Невена Симић III1

Мотив лепоте у драми „Ујка Вања“

Лепота је чест мотив у књижевности. О њој се говори на различите начине и из

различитих углова. У својој драми „Ујка Вања“, Чехов на једном месту каже: „Сав смисао
и свака драма човекова је унутра, а не у спољашњим манифестацијама. Значи, свет треба
откривати и доживљавати га изнутра“. Додајем да је лепота душе нешто што долази из
унутрашњости човека.

Осим лепоте уметности и природе, у драми се говори о људској лепоти и лепоти

драме. У драми је предстваљен измешана душевна и физичка лепота. Јелена Андријавна је
носилац физичке лепоте. Она је деструктивна у животу, ништа не ради, по цео дан се вуче
по кући , кукајући како јој је досадно и нема намеру да нешто учини да јој не буде
досадно, налази се у апатичном стању, притом она има и деструктиван утицај и на друге
људе, кажу да их је заразила лењошћу, својим беспосличењем је начинила једну пустош.
Ласакње је њена храна којом она добија самопотврду, у једну руку, воли се показивати,
мора себи доказати да може сваког завести, што то и може. Паметни људи, временом
схвате каква је она и врло брзо је напусте јер нема дубља осећања, истинску лепоту и
наклоност.
Носилац душевне лепоте је Соњин лик. Соња је једно благо духовности, само што
живи на селу, нема манире и нема скупоцену одећу. Жене пред црквом говоре о Соњи као
о доброј, честитој, али не толико јединственој жени. Испред свега стављају Јеленину
лепоту и често је пореде са истом. Соња је својом унутрашњом лепотом показала лепоту
људске душе, човекове добре особине, своје врлине али и мане. Ни Јелена, ни Соња нису
носиоци праве лепоте. Лепота је у целости, када је њена садржина проткана и
унутрашњом, душевном лепотом. Живот када је испуњен непотпуном лепотом то није
прави живот, није у целости и никада неће приказати особу у пуном сјају.
Чехов се стално везује за питање односа лепоте и среће. Девојка која нема физичку
лепоту је у сваком слоју друшвених система мање срећна од физички лепе и атратктивне
жене. Астров се налази на средини пута, са једне стране налази се естетска лепота, а са
друге стране душевна. Бира харизматичну привлачност Јелене, одбацује све оно лоше у
њој како би потребу за лепотом задовољио.
Кави смо ми то људи, који због лепоте лица одбацујемо оно лоше у човеку како
бисмо задовољи своју потребу за лепотом? Да ли постоји шанса да се промени човеков
однос према женској лепоти? Да ли је истинска лепота склад душе и тела?
Јелена је свесна своје лепоте, свог стаса и лепог лица, то користи како би завела. С
једне стране покушава себи да да самопоуздање јер може завести сваког мушкарца. Али
исто тако жели да је посматрамо са друге тачке гледишта, не као фигуру, већ њену
унутрашњост и њену лепоту душе.

Неке људе може да понесе само лепота и пред њом не могу да остану равнодушни.
Смисао живота треба да предстваља лепота, рад успон и пад. То је спас за човека. Лепота
без икакве садржине може да унесе само раздор и немир.