DEČIJA STOMATOLOGIJA

- Skripta po ispitnim pitanjima -

Arnela 
 DEFINICIJA, ZNAČAJ I CILJ DEČIJE STOMATOLOGIJE

DEČIJA STOMATOLOGIJA – deo stomatologije koji šroučava fiziološka i patološka zbivanja u ustima i na zubima
detetea. S obzirom da se sva fiziološka i patološka stanja u ustima i na zubima odraslih mogu javiti i kod dece,
dečija stomatologija se može definisati kao celokupna stomatologija primenjena na decu.

ZADACI:
- prevencija i lečenje kliničkih manifestacija patoloških procsa u ustima dece
- stvaranje poverenja kod dece da prihvate stomatološki rad
- davanje saveta roditeljima i deci na koji način je moguće sačuvati zdravlje usta i zuba

Dečija stomatologija obuhvata rad sa decom od rođenja do navršene 15 godine, mada je opšteprihvaćeno da
dečjoj stomatologiji pripadaju deca do navršene 18 godine.

Danas se veliki značaj pridaje opštem zdravstvenom stanju dece, a što se postiže pravovremenom primenom
svih preventtivnih mera, ali na oralno zdravlje se gleda kao da nije činilac opšteg zdravlja. Deca se nalaze u
intenzivnom somatskom i psihološkom razvoju, a tomu bitno doprinosi i pravino žvakanje hrane, te će svako
narušavanje zdravlja usta i zuba dovesti do poremećaja normalnog razvoja. Oboljenja zuba i desni ,
nepravilnosti vilica i zuba u početnim fazama prolaze bez bola i gubitka funkcije, razvijajući se skoro
neprimetno. Sa progresijom se javljaju komplikacije, a kasnije nastaju sve teže funkcijske, estetske, fonetske i
druge posledice čije je lečenje složeno.

Pored prevencije, rana dijagnostika i blagovremena terapija su od izuzetnog značaja!

STOMATOLOŠKI RAD S DECOM

Rad s decom zahteva veliko stručno znanje, iskustvo, brza zapažanja i reagovanja, strpljenje i dobro poznavanje
fizičkog i psihičkog razvoja i karakteristika deteta. Stomatolog ne može uvek da računa da će deca razumeti i
prihvatiti opravdanost neke intervencije, i ne može računati na njihovu saradnju, posebno ako pre toga nije
uspostavljen određeni nivo poverenja i razumevanja. Uspeh u radu s deca će pre svega zavisiti od uzrasta
deteta, psihofizičkog razvoja, pripremljenosti deteta na stomatološku intervenciju, stava i odnosa stomatologa i
stomatološkog tima prema detetu i pratiocima, od sredine i ambijenta pri radu.

Stomatolog koji radi s decom ima priliku da posmatra njegov razvoj, da registruje zdravo dete, odn zdrava tkiva
i organe usne duplje što je od posebnog značaja jer može da se brine o njihovom zdravlju. Zbog toga se
prevencija bolesti usta i zuba najbolje sprovodi u dečjem uzrastu.

Dečiji stomatolog treba da je obučen da raspoznaje zdrava tkiva i organe usne šupljine kao i poremećaje razvoja
i patološke procese odn mora naučiti da prepozna bolest ili poremećaj razvoja u ranoj fazi.

Posebno je važno da stomatolog proceni psihološki tip deteta jer se najčešće radi o različitim reakcijama deteta
na stomatološku ordinaciju a ne o patološkim odstupanjima u psihološkom razvoju. Ponašanje deteta je
spoljašnja manifestacija njegove zrelosti. Rad sa decom zahteva mnogo strpljenja, fizičkih i psihičkih napora,
veći gubitak vremena. Medicinsko osoblje mora dobro poznavati psihofizičke karakteristike deteta kako bi taj
posao obavili lakše i kvalitetnije, delovali vaspitno na dete u smislu pridobijanja za saradnju u toku intervencije.
Već u prom susretu se mora proceniti o kakvom se detetu radi, kakav stav zauzeti da bi se obezbedila dobra
saradnja i nesmetan rad. Pacijent se mora osloboditi straha i napetosti. Od izuzetnog je značaja da stomatolog
razume ličnost deteta i da svoj stav i ponašanje prilagodi ličnosti te da se prema detetu ophodi sa puno ljubavi.
Treba imati na umu da su reakcije deteta emotivne, spontane i nagle, čime se bitno razlikuju od odraslih.
Potrebno je za svako dete bez obzira na stepen razvoja, primeniti adekvatne preventivne i terapijske mere.

PODELA DECE PREMA UZRASTU

Dečija stomatologija se bavi decom do punih 14 godina, odnosno do završene osnovne škole kada i završavaju
glavne faze razvoja orofacijalnog sistema (vilice, zubi, nicanje zuba).

NOVOROĐENČE (od rođenja do kraja 1 meseca života)

Porođaj je za dete dramatičan u fiziološkom i psihološkom smislu jer prvi put čuje, vidi svetlo i izloženo je nižoj
temperaturi nego u intrauterinom životu. Rađa se da razvijenim refleksom gutanja i sposobno je odmah da
primi hranu. Odmah po rođenju se uspostavlja disanje i plućna cirkulacija. Sa stomatološkog aspekta ovaj
period nije posebno karakterističan. Mogu se otkriti urođene anomalije kao što su rascepi usne i nepca, tumori,
povrede nastale pri porođaju, prerano iznikli zubi i slično.

ODOJČE (od navršenih mesec dana do kraja 1 godine života)

Dete je potpuno zavisno od majke pa se navike formiraju u zavisnosti od nje a tek kasnije dete u svoj „društveni
život“ uključuje i druge bliže članove porodice. Detetu je od izuzetne važnosti obezbediti prirodan način
ishrane, dojenje najmanje do 6 meseca (majčino mleko je najbolja zaštita i hrana, a sam akt dojenja je stimulus
za razvoj orofacijalnog sistema). Prva godina života je od izuzetnog značaja za formiranje pozitivnih navika za
održavanje opšteg i oralnog zdravlja pri čemu stomatolog treba da daje uputstva roditeljima kako da razviju te
pozitivne navike. Sredinom 1 godine počinje nicanje zuba što zahteva preduzimanje mera očuvanja njihovog
zdravlja (pranje, fluoridi, ishrana). Sa stomatološkog aspekta pored nicanja zuba, mogu se formirati loše navike
(sisanje prsta i raznih predmeta), povrede mekih tkiva i zuba, pojava karijesa na tek izniklim mlečnim zubima.

MALO DETE (od kraja 1 godine do navršenih 3 godine života)

Mala deca su jako vezana za roditelje, posebno majku i traže njeno prisustvo i pažnju. Pred nepoznatim ljudima
su povučena, bojažljiva i treba im vremena da se prilagode novim osobama i sredini. U ovom periodu se
kompletira mlečna denticija, završava nicanje mlečnih zuba i formiranje mlečnih zubnih nizova. Komunikacija je
teška. Potrebno je da roditelji budu u ambulanti, a pri pregledu treba da sede roditelju u krilu (sami postaju
plačljivi i uzmnemireni). Treba im dozvoliti da se dobro upoznaju sa ambijentom u ordinaciji, provozaju na
stomatološkoj stolici, dodirnu instrumente i slično. Najbolje je da prva poseta prođe bez intervencija, a kao su
neophodne treba da budu bezbolne i što manje neprijatne.

PREDŠKOLSKO DETE (od kraja 3 godine do polaska u školu)

Deca su samostalnija, bolje komuniciraju sa okolinom i pogodnija su za saradnju, manje se plaše, imaju veću
mogućnost samokontrole i prilagođavanja. Vole društvo vršnjaka i starijih osoba. Vrlo su radoznala, zapitkuju,
pažljivo slušaju objašnjenja i uputstva, sve ih interesuje u ordinaciji. Osetljiva su na priznanja i pohvale.
Prisustvo roditelja je dozvoljeno ali nije neophodno. Vrlo su nestrpljivi pa ih treba primiti u zakazano vreme da
ne bi izgubili strpljenje a intervencije ne treba da traju duže od 20 minuta.

ŠKOLSKO DETE (od polaska u školu do završetka osmogodišnjeg školovanja)

Postoje 2 grupe školske dece:
- mlađa školska deca (do 10 godina)
- starija školska deca / adolescenti (11-14 godina)

MLAĐA ŠKOLSKA DECA

Još vise se osamostaljuju i njihovo interesovanje i ponašanje se menja, širi se krug osoba sa kojima
komuniciraju, javlja se potreba za pripadanjem grupi ili timu, osećaj moći i ponosa, prijateljstva i poštovanja
starijih. Učitelj dobija posebno mesto, naročito njegove ideje i reči u odnosu na roditelje. Deca u ovom periodu
mnogo maštaju, stvaraju svoje idole, žele postati poznati i pružaju veliki značaj fizičkom izgledu. Svesni su
granica svog znanja, smireniji su i strpljiviji. Prihvataju saradnju, pokazuju interesovanje i shvataju značaj
zdravlja i mera za njegovo očuvanje, značaj higijene, svesni su važnosti i neophodnosti stomatoloških tretmana.
Bolje podnose intervencije, čak i one bolne. Mogu duže čekati, posebno u grupi a intervencije mogu trajati i
duže od 20 minuta. Izvanredno sarađuju ako im se objasni značaj i cilj intervencije. Prisustvo roditelja je
dozvoljeno ali nije neophodno.

RANA ADOLESCENCIJA
To su godine kada počinje pubertet, dolazi do značajnih fizičkih i psihičkih promena, počinje definisanje polova,
nagli rast, deca su uzemirena, neodlučna, nezadovoljna sobom, svojim izgledom pa im je potrebna puna pažnja
i razumevanje. Dobro prihvataju saradnju mada nekada može doći do negativnih reakcija, pobune (loše navike,
loša oralna higijena).

PODELA DECE PREMA PONAŠANJU

NORMALNO DETE
Ima uobčajeno, očekivano ponašanje koje se ispoljava određenim nepoverenjem i strahom od nepoznatog ali i
željom za upoznavanjem nove sredine. Pri prvoj poseti, ulazeći u ambulantu, osvrće se, drži roditelje za ruku,
pomno posmatra sve oko sebe, ispituje novu sredinu. Na pitanja odgovara ali im je potrebno vremena da se
prilagode. Kada se malo oslobodi polazi u pohod, odn upoznavanje ambulante, opreme i instrumenata, u
početku sa roditeljima a kasnije samostalno. Postavlja pitanja o opremi, traži objašnjenja kako radi, za šta služi i
slično. Uključuje se razgovore. Od stava osoblja u velikoj meri zavisi formiranje njegovog stava i odnosa prema
stomatologu, intervencijama i zdravlju usta i zuba.

UZDRŽANO DETE
Vrlo je mirno. Ulazi u ambulantu krijući se iza roditelja i čvrsto ga držeći za ruku. Na pitanja ne odgovara, povlači
se u sebe i teško uspostavlja kontakt sa okolinom. Ne iskazuje poseban interes za okolinu. Na stomatološkoj
stolici sedi mirno, dozvoljava rad pa čak i bolne intervencije, često bez reči i protesta. Iako je pogodno za rad
treba nastojati da se dete oslobodi i da mu se poseta učini što prijatnijom i da počne aktivno da surađuje.

PRETENCIOZNO DETE
Povoljno je za rad u grupi gde se ističu pojedinci koji žele da pokažu drugoj deci svoju snagu, hrabrost i
izdržljivost. Dajući primer ostalima, stvaraju povoljnu atmosferu, oslobađaju ostalu decu straha čak i onu
plašljivu. Važno ih je prepoznati u grupi! Treba imati u vidu da ako ovakvo dete dolazi samo ili s roditeljem,
može reagovati sasvim drugačije (razmaženo, jogunasto) jer nema pred kim da se pokazuje i dokazuje.

Deca nepogodna za rad su zaplašena i jogunasta!

ZAPLAŠENO DETE
U ambulantu ulazi oklevajući, oko sebe gleda sa nepoverenjem kao da očekuje nanošenje bola. Pribija se uz
roditelja, ćuti ili plače i ne dozvoljava da mu se priđe, traži da izađe iz ordinacije i da ide kući. Neće da sedne na
stolicu, ne dozvoljava rad i plače. Osećaj straha i nesigurnosti obično nastaje zbog očekivanja bola i neprijatnih
senzacija kao posledica priča odraslih i druge dece o lekarima i bolestima, što deca u svojoj mašti preuveličavaju
ili kao posledica njihovih loših iskustava. Saradnja sa roditeljima je od presudnog značaja za prevenciju straha.
Roditelj treba da pripremi dete za dolazak kod stomatologa. Priprema se može kombinovati i sa
premedikacijom uz konsultacije sa stomatologom i pedijatrom. Osoblje ambulante svojim prijateljskim stavom i
ophođenjem prema detetu, te korektnim ponašanjem treba da stekne poverenje deteta. Mora im se posvetiti
posebna pažnja.

JOGUNASTO DETE
Najnepogodnije za rad jer odbija svaki kontakt i rad u ustima. Rezultat je nepravilnog vaspitanja i negativnog
uticaja sredine u kojo živi. Obično je jedinče, razmaženo, okruženo starijim osobama, kome je sve dozvoljeno.
Roditelji obično nemaju autoritet. Obično ga dovodi više pratilaca. Dete ih grdi, viče na njih, ne želji da uđe u
ambulantu, plače, preti, ljut je na pratioce i osoblje. Ne mogu se namoliti, podmititi niti im se može naređivati.
Strpljenje i prijateljsko ponašanje lekara nisu od pomoći. Ako i sednu u stolicu jauču, zapomažu, lupaju nogama,
otimaju se, ne dozvoljavaju da im se pogleda u usta.

PRVA POSETA I PRIJEM KOD STOMATOLOGA

„tretiraj dete, ne zub“ je princip koji uvažava detetovo opšte psihofizičko stanje, stanje ukupnog zdravlja i
zdravlja usta i zuba, promociju oralnog zdravlja i stimulisanje pozitivnih navika i ponašanja u vezi sa oralnim i
ukupnim zdravljem.

PRVA POSETA
Može biti dobra osnova za dostizanje postavljenih ciljeva posebno ako dete dođe u prdinaciju sa zdravim
zubima i ustima, odnosno bez akutnih stomatoloških problema. Treba da bude isplanirana i izvedena da bude
prijatno iskustvo za dete u toku koje će stomatolog imati priliku da se upozna sa detetom i njegovim
stomatološkim problemima, te upoznati dete sa novo sredinom, stomatolopkom ordinacijom i članovima
stomatološkog tima. Ako dete dolazi sa bolovima ili nekim drugim akutnim stanjem, prva poseta se mora
modifikovati, mora mu se ukazati pomoć, ali osnovni cilj prve posete se ne sme zanemariti.

PRIJEM KOD STOMATOLOGA

Može biti pojedinačni (kada roditelji dovode dete zbog konsultacije ili određenje intervencije) ili grupno
organizovani dolazak dece (sa obdaništem ili školom radi pregleda i organizovanog preventivnog i terapijskog
rada). Za pojedinačne je važno dobro psihofizičko poznavanje karakteristika deteta, dobra saradnja sa
roditeljima i adekvatna priprema deteta na stomatološke intervencije. Prijem dece u grupi se razlikuje jer dete
u grupi menja individualno mišljenje i ponašanje zbog želje da bude prihvaćeno kao ravnopravan član grupe,
razvija takmičarski duh i želu za dokazivanjem. Veliki značaj u pripremi ovde imaju vaspitači i učitelji.

SARADNJA STOMATOLOGA SA RODITELJEM

U pripremi prve posete značajno mesto pored stomatologa imaju i roditelji. Priprema deteta za posetu
stomatolgu i eventualne intervencije počinje od najranijeg doba. Kontakt stomatologa i roditelja treba da bude
što ranije, najbolje već u prvoj godini života deteta, pre nego što detetu niknu mlečni zubi, kako bi im se dala
upustva kako očutai zdravlje usta i zuba, koje mere prevencije i promocije zdrava može da primeni kod deteta
te mere za pripremu deteta za prvu posetu stomatologu. Sama primena mera prevencije, redovno održavanje
oralne higijene pred detetom, davanje primera detetu, stvara pozitivne navike kod deteta. Roditeji pred decom
ne treba da govore o negativnim iskustvima nego da slede pozitivan primer i doprinesu stvaranju povoljne
atmosfere za prvu posetu. Bilo bi pogrešno da roditelji ubeđuju dete u potrebu odlaska stomatologu a sami ne
vode računa o zdravlju svojih zuba. Neposredna priprema deteta za prvu posetu je od izuzetnog značaja. Treba
da objasne detetu gde idu, da im opišu sredinu u kojoj će se naći ali bez ulaženja u detalje same posete ili
intervencija koje će se desiti.

PONAŠANJE STOMATOLOŠKOG TIMA

Osnovni cilj stomatološkog rada sa decom je da obezbedi detetu što prijatniji tretman tako da dete postane
dobar pacijent, da dobro prihvati tretman i na taj način sebi obezbedi dobro oralno zdravlje tokom života. Dečji
stomatolog mora stalno da usavršava svoja znanja i stav prema detetu kako bi bio u stanju da mu obezbedi
najveći standard stomatološke nege. Uloga stomatologa i njegovih saradnika u pripremi deteta za stomatološki
tretman je izuzetno važna. Ne postoje neka čvrsto donešena pravila. I dete i stomatolog su ličnostii za sebe,
posebne individue i njihov način komuniciranja je uvek unikatan, odn detetu se ne može nametnuti ponašanje
nekog drugog deteta, niti se može kopirati ponašanje drugog stomatologa sa istim detetom. Utisak koji dete
nosi posle prve posete može ostaviti dalekosežne posledice i od njega često zavisi da li će dete u ordinaciju
odlaziti opušteno ili će je izbegavati za duže vreme ili ceo život. Prvi susret sa stomatologom je uvek
zastrašujući. Prvu posetu treba iskoristiti za upoznavanje deteta sa novom sredinom, za razgovom u kom treba
da budu uključeni i roditelji, saradnici te sam stomatolog. Rad treba da je dobro organizovan. Decu treba
zakazivati u određeno vreme i ne dopuštati da dugo čekaju. Najbolje ih je primati u prepodnevnim časovima
kada su najodmornija, naspavana i imaju najveću izdržljivost. Jedan od važnih uslova za savladavanje straha je i
opremanje i izgled čekaonice i ordinacije (prilagođena dečjem uzrastu sa dosta slika dečjih junaka, izdvojena od
odraslih). Osoblje treba da je prijatno, lepo obučeno, poželjno je da uniforme ne budu bele. Sa decom treba
koristiti princip „kaži-pokaži-uradi“. Stomatolog mora biti miran, siguran u svoje znanje, staložen, nasmejan,
vedar, da vodi računa o intonaciji, dikciji kako bi obezbedio osećaj sigurnosti kod deteta. Dete ne treba grditi
bez obzira šta je učinjeno. Prilikom odlaska se sa njim treba prijateljski oprostiti, pohvaliti ga i ohrabriti. Mlađi
se mogu i nagraditi sitnim poklončićima.

KONTROLA BOLA PRI STOMATOLOŠKIM INTERVENCIJMA

Savremena stomatologija, posebno u radu sa decom, zasnovana je na bezbolnom radu te je neophodno

primeniti sve raspoložive metode i sredstva koja obezbeđuju bezbolan rad.

SEDACIJA

Ukoliko nije moguće prevazići strah koji onemogućava saradnju, može se pokušati sa sedacijom pre doslaska u
ordinaciju. Ovakav vid pripreme se preporučuje za decu koja žele saradnju ali je njihov strah takvog intenziteta
da je onemogućuje. Kod dece koja ne žele saradnju bez nekih stvarnih razloga ovakav vid pripreme nema
mnogo uspeha. Sedacija ima za cilj da otkloni strah kod pacijenata. Iako se njom podiže prag osetljivosti za bol,
njom se ne postiže analgezija pa je neophodna i primena lokalne anestezije. Sedirani pacijenti su svesni sa
očuvanim refleksima. Medikamente može ordinirati stomatolog ili pedijatar. Najbolje je da se ordiniraju per os
jer je pacijent onda već pripremljen i smiren pre dolaska u ordinaciju. Loša strana per os primene je što se
primena poverava neprofesionalnom licu (roditelju), moguća je usporena ili različita resorpcija leka iz
gastrointestinalnog trakta.

ANKSIOLITICI
benzodiazepini – Apaurin 2 i 5 mg

SEDATIVI
barbiturati – Phenobarbiton 100 mg
prometazin – Phenergan 12,5 i 25 mg

Anksiolitici se daju dan pre 3x1 doza i sat vremena pre intervencije.
Sedativi se daju uveče i sat vremena pre intervencije.

Kod određenog broja dece je potrebna parenteralna sedacija davanjem medikamenata intravenski, subkutano
ili submukozno. Ova vrsta se vrši neposredno pre intervencije i izvodi je kvalifikovano lice (anesteziolog) u
samoj zdravstvenoj ustanovi. Dobra strana je brzo postizanje saradnje, doza se određuje prema potrebi samog
pacijenta i brzo se može reagovati na komplikacije. Loše strane su što je priprema povezana sa bolom (igla) a
dete u ordinaciju dolazi nepripremljeno,

Može se koristiti i inhalaciona sedacija azotoksidulom (N2O2) kojom se postiže i različit nivo analgezije u
zavisnosti od koncentracije. Neophodna je posebna oprema i stručno lice. Za razliku od intravenske, pacijent se
brže oporavlja i posle kratkog vremena se otpušta iz ordinacije.

Takođe, može se primeniti i sedacija hiponozom!

LOKALNA ANALGEZIJA

POVRŠINSKA – za smanjenje bola kod intervencija u površinskim tkivima (priprema za infiltracionu, odn za
ubod igle), za prilagođavanje pacijenta. Primenjuju se gelovi različitih ukusa. Preporučuje se Benzokain koji daje
kratku analgeziju sa retkim toksičnim delovanjem.

INFILTRACIONA – za preparaciju kaviteta na vitalnim mlečnim i stalnim zubima, terapijske zahvate na vitalnoj
pulpi, vađenje zuba, zbrinjavanje povreda, hirurške zahvate. Može se dati u predelu samog zuba (lokana
plexus) iili udaljeno u blizini nervnog stabla koji inerviše više zuba ili deo vilice (sprovodna ili blok)

MANDIBULARNA BLOK – PROBLEM!

Kod predškolske dece je davanje komplikovano i bolno. Poseban problem je veličina i položaj ramusa i otvora
mandibularnog kanala. Ramus je kratak, uzan i pod tupim uglom se nastavlja u pravcu tela mandibule. Otvor
mandibularnog kanala je do nicanja 1 stalnih molara u nivou grizih površina donjih zuba, pomeren više prema
zadnjoj ivici ramusa.

Infiltracija u forniks sa bukalne strane daje zadovoljavajuće rezultate.

Kada se daje sprovodna anestezija u donjoj vilici koristi se „PRAVILO DESETKE“ – zbir godina pacijenta i broja
zuba predstavlja orjentaciju za odlučivanje koju vrstu infiltracione anestezije koristimo u datom slučaju. Kod
stalnih zuba treba koristiti sprovodnu za molare i PM, odn lokalnu za sekutiće i očnjake.
Anestetik se može ubrizgavati i intraseptalno ili u parodontalni prostor (intraligamentarno). Sa malom
količinom rastvora se brzo dibija zadovoljavajuća analgezija.
Mesto uboda igle treba premazati površinskim anestetikom 40-60 sekundi i koristiti tanke oštre igle 0,3 mm.
Treba voditi računa o mogućim neželjenim dejstvima anestetika (predoziranje anestetikom, toksični efekti,
alergijske reakcije).

LIDOKAIN 2% (20 mg/ml) u ampulama od 2 ml

- dozvoljena doza je 4 mg na 1 kg tm (detetu od 10 kg 1 ampula od 2% lidokaina)
- vazokonstriktor produžava vreme resorpcije i dozvoljava povećanje koncentracije anestetika i do 40%
od dozvoljene doze
- koristiti LA sa većim razblaženjem vazokonstriktora 1:200.000, odn ne manjim od 1:100.000

OPŠTA ANESTEZIJA

Određeni broj pacijenata zahteva obradu u opštoj anesteziji (zdrava deca ukoliko nije moguće uspostaviti
saradnju ni sedacijom, kod pacijenata ometenih u psihofizičkom razvoju ili sa različitim medicinskim
hendikepima koji ne dozvoljavaju rutinski stomatološki tretman)

MATERIJALI U DEČJOJ STOMATOLOGIJI

PODLOGE

Podloge se postavljaju pre definitivnog ispuna kao barijera za prodor i prenošenje nepovoljnih uticaja na
pulpodentinski kompleks (bakterijski, hemijski, termički i galvanski) preko otvorenih dentinskih kanalića.

TEČNE PODLOGE / LAJNERI

To su suspenzije cink-oksida i Ca-hidroksida (Kaviner, Tubulitec, Hydroxylin) u organskim rastvaračima. Nanose
se u tečnom stanju na površinu dentina. Organski rastvarač isparava i ostavlja zaštitni film na površini dentina.
Postavljaju se pre amalgamskih ispuna. Ne preporučuje se postavljanje pre GJC i kompozita jer ometaju
pripremu gleđi i dentina.

PODLOGE NA BAZI KALCIJUM HIDROKSIDA

Dolaze u obliku 2 paste, osnovna + katalizator (Dycal, Procal, Reolit, Life). Upotrebaljavaju se kod dubokih
kaviteta za prekrivanje zdravog dentina koa terapijska pasta (pH 12) pre postavljanja cementne podloge i
amalgamskog ispuna. Postavljaju se u tankom sloju jer deblji sloj nije otporan na mehaničke uticaje. Ne koriste
se samostalno kao podloge jer vremenom menjaju i gube svojstva pod dejstvom dentinske tečnosti. Postoji i
CaOH2 u polimernoj smoli koja se postavlja ispod kompozitnih ispuna.

KOMPOZITI

To su estetski materijali koji se sastoje iz organskog i neorganskog dela. Neorganski deo je odgovoran za
estetiku i fizička svojstva, a organski matriks obezbeđuje plastičnost i određuje način stvrdnjavanja.
Polimerizuju se prosvetljivanjem halogenim svetlom (fizička aktivacija). Loša osobina im je polimerizaciona
kontrakcija pa nastaje mikropukotina između ispuna i zidova kaviteta u koju prodiru bakterije, dolazi do rubnog
prebojavanja i nastanka sekundarnog karijesa. Problem se može rešiti kondicioniranjem i aplikovanjem
adheziva (mikroretencija). Dentin se priprema adhezivnim sistemom (priprema razmaznog sloja). Veza
kompozita i dentina se postiže adhezivnim sredstvom (hibridni sloj). Za kompozitne ispune koristi se adhezivni
tip preparacije. Prednost kompozita je dobra estetika!
Indikacije za primenu kompozita: talivanje fisura, plombiranje mlačnih i stalnih zuba, nadoknada traumatski
polomljenih delova krunice, lepljenje polomljenih delova krunice, izrada splintova, estetske korekcije oblika
boje i strukture zuba, za fiksiranje bravica u ortodonciji.

GLAS-JONOMER CEMENTI

GJC su materijali izbora u dečjoj stomatologiji.

Prah čestica stakla + tečnost (organska kiselina) + kompozitne smole – svetlsno se polimerizuju!
Hemijski se vezuju za gleđ i dentin kovalentnim vezama (anjoni iz organske kiseline i Ca + organski materijal iz
tvrdih zubnih tkiva). Jače se vezuju za gleđ zbog količine Ca u gleđi. Jačina veze se poboljšava kondicioniranjem
površine gleđi i dentina kiselinama 10 sekundi (limunska, poliakrilna, taninska). Dobre osobine su
dimenzonalna stabilnost, dobra adhezija, otpuštanje fluorida i laka primena. Lše osobine su osetljivost na vlagu,
manja otpornost na habanje, rastvorljivost i lošija estetika.
Primenjuju se za zalivanje fisura, kao podloge i ispuni na mlečnim, ređe na stalnim zubima.

ANTIBIOTICI

PRIMENA U DEČJOJ STOMATOLOGIJI

Antibiotici u dečjoj stomatologiji trebali bi biti strogo i kritički indicirani.

Dva su najčešća razloga primene antibiotika:

- profilaksa bakterijskog endokarditisa
- lečenje odontogene upale kada lokalna terapija nije učinkovita

Antibiotici se najčešće primenjuju uz endodontske, oralnohirurške i parodontološke zahvate. Neopravdana

primena antibiotika u dece najčešće se odnosi na upale uha i upale odontogenog podrijetla. Zbog toga je
otpornost mikroorganizama na antibiotike, naročito kod dece, već dobro poznata i ozbiljan je opšte zdravstveni
problem.

Pogrešno uzimanje antibiotika obuhvata: propisivanje u neindiciranim situacijama, predugu primenu, pogrešnu
dozu, pogrešan izbor antibiotika ili nepravilnu kombinaciju dva ili više lekova. Naravno, treba imati na umu da
preporuke prezentirane u protokolima moraju biti popraćene kliničkom prosudbom detetovog stanja.

Antibiotici u lečenju odontogene upale

Većina akutnih upala orofacijalnog područja odontogenog su podrekla i veći deo njih spontano prolazi i ne
stvaraju nikakve komplikacije. Lečenje upale mora obuhvatiti uklanjanje uzroka uz odgovarajuću drenažu
upaljenog područja. Rano prepoznavanje i otklanjanje akutne orofacijalne upale kod dece zahteva oprez jer
svaka odgoda lečenja, za razliku od odraslih, može postati kritična i proširiti se u puno kraćem vremenu.Upala
se tada iz orofacijalnog područja najprije širi u gornje i donje delove lica, ali i u delove gornjeg disajnog sistema
gde može doći do ozbiljnih komplikacija.

Dva su pitanja o kojima doktor dentalne medicine mora razmisliti kada mu dođe dete s upalom orofacijalnog
područja, a to su: koliko je upala ozbiljna te šta je s obrambenim sistemom deteta. Zdravo dete u stanju je
obraniti se od upale uz manje doze leka, za razliku od imunokompromitovane dece koja zahtevaju snažnu
antibiotsku terapiju već i za znatno slabije upale. Težinu upale karakteriše brzina pojave simptoma, prisutnost
otoka mekih tkiva te popratni simptomi poput regionalnog limfadenitisa, prodora upale kroz kortikalis,
povišene telesne temperature, trizmusa i sl. Općenito je prihvaćeno da nagla pojava simptoma (unutar 24 do 72
sata) ukazuje na moguće širenje infekcije i potrebu za antibioticima, dok se početak upale unutar 5 dana ili duže
može kontrolirati bez antibiotika.

Indikacije za primjenu antibiotika u lečenju odontogene upale su:

1. Akutna upala endodontskog porekla, ako je prati mali otok koji brzo napreduje, difuzni celulitis s umerenim
do teškim bolovima ili ako dete ima znakove sistemske zahvaćenosti
2. Upala bilo koje vrste ili težine u imunokompromitovanog deteta.
3. Agresivna upala koja napreduje u ekstraoralne facijalne prostore (u teškim slučajevima dete treba
hospitalizirati)
4. Osteomijelitis
5. Dentalne traume - antibiotici su retko potrebni u lečenju dentalnih trauma, ali koriste se u slučajevima kad uz
ozede tvrdih zubnih tkiva dođe i do ozlede okolnih mekih tkiva. Obavezno sistemsko ordiniranje antibiotika
četiri do pet dana potrebno je kod replantacije izbijenog zuba jer se tako smanjuje učestalost vanjske resorpcije
korena i pomaže pulpi u revaskularizaciji
6. Teški oblik juvenilnog parodontitisa.

Primena antibiotika nije potrebna ili je čak kontraindikovana u situacijama kao što su:
1. Prisutnost malog i hroničnog apscesa kod zdravog deteta
2. Periapeksni proces trajnog zuba kod zdravog deteta
3. Prisutnost vrlo dobro lokaliziranog vestibularnog apscesa, s malim otokom lica ili bez njega
4. Akutni primarni herpetični gingivostomatitis ne sme se lečiti antibioticima, osim ako postoje dokazi koji
upućuju na prisutnost sekundarne bakterijske infekcije.

Kao rezultat simbiotičkog mikrookoliša u nastanak odontogenih upala uključeno je pet do sedam različitih
mikroorganizama. Obično je prisutna mešovita aerobna i anaerobna infekcija. U početnoj fazi odontogene
infekcije glavni uzročnici su Gramm (+) koki, koji su fakultativni anaerobi, (Streptococcus species, Streptococcus
viridans i Staphilococcus species), dok je uloga Gramm (-) aerobnih štapića znatno manja. U uznapredovaloj fazi
upale, koju karakterizira formiranje apscesa glavnu ulogu imaju striktni anaerobi i to Gramm (-) štapići
(Bacteroides species, Fusobacterium species) te Gramm (+) koki (Streptokoki i Peptostreptokoki). Razlikujući
delovanja fakultativnih i striktnih anaeroba u pojedinim fazama upale penicilin V nam se nameće kao prvi izbor
antimikrobne terapije kod upale endodontskog poreklla u njenim početnim fazama. Za uzročnike koji
produciraju β laktamazu primjenjuje se penicilin s dodatkom klavulanske kiseline. Ako 48 sati od početka
primene penicilina nema poboljšanja, a ne može se učiniti antibiogram, u terapiju se dodaje i metronidazol koji
deluje na striktne anaerobe. Kod pacijenata alergičnih na penicilin mogu se dati makrolidi, npr. eritromicin čiji
je spektar delovanja vrlo sličan penicilinu V ili se u novije vreme kao alternativa primjenjuje i klindamicin zbog
dokazanog dobrog prodiranja u kost. Potrebno je još naglasiti da je prilikom odabira antimikrobnog leka uvek
bolje odabrati lek baktericidnog delovanja nego bakteriostatskog delovanja te da se lekovi takvog suprotnog
delovanja ne smeju kombinovati, jer se njihov učinak poništava.

Nakon pravilnog izbora antimikrobnog leka preostaje nam još odrediti dozu i način primene. Određivanje doze
kod dece može se izračunati prema dobi, telesnoj masi ili prema površini detetovog tela. Danas je najučestaliji
način računanja prema detetovoj težini što u praksi znači da se deci od 0 do 5 godina daje ¼ doze odraslih, a za
decu od 5 do 10, odnosno 12 godina ½ doze odraslih. Ukupna pedijatrijska doza nikako ne sme preći dozu za
odrasle, bez obzira na težinu. Svaka ponovljena doza iznosi polovinu početne. Dečja doza za penicilin V je
obično 12,5 mg/ kg telesne težine dva do tri puta dnevno kroz 10 dana, za metronidazol 7, 5 mg/ kg telesne
težine svakih osam sati kroz pet do šest dana i za eritromicin je 15 mg/kg telesne težine svaka 24 sata tijekom
10 dana
Nakon postavljanja indikacije i određivanja doze, lek je potrebno što brže primeniti, jer se tada mogu očekivati
bolji rezultati lečenja. Treba odabrati optimalan put primene leka. Ako je stanje infekcije takvo da se ne može
čekati 24 do 72 sata za terapijski učinak, umesto oralne, indicirana je parenteralna primena leka i klinička
procena njegove učinkovitosti. Novija istraživanja govore u prilog velike delotvornost tzv. lokalne antibiotske
terapije u lečenju periapeksnog procesa i nekroze pulpe mladih trajnih zuba s nezavršenim rastom i razvojem
korena zuba bez obzira je li unutar pulpne komorice zaostalo vitalnog tkiva ili ne. Lečenje se sastoji u tome da
se na otvore kanala ili na dno pulpne komore stavi mešavina metronidazola, ciprofloksacina i minociklina
(cefalosporini) otopljenih u masti (propilen glikolu) te se konačno lečenje završi staklenoionomernim ili
kompozitnim ispunom. Zadovoljavajući klinički ishod, koji uključuje apikalno zatvaranje, povećanje dužine
korena i potpuno ozdravljenje periapikalnog tkiva nastupilo je u razdoblju od jedne do pet godina od početka
lečenja.
Budući da minociklini mogu izazvati diskoloraciju zuba, u mešavini s metronidazolom i ciprofloksacinom može
se koristiti i ornidazol. Delotvornost lokalne antibiotske terapije je dokazana i u lečenju mlečnih zubi s
periradikularnom lezijom, bez obzira postoji li ili ne fiziološka resorpcija korena.

Primena antibiotika u profilaktičke svrhe

Profilaktička primena antibiotika i u dečjoj stomatologiji najčešće se odnosi na prevenciju nastanka infektivnog
endokarditisa, ali postoji još celi niz specifičnih kongenitalnih i stečenih stanja deteta koja zahtevaju obaveznu
primenu antibiotika.
Antibiotska profilaksa u nastanku bakterijskog endokarditisa
Prevalencija infektivnog endokarditisa kreće se od 5,0 do 7,9 na 100 000 osoba godišnje sa značajnim
povećanjem među ženskom populacijom. U više od 50% slučajeva kao uzročnik izoliran je Streptococcus
viridans koji je ujedno i najčešći uzročnik odontogene upale. To se može dovesti u vezu s bakterijemijom nakon
različitih stomatoloških zahvata u dece. Zbog toga se deci s visokim rizikom nastanka bakterijskog endokarditisa
uz obveznu terapiju antibioticima sugeriraju i tzv. dodatne mere koje se odnose na održavanje dobre oralne
higijene i sprečavanje mogućnosti nastanka upale.

American Academy of Pediatric Dentistry (AAPD) uz pojačane je mere održavanja oralne higijene preporučila
antibiotsku profilaksu pre strogo definiranih stomatoloških zahvata:
1. Vađenje zuba
2. Parodontna hirurgija, poliranje korena i sondiranje džepova
3. Implantacija, reimplantacija zuba
4. Endodontska instrumentacija
5. Subgingivno postavljanje retrakcijskog konca
6. Ugradnja ortodontskih prstenova
7. Intraligamentarna anestezija
8. Profilaktičko čišćenje zuba i implantata.

Obzirom na rizik nastanka infektivnog endokarditisa pacijenti se mogu svrstati u visoko rizične, umereno
rizične i one s neznatnim rizikom kod kojih antibiotska profilaksa nije potrebna:
Pacijenti s visokom rizikom
- Složene cijanotične urođene srčane mane (stanja s jednim ventrikulom, transpozicija velikih krvnih žila,
tetralogija Fallot)
- Umetni srčani zalisci, uključujući biološke zaliske i homografte
- Prethodni bakterijski endokarditis
- Hirurški stvoreni sistemni shuntovi ili konduliti
Pacijenti s umerenim rizikom
- Većina ostalih srčanih mana
 - Stečene srčane mane (npr. reumatska bolest srca)
- Prolaps mitralnog zaliska s regurgitacijom i/ili zadebljanjem zaliska

Danas ne postoji dovoljno podataka za preporuke profilakse kod srčanih transplantacija. U takvim stanjima
preporučljivo je konzultirati pacijentovog kardiologa. Valja napomenuti da su ovi bolesnici
imunokompromitirani zbog imunosupresivne terapije koju primaju da bi se sprečilo odbacivanje transplantata.

American Academy of Pediatric Dentistry (AAPD) izdala je protokol s postupcima profilaktičke primene
antibiotika kod rizične dece kojim se određuje situacija, doza, vreme i način primene leka

Antibiotska profilaksa kod ostalih imunokompromitovanih stanja

Deca s neadekvatnim imunološkim sustavom izložena su povećanom riziku za razvoj bakterijemije koja može
uznapredovati do sepse. Imunosupresija može biti izravna posledica bolesti i/ ili posledica lečenja osnovne
bolesti. Profilaktična primena antibiotika kod ovih pacijenata mora se odrediti na individualnoj osnovi te su
konzultacije s doktorom medicine (specijalistom) obvezne kako bi se procienio imunološki status bolesnika, rizik
od planiranog stomatološkog postupka, izbor antibiotika i trajanje antibiotske terapije. Ova kategorija uključuje
sledeća medicinska stanja:
- sekundarna imunosupresija: virus humane imunodeficijencije (HIV); teške kombinirane
imunodeficijencije; neutropenije; hemoterapija; transfuzija hematopoetskih matičnih stanica ili sama
transplantacija organa;
- radioterapija glave i vrata;
- autoimuna bolest (npr. juvenilni artritis, sistemski eritematozni lupus);
- anemija srpastih stanica;
- nedostatak slezene ili status nakon splenektomije;
- hronično uzimanje steroida;
- dijabetes (tip 1, inzulin ovisni tip);
- terapija bisfosfonatima.

Glavni cilj stomatološke skrbi kod imunokopromitiranog deteta je educirati dete i roditelja da je usna šupljina
potencijalni izvor sepse i naglasiti važnost održavanja optimalne oralne higijene. Deca koja su na hemoterapiji
pri vađenju zuba ili kod subgingivnih parodontnih zahvata trebaju profilaksu te se svi stomatološki zahvati
trebaju napraviti pre početka samog lečenja. Deca s inzulin ovisnim dijabetesom često pokazuju određeni
stupanj disfunkcije leukocita te se profilaksa obično preporučuje samo kod invazivnih stomatoloških zahvata i
to kada je razina glukoze slabo kontrolirana ili nekontrolirana.

Zaključak
Većina odontogenih upala u zdrave dece se može rešiti ekstrakcijom ili endodontskim lečenjem zuba uzročnika.
Kad su antibiotici potrebni, Penicilin V je prvi izbor. Kod težih odontogenih upala početni antibiotik je
klindamicin, koji se može primeniti i kod manje teške upale ukoliko je pacijent alergičan na penicilin ili ako
nema terapijskog odgovora na hiruršku terapiju ili početnu terapiju penicilinom. Za razliku od zdrave, u
medicinski kompromitirane dece primena antibiotika često je pomoćna terapija orofacijalne upale, kako bi se
sprečilo širenje lokalne upale povezane s dentalnim postupcima. U lečenju ove dece obavezan je timski rad s
pedijatrom i ostalim specijalistima koji sudeluju u lečenju detetove osnovne bolesti.

TETRACIKLINI NE DO 8. GODINE! Deponuju se u zube i koštano tkivo i prebojavaju zube!

OSOBINE ANTIBAKTERIJSKIH LEKOVA

Veliki broj štetnih dejstava na organizam!

TOKSIČNOST – u određenim koncentracijama imaju veći afinitet u uniptavanju bakterija nego štetnih dejstava
na ljudski organizam (razblaženi) ali ako se nađu u visokim koncentracijama dovode do toksičnog efekta. Do
povećane koncentracije može doći i usled usporene ili otežane eliminacije (kod dece u 1 godini funkcije jetre i
bubrega nisu razvijene, a preko njih se vrši metabolisanje i ekskrecija)

HIPERSENZIBILIZACIJA ORGANIZMA – AB se u organizmu mogu ponašati kao alergeni. Alergijska reakcija se

najčešće javlja na Peniciline (ukrštena sa Prokainom i Cefalosporinima)

REZISTENCIJA MIKROORGANIZAMA – rezistencija bakterija na pojedine AB nastaje selekcijom prirodno

rezistentnih sojeva u toku terapije, mutacijom bakterija sa selektivnim umnožavanjem otpornih sojeva. Uzrok je
neadekvatna / nepotrebna primena AB, nedovoljna doza ili nedovoljna dužina terapije.

MASKIRANJE INFEKCIJE – davanje AB nasumice bez jasne dijagnoze može maskirati infekciju ili odložiti
postavljanje prave dijagnoze.

SUPERINFEKCIJA / OPORTUNISTIČKA INFEKCIJA – AB osim patološke potiskuju i deo normalne flore u

organizmu što može dovesti do bujanja rezistentnih sojeva ili gljivica koje u nedostatku prirodne kompetencije
mogu izazvati ozbiljna oboljenja (obično posle th AB širokog spektra)

NEUSPELA TERAPIJA – do neuspeha možže doći zbog prekasnog početka terapije, ale doze, neodgovarajućeg
trajanja terapije, neadekvatnog načina primene

OPŠTA NAČELA PRIMENE ANTIBIOTIKA

NEOPHODNOST ANTIBIOTSKE TERAPIJE – primena je indikovana samo u slulajevima kada se pouzdano zna da
je u pitanju bakterijska infekcija

LEČENJE AKUTNIH INFEKCIJA – akutne se leče AB, hronične ne! Akutne su burne i imaju tendenciju širenja i
pogoršanja opšteg stanja.

LOKALNA TERAPIJA DENTOGENIH INFEKCIJA – koa dodatna terapija uz drenažu, inciziju ili ekstrakciju zuba.

PRAVILAN IZBOR ANTIBIOTIKA – Izbor zavisi od uzrasta i stanja deteta, specifičnog uzročnika i
farmakokinetskih osobina samog leka. Pre ordiniranja treba odrediti vrstu i osetljivost bakterija (antibiogram).
Pri određivanju AB treba paziti o efikasnosti, toksičnosti, selektivnosti, pogodnosti davanja i primeni kod dece,
neželjenim dejstvima i mogućim alergijama. (Penicilin je lek izbora, a kao zamena Eritromicin)

DOZIRANJE – prema telesnoj težini deteta ali u obzir treba uzeti i opšte stanje, uzrast i razlog ordiniranja (th ili
profilaktički)

ZAMENA ANTIBIOTIKA U TOKU TERAPIJE – ne treba je raditi min prvih 3 dana

DUŽINA TERAPIJE – terapija mora trajati dovoljno dugo i ne sme se prekidati odmah po prestanku simptoma
već je treba nastaviti još 2-3 dana. Uobičajeno traje 7 dana.

KONTROLA USPEHA TERAPIJE – da bi se donela odluka o eventualno drugim oblicima terapije, promeni načina
davanja leka ili zameni AB ili prekidu terapije
 ANTIBIOTICI U TERAPIJI GINGIVITISA I PARODONTOPATIJE

Lokalizovana juvenilna parodontopatija i akutni ulcero-nekrozni gingivitis zahtevaju AB terapiju!

Actynomices u PA džepu kod juvenilne – loši rezultati konzervativne terapije (mehanička i hemijska kontrola
plaka).

METRONIDAZOL 3 x 250 mg (1-2 nedelje) kod starijih od 12 godina

Za uleceronekrozni gingivit PENICILIN.

STOMATOLOŠKO ZBRINJAVANJE DECE OMETENE U PSIHOFIZIČKOM RAZVOJU

HENDIKEPIRANO DETE (prema SZO) je ono koje u određenom vremenskom periodu nije u stanju da fizički ili
mentalno potpuno učestvuje u normalnim aktivnostima svojih vršnjaka, uključujući one socijalne, rekreativne,
edukativne i govorne prirode.

Sa stomatološkog aspekta to je dete kod koga se usled različitih medicinskih, fizičkih, mentalnih ili emocionalnih
poremećaja mora sprovesti stomatološko zbrinjavanje koje zahteva posebnu opremu i tretman tj ne može biti
stomatološki tretirano na uobičajen način.

Etiološki faktori koji dovode do ometenosti u razvoju su:

- prenatalni (genetske aberacije, infekcije trudnice, idiopatski uzroci, poremećaji endokrinih žlezda,
inkompatibilnost Rh faktora)
- postnatalni (cerebralne infekcije, traume, vaskularne nepravilnosti, trovanja, postimunizaciona
encefalopatija, malnutricija, epilepsija, somatska oboljenja)

Kategorije ometenosti uopšteno se dele u 3 grupe:

- MENTALNI HENDIKEP – zaustavljeni ili nekompletni razvoj uma sa stepenom inteligencije ispod
proseka (IQ ispod 90)
- FIZIČKI HENDIKEP – onaj koji detetu fizičkim stanjem onemogućava da potpuno učestvuje u
aktivnostima svoh uzrasta, uključujući one socijalne, rekreativne i govorne prirode (mišićna distrofija,
urođeni defekti udova, cerebralna paraliza, spina bifida)
- MEDICINSKI HENDIKEP – sa stomatološkog gledišta se definiše kao ona stanja gde opšte zdravstveno
stanje osobe predstavlja rizik za rutinski stomatološki tretman i zahteva posebnu pripremu i postupak
pre, u toku i posle stomatološkog tretmana (stomatološki pacijenti rizika). U ovu grupu spadaju deca
sa urođenim ili stečenim srčanim manama, krvnim diskrazijama, bubrežnim oboljenjiima, dijabetesom,
emocionalnim poremećajima, ektodermalnom displazijom, epilepsijom itd.

Hendikepirana deca u odnosu na zdravu imaju lošiju oralnu higijenu i jače izražena oboljenja parodoncijuma,
dok je prevalenca karijesa slična s tim što hendikepirana deca imaju više aktivnog nesaniranog karijesa a manje
plombiranih zuba. Razlozi suslaba motivisanost roditellja da sačuva oralno zdravlje deteta zbog okupiranosti
osnovnim oboljenjem i nepoznavanje značaja oralnog zdravlja te otežana saradnja sa stomatologom i
nedovoljno razvijena stomatološka služba.

Stomatološko zbrinjavanje hendikepiranih u prvi plan stavljja eliminaciju bola i sprečavanje uticaja oralnih
oboljenja na opšte zdravlje, odn pogoršanje osnovnog oboljenja. Onemogućene su složenije procedure zbog
čega su indikacije za ekstrakciju zuba proširene.
Pre tretmana, neophodno je da se stomatolog upozna sa istorijom bolesti, da dobije saglasnost roditelja kojima
će objasniti šta će se i zašto raditi. Pacijent se mora uputiti lekaru koji prati i leči osnovno oboljenje kako bi se
po potrebi izvršila priprema i u pisanoj formi dala saglasnost za preduzimanje stomatološke intervencije.

Cilj prve posete je da se utvrdi stanje oralnog zdravlja i stepen oralne higijene, navike, kao i da li se stomatološki
tretman može uraditi rutinski kao i kod zdrave dece ili će se raditi pod sedacijom ili čak u opštoj anesteziji.
Zatim je potrebno pažljivo izraditi plan terapije. Neophodna je primena pomoćnih sredstava (otvarač za usta,
specijalni fiksatori otvorenih usta) kod dece koja neće da otvore usta ili imaju izražen refleks griženja.

Sa aspekta stomatološkog zbrinjavanja, deca ometena u psihofizičkom razvoju mogu se podeliti u 3 grupe:
1. DECA SA FIZIČKIM HENDIKEPOM
- Hendikep koji ne zahvata glavu i vrat – ne predstavlja problem za stomatološku sanaciju osim prelaska
iz invalidskih kolica u stomatološku stolicu
- Hendikep koji zahvata glavu i vrat – neophodno je pri radu pridržavati glavu i primeniti fiksator
otvorenih usta. Ako su potrebni veće i duže intervencije, pacijenti se uvode u opštu anesteziju
2. DECA SA HENDIKEPOM U KOMUNIKACIJI
- Zbrinjavaju se kao i zdrava deca ali je neophodno imati dovoljno strpljenja i u komunikaciju uključiti i 3
osobu koja može tumačiti znakove pacijenta i preneti mu zahteve stomatologa. Zbrinjavanje zavisi od
toga da li se radi o poremećaju primanja informacija, njihovom izražavanju ili je u pitanju i jedno i
drugo.
- Govorne mane i tikovi – najjednostavniji tretman, jer razumeju govor ili napisane instrukcije i
odgovarajuće reaguju i uspostavljaju dobru komunikaciju
- Slepi – moraju se upoznati sa zvucima i mirisima a pre preduzimanja bilo kakvog tretmana mora im se
objasniti šta će se dešavati. Svaka promena osoblja, odn promena glasa mora im na vreme biti
prijavljena
- Defekt sluha – mogu čitati sa usana te je neophodno da im stomatolog laganim govorom lice u lice
omogući da razumeju ili da koristi znakovni jezik u komunikaciji. Ako ne poznaje znakovni jezik, u
komunikaciju treba uključiti treće lice
- Cerebralna paraliza – imaju problem u komunikaciji i govor im je nerazumljiv pa je neophodna pomoć
roditelja
- Autizam – komunikacija je gotovo nemoguća iako najveći broj dece ima normalan IQ pa stomatološki
tretman zahteva opštu anesteziju
3. DECA SA MENTALNIM HENDIKEPOM
- Vrlo je važno da stomatolog dobije njihovu naklonost i simpatije, odnosno da uspostavi prijateljski
odnos. Neinvazivne procedure (uklanjanje naslaga, lokalna aplikacija fluorida) mogu se raditi kod
većine. Uz primenu LA mogu se normalno plombirati i ekstrahovati zubi, pa čak i ortodonstki i protetski
zbrinjavati. Kod onih koji ne prihvataju saradnju, kratkotrajne intervencije se mogu uraditi uz pomoć
roditelja (dete drže u krilu, rukama im fiksiraju telo i ruke, noge prebacuju preko detetovih).
Stomatološke intervencije koje zahtevaju duži rad najbolje je izvršiti pod sedacijom ili u opštoj
anesteziji.

SEDACIJA HENDIKEPIRANE DECE

Autizam, mentalna retardacija, psihoze – odbijaju saradnju!
Vrši se primena sedativa koji vrše depresiju CNSa sa očuvanim verbalnim kontaktom s pacijentom. Cilj je
savladati strah, anksioznost i ostvariti poverenje u stomatologa. Treba je vršiti u saradnji sa lekarom koji leči
osnovno oboljenje. Per os se primenjuju benzodijazepini, a inhalaciono azot-oksidul.

OPŠTA ANESTEZIJA
Autizam, mentalna retardacija, cerebralna paraliza!
Ako su deca starija, fizički jača tako da se držanje ne mogu obezbediti uslovi za bezbedan stomatološki tretman
a pri tome imaju izraženu oralnu patologiju, najadekvatnije je primeniti opštu anesteziju. Mogu se primeniti
intravenska ili inhalaciona anestezija izolovano za kratke intervencije (vađenje 1 do 2 zuba, incizija apscesa) ili
kombinovana odn balansirana anestezija preko endotrahealnog ili nazotrahealnog tubusa ako se u jednoj
seansi želi uraditi kompletan stomatološki tretman.

PLANIRANJE STOMATOLOŠKOG RADA SA DECOM

Stomatološki rad sa decom se mora sprovoditi po prethodno jasno definisanom i detaljno pripremljenom planu
sa obzirom da se zna da kod dece postoji dinamičan rast i razvoj oralnih struktura sa izrazitim anatomo-
histološkim karakteristikama koje se menjaju u zavisnosti od uzrasta deteta. U planiranju rada s decom
stomatolog ne sme da bude opterećen pojedinačnim zahtevima roditelja za parcijalno rešavanje trenutno
postojećih simptoma kod deteta. Detaljan stomatološki pregled deteta, postavljanje tačne dijagnoze, planiranje
neposrednog i sistematskog lečenja, predstavljaju osnovu za uspešan rad u svakodnevnoj stomatolopkoj praksi.
Rad sa decom se mora sprovoditi sa jasno definisanim planom terapije, velikim strpljenjem, uvažavanjem
dečije ličnosti, po mogućnosti bezbolno i uz primenu najviših tehničkih standarda. Iako postoje određena
pravila, rad se mora prilagoditi individualno prema uzrastu, somatskom razvoju i trenutnom emotivnom stanju
deteta.

STOMATOLOŠKI PREGLED

Treba da se obavlja najmanje 2x godišnje i to od najranijeg uzrasta. Prva poseta stomatologu treba da bude u
toku prvih 12 meseci tako da stomatolog proceni stanje oralnog zdravlja, ukaže na eventualno prisutne faktore
rizika i da se daju blagovremeno pravilna uputstva roditeljima kako bi se prevenirala pojava oboljenja ili
nepravilnosti.

Da bi postavio pravilnu dijagnozu, a samim tim i adekvatnu terapiju dečiji stomatolog se koristi metodološkim
principima. Pregled počinje prikupljanjem što više informacija o pacijentu. Da ne bi promakla nijedna važna
činjenica pridržava se određene procedure promatranja odnosno ispitivanja. Opšta procena pacijenta koja se
utvrđuje prikupljanjem podataka, pregledom glave i vrata (ekstraoralni pregled), kliničkim ispitivanjem usne
duplje (intraoralni pregled) kao i prikupljanjem podataka u odgovarajući karton (dokumentacija).

OPŠTA PROCENA PACIJENTA

- Stas
- Disanje
- Govo
- Anamneza (generalije, glavne tegobe, sadašnja bolest, lična anamneza, porodična anamneza)

PREGLED GLAVE I VRATA (EKSTRAORALNI PREGLED)

- Veličina i oblik glave
- Koža i kosa
- Otok lica i asimetrija
- TMZ
- Vrat

PREGLED USNE DUPLJE (INTRAORALNI PREGLED)

- Stanje svih oralnih struktura
- Inspekcija, palpacija, perkusija (ogledalce + sonda)
- Zadah
 - Usne
- Bukalna sluzokoža
- Gingiva
- Jezik i podjezični prostor
- Nepce
- Pljuvačka
- Zubi

DIJAGNOZA
Postavlja se na osnovu utvrđenih i evidentiranih simptoma kao i svih ostalih činjenica u vezi sa osnovnim
tegobama. Za utvrđivanje definitivne dijagnoze u mnogim slučajevima je potrebno obaviti i dodatna ispitivanja
kao što su RTG snimanja, ispitivanje vitaliteta, izrada studijskih modela, laboratorijske analize i razne
diferencijalno dijagnostičke metode. Nekada je potrebna i multidisciplinarna saradnja.

PLAN TERAPIJE
Uspeh svakog lečenja zavisi od pravilne dijagnoze i pažljivo isplanirane terapije. Pri izradi plana neophodna je
konsultacija s roditeljima i saglasnost za preduzimanje terapijskih mera.

Plan terapije se sastoji iz:

1. Lečenja neposrednog urgentnog stanja – bol, otok, trauma (obavezno ukazivanje prve pomoći, a nakon
toga u sledećim posetama se planira sanacija postojećeg stanja)
2. Sistematskog lečenja – sastoji se u pažljivo planiranim prioritetima sanacije.

U mlečnoj denticiji prioritet imaju zubi koji najduže ostaju u vilici (2 mlečni molari, očnjaci i 1 mlečni molari).
Prvo se saniraju zubi koji su najviše ugroženi (duboki karijes) a kada su u pitanju podjednaki intenziteti, prvo se
saniraju kaviteti na aproksimalnim površinama zbog neposredne blizine pulpe, pa onda na okluzalnim
površinama.

U mešovitoj denticiji prvo se saniraju stalni zubi, po istom principu, pa onda mlečni zubi po prioritetima.

U stalnoj denticiji postoje različita mišljenja o prioritetima. Neki smatraju da su prioritet prednju zubi zbog
ekstetike, a neki da su prioritet bočni zubi zbog velike funkcionalne važnosti. Kod različitih stepena oboljenja,
prioritet su zubi sa dubokim karijesom u cilju sprečavanja progresije karijesa, a u intervalu do definitivnog
zbrinjavanja preduzimaju se profilaktičke mere i sanacija superficijalnog karijesa. Komplikacije se zbrinjavaju
posle ukazane prve pomoći, odloženo.

VRSTE STOMATOLOŠKIH PREGLEDA

PRVI PREGLED
Prvi pregled je postupak kojim se na osnovu anamneze, objektivnog kliničkog nalaza i drugih pomoćnih
dijagnostičkih metoda ispituje i ocenjuje zdravstveno stanje usta i zuba i rehistruje u stomatološki karton kao
osnov za postavljanje plana terapije. Vodi se kao prvi susret stomatologa sa određenim problemom.

KONTROLNI PREGLED
To je postupak kojim se proverava zdravstveno stanje usta i zuba u cilju provere efekta primenjenih mera
prevencije i lečenja. Obavlja se u različitim intervalima, zavisno od vrste pružene stomatološke usluge. U okviru
školske stomatološke nege vrše se najmanje jednom godišnje kod dece koja nisu obuhvaćena sistematskim
pregledima.
CILJANI PREGLEDI
„Ponovni susreti“ stomatologa sa pacijentom kod kojeg je stomatološkim ili sistematskim pregledom utvrđen
visok rizik za pojavu određenih oboljenja usta i zuba, radi preuzimanja odgovarajućih preventivnih ili terapijskih
mera. Ciljani pregledi se vrše u trudnoći i kod dece sa visokim rizikom za oralna oboljenja.

SISTEMATSKI PREGLED
To je postupak kojim se u određenim grupama stanovništva, na osnovu anamneze, objektivnog kliničkog
pregleda i drugih pomoćnih dijagnostičkih metoda ispituje i ocenjuje zdravlje usta i zuba u cilju utvrđivanja
stanja oralnog zdravlja i ranog otkrivanja svih poremećaja i oboljenja kao i blagovremenog preuzimanja
odgovarajućih preventivnih i terapijskih mera. Vrši se periodično jednom u toku godine za predviđene
populacione grupe (mala deca u 1 godini života, predškolska deca, u 12 godini života, adolescenti u 8 razredu
osnovne škole i 1 razredu srednje škole, studenti 1 godine studija)

RTG DIJAGNOSTIKA U DEČJOJ STOMATOLOGIJI

Esencijalna je iako zahteva izlaganje deteta RTG zracima. Može se koristiti za potvrdu dijagnostike ili kao
pomoćno sredstvo za postavljanje dijagnoze. Deca su posebno osetljiva na izlaganje RTG zracima pa je cilj da
izloženost bude što manja (smanjena 50% u odnosu na odrasle). Potrebno je korstiti najmanju moguću
radijaciju pri kojoj se dobija radiogram koji obezbeđuje maksimum informacija. Neophodna je dobra oprema,
dobri filmovi, optimalno vreme razvijanja i minimalno vreme ekspozicije.

Da bi se postavila pravilna indikacija za RTG snimanje i maksimalna zaštita dece preporučuje se:
- Uput za RTG snimanje daje samo stomatolog, posle detaljne analize i evaluacije zuba, usta i opšteg
stanja deteta
- Tražiti od roitelja da čuvaju snimke, koristiti stare ako postoje
- Nepotrebna izlaganja nisu poželjna
- Izbegavati upotrebu ponavljanja snimanja
- Osoba na RTGu treba da je obučena za rad sa decom
- Koristiti brze filmove zbog kraćeg vremena ekspozicije
- Koristiti dugačke tubuse za bolji kvalitet i smanjenje jonizacije vazduha pri snimanju
- Zaštititi dete i roditelje pri snimanju (zaštitna kecelja i okovratnik sa ekvivalentom zaštite 0,5 mm
olova)

Indikacije za RTG kod dece:

 povrede zuba i vilica
 oboljenja pulpe i parodoncijuma
 aproksimalni karijes
 pojedine razvojne anomalije zuba
 poremećaj u nicanju zuba
 ortodontski problemi

TEHNIKE SNIMANJA

OKLUZIONI SNIMAK - određivanje topografskih odnosa O-V, određivanje položaja retiniranih i impaktiranih
zuba, stranih tela, tumora i cista
RETROALVEOLARNI SNIMAK - stanje pulpe i parodoncijuma, traumatologija zuba, položaj frakturiranog
korena, kontrola endodontske i parodontalne terapije
RETROKORONARNI SNIMAK - aproksimalni karijes, stanje ispuna i krunica i njihovog odnosa prema
parodoncijumu
OPT - globalno sagledavanje odnosa u gornjoj i donjoj vilici, superpozicija, nejasne granice
TELERENDGEN - za ortodontska merenja i terapiju, analiza u sagitali
SNIMAK PARANAZALNIH ŠUPLJINA - dijagnostika oboljenja

ZAŠTITA DECE PRI SNIMANJU

- Deca su znatno osetljivija na dejstvo X zraka

- Za decu školskog uzrasta maksimalna dozvoljena doza je polovina doze odraslih, a za decu
predškolskog uzrasta maksimalna dozvoljenja doza je 1/3 doze odraslih
- Snimati samo uz opravdane indikacije
- Potpuno ispravna oprema i obučeno osoblje
- Udaljenost RTG cevi mora biti najmanje 100 mm a ako je napon struje preko 60 kV rastojanje mora biti
bar 200 mm, kod ekstraoralnih snimanja razmak je 450 mm
- Koristiti najmanju moguću dozu zračenja, i najmanju moguću ekspoziciju koja neće uticati na kvalitet
snimka
- Žaštititi dete olovnom keceljom
- Ne snimati decu do 6. meseca života

RAZVITAK ZUBA - ODONTOGENEZA

To je period od pojave prvih vidljivih znakova stvaranja zubne klice do završetka razvoja korena. Traje od 6
nedelje intrauterinog života do početka 3 decenije (kada završava rast korena 3 molara).

FAZE:
1. INICIJACIJA – period ispoljavanja uticaja različitih faktora u cilju podsticanja formativne embrionalne
aktivacije ćelija. Odvija se biološka interakcija ćelija uz dejstvo innicijativnih i induktivnih faktora.
2. PROLIFERACIJA – period u kome se ćelije inicirane za embrionalnu aktivnost razmnožavaju tj
proliferišu i stvara se ćelijska osnova iz koje se dalje procesom razvoja formiraju zubna tkiva.
3. FAZA HISTOLOŠKE I MORFOLOŠKE DIFERENCIJACIJE – period u embrionalnom razvoju u kome ćelije
nastale u stadijumu proliferacije dobijaju svoj oblik, lokalizaciju i funkcionalni značaj u okviru organa
kao celine.
4. FAZA APOZICIJE – period u embrionalnom razvoju zuba u kome se formiraju tvrda zubna tkiva. Nakon
izlučivanja organske osovine dolazi do njene mineralizacije i maturacije tj kompletnog formiranja
tvrdih zubnih tkiva.
5. FAZA NICANJA – obuhvata period u kome se zubni zameci pokreću sa mesta na kom su formirani do
mesta na kome će preuzeti svoju prirodnu funkciju.
6. FAZA RESORPCIJE KORENOVA – samo na mlečnim zubima koa fiziološki proces u vreme smene
mlečnih zuba.

POKROVNI EPITEL (EKTODERM) zadebljava odn proliferiše i ponira se u mezenhimalno tkivo duž primarne usne
duplje u obliku potkovica (u svakoj budućoj vilici po jedna) i nastaju EPITELNE TRAKE. Proliferacijom nastaju 2
nove trake – VESTIBULARNA koja gradi vestibulum i ORALNA/ZUBNA GREDICA iz koje se razvijaju zubne klice.
Pregrupisanjem zubne gredice i kondenzacijom u idu grudvica nastaju ZUBNI PUPOLJCI (mlade nediferencirane
epitelne ćelije okružene mladim nediferenciranim ektomezenhimalnim ćelijama). U 6 nedelji nastaju pupoljci
centralnih mlečnih sekutića a 6-10 nedelje u svakoj vilici postoji po 10 pupoljaka svih mlečnih zuba.

Pupoljak ima oblik „LOPTE“. Proliferacijom ektomezenhimalnih ćelija se povećava pritisak na pupoljak i on
poprima oblik „KAPE“ (GLEĐNI ORGAN – osnova za gleđ zuba). Kondenzovana masa u udubljenjima kape je
DENTALNA PAPILA (DENTINSKI ORGAN) iz koje će se razviti pulpo-dentinski kompleks zuba. Ektomezenhimalne
ćelije koje okružuju dentalnu papilu i kapu čine ZUBNU KESICU (DENTALNI FOLIKUL) koji učestvuje u izgradnji
cementa i periodoncijuma.

GLEĐNI ORGAN + DENTALNA PAPILA + DENTALNI FOLIKUL = ZUBNA KLICA

Proliferacijom ektomezenhimalnih ćelija potiskuje se centralni deo kape, ćelije dentalne papile se uvlače pod
kapu a klica poprima izgled „ZVONA“. Do sada je klica bila širokom bazom povezana sa gredicom, a sada se ta
veza prekida.

Pojavom zvezdastih ćelija u sredini gleđnog organa nastaje GLEĐNA PUPLA. Ćelije gleđnog organa okrenute
prema dentalnoj papili transformišu u UNUTRAŠNJI GLEĐNI EPITEL iz kog se formiraju AMELOBLASTI (ćelije
koje stvaraju gleđ). Ćelije na periferiji kape čine SPOLJAŠNJI GLEĐNI EPITEL koji vrši razmenu materija između
gleđnog organa i mezenhimalnog tkiva.

Sve do kraja stadijuma zvona i početka sinteze tvrdih zubnih tkiva ćelije unutrašnjeg gleđnog epitela se
umnožavaju čime klica raste.

Na mestima budućih kvržica i incizalnih ivica pojavljuju se PREAMELOBLASTI a na ostalim delovima ćelijska
deoba postepeno prestaje s formiranjem čvrstih zubnih tkiva i na kraju se odvija samo na prelazu unutrašnjeg i
spoljašnjeg gleđnog epitela – CERVIKALNA DUPLIKATURA (HERTWIGOVA KOŠULJICA). Ćelije košuljice
učestvuju u razvoju i rastu korena zuba.

Ektomezenhimalne ćelije dentalne papile se diferencijraju u PREODONTOBLASTE (dentalna papila je formativni

organ za tkivo dentina, a njene ćelije učestvuju i u izgradnji pulpe).

Potpuno formirani dentalni folikul je KESICA koja u celosti okružuje zubnu klicu. Ćelije dentalnog folikula grade
cement i periodoncijum.

Primarni oblik krunice zuba je određen reljefom unutrašnjeg gleđnog epitela.

PREODONTOBLASTI diferenciraju u ODONTOBLASTE i izlučuju prvi sloj PREDENTINA što je inicijativni faktor za
pretvaranje PREAMELOBLASTA u AMELOBLASTE i izlučivanje prvog sloja GLEĐNOG MATRIXA. .Mesta na
kojima prvo prestaje deoba ćelija su CENTRI RASTA (vrhovi kvržica, lobulusi sekutića)

MINERALIZACIJA tkiva se najpre vrši na vrhovima kvržica i sečivnim ivicama i lagano se širi niz padine kvržica da
bi u trenutku započinjanja stvaranja tvrdih zubnih tkiva u predelu cervikalne duplikature već bio formiran
znatan deo krunice zuba.

Nakon stvaranja klica stalnih molara, zubna gredica se raspada i resorbuje.

RAZVITAK GLEĐI - AMELOGENEZA

GLEĐ je produkt ektodermalnih (epitelnih) ćelija.

Nastaje pomoću 2 biohemijska procesa:

- sekrecija organskog matriksa
- mineralizacija / kalcifikacija

PREAMELOBLASTI (ćelije unutrašnjeg gleđnog epitela) se diferenciraju u AMELOBLASTE (pod inicijacijom

stvaranja prvog sloja predentina).

Ameloblasti su visokodiferencirane ćelije koje učestvuju u sekreciji organskog matriksa a kasnije i u njegovoj
mineralizaciji. Sekrecija organskog matriksa se odvija ritmički (4 mikrometra u toku dana).

Pri sintezi i lučenju organskog matriksa, ameloblasti se udaljavaju od gleđno-dentinske granice i približavaju se
ćelijama spoljašnjeg gleđnog epitela što povećava debljinu gleđnog omotača.

Proces mineralizacije se odvija u 2 faze:

1. inicijalna faza mineralizacije – u toku izlučivanja organskog matriksa. Izlučena neorganska materija u
obliku kristala hidroksiapatita koja čini 25% ukupne količine kristalne mase zrele gleđi.
2. druga faza mineralizacije – zamena organskih supstanci i vode neorganskim jedinjenjima (soli
kalcijuma i fosfora) čime se povećava debljina pojedinačnih kristala hidroksiapatita i stepen celokupne
mineralizacije. Započinje na gleđno-dentinskoj granici vrhova kvržica i incizalnih ivica i širi se prema
vratu i površinama zuba.

Voda se iz gleđnog matriksa potiskuje širenjem kristala o otklanja se zajedno sa organskim sadržajem.

Posle mineralizacije se odvija MATURACIJA / SAZREVANJE u 2 faze:

1. PREERUPTIVNA – kompletna zamena organskog sadržaja i vode, pa se gleđ u sunoj duplji sa
nicanjem pojavljuje potpuno mineralizovana. Površina je još uvek porozna.
2. POSTERUPTIVNA – kompletno formiranje gleđi. Mineralni joni iz oralnog okruženja (pljuvačke) se
ugrađuju u površinu gleđi.

ŽIVOTNI CIKLUS AMELOBLASTA:

1. FAZA MORFOGENEZE – određivanje oblika krunice postavljanjem ćelija unutar gleđnog epitela
2. FAZA ORGANOGENEZE – diferenciranje ćelija unutrašnjeg gleđnog epitela preko preameloblasta u
sekretorne ameloblaste
3. FAZA APOZICIJE – izlučivanje gleđnog matriksa i njegova mineralizacija
4. FAZA MATURACIJE – aktivno učešće ameloblasta u 1 fazi maturacije
5. PROTEKTIVNA FAZA – ameloblasti se spajaju sa ćelijama spoljašnjeg gleđnog epitela stvarajući
redukovani gleđni epitel koji štiti površinu gleđi od okolnog dobro vaskularizovanog mezenhimalnog
tkiva
6. DEZMOLITIČKA FAZA – ćelije redukovanog glešnog epitela učestvuju u procesima degradacije
kolagena iznad mesta samog izbijanja zuba

RAZVITAK DENTINA – DENTINOGENEZA

Dentin stvaraju ODONTOBLASTI (ćelije koje se diferenciraju iz ektomezenhimalnih ćelija dentalne papile).
Stvaranje dentina počinje u kasnom stadijumu zvoja zubne klice i to na mestima na kojima je počela
diferencijacija preodontoblasta u odontoblaste tj na vrhovima kvržica ili sečivnim ivicama (centri
mineralizacije).

Formiranje dentina korena počinje kasnije sa početkom razvoja korena, gde značajnu ulogu ima epitelna
duplikatura čijom proliferacijom dolazi do određivanja buduće konture korena. Stepen formiranja korenskog
dentina uvek teče sporije od koronarnog.

Najpre se izluči organski matriks koji zatim mineralizuje. Neposredno uz odontoblaste uvek postoji sloj
nemineralizovanog dentina (predentina) što ukazuje na njihovo neprekidno izlučivanje.

Odontoblasti izlučuju osnovnu organsku supstancu (koja sadrži kolagen) i povlače se prema središtu pulpe
ostavljajući za sobom protoplazmatske produžetke (Tomesova vlakna) oko kojih će se stvarati dentinski tubuli.

Mineralizacija dentina se odvija na 3 načina:

1. LINEARNO – deponovanje kristala hidroksiapatita se neprekidno odvija duž jednog frontalnog pravca.
Kristalli se deponuju i sa svih strana okružuju kolagene fibrile čineći ih sve manje vidljivim. Tako se
formira prvi sloj dentina – POKROVNI (MANTEL) DENTIN debljine 20 mikrona.
2. GLOBULARNO / KALCISFERIČNA MINERALIZACIJA – depozicija kristala hidroksiapatita u vidu globula
oko jednog jezgra koja se istovremeno odvija na nekoliko mesta u matriksu dentina. Sa kontinuiranom
mineralizacijom masa globula se povećava i spaja u kalcificiranu masu. Ovim tipom se mineralizuje
PRIMARNI (CIRKUMPULPARNI) DENTIN koji se formira neposredno ispod pokrovnog dentina.
3. KOMBINOVANA MINERALIZACIJA – u ostalom delu dentina

PRIMARNI DENTIN – dentin formiran do potpunog uspostavljanja izgleda zuba. Nastavlja da se stvara dok je
zub vitalan celog života ali mnogo sporije i u slabijem stepenu.

SEKUNDARNI DENTIN – dentin koji se stvara neposredno nakon primarnog dentina. Njegovim stvaranjem
dolazi do progresivnog smanjenja veličine komore pulpe i korenskog kanala.

TERCIJARNI / REPARATORNI DENTIN – stvara se pod specifičnim uslovima kao odgovor na karijes ili traumu.
Stepen njegovog izlučivanja (max 3,5 mikrona dnevno) zavisi od jačine nadražaja (jači nadražaj - veći stepen
izlučivanja). Nepravilne je strukture i bez dentalnih tubula (atubularan).

Deponovanje dentina u koronarnom delu se vrši ritmički (fazno) a dnevno se deponuje 4-8 mikrona dentina što
se na histološkom preparatu uočava kao EBNEROVE INKREMENTNE LINIJE.

Mineralizacija nikada ne zahvata Tomesove produžetke. Oni se smanjuju u prečniku i dogovorni su za kružnu
depoziciju jače mineralizovanog dentina oko sebe. Ovaj kružno formirani dentin se naziva PERITUBULARNI
DENTIN (NOYMANOVA KOŠULJICA) i predstavlja najjače mineralzovani dentin koji se nalazi unutar tubula,
neposredno oko Tomesovog produžetka.

INTRATUBULARNI DENTIN se stvara kasnije oko peritubularnog i dovodi do postepene skleroze dentinskih
kanalića u predelu gde su se povukli krajevi Tomesovih produžetaka. Sastoji se od kristala trikalcijum-fosfata.

RAZVITAK KORENA ZUBA

Započinje nakon formiranja dentina krunice zuba. Jedino mesto gde se tada odvija mitotička deoba ćelija
unutrašnjeg gleđnog epitela je predeo cervikalne duplikature (Hertwigova košuljica) gde se susreću spoljašnji i
unutrašnji gleđni epitel. Proliferacijom ćelija, duplikatura urasta između dentalne papile i dentalnog folikula i
svojim rastom označava buduće konture dentinsko-cementne granice i učestvuje u izgradnji korena zuba.
Slobodne ivice duplikature čine PRIMARNI APIKALNI OTVOR.

Duplikatura indukuje susedne ćelije dentallne papile da se diferenciraju u odontoblaste i vrše sintezu
predentina. Duplikatura se ne spušta u dubinu vilice, nego se krunica i formirani deo korena kreću prema
površini (usnoj duplji) i dolazi do rastezanja Hertwigove košuljice.

Direktan kontakt predentina i ektomezenhimalnih ćelija dentalnog folikla predstavlja induktivni faktor za
nastanak CEMENTOBLASTA koji će započeti produkciju CEMENTNOG TKIVA.

Cementoblasti su linijski raspoređeni na površini korena i interponirani između periodontalnih vlakana. Izlučuju
kolageni matriks CEMENTOID/PRECEMENT. Prvi izlučeni sloj je debljine nekoliko mikrona, a mineralizacija se
odvija linearno duž kolagenih vlakana. ostali cementni matriks se mineralizuje ritmično, a sinteza sledećeg sloja
uvek počinje nakon mineralizacije prethodnog.

Cementoblasti se udaljavaju od gleđno-cementne granice. Depozicija cementa se kontinuirano i fazno odigrava

toktom celog života, ali pojedini cementoblasti ostaju zarobljeni u matriksu cementa, gube sposobnost
stvaranja cementa – CEMENTOCITI. Smešteni su u lakunama povezani međusobno citoplazmatskim
produžecima (u kanalićima cementa)

Cement je avaskularan pa ishrana cementocita zavisi od difuzije iz periodoncijuma pa su produžeci cementocita

usmereni direktno prema periodoncijumu.

Kada krunica dostigne okluzalnu ravan, Hertwigova košuljica okružuje bazu dentalne papile čime se završava
izgradnja apikalnog otvora a vrh novonastalog korena delimično raste prema viličnoj kosti. U vreme kada zub
nicanjem dostigne svoj funkcionalni položaj formirano je 2/3 korena. Nakon erupcije, do završetka razvoja
korena mlečnih zuba treba da prođe najmanje 18 meseci, a za stalne zube 2-3 godine.

NICANJE ZUBA

Nicanje – svi pokreti zub od momenta formiranja zubne klice do postavljanja zuba u zubni niz, pa i kasnije kada
zub preuzme funkciju koja mu je prirodom predodređena.

FAZE NICANJA:

1. PREERUPTIVNA FAZA
Pokreti od početka stvaranja tvrdih zubnih tkiva do pojave zuba u usnoj šupljini (erupcije). U ovoj fazi
zubi menjaju položaj u vilici a stvaranje koštanih kripti dovodi do blagog pomeranja klice u suprotnom
aksijalnom smeru. Klice se uglavnom kreću u sagitalnom i bukolingvalnom pravcu što istovremeno
uslovljava i razvoj koštanih struktura vilica. Zubna klica raste u okviru zubne čašice i u skladu sa
formiranjem okolnih koštanih trabekula. Preeruptivni pokreti su bodili tipa i ogledaju se u
remodeliranju zidova kripti. Pri bodili kretanju, na strani kretanja se odvija resorpcija, a na suprotnoj
strani se vrši repozicija koštanog tkiva alveole. Zubne klice zamenika se postavljaju lingvalnije od
mlečnih prethodnika.
 2. ERUPTIVNA (PREFUNKCIONALNA) FAZA
Pokreti zuba od njihove pojave u usnoj duplji (erupcije) do zauzimanja njihovog funkcionalnog
položaja, odn dodira sa zubom antagonistom. Fazu karakteriše aksijalno pomeranje zuba u celini, sa
bodili pomeranjem uglavnom u mezijalnom smeru i mogućim kombinacijama u buko-labijalnom
smeru. Pred samu erupciju zuba dolazi do resorpcije koštanog oboda alveolarnog otvora, krvni sudovi
vezivnog tkiva su komprimovani krunicom zuba koji izbija i zato pri izbijanju ne dolazi do krvarenja i
stvaranja rane. Prvi klinički znak skorog izbijanja mlečnog zuba je zadebljanje sluzokože na mestu gde
će se zub pojaviti. Ba tom zadebljanju se pojavljuje bledi kružić kroz koji se pojavljuje vrh incizalne ivice
ili kvržica zuba. Mehanizam erupcije je sličan za obe denticije. Stalni zubi imaju isti pravac kretanja kao
i mlečni ali zbog svoje mezijalne inklinacije niču frontalnije od mlečnih zuba.

3. POSTERUPTIVNA (FUNKCIONALNA) FAZA

Obuhvata pokrete zuba od njihovog postavljanja u funkcionalni položaj. Kretanje zavisi od
prilagođavanja položaja zuba rastu i obliku koštanog tkiva vilica, kompenzaciji pritiska koji se u toku
funkcije ispoljava na okluzalnoj površini zuba i prilagođavanje postojećim aproksimalnim silama
(pritisak mišića, jezika, obraza)

MEHANIZAM NICANJA ZUBA – postoji više teorija:

RAST KORENA KAO POTENCIRAJUĆA SNAGA (Hunter)

Zub počinje da se kreće sa početkom formiranja korena, te se opire o već formirano koštano tkivo u toku
izgradnje korena, odn snaga koja se stvara rastom korena je dovoljna da ga potisne u aksijalnom pravcu.

TEORIJA NAIZMENIČNOG PROCESA RESORPCIJE I APOZICIJE (REMODELIRANJE) KOSTI U NICANJU ZUBA

Apozicija i resorpcija kosti koja se odigrava kao prateći fenomen nicanja nije uspela da objasni nicanje zuba.
Remodeliranje koštanog tkiva je posledica (rezultat) a ne uzrok nicanja.

ULOGA PERIODONCIJUMA U NICANJU ZUBA (značajna!)

U periodontalnom vezivnom tkivu se odigravaju neprekidne preformacije kolagenih vlakana koje su znatno brže
od samog nicanja zuba. Ove preformacije su praćene kontrakcijom kolagena za koje se smatra da mogu biti
inicijalni faktor pokretanja zuba pri nicanju. Na žalost, postoji malo dokaza.

POSTOJANJE FRIBROBLASTA U PERIODONCIJUMU KAO STIMULATIVNI FAKTOR NICANJA ZUBA

Zasniva se na činjenici da su fibroblasti sposobni da u kulturi tkiva stvaraju silu snagom spostvene kontrakcije.
Predpostavlja se da se pokretanje specijalnih ćelija fibroblasta duž vlakana nagore, vrši uz oslobađanje
eruptivne snage koja pomoću kolagenih vlakana, fiksiranih za cement zuba pokreće zub u aksijalnom smeru.
Fibroblasti, koji nastaju na apikalnom delu neformiranog korena se kreću prema krunici i umiru u predelu vrata
zuba. Pokretni fibroblasti su vidljivi samo u delu periodoncijuma neposredno uz koren zuba.

TEORIJA HIDROSTATSKOG PRITISKA

Zasniva se na činjenici da se pritisak u tkivu povećava 30-50% upijanjem tečnosti i elektrolita. Ova teorija
razmatra povećanje pritiska koje nastaje bilo ispod ili oko baze zuba. Poznato je da se zub pokreće u alveoli
sinhrono arterijskom pulsu, tako da lokalne promene volumena mogu prouzrokovati ograničeno pokretanje
zuba.

RESORPCIJA KORENOVA MLEČNIH ZUBA

Već po završetku razvoja korena mlečnih zuba, počinje njihova resorpcija. To je fiziološki proces koji pod
normalnim okolnostima zahvata korenove svih mlečnih zuba s ciljem odstranjivanja mlečnih zuba iz usta kako bi
se omogućilo nicanje i postava stalnih zuba.

4. godina – centralni sekutići

5. godina - lateralni sekutići
6. godina - prvi mlečni molari
7. godina - drugi mlečni molari
8. godina - mlečni očnjaci

MEHANIZAM – odvija se zahvaljujući postojanju specifičnog granulacionog tkiva lociranog između krunice zuba
zamenika i korenova mlečnih prethodnika. Ovo tkiva se još naziva i RESORPCIONI ORGAN. Dobro je
vaskularizovano i bogato ćelijama DENTOKLASTIMA koje su slične osteoklastima. To su velike ćelije sa više
jedara koje su poređane uz ivicu resorptivnog organa a potiču od monocita krvnih sudova. Sposobne su da
resorbuju sva zubna tkiva, uključujući i gleđ.

Resorpcija korena počinje na mestima koja su najbliža krunici zuba zamenika pa se proces dovodi u vezu sa
pojačanim pritiskom koji se stvara na tom mestu. S druge strane, činjenica je da se resorpcija može odvijati
normalno ili nešto sporije i ako zub zamenik nedostaje ali mnogo kasnije i sporije (do 2 ili 3 decenije života, pa
mlečni zub dugi niz godina perzistira u ustima)
Proces resorpcije je uvek praćen i procesom reparacije, a nekada se može desiti da je proces reparacije toliko
jak da nastane ankiloza zuba.

HRONOLOGIJA RAZVITKA MLEČNIH ZUBA

Razvoj mlečnih zuba počinje u 6. nedelji fetalnog života sa stvaranjem pupoljaka centralnih i lateralnih sekutića,
a do 10. nedelje fetalnog života sa razvitkom počinju i ostali mlečni zubi.

Mineralizacije tvrdih zubnih tkiva na svim mlečnim zubima započinje između 4. i 6. meseca fetalnog života.

U 1. Godini života se završava izgradnja krunica svih mlečnih zuba. U 2. mesecu se završava izgradnja centralnih
sekutića, u 3. mesecu lateralnih sekutića, u 6. mesecu prvih mlečnih molara, oko 9. meseca očnjaka i u 11.
mesecu 2 mlečnih molara.

Kod devojčica je erupcija nešto ranije! Po pravilu prvo niču donji, pa gornji zubi.

VREME NICANJA MLEČNIH ZUBA

6.-8. mesec centralni sekutići
8.-10. mesec lateralni sekutići
12.-16. mesec prvi mlečni molari
16.-20. mesec očnjaci
20.-30. mesec drugi mlečni molari

Rast korenova na mlečnim sekutićima završava 1,5-2. godine, na prvim mlečnim molarima 2,5. godine, na
drugim mlečnim molarima 3. godine a par meseci kasnije završava rast korenova na mlečnim očnjacima.
 HRONOLOGIJA RAZVITKA STALNIH ZUBA

Formiranje klica stalnih zuba počinje 4. meseca fetalnog života stvaranjem pupoljaka 1. stalnih molara i
nastavlja se do 4. godine kada se iz dopunske zubne gredice stvaraju klice umnjaka. Mineralizacija počinje oko
rođenja na prvim stalnim molarima, a kompletna mineralizacija svih krunica stalnih zuba, osim umnjaka,
završava do 8. godine života.

VREME NICANJA STALNIH ZUBA

6. godina prvi stalni molar
7. godina centralni sekutići
8. godina lateralni sekutići
9. godina donji očnjaci
10.-12. gornji očnjaci i gornji/donji PM
11.-13. godina drugi stalni molari
17.-21. godina umnjaci
Razvoj korenova na prvim stalnim molarima i centralnim sekutićima završava 9.-10. godine, da bi se između
14.-16. godine završio rast korenova i drugih stalnih molara. Rast korenova stalnih zuba završava 2-3 godine
nakon njihove erupcije.

ANATOMOHISTOLOŠKE KARAKTERSITIKE MLEČNIH ZUBA

Mlečni zubi imaju sličnu morfologiju kao i stalni zubi ali se razlikuju po broju, obliku, veličini, boji i drugim
karakteristikama.

Mlečnih zuba ima 20, 10 u svakoj vilici (8 sekutića, 4 očnjaka, 8 molara).

Krunice su zdepaste, niske i naglo se sužavaju u vratu. Kontaktne tačke su znatno šire (kontaktne površine).
Imaju dentinski grebe – ispupčenje, posebno izraženo u cerikalnom delu vestibularne površine molara,
postavljeno više mezijalno, a predstavlja zadebljanje dentina preko koga se nalazi gleđ normalne debljine.
Uloga mu je da štiti gingivu od impakcije hrane.

Zubi su manji od stalnih. Gleđ je upola tanja (oko 1 mm). Ukupna debljina gleđi i dentina je 2,6-3,9 mm.

Boja je mlečnobela/plavkastobela jer je gleđ slabije mineralizovana i manje transparentna u odnosu na stalne
zube.

Imaju isti broj korenova, ali su oni tanki i mali. Sečivne ivice su znatno oštrije neposredno po erupciji ali zbog
slabe mineralizacije brzo dolazi do atricije.

Korornarna pulpa je voluminozna sa prominentnim rogovima.

Posle 4 godine stvaraju se fiziološke dijasteme između frontalnih zuba koje ukazuju na transverzalni i sagitalni
rast i omogućuju nicanje i smeštanje značajno većih stalnih zamenika.

Mineralizacija mlečnih krunica počinje 4-6 meseca intrauterino a završava zavisno od zuba od 2 do 11 meseca
života. Deo gleđi izgrađen pre rođenja je svetlije boje (homogeniji i bolje mineralizovan). Postnatalno stvorena
gleđ je tamnije boje bogatija inkrementnim linijama (slabija mineralizacija). Između ove 2 vrste gleđi se nalazi
izražena tamna linija – Retziusova linija / linija rođenja / neonatalni prsten.
U cervikalnom delu krunice pravac gleđnih prizmi posmatran od cementno gleđne granice je usmeren ka
okluzalno.

U dentinu je vidljiva granica između prenatalnog (dobro mineralizovanog) i postnatalnog (slabije

mineralizovanog s obiljem interglobularnog denitina). Dentinski kanalići su širi, nepravilniji i ima ih manje kod
mlečnih zuba.

Cement je tanak, slabije mineralizovan i uglavnom acelularan.

Komora pulpe je velika, sa izraženim rogovima pulpe (naročito mezijalni). Pulpa stvara sekundarni dentin ali je
on nepravilnije građe.

Vlakna periodoncijuma su nepravilno raspoređena i ima ih manje nego kod stalnih zuba. Periodoncijum je
prilagođene namenski ograničene funkcije s nepravilno raspoređenim Šarpejevim vaknima kojih ima znatno
manje.

NEPRAVILNOSTI RAZVITKA ZUBA

Nepravilnosti mogu nastati u bilo kom stadijumu razvoja pod dejstvom naslednih ali i patoloških faktora
(lokalnih i opštih). Opšti faktori su: oboljenja u trudnoći, opšta oboljenja deteta, primena lekova, toksično
dejstvo hemijskih supstanci. Lokalni faktori su: trauma, infekcija, zračenje..

Prema kliničkoj slici nepravilnotsi se dele na:

- Nepravilnosti nicanja
- Nepravilnosti broja
- Nepravilnosti veličine
- Nepravilnosti oblika
- Nepravilnosti položaja
- Nepravilnosti boje
- Nepravilnosti strukture

NEPRAVILNOSTI NICANJA ZUBA

Na nicanje mogu uticati genetski faktori ali i faktori sredine. Mogu se javiti i lokalni poremećaji ili nepravilnosti u
vidu preranog nicanja (dentitio praecox) ili zakasnelog nicanja (dentitio tarda) ili se javljaju u toku resorpcije
korenova mlčenih zuba.

PRERANO NICANJE
Ako se mlečni zubi pojave pre trećeg meseca! Luksiraju se jer im je razvoj korena tek započeo te nisu dovoljno
fiksirani u vilici (najčešće donji mlečni centralni sekutići). Može biti posledica povećanog hormonalnog
stimulusa ili formiranja klice suviše blizu površine usne duplje. Zubi mogu biti prisutni i na rođenju (dentes
natales) ili se pojaviti 30 dana nakon rođenja (dentes neonatales). Ekstrakcija je kontraindikovana. Ako
izazivaju dekubituse treba ih zaobliti, a dojiljama preporučiti štitnike za bradavice. Mogu se javiti i predmlečni
zubi (dentes predecidui) koji predstavljaju rudimentarne tvorevine zubne gredice i nastaju pre početka prave
odontogeneze mlečnih zuba. Izgledaju kao gleđne kapice utisnute u meko tkivo gingive. Treba ih ekstrahovati
jer se jako luksiraju ali tek po RTG potvrdi. Mogu radno nicati i stalni zubi. Uzrocu su hiperfunkcija endokrinih
žlezda, nasleđe i neki sy. Prerani gubitak mlečnih zuba može uzrokovati prerano nicanje stalnih zuba.

ZAKASNELO NICANJE
Ako se zubi ne pojave 6 meseci od normalnog vremena nicanja! Uzroci mogu biti lokalni (hiperostoza, cista,
tumori na putu nicanja, ankiloza) i opšti (endokrina disfunkcija, malnutricija, različiti sy). Zakasnelo nicanje
mlečnih, obično prati zakasnelo nicanje stalnih zuba. Uzrok zakasnelog nicanja stalnih zuba može biti i
perzistencija ili ankiloza mlečnih zuba ili prekobrojni zubi.

POREMEĆAJ RESORPCIJE KORENOVA

Nepotpuna ili nepravilna resorpcija celog ili delova korenova, prezistencijal ili ankiloza zuba! Mlečni nepotpuno
resorbovani korenovi (najčešće mlečni molari) iako su nikli stalni zamenici, vremenom se mogu resorbovati ili
ostaju inkorporirani u koštano tkivo.

OPŠTI POREMEĆAJI PRI NICANJU ZUBA

Mogu se javiti nemir, grickanje predmeta, povećana salivacija, smanjena želja za uzimanjem hrane, povišena
temperatura, gušobolja (neurovegetativna disfunkcija). Na mestu nicanja javlja se hiperemija gingive, a
nadražaj se prenosi na CNS a odatle na udaljene organe. Kao pomoć može se primeniti neki LA (lidokain).

LOKALNI POREMEĆAJI PRI NICANJU ZUBA

Periokoronitis se jvalja usled infekcije rubova otvora kroz koji zub izbija što izaziva pojačanu salivaciju i
uznemirenost. Obično nastaje zbog prljavih ruku ili predmeta koje dete gricka i inficira mesto izbijanja. Po
izbijanju se povlači.
Lokalno na mestu pojavljivanja zuba se može javiti crvenilo i otok gingive.
Teško izbijanje obično nastaje zbog traume i ozlede gingive izrastajućeg zuba (infekcija i zapaljenje gingive
iznad zuba). Gingiva je crvena i otečena a iz džepa curi mutan sekret. Povišena je temperatura, otečeni limfni
čvorovi, prisutan je trizmus i jaki bolovi. Terapija je drnaža, ekscizija i ordiniranje antibiotika.
Na mestu nicanja mogu se javiti i cistične tvorevine kao što su eruptivna cista (otok plavičaste boje u predelu
zuba, ispunjena je seroznim i sukrvičavim sadržajem, spontano se prazni po izbijanju zuba), Epštajnove perle
(male cistične tvorevine odn ostaci epitelnog tkiva pri spajanju maksilarnog procesusa, duž linije tvrdog nepca,
spontano nestaju), Bonova zrna (ostaci mukoznih žlezda na vestibularnoj strani alveolarnog grebena, spontano
nestaju)

NEPRAVILNOSTI OBLIKA ZUBA

Mogu biti nepravilnosti krunice ili korena, i mlečnih i stalnih zuba.

FUZIJA (SINODONCIJA)
Embriološko spajanje 2 susedne zubne klice (ako se javi ranije stope se u 1 zub, ili nastaje zub sa 2 krunice sa
urezom u kruničnom delu). Zub ima 2 komore pulpe. Javlja se uglavnom na mlečnim sekutićima i očnjacima ili
stalnim incizivima. Uzroci su: pritisak usled nedostatka prostora i lokalno zapaljenje.

GEMINACIJA (UDVAJANJE ZUBA)

To je nepotpuna podela zubne klice. Izgleda kao fuzija ali postoji jedna pulpa. Nasledna je, može se javiti u obe
denticije ali najčešće na mlečnim incizivima.

ZUBI BLIZANCI (ŠIZODONCIJA)

Posledica je potpune podele zubne klice (uspela geminacija) u vreme razvoja zuba što rezultira nastankom
prekobrojnog zuba koji liči na drugi kao slika u ogledalu. Nasleđuje se, najčešće se javlja na lateralnim stalnim
gornjim sekutićima.
KONKRESCENCIJA (SRAŠĆENJE)
Spajanje 2 ili više susednih zuba cementom korenova. Najčešće između 2 molara i umnjaka usled nedostatka
prostora.

DENS INVAGINATUS (DENS IN DENTE / ZUB U ZUBU)

Invaginacija gleđnog epitela u dublje slojeve zubne klice u fazi morfodiferencijacije. Na RTGu se vidi kao zub u
zubu. Najčešće na gornjim lateralnim sekutićima u foramenu cekumu. Nastaje zbog povećanog pritiska na
spoljašnji gleđni epitel.

DENS EVAGINATUS ( ZUB SA TUBERKULUMOM ili DODATNOM KVRŽICOM / ZUB NA ZUBU)

Kupasta evaginacija zubnih tkiva smeštena u centralnoj fisuri ili na okluzalnim bridovima bukalnih kvržica PM ali
i ostalih zuba. Evaginacija unutrašnjeg gleđnog epitela u reticulum stellatum u fazi morfodiferencijacije,
nasledne etiologije.

NEPRAVILNOSTI KORENA
Kod umnjaka može postojati jedan kupast koren, kod donjih molara 3 ili 4 korena. Taurodontizam (volovski
zub) je nepravilnost oblika korena odn povećanje korornarnog dela pulpe na račun radikularnog pa je furkacija
molara znatno niže postavljena i može biti na samom apeksu korena. Uzrok je nepravilan broj hromosoma.

NEPRAVILNOSTI POLOŽAJA ZUBA

EKTOPIJA
Zuba na mestu na kom se obično ne nalazi (van alveolarnog grebena, na nepcu, van usne duplje). Uzroci:
kongenitalne anomalije, patološki procesi u vilicama, nepraviln položaj zametka, uskost viličnih lukova.

TRANSPOZICIJA
Zamena mesta 2 susedna zuba (stalni očnjak i lateralni sekutić ili 1 PM). Može biti i parcijalna / nepotpuna kada
su zubi van zubnog niza.

ROTACIJA
Okretanje zuba oko uzdužne osovine (mezijalna, distalna, oralna). Najčešće kod stalnih zuba i to inciziva i 1 PM.
Uzroci: nepravilan položaj zametka, nedostatak prostora zbog preranog vađenja mlečnih zuba.

INKLINACIJA
Okretanje zuba oko horizontalne osovine (koren i krunica se pomeraju u suprotnom pravcu). Može biti
centrična oko središnje osovine, ili ekscentrična oko bilo koje druge horizontalne osovine.

NEPRAVILNOSTI BOJE ZUBA

Promene boje mogu nastati endogeno (prebojavanje u vreme razvoja) ili egzogeno (posle nicanja pod dejstvom
spoljašnjih faktora).

BOLESTI U RANOM DETINJSTVU

Fetalna eritroblastoza – plavozelena, braon ili siva boja zuba zbog destrukcije eritrocita zbog inkompatibilnosti
Rh faktora majke i deteta pa je povećana koncentracija krvnog pigmenta hemosiderina.
Hereditarna porfirija – ružičasto, žućkasto, zelenkasna ili crvena zbog taloženja porfirina.
Cijanotična srčana oboljenja – plavičasti zubi.

NAKON ROĐENJA
Taloženje pigmenata iz hrane i pića. Može postojati i zbog strukturnih poremećaja zuba.

TRETRACIKLINSKA PREBOJENOST
Na mlečnim zubima kod dece čije su majke u poslednjim mesecima trudnoće primale tetraciklin. Ako se
primenjuje kod dece u toku mineralizacije zuba (do 8 godine) može doći do prebojavanja stalnih zuba.
Tretraciklin ima afinitet prema Ca i zajedno grade helatni kompleks. Boja zuba je sivosmeđa, žuta, smeđa,
sivoplava, a vremenom zubi postaju još tamniji zbog oksidacije helata pod UV sunčevim zracima.

NEPRAVILNOSTI BROJA ZUBA

HIPERDONCIJA
Zubi mogu po obliku biti slični normalnim zubima (TIPIČNI) ili mogu odstupati od normalnih (ATIPIČNI). Može se
javiti i u mlečnoj i u stalnoj denticiji.Kod mlečnih je ugl u pitanju gornji lateralni sekutić (većinom unilateralno).
Bilateralna hiperdoncija gornjih očnjaka se javlja u sklopu sy. Hiperdoncija mlečnih može se preneti u stalnu
denticiju. Kod stalnih su najčešće gornji lateralni sekutići, zatim 3 PM i 4 molar. Veoma retko su centralni
sekutići prekobrojni, a prekobrojni očnjaci se pojavljuju u sklopu orofacijalnog dogitalnog sy udruženi sa
rascepom usne ili alveolarnog grebena. Ugl se javljaju atipični prekobrojni zubi (mesiodens klinastog oblika, koji
je obično impaktiran a može se javiti i prekobrojni zub između 2 i 3 ili 3 i 4. Etiologija nije potpuno poznata,
smatra se da nastaje usled hiperprodukcije dentalne lamine i redovna je pojava kod nekih sy

HIPODONCIJA
Javlja se u obe denticije, češće u gornjoj vilici. Najčešće nedostaju gornji lateralni sekutići, ređe donji centralni,
još ređe donji lateralni, dok nedostatak mlečnih zuba obično ukazuje na neku anomaliju (etodermalna
dislplazija)

NEPRAVILNOSTI VELIČINE ZUBA

Veličina je genetski određena i srazmerna sa veličinom vilica i lica. Odstupanja se mogu javiti kod 1 zuba ili kod
svih zuba. Retko se javljaju u mlečnoj denticiji.

MIKRODONCIJA
Pojava manjih sitnijih zuba. Može biti prava generalizovana (svi zubi normalnog oblika ali smanjene veličine –
pituitarizam), relativna generalizovana (zubi normlane veličine ali su vilice uvećane – akromegalija) i
mikrodoncija pojedinih zuba (uglavnom lateralnih sekutića i umnjaka)

MAKRODONCIJA
Pojava krupnih velikig zuba, uglavnom stalnih. Može biti prava generalizovana (svi zubi uvećani – gigantizam),
relativna generalizovana (zubi su normalne veličine ili su blago povećani ali su vilice male) i makrodoncija
pojedinih zuba (nepoznate etiologije najčešće kod centralnih sekutića)
 NEPRAVILNOSTI STRUKTURE ZUBA

Posledica su poremećaja u vreme stvaranja tvrdih zubnih tkiva. Mogu zahvatiti sva zubna tkiva, neka od njih,
pojedine zube ili grupe zuba ili celu denticiju. Mogu biti mikroskopske ili makroskopske. Češće su na stalnim
zubima, ali nisu retke ni na mlečnim zubima.

NEPRAVILNOSTI STRUKTURE UZROKOVANE OPŠTIM FAKTORIMA

Posledica su oboljenja ili deficitarne ishrane u vreme razvoja.

HIPOPLAZIJA GLEĐI
Nekompletno ili defektno formiranje gleđi. Može zahvatiti jednu ili obe denticije, nekoliko ili sve zube. Kod
blage se nalazi nekoliko jamica ili udubljenja na površinama gleđi, a kod težih oblika brojne duboke jamice i
žlebovi, čak i nedostatak većeg dela gleđi.
Uzroci: poremećaj metabolizma minerala (Ca i fosfata), deficitarna ishrana, hipovitaminoza D, rahitis, povišena
temperatura u dečijim bolestima, gastrintestinalni i endokrini poremećaji, tetanija, kongenitalni sifilis.
Kod kongenitalnog sifilisa se javljaju karakteristični Hutchinsonovi zubi – centralni sekutići konvergiraju
incizalno sa polumesečastim defektom, dudinjasti molari

NEPRAVILNOSTI STRUKTURE UZROKOVANE LOKALNIM FAKTORIMA

Najčešće na zubima zamenicima zbog infekcije ili traumatske povrede mlečnih zuba. Uglavnom su izolovane na
1 stalni zub, retko na 2 susedna zuba.

ZRAČENJE
Zračenje vrata i lica izaziva hipoplaziju na svim zubima koji su se razvijali u to vreme.

TURNEROVA HIPOPLAZIJA
Hipoplazija uzrokovana infekcijom u periapikalnom prostoru korenova mlečnih zuba na gleđ stalnih zuba u
razvoju.

TRAUMATSKO UTISKIVANJE ZUBA

Direktni kontakt vrha korena mlečnog zuba sa klicom u razvoju. Zavisno od toga šta se u to vreme
mineralizovalo, doći će do poremećaja oblika krunice ili korena (angulacija).

NEPRAVILNOSTI STRUKTURE UZROKOVANE INTOKSIKACIJAMA

Dugotrajno unošenje različitih toksičnih supstanci u vreme razvoja zuba negativno utiče na ameloblaste i
dovodi do nepravilnosti strukture zuba.

FLUOROZA
Prekomerno unošenje fluora u amelogenezi (endemsko oboljenje – fluorisana voda za piće). Stvara se porozna
gleđ. Može se javiti i na mlačnim i na stalnim zubima. Blage forme su u vidu tankih beličastih linija preko
spoljašnje gleđne površine naročito na incizalnoj ivici ili samo na kvržicama kao beličasto zamućene snežne
kvržice. Kod izraženije su linije šire i jače izražene a njihovim spajanjem se formiraju nepravilna zamućena
područja a može zahvatiti i celu površinu zuba koja postaje kredastobela. Može doći i do gubitka površine gleđi
i promene zubne morfologije.

NEPRAVILNOSTI STRUKTURE UZROKOVANE NASLEDNIM FAKTORIMA

AMELOGENESIS IMPERFECTA (GLEĐNA DISPLAZIJA)

Anomalija gleđne strukture koja zahvata i mlečne i stalne zube. Postoje 3 tipa u zavisnosti od faze razvoja u
kojoj se javlja:
- HIPOPLASTIČNI TIP (promena u formiranju matriksa) – normalna tvrdoća gleđi ali smanjena količina.
Zbog smanjene debljine gleđi krunice zuba su manje, koničnog ili cilindričnog oblika uz moguće jamice
ili horizontalna olučasta udubljenja. Boja zuba je žućkasta ili smeđa. Tanka gleđ puca i odlubljuje se
(zbog ravne gleđno-cementne granice).
- HIPOMINERALIZOVANI TIP (matriks formiran ali je loša mineralizacija) – gleđ je normalne debljine,
mlečnobele, svetlosmeđe ili tamne boje. Mekana je i brzo dolazi do abrazije i gubitka celokupne gleđi.
Nasleđuje se AD.
- HIPOMATURACIONI TIP (ne dolazi do normalnog sazrevanja odnosno uvećanja kristala hidroksiapatita
gleđi) – normalne je debljine, dobro mineralizovana ali neposredno nakon izbijanja zuba dolazi do
odlamanja delova slabije mineralizovane gleđi. Boja zuba je kredastobela ili žutosmeđa (prugasta –
tigrasti zubi). Može se javiti samo na incizalnim ivicama odn okluzalnim površinama ili kombinovano sa
drugim tipovima amelogeneze. Nasleđuje se AD.

Terapija: Treba što pre konzervativno ili protetski zbrinuti zube. Brušenje se vršini kod dece bez opasnosti za
pulpu (koronarni deo je značajno smanjen zbog brzog stvaranja sekundarnog dentina)

DENTINOGENESIS IMPERFECTA
Ako se jvalja samostalno naziva se OPALESCENTNI HEREDITARNI DENTIN, a ako se javi udruženo sa
osteogenesis imperfecta naziva se DENTINOGENESIS IMPERFECTA.
Zahvata obe denticije. Promene su najjače izražene na dentinu. Karakteriše se opalescentnom bojom debntina
(boja ćilibra) sa četvrtastim ili zvonastim krunicama koje se brzo abradiraju do nivoa gingive. Na RTGu se vide
tanki korenovi, apikalna rasvetljenja bez promena na pulpi. Dentin je nepravilne građe sa izraženim područjima
interglobularrnog dentina. Dentinski kanalići nedostaju ili su široki i nepravilnog pravca. Komora pulpe je sa
dentiklima, obliterisana a kanali korena su uski i trakasti. Granica gleđi i dentina je ravna što dovodi do
odlamanja gleđi i brze abrazije dentina.

Terapija: Teška, protetska! Treba sprečiti abraziju izradom krunica na mlečnim i stalnim zubima.

DENTINSKA DISPLAZIJA
Nasledna nepravilnost, javlja se u obe denticije. Zavisno da li je zahvaćen radikularni ili krunični deo, deli se na 2
tipa:
- RADIKULARNA (ZUBI BEZ KORENA) – zubi su normalne boje, veličine i izgleda sa karakterističnom
malpozicijom i izraženom pokretljivošću i ispadaju pri najmanjoj traumi pri žvakanju. Na RTG su
korenovi jako kratki, zatupljeni, bačvasti ili ih uopšte nema. Gleđ i dentin krune su normalne strukture.
Komora pulpe kod mlečnih ne postoji a kod stalnih je polumesečast prostor. Na mestu korenova su
rasvetljenja sa periapikalnim lezijama iako su zubi bez karijesa.
- KORONARNA – mlečni zubi su boje ćilibra kao kod dentinogeneze a stalni su normalne boje. Kod
mlečnih je komora pulpe obliterisana, a kod stalnih tek kasnije. Korenovi su normalnog oblika i
 veličine u obe denticije. Gleđ je normalne građe u obe denticije. U radiksnom delu denti je atubularan i
amorfan. Kod mlečnih zuba je dentin tanak (pokrovni deo) i naglo prelazi u amorfnu gustu dentinsku
masu sa malo nepravilno raspoređenih dentinskih kanalića. Kdo stalnih je normalne strukture ali su uz
pulpu zone interglobularnog dentina.

IDOPATSKE NEPRAVILNOSTI STRUKTURE ZUBA

ODONTOPLAZIJA (AVETINJSKI ZUBI)

Poremečena kompletna odontogeneza, odnosno zaustavljen razvoj zuba. Može se javiti u obe denticije,
najčešće u jednom kvadrantu gornje vilice. Zahvaćeni zubi ostaju u vilici i zakasnelo niču. Na RTGu omaju
neobičan izgled sa ogromnom komorom pulpe i tankim slojem dentina i gleđi te jedva vidljivim skraćenim
korenovima. Mogu se otkriti zahvaćeni stalni zubi ispod mlečnih zuba. Gleđ je istanjena i hipoplastična,
nedovoljno mineralizovana, a ispod je dentin sa područjima interglobularnog dentina sa nepravilnim proširenim
dentinskim kanalićima. Pulpa je fibrozna sa dentiklima i kalcifikacijama. Uzrok je trauma, infekcija, radijacija ili
nepravilna ishrana.

LOKALOZOVANA GLEĐNA ZAMUĆENOST

Jasno ograničena opalescentna beličasta zamućenja koja se nalaze na labijalnim površinama stalnih sekutića.
Različite su veličine i oblika. Hipoplastične promene gleđi, osim estetskog problema, nemaju patološkog
značaja. Nepoznate je etiologije ali se dovodi u vezu sa traumom mlečnih zuba.

KARIJES MLEČNIH ZUBA

KARAKTERISTIKE

Javlja se rano, nekada već posle nicanja zuba kao posledica loših navika i neadekvatne ishrane, teškoća u
održavanju oralne higijene te neobaveštenosti roditelja o značaju mlečnih zuba i mogućnostima njihovog
očuvanja. Često zahvata veći broj zuba i brzo se širi zbog anatomohistoloških specifičnosti mlečnih zuba (široki
dentinski kanalići, tanak sloj tvrdih zubnih tkiva, prisustvo interglobularnog dentina, gleđ 1 mm sa Resijusovim
linijama, manja mineralizacija). Shodno tome češče su i komplikacije.

Lokalizacija – primarna predilekciona mesta (fisure i jamice molara, aproksimalne površine molara i gornjih
frontalnih zuba, cervikalni deo bukalnih površina mlečnih zuba). Najčešće su zahvaćeni donji molari i to drugi,
zatim gornji molari, gorni sekutići, ređe očnjaci, a najređe donji sekutići.

KARIJES GLEĐI – može biti početni / bela mrlja (promena površine gleđi kredastobele boje, bez kaviteta uz
postojanje zone hipo ili demineralizacije koja menja otpornost gleđi) i površinski/superficijalni (promena boje i
prekid kontinuiteta gleđi, lezija se prostire kroz gleđ do dentina i zahvata dentin u zoni gleđno-dentinske
granice)

KARIJES DENTINA – javlja se već kod superficijalnog karijesa gleđi i napreduje brže nego u gleđi.

CIRKULARNI KARIJES – specifičan oblik karijesa na mlečnim zubima. Javlja se na karijes reszistenstnim mestima
u vratnom delu zuba (glatke labijalne i oralne površine sekutića i očnjaka – cervikalna 1/3 krunice). Vratni deo
se mineralizuje posle rođenja kada su mogući brojni negativni uticaju na sam proces. Izražena neonatalna linija
predstavlja mesto na kome cirkularni karijes počinje a zatim se širi prema loše mineralizovanim delovima gleđi.
Širi se kružno i zahvata ceo obim krunice. Preduslovi za nastanak su domaćin, način ishrane i održavanje oralne
higijene. Uzroci: loše samočišćenje gornjih zuba, kašasta slatka i tečna ishrana, česti dnevni i noćni obroci,
uspavljivanje flašicom, veštačka ishrana.

DUBOKI KARIJES (CARIES PROFUNDA)

Lezija dospela u neposrednu blizinu pulpe i ugrožava integritet, anatomofiziološku i kliničko-patološku celinu
pulpo-dentinskog kompleksa. Razlikuju se 2 tipa (kod oba postoje promene na pulpi)
- CARIES PROFUNDA SIMPLEX – gde posle uklanjanja karijesa pulpa ostaje zaštićena tankim slojem
čvrstog dentina
- CARIES PROFUNDA COMPLICATA – nije moguće ukloniti razmekšali dentin a da ne dođe do
eksponiranja pulpe.

Dijagnostika
Anamnestički postoje bolovi na hladno i slatko koji traju koliko i nadražaj.
Klinički je uočljiva karijesna lezija (deca imaju voluminoznu pulpu i široke dentinske kanaliće pa je bitan odnos
dna kaviteta prema pulpu više nego dubina lezije).
Elektrotest je u granicama normalne, a perkutorni nalaz je negativan.

Terapija
Cilj je očuvati integritet i vitalitet pulpe. Treba eliminisati iritativne faktore koji u izazvali patološke promene.
Način terapije zavisi od stanja dentina na dnu kaviteta.

SIMPLEX – Terapija je jednoseansna. Nakon uklanjanja larijesa, dentin se prekriva sa CaOH2 (Dycal) a zatim se
postavlja podloga i ispun.

COMPLICATA - Postoje znaci inflamacije pulpe a kompletno uklanjanje razmekšalog dentina dovodi do
eksponiranja pulpe. Ukoliko je pulpa eksponirana vrši se direktno prekrivanje pulpe ili vitalna amputacija.
Moguće je ostaviti tanak sloj dentina 0,5 mm i ivršiti indirektno prekrivanje sa CaOH2.

CaOH2 – alkalan (pH 12), neutrališe kiselu reakciju pulpo-dentinskog kompleksa, deluje baktericidno, očvršćava
strukturu dentina i povećava otpornost – povlačenje hiperemije i stvaranje tercijarnog dentina!

TERAPIJA KARIJESA MLEČNIH ZUBA

Ima određene specifičnosti i poteškoće zbog veličine i anatomskog oblika krunica mlečnih zuba, voluminozne
pulpe, manje debljine tvrdih zubnih tkiva, prisustva interglobularnog dentina, širih dentinskih kanalića,
smanjenja sposobnosti stvaranja tercijarnog dentina te psihofizičkih i anatomorfoloških karakteristika samog
deteta. Najveći problem su mala usta, odn malo radno polje, izražena salivacija, pokretljivost jezika te
obezbeđenje saradnje s detetom. Osnovni uslov je bezbolan rad! Terapija treba da bude brza, ekfikasna,
bezbolna uz primenu najprikladnijih instrumenata i tehnika.

„od lakšeg ka težem, korak po korak“

Kavitet preparacije zavisi od materijala za ispun:

- Amalgam (Blackovi principi)
- Kompoziti / GJC (adhezivni oblik kaviteta)

GJC - najznačajniji materijali! Imaju hemijsku vezu sa gleđi i dentinom, dobru adheziju, otpuštaju fluoride
(prevencija sekundarnog karijesa), ne moraju se nagrizati i ne zahtevaju apsolutno suvo radno polje.
POVRŠINSKI KARIJES – uklanjanje karijesa + GJC
BELA MRLJA – uklniti uzrok + lokalno fluoridi
KARIJES DENTINA – ukloniti karijes do zdravog čvrstog dentina
DUBOKI KARIJES – ukloniti razmekšali dentin, IPP/DPP, vitalna amputacija
CIRKULARNI KARIJES – cilj je usporiti tok i sprečiti prevremeni gubitak i ekstrakciju mlečnih zuba. Odstraniti
uzrok, korigovati higijensko-dijetetske mere, primeniti fluoride, ukoliko je potrebno konzervativno sanirati sa
GJC.
PULPITIČNI I GANGRENOZNI – ektrakcija

Indikacije za zbrinjavanje karijesa mlečnih zuba zavise od stepena resorpcije korenova te prisustva ili odsustva
stalnih zamenika. Stalni ispuni se postavljaju kada su korenovi neresorbovani ili delimično resorbovani
(odsustvo luksacije). Ako postoji blaga luksacija, kavitet se zatvara cementima (GJC) a kod izražene luksacije se
vrši ekstrakcija.

OBOLJENJA PULPE I PARODONTALNIH TKIVA

ETIOLOGIJA

Uzroci koji dovode do patoloških promena pulpe i PA mogu biti: mikrobiološki, hemijski i fizički. Ni jatrogena
etiologija nije retka (posledica noksi u toku stomatološke terapije).

MIKROBIOLOŠKI – uzročnici su najčešće bakterije i njihovi toksini. Karijesni procesi su depo za kontinuiranu
bakterijsku kontaminaciju pulpo-dentinskog kompleksa uz istovremenu intoksikaciju raspadnim produktima
karijesne lezije. Tanka gleđ i dentin mlečnih zuba i široki dentinski kanalići omogućavaju kolonizaciju i brz
prodor bakterija do pulpe i česte komplikacije.

HEMIJSKA OŠTEĆENJA – oštećenja pulpe su posledica dejstva medikamenata ili komonenti materijala za ispune
(retko deluju sami). Može biti i samoinicijativno (dete ili roditelj) postavljaju analgetike u kavitet lezije u cilju
ublažavanja simptoma.

FIZIČKA OŠTEĆENJA
- MEHANIČKA – traumatsko oštećenje pulpe i periodontalnog kompleksa. Trauma može dovesti do
preloma zuba i oštećenja pulpe i periodoncijuma ili prekida neurovaskularnog snopa u nivou apeksa
što uzrokuje nekrozu pulpe.
- MIKROTRAUME – poremećeni okluzalni odnosi, bruksizam, loše navike, loši ispuni
- TERMIČKA OŠTEĆENJA – usled čestih i naglih promena temperature u usnoj duplji (toplo/hladna hrana
i piće)
- ELEKTRIČNA OŠTEĆENJA – električni potencijal ispuna i protetskih radova
- RADIJACIONA OŠTEĆENJA – zračenje u terapijske svrhe kod tumora orofacijalne regije (zaustavljanje
rasta i razvoja zuba – degenerativne promene)

JATROGENA OŠTEĆENJA – neadekvatna primena rotirajućih instrumenata bez hlađnja dovodi do tremičkih i
mehaničkih oštećenja zuba. Preterano sušenje kaviteta dovodi do aspiracije odontoblasta i oštećenja
odontoblastnog ali i dubljih slojeva pulpe. Nepravilna primena medikamenata! Akcidentalno otvaranje pulpe,
loši ispuni, loša kanalna punjenja i protetski radovi ili ortodontski aparati mogu dovesti do oštećenja pulpe i
periapikalnog tkiva.

INDIKACIJE ZA LEČENJE ZUBA

Zavise od opšteg zdravstvenog stanja deteta, motivisanosti deteta i roditelja za saradnju, oralnog statusa, vrste
zuba, vreste oboljenja pulpe i periapikalnih tkiva.

OPŠTE ZDRAVSTVENO STANJE DETETA – dobro opšte zdravstveno stanje organizma i dobar imuni odgovor su
od značaja za endodonstku terapiju. Ukoliko dete boluje od urođenih ili stečenih oboljenja ne sme se rizikovati
da prilikom intervencije dođe do akutne infekcije (urođene i stečene srčane mane, bakterijski endokarditis,
nefritis, leukemija, nefropatije, tumori, bolesti sa smanjenjem broja granulocita i polimorfonukleara). Kod
poremećaja koagulacije (produženo vreme krvarenja) potrebna je adekvatna priprema. Indefktivna oboljenja
(hepatitis, AIDS) predstavljaju poremećaje imunog sistema i zahtevaju poseban tretman uz zaštitu pacijenta i
lekara. Svi pacijenti rizika se leče uz saradnju sa lekarom specijalistom radi medicinske pripreme i saglasnosti za
intervenciju.
MOTIVISANOST – motivisanost deteta je bitan faktor zbog neophodne saradnje, ali i motivisanost roditelja je
veoma važna pogotovo kod višeseansnih lečenja.

ORALNI STATUS – značajan za određivanje plana terapije. Procena stanja ostalih zuba, njihove važnosti za
funkciju i razvoj orofacijalnog sistema, ortodontsk status, procena oralne sluzokože i potpornog aparata zuba,
nivo oralne higijene.

VRSTA ZUBA – značaj za funkciju i razvoj organa za žvakanje. Kod mlečnih prioritet imaju zubi važni za očuvanje
prostora u potpornim zonama za nicanje zuba zamenika. Vreme smene je važno za određivanje indikacija za
endodontsko lečenje.

VRSTA OBOLJENJA – pre terapije treba utvrditi dijagnozu obolele pulpe ili periapikalnog tkiva i na osnovu
anamneze, kliničkog pregleda i RTG proceniti mogućnosti uspeha i važnost terapije.

DIJAGNOSTIKA

Dijagnostika je najvažniji preduslov za pravilnu terapiju i povoljan ishod terapije. Problem je uzrast deteta,
neadekvatna saradnja, anatomske i histolopke karakteristike mlečnih zuba ili mladih stalnih zuba. Resorpcija
korena omogućava široku komunikaciju pulpe preko resorpcionog organa sa periodoncijumom i uslovljava u
slučaju pulpitisa blažu kliničku sliku i oskudnu anamnezu.

ANAMNEZA
Podaci od deteta se uzimaju sa rezervom (strah ili neznanje). Podatke od roditelja (heteroanamneza) prihvatiti
kritički.

*SUBJEKTIVNE SMETNJE (verodostojnost zavisi od uzrasta deteta)

BOL – dnevne oscilacije intenziteta i karakteristike bola povezati sa nadražajima. Spontani bol ukazuje na
ireverzibilna oštećenja pulpe. Kratkotrajni jaki bol na hladno ukazuje na hiperemiju. Produženi bolovi ukazuju
na izraženu inflamaciju. Bol na hladno je uzrokovan seroznim pulpitom, a bol na toplo gnojnim pulpitom ili
periapikalnim procesom. Lokalizovani bol ukazuje na parcijalni, a iradirajući na totalni pulpit ili apikalni
periodontit. Kod mlečnih zuba nema korelacije između jačine bola i stepena oštećenja pulpe. Bol može izostati
ili trajati vrlo kratko (brzo napredovanje od pulpita do nekroze). Široko otvoren apeks zbog resorpcije može biti
uzrok izostanka bola a zbog smanjenja imunobiološke snage pulpe brzo prelazi iz akutne u hroničnu formu.

*OBJEKTIVNI PREGLED
INSPECIJA – za uočavanje uzročnika i simptoma oboljenja (naslage, karijes, promene boje zuba, frakture, fistula,
promene na mekim tkivima)
SONDIRANJE – za utvrđivanje veličine i dubine karijesne lezije, stepena čvrstoće dentina u kavitetu, postojanje
otvora komore pulpe
PERKUSIJA – ipsituje se reakcija potpornog aparata zba na mehaničke nadražaje. Osetljivost na perkusiju je znak
da se infekcija proširila na potporni aparat zuba.
PALPACIJA – ekstra/intaoralni otok (lokalizacija, veličina, konzistencija), uvećanje limfnih žlezda, pokretljivost
zuba
TERMIČKI NADRAŽAJI (toplo-hladno) – bol na hladno je znak vitalne pulpe a produžan bol na hladno je znak
obolele pulpe. Hladno smiruje gnojni, a toplo serozni pulpit, odsustvo reakcije na hladno a pozitivna na toplo
može biti znak delimične ili potpune nekroze pulpe.
PROSVETLJIVANJE (DIJAFANOSKOPIJA) – promee u transparenciji čvrstih zubnih tkiva usled krvarenja ili nekroze
pulpe
ISPITIVANJE VITALITETA – samo za stalne sa završenim rastom korena, jer kod resorpcije su oštećeni nervni
završeci
TEST PREPARACIJE KAVITETA / BUŠENJE DENTINA – bol je znak vitaliteta, ali se može javiti i kod avitalnih sa
oštećenjem periodoncijuma

RADIOGRAFIJA
Značajno pomoćno dijagnostičko sredstvo! (ekspanzivnost karijesne lezije, procesi u pulpi, stanje potpornog
aparata, fiziološki i patološki resorptivni procesi, intraradikularno rasvetljenje, gubitak alveolarne kosti)

KLINIČKA SLIKA I DIFERENCIJALNA DIJAGNOSTIKA OBOLJENJA PULPE I PARODONCIJUMA

OBOLJENJA PULPE (PULPOPHATIAE)

*prema toku: akutna i hronična

*prema lokalizaciji: parcijalna i totalna
*prema patohistološkom nalazu: serozna, gnojna, ulcerozna, granulomatozna, hiperplastična

HIPEREMIJA PULPE
To je reverzibilno stanje izazvano inflamacijom ili traumom. Postoji vazodilatacija i ćelijska infiltracija. Bol na
termičke nadražaje traje nekoliko minuta koa posledica povećanja inrapulparnog pritiska. Bol je lokalizovan, a
zub nije osetljiv na perkusiju. Na RTGu nema promena u periapeksu.
Terapija: ukloniti uzrok, IPP

AKUTNI PARCIJALNI SEROZNI PULPIT

To je serozno, eksudativno zapaljenje uglavnom koronarnog dela pulpe. Postoji spontani oštar probadajući bol
intermitentnog tipa (30 min), lokalizovan je. Zub nije osetljiv na perkusiju. Na RTGu nema promena.
Terapija: uklanjanje koronarnog dela pulpe (amputacija) ili cele pulpe (ekstripacija).

AKUTNO TOTALNO SEROZNI PULPIT

To je serozno, eksudativno zapaljenje cele pulpe. Prisutan je jak spontani bol koji iradira i traje dugo sa kratkim
remisijama i povećava se pri fizičkom naporu. Zub je osetljiv na vertikalnu perkusiju. Na RTGu nema promena.
Terapija: ekstripacija pulpe ili ekstrakcija zuba

AKUTNI PARCIJALNI PURULENTNI PULPIT

To je lokalizovano gnojno zapaljenje dela pulpe. Postoji spontani ili provocirani pulsirajući bol i reakcija na toplo
iznad 35 C. Bol je lokalizovan a zub nije osetljiv na perkusiju. Na RTGu nema promena u periapeksu.
Terapija: eksptripacija pulpe (pulpektomija) ili ekstrakcija zuba
AKUTNI TOTALNI PURULENTNI PULPIT
To je generalizovano gnojno zapaljenje pulpe. Postoji jak pulsirajući bol sa kratkim bezbolnim intervalima.
Pojačava se na temperaturu iznad 35 C ili u horizontalnom položaju, a hladno ublažava bol. Bol iradira
(sinalgija). Zub je osetlhiv na vertikalnu perkusiju. Na RTGu nema promena osim proširenja periodontalnog
prostora.
Terapija: pulpektomija ili kod mlečnih zuba ekstrakcija

HRONIČNI OTVORENI ULCEROZNI PULPIT

To je hronično lokalizovano zapaljenje gde postoji komunikacija pulpe sa spoljašnjom sredinom. Postoji slab,
tupi bol na termičke nadražaje ili pri žvakanju zbog pritiska na pulpu. Na RTGu nema promena.
Terapija: ekstripacija pulpe kod stalnih, amputacija kod mlečnih

HRONIČNI PROLIFERATIVNI PULPITIS (POLIP PULPE)

To je hronično proliferativno zapaljenje otvorene pulpe (proliferativno tkivo nastaje kao odbrambeni
mehanizam). Postoje smetnje i bol pri žvakanju, krvarenje iz zuba. Na sondiranje polip reaguje slabije nego
zdrava pulpa i često krvari. Na RTGu nema promena.
Terapija: delimično ili potpuno uklanjanje pulpe

HRONIČNI ZATVORENI PARENHIMATOZNI PULPIT

To je hronična inflamacija pulpe ispod dugotrajnog karijesnog procesa ili ispuna sa zaostalim karijesom. Postoje
povremene tegobe neodređene prirode. Moguća je akutna egzacerbacija (akutno zapaljenje). Na RTGu postoji
retrakcija pulpe.
Terapija: pulpektomija ili kestrakcija kod mlečnih zuba

INTERNI GRANULOM PULPE

To je interna resorpcija tvrdih zubnih tkiva (idiopatska ili zbog hroničnog zapaljenja pulpe). Bez izraženih
simptoma, na RTGu postoji interdentallno rasvetljenje.
Terapija: ekstrakcija ili vitalna ekstripacija pulpe

NEKROZA I GANGRENA PULPE

To je izumiranje i raspadanje pulpnog tkiva odn krajnji stadijum oštećenja. Bez subjektivnih tegoba, osim bola
na toplo i blage osetljivosti na perkusiju. Postoji promena boje zuba. Na RTGu postoji proširenje peridontalnog
prostora, odsustvo lamine dure, rasvetljenje u apeksu.
Terapija: kod stalnih endodontska ili ekstrakcija, kod mlečnih ekstrakcija

OBOLJENJA PARODONTALNIH TKIVA (PARODONTITIS APICALIS)

Mogu biti akutna (serozna i gnojna) i hronična (fibrozna, granulomatozna, cistična)

Nastaju kao komplikacija oboljenja pulpe. To su patološke promene periodontalnih tkiva u predelu vrha korena
(kod dece manje periodontalnih vlakana i spongioznija kost pa je brže širenje).

AKUTNI APIKALNI PARODONTITIS

Predstavlja nastavk i komplikacije patoloških promena u pulpi (totalni pulpit, nekroza, gangrena) ali može
nastati i zbog traume ili jatrogenih uzroka pri endo terapiji. Postoje eksudativne promene i periodoncijumu i
izraženi bol. Na RTGu postoji proširen periodoncijski prostor, difuzno rasvetljenje u periapeksu i odsustvo
lamine dure. Terapija je drenaža zuba, endo ili ekstrakcija kod mlečnih zuba.
1. Periodoncijumska faza – umereni bol i perkutorna osetljivost
 2. Enosealna faza - intenzivan pulsirajući bol, patološka luksacija, jaka perkutorna osetljivost
3. Subperiostalna faza – povećan pritisak i istezanje periosta (pogoršanje simptoma)
4. Sumbukozna faza / Parulis – olakšanje! Sadržaj se izliva u meko tkivo (otok i smanjen pritisak). Kod
mlečnih u forniksu.
5. Fistula – hroničan tok! Gube se simptmomi!

HRONIČNI APIKALNI PARODONTITIS

Nadovezuje se na akutni ili je od početka hroničnog toka. Postoji destrukcija alveolarne kosti i formiranje
periapikalnog tkiva bogato infiltrovanim ćelijama hronične inflamacije (granulomatozno tkivo). Postoji blagi
otok u forniksu ili fistula. Na RTGu postoji periradikularno difuzno rasvetljenje ili jasno ograničena destrukcija
alveolarne kosti. Terapija je endo kod starlni, a kod mlečnih ekstrakcija.

TERAPIJA OBOLJENJA PULPE I PARODONCIJUMA

*MLEČNI ZUBI*

VITALNE METODE

DIREKTNO PREKRIVANJE PULPE

Obezbeđuje uslove za očuvanje vitaliteta i ponovno uspostavljanje narušenog integriteta eksponirane zdrave
pulpe.
Indikacija: arteficijalno otvaranje komore pulpe, minimalno eksponirana pulpa pri uklanjanju karijesa, fraktura 3
klase (ne radi se pred smenu zuba!)
Pulpa se prekriva sa CaOH2 koji u direktnom kontaktu sa pulpom dovodi do troslojne nekroze u sloju od 1,5
mm (kolikvacija, edem, koagulacija). Ispod koagulacione zone u pulpi dolazi do zapaljenja i infiltracije
polimorfonuklearima. Posle nekoliko dana dolazi do infiltracije i produkcije kolagena uz zonu nekroze. Posle 4
nedelje gubi se inflamacija i javljaju se distrofične kalcifikacije unutar koagulacione nekroze i formira se novi
odontoblastni sloj uz mezenhimalnih ćelija pulpe koji produkuje tkivo slično dentinu (atubularni dentin, odn
neodentinski most koji štiti pulpno tkivo)

VITALNA AMPUTACIJA (VITALNA PULPOTOMIJA)

Jednoseansa metoda! Uklanjanje koronarnog dela pulpe do ulaza u kanale, a radikularni deo se prekriva sa
amputacionom pastom (CaOH2) da bi se omogućio oporavak i normalna biološka funkcija.
Teško kod mlečnih zuba zbog brzog širenja procesa i infekcije.
Indikacije: pulpitis acuta serosa partialis, pulpitis chronica ulcerosa i proliferativa, fraktura sa otvaranjem pulpe,
akcidentalno otvaranje pulpe.

VITALNA EKSTRIPACIJA (VITALNA PULPEKTOMIJA)

Pod LA se u potpunosti uklanja pulpa, a kanal se puni sa resorptivnom pastom (jodoform chlumsky -
kamfor/fenol; kamfor ima antiseptičko i analgetičko dejstvo; fenol je dezinficijens) bez gutaperke.
Indikacije: jedokoreni mlečni zubi kod kojih nije počela resorpcija korena.

MORTALNE METODE

MORTALNA AMPUTACIJA (MORTALNA PULPOTOMIJA)

Pulpa se devitalizuje i mumifikuje a zatim se uklanja koronarni deo, a korenski se prekriva amputacionom
pastom. Vrši se u 2 posete.
Indikacije: akutni serozni pulpit, parcijalni hronični pulpit, fraktura sa ostvaranjem pulpe (ne kod resorbovanih
korenova!)

MORTALNA EKSTRIPACIJA (MORTALNA PULPEKTOMIJA)

Pulpa se devitalizuje i mumifikuje, zatim se potpuno uklanja. Višeseansno! Devitalizacija se vrši
paraformaldehidom 7-15 dana (na pulpu). Kanali se pune resorptivnom pastom do smene zuba.
Indikacije: kao i za vitalnu

LEČENJE PARODONTALNIH OBOLJENJA

ENDODONTSKI – retko! Mora se paziti na periapikalni prostor kako ne bi došlo do povrede zametka stalnog
zamenika. Može se endo lečiti ukoliko nije počeka resorpcija korena mlečnog zuba. Vrši se drenaža, smirivanje
simptoma, obrada kanala i punjenje resorptivnom pastom.

EKTRAKCIJA – ukoliko je počela resorpcija korena mlečnog zuba

*STALNI ZUBI*

Endodontska terapija stalnih zuba kod dece se ne razlikuje od endo terapije kod odraslih. Potencijal mlade
pulpe je znatno veći!

DIREKTNO PREKRIVANJE PULPE

VITALNA AMPUTACIJA – uvek je rešenje do završetka razvoja korena stalnog zuba i apeksifikacije, a kasnije se
vrši ekstripacija cele pulpe ukoliko je potrebno.

MORTALNA AMPUTACIJA – retko, samo se definitivna terapija mora odložiti na kraći period.

VITALNA I MORTALNA EKSTRIPACIJA – samo kod zuba sa završenim rastom korena, vrši se kao i kod odraslih.

LEČENJE PARODONTALNIH OBOLJENJA

Terapija zavisi od uzrasta i stepena razvoja korena zuba. Terapija može biti konzervativna (drenaža
periapikalnog predela, mehaničko uklanjanje nekrotičnog sadržaja iz korenskog kanala, medikamentna terapija
CaOH2, definitivno punjenje kanala) i hirurška (operativna kiretaža periapikalnog procesa ili radikalna terapija
odn ekstrakcija zuba)
Ako se proces javi na 1 stalnom molaru, pre nicanja 2 stalnog molara a postoji klica 3 molara, može se izvršiti
ekstrakcija 1 molara čije mesto će zauzeti drugi molar.

TERAPIJA STALNIH ZUBA SA NEZAVRŠENIM RASTOM KORENA

Cilj je da se omogući završetak rasta i razvoja korena (apeksogenezom ili apeksifikacijom). Terapija je
endodontska.

APEKSOGENEZA – proces formiranja vrha korena kada je očuvana apikalna pulpa i Hertwigova duplikatura. To
je put formiranja apikalnog dela korena normalnim genetski uslovljenim redosledom bez uticaja patoloških
mehanizama.

APEKSIFIKACIJA – proces završetka rasta korena pod patološki izmenjenim uslovima u periodoncijumu. To je
specifična reparatorna reakcija periodontalnih tkiva kod zuba sa nezavršenim rastom korena. Nastaje
mineralizacijom specifičnog granulacionog tkiva ektomezenhimalnog dentalnog porekla koje nakon uspešnog
lečenja ispunjava apikalni otvor. Koren je kraći, sa lateralno postavljenim apikalnim foramenom ali jasno
ograničenim novoformiranim periodontalnim prostorom.

TERAPIJA OBOLELE PULPE

U terapiji se primenjuju isključivo vitalne metode! Kod mortalnih, medikamenti za devitalizaciju mogu oštetiti
vitalno tkivo apikalne regije od koje očekujemo da završi proces apeksogeneze.

Ako je došlo do otvaranja pulpe (trauma) a nisu izraženi znakovi inflamacije radi se direktno prekrivanje pulpe
ili vitalna amputacija koronarnog dela.

Ako je veći deo pulpe zahvaćen procesom, a pulpa je još uvek vitalna radi se visoka amputacija. U apikalnom
delu se ostavlja 1-1,5 mm vitalnog pulpnog tkiva. Uklanjanjem obolele pulpe i biološkom obradom kanala (AB
tretman Tubulicidom – Benzalkonijev hlorid i inatrijum EDTA u fosfatnom puferu 1 min; ispiranje fiziološkim
rastvorom) obezbeđuje se smirivanje simptoma. Kanal se puni sterilno pastom CaOH2 koja se menja na mesec
dana sve do završetka rasta korena.

TERAPIJA APIKALNOG PARODONTITA

Savremena endodontska terapija se ograničava na intrakanalnom medikamentnom punjenju pri čemu se

postiže integritet tkiva apikalne regije. Kod nekroze pulpe uvek postoji apikalni parodontiti zbog široko
otvorenog apikalnog otvora.

Treba ukloniti irirtativne faktore iz kanala korena (nekrotične mase) pažljivom obradom do ivice apikalnog
otvora i adekvatnom odontometrijom treba očuvati integritet periapikalnog tkiva i olakšati reparacijske
procese. Vrši se višeseansna biomehanička i medikamentna terapija, do smirivanja inflamacije. Zatim se kanali
pune sterilnom pastom CaOH2 koja se menja na 30 dana.

Ako je očuvana apikalna pulpa i njene formativne ćelije, doći će do apeksogeneze. Ako je apikalni otvor i okolni
periodontalni prostor pre terapije bio ispunjen granulomatoznim tkivom, završetak rasta se odvija
apeksifikacijom. Po RTG potvrdi završetka rasta, kanal se deggintivno puni.

Ako postoji obimna destrukcija alveolarne kosti i veće oštećenje periapikalnog prostora, vrši se kiretaža
periapikalnog prostora (uklanjanje nekrotičnog sadržaja i granulacionog tkiva), provocira se krvarnje iz
periapikalnoog prostora i nastaje koagulum (biološki zavoj koji ispunjava koštani defekt). Koagulum će biti
zamenjen granulacionim tkivom koje je ključno za apeksifikaciju! Ispiranje (Tubulicidom i fiziološkim rastvorom)
i dezinfekcija kanala se vrši svakodnevno do smirivanja simptoma a zatim se puni sa CaOH2 koji se menja na 30
dana do potvrde apeksifikacije, a zatim se kanal definitivno puni.

OBOLJENJA GINGIVE (GINGIVITISI)

Mogu biti akutni, subakutni i hronični.

Uzroci: loša oralna higijena, dentalni plak, smena zuba, zaotali korenovi mlečnih zuba, karijes, neadekvatni
ispuni, nepravilnosti razvoja, opšta oboljenja (hormonalne promene).

GINGIVITIS CATARRHALIS

Uzrok su mikroorganizmi iz dentalnog plaka. Inflamacija počinje na interdentalnim papilama ispod kontaktne
tačke i širi se na slobodnu gingivu. Postoji eksudativno zapaljenje – crvenilo, vaskularna reakcija, edem zbog
nagomilavanja tečnosti, meka i glatka gingiva, krvari na provokaciju.

GINGIVITIS HYPERPLASTICA
Karakterističan je za dečiji uzrast. Karakteriše ga inflamacija eksudativnog tipa i proliferacija. Uzroci su loša
higijena i lokalne iritacije, hormoni (pubertet), hidantoin. Promene na gingivi u predelu sekutića uglavnom sa
labijalne strane, interdentalne papile su poluloptaste, uvećane, tvrde ili meke, jarko crvene boje. Gingiva krvari,
pri mastikaciji postoji osećaj stranog tela i prisutan je zadah.

GINGIVITIS FIBROMATOSA
Karakteriše ga proliferacija bez izražene inflamacije. Javlja se kod dece u vreme nicanja stalnih zuba na
tuberima. Uzrok je nasleđe ali i hormoni, bez dejstva lokalnih faktora. Gingiva je uvećana, čvrsta, bleda, ne
krvari i otporna je na traumu. Nekada može potpuno prekriti zube i ometati nicanje. Prisutne su smetnje pri
žvakanju.

GINGIVITIS ULCERO-NECROTICANS
Retko se jvalja kod dece. Karakterišu ga ulecero-nekrotične promene na gingivi i eksudacija. Uzrok su
mikroorganizmi (Bascilus fusiformis, Borellia Vincenti), oštećenje slobodne gingive, oslabljen organizam, stres,
avitaminoze, pothranjenost. Počinje naglo (loše opšte stanje, temperatura, bolovi, metalni ukus, zadah,
povećana salivacija). Gingiva je crvena i edematozna. Počinje na interdentalnoj gingivi i širi se na slobodnu.
Ulceracije su prekrivene sivim pseudomembranama.

GINGIVITIS NICANJA
Infekcija oko zuba u nicanju. Postoji otok gingive koja je crvena, pojačana je salivacija, povišena je temperatura
a dete je uznemireno.

PERICORONITIS
Zapaljenje gingive oko krunice u nicanju ili oko delimično izniklog zuba (oko molara). Gingiva delimično prekriva
krunicu ili kvržicu zuba. Prostor između površine krunice i gingive je pogodan za zadržavanje hrane i
mikroorganizama iz plaka. Gingiva je inflamirana, crvena, otežena i bolna. Inflamacija se može proširiti i na
alveolarnu kost.

OBOLJENJA PARODONCIJUMA (PARODONTOPATIJE)

Parodontopatija je oboljenje potpornog aparata zuba i zahvata sva tkiva parodoncijuma (gingiva,
periodoncijum, cement, alveolarna kost). Osim inflamacije gingive postoje i parodontalni džepovi, povlačenje
desni, subgingivalni konkrementi, supuracija, migracija i labavljenje zuba. Gingivitis može biti početni stadijum
parodontopatije. Retko se javlja kod dece.
Mogu biti lokalizovane i generalizovane, juvenilne i hronične.

Kod dece se javljaju samo rane početne forme: predpubertetska, juvenilna i rapidna progresivna.

PREDPUBERTETSKA PARODONTOPATIJA
Javlja se u mlečnoj denticiji. Uzroci su genetski, imunološki i mikroorganizmi.
LOKALIZOVANA – destrukcija alveolarne kosti oko nekoliko zuba, a gingiva je s minimalnim znacima inflamacije
GENERALIZOVANA – crvenilo gingive u predelu više zuba praćeno proliferativnim i atrofičnim promenama sa
resorpcijom mlečnih korenova i alveolarne kosti. Mlečni zubi se gube već do 3 godine. Stalna denticija ne mora
biti zahvaćena.

JUVENILNA PARODONTOPATIJA
Javlja se između 11 i 15 godine (pubertet ili neposredno pred pubertet). Uzroci mogu biti nasleđe, imunološka
predispozicija ili bakterijska infekcija. Ima brz, akutan tok praćen destrukcijom vezivnog tkiva, epitelnog pripoja,
resorpcijom alveolarne kosti i hubitkom zuba.
LOKALIZOVANA – zahvata prve stalne molare i incizive. Postoje diskretni znaci inflamacije, bez plaka. Dolazi do
resorpcije alveolarne kosti vertikalnog tipa. Uzrok su anaerobni gram – bacili (Actinobacillus
Actynomicetecomitans)
GENERALIZOVANA – isto kao i lokalizovana samo zahvata više zuba. Uzročnik je Porphyromonas gingivalis.
Izrazito brzog toka, važno je što pre dijagnostikovati kako bi se sprečio rani gubitak zuba.

OBOLJENJA USANA - CHEILITISI

CHEILITIS EXFOLIATIVA

-hronično površinsko zapaljenje vermiliona i karakteriše se stalnim ljuštenjem usled deskvamacije epitela

Etiologija:
-nepovoljni klimatsko-meteorološki uslovi (vetar, promena temperature, sunce)
-loše navike (vlaženje ili grickanje usana)
-neurovegetativni poremećaji
-poremećaji apsorpcije vitamina
-može nastati od atopičnog ekcma ili pukotine

Klinička slika:
-promene najčešće počinju na središnjem delu donje usne, zatim se šire na celu donju i gornju usnu.
Manifestuju se eksfolijacijom rožastog sloja koji je zadebljao. Usne su ispucane, a nakon eksfolijacije ostaju
erodovana, crvena, osetljiva mesta. Bolesnici imaju subjektivni osećaj da im se usta suše, zbog čega stalno vlaže
usne, što dovodi do dalje deskvamacije i pogoršanja bolesti. Prisutne su i subjektivne tegobe (smanjena
pokretljivost usana, osećaj zategnutosti, smanjen taktilni osećaj). Promene mogu trajati mesecima ili godinama,
različitim intenzitetom. Hronične forme su podložne sekundarnoj infekciji bakterijama i gljivicama.

Terapija: u pojedinim slučajevima promene prolaze same. Indikovana je lokalna aplikacija neutralnih masti. Kod
hroničnih kortikosteroidi lokalno, ali i psihoterapija i transkilansi.

CHEILITIS ANGULARIS (STOMATITIS ANGULARIS)

-akutna ili hronična inflamacija kože i labijalne mukoze u uglovima usana

Etiologija:
-infekcija (Candida, Staphylococus)
-mehanički faktori (proteze)
-imunodeficijencija (rani znak HIVa ili dijabetesa – postojanje angularnog stomatitisa udruženog s Candidom,
otpornog na th!)
-nutritivni disbalans (nedostatak riboflavina, folata, Fe, proteina)
-poremećaj salivacije (hipersalivacija – uzrok stalnog vlaženja uglova usana i maceracije)

Kod odraslih je najčešće uzrok infekcija ili mehanički faktor stariji bezubi pacijenti koji nose neadekvatne
proteze, usled poremećaja vertikalne dimenzije, pa u uglovima usana dolazi do maceracije). Kod dece su to
imunodeficijencija ili nutritivni disbalans.

Klinička slika:
-hrapava trouglasta zona u regionu komisura usana, crvena i edematozna
-često zahvaćena oba ugla
-u težim formama fisure i ragade
-eksudacija i kruste se mogu smenjivati u zoni patoloških promena
Terapija: eliminisati sistemske bolesti ako su one uzrok; skidati protezu tokom noći i odlagati je u antifungalno
ili antiseptično sredstvo ukoliko je dokazano prisustvo mo (bar 14 dana), antifungalne masti ukoliko postoji
infekcija candidom 3-4 x dnevno, AB, izrada nove protetske nadoknade

CHEILITIS GLANDULARIS

-hronično inflamatorno oboljenje malih pljuvačnih žlezda usana izazvano hipersekrecijom i obstrukcijom
duktusa

Etiologija:
-idiopatski
-usled hiperplazije sluzokože može doći do metaplazije i ektazije duktusa malih pljuvačnih žlezda

Klinička slika:
-češće je zahvaćena donja usna
-usna otečena, izvrnuta ka spolja
-na površini oralne sluzokože tačkasti crveni ili beli otvori izvodnih kanala malih pljuvačnih žlezda iz kojih se
može istisnuti gusta lepljiva supstanca koja može dovesti do formiranja krusti na ustama
-sekundarna infekcija malih pljuvačnih žlezda mikroorganizmima dovodi do nastanka Cheilits glandularis
suppurativa (Cheilitis apostematosa) – usne uvečane i na najmanji pritisak iz labijalnih mukoznih žlezda se cedi
purulentni eksudat
-može maligno alteririrati u planocelularni karcinom

Terapija: simptomatska (neutralne masti, antihistaminici, kortikosteroidi, antibiotici), u težim formama

vermilionektomija ili hiruška intervencija zbog maligne transformacije

CHEILITIS GRANULOMATOSA

-hronično uvećanje usne prouzrokovano granulomatoznom inflamacijom nepoznatog uzroka

Etiologija:
-uzrok je nepoznat
-biopsijom tkiva na početku bolesti utvrđen je samo edem i vaskularna limfocitna infiltracija
-ukoliko traju duže može se primetiti gušći ćelijski infiltrat koji je pleomorfan. Formiraju se mali granulomatozni
fokusi
- mogući uzrok mogu biti alergije na kobalt, aditive

Klinička slika:
-osnovna karakteristika je granulomatozno uvećanje usana i lica. Promenama mogu biti zahvaćene jedna ili obe
usne, kao i jedan ili oba obraza
-prvi znak je edem, on se može povući za nekoliko sati ili dana. Nakon više remisija bolesti edem perzistira, sa
tendencijom daljeg uvećanja
-usne vremenom postaju elastično tvrde
*Miescherov cheilitis – granulomatozne promene lokalizovane na usnama
*Melkersson Rosenthalov sindrom – pored uvećanja usana postoji i pareza n. facialisa i izbrazdan jezik (od
rođenja, moguća genetska predispozicija)
*Asherov sindrom – otok jedne ili obe usne. Promene počinju u detinjstvu ili ranoj mladosti. Promene traju
kratko i nestaju. Uvećanje usana se odvija postepeno pa se može formirati dupla usna. Oboljenje je praćeno
otokom očnih kapaka i uvećanjem štitne žlezde, bez funkcionalnih smetnji.

Dijagnoza: na osnovu pregleda i kliničke slike, ukoliko postoji samo uvečanje usana treba je razlikovati od
angioedema! U pojedinim slučajevima biopsija.

Terapija: lokalni i sistemski kortikosteroidi, isključiti nutritivne Ag kao mogući etiološki faktor

MORFOLOŠKE PROMENE USANA

PROMENA BOJE
Normalna boja usana je svetloružičasta. Epitel usana je tanak i dobro vaskularizovan pa brzo i lako dolazi do
promene boje.
CRVENILO – vaskularna reakcija pri zapaljenju (Cheilitis, opekotine)
PLAMENOCRVENA – avitaminoza B, febrilnost
ŽUTA – ikterus
ZAMUĆENE / OPALESCENTNE – hiperkeratoza zbog mehničke iritacije i nepovoljnih klimatskih uslova
BLEDE – smanjenje broja Er i krvarenja
PLAVA / LJUBIČASTA – hipoksija, KVS oboljenja

PROMENA STRUKTURE
Rumeni deo je normalno izbrazdan, ali kod mlađih su te brazde neznatno izražene. Usled edema se brazde gube
a usne su glatke.
Usled poremećaja keratinizacije dolazi do eksfolijacije i deskvamacije i pojavljuju se krpice epitela.

PROMENA VELIČINE
Povećanje / macrocheilia – ireverzibilno, usled edema ili ireverzibilno usled hipoplazije
Smanjenje / microcheilia – nasledno ili usled traume i opekotina

PIGMENTACIJE ORALNE SLUZOKOŽE

Pigmentacije mogu biti endogenog porekla (pigmenti iz organizma) ili egzogenog porekla (pigmenti uneti u
organizam iz spoljne sredine). Endogene pigmentacije mogu biti fiziološke i patološke.
FIZIOLOŠKA PREBOJENOST
Kod tamnoputih se javljaju melanogene pigmentacije koje zahvataju gingivu, tvrdo nepce, jezik i usne

PATOLOŠKA PREBOJENOST
Može nastati pod uticajem lokalnih faktora ili u sklopu oboljenja.
Amalgamske ili protetske - mrlje, tačke, tačkice ili trake (od plavih do crnih) na mrginalnoj gingivi
Hemosideroza – plava prebojenost
Adison – prebojenost obrazne sluzokože
Peutz Jegens - melaninska prebojenost nepravilnog oblika na obrazu i donjoj usni
Neurofibromatoza – svetlosmeđe usne boje bele kafe
Pigmentni nevusi – promene mrke boje na gingivi, nepcu, usnama, jasno ograničene, slične tumoru
Maligni melanom? Retko

EGZOGENE PIGMENTACIJE
Bizmt sulfid u terapiji sifilisa – plavomrki rub gingive
Grickanje grafitne olovke
Trovanja teškim metalima (olovo, živa, zlato, bizmut)

OBOLJENJA JEZIKA

Samostalna: lingua villosa, lingua geographica

Razvojne anomalije: lingua plicata, glossitis rhombica mediana, macroglossia, microglossia, aglossia, lingua
bifida, ankyloglosia
Promene u pokrivaču: atrofija i hipertrofija

SAMOSTALNA OBOLJENJA

LINGUA NIGRA – LINGUA VILOSA

-prekomerno uvećanje filiformnih papila koje mogu biti prebojene
-javlja se kod krezubosti, konzumiranja neabrazivne hrane, pušača, loše oralne higijene, febrilnih stanja, dijeta,
kserostomije
LINGUA NIGRA – CRNI JEZIK
-zbog uvećanja filiformnih papila i njihove povećane keratinizacije te proliferacije hromogenih mikroorgnizama
(kod pušača, narkomana, alkoholičara, kserotomije, zbog primene preparata Fe i hlorheksidina)
-braon ili crne promene u centralnom delu dorzuma jezika, više ka korenu. Filiformne su izuzetno dduge i
prebojene
-terapija: etiološka, prestanak pušenja i medikacije, poboljšanje oralne higijene, simptomatska, kiretaža jezika,
kaustici, soda bikarbona, vodonik peroksid ili acidi borici za ispiranje usta

LINGUA GEOGRAPHICA – GLOSSITIS MIGRANS

-crvena polja na dorzumu jezika koja menjaju veličinu i oblik i lokalizaciju, podsećaju na geografsku kartu
-genska predispozicija!
-promene na dorzumu su u vidu crvenih zona sa atrofičnim filiformnim papilama, okružene žućkastom
granicom koja predstavlja deo jezičnog pokrivača koji nije atrofirao. Crvena polja menjaju oblik, veličinu i
migriraju po dorzumu
-može proći bez subjektivnih tegoba ili je prisutna osetljivot pri konzumiranju začinjene hrane
-javlja se kod HIVa, psoriaze, atopičnog dermatitisa i reiterovog sindroma
-terapija: ne zahteva specifičan tretman! Etiološka i simptomatska (helirani cink 3x dnevno po 200mg, 3
meseca)

RAZVOJNE ANOMALIJE
MICROGLOSSIA
-izrazito smanjenje veličine jezika
-obično se javlja u sklopu sindroma Aglosiadaktilije ili Moebius sindroma

MACROGLOSSIA
-može biti generalizovana(kongenitalna), lokalizovana i stečena
-generalizovana je posledica Down sindroma, limfangioma, hemangioma, Bekvit-Vidman sindroma,
neurofibromatoze, adenomatoze, kretenizma
-lokalizovana može biti izazvana različitim faktotima: kongenitalni (hemangiom, limfangiom, tireoidno tkivo u
tkivu jezika), neoplazme (papilom, karcinom, kapoši sarkom), traume (edem, hematom, strano telo), ciste,
inflamacija (infekcija, absces)
-klinička slika: jezik je uvećan, nekad čak do te mere da otežava okluziju i artikulaciju i normalno zatvaranje
usta. Na jeziku se vide impresije, otisci zuba
-th: etiološka

AGLOSSIA
-potpuni nedostatak jezika
-usled greške u razvoju (nedostaje kvržica iz koje se razvija)

RASCEP JEZIKA – LINGUA BIFIDA

-razvojna anomalija, nepotpuno srastanje dve polovine jezika za vreme embrionalnog razvoja
-od veličine rascepa zavisi da li će postojati funkcionalne smetnje
-th: hirurška

ANKILOGLOSSIA – SAPET JEZIK

-genetski poremećaj u razvoju podjezičnog frenuluma
-može se javiti kod trizomije 13, Pierre Robisnonovog sindroma i kokain zavisnih majki
-jezik je fiksiran za pod usne duplje i gubi pokretljivost, te su ugrožene njegove funkcije
-može biti i posledica traume, zapaljenja i fibroze frenuluma
-th: hirurška

IZBRAZDAN JEZIK – LINGUA PLICATA

-jezik izdeljen fisurama na dorzalnoj površini
-razvojna anomalija, u sklopu Down sindroma ili Melkerson Rosentalovog sindroma, često kod obolelih od
psorijaze i ugl se javlja zajedno sa migrirajućim glositisom
-klinička slika: medijalna i lateralne brazde su produbljene, najčešće su simetrične i zahvataju ceo jezik. Može
biti bez subjektivnih tegoba ili uz tegobe pri uzimanju kisele i začinjene hrane. Predstavljaju idealna retenciona
mesta za zadržavanje hrane pa neadekvatna oralna higijena može dovesti do infekcije bakterijama i gljivica te
inflamacije.
-th: simptomatska

ROMBOIDNI GLOSSITIS (GLOSSITIS RHOMBICA MEDIANA)

-romboidna zona u srednjoj liniji dorzalne površine jezika, ispred opšančenih papila koja je bez papilarnog
pokrivača
-smatra se da je uzrok poremećaj u srastanju jezičnog pokrivača, ali se danas kao uzrok smatra i Candida
-ugl se javlja kod pušača, HIVa i kod kortikosteroidne terapije
-klinička slika: romboidna ravna ili nodularna, crvena zona bez papilarnog pokrivača u medijalnoj liniji dorzuma
ispred opšančenih papila, obično bez simptoma
-th: simptomatska, antifungalna, prestanak pušenja, hirurška ako se sumnja na malignitet

PROMENE U POKRIVAČU

ATROFIJA
Može zahvatiti deo ili ceo jezik. Na mestu atrofije jezik je gladak, sjajan kako poliran. Sluzokoža je hiperemična i
osetljiva.
Uzroci: anemija (Hinterov glossitis), avitaminoza B, lekovi (AB, KS), oštre ivice zuba i ispuna

HIPERTROFIJA / OBLOŽEN JEZIK

Žućkaste naslage, mogu promeniti izgled od hrane i pića te bakterija (postaju mrke). Postoji poremećaj ukusa.
Uzroci: febrilna stanja, dehidratacija, gljivice (Candida), meka kašasta hrana,, loša higijena
URGENTNA STANJA U DEČJOJ STOMATOLOGIJI

Komplikacije u toku stomatološke intervencije koje mogu ugroziti život!

ANAFILATIČKI ŠOK
Alergijska reakcija na anestetik ili antibiotik koja se javlja odmah ili nakon 2 h zbog kontakta Ag sa At. Javlja se
eritem, generalizovana urtikarija,stridor, bronhospazam, angioedem, snižen TA, vaskularni kolaps, cijanoza, šok.
Terapija: prekinuti intervenciju i pacijenta postaviti u poluležeći položaj. Dati adrenalin iv (venski pleksus
suglingvalno) 0,01/0,25 mg/kg; antihistaminik (Synopen) 5mg/kg; kortikosteroide (Dexason); kiseonik preko
maske

LOKALNA ALERGIJSKA REAKCIJA

Blaže i ređe forme koje nastaju pri kontaktu sluzokože sa materijalom ili medikamentom. Nastaje crvenilo,
edem, otežano disanje.
Terapija: prekinuti intervenciju, ukloniti uzročnike, antihistaminici

AKUTNI ASTMATIČNI NAPAD

Javlja se otežano disanje, dete je uplašeno i uznemireno, bori se za vazduh. Prisutna je dispneja i cijanoza.
Terapija: postaviti dete u polusedeći položaj; dati adrenalin, antihistaminik i brohospazmolitike (Ventolin 0,1
mg /kg); kiseonik u težim slučajevima. Pumpica nije dovoljna, ona sprečava napade.

SINKOPA
Kratkotrajni reverzibilni gubitak svesti kao posledica prolazne ishemije kore velikog mozga. Najčešće se javlja
vazomotorna uzrokovana strahom, jakim mirisima i krvlju + glad i vrućina. Javlja se bledilo, znojenje, mučnina,
povraćanje, slabost, vrtoglavica, mrak pred očima.

KOLAPS
Javlja se kod politraume, šoka, iskrvavljenja i anafilakse. Dete je bledo, oznojano sa tamnim podočnjacima i
grčevima.

EPILEPTIČNI NAPAD
Poremećaj senzacija, gubitak svesti i konvulzije.
Petit mal – napad traje 30 sek; motorni pokreti bulbusa, glave i ekstremiteta; gubi vezu sa okolinom i ne seća se
Grand mal – klonično tonične konvulzije, gubitak svesti, penušanje iz usta, cijanoza, inkontinencija

OPSTRUKCIJA RESPIRATORNIH PUTEVA

Može nastati usled zapadanja jezika, prisustva sadržaja krvi ili povraćanja, stranog tela (instrumenti, zubi)

HIPOGLIKEMIJA
Kod dijabetičara (insulinski šok) zbog predoziranja insulinom ili preskakanja obroka pre intervencije.
Može se javiti i kod zdravih.
Postoji ubrzan puls, plitko disanje, snižen TA, vrtoglavica, slabost.
Dati per os šećer!
HIPOVENTILACIJA
Kod uznemirenih i plašljivih usled plača, dišu plitko i površno i smanjuje se parcijalni pritisak O2 u plućima i
nastaje acidoza. Javlja se cijanoza, gušenje, strah i uznemirenost i mogući gubitak svesti.

HIPERVENTILACIJA
Učestalo duboko disanje dovodi do pada parcijalnog pritiska CO2 u alveolama i krvi i nastaje alkaloza. Postoji
osećaj lupanja srca, gušenje, trnjenje ruku i kočenje prstiju.

HISTERIČNI NAPAD
Počinje iznenada bez vidljivog uzroka – gubitak samokontrole sa ciljem izazivanja sažaljenja i naklonosti.

PROTETSKO ZBRINJAVANJE DECE

OPŠTI PRINCIPI

- rast i razvoj vilica, razvoj i nicanje zuba, karakteristike pulpe, nivo epitelnog pripoja, dužina kliničke
krune, transparentnost zuba, karakteristike deteta,, otežana saradnja, češće kontrole i korekcije
radova

ZAHTEVI ZA NADOKNADE:
- ispunjavaju osnovne zahteve funkcije, estetike i fonetike
- da ne ometaju rast i razvoj vilica i lica, nicanje zuba, govor i žvakanje
- da ne utiču štetno na pulpu i zube u razvoju
- da ne oštećuju susedne zube ili antagoniste
- da ne izazivaju mehaničke iritacije ili hemijska oštećenja mekih tkiva
- da budu urađene bez ili sa minimalnim brušenje zubnog tkiva
- da se mogu lako ukloniti i zameniti novim

PROTETSKO ZBRINJAVANJE U VREME MLEČNIH ZUBA

Zbrinjavanje u svrhu čuvanja prostora, a tek potom funkcijska i estetska rehabilitacija. Prerani gubitak mlečnih
zuba dovodi do poremećaja i usporavanja razvoja orofacijenog sistema u celini.

Indikacije za protetsku rehabilitaciju su:

- gubitak većeg broja mlečnih zuba zbog karijesa, traume
- kongenitalni nedostatak zuba (hipodoncija i anodoncija)
- strukturne anomalije zuba

Prvi i drugi mlečni molari i mlečni očnjaci razoreni karijesom koji se ne mogu konzervativno sanirati,
rekonstruišu se izradom krunica. Mogu se koristiti gotove ili livene krunice. Treba da obezbede funkciju
žvakanja, dobru okluziju, kontakte sa susednim zubima (prevencija gubitka prostora) i oblik krunice (prevencija
impakcije hrane).

Metalne krunice se mogu izraditi i kod strukturnih anomalija gleđi i dentina, frakture krunice, kod IPP i DPP
kada terapija traje duže.

Izrada mobilnih nadoknada (parcijalnih proteza) je indikovana kod gubitka većeg broja zuba, kada postoje uslovi
za gubitak prostora za stalne zube i poremećaj okluzije i artikulacije i MVO, odnosno nastanak ortodontskih
nepravilnosti. Ne izrađuju se pre 3 godine! Dete ih može progutati ili se povrediti. Proteze ne smeju ometati
rast, razvoj i nicanje zuba. Izrađuju se bez vestibularne ploče. Kontrole se vrše 1x mesečno.

PROTETSKO ZBRINJAVANJE U VREME STALNIH ZUBA

Najčešće zbog traume, komplikacija karijesa, naslednih i stečenih anomalija zuba.

Savremeni estetski materijali su suzili indikacije za izradu protetskih nadoknada. Umesto keramičkih faseta
mogu se izraditi kompozitne fasete, nadogradnje kod frakture zuba, lepljenje delova polomljenih zuba, estetske
korekcije zuba. Prednost je što nije potrebno brušenje, devitalizacija i narušavanje pripojnog epitela.

Pojedini zubi se zbrinjavaju krunicama (ne smeju se vezivati u blok da ne ometaju rast i razvoj). Treba paziti na
veličinu i oblik komore pulpe pri brušenju (velika komora sa visokim rogovima, kraća klinička kruna, epitelni
pripoj je na gleđi zub). Poželjno je raditi krunice od kompozita ili keramike, bez metala.

Kod avitalnih zuba radi se livena nadogradnja. Međutim treba je odlagati dokle god je to moguće jer je to trajna
nadoknada.

Proteze se izrađuju za nadoknadu više zuba, kao i kod odraslih ali bez vestibularne ploče.

Mostovi i skeletirane proteze se ne izrađuju pre 18 godine, dok se ne završi rast i razvoj vilica i nicanje zuba.

ORALNO-HIRURŠKE INTERVENCIJE KOD DECE

SPECIFIČNE ORALNO-HIRURŠKE INTERVENCIJE

Lokalni poremećaji nicanja (erupcione ciste, prekobrojni zubi, odontomi, kratak frenulum jezika ili usne). OH
intervencije nisu preporučljive u ranom uzrastu zbog intenzivnog rasta vilica i lica te mogu dovesti do
poremećaja nicanja zuba, okluzije, artikulacije, asimetrije lica i dr. Treba odrediti najpogodnije vreme i koliko su
intervencije uopšte neophodne.

Prekobrojne zube treba vaditi kada završi rast korenova stalnih zuba u tom predelu jer ako se vrši ranije može
doći do luksacije zametaka stalnih zuba u blizini prekobrojnog zuba, zbog male vilice i skučenog radnog polja.

Frenulum gornje i donje usne može biti kratak i hipertrofičan sa incercijom na vrhu alveolarnog grebena što
ometa nicanje, razmiče zube i vuče pripojnu gingivu sa pomeranjem insercije. Korekcija se vrši između 7 i 8
godine.

Kratak frenulum jezika ometa funkcije (smanjena pokretljivost) i treba ga korigovati što pre.

Ankiloza mlečnih zuba je česta. Takve zube treba ekstrahovati što pre.

Hirurško vađenje impaktiranih zuba se radi u dogovoru sa ortodontom.

Ciste se uklanjaju hirurški. Moa se izbeći povreda ili dislokacija zuba u razvoju centara rasta, moraju se ukloniti,
inače dovode do dislokacije izniklih zuba, zubnih zametaka i deformacije kosti i dr komplikacija.

VAĐENJE MLEČNIH ZUBA

Da li će se mlečni zub ekstrahovati zavisi od uzrasta i indikacija, opšteg zdravlja deteta, vrste zuba i stepena
destukcije krunice, stanja okluzije i artikulacije, stepena resorpcije korenova, položaja i stepena razvoja
susednih zuba, vrste oboljenja pulpe, psihološkog tipa deteta.

Indikacije:
- poodmakla fiziološka resorpcija korenova
- patološka resorpcija korenova zbog karijesa
- razorene krunice koje se ne mogu sanirati
- zaostali korenovi
- patološki procesi na vrhu korena a ne mogu se lečiti
- oboljenja pulpe ili parodoncijuma a ne mogu se lečiti
- frakture krunice i korenova
- ankiloza zua
- vađenje iz ortodontskih razloga
- zubi koji ometaju nicanje stalnih zuba

Kontraindikacije:
- oboljenja koja bi se pogoršala bez pripreme
- psihološki nepripremljena deca

Instrumenti su po veličini i obliku prilagođeni mlečnim zubima (klešta i poluge).

Vađenje je znatno lakše nego kod stalnih zuba zbog resorbovanih korenova, korena male dimenzice,
spongioznije kosti i elstičnosti kosti te manjeg broja periodontalnih vlakana. mora se paziti da se ne povrede
stalni zubi!

VAĐENJE STALNIH ZUBA

Retko! Indikacije su komplikacije karijesa i ortodonstke indikacije.

Vađenje gornjih je lakše zbog spongioznije i elastičnije kosti, a donji se vade nešto teže, posebno 1 donji molari.
Ne treba koristiti oslonac na susednim zubima, posebno ne onim sa nezavršenim rastom korena.

Prvi stalni molar?! 2 i 3 molar se bodili pomeraju i zatvaraju prostor ako se 1 molar izvadi pre 10 godine i ako 2
molar još nije nikao.

KOMPLIKACIJE VAĐENJA ZUBA

U TOKU DAVANJA ANESTEZIJE

-sinkopa, alergijska reakcija, anafilaksa, iv aplikacija LA, toksična reakcija, hematom, prelom gutanje i aspiracija
igle

U TOKU VAĐENJA
-povrede mekih tkiva, krvarenje, prelom krunice, prelom korena, luksacija susednog zuba, luksacija ili
ekstrakcija stalnog zuba, aspiracija ili gutanje zuba

NAKON VAĐENJA
-postanestetički ugriz, krvarenje, infekcija, otežano zarastanje, trizmus, alergijska reakcija

TRAUMA
 POVREDE SLUZOKOŽE USTA

MEHANIČKE POVREDE
Mogu ih izazvati premkečni zubi, natalni ili neonatalni zubi, oštre ivice destruiranih zuba, loše navike, grickanje,
nepravilna upotreba četkice za zube i slično. Zavisno od dužine trajanja i jačine traume javljaju se
hiperemija,otok, erozije i ulceracije, deskvamacija epitela. Manifestuju se kao dekubitalni ulkusi različite
veličine i dubine sa čvrstim rubom iznad nivoa sluzokože. Dno je prekriveno fibrinskim naslagama beložućkaste
boje. Okolna sluzokoža je otečena i hiperemična. Eroziije su bolne, a deca uznemirena, loše sisaju/jedu, loše
spavaju. Ako dođe do sekundarne infekcije javlja se otok, limfadenitis i pojačana salivacija. Dekubitalni ulkus
može nastati i pri vađenju mlečnih i stalnih zuba obilno na usnama kao posledica povrede pri radu ili zbog
grickanja usne u vreme trajanja anestezije. Povrede četkicom za zube se javljaju u predelu gingive koa
ogrebotine, plikovi, cepanje epitela, posekotine i ubodi. U prvim mesecima mogu se javiti Bedvaržove afte kao
simetrična oštećenja sluzokože nepca upotrebom dugih grubih cucli ili brisanjem usta maramicom (na prelazu
tvrdog u meko nepce). Površina je hiperemična, prekrivena fibrinskom membranom, jasnih ivica, veličine
nekoliko mm.
Terapija: uklanjanje uzroka; prevremno iznikle i predmlečne zube traba zaobliti ili ekstrahovati; lezije se mogu
ispirati blagim antiseptikom

TERMIČKE POVREDE
Nastaju pri uzimanju vruće hrane ili pri stomatološkim intervencijama. Obično na jeziku, usnama i prednjem
delu tvrdog nepca. Sluzokoža je otečena, hiperemična i bolna na dodir. Ređe se stvaraju mehurići koji prskaju a
nekada se vidi i pocepan epitel bele boje na hiperemičnoj površini. Pri stomatološkim intervencijama mogu
nastati povrede termokauterom ili nasadnim instrumentima.

POVREDE ELEKTRIČNOM STRUJOM

Nastaju direktnim kontaktom jezika ili usana sa izvorom električne struje. Pri manjem intenzitetu javlja se
hiperemija, edem, lezija epitela. Pri jačem intenzitetu usled oslobađanja toplote javljaju se opekotine različitog
stepena.

HEMIJSKA OŠTEĆENJA
Najčešće su izzavana lokalnim dejstvom hemijskih sredstava i medikamenata. Kod dece 1-3 godine pri
slučajnom uzimanju jakih hemijskih sredstava (kiselina ili baza) koje se nalaze u domaćinstvu (preparati za
pranje ili čišćenje odeće, razređivači boja i lakova, salicilna i HCl, sumporna kiselina) koji su nepažnjom starijih
ostavljeni detetu na dohvat ruke. Klinička slika i težina oštećenja zaviis od koncentracije i dužine delovanja
hemijskog sredstva. Agensi pliće ili dublje oštećuju oralnu sluzokožu, ona je hiperemična a posle nekoliko sati ili
dana nekrotična i prekrivena fibroznim eksudatom koji opada posle 7 dana i zaceljuje ako ne dođe do
komplikacija. Jatrogena oštećenja nastaju pri primeni hemijskih sredstava i preparata u dečjoj stomatologiji
(hlorfenol, sredstva za devitalizaciju, jače koncentracije vodonik peroksida, kiselina i slično). Obično su blage
prirode i javljaju se kao neznatna opalescencija i deskvamacija oštećenog epitela a ogoljena mesta su osetljiva.
ETIOLOGIJA POVREDA MLEČNIH ZUBA

Povrede mlečnih zuba su česte u savremenim uslovima života. Najčešće usled padova kod predškolske dece,
udaraca kod školske dece, a veliki broj je nepoznate etiologije. Važan faktor je uzrast i temperament te
ponašanje deteta (nepažljiva deca češće nego aktivna). Povrede su najčešće u periodu od 2-3 godine, zatim kod
dece koja polaze u školu ali i sportu i saobraćaju. Značajna je uloga zdravstvenog vaspitanja. Prevencija
obuhvata opremljenost dečijih igrališta i sportskih sala posebnim materijalima. Treba edukovati vaspitače,
nastavnike, roditelje da prepoznaju rizične situacije (guranje u školi, igračke, nameštaj) te da pruže prvu pomoć
i smanje moguće komplikacije ukoliko dođe do povrede (poneti zub, pravilno ga transportovati i što pre stići
kod stomatologa)
Dejstvo sile može biti:
- direktno (kamen, nameštaj, upravljač bicikla)
- indirektno (udarac donjih zuba u gornje)

Predisponirajući faktori:
- ortodontske nepravilnosti
- masivne karijesne lezije
- strukturne anomalije zuba
- bolesi (epilepsija)

KLASIFIKACIJA POVREDA ZUBA

I POVREDE TVRDIH ZUBNIH TKIVA I PULPE

II POVREDE PARODONTALNIH TKIVA
III POVREDE KOŠTANIH TKIVA
IV POVREDE GINGIVE I ORALNE SLUZOKOŽE

POVREDE TVRDIH ZUBIH TKIVA

NAPRSNUĆE GLEĐI (INFFRACTIO) – posledica direktnog udarca, paralelno sa pravcem glešnih prizmi, ne prelazi
gleđno-dentinsku granicu

PRELOM ZUBA (FRACTURA DENTIS)

KLASA I – prelom gleđi
KLASA II – prelom gleđi i dentina bez otvaranja pulpe
KLASA III – prelom gleđi i dentina sa otvaranje pulpe
KLASA IV – prelom korena zuba (u apikalnoj, srednjoj ili gingivalnoj 1/3)

POVREDE PARODONTALNIH TKIVA

RASKLAĆENJE ZUBA (LUXATIO DENTIS)

KONTUZIJA (POTRES) – normalan položaj bez klaćenja uz osetljivost na perkusiju
SUBLUKSACIJA (DELIMIČNO RASKLAĆENJE) – oštećena parodontalna tkiva i izraženo horizontalno klaćenje, u
normalnom odnosu prema ostalim zubima
LATERALNA LUKSACIJA (BOČNO RASKLAĆENJE) – pomeranje zuba u mezijalnom, distalnom, vestibularno ili
oralnom pravcu; ne luksira se jer je uklješten u koštano dno alveole
INTRUZIJA (UTISNUĆE) – utiskivanje u alveolarnu kost
KTRUZIJA (DELIMIČNO ISTISNUĆE) – istisnuće iz alveolarne čašice, zub je duži od ostalih, znatno je rasklaćen
TRAUMATSKA EKSTRAKCIJA (IZBIJANJE / AVULZIJA)
LEČENJE POVREDA ZUBA

Povrede zuba se smatraju hitnim slučajem! Uzeti podatke i uneti ih u karton!

Obavezan postupak – anamneza + klinički pregled na osnovu kojih se postavlja dijagnoza i određuje plan
terapije.

ANAMNEZA
Uzima se od povređenog ili od rofitelja (heteroanamneza) i podaci se unose u karton.
Sadrži:
- opšte podatke
- vreme povrede, vreme od povrede do dolaska u ordinaciju
 - gde se povreda dogodila
- kako je došlo do povrede
- da li je već negde obavljen pregled i ukazana prva pomoć
- da li su isti zubi već ranije povređivani
- opšte zdravstveno stanje i da li postoje druge posledice povrede (muka, povraćanje, nesvestice,
amnezija)
- da li postoje subjektivne tegobe (bol na toplo/hladno, pri mastikaciji, spontani bol)

KLINIČKO ISPITIVANJE
- pregled mekih tkiva (ekstra i intraoralna inspekcija i palpacija, izgled kože i sluzokože, obim i vrsta
povrede)
- pregled isturenih delova lica i vilica (inspekcija i palpacija – otok i deformacije zigomatičnog predela,
bolan otok nosa, jak bol pri mastikaciji, poremećaj zagrižaja – ukoliko postoje, konsultovati se sa ORL i
maksilofacijalnim hirurgom)
- pregled zuba inspekcijom (sistemski pregled svih zuba, stepen pokretljivosti povređenih zuba,
ispitivanje prekutorne osetljivosti, ispitivanje frakturne površine, ispitivanje vitaliteta – Neposredno po
povredi pulpa je u lokalnom šoku pa test vitaliteta može biti nesiguran i netačan a siguran nalaz se
dobija posle 1-2 nedelje; ako nema reakcije vitaliteta polse 5-6 nedelja siguro je došlo do ireverzibilnih
promena u pulpi; vitalitet se uvek poredi sa susednim zubima)
- RTG pregled (stepen razvoja korena, fraktura korena, stanje pA, fraktura alveolarne kosti, odnos
veličine pulpe i zuba, periapikalne promene)

TERAPIJA FRAKTURE MLEČNIH ZUBA

Teže se zbrinjavaju jer zahtevaju punu saradnju deteta!

Kod preloma gleđi vrši se glačanje oštrih ivica i impregnacija fluoridima.
Kod frakture II klase zbog širokih dntinskih kanalića brzo će doći do nekroze pulpe. Frakturnu površinu treba
zaštititi odgovarajućim zavojem na bazi Ca-hidroksida i kompozitnom nadogradnjom.
Frakturiran mlečni zub sa otvorenom pulpom se ekestrahuje. Ako je dobra saradnja može se izvršiti
ekstripacija pulpe i punjenje kanala pastana Ca-hidroksida koje se resorbuju.
Kod frakture IV klase zubi se uvek ekstrahuju osim ako je polomljen samo vrh korena. U slučaju ekstrakcije ne
treba insistirati na vađenju vrha korena jer če se on vremenom resobovati.
Ne preporučuje se fiksacija splintovima.

TERAPIJA FRAKTURE STALNIH ZUBA

NAPRSLINE GLEĐI
Lokalna aplikacija fluorida 3,4 x u 2,3 meseca
Kontrole do 4 meseca uz ispitivanje vitaliteta
I KLASA (FRAKTURA GLEĐI)
Zakošavanje ivica gleđi i estetska nadogradnja u prvoj poseti (aplikuje se celuloidna krunica, nagriza se gleđ 30
sek, ispira 10-20 sek, suši, aplikuje se adheziv 20 sek a zatim se aplikuje krunica, polimerizuje i obradi)

II KLASA (FRAKTURA GLEĐI I DENTINA)

Zalepiti fragmente?
Otvoreni su dentinski kanalići pa je neophodna zaštita od prodora bakterija (ne CaOH2 i GJC lajneri jer smanjuju
retencioni hibridni sloj, a CaOH2 se rstvara pod dejstvom dentinske tečnosti). Izrađuje se estetska kompozitna
nadogradnja. Vrši se zakošavanje gleđnih prizni, adaptacija celuloidne krunice, nagrizanje, ispiranje, sušenje,
adheziv, kompozit u krunici, polimerizacija i obrada
III KLASA (FRAKTURA GLEĐI I DENTINA SA OTVARANJEM PULPE)
Stepen razvoja korena? Vreme od traume? Veličina otvora pulpe? (endo th + estetska nadogradnja)

DPP – min otvor pulpe 0,5-1 mm i relativno kratko vreme od otvaranja (do 12 h) sa neinficiranom pulpom! Kod
zuba sa nezavršenim rastom korena! Vrši se UMN, ispiranje fiziološkm rastvorom, sušenje, aplikacija aseptičnog
rastvora Tubulicida, aplikacija sterilne paste CaOH2, GJC i estetska nadogradnja.

VITALNA AMPUTACIJA PULPE – kod zuba sa nezavršenim rastom korena, bez infekcije i inflamacije pulpe, ako je
prošlo do 48 h (ako je prošlo više, radi se visoka vitalna amputacija).
„Delimična po Cveku“ - proširenje i levkasto udubljenje otvora, fiziološki rastvor, zaustavljanje krvarenja,
Tubulicid, CaOH2, GJC, estetska nadogradnja
Klasična – široko otvaranje i uklanjanje korornarnog dela pulpe
Visoka – uklanja se i deo radikularne pulpe (osta 1-1,5 mm)

VITALNA EKSTRIPACIJA PULPE – kod zuba sa završenim rastom korena! Promena boje zbog krvarenja,
voluminozna pulpa?! Trepanacija krova pulpe, ekstripacija, ispiranje fiziološkim rastvorom, CaOH2 punjenje 7-
10 dana, endometrija, definitivno punjenje gutaperkom, estetska nadogradnja

IV KLASA (FRAKTURA KORENA)

Lokacija frakturne linije?! Gingivalno najlošija prognoza, srednja nešto bolja, apikalno najbolja prognoza
Vreme povrede?
Digitalna repozicija + imobilizacija 2-3 meseca splintom

Zarastanje?
- kalcificiranim tkivom (idealno ali retko)
- interponiranim vezivnim tkivom
- interponiranim vezivnim i koštanim tkivom
- interponiranim granulacionim tkivom

TERAPIJA LUKSACIJE

MLEČNI – ne zahtevaju terapiju, brzo se učvršćuju. Dati roditeljima uputstva da ne daju deci čvrstu hranu.
Delimično izbačeni iz alveole (ekstruzija) se uglavnom vade. Repozicija se ne preporučuje zbog moguće infekcije
koja bi oštetila zametak stalnog zuba.

STALNI – imobilizacija splintom 15 dana (kompozitni, obuhvataju se i 2 susedna zuba), ispiranje 0,2%
hlorheksidinom 2x dnevno, lokalna aplikacija fluorida, kontrole i ispitivanje vitaliteta na 1,3,6 i 9 meseci

TERAPIJA INTRUZIJE

MLEČNI – zavisno od dubine utiskivanja i uzrasta deteta?! Najčešće se spontano vraćaju iz alveole posle 1-6
meseci. Ako se na RTG ustanovi da su u kontaktu sa krunicom stalnog zamenika, neophodno ih je ekstrahovati

STALNI – treba ih lagano izvlačiti elastičnom vučom uz pomoć ortodontskog aparata ili splinta (nasilno vraćanje
u prvobitni položaj dovodi do sekvestracije i eksterne resorpcije korena). Pri izvlačenju treba često kontrolisati.
Odluka o endo terapiji se donosi kada se zub dovede u prvobitni položaj i kada se kliničk, RTG i drugim
ispitivanjima može utvrditi objektivno stanje.

TERAPIJA TRAUMATSKE EKSTRAKCIJE /IZBIJANJA odn TOTALNE AVULZIJE

Često se dešava kod mlečnih zuba, najčešće centralnih inciziva zbog nedovoljnog broja nepravilno raspoređenih
periodntalnih ligamenata, plitke i slabo spongiozne alveole te resorpcije korenova.
Terapija zavisi od toga da li je zub donešen ili ne?!

Terapija: replantacija, splint, tretraciklini, analgetici, antitetanus zaštita, hlorheksidin, endo th

Uspeh replantacije zavisi od:

- Proteklog vremena od povrede do replantacije
- Načina transporta zuba (mleko, vlažna maramica, fiziološki rastvor, pluvačka ali NE suva maramica!)
- Stepena razvoja korena (u okviru 2 h je moguća revaskularizacija pulpe sa nezavršenim rastom korena
- Stanja alveolarne kosti (nedostatak vestibularne lamele je kontraindikacija)
- Stanja krunice (replantiran zub nije za protetsku sanaciju)
- Prethodnog stanja pulpe
- Postupka replantacije

Replantacija mlečnih zuba je kontraindikovana jer može izazvati brojne komplikacije!

REPLANTACIJA ZUBA SA NEZAVRŠENIM RASTOM KORENA

LA, ispiranje zuba i alveole fiziološkim rastvorom, ukloniti koagulum iz alveole bez kiretaže, replantacija zuba,
imobilizacija splintom 2 nedelje, punjenje kanala sa CaOH2 do apeksifikacije (ako se pojave znaci infekcije ili
poršlo više od 60 min)

REPLANTACIJA ZUBA SA ZAVRŠENIM RASTOM KORENA

LA, ispiranje zuba i alveole fiziološkim rastvorom, ukloniti koagulum bez kiretaže, ekstripacija pulpe u roku od
10 dana ili odmah, punjenje sa CaOH2 koja se menja na 3 meseca, posle godinu dana se definitivno puni,
imobilizacija splintom

KOMPLIKACIJE POVREDA ZUBA

PROMENA BOJE KRUNICE

Neposredno nakon povrede ili kasnije nakon nekoliko nedelja/meseci.
Pri luksaciji dolazi do povrede u apikalnom delu i oštećenja arterija, nastaje hematom pulpe i žućkasta boja
krunice. Ako je povređen i venski sud, uništava se odontoblastični sloj – hemoglobin i hemosiderim prebojavaju
krunicu u mrku boju. Prekid krvnih sudova dovodi do ishemije i nekroze pulpe. Delimičan prekid (obliteracija
kanala) dovodi do žućkaste prebojenosti krunice.
Terapija: na avitalnim endo, uklanjanje punjenjea 2 mm ispod gingive, GJC za zaštitu punjenja, sredstvo za
beljenje (20% karbamid peroksid) u nekoliko poseta.

NEKROZA PULPE
Može biti komplikacija bilo koje povrede zbog delimičnog ili kompletnog oštećenja krvnih sudova, usled dejstva
iritativnih faktora i mikroorganizama na pulpu. Bez kliničkih simptoma, osim promene boje.
Sigurni znaci su: negativan test vitaliteta, periapikalno rasvetljenje, promena boje zuba, osetljivost na perkusiju,
zastoj u razvoju korena, pojava fistule
Terapija: ekstripacija pulpe i estetska nadogradnja

RESORPCIJA KORENA
Može biti interna i eksterna. Nastaje posle luksacije, avulzije i fraktue korena.

*INTERNA RESORPCIJA 3 TIPA:

 1. POVRŠINSKA / REPARATORNA – zahvata ceo unutrašnji deo korena, prolazne je prirode jer predstavlja
početnu fazu reparacije
2. INFLAMATORNA – posledica nekroze! Najčešće u cervikalnom delu korena. Na RTGu lakunarno
rasvetljenje (progresivni gubitak dentina usled prisustva inficiranog ili nekrotičnog dentina)
3. ZAMENSKA – obliteracija kanala! Uglavnom kod kontuzija, subluksacija i frakture korena. Depozicija
tvrdih zubnih tkiva u pulpnpm prostoru usled poremećaja vaskularizacije. Na RTGu se dijagnostikuje,
asimptomatska je, žučkasta prebojenost krunice. Th nije potrebna.

Prekid krvnih sudova dovodi do zastojne hiperemije, distrofičnih promena i metaplazije pulpnog tkva u
granulaciono!

Terapija: endo th (punjenje sa CaOH2) do 10 dana od replantacije, sistemski AB, Ledermix pasta

*EKSTERNA RESORPCIJA ima progresivan tok i nastaje usled promena u PA i gubitka zaštitnog sloja cementa na
površini korena – osteoklasti i makrofagi uklanjaju dentin! (10% ako se replant avulzije izvrši nakon 30 min, 80%
ako se izvrši posle 90-120 min). Postoje 3 tipa:
1. POVRŠINSKA – na RTGu neznatna ulegnuća ili neravnine na površini korena kao rezultat uklanjanja
povređenog PA tkiva koje će biti zamenjeno. Th nije potrebna.
2. ZAMENSKA – progresivna! Usled jake intruzije, ekstruzije ili lateralne luksacije! Cement i dentin se
resorbuju i zamenjuju koštanim tkivom. Ankilozirani zub je uronjen u kost, na RTG nema PA
membrane. Uzrok može biti produžena imobilizacija.
3. INFLAMATORNA – kada se naknadno javi bakterijska infekcija povređenog PA. Na RTG lakunarna
rasvetjenja u apeksu korena, može se javiti i posle nekoliko godina

Najčešće su resorpcije apikalnog fragmenta ili na ivicama frakturne površine.

Terapija: što pre! Puniti kanale sa CaOh2 ili MTA da bi se usporila resorpcija i odložila ekstrakcija zbog očuvanja
visine alveolarnog grebena,

ANKILOZA POSLE REPLANTACIJE

Umesto normalnog ligamenta dolazi do povećanja aktivnosti osteoklasta i osteoblasta i formiranja koštanog
tkiva. Zub je uronjen sa visokim perkutornim zvukom. Na RTGu nema periodontalnog prostora.

GUBITAK MARGINALNOG KOŠTANOG TKIVA

Kodluksacije pri oštećenju epitelnog pripoja i marginalnog dela kosti dolazi do bijanja granulacionog tkiva.
Terapija: ispiranje džepova + hirurška th

RADIKULARNA CISTA
Kod ekstruzije i latralne luksacije gde se stvorio hematom! Umesto resorpcije hematoma dolazi do kolikvacije,
inflamacije i resopcije kosti. Bez epitelnog zida je, asimptomatska.
Terapija je hirurška.

TRAUMATSKE (hemoragične) CISTE

Javljaju se u mandibuli u frontu usled traume zuba koja dovodi do krvarenja u koštanom tkivu. Hroničnog su
toka, asimptomatske dok ne dođe do egzacerbacije kada se javlja bol, otok, patološka pokretljivost zuba,
crvenilo kože, povišena temperatura. Zubi mogu biti intaktni ili vitalni. Na RTGu postoji rasvetljenje u predelu
sekutića.
Terapija: endo (ako je došlo do nekroze), hiruška, splint?
POVREDA ZAMETKA STALNOG ZUBA
Usled intruzije mlečnih zuba ili traumatske ekstrakcije. Zavisi od jačine povrede, resorpcije korena, stepena
razvoja stalnog zuba.
Posledice: promena boje, defekt gleđi, angulacija i otežano nicanje, delimični ili potpuni zastoj u razvoju korena,
poremećaj nicanja stalnog zuba
Terapija: ekstakcija intrudiranog zuba, ortodontska terapija, estetske nadoknade stalnog zuba

RANI GUBITAK ZUBA (mlečni i stalni!)

Usled avulzije ili komplikacija povreda. Gubitak stalnog dovodi do pomeranja ostalih zuba!
terapija: ortodontska i protetska, implantati

IZBELJIVANJE ZUBA

Izbeljivanje zuba je metoda koja se primenjuje u estetskoj stomatologiji za korekciju boje zuba bez primene
agresivnih metoda. Prebojenost zuba može nastati dejstvom loših navika (pušenje, kafa, čaj) ili prekomernim
unošenjem fluorida i tretraciklina, kao posledica traume (raspadanje Hb ili nekroza pulpe), neodgovarajućim
endo tretmanom, ugrađivanjem pigmenata iz materijala koji se koriste tokom lečenja zuba, fiziološkim
starenjem itd.

Mehanizam izbeljivanja se objašnjava transportom nascentnog kiseonika iz sredstava za izbeljivanje kroz gleđ
do dentina. Difuzija kiseonika se obavlja preko vode koja se nalazi u gleđi i izosi od 1 do 2%. Pošto za vreme
izbeljivanja može doći do dehidratacije gleđi, pojedina sredstva sadrže 20% vode.

Postoji više načina izbeljivanja zuba. U stomatološkoj ordinaciji, van stomatološke ordinacije uz kontrolu
stomatologa i samostalno, van ordinacije bez znanja i kontrole stomatologa.

IZBELJIVANJE ZUBA U ORDINACIJI je najoptimalniji način jer se odvija pod kontrolom stomatologa. Koriste se
sredstva visoke koncentracije za brzo beljenje zuba, najčešće hidrogen u koncentraciji 30-35%. Danas se
prednost daje preparatima u obliku gela jer je lakše i bezbednije za aplikaciju. Postoji fabrički pripremljen gel
35% hidrogena pakovan u zatamnjenim špricevima sa organskim aktivatorom koji svetlosnu energiju u toku
prosvetljavanja pretvaraju u toplotnu i na taj način ubrzavaju reakciju izbeljivanja. Da bi se još više ubrzao
period za izbeljivanje, primenjuju se sredstva koja imaju 35% karbamidperoksida što odgovara 12% hidrogenu.
Izbeljivanje traje 2 sata pod neprekidnom direktnom kontrolom stomatologa. Ovim materijalima se mogu
veoma uspešno izbeljivati pojedinačni devitalizovani i izrazito tamno prebojeni zubi kao što je slučaj kod
tretracikličnih prebojenosti. Glavni nedostatak ovih preparata je nestabilnost perhlorida koji vremenom postaje
slabo aktivan. Zbog izuzetno kaustičnog dejstva ovi materijali mogu dovesti do oštećenja tkiva koja sporo
zarastaju. Najbolja zaštita se postiže upotrebom koferdama.

IZBELJIVANJE ZUBA VAN ORDINACIJE POD KONTROLOM STOMATOLOGA se radi kao produžetak započetog
izbeljivanja u ordinaciji. U ordinaciji se započinje izbeljivanje zuba koncentrovanim sredstvima, nastavlja se
slabije koncentrovanim van ordinacije, prema uputstvima stomatologa. Danas se koriste preparati koji sadrže
karbamid-peroksid u koncentraciji od 10-16% (znatno je gušći od vodonik peroksida). Karbamid peroksid u
koncentraciji od 10% omogućava dugotrajno otpuštanje kiseonika tokom 8-10 sati aplikacije. Izbeljivanje daje
rezultate već u periodu od 7 do 10 dana primene. U poslednej vreme primenjuju se gelovi sa nešto jačom
koncentracijom karbamid peroksida 15-20% uz dodatak jedinjenja fluora. Da bi se gel za beljenje zadržao na
labijalnim površinama zuba preko noći neophodna je izrada silikonskih folija nalik štitnicima ali znatno tanje
debljine.
IZBELJIVANJE ZUBA BEZ ZNANJA I KONTROLE STOMATOLOGA se vrši sredstvima koja se mogu nabaviti u
slobodnoj prodaji. To su najčešće gelovi vodonik peroksida ili karbamid peroksida slabije koncentracije od
sredstava za izbeljivanje pod kontrolom stomatologa. Savremenija sredstva za izbeljivanje po sastavu i načinu
upotrebe su nalik na već opisana za noćno beljenje a osnovna razlika je u tome što pacijent umesto individualne
folije koja je u ordinaciji urađena na osnovu anatomskog otiska, mora polugotovu fabričku foliju pre upotrebe
da zagreje u toploj vodi i adaptira u ustima

DENTOGENE INFEKCIJE

Česte kod dece kao posledica komplikacija karijesa, traume, impakcije zuba.

FLEGMONA
To je akutno difuzno nejasno ograničeno zapaljenje sastavljeno iz mnoštva sitnih apscesa. Počinje iznenada
izraženim znacima infekcije (bol i temperatura). Brzo se širi krvnim i limfnim sudovima i zahvata 1 ili više
prostora. Koža iznad otoka je crvena, topla, zategnuta, sjajna, a otok je tvrd i bolan.

APSCES
To ej jasno ograničeno gnojno zapaljenje odvojeno od zdravog tkiva membranom. Može biti periapikalni,
perikoronarni i parodontalni. Infekcija se širi iz zuba u kost i stvara šupljinu ispunjenu purulentnim sadržajem do
subperiosta. Postoji intenzivan, jak bol.

Terapija
Medikamentna (konzervativna): mirovanje, dosta tečnosti, AB (Penicilin, Eritromicin), analgetici, antipiretici
(zaustavljaju i lokalizuju infekciju)
Hirurška (lokalna): incizija, drenaža, ekstrakcija zuba, hladne obloge spolja, ispiranje usta toplim napicima.
Incizija može biti intraoralna (u maxili na najnižem mestu fluktuacije, u mandibuli na mestu najizraženije
fluktuacija) i ekstraoralna (pod LA 1-2 cm ispod mesta najveće fluktuacije paralelno sa prirodnim naborima
kože)