BOSNA I HERCEGOVINA

EVROPSKI UNIVERZITET BRČKO DISTRIKT

FAKULTET ZDRAVSTVENIH NAUKA

ODSJEK SPORTSKI TRENER

SEMINARSKI RAD
Iz predmeta Menadžment

Tema: Liderstvo u sportu

KANDIDAT: MENTOR:
Milan Duvnjak dr.sci. Agić Hariz, docent

Brčko, februara 2018

 SADRŽAJ :

1. UVOD……………………………………………………………...3

2. LIDERSTVO………………………………………………………4

2.1. Značaj liderstva……………………………………………….5

2.2. Pojam i uloga lidera……………………………………….…..5
2.3. Osobine i karakteristike lidera………………………….……..6
2.4. Ko i kakvi su lideri……………………………………………8

3. KOMUNIKACIJSKI PRINCIPI LIDERA………………………..9

4. RAZLIKA IZMEĐU LIDERA I MENADŽERA……..................10

5. ZAKLJUČAK…………………………………………………….11

6. LITERATURA…………………………………………………...12

2
 1. UVOD

Od davnina pojam liderstva bio je skoncentrisan ka velikim državnicima, vojskovođama,

misliocima itd, da bi sa razvojem društva pojam liderstva (vođenja) počeo sve više biti vezivan za
organizacije (uključujući i sportske), odnosno za ljude koji vode te organizacije, budući da
liderstvo kao fenomen, predstavlja važnu aktivnost menadžmenta savremenih (sportskih)
organizacija.
Upravo zbog toga, ukoliko želi da bude uspješna, savremena sportska (ili bilo koja druga)
organizacija mora imati aktivan i kreativan menadžment (lidere) na svim nivoima, koji će pored
stalnog usavršavanja svojih sposobnosti i vještina, i od saradnika zahtijevati stalno usavršavanje
njihovih sposobnosti i marljiv rad, ali im i pomoći da to ostvare, kako bi daljim razvojem
ljudskih, materijalnih i drugih resursa, specifikacijom i evaluacijom ciljeva pronašli put ka
lakšem i efikasnijem ostvarivanju svojih i organizacijskih ciljeva, a samim tim i ciljeva svojih
saradnika
Uzrok neuspjeha mnogih naših sportskih klubova  je previše menadžmenta, a premalo
liderstva. Jer, menadžeri obavljaju stvari na pravi način, a lideri rade prave stvari. Liderstvo se
bavi efektivnošću, a menadžment efikasnošću. Lideri su ljudi koji  kreiraju nove ideje, politike i
metodologije. “Menadžer” može biti napisano na Vašoj podsjetnici ili vizitkarti, ali liderstvo se
pojavljuje u glavama ostalih onog trenutka kada odluče da Vas slijede. Menadžer traje od 9 do 17
h, a liderstvo sedam dana u nedelji, 24 sata dnevno. Menadžeri upravljaju poslom, lideri vode u
životu. Menadžer je funkcija. Liderstvo je stav!

"Postoji vreme u kome treba biti vođa i postoji

vreme u kome treba biti sledbenik, ali samo
iskusni znaju da prave razliku"
Isak Adižes

3
 2. LIDERSTVO

U definisanju liderstva ima mnogo razlicitih definicija i mnogo pokušaja da se definiše ovaj
pojam. Liderstvo je proces usmeravanja aktivnosti članova grupa ka ostvarivanju zadataka. Ova
definicija ima četri značenja:
Prvo, liderstvo podrazumeva druge ljude-radnike i sljedbenike. Spremni da prihvate upustva
lidera,članovi grupe omogućavaju da se definiše status lidera, kao i sam proces liderstva.
Drugo, liderstvo znači nejednaku raspodelu moći između lidera i članova grupe. Članovi
grupe nisu bez moći, oni mogu da utiču na aktivnost grupe, ali lider po pravilu ima veću moć.
Treći element liderstva jeste sposobnost da se na različite načine koriste različiti oblici moći
kako bi se uticalo na ponašanje sljedbenika.
Četvrti element liderstva je kombinacija predhodnih liderstvo je pitanje vrednosti. Moralno
liderstvo tiče se vrijednosti. Liderstvo je složena menadžerska aktivnost uticanja na druge da
naporno rade na ostarivanju organizacionih ciljeva i zadataka. Pravi lideri moraju imati viziju.
Liderstvo, kao fenomen o kome se sve više razmišlja, govori i piše, postao je bitan i
nezaobilazan činilac svih uspešnih sportskih klubova. Nova generacija lidera suočava se sa
izazovom stvaranja i funkcionisanja klubova u kojima će svaka osoba moći da razvija sve svoje
potencijale, kao i da se oseća vrednim, korisnim i bitnim delom kluba. Za to je potrebno, a pre
svega, vizija čiji je inicijator lider, a koju će zajednički donijeti i prihvatiti svi zaposleni, a potom
sa punom posvećenošću pristupiti njenoj realizaciji.
Svako vreme imalo je svoj ''tip'' lidera, prikladan uslovima i ambijentu. Poslednje  decenije
minulog veka pripadale su liderima  ''starog kova'', koji su upravljali kompanijama  u periodu
izrazite industrijalizacije, koji je karakterisala velika birokratizacija i izraženi hijerarhijski
odnosi. I ne samo kod nas, mnoge velike svetske kompanije su stvorile svoje ime, pozicije i
bogatstvo zahvaljujući upravo uspešnom funkcionisanju koncepta po kojem je lider glava, a
organizacija tijelo.
Mnoge organizacije su i danas ustrojene po principu ''piramide'' i precizno utvrđenih
hijerarhijskih odnosa. Na vrhu piramide nalazi se predsednik ili generalni direktor, a na njenom
dnu – zaposleni ljudi koji proizvode ili pak prodaju proizvode ili usluge. U ovakvoj, ''klasičnoj'',
autoritarnoj piramidi ljudi rade za osobu koja se hijerarhijski nalazi na višoj stepenici i kojoj
odgovaraju za svoj rad. Kupci, potrošači, krajnji korisnici su u drugom planu. I naravno, kako u
kompanijama tako i sportskim klubovima. Šta više – možda u njimai više, jer su, po diktatu
političke moći, i u njima glavnu reč vodili ljudi iz politike, ma kako i koliko bili (ne)pismeni i
neobrazovani za sve, pa i sport!
Liderstvo (vođenje) uključuje usmeravanje saradnika, i uticanje na njihovo motivisanje, kako bi
se obavili osnovni zadaci (Dr. Slobodan Sv. Životić).

4
 2.1. Značaj liderstva

Savremene (sportske) organizacije funkcionišu u promenljivim uslovima (tržište,

tehnologija i dr.), ni jedna organizaciona struktura nije potpuna, pošto se ne mogu unaprijed
predvidjeti i isplanirati baš sve aktivnosti i promjene, tako da se liderstvo, u toj i takvoj situaciji
javlja kao neophodan proces koji ima zadatak da popuni postojeće praznine.
Takodje, liderstvo se javlja kao neophodan proces kada organizacija treba da se mjenja
iznutra (promjena organizacione strukture i sl.), ili kad se okruženje oko organizacije mjenja
(uslovi poslovanja i sl.),  i kada treba odlučno voditi proces promjena.
Svi mi u sebi imamo osobine "skrivenog vođe/ lidera" koji nastoji da se oslobodi i ugleda
svijetlost dana. Svi mi posjedujemo urođenu sposobnost da vodimo (liderstva). Bilo ko, bilo gde
na svijetu može istupiti i preuzeti odgovornost za promjene, pokazati koliko je izuzetan i iskazati
svoje liderske sposobnosti. Svako od nas posjeduje potencijal da bude vođa/ lider, samo je
potrebno da postanemo toga svjesni (Robin Šarma).

2.2. Pojam i uloga lidera

Lider je onaj ko razvija sebe i druge i pomaže im da probleme doživljavaju kao nešto na
osnovu čega se uči, odnosno onaj ko njeguje kolektivno znanje organizacije. Uloga lidera nije da
otkrije pravu strategiju, već da podstakne strateško razmišljanje u organizaciji i dizajnira
efektivne procese učenja kako bi se do njih došlo.
Uloga lidera kao učitelja ne ogleda se u tome da on uči i podučava saradnike/ sljedbenike
"ispravnom" stavu o stvarnosti, već da pomogne saradnicima/ sljedbenicima da steknu uvid u
aktuelnu stvarnost. Uloga lidera nije samo da razjašnjava i objašnjava, već i da kreira i
komunicira viziju, na način na koji će saradnike u organizaciji navesti da aktivno participiraju u
njenom ostvarivanju.
Vođe (lideri) su osobe koje su spremne da urade i ono što njihovi saradnici/ sljedbenici
nisu, iako im se to možda ne sviđa. Oni su svjesni (obrazovani, obučeni) dovoljno da znaju šta je
ispavno i važno, nasuprot neispravnom i nevažnom.

5
 2.3. Osobine i karakteristike lidera

Budući da ne postoji jedan, i samo jedan, ispravan način vođenja drugih, tako ne postoje ni
unaprijed određene osobine i karakteristike koje lider obavezno mora posjedovati. Međutim, kada
se govori o osobinama i karakteristikama lidera, polazi se od pretpostavke da uspjesan lider
posjeduje određene osobine i karakteristike koje mu pomažu da lakše ostvari ciljeve saradnika/
sljedbenika i organizacije koju vodi, kao i svoje lične ciljeve, odnosno osobine i karakteristike
koje ga izdvajaju od drugih.
S druge strane, moramo biti svjsni činjenice da nije realno, da baš svi lideri posjeduju iste
osobine i karakteristike, kao i toga da efektivnost i efikasnost, odnosno uspješnost lidera ne mora
obavezno da zavisi od baš svih tih osobina i karakteristika. Ali ukoliko govorimo o osobinama i
karakteristikama lidera trenera koje se najčešće navode u stručnoj literaturi, onda bi to bile
sledeće osobine i karakteristike:

 Energija i upornost  -  Uspješni  sportski treneri - lideri su, po pravilu, izuzetno agilni,
aktivni, stalno u pokretu, i obično rade više od drugih.  Njih karakteriše da radije sami
traže i pronalaze probleme – pre nego što se oni sami pojave. Njihova energija im
omogućava da budu uporni kada su drugi neodlučni, i da se čvrsto drže svojih uvjerenja –
onda kada su drugi spremni da ih promjene.

 Znanje i kompetentnost - Istraživanja pokazuju da veliki broj lidera  ima ne samo   

visoko već i široko obrazovanje, i da su stalno u potrazi za novim znanjima i
informacijama. Oni čitaju, slušaju i posmatraju. Njihova kompetentnost privlači ljude,
zbog čega su ljudi spremni da se stave pod njihovo vođstvo. Prihvatanje i negovanje
kulture  stalnog učenja postalo je razmeđe između stare  i nove  generacije lidera.

 Intaligencija - Liderstvo i inteligencija su usko vezani. Visoko obrazovanje je pokazatelj 

inteligencije, ali svakako ne i jedini. Inteligentni lider sa lakoćom prihvata i ‘’obrađuje’’
sve informacije. Inteligencija je takođe povezana sa lakim istraživanjem. Jedna izreka
kaže: “Dobar sportski trener  je  onaj koji lako objasni osobi koja teško razumije, i koji
lako razumije osobu koja teško objasni.”

 Lični intergitet -   Lideri svojom snažnom ličnošću privlače druge ljude, ali je veoma
važno  da povjerenje koje steknu, svojim ponašanjem i zadrže. Takođe je važno da
sredstva koja koriste u ostvarivanju  visokih ciljeva i vizijom budu sa njima u skladu.
Liderstvo zaista jeste karakter!

6
 Samopouzdanje -   Strahujući od neuspjeha i njegovih posljedica, mnogi  treneri su
nespremni da preuzmu rizik. Za razliku od njih, treneri lideri znaju kako da preuzmu
vođstvo u složenim situacijama. Samopouzdanje  lidera zasniva se na   čvrstim
uvjerenjima, jasnoj viziji i dotadašnjim ostvarenjima. Zbog toga  ambiciozni treneri  treba
da započnu sa realizacijom umjerenih i kratkoročnih ciljeva, da bi se vremenom i njihove
aspiracije uvećavale.

 Kreativnost i inicijativa -  Nastojanje da se uvek bude “korak ispred”  je veoma važna

karakteriistika lidera. Opredeljenje da se bude nezavistan od grupe i okruženja i
spremnost da se pokreću inicijative,  naglo promjeni pravac u vreme  kada drugi klubovi
idu “uhodanim stazama”, donijela je mnogim sportskim klubovima stratešku prednost. 
Najbolje ideje ne moraju uvek poteći od samih lidera. Znajući to, oni u svom abijentu
maksimalno podržavaju kreativnost ljudi,  otvorenost i razmjenu ideja.

 Objektivnost i uravnozeženost - Uvažavanje činjenica je jedna od bitnih komponenti 

svakog  trenera lidera. Max De Pree, jedan od poznatih američkih korporativnih lidera,
potvrdio je to ovim riječima: “Prvi zadatak lidera je da definiše realnost”. Uspješne lidere
ne zovu bez razloga pragmatičnim sanjarima ili praktičnim   idealistima.

 Komunikacija -  Lideri  su izvanredni u komunikaciji.  U stanju su da pronađu zajednički

jezik sa mnogo različitih tipova ljudi, da smanje tenziju u razgovoru sa konfliktnim
ličnostima, ali isto tako da pronađu zajedničke elemente za kompromis. Iznad svega,
veoma vode računa o  osećanjima drugih.

 Entuzijazam i optimizam -   Istraživanja pokazuju da podređeni svoje uspješne lidere

blisko povezuju sa ovim karakteristikama. Entuzijazam i optimizam su očigledan
pokazatelj samopouzdanja. Uostalom, ne kaže se slučajno da su entuzijazam i optimizam
“zarazni”.

 Posvjećenost postizanja ciljeva - Potpuna opredeljenost ka postizanju ciljeva snažno

karakteriše  sve lidere. Potreba da uspješno obave poslove za njih je veliki motiv i
pokretač, kod većine njih još od rane mladosti. Zbog toga, u svojim klubovima, oni
postavljaju  izazovne ali dostižne ciljeve. Promjene uvode postepeno, “korak po korak”,
tempom koji neće uplašiti podređene, već će oni omogućiti da se na njih   priviknu.

2.4. Ko i kakvi su lideri

7
 Postavlja se pitanje zbog čega pojedini menadžeri u svojim nastojanjima uspiju, a
drugi ne, zbog čega neki evidentno kvalifikovani menadžeri u novim uslovima ne ostvare
očekivane rezultate? Eksperti vjeruju da odgovor  ne leži u intelektualnoj sposobnosti ili
znanju kojim menadžer raspolaže, već u njegovim liderskim osobinama. Postoji mnogo
uspjesnih lidera i svi se oni međusobno razlikuju. Neki od njih nisu ulazili u svoje
kancelarije, dok su drugi iz nje često izlazili. Neki su bili izuzetno prijatni , dok su drugi
bili kruti i nepristupačni. Jedni su bili brzi i impulsivni, dok je drugima bila neophodna
vječnost i puno razmišljanja dok ne donesu odluku. Neki su odmah pričali o svojoj
porodici, drugi nisu pominjali ništa drugo sem konkretnog posla. Neki su bili odlični
slušaoci, ali bilo je i onih koji su pratili samo svoj instinkt. Sve to potvrđuje da ne postoji
autentični liderski stil. Ipak, svi su oni imali jednu zajedničku ličnu karakteristiku – a to je
da su imali malo ili nimalo ''harizme''. Oni nisu bili ''rođeni'' lideri, već su zahvaljujući
uspješnom i promišljenom radu postali lideri.''

Ipak svi su oni znali 4 jednostavne stvari:

1. Lider može biti samo onaj koji ima sljedbenike.

2. Uspešni lideri nisu oni koje ljude vole ili gledaju sa divljenjem. Uspešni su oni čiji
sljedbenici rade prave stvari. Liderstvo ne čini popularnost, već rezultati.
3. Svaki korak lidera se pažljivo prati. Zbog toga oni moraju da budu primjer drugima.
4. Liderstvo ne čini položaj, titula, privilegija ili novac. Liderstvo je pre svega odgovornost i
rezultat.

          Bez obzira na razlike u karakteru, stilu rukovođenja, sposobnostima i interesima,

svi lideri  se ponašaju na sličan način:

1. Ne počinju pitanjem: ''Šta ja želim?'', već  pitanjem: ''Šta treba da se uradi?''

2.  Sledeće pitanje je: ''Šta je to važno što ja treba da uradim'?, u čemu će se najbolje
odslikati moja snaga i uspešnost?''
3.  Stalno  se pitaju: ''Šta su misija, vizija i ciljevi kluba, šta je to što ga čini uspješnim?''
4.  Veoma  uvažavaju različitost ljudi, i nikako oko sebe ne okupljaju ljude slične sebi.
Skoro nikada ne razmišljaju o tome da li im se neka osoba dopada ili ne, ali su  posebno
određeni i netolerantni kada  se postavi pitanje kvaliteta rada, standarda ili vrjednosti koje
ljudi imaju.
5. Ne plaše se kvaliteta ili snage svojih kolega . Divan primer je Dale Carnegie, koji je  želeo
da na njegovom nadgrobnom spomeniku stoji: ''Ovde počiva čovjek koji je u svom poslu
okupljao ljude bolje od sebe.''
6. Nastoje   da uvijek kada se pogledaju u ogledalo, budu mirne savjesti. Na taj način  se
brane od najvećeg iskušenja – da umjesto pravih rade popularne stvari, ili pak da
preduzimaju aktivnosti koje su nekorektne ili zlonamerne.
7.  Konačno, svi ovi  i ovakvi uspešni lideri nisu bili ''propovjednici''. Bili su ljudi od akcije,
pre svega dobri  ljudi i rezultatima ostvareni radnici.

3. KOMUNIKACIJSKI PRINCIPI LIDERA

8
 Opšte je poznata istina da nema lidera bez sledbenika! Da biste postali lider, ma u
kako malom klubu radite,  vrlo je važno da obezbedite podršku ljudi sa kojima sarađujete!
To se, naravno, ne postiže laskanjem, a još manje ubeđivanjem drugih kako ste uvijek i
bez razlike u pravu, već upravo suprotno, otvorenošću  i sposobnošću da priznate da ste
pogriješili!

Suštinska razlika između menadžera i lidera sastoji se u nesumnjivoj sposobnosti

ovog drugog da komunicira na pravi način. Osim lijeporečljvosti, jasne vizije ciljeva i
strpljenja sa kojim se obraća svome timu, pravi lider sigurno zna, a da ga to niko nije
učio, da ništa nije toliko jednostavno da ne može biti pogrešno shvaćeno! Zato je rođeni
lider, ili onaj koji je u međuvremenu naučio da za svoj uspjeh mora u najvećoj mogućoj
mjeri da zahvali fluentnoj komunikaciji sa drugima,  potpuno svjestan barijera koje mogu
da ometaju realizaciju određenog poslovnog cilja, ili komunikativni tok sa saradnicima.
Osim razlika u pogledu kulturnog bekgraunda ili obrazovnog profila, smetnje u
komunikaciji se mogu pojaviti i kao posledica nesposobnosti da se u određenim
okolnostima sagovornici u potpunosti koncentrišu na poruke koje međusobno razmenjuju.

Najveći problem, međutim, krije se u činjenici da su mnogi ljudi, a posebno oni koje
rastrza ambicija da se što pre popnu na vrh, uglavnom fokusirani na sebe i na utisak koji
žele da ostave pred drugima, a posebno pred onima za koje veruju da odlučuju o njihovoj
budućnosti. U takvim okolnostima, komunikacija vrvi od nesporazuma, pogrešno
protumačenih reči, praznih nada prepoznatih u tuđim gestovima, nemuštim obećanjima
intoniranim u onome što je ostalo neizgovoreno

Pravi lider ne pada na spoljašnje okolnosti u kojima se odvija poslovni sastanak. On

takođe dobro zna da impuls za slanjem korisnih ili upotrebljivih informacija nije
automatski, pa će na sastanak doći izvrsno pripremljen, naoružan podacima, i fleksibilan
za građenje komunikacijske strategije na licu mjesta.  Umjesto prepuštanja praznim
pričama,  prepričavanju viceva i ogovaranju konkurencije, uvjeren da je vreme dragocjeno
blago, pravi lider će se rukovoditi uvjerenjem da usta katkada dobro služe za zadržavanje
misli, pa će svoje opservacije i komentare ili zadržati za sebe ili odložiti za neku drugu,
manje ''vruću'' situaciju.

Konačno, pravi lider zna da je u sportu, kao i u svemu, stres loš saveznik. Zato će na
sastanak doći odmoran, opušten i relaksiran, svjestan da su to jedini potrebni uslovi za
uspješnu, kvalitetnu kreativnu komunikaciju.

4. RAZLIKA IZMEĐU LIDERA I MENADŽERA

9
 Lider se razlikuje od menadžera po umješnosti rešavanja vrlo složenih problema.
Ljudi ga poštuju, slijede ga i dive mu se. Lider se prepoznaje po sljedbenicima. Ukoliko
ih nema onda samo on misli da je lider. On vidi put na sasvim različit način od većine
ljudi, poseduje takvu ličnost da kada kaže to je put, ljudi ga slijede potpuno bez rezerve.
Pitate se zašto? Zato što ih je do sada već više puta izveo do pobjede. Ljudi mu vjeruju  sa
razlogom. Lider je potpuno kompetentan. Pitajte ga on zna. Ima zuzetno razvijeno
konceptualno mišljenje – uočavanje obrazaca i izuzetnu logiku u pronalaženju uzročno-
posledičnih veza.

Menadžer je odličan izvršilac vizije, on ima izuzetne operatine sposobnosti. On zna

kako na opštem nivou složenosti. Lider zna šta i zna kako kada menadžer blokira (ne zna).
Menadžer se bavi realizacijom, oči su mu uprte u sadašnjost u ostvarenje kratkoročnih i
dugoročnih ciljeva, vizija mu je samo orjentir, da na pravi način isprati principe.

Lider radi prave stvari.

Menadžer radi stvari na pravi način.

Organizacija bez lidera ne postoji.

Inovacije su ono po čemu se razlikuju vođe (lideri) od klasičnih menadžera - Stiv Džob

5. ZAKLJUČAK
10
 Može se napraviti zaključak da je najvažniji faktor za razvoj dobrog kluba ili organizacije,
dobar i uspješan menadzer, a za vođenje veće organizacija kao što je savez neophodno je da vođa
saveza ima i liderske osobine. Bez uspješnih lidera nema uspješnih saveza a bez toga nema i
uspješnih sportista, sportisti i lideri moraju biti u čvrstoj vezi i uspjeh će siguno doći. Sportske
organizacije moraju primjenjivati i koristiti znanja i vjestine drugih nauka i disciplina ne samo
organizacione već i menadžerske i liderske, kako bi bile uspješno vođene. Danas je sport svetski
fenomen, koji ima svoj istorijski, društveni, ekonomski, organizacioni,trenažno-tehnološki,
motorički, medicinski, psihološki, sociološki, fiziološki, biomehanički, metodički, metodološki,
kao i neke druge aspekte. Ovako brojni aspekti ukazuju da ima mesta za različite nivoe
menadžera kao i za lidere.

Svi mi u sebi imamo osobine "skrivenog vođe/ lidera" koji nastoji da se oslobodi i ugleda
svetlost dana. Svi mi posedujemo urođenu sposobnost da vodimo (liderstva). Bilo ko, bilo
gde na svijetu može istupiti i preuzeti odgovornost za promjene, pokazati koliko je
izuzetan i iskazati svoje liderske sposobnosti. Svako od nas posjeduje potencijal da bude
vođa/ lider, samo je potrebno da postanemo toga svjesni (Robin Šarma).

6. LITERATURA

11
1. Dr. Životić S. 2009. Liderstvo u sportu, Beograd
2. Bižić V. 2012. Pojam sportskog liderstva i njegova primena u sportskim organizacijama
3. Raič A., Maksimović N, 2003. Sportski menadžement
4. Haas H. 1995 Lider u svakom od nas
5. Web izvor -
http://savremenisport.com/teorija-sporta/liderstvo-u-sportu,
https://www.vts.edu.rs
https://www.scribd.com/doc/Lideri-i-liderstv-sobine

12