Невена Симић III1

Мотив лепоте у драми „Ујка Вања“

Лепота је чест мотив у књижевности. О њој се говори на различите начине и из

различитих углова. У својој драми „Ујка Вања“, Чехов на једном месту каже: „Сав смисао
и свака драма човекова је унутра, а не у спољашњим манифестацијама. Значи, свет треба
откривати и доживљавати га изнутра“. Додајем да је лепота душе нешто што долази из
унутрашњости човека.

Осим лепоте уметности и природе, у драми се говори о људској лепоти и лепоти

драме. У драми је предстваљен измешана душевна и физичка лепота. Јелена Андријавна је
носилац физичке лепоте. Она је деструктивна у животу и ништа не ради. По цео дан се
вуче по кући , кукајући како јој је досадно и нема намеру да нешто учини да јој не буде
досадно, налази се у апатичном стању, притом она има и деструктиван утицај и на друге
људе. Људи у њеном окружењу кажу да их је заразила лењошћу, својим беспосличењем је
начинила једну пустош. Ласакње је њена храна којом она добија самопотврду. У једну
руку, воли се показивати, мора себи доказати да може сваког завести, што то и може.
Паметни људи, временом схвате каква је она и врло брзо је напусте јер нема дубља
осећања, истинску лепоту и наклоност.
Носилац душевне лепоте је Соњин лик. Соња је једно благо духовности. Једина
мана је што живи на селу, нема манире и нема скупоцену одећу. Жене пред црквом говоре
о Соњи као о доброј, честитој, али не толико јединственој жени. Испред свега стављају
Јеленину лепоту и често је пореде са истом. Соња је својом унутрашњом лепотом показала
лепоту људске душе, човекове добре особине, своје врлине али и мане. Ни Јелена, ни
Соња нису носиоци праве лепоте. Лепота је у целости, када је њена садржина проткана и
унутрашњом, душевном лепотом. Живот када је испуњен непотпуном лепотом то није
прави живот, није у целости и никада неће приказати особу у пуном сјају.
Чехов се стално везује за питање односа лепоте и среће. Девојка која нема физичку
лепоту је у сваком слоју друшвених система мање срећна од физички лепе и атратктивне
жене. Астров се налази на средишту између две провалије. Са једне стране налази се
естетска лепота, а са друге стране душевна. Бира харизматичну привлачност Јелене.
Одбацује све оно што је лоше у њој како би потребу за лепотом задовољио.
Кави смо ми то људи, који због лепоте лица одбацујемо оно лоше у човеку како
бисмо задовољи своју потребу за лепотом? Да ли постоји шанса да се промени човеков
однос према женској лепоти? Да ли је истинска лепота склад душе и тела?
Јелена је свесна своје лепоте, свог стаса и лепог лица. Ту заноснот користи како би
завела. Покушава себи да да самопоуздање јер може завести сваког мушкарца. Исто тако
жели да је посматрамо са друге тачке гледишта, не као фигуру, већ њену унутрашњост и
њену лепоту душе.

Неке људе може да понесе само лепота и пред њом не могу да остану равнодушни.
Смисао живота треба да предстваља лепота, рад, успон и пад. То је спас за човека. Лепота
без икакве садржине може да унесе само раздор и немир.