
Ordo: Rodentia
Familia: Muridae
Subfamilia: Murinae

Apodemus agrarius – prugasti miš

Duţ sredine leĎa ima 3 mm široku crnu prugu. Širok areal rasprostranjenja. Kopa rupe i
kanale u zemlji. Jede zelene delove biljaka, korenje, plodove, strna ţita i kukuruz. Osim biljne
hrane, hrane se i insektima. Koti se 3 – 4 puta godišnje (u plodnim godinama i do 8 puta). U
svakom leglu se nalazi 4 – 8 mladunaca.

29
 Sistematika:
Phylum: Chordata
Subphylum: Vertebrata
Classis: Mammalia
Ordo: Rodentia
Familia: Muridae
Subfamilia: Microtinae

Arvicola terrestris – vodena voluharica

Vodena voluharica ima širok areal rasprostranjenja. Prisutna je u celoj Evropi. Krupnija
je od poljske voluharice. Prosečna masa adulta je oko 90 g. Duţina tela je oko 20 cm. Rep je dug
oko ½ duţine trupa. Boja varira i zavisi od staništa, a kreće se od sivo – mrke do crne. Sreće se
na vlaţnim terenima, pored reka, bara, kanala... Kopa kanale ispod površine zemlje. Kanali sluţe
i kao legla. Razmnoţava se u proleće i leto. Koti se više puta u toku godine. Svako leglo ima oko
5 – 7 mladunaca. Ţivi u kolonijama. Kišne godine im pogoduju, ali su poplave nepovoljne, jer im
potapaju legla. Kada se prenamnoţe udaljavaju se od vode i odlaze u njive, polja i povrtnjake.
Najveće štete nanose u voćarstvu i rasadnicima. U povrtarstvu napadaju sve vrste povrća.

30
 Sistematika:
Phylum: Chordata
Subphylum: Vertebrata
Classis: Mammalia
Ordo: Rodentia
Familia: Muridae
Subfamilia: Microtinae

Microtus arvalis – poljska voluharica

Ima širok areal rasprostranjenja, prisutna je u čitavoj Evropi.

Duţina tela: 10 – 12 cm. Rep je kratak, obično 1/3 duţine trupa. Trup je zdepast i valjkast,
glava je široka, a njuška tupa. Ušne školjke su kratke, široke i vire iz dlake. Oči su sitne i
buljave. Noge kratke, pri kretanju vuče trbuh po zemlji.
Nastanjuje: skladišta, neobradive površine, pašnjake, nasipe, ledine, lucerišta i površine pod
strnim ţitima. U zemljištu koje se češće obraĎuje kratko se zadrţavaju i reĎe su prisutne.
Ţive u hodnicima koje kopaju na 5 – 10 cm ispod površine zemlje. Hodnici se ukrštaju u
raznim pravcima i imaju više otvora. U hodnicima je leglo.
Plodna vrsta. Koti se 6 – 7 puta godišnje. U svakom leglu ima oko 4 – 9 mladunaca. Ţive u
kolonijama. Aktivne su u sumrak.
Najradije se hrane leguminozama. U proleće napadaju strna ţita. Hrane se klasovima i mogu
da unište čitava polja. Napadaju i mlade, sočne izdanke u voćnjacima i rasadnicima. Ne
sakupljaju hranu za zimu, zbog čega često stradaju mlade voćke.

31
 Sistematika:
Phylum: Chordata
Subphylum: Vertebrata
Classis: Mammalia
Ordo: Rodentia
Familia: Cricetidae

Cricetus cricetus – hrčak

Hrčak pripada krupnijim glodarima. Telo je zdepasto, duţine 25 – 30 cm. Masa tela je u
proseku oko 500 g. Njuška je tupa, a ušne školjke srednje veličine. Obrazi su modifikovanu u
kese koje dopiru do
ramena i otvaraju se u
usnoj duplji. Sluţe za
prenošenje hrane i
zastrašivanje neprijatelja
(napuni ih vazduhom i
ispušta poseban zvuk).
Vrat je debeo, noge kratke
i jake, prilagoĎene za
kopanje. Boja dlake varira.
Obično je sa leĎne strane
tela ţućkasta sa belim
poljima sa strane, a sa
trbušne tamna do crna.
Agresivna je vrsta i ne
plaši se ni čoveka. U jazbinu ne pušta ni jednu drugu ţivotinju, tako da ţivi solitarno osim u doba
parenja. Ova vrsta ima širok areal rasprostranjenja i prisutan je u celoj Evropi. Kada se
prenamnoţi moţe da opustoši polja.
Hrčak kopa poseban sistem kanala. Kanali se sastoje iz više meĎusobno povezanih
šupljina. Jedna je centralna i sluţi za svakodnevni ţivot, dok su druge magacini i skladišta za
hranu (najčešće zrnastu). Od leţišta polaze 2 kanala: krivudav koji pod oštrim uglom izlazi na
površinu sluţi za izlaţenje ţivotinje uz paţljivo osmatranje okoline, dok vertikalan, izuzetno
strm kanal sluţi za brzo ulaţenje u jazbinu. Ova vrsta ne pada u trajnu hibernaciju tokom
zimskog perioda, već se periodično budi i konzumira zrnastu hranu koju je prikupio tokom
godine. Obično u aprilu izlazi i prelazi na sveţu hranu. Kote se u maju, a kada su povoljni uslovi
mogu da se kote i 3 puta godišnje.

32
 Sistematika:
Phylum: Chordata
Subphylum: Vertebrata
Classis: Mammalia
Ordo: Rodentia
Familia: Sciuridae

Citellus citellus – tekunica

Tekunica je stepska termofilna vrsta. Nastanjuje: suve, tople, sunčane terene koji se ne
obraĎuju, malo vlaţne vegetacije i bez drveća. Za jazbine traţe tvrda mesta, pa se često nalazi
pored seoskih puteva i nasipa. Jazbina se sastoji iz kosog hodnika koji silazi u dublje hodnike, do
1.5 – 2 m dubine, do dna, gde se nalazi loptasto proširenje – leglo.
Duţina tela tekunice je oko 23 cm. Dlaka je retka i gruba. Dorzalno je boja tela ţuto-siva
sa nejasnim tamnijim i svetlijim mrljama, a ventralno lisičasto crvena. Oči su krupne i crne. Ušne
školjke su dosta zakrţljale. Poseduje snaţne noge, podešene za kopanje. Zadnji deo tela je
razvijeniji od prednjeg. U miru obično zauzima sedeći stav. Ova vrsta je pravi hibernator.
Muţjaci padaju u zimski san već u avgustu, a ţenke u septembru. Hrane se korovskim i gajenim
biljkama: lucerka (čitave sezone), suncokret (kad klija), kukuruz (mlad), zrnevlje strnih ţita,
povrće, lubenice. Najveću štetu pravi u proleće. Hrane se samo danju i ne prodire duboko u
polje. Imaju veliki broj prirodnih neprijatelja. Naročito ih uništavaju ptice grabljivice. Ţive oko 4
-5 godina.

33
 Sistematika:
Phylum: Chordata
Subphylum: Vertebrata
Classis: Mammalia
Ordo: Rodentia
Familia: Spalacidae

Spalax monticola - slepo kuče

Naseljava
juţnu Evropu i
bliske delove
Azije. Stalno ţivi
pod zemljom gde
kopa kanale, osim
za vreme parenja.
Duţina tela je oko
20 – 25 cm. Telo
je valjkastog
oblika, a glava je
tupa. Oči su
potpuno
pokrivene koţom
i zakrţljale,
svedene na koţne
nabore. Ne primaju svetlosnu draţ s obzirom da stalno ţivi pod zemljom. Slušni otvori su
prekriveni dlakom. Ušne školjke su zakrţljale i svedene na koţne nabore oko slušnog otvora.
Sluh je dobro razvijen. Slepo kuče nema izraţen vrat. Noge su kratke i jake prilagoĎene za
kopanje pod zemljom. Zubi takoĎe sluţe za kopanje. Rep je rudimentiran i sveden na
bradavičasti izraštaj. Dlaka je gusta i meka. Boja je najčešće pepeljasta, ali varira u zavisnosti od
podvrste i uzrasta.
Naseljava i brdske i ravničarske predele. Kopa dve vrste hodnika: površinske – na 10 –
25 cm ispod površine zemlje u kojima nalazi hranu i dubinske – na 1,5 – 3 m, koji sluţe kao
legla obloţena lišćem i suvom travom, a kada se zagade ektoparazitima, ţivotinja ih menja. U
vezi sa glavnim hodnikom je i skladište sa rezervnom hranom za zimu. Jede korenje svih biljaka,
naročito krompir, repu i mrkvu. Koti se jednom godišnje. U proleće ţenka okoti 2 – 4 mladunca.
Slepo kuče je na teritoriji Republike Srbije zaštićena vrsta.

34