UNIVERZITET U ZENICI

Mašinski fakultet
Odrţavanje

Otpornost materijala I

Narcis Buljubašić

ANALITIĈKI I NUMERIĈKI PRORAĈUN NORMALNIH

NAPONA PRI SLOŽENOM OPTEREĆENJU UZ
KONCENTRACIJU NAPONA
Diplomski rad

Mentor :

doc.dr.sc Josip Kaĉmarĉik

Zenica, 2021.
 IZJAVA
O SAMOSTALNOJ IZRADI ZAVRŠNOG RADA

Ja, Narcis Buljubašić, izjavljujem da sam potpuno samostalno, uz mentorstvo doc.dr. sc

Josipa Kaĉmarĉika i sa korištenjem navedene literature, izradio završni rad na temu
"Analitički i numerički proračun normalnih napona pri složenom opterećenju uz
koncentraciju napona".

Zenica, januar 2021.god

Potpis :

______________________

Narcis Buljubašić

2
 SADRŽAJ

1. UVOD .............................................................................................................................. 4
2. OSNOVNE VRSTE OPTEREĆENJA POPREĈNOG PRESJEKA I PRORAĈUN
NORMALNIH NAPONA ..................................................................................................... 5
2.1. Pojam napona .............................................................................................................. 7
2.2. Normalni naponi pri aksijalnom opterećenju ................................................................ 8
2.3. Normalni naponi pri savijanju..................................................................................... 10
2.4. Složena opterećenja ................................................................................................... 12
3. KONCENTRACIJA NAPONA ........................................................................................14
3.1. Odabir nominalnih napona ......................................................................................... 16
4. PRORAĈUN NAPONA METODOM KONAĈNIH ELEMENATA (MKE) ....................22
4.1. Način proračuna pomoću MKE-a ................................................................................ 23
4.2. Tipovi elemenata u mreži ........................................................................................... 25
4.2.1. Dimenzije elementa i stepen slobode .................................................................. 26
4.2.2. Red elemenata .................................................................................................... 26
4.3. Stvaranje mreže ......................................................................................................... 27
5. PRIMJERI ANALITIĈKOG I NUMERIĈKOG PRORAĈUN NAPONA NA MJESTIMA
KONCENTRACIJE NAPONA.............................................................................................28
5.1. Proračun napona za ploču sa prijelazom sa radijusom ................................................ 28
5.1.1. Analitički proračun napona za ploču sa prijelazom sa radijusom .......................... 29
5.1.2. Numerički proračun napona za ploču sa prijelazom sa radijusom ......................... 37
5.2. Proračun napona za šipku sa prijelazom sa radijusom ................................................ 45
5.2.1 Analitički proračun za šipku sa radijusom .............................................................. 46
5.2.2 Numerički proračun za šipku sa radijusom ............................................................ 50
6. ZAKLJUĈAK ..................................................................................................................56
7. LITERATURA .................................................................................................................57
8. POPIS SLIKA ..................................................................................................................58
9. POPIS TABELA ..............................................................................................................60
PRILOG A – Rezultati numeriĉkog proraĉuna ploĉe za sluĉajeve 2-8 ...................................61
PRILOG B – Rezultati numeriĉkog proraĉuna šipke za sluĉajeve 2-8 ...................................65

3
1. UVOD

Otpornost materijala, ili mehanika materijala, zauzima veliko mjesto u inţenjerskoj praksi
i proraĉunu raznih mašinskih elemenata. Bez dostignuća ove nauĉne discipline bi bilo
nemoguće provoditi razne proraĉune mašinskih elemenata, a samim tim i proizvodnju tih
mašinskih elemenata. Jedna od najbitnijih stavki u otpornosti materijala jeste napon, tj.
sila po jedinici površine. Za svaki mašinski element je veoma bitno proraĉunati napone
koji će se javljati u njegovoj eksploataciji i neophodno je paziti da isti ne preĊu
dozvoljene vrijednosti kako ne bi došlo otkaza. To je jedna od tema kojom se bavi
otpornost materijala. Ono što je jako bitno kod proraĉuna napona jesu sloţena opterećenja
i koncentracija napona.

Sloţena opterećenja podrazumijevaju kombinaciju više vrsta opterećenja, sila ili

momenata, koja djeluju na mašinski element i izazivaju više vrsta napona (normalni
napon istezanja, normalni napon savijanja, tangencijalni napon uvijanja i tangencijalni
napon zbog djelovanja sila). Koncentracija napona je pojava koja se javlja na mjestima
promjene popreĉnog presjeka i podrazumijeva situaciju kada su naponi veći na tim
mjestima u odnosu na ostatak elementa. Najkritiĉniji sluĉaj za neki mašinski element jeste
sluĉaj kada imamo sloţeno opterećenje uz koncentraciju napona. Zbog toga je upravo to
tema ovog rada, a cilj je obraditi razliĉite naĉine proraĉuna normalnih napona pri
sloţenom opterećenju uz koncentraciju napona. U suštini, postoji analitiĉki i numeriĉki
proraĉun napona.

Danas se u inţenjerskoj praksi koriste i jedan i drugi proraĉun. U ovom radu ćemo izvršiti
proraĉun napona i na analitiĉki i na numeriĉki naĉin i nakon toga ćemo provjeriti kolike
su razlike izmeĊu ta dva proraĉuna. Proraĉun napona će se vršiti na ploĉi sa prelazom sa
radijusom i na šipki sa prelazom sa radijusom. Numeriĉki proraĉun će se vršiti pomoću
softvera Solidworks 2018, jer taj naĉin ima odreĊene prednosti u odnosu na klasiĉni naĉin
koji se koristio prije razvoja softvera. Nijedan ni drugi proraĉun nisu apsolutno taĉni, ali
se oba koriste u inţenjerskoj praksi. Bitno je da razlike izmeĊu dva proraĉuna ne budu
velike, u suprotnom znamo da je neki od njih pogrešno proveden. U radu će se usvojiti
opterećenja ploĉe i šipke takva da naponi budu oko 100 MPa i tada utvrditi kolika su
brojĉana i procentualna odstupanja izmeĊu dvije vrste proraĉuna.

4
2. OSNOVNE VRSTE OPTEREĆENJA POPREĈNOG PRESJEKA I PRORAĈUN
NORMALNIH NAPONA
Na bilo koje tijelo mogu djelovati razliĉite vrste opterećenja, koja mogu izazvati razliĉite
deformacije. Opterećenja, koja djeluje na neko tijelo, mogu se podijeliti u dvije grupe:
vanjska opterećenja i unutrašnja opterećenja.

Vanjska opterećenja se dijele na:

- Površinska i
- Zapreminska.

Površinska opterećenja koja djeluju na manju dodirnu površinu se mogu idealizirati

koncentrisanim silama. Zapreminske sile su sile koje kojima jedno tijelo djeluje na drugo
bez direktnog fiziĉkog kontakta. Najbolji primjer zampreniske sile je gravitaciona sila
(G).

Osnova za proraĉun napona u otpornosti materijala je svoĊenje opterećenja na popreĉni

presjek, na osnovu principa statike. Za primjer moţemo uzeti tijelo prikazano na slici 2.1-
a. Tijelo je zadrţano u ravnoteţi uz pomoću ĉetiri sile, koje na njega djeluju. Metoda
popreĉnog presjeka podrazumijeva da se napravi zamišljena podjela tijela na dva dijela i
posmatra se samo jedan dio tijela. Na dijelu tijela koji se uzima u razmatranje, na slici
2.1-b, moţemo vidjeti raspodjelu unutrašnjih sila koje djeluju na popreĉni presjek. Te sile
predstavljaju efekte materijala gornjeg presjeka koji djeluju na donji presjek. Iz praktiĉnih
razloga se ove sile svode na jednu rezultantnu silu FR i rezultantni moment MRO, što je i
prikazano na slici 2.1-c.

Slika 2.1 Metoda poprečnog presjeka: a-prikaz sila, b-prikaz presjeka, c-rezultatna sila i
moment

5
Rezultantna sila i rezultantni moment djeluju u zamišljenoj taĉki O, koja se postavlja u
teţište popreĉnog presjeka. I sila i moment se mogu projektovati na svoje horizontalne i
vertikalne komponente, što se moţe vidjeti na slici 2.2.

Slika 2.2 Projekcije rezultantne sile i rezultantnog momenta

Dakle, postoje ĉetiri osnovna opterećenja popreĉnog presjeka:

- Normalna sila (N);

- Smiĉuća sila (V);
- Moment uvijanja (T) i
- Moment savijanja (M).

Normalna sila (N) je, kako je prikazano na slici 2.2, sila koja djeluju okomito na popreĉni
presjek i izaziva zatezanje ili pritisak. Smiĉuća sila (V) je sila koja djeluje horizontalno na
popreĉni presjek i izaziva smicanje. Moment uvijanja (T) djeluje oko ose okomite na
popreĉni presjek i izaziva uvijanje. Moment savijanja (M) djeluje oko ose koja leţi na
popreĉnom presjeku (horizontalne ose) i izaziva savijanje. Navedene sile i momenti
izazivaju napon (normalni ili smiĉući). Napon je jedna od najbitnijih stavki u otpornosti
materijala, a o tome se govori u nastavku rada.

6
2.1. Pojam napona

Napon se na najjednostavniji naĉin moţe definisati kao odnos sile i površine na koju ta
sila djeluje. MeĊutim, da bismo definisali napon na detaljniji naĉin posmatrat ćemo sliku
2.3 i slijediti objašnjenja iz prethodnog poglavlja vezana za opterećenje popreĉnog
presjeka. Tu smo već objasnili da se bilo kakva raspodjela opterećenja moţe zamijeniti
rezultantnom silom i momentom. MeĊutim, za proraĉun mašinskih elemenata potrebno je
poznavati raspodjelu opterećenja, a za to je nuţno uspostaviti koncenpt napona. Na slici
2.3 je prikazan proizvoljni raspored opterećenja. Da bi definisali napon posmatrat ćemo
malu površinu ∆A na koju djeluje sila ∆F. Graniĉna vrijednost koliĉnika vektora sile i
površine se naziva vektor napona i piše se na sljedeći naĉin:

(2.1)

Izraz (2.1) je vektorska veliĉina i predstavlja stanje napona na površini u odreĊenoj taĉki.
Napon se dijeli na:

- Normalni napon, koji se oznaĉava sa grĉkim slovom σ (sigma) i

- Smiĉući napon, koji se oznaĉava sa grĉkim slovom τ (tau).

Normalni napon (σ) je intenzitet sile koja djeluje normalno na površinu ∆A. Na slici 2.3
vidimo da sila ∆Fz djeluje normalno na površinu popreĉnog presjeka, pa normalni napon
u tom sluĉaju glasi:

(2.2)

Ako sila ∆Fz djeluje u smjeru kao na slici, onda izaziva zatezni napon, u suprotnom
izaziva pritisni napon.

Smiĉući napon (τ) je rezultat djelovanja sile koja je tangentna na površinu popreĉnog
presjeka. Generalno, smiĉući napon ima dvije komponente jer postoje dvije sile koje
djeluju tangentno na popreĉni presjek. U primjeri na slici 2.3 su te sile ∆Fx i ∆Fy, a one
izazivaju sljedeće komponente napona:

(2.3)

(2.4)

7
Prvo slovo oznake (z) u indeksu u izrazima (2.3) i (2.4) oznaĉava orijentaciju površine
(okomicu), a drugo slovo predstavlja pravac djelovanja smiĉućeg napona.

Slika 2.3 Definisanje napona na površini

2.2. Normalni naponi pri aksijalnom opterećenju

S obzirom da je aksijalno opterećenje grede i štapa jako zastupljeno u praksi, potrebno je

detaljnije pojasniti proraĉun i distribuciju napona u sluĉaju aksijalno opterećene grede.
Kao što je prethodno pomenuto, za proraĉun napona posmatramo odreĊeni popreĉni
presjek i sile koje djelujući na njega izazivaju napon. Na slici 2.4-a je prikazana greda
opterećena silom P sa naznaĉenim popreĉnim presjekom. Da bi se napon mogao
proraĉunati, potrebno je napraviti pretpostavke da je materijal homogen i izotropan, tj. da
će se greda deformisati uniformno kroz centralno podruĉje svoje duţine, što je i prikazano
na slici 2.4-b. Nakon što smo pretpostavili da je materijal homogen i izotropan i postavili
popreĉni presjek na odgovarajuće mjesto, dobijamo silu N, koja je po intenzitetu jednaka
sili P (Slika 2.4-c).

8
Slika 2.4 Aksijalno opterećena greda: a – greda opterećena silom P, b – područje uniformne
deformacije, c – prikaz unutrašnje sile N

Kao što je prethodno navedeno, za proraĉun napona posmatramo veoma malu površinu
∆A, a na svaku od tih površina ∆A djeluje sila ∆N. U sluĉaju uniformne raspodjele
napona, sila ∆N se moţe prikazati kao ∆N=σ∆A, a zbir intenziteta svih sila ∆N mora biti
jednak intenzitetu sile P. Ako pustimo da ∆A dA, tada i ∆N dN, onda moţe napisati:

∫ (2.5)

(2.6)

(2.7)

gdje jednaĉina (2.7) predstavlja izraz za proraĉun normalnog napona u aksijalno

opterećenoj gredi, tj. σ predstavlja prosjeĉni normalni napon u bilo kojoj taĉki popreĉnog
presjeka grede. N je unutrašnja normalna sila koja djeluje kroz centar popreĉnog presjeka
grede, a A je površina popreĉnog presjeka grede.

9
2.3. Normalni naponi pri savijanju

Osim pri aksijalnom opterećenju, normalni naponi se javljaju i pri savijanju. Na slici 2.5
je prikazana prizmatiĉna greda, napravljena od homogenog materijala, ĉiji je popreĉni
presjek simetriĉan, a moment savijanja djeluje oko ose okomite na osu simetrije. Na slici
2.5-a je prikazana prizmatiĉna greda prije djelovanja momenta savijanja na nju. Popreĉni
presjek je oznaĉen sa horizontalnim i vertikalnim linijama. Na slici 2.5-b su prikazane
posljedice djelovanja momenta savijanja na gredu. Dakle, moment savija ovu gredu, pa
horizontalne linije postaju krive, a vertikalne linije ostaju ravne, ali doţivljavaju rotaciju.
Donji dio grede doţivljava izduţenje, a gornji dio grede doţivljava sabijanje. Osim toga,
u gredi postoji i neutralna površina koja ne doţivljava nikakve promjene u duţini i takva
površina se naziva neutralna površina, koja formira neutralnu osu.

Slika 2.5 Djelovanje momenta savijanja na kvadratnu gredu: a-prije deformacije, b-nakon
deformacije

Iz svega navedenog moţemo donijeti tri zakljuĉka:

- Longitudinalna osa, koja leţi na neutralnoj površini, ne mijenja svoju duţinu,

- Svi popreĉni presjeci grede ostaju okomiti na neutralnu osu u toku deformacije,

- Mala boĉna naprezanja se zanemaruju.

Formula normalnog napona savijanja se naravno razlikuje od formule normalnog napona

pri aksijalnom opterećenju. Na slici 2.6 je prikazan element opterećen momentom
savijanja M. Formula normalnog napona savijanja za takav sluĉaj, a to je i općenita
formula, je:

10
 (2.8)

Vrijednost Ix iz izraza (2.8) predstavlja aksijalni moment za odgovarajuću osu (u sluĉaju

na slici 2.6 je to osa x), M je moment savijanja, a y predstavlja y-koordinatu proizvoljne
taĉke popreĉnog presjeka za koju se raĉuna napon savijanja. Kao što se vidi na slici 2.6
maksimalni normalni naponi usljed savijanja (pritisna i zatezna vrijednost) se javljaju na
gornjim i donjim vlaknima popreĉnog presjeka.

Slika 2.6 Naponi usljed opterećenja elementa momentom savijanja

Uvrštavanjem izraza za askijalni moment inercije, formula se mijenja za razliĉite vrste

popreĉnih presjeka. U našem radu ćemo ispitivati pravougaoni i kruĉni popreĉni presjek,
pa ćemo dati formule za te dvije vrste presjeka. Formula maksimalnog normalnog napona
savijanja za pravougaoni popreĉni presjek glasi:

(2.9)

Oznake d i h predstavljaju dimenzije popreĉnog presjeka elementa, h predstavlja debljinu,

a d širinu presjeka.

Formula maksimalnog normalnog napona savijanja za kruţni popreĉni presjek glasi:

(2.10)

Oznaka d predstavlja preĉnik elementa na koji djeluje moment savijanja.

11
2.4. Složena opterećenja

Kombinovana opterećenja podrazumijevaju sluĉajeve kada je popreĉni presjek odreĊenog

mašinskog elementa opterećen razliĉitim vrstama opterećenja istovremeno, kao što su
moment savijanja, moment uvijanja, smiĉuća sila, aksijalna sila itd. Primjer
kombinovanog opterećenja je prikazan na slici 2.7.

Sve sile, koje djeluju na mašinski element, je potrebno svesti na odreĊeni popreĉni
presjek kako bi se odredili naponi koje te sile izazivaju. Na slici 2.8 je prikazano svoĊenje
sila F4, F5 i F6 na popreĉni presjek, tj. na taĉku C.

Dakle, sile F4, F5 i F6 izazivaju razliĉita opterećenja. Namprimjer, sila F4 izaziva smiĉući
napon i normalni napon usljed savijanja. Sila F5 izaziva normalni napon (istezanje),
smiĉući napon i normalni napon usljed savijanja. Sila F6 izaziva normalni napon
(istezanje) i normalni napon usljed savijanja.

U sluĉaju kada imamo kombinovano opterećenje, potrebno je odrediti napone za svaku

vrstu opterećenja pojedinaĉno, tj. dobijamo pojedinaĉne napone. Onda se principom
superpozicije dobija ukupni napon koji djeluje na neki mašinski element.

Slika 2.7 Primjer kombinovanog opterećenja

12
 Slika 2.8 Svođenje djelovanja sila na poprečni presjek

Princip superpozicije ćemo objasniti na primjeru opterećenja mašinskog elementa koji je

prikazan na slici 2.9. Radi se o ploĉi dimenzija LxDxh. Dakle, radi se o mašinskom
elementu koji je opterećen silom P i momentom M.

Zbog djelovanja sile P ćemo imati zatezni normalni napon, a formula za proraĉun je:

(2.11)

Što se tiĉe momenta M, on izaziva normalni napon savijanja, gdje će se maksimalne

zatezne i pritisne vrijednosti napona javiti u gornjim tj. donjim vlaknima elementa,
intenziteta:

(2.12)

Na kraju se maksimalni napon usljed sloţenog opterećenja dobija principom

superpozicije, i to na sljedeći naĉin:

(2.13)

Ova vrijednost napona bi se u sluĉaju optetrećenja kao na slici 2.9 javila u gornjim
vlaknima popreĉnog presjeka.

13
 Slika 2.9 Mašinski element opterećen složenim opterećenjem

3. KONCENTRACIJA NAPONA

Formule za napone, koje smo navodili u prethodnom poglavlju, se odnose na situacije

konstantnog popreĉnog presjeka. MeĊutim, u situacijama kada dolazi do promjene
popreĉnog presjeka javlja se lokalizacija napona, što znaĉi da nije zastupljena jednostavna
raspodjela napona, nego se javljaju povećanja napona u odreĊenim mjestima. Ovakva
lokalizacija napona se naziva koncentracija napona i mjeri se pomoću faktora
koncentracije napona. Faktor koncentracije napona K predstavlja odnos izmeĊu
maksimalnog napona u tijelu i nekog drugog napona, koji je odabran kao referentni
napon. Dakle, izrazi za koncentraciju napona su:

(3.1)

(3.2)

gdje izraz (2.1) predstavlja formulu faktora koncentracije napona za normalne napone
(savijanje, istezanje i zatezanje), a izraz (3.2) predstavlja formulu koncentracije napona za
smiĉuće napone. σ max i τmax su maksimalni normalni odnosno smiĉući napon, dok su σ nom
i τnom referentni naponi. Slovo t u indeksu inicira da se radi o teoretskom faktoru.

14
Slika 3.1 Greda opterećena na zatezanje sa zarezima: (a) uzorak; (b) fotoelastična
snimka (Doz. Dr. Ing. habil. K. Fethke, Universit¨at Rostock); (c) rješenje dobijeno
pomoću metoda konačnih elemenata (Guy Nerad, University of Virginia)

15
3.1. Odabir nominalnih napona

Za odreĊivanje faktora koncentracije napona je jako vaţno pravilno odrediti referentne

(nominalne) napone. Ovi naponi zavise od oblika mašinskih elemenata, što znaĉi da za
razliĉite mašinske elemente imamo razliĉite naĉine odreĊivanja referentnih napona. U
nastavku će biti prikazan primjer odreĊivanja referentnog napona za ploĉu sa rupom.

Dakle, posmatramo ploĉu sa rupom opterećenu na istezanje, koja je prikazana na slici 3.2.
Debljina ploĉe je h, preĉnik rupe je d, a širina ploĉe je H. Maksimalni napon je lociran u
taĉki A. Referentni napon se moţe odrediti na dva naĉina.

Slika 3.2 Ploča sa rupom opterećena na istezanje

Prvi naĉin je da se koristi napon daleko od rupe kao referentni napon. U tom sluĉaju
referentni napon glasi:

(3.3)

pa je tada faktor koncentracije napona:

(3.4)

Drugi naĉin je da se koristi napon na popreĉnog presjeku u podruĉju rupe, a dobija se na

sljedeći naĉin:

(3.5)

16
i tada je faktor koncentracije napona [3]:

(3.6)

Ktg i Ktn su razliĉiti. U suštini je bolje raĉunati faktor koncentracije napona na drugi
naĉin, tj. prema izrazu (3.6), ali u sluĉaju kada je d/H > 0,5. U sluĉaju kada je d/H < 0,5,
tada se koristi prvi naĉin za proraĉun faktora koncentracije napona, tj. izraz (3.4).

Naţalost, korištenje faktora koncetracije napona ne daje uvijek najbolje rezultate u praksi.
Teoretski faktori koncetracije napona su bazirani na pretpostavkama da je posmatrani
materijal homogen i izotropan, što naravno nije sluĉaj u praksi, tako da postoje odstupanja
od stvarnih napona i napona dobijenih proraĉunima pomoću faktora koncentracije
napona. I pored svih tehniĉkih dostignuća, taĉan proraĉun napona, u sluĉajevima
koncentracije napona, i dalje predstavlja veliki izazov za konstruktere širom svijeta.

Faktori koncentracije napona se obiĉno, u praksi, dobijaju pomoću odreĊenih dijagrama,

koji su dobijeni eksperimentalnim putem, teorijskim putem rješavanjem diferencijalnih
jednaĉina ili numeriĉkim putem. Na slikama 3.3 i 3.4 je prikazan dijagram faktora
koncentracije napona za ploĉu sa prijelazom sa radijusom, koja je opterećena na istezanje,
odnosno na savijanje, koja će kasnije biti analizirana u radu.

17
Slika 3.3 Faktori koncentracije napona Kt za ploču sa prijelazom sa radijusom, koja je
opterećena na istezanje

18
 Slika 3.4 Faktori koncentracije napona Kt za ploču sa prijelazom sa radijusom, koja je
opterećena na savijanje

Na slika 3.5 i 3.6 su prikazani dijagrami faktora koncentracije napona za šipku sa

prijelazom sa radijusom, koja će kasnije biti analizirana u radu.

19
Slika 3.5 Dijagram faktora koncentracije napona za šipku sa prijelazom sa radijusom, koja je
opterećena na zatezanje

20
Slika 3.6 Dijagram faktora koncenracije napona za šipku sa prijelazom sa
radijusom, koja je opterećena na savijanje

21
4. PRORAĈUN NAPONA METODOM KONAĈNIH ELEMENATA (MKE)

Metod konaĉnih elemenata je metod koji se koristi za proraĉun napona i deformacija

mašinskih elemenata kod kojih je teško vršiti analize napona na klasiĉan naĉin. Jedan od
primjera takvih kompleksnih oblika je koljenasto vratilo motora, koje je prikazano na slici
4.1. Koncept proraĉuna napona pomoću MKE-a je jednostavan, ali je proraĉun izuzetno
komplikovan. MeĊutim, razvojem kompjuterskih tehnologija, došlo se do
pojednostavljenja analize napona pomoću MKE-a. Danas je MKE sadrţan u raznim CAD
rješenjima (Catia, SolidWorks…), pa se jako ĉesto koristi u inţenjerskoj praksi.

Slika 4.1 Koljenasto vratilo motora

Napon nije isti u cijelom mašinskom elementu, nego varira. MKE podrazumijeva da se
dio dijeli na konaĉan broj odvojenih elemenata koji se spajaju u svojim ĉvorovima i tako
formiraju mreţu, što omogućava aproksimaciju napona i naprezanja u nekom dijelu za
zadate graniĉne uslove. Ti elementi mogu biti razliĉitog oblika. Zadatak dizajnera je da
odabere odgovarajući tip, broj i distribuciju elemenata kako bi se povećala taĉnost i
smanjilo vrijeme proraĉuna. Treba napomenuti i to da MKE nije ograniĉen na analizu
napona i deformacija, nego se koristi i za analizu problema u mehanici fluida,
termodinamici, akustici i drugim nauĉnim disciplinama.

22
4.1. Naĉin proraĉuna pomoću MKE-a

Proraĉun napona i deformacija pomoću metoda konaĉnih elemenata je izuzetno sloţen

proces, koji zahtjeva velike matrice i velike izraze. MeĊutim, u ovom dijelu će biti
prikazan osnovni koncept MKE na primjeru opruge kao elementa.

Na slici 4.2 je prikazana jednostavna opruga, koja će se analizirati pomoću MKE-a.

Karakteristika krutosti ove opruge je kh = f/Δu, tako da pomjeranje formira silu u ĉvoru.
Potrebno je pretpostaviti da su pomjeranja ui i uj pozitivna i sabrati sile u svakom ĉvoru,
pa dobijamo:

(4.1)

(4.2)

Ako ove jednaĉine stavimo u matriĉnu formu, onda dobijamo [4]:

[ ]{ } = { } (4.3)

što moţe biti napisano kao:

[ ]{ } { } (4.4)

Slika 4.2 Linearna opruga

gdje je k matrica krutosti, d vektor pomjeranja ĉvora elementa, a f je vektor sile svakog
elementa.

Na slici 4.3 su prikazana dva elementa opruge, povezana na takav naĉin da formiraju
mreţu konaĉnih elemenata, tj. njihovim povezivanjem su formirana tri ĉvora. Kraj
elementa 1 je fiksiran, a na element 2 djeluje sila F u ĉvoru 3.

23
 Slika 4.3 Mreža sa dva elementa i tri čvora

Ako sve to postavimo u matricu, slijedeći primjer iz jednaĉine (4.3), dobijamo:

[ ]{ }={ } (4.5)

[ ]{ }={ } (4.6)

gdje su sile f, unutrašnje sile koje djeluju u elementu na svakom ĉvoru. Uslovi ravnoteţe
zahtijevaju da zbir sila u ĉvorovima mora biti jednak vanjskoj sili. Neka Fi predstavlja
vanjske sile u svakom ĉvoru, gdje je i broj ĉvora. Tada imamo:

(4.7)

(4.8)

(4.9)

Ako uvrstimo izraze iz jednaĉina (4.5) i (4.6) u jednaĉine (4.7), (4.8) i (4.9), dobijemo [4]:

(4.10)

(4.11)

(4.12)

Zatim je dobijene rezultate potrebno staviti u matriĉnu formu [4]:

[ ]{ } { } (4.13)

Zadnji izraz se moţe napisati i kao [4]:

[ ]{ } { } (4.14)

Ĉvor 1 je fiksiran, pa ćemo pomjeranje ĉvora 1 (u1) izjednaĉiti sa nulom, tj. pomjeranje
ĉvora 1 je nemoguće. Tada dobijamo tri jednaĉine sa dvije nepoznate (u 1 i u2). Ako je sila
reakcije u ĉvoru 1 nepoznata, moţemo eliminisati prvu jednaĉinu, pa ostajemo na dvije

24
jednaĉine sa dvije nepoznate. TakoĊer, sa slike 4.3 vidimo da ne postoji nikakva vanjska
sila na drugom ĉvoru, pa je tada F2 = 0, a F3=F. Nakon svega toga dobijamo konaĉan
izraz za proraĉun pomjeranja u2 i u3 [4]:

[ ]{ }={ } (4.15)

Matrica iz jednaĉine (4.15) se naziva reducirana matrica krutosti i pomoću nje moguće
pronaći pomjeranja u2 i u3. Nakon pronalska pomjeranja, unutrašnje sile se mogu pronaći
koristeći izraze (4.5) i (4.6). Deformacije se nalaze diferencirajući pomjeranja, a napon
pomoću formula sa deformacijom i osobinama materijala, tj. pomoću formule σ = Eε,
gdje je E modul elastiĉnosti materijala, a ε je deformacija.

4.2. Tipovi elemenata u mreži

Mašinski dio se prilikom primjene metoda konaĉnih elemenata moţe podijeliti u razne
vrste elemenata, koji mogu biti jednodimenzionalni, dvodimenzionalni i
trodimenzionalni, tj. linijski, površinski i zapreminski elementi. Na slici 4.4 su prikazani
neki od elemenata koji se koriste. Brţi rezultati se postiţu sa što manjim i jednostavnijim
elementima, jer je proraĉun vremenski kraći za elemente manjeg reda i manjih dimenzija.
Dakle, ono što je bitno odrediti kada su u pitanju ovi elementi, jeste njihova dimenzija i
stepen slobode.

Slika 4.4 Elementi koji se koriste u MKE

25
4.2.1. Dimenzije elementa i stepen slobode

Na slici 4.4 imamo jednodimenzionalne (1-D), dvodimenzionalne (2-D) i

trodimenzionalne (3-D) elemente. Linija je jednodimenzionalni element i ona predstavlja
osnovu za formiranje 2-D i 3-D elemenata. Što se tiĉe stepena slobode, 1-D elementi
imaju dva stepena slobode, po jedan u svakom ĉvoru. To znaĉi da mogu prenositi silu
svojom duţinom, ali ne mogu prenositi moment u svojim ĉvorovima. 2-D elementi imaju
tri stepena slobode, što znaĉi da mogu prenositi moment, kao i sile u dva pravca. 3-D
elementi imaju šest stepeni slobode i mogu se koristiti za predstavljanje vratila ili grede sa
momentima savijanja i uvijanja.

Većina mašinskih elemenata ima komplikovanu geometriju i opterećenja, pa zbog toga

zahtijevaju upotrebu 3-D elemenata, ĉija je upotreba olakšana sa sve većim razvojem
kompjuterskih tehnologija.

4.2.2. Red elemenata

Elementi višeg reda su elementi koji mogu imati zakrivljene granice i mogu da se
prilagode razliĉitim konturama mašinskih elemenata, dok linearni elementi moraju imati
ravne granice. MeĊutim, povećanje broja elemenata sa zakrivljenim granicama, pri
analizi, zahtijeva više vremena za proraĉun, odnosno zahtijevaju bolja hardverska
rješenja.

Elementi višeg reda daju uvijek taĉnije proraĉune napona. Napon se dobija mnoţenjem
deformacije i modula elastiĉnosti. Deformacija se dobija diferenciranjem pomaka. Pomak
se dobija metodom konaĉnih elemenata, kao što je već prethodno pojašnjeno. Za linearne
trokutaste i tetraedalne elemente, funkcija pomaka je linearna, tako da je prvi izvod
pomaka konstanta, što ih ĉini previše krutim. Upravo to je razlog zašto elementi niţeg
reda daju manje taĉne rezultate od elemenata višeg reda. Elementi višeg reda imaju
paraboliĉne funkcije pomaka, što znaĉi da deformacije, tj. prvi izvodi pomjeranja, imaju
linearne funkcije, odnosno deformacije nisu konstante, pa se dobiju taĉniji proraĉuni
napona. Dakle, moţemo zakljuĉiti da je bolje koristiti elemente višeg reda, ali je potrebno
imati raĉunare sa boljim hardverskim rješenjima.

26
4.3. Stvaranje mreže

Stvaranje mreţe je u prošlosti predstavljalo problem i zahtijevalo mnogo vremena.

MeĊutim, u današnjem vremenu, stvaranje mreţe je mnogo olakšano jer postoje
softverska rješenja za automatsko stvaranje mreţe. Takva rješenja su sadrţana u svim
programima za analizu pomoću MKE, kao što su SolidWorks, Catia i sl. Ono što je jako
bitno podesiti prije same analize jeste gustoća mreţe.

Ukoliko se ţeli smanjiti vrijeme proraĉuna, potrebno je koristiti mreţe sa većim

elementima. MeĊutim, problem leţi u tome što mreţe sa većim elementima nije moguće
taĉno proraĉunati napone sa većim gradijentima, kao što je sluĉaj na mjestima sa
koncentracijom napona. Tada je potrebno koristiti mreţu sa manjim elementima (finu
mreţu), koja će omogućiti taĉan proraĉun. Mreţu moţemo podijeliti na:

- Grubu mreţu (Slika 4.5-a),

- Srednju mreţu (Slika 4.5-b),
- Finu mreţu (Slika 4.5-c),
- Vrlo finu mreţu (Slika 4.5-d).

Najbolje je uvijek koristiti finu i vrlo finu mreţu, ukoliko to hardver dozvoljava.

Slika 4.5 Vrste mreže

27
5. PRIMJERI ANALITIĈKOG I NUMERIĈKOG PRORAĈUN NAPONA NA
MJESTIMA KONCENTRACIJE NAPONA

U ovom poglavlju će biti prikazan primjer proraĉuna napona na mjestima koncentracije

napona za ploĉu sa prijelazom sa radijusom i šipku sa prijelazom sa radijusom u sluĉaju
sloţenog opterećenja, tj. kombinacije savijanja i aksijalnog opterećenja (istezanja), za šta
su već prethodno dati dijagrami faktora koncentracije napona (Slika 3.3, slika 3.4, slika
3.5 i slika 3.6). Proraĉun će biti izvršen na analitiĉki naĉin i numeriĉki naĉin, pomoću
programa Solidworks 2018, te će biti ustanovljena razlika izmeĊu rezultata ova dva
proraĉuna. Da bi se izvršila analiza na što bolji naĉin, vršit ćemo ispitivanje napona za
razliĉite dimenzije ploĉe sa radijusom, odnosno šipke sa radijusom, tj. bit će
simulirana/proraĉunata opterećenja za ploĉe i šipke razliĉitih širina/preĉnika.

5.1. Proraĉun napona za ploĉu sa prijelazom sa radijusom

Prvo ćemo izvršiti analizu napona za ploĉu sa radijusom, opterećenu na istezanje i

savijanje. Kao što je već napomenuto, napon će se raĉunati za razliĉite geometrije. U
ovom sluĉaju slijedimo dijagram faktora koncentracije napona sa slika 3.3 i 3.4
Analiziramo ploĉu sa dimenzijama prikazanim na slici 5.1. Prelazni radijus ploĉe je r = 6
mm, širine ploĉe su d i H. Debljina ploĉe je h = 10 mm. Dakle za ispitivanje napona ćemo
koristiti razliĉite geometrije i mijenjati vrijednosti parametara d i H, tj. imat ćemo 8
razliĉitih sluĉajeva za koje će se vršiti naponi. Materijal ploĉe je ĉelik S235JR sa
zateznom ĉrvstoćom Rm = 360 MPa i napon teĉenja Reh = 235 MPa. Ploĉa će biti
opterećena na istezanje silom P i na savijanje momentom M, s tim da će se opterećenja M
i P mijenjati za razliĉite sluĉajeve, kako bi dobili napone za svaki sluĉaj oko 100 MPa i
tada provjerili kolike su razlike izmeĊu analitiĉkog i numeriĉkog proraĉuna.

Slika 5.1 Ispitivana ploča

28
5.1.1. Analitiĉki proraĉun napona za ploĉu sa prijelazom sa radijusom

Kao što je već spomenuto u uvodu ovog poglavlja, za ispitivanje ploĉe ćemo koristiti
razliĉite geometrije. Za proraĉun napona na analitiĉki naĉin, u ovom sluĉaju koristimo
dijagrame sa slika 3.3 i 3.4. To je zbog toga što je ploĉa opterećena na dvije vrste
opterećenja. Na nju djeluje sila u iznosu od P, koja izaziva normalni napon istezanja, i
moment M, koji izaziva normalni napon savijanja. Dakle, kao što vidimo na dijagramima,
proraĉun napona, na mjestu koncentracije napona, se vrši pomoću odnosa r/d i H/d. Zbog
toga ćemo u ovom radu ispitati ponašanje ploĉe za razliĉite odnose r/d i H/d, kako bi na
kraju utvrdili odstupanja izmeĊu numeriĉkog i analitiĉkog proraĉuna.

U poglavlju 2.4. smo već spomenuli da se, u sluĉaju sloţenog opterećenja, koristi princip
superpozicije. Dakle, prvo se proraĉunaju pojedinaĉni naponi, uzrokovani silom odnosno
momentom, onda se na kraju ti naponi saberu i dobije se ukupan maksimalni napon na
mjestu koncentracije napona.

Da bi proraĉunali maksimalni napon, na mjestu koncentracije napona, uzrokovan silom P,

koristimo sljedeći postupak, slijedeći dijagram sa slike 3.3. Prvo proraĉunavamo
nominalni napon, pomoću sljedeće formule:

(5.1)

Nakon toga je potrebno odrediti odnose r/d i H/d, kako bi iz dijagrami izvadili faktor
koncentracije napona Kt. Kada smo dobili faktor koncentracije napona i nominalni napon,
moţemo izraĉunati maksimalni normalni napon istezanja, na mjestu koncentracije
napona, prema formuli:

(5.2)

Proraĉun maksimalnog napona za savijanje, na mjestu koncentracije napona, je veoma

sliĉan proraĉuna za istezanje. U ovom sluĉaju koristimo dijagram i formule sa slike 3.4.
Tada je nominalni napon:

(5.3)

Na isti naĉin, tj. pomoću odnosa r/d i H/d, iz dijagrama dobijamo faktor koncentracije
napona Kt. Pa se maksimalni normalni napon savijanja, na mjestu koncentracije napona,
izraĉunava pomoću sljedećeg izraza:

29
 (5.4)

Nakon toga se po principu superpozicije dobija maksimalni normalni napon za sloţeno

opterećenje, pomoću sljedeće formule:

(5.5)

Pokazat ćemo primjer proraĉuna za sluĉaj 1. Za taj sluĉaj je odabrana sljedeća geometrija
ploĉe:

- h = 10 mm,
- r = 6 mm,
- d = 120 mm,
- H = 132 mm.

Opterećenja za ovaj sluĉaj su:

- P = 30000 N,
- M = 700 Nm.

U tom sluĉaju imamo da je odnos r/d = 0.05, a odnos H/d = 1.10. Iz dijagrama dobijamo
da je faktor koncentracije napona za istezanje Kt = 1.88, a naĉin vaĊenja ovog faktora iz
dijagrama je prikazan na slici 5.2. Nominalni napon, za sluĉaj istezanja silom P = 30000
N, je:

(5.6)

Pa je maksimalni napon za sluĉaj istezanja:

(5.7)

Za sluĉaj savijanja imamo da je faktor koncentracije napona Kt = 2.04, a naĉin vaĊenja

tog faktora iz dijagrama je prikazan na slici 5.3. Nominalni napon, uzrokovan momentom
M = 700 Nm je:

(5.8)

Tada je maksimalni napon za savijanje:

(5.9)

Maksimalni napon za sloţeno opterećenje, na mjestu koncentracije napona je:

30
 (5.10)
101.83 MPa

Slika 5.2 Način vađenja faktora Kt za istezanje iz dijagrama

31
 Slika 5.3 Način vađenja faktora Kt za savijanje iz dijagrama

Za naš sluĉaj opterećenja ćemo koristiti 8 razliĉitih geometrija. Da ne bi morali ponavljati

ove izraze za svaki scenario posebno, rezultati proraĉuna za ostale scenarije će biti dati
tabelarno. U tabeli 5.1 sa naznaĉenim odgovorajućim geometrijama i odnosima

32
geometrija je dat proraĉun za sluĉaj istezanja ploĉe, a u tabeli 5.2 je dat proraĉun ploĉe za
savijanje. Tabela 5.3 prikazuje ukupne napone ploĉe za analitiĉki proraĉun pri sloţenom
opterećenju. VaĊenje faktora koncentracije napona iz dijagrama za sluĉajeve 2-8 je
prikazano na slikama 5.4 i 5.5.

Tabela 5.1 Analitički proračun napona ploče za slučaj istezanja

R. Geometrija Istezanje
Br. h r d H P σnom σmax
Slučaja r/d H/d
(mm) (mm) (mm) (mm) (N) Kt (Mpa) (Mpa)
Slučaj 1 10 6 120 132 0.05 1.10 30000 1.88 25.00 47.00
Slučaj 2 10 6 120 180 0.05 1.50 23000 2.74 19.17 52.52
Slučaj 3 10 6 120 240 0.05 2.00 20000 3.20 16.67 53.33
Slučaj 4 10 6 60 90 0.10 1.50 15000 2.23 25.00 55.75
Slučaj 5 10 6 60 120 0.10 2.00 13000 2.42 21.67 52.43
Slučaj 6 10 6 30 45 0.20 1.50 8000 1.84 26.67 49.07
Slučaj 7 10 6 30 60 0.20 2.00 7500 1.94 25.00 48.50
Slučaj 8 10 6 20 40 0.30 2.00 6000 1.76 30.00 52.80

Tabela 5.2 Analitički proračun napona ploče za slučaj savijanja

R. Geometrija Savijanje
Br. h r d H M σnom σmax
Slučaja r/d H/d Kt
(mm) (mm) (mm) (mm) (Nm) (Mpa) (Mpa)
Slučaj 1 10 6 120 132 0.05 1.10 700 1.88 29.17 54.83
Slučaj 2 10 6 120 180 0.05 1.50 550 2.20 22.92 50.42
Slučaj 3 10 6 120 240 0.05 2.00 500 2.34 20.83 48.75
Slučaj 4 10 6 60 90 0.10 1.50 160 1.76 26.67 46.93
Slučaj 5 10 6 60 120 0.10 2.00 150 1.84 25.00 46.00
Slučaj 6 10 6 30 45 0.20 1.50 55 1.48 36.67 54.27
Slučaj 7 10 6 30 60 0.20 2.00 50 1.54 33.33 51.33
Slučaj 8 10 6 20 40 0.30 2.00 25 1.40 37.50 52.50

33
Tabela 5.3 Analitički proračun napona ploče za složeno opterećenje (ukupni naponi)

Geometrija Istezanje Savijanje Ukupno

R.
Br. Slučaja d H P σmax M σmax σmax
(mm) (mm) (N) (Mpa) (Nm) (Mpa) (Mpa)
Slučaj 1 120 132 30000 47.00 700.00 54.83 101.83
Slučaj 2 120 180 23000 52.52 550.00 50.42 102.93
Slučaj 3 120 240 20000 53.33 500.00 48.75 102.08
Slučaj 4 60 90 15000 55.75 160.00 46.93 102.68
Slučaj 5 60 120 13000 52.43 150.00 46.00 98.43
Slučaj 6 30 45 8000 49.07 55.00 54.27 103.33
Slučaj 7 30 60 7500 48.50 50.00 51.33 99.83
Slučaj 8 20 40 6000 52.80 25.00 52.50 105.30

34
Slika 5.4 Vađenje koeficijenta Kt za slučajeve 2-8 za istezanje

35
Slika 5.5 Vađenje koeficijenta Kt za slučajeve 2-8 za savijanje

36
5.1.2. Numeriĉki proraĉun napona za ploĉu sa prijelazom sa radijusom

Kao što smo već napomenuli, za numeriĉki proraĉun će biti korišten program Solidworks
2018. Dimenzije ploĉe su već prikazane na slici 5.1. Materijal ploĉe je ĉelik S235JR sa
zateznom ĉrvstoćom Rm = 360 MPa i napon teĉenja Reh = 235 MPa. Pokazat ćemo
postupak provoĊenja numeriĉke simulacije za sluĉaj 1, dok će za ostale sluĉajeve rezultati
biti dati u prilogu rada.

Za sluĉaj 1 će ploĉa biti opterećena na istezanje silom u iznosu od P = 30000 N i moment

savijanja M = 700 Nm. Postupak provoĊenja numeriĉke simulacije je sljedeći. Potrebno je
postaviti taĉku i koordinatni sistem na površinu na koju ćemo nanositi opterećenja. Taĉka
i koordinatni sistem se postavljaju u teţište popreĉnog presjeka kako bi pravilno mogli
postaviti moment i kako bi se definisala teţišna osa, tj. neutralna osa oko koje će djelovati
moment savijanja. To je prikazano na slikama 5.6 i 5.7. Dakle, pod funkcijom “Reference
geometry” prvo biramo taĉku, a zatim i koordinatni sistem. Zatim odabiremo vrstu
simulacije. U našem sluĉaju se radi o statiĉkoj simulaciju, pa odabiremo upravo tu opciju,
što je i prikazano na slici 5.8.

Slika 5.6 Nanošenje tačke na površinu dxh

37
 Slika 5.7 Nanošenje koordinatnog sistema na površinu dxh

Slika 5.8 Odabir vrste simulacije

Nakon toga prilazimo odreĊivanju oslonca. S obzirom da će naša opterećenja (sila i

moment) djelovati na površini dxh, nepokretnu geometriju ćemo postaviti na površinu

38
Hxh. Taj je postupak prikazan na slikama 5.9 i 5.10. Desnim klikom na gumb “Fixtures” i
biramo “Fixed geometry”.

Slika 5.9 Odabir fiksne geometrije – korak 1

Nakon koraka 1, biramo površinu “Face <1>”, tj. površinu Hxh (Slika 5.10). Ovakav
naĉin definiranja oslonca nije idealan, zato jer će se na površini Lxh pojaviti veći naponi u
taĉkama u blizini fiksne površine, a naponi bi po cijeloj površini Lxh trebali biti jednaki.
MeĊutim, s obzirom da je fiksna geometrija dovoljno daleko od mjesta koncentracije
napona, te razlike u naponima neće biti velike, pa se ti naponi mogu i zanemariti. Dakle,
odabir ovakvog oslonca je prihvatljiv i davat će dobre rezultate, iako nije idealan.

Nakon odabira fiksne geometrije, prilazimo nanošenju opterećenja na površinu dxh.

Desnim klikom je potrebno odabrati funkciju “External loads” i prvo odabrati silu, tj.
“Force”. Nakon toga odabiramo površinu, pravac i smjer djelovanja sile. U našem sluĉaju
se radi o površini dxh i sili intenziteta 30000 N. Ovaj postupak je prikazan na slici 5.11.

39
Slika 5.10 Odabir fiksne geometrije - korak 2

Slika 5.11 Nanošenje sile u iznosu od 30000 N

40
Kada smo nanijeli silu, prilazimo nanošenju momenta, u funkciji “External loads” biramo
opterećenje “Remote Loads/Mass”. Moment nanosimo na površinu hxd i za referentni
koordinantni sistem biramo naš koordinatni sistem koji smo postavili na ovu površinu.
Nakon toga, za opterećenje biramo moment i nanosimo moment u vrijednosti od 700 Nm.
U našem sluĉaju ga postavljamo u pravcu y-ose. To je prikazano na slici 5.12.

Slika 5.12 Nanošenje momenta M = 700 Nm

Nakon našonje opterećenja, prilazimo kreiranju mreţe. Mreţu smo već prethodno
pominjali i jasno je da se bolji rezultati dobijaju što je mreţa finija, ali to zahtjeva bolji
hardver raĉunara. Dakle, biramo finu mreţu sa parametrima kao na slici 5.13. Uzeli smo
mreţu “Curvature-based mesh”, jer se na taj naĉin dobijaju precizniji rezultati. Radi se o
mreţi sa elementima drugog reda jer Solidworks automatski koristi mreţu drugog reda.

S obzirom da u našem sluĉaju imamo koncentraciju napona na mjestu radijusa, moramo

povećati gustinu mreţe na mjestu koncentracije napona. To ćemo postići pomoću funkcije
“Apply mesh control”. Parametre kontrole mreţe ćemo postaviti kao na slici 5.14.

41
Odabrali smo dvije površine na mjestu koncentracije napona, oko kojih ćemo imati gušću
mreţu nego na ostatku elementa.

Slika 5.13 Parametri mreže

Slika 5.14 Postavljanje gušće mreže na mjestu koncentracije napona

42
Konaĉno, ploĉa sa opterećenjima i formiranom mreţom je prikazana na slici 5.15. Vidimo
da je mreţa mnogo gušća na mjestu koncentracije napona.

Slika 5.15 Ploča sa mrežom i opterećenjima

Sada moţemo prići provoĊenju simulacije klikom na tipku “Run this study”. Nakon toga
dobijamo rezultate za sluĉaj 1, koji su prikazani na slici 5.16. Ovdje smo prikazali
postupak proraĉuna za sluĉaj 1. Postupak je potpuno isti i za druge sluĉajeve, tj. koristimo
istu naĉin kreiranja mreţe i isti naĉin postavljanja opterećenja. Slike rezultata za sluĉajeve
2-8 su date u prilogu na kraju rada. Rezultati analitiĉkog i numeriĉkog proraĉuna su dati u
tabeli 5.4 sa naznaĉenim odstupanjima izmeĊu dva proraĉuna.

43
 Slika 5.16 Rezultati numeričkog proračuna za slučaj 1

Tabela 5.4 Razlika između analitičkog i numeričkog proračuna za ploču

Geometrija Opterećenja σmax(num) - σmax(num) -

R.br. σmax(num) σmax(an)
d H M -σmax(an) -σmax(an)
Slučaja P (N) (MPa) (MPa)
(mm) (mm) (Nm) (MPa) (%)
Slučaj
120 132 30000 700 106.99 101.83 5.16 4.82
1
Slučaj
120 180 23000 550 105.71 102.93 2.78 2.63
2
Slučaj
120 240 20000 500 99.34 102.08 -2.74 -2.76
3
Slučaj
60 90 15000 160 105.46 102.68 2.78 2.64
4
Slučaj
60 120 13000 150 98.97 98.43 0.54 0.55
5
Slučaj
30 45 8000 55 106.60 103.33 3.27 3.07
6
Slučaj
30 60 7500 50 100.18 99.83 0.35 0.35
7
Slučaj
20 40 6000 25 104.64 105.30 -0.66 -0.63
8

44
Nakon dobijenih rezultata, koji su prikazani u tabeli 5.4, prići ćemo proraĉunu prosjeĉnog
odstupanja. Brojĉano prosjeĉno odstupanje glasi:

| | | |
(5.11)

2.285 MPa

Procentualno prosjeĉno odstupanje je:

| | | |
(5.12)

2.18 %

5.2. Proraĉun napona za šipku sa prijelazom sa radijusom

Osim na ploĉi sa radijusom, proraĉun napona pri sloţenom opterećenju ćemo takoĊer
izvršiti i na šipki sa prijelazom sa radijusom. Radi se o šipki koja je sadrţana na
dijagramima na slikama 3.5 i 3.6. Dakle, ponovo ćemo ispitivati element opterećen na
dvije vrste opterećenja, silu i moment, kao i u prethodnom sluĉaju. Proraĉun će prvo biti
izvršen analitiĉki, a poslije i numeriĉki u programu Solidworks 2018. Opterećenja šipke
su sila P i moment M, ĉije će vrijednosti biti usvajane kako bi dobili napone oko 100
MPa. Šipka sa opterećenjima i dimenzijama je prikazana na slici 5.17. Za proraĉun ćemo
koristiti razliĉite geometrije šipke, pa ćemo imati 8 razliĉitih sluĉajeva proraĉuna kao i u
prethodnom sluĉaju. Za šipku je odabran materijal ĉelik S235 kao i za ploĉu.

Slika 5.17 Šipka sa radijusom sa naznačenim opterećenjima

45
5.2.1 Analitiĉki proraĉun za šipku sa radijusom

Analitiĉki proraĉun za šipku kada je u pitanju sloţeno opterećenje je veom sliĉan

prethodnom sluĉaju. Razlika je u tome što koristimo dijagrame sa slika 3.5 i 3.6 gdje su
dati podaci potrebni za proraĉun normalnog napona istezanja i normalnog napona
savijanja. Prvo se proraĉunava nominalni napon za svako opterećenje, iz dijagrama se
vadi koeficijent koncentracije napona, pa se izraĉunava maksimalni napon za pojedinaĉna
opterećenja. Nakon toga se maksimalni naponi istezanja i savijanja saberu, po principu
superpozicije, i dobije se ukupni maksimalni napon. Ponovo ćemo proraĉun pokazati za 1.
sluĉaj, a ostale ćemo prikazati tabelarno. Radijus r će uvijek imati vrijednost r = 6 mm.

Usvojena sila za sluĉaj je P=300000 N i moment M=5000 Nm, a odabrana geometrija za

sluĉaj jedan glasi:

- Veći preĉnik D=132 mm,

- Manji preĉnik d=120 mm.

Slijedeći sliku 3.5, nominalni napon za sluĉaj istezanja silom P glasi:

(5.13)

Nakon toga je potrebno odrediti koeficijent koncentracije napona Kt, koji moţemo
odrediti pomoću formula sa slike 3.5. Formula za proraĉun faktora Kt glasi:

( ) ( ) ( ) (5.14)

Vrijednost parametra t koji se spominje u izrazu 5.12 je sljedeća:

(5.15)

Vrijednost parametara C1, C2, C3 i C4 zavise od odnosa t/r, tj. da li je taj odnos u rasponu
[0.1;2.0] ili je u rasponu (2.0;20]. U našem sluĉaju t/r=6/6=1, što znaĉi da je 0.1≤t/r≤2.0,
pa tada parametri C1, C2, C3 i C4 glase:

√ (5.16)

√ (5.17)

46
 √ (5.18)

√ (5.19)

Nakon što uvrstimo vrijednosti odnosa t/r dobijamo sljedeće rezultate:

√ (5.20)

√ (5.21)

√ (5.22)

√ (5.23)

Kada smo dobili vrijednosti svih parametara C, moţemo dobiti i vrijednost faktora
koncentracije napona:

( ) ( ) ( )
(5.24)

S obzirom da poznajemo nominalni napon i faktor koncentracije napona, moţemo

izraĉunati i maksimalni normalni napon za sluĉaj zatezanja silom P=20000 N, koji glasi:

(5.25)

Sada prilazimo proraĉunu normalnog napona usljed savijanja momentom M=5000 Nm i

koristimo dijagram sa slike 3.6. Nominalni napon za sluĉaj savijanja je:

(5.26)

Formula za faktor Kt je:

47
 ( ) ( ) ( ) (5.27)

Parametar t ima istu vrijednost:

(5.28)

Odnos t/r je t/r=6/6=1, pa je 0.1≤t/r≤2.0. Vrijednost parametara C1, C2, C3 i C4 je:

√ (5.29)

√ (5.30)

√ (5.31)

√ (5.32)

Uvrštavajući vrijednosti t i r dobijamo:

√ (5.33)

√ (5.34)

√ (5.35)

√ (5.36)

Tada faktor koncentracije napona za savijanje ima sljedeću vrijednost:

48
 ( ) ( ) ( )
(5.37)

Prema tome, maksimalni normalni napon za sluĉaj savijanja momentom M iznosi:

(5.38)

Ukupni maksimalni napon za sloţeno opterećenje šipke sa radijusom je:

(5.39)

(5.40)

Maksimalni naponi za ostale sluĉajeve će biti prikazani tabelarno. U tabeli 5.5 je prikazan
proraĉun maksimalnog napona za istezanje, u tabeli 5.6 je prikazan analitiĉki proraĉun
maksimalnog napona za savijanje, a u tabeli 5.7 je prikazan analitiĉki proraĉun
maksimalnog napona za sloţeno opterećenje, tj. ukupan napon.

Tabela 5.5 Analitički proračun napona šipke u slučaju istezanja

R. Geometrija (mm) Istezanje

Br.
Slučaj P σnom σmax
r d D t t/r C1 C2 C3 C4 Kt
a (N) (Mpa) (Mpa)
Slučaj
6 120 132 6 1.00 1.98 -2.06 1.93 -0.86 300000 1.81 26.53 48.06
1
Slučaj
6 120 180 30 5.00 3.01 -2.77 1.94 -1.19 250000 2.26 22.10 49.99
2
Slučaj
6 120 240 60 10.00 3.70 -3.28 2.31 -1.74 230000 2.42 20.34 49.22
3
Slučaj
6 60 90 15 2.50 2.50 -2.45 1.84 -0.90 80000 1.86 28.29 52.64
4
Slučaj
6 60 120 30 5.00 3.01 -2.77 1.94 -1.19 70000 1.96 24.76 48.64
5
Slučaj
6 30 45 7.5 1.25 2.10 -2.18 1.96 -0.88 23000 1.55 32.54 50.58
6
Slučaj
6 30 60 15 2.50 2.50 -2.45 1.84 -0.90 21000 1.63 29.71 48.40
7
Slučaj
6 20 40 10 1.67 2.25 -2.31 1.93 -0.88 11000 1.47 35.01 51.58
8

49
Tabela 5.6 Analitički proračun napona šipke u slučaju savijanja

Geometrija (mm) Savijanje

R.
Br. M σnom σmax
Sluĉaja r d D t t/r C1 C2 C3 C4 Kt
(Nm) (Mpa) (Mpa)
Sluĉaj
120 132 6 1.00 2.02 -2.47 2.09 -0.65 5000 1.81 29.47 53.48
1 6
Sluĉaj
120 180 30 5.00 3.05 -2.95 0.88 0.03 4000 2.17 23.58 51.13
2 6
Sluĉaj
120 240 60 10.00 3.78 -3.35 0.72 -0.13 3700 2.27 21.81 49.52
3 6
Sluĉaj
60 90 15 2.50 2.53 -2.93 1.90 -0.48 650 1.74 30.65 53.43
4 6
Sluĉaj
60 120 30 5.00 3.05 -2.95 0.88 0.03 600 1.80 28.29 50.99
5 6
Sluĉaj
30 45 7.5 1.25 2.13 -2.64 2.16 -0.66 95 1.47 35.84 52.57
6 6
Sluĉaj
30 60 15 2.50 2.53 -2.93 1.90 -0.48 90 1.48 33.95 50.09
7 6
Sluĉaj
20 40 10 1.67 2.29 -2.85 2.24 -0.70 30 1.33 38.20 50.93
8 6

Tabela 5.7 Ukupan napon šipke za složeno opterećenje (istezanje i savijanje)

Geometrija Istezanje Savijanje Ukupno

R. Br.
Slučaja d D P σmax M σmax σmax
(mm) (mm) (N) (Mpa) (Nm) (Mpa) (Mpa)
Slučaj 1 120 132 300000 48.06 5000 53.48 101.54
Slučaj 2 120 180 250000 49.99 4000 51.13 101.12
Slučaj 3 120 240 230000 49.22 3700 49.52 98.73
Slučaj 4 60 90 80000 52.64 650 53.43 106.06
Slučaj 5 60 120 70000 48.64 600 50.99 99.63
Slučaj 6 30 45 23000 50.58 95 52.57 103.15
Slučaj 7 30 60 21000 48.40 90 50.09 98.49
Slučaj 8 20 40 11000 51.58 30 50.93 102.51

5.2.2 Numeriĉki proraĉun za šipku sa radijusom

Sada ćemo prići proraĉunu sloţenog opterećenja šipke na numeriĉki naĉin, tj. u programu
Solidworks 2018. Naĉin provoĊenja numeriĉke simulacije je sliĉan kao i u prethodnom
sluĉaju. Dakle, biramo statiĉku simulaciju, postavljamo odgovarajući koordinatni sistem
na površinu na koju djeluju opterećenja, postavljamo odgovarajuća opterećenja,
podešavamo mreţu i pokrećemo simulaciju za razliĉite geometrije. Provest ćemo
simulaciju za sluĉaj 1, tj. sluĉaj kada imamo sljedeću geometriju:

50
 - d=120 mm i
- D=132 mm.

Ovakva šipka je već prikazan na slici 5.17. Na slici 5.18 je prikazana nanesena sila u
iznosu od P=300000 N, a na slici 5.19 je prikazan moment u iznosu od M=5000 Nm.
Kreiranje mreţe je dato na slikama 5.20 i 5.21. Mreţa je kreirana na isti naĉin kao u
sluĉaju ploĉe, tj. odabrana je fina mreţa “Curvature-based mesh”. Na slici 5.22 se moţe
vidjeti kreirana mreţa.

Slika 5.18 Nanošenje sile P=300000 N

51
Slika 5.19 Nanošenje momenta M=5000 Nm

Slika 5.20 Kreiranje mreže za šipku

52
Slika 5.21 Provođenje kontrole mreže na mjestu koncentracije napona

Slika 5.22 Prikaz kreirane mreže

53
Na kraju, na slici 5.23, je prikazan rezultat numeriĉkog proraĉuna šipke za sluĉaj 1 sa
dimenzijama D=132 mm i d=120 mm, a ostali sluĉajevi su dati u prilogu. Vidimo da je
maksimalni napon σmax=105.98 MPa. Konaĉno u tabeli 5.8 će biti prikazane razlike
izmeĊu numeriĉkog i analitiĉkog proraĉuna napona šipke pri sloţenom opterećenju.

Slika 5.23 Numerički proračun šipke za slučaj 1 sa dimenzijama d=120 mm i D=132 mm

54
Tabela 5.8 Razlika između numeričkog i analitičkog proračuna za šipku

Geometrija Opterećenje
R. Br. σmax σmax σmax (num)-σmax (an) σmax (num)-σmax (an)
Slučaja d D P M (numerički) (analitički) (Mpa) (%)
(mm) (mm) (N) (Nm)
Slučaj
120 132 300000 5000 105.97 101.54 4.43 4.18
1
Slučaj
120 180 250000 4000 105.64 101.12 4.52 4.28
2
Slučaj
120 240 230000 3700 101.56 98.73 2.83 2.78
3
Slučaj
60 90 80000 650 110.24 106.06 4.18 3.79
4
Slučaj
60 120 70000 600 101.22 99.63 1.59 1.58
5
Slučaj
30 45 23000 95 105.16 103.15 2.01 1.91
6
Slučaj
30 60 21000 90 99.43 98.49 0.94 0.95
7
Slučaj
20 40 11000 30 103.06 102.51 0.55 0.53
8

Kao i u prethodnom sluĉaju, i sada ćemo proraĉunati prosjeĉna odstupanja izmeĊu

analitiĉkog i numeriĉkog proraĉuna. Brojĉano odstupanje glasi:

(5.41)

2.631 MPa

Procentualno odstupanje je:

(5.42)

2.5 %

55
6. ZAKLJUĈAK

Na kraju rada zakljuĉujemo da je poznavanje proraĉuna napona pri sloţenom opterećenju

jako bitno za konstruisanje razliĉitih mašinskih elemenata i sklopova, naroĉito ako
uzmemo u obzir ĉinjenicu da su mašinski elementi ĉesto izloţeni ovakvom opterećenju.
TakoĊer je veoma bitno u proraĉunu napona uzeti u obzir i koncentraciju napona, ĉiji se
proraĉun usloţnjava u sluĉaju sloţenog opterećenja, što je praktiĉno prikazano u ovom
radu.

U radu smo primijenili analitiĉki i numeriĉki proraĉun napona pri sloţenom opterećenju,
a konaĉni rezultati su prikazani u tabelama 5.4 i 5.8. U tabeli 5.4 su prikazani rezultati
proraĉuna za ploĉu sa radijusom, a u izrazima (5.11) i (5.12) je prikazano prosjeĉno
odstupanje u megapaskalima odnosno procentima. Vidimo da je prosjeĉno odstupanje
izmeĊu dva proraĉuna u veoma malo, tj. 2,285 MPa i 2.18 %. U tabeli 5.8. su prikazani
rezultati proraĉuna za šipku sa radijusom. U izrazima (5.41) i (5.42) su data prosjeĉna
odstupanja, koja su 2.631 MPa i 2.5 %. Ni u sluĉaju šipke odstupanja nisu velika.

Dakle, na kraju moţemo zakljuĉiti da analitiĉki i numeriĉki proraĉun daju sliĉne rezultate,
pa su i jedan i drugi pogodni i pouzdani za konstrukciju mašinskih elemenata. Koji od ta
dva proraĉuna će biti iskorišten zavisi od samih sklonosti i mogućnosti inţenjera, tj. od
toga koji proraĉun bolje poznaje, kojim proraĉunom će se doći brţe do rezultata i sl.
Podudaranje rezultata u izmeĊu dva proraĉuna u ovom radu je takoĊer potvrdilo
primjenjivost principa superpozicije kod analitiĉkog proraĉuna napona pri sloţenom
opterećenju uz koncentraciju napona.

56
7. LITERATURA

[1] Ţiga i Kaĉmarĉik, Otpornost materijala 1, Mašinski fakultet u Zenici, 2020

[2] Hibbeler, Mechanics of Materials, Pearsin Prentice Hall, 2017

[3] Pilkey, Peterson&#39;s Stress Concentration Factors, John Wiley &amp; Sons, 2007

[4] Norton, Machine Design – An Integrated Approach, Prentice Hall, 2011

[5] Kaĉmarĉik, Predavanja iz predmeta Otpornost materijala 1, Mašinski fakultet u Zenici,

2020

[6] Solidworks 2018, Dassault Systems (https://www.solidworks.com)

57
8. POPIS SLIKA

Slika 2.1 Metoda poprečnog presjeka: a-prikaz sila, b-prikaz presjeka, c-rezultatna sila i
moment ...................................................................................................................................5

Slika 2.2 Projekcije rezultantne sile i rezultantnog momenta .................................................. 6

Slika 2.3 Definisanje napona na površini ...............................................................................8

Slika 2.4 Aksijalno opterećena greda: a – greda opterećena silom P, b – područje

uniformne deformacije, c – prikaz unutrašnje sile N ............................................................... 9

Slika 2.5 Djelovanje momenta savijanja na kvadratnu gredu: a-prije deformacije, b-nakon
deformacije........................................................................................................................... 10

Slika 2.6 Naponi usljed opterećenja elementa momentom savijanja ...................................... 11

Slika 2.7 Primjer kombinovanog opterećenja ....................................................................... 12

Slika 2.8 Svođenje djelovanja sila na poprečni presjek ......................................................... 13

Slika 2.9 Mašinski element opterećen složenim opterećenjem ............................................... 14

Slika 3.1 Greda opterećena na zatezanje sa zarezima: (a) uzorak; (b) fotoelastična snimka
(Doz. Dr. Ing. habil. K. Fethke, Universit¨at Rostock); (c) rješenje dobijeno pomoću metoda
konačnih elemenata (Guy Nerad, University of Virginia) ...................................................... 15

Slika 3.2 Ploča sa rupom opterećena na istezanje ................................................................ 16

Slika 3.3 Faktori koncentracije napona Kt za ploču sa prijelazom sa radijusom, koja je

opterećena na istezanje ......................................................................................................... 18

Slika 3.4 Faktori koncentracije napona Kt za ploču sa prijelazom sa radijusom, koja je

opterećena na savijanje ........................................................................................................ 19

Slika 3.5 Dijagram faktora koncentracije napona za šipku sa prijelazom sa radijusom, koja je
opterećena na zatezanje ........................................................................................................ 20

Slika 3.6 Dijagram faktora koncenracije napona za šipku sa prijelazom sa radijusom,

koja je opterećena na savijanje ............................................................................................. 21

Slika 4.1 Koljenasto vratilo motora ...................................................................................... 22

Slika 4.2 Linearna opruga .................................................................................................... 23

Slika 4.3 Mreža sa dva elementa i tri čvora .......................................................................... 24

58
Slika 4.4 Elementi koji se koriste u MKE .............................................................................. 25

Slika 4.5 Vrste mreže ............................................................................................................ 27

Slika 5.1 Ispitivana ploča ..................................................................................................... 28

Slika 5.2 Način vađenja faktora Kt za istezanje iz dijagrama ................................................ 31

Slika 5.3 Način vađenja faktora Kt za savijanje iz dijagrama ................................................ 32

Slika 5.4 Vađenje koeficijenta Kt za slučajeve 2-8 za istezanje .............................................. 35

Slika 5.5 Vađenje koeficijenta Kt za slučajeve 2-8 za savijanje ............................................. 36

Slika 5.6 Nanošenje tačke na površinu dxh ........................................................................... 37

Slika 5.7 Nanošenje koordinatnog sistema na površinu dxh .................................................. 38

Slika 5.8 Odabir vrste simulacije .......................................................................................... 38

Slika 5.9 Odabir fiksne geometrije – korak 1 ........................................................................ 39

Slika 5.10 Odabir fiksne geometrije - korak 2 ....................................................................... 40

Slika 5.11 Nanošenje sile u iznosu od 30000 N ..................................................................... 40

Slika 5.12 Nanošenje momenta M = 700 Nm ........................................................................ 41

Slika 5.13 Parametri mreže .................................................................................................. 42

Slika 5.14 Postavljanje gušće mreže na mjestu koncentracije napona ................................... 42

Slika 5.15 Ploča sa mrežom i opterećenjima ......................................................................... 43

Slika 5.16 Rezultati numeričkog proračuna za slučaj 1 ......................................................... 44

Slika 5.17 Šipka sa radijusom sa naznačenim opterećenjima ................................................ 45

Slika 5.18 Nanošenje sile P=300000 N................................................................................. 51

Slika 5.19 Nanošenje momenta M=5000 Nm ........................................................................ 52

Slika 5.20 Kreiranje mreže za šipku ...................................................................................... 52

Slika 5.21 Provođenje kontrole mreže na mjestu koncentracije napona ................................ 53

Slika 5.22 Prikaz kreirane mreže .......................................................................................... 53

Slika 5.23 Numerički proračun šipke za slučaj 1 sa dimenzijama d=120 mm i D=132 mm ... 54

59
9. POPIS TABELA

Tabela 5.1 Analitički proračun napona ploče za slučaj istezanja .......................................... 33

Tabela 5.2 Analitički proračun napona ploče za slučaj savijanja .......................................... 33

Tabela 5.3 Analitički proračun napona ploče za složeno opterećenje (ukupni naponi) .......... 34

Tabela 5.4 Razlika između analitičkog i numeričkog proračuna za ploču ............................. 44

Tabela 5.5 Analitički proračun napona šipke u slučaju istezanja .......................................... 49

Tabela 5.6 Analitički proračun napona šipke u slučaju savijanja .......................................... 50

Tabela 5.7 Ukupan napon šipke za složeno opterećenje (istezanje i savijanje) ...................... 50

Tabela 5.8 Razlika između numeričkog i analitičkog proračuna za šipku .............................. 55

60
PRILOG A – Rezultati numeriĉkog proraĉuna ploĉe za sluĉajeve 2-8

Prilog A-1 Numerički proračun ploče za slučaj 2 sa dimenzijaama H=180 i d=120 mm

Prilog A-2 Numerički proračun ploče za slučaj 3 sa dimenzijaama H=240 i d=120 mm

61
Prilog A-3 Numerički proračun ploče za slučaj 4 sa dimenzijama H=90 mm i d=60 mm

Prilog A-4 Numerički proračun ploče za slučaj 5 sa dimenzijama H=120 i d=60 mm

62
Prilog A-5 Numerički proračun ploče za slučaj 6 sa dimenzijama H=45 mm i d=30 mm

Prilog A-6 Numerički proračun ploče za slučaj 7 sa dimenzijama H=60 mm i d=30 mm

63
Prilog A-7 Numerički proračun ploče za slučaj 8 sa dimenzijama H=40 mm i d=20 mm

64
PRILOG B – Rezultati numeriĉkog proraĉuna šipke za sluĉajeve 2-8

Prilog B-1 Numerički proračun šipke za slučaj 2 sa dimenzijama D=180 mm i d=120 mm

Prilog B-2 Numerički proračun šipke za slučaj 3 sa dimenzijama D=240 mm i d=120 mm

65
Prilog B-3 Numerički proračun šipke za slučaj 4 sa dimenzijama D=90 mm i d=60 mm

Prilog B-4 Numerički proračun šipke za slučaj 5 sa dimenzijama D=120 mm i d=60 mm

66
Prilog B-5 Numerički proračun šipke za slučaj 6 sa dimenzijama D=45 mm i d=30 mm

Prilog B-6 Numerički proračun šipke za slučaj 7 sa dimenzijama D=60 mm i d=30 mm

67
Prilog B-7 Numerički proračun šipke za slučaj 8 sa dimenzijama D=40 mm i d=20 mm

68