Veliki se nikada
ne predaju
pi{e: Dragi{a Ristovski
d.ristovskiªemagazin.co.yu
Jedna od razlika izme|u
uspe{nih i neuspe{nih
igra~a je u tome {to prvi
razmi{ljaju o re{enju,
a drugi o te{ko}ama
problema
K
ada pomenemo re~ „problem“,
u poslovnom `ivotu za mno-
ge je to signal koji ukazuje na
razo~arenje, nevolju, neus-
peh, neostvarenje cilja. Ali, da li je to za-
ista tako? Da bismo dali malo konkretniji
odgovor na to pitanje, potrebno je da pro-
blem ne posmatramo jednostrano, ve} da
mu pri|emo sa vi{e aspekata.
Nevolja, razo~arenje, neuspeh... nisu sino-
nimi za problem ve} samo posledice istog
ukoliko na vreme nismo reagovali i pri-
stupili njegovom re{avanju. Treba okre-
nuti ta~ku gledanja na problem – ne gle-
dati na njega kao na nevolju, ve} kao na
odre|enu mogu}nost i {ansu. Razlog zbog
kojeg mnogi ljudi ne prepoznaju svoje po-
slovne {anse je taj {to one obi~no dolaze
preru{ene u problem.
66
D o re{enja
korak po korak
Prvi korak ka re{avanju takvih situa-
cija je da iz stanja razo~arenja i pesi-
mizma zbog problema, pre|emo u sta-
nje optimizma i pozitivnog razmi{ljanja
zbog prilike koja nam se ukazuje. Za{to
je ovo bitno? Zato {to pozitivne misli
pove}avaju koeficijent inteligencije, pa
tako na putu tra`enja re{enja imamo efi-
kasniji um ~ije su mogu}nosti ve}e, za
razliku od negativnih misli koje smanju-
ju na{ koeficijent inteligencije.
Drugi korak podrazumeva definisanje i pra-
vilno postavljanje problema. Mo`da neko-
me to zvu~i ~udno, ali u praksi je stvarno
tako, {to dokazuje slede}i primer. U vre-
me kada je Ajn{tajn radio na problemu re-
lativiteta to su ~inili i mnogi njegovi savre-
menici. On je, me|utim, jedini do{ao do
re{enja jer je pravilno postavio problem.
Naime, njegovi savremenici su sebi posta-
broj 47 / mart 2007
vili pitanje: „Kako to da izgleda da se pri-
roda pona{a na taj na~in iako znamo da je
to nemogu}e?”. Oni nisu uspeli da na|u
re{enje jer su tra`ili odgovor koji nije po-
stojao, u samom pitanju su dali i negati-
van odgovor i samim tim zatvorili sebi put
do re{enja problema. Za razliku od njih,
Ajn{tajn je sebi postavio slede}e pitanje:
„Kako bi priroda izgledala kada bi se za-
ista pona{ala onako kako prime}ujemo da
se pona{a?”.
Tre}i korak podrazumeva da problem treba
izraziti u pisanoj formi, jer zaista ima istine
u tvrdnji da misao po~inje da `ivi kada se
stavi na papir. Problem koji je sro~en, po-
put laserskog zraka, usmerava tok misli i
mentalnu energiju ka re{enju. Misli su naje-
fikasnije kada su fokusirane i usredsre|ene
na sr` problema.
^etvrti korak podrazumeva razvijanje i pri-
menu odre|ene strategije za re{avanje pro-
blema. Ovde treba imati u vidu da pored
logike treba aktivno uklju~iti i kreativnost
i ma{tu koje ~oveka mogu lak{e da dove-
du do pravog re{enja. [to je najva`nije, da
bi se do{lo do novog re{enja, neophodno je
odbaciti stare predrasude i strategije koje su
i dovele do datog problema.
Peti korak podrazumeva da akcija traga-
nja za re{enjem neprestano traje, da se ne
gubi vera jer nema nemogu}ih situacija,
samo postoje situacije za koje jo{ uvek nije
prona|eno re{enje. Ne treba se bojati bor-
be jer ona ja~a li~nost i izgra|uje karakter.
Uvek treba imati na umu da re{enje dono-
si veliku dobrobit i da se svaki ulo`eni trud
recipro~no isplati.
Nagrada uvek ~eka
Veliki igra~i se nikada ne predaju pred pro-
blemom. [to je ve}i problem, ve}a je i
mogu}nost da igra~ svoju veli~inu poka`e i
doka`e u praksi. Veliki problem je i velika
inspiracija jer re{enje podrazumeva i veliku
nagradu. Lako je biti dobar u dobru, ali pra-
Nema nere{ivih problema
„Zna~ajni problemi s kojima smo suo~eni ne mogu da se re{e na isti na~in kojim smo se
koristili kada smo do njih do{li” (Albert Ajn{tajn).
„Neprestan i odlu~an napor ru{i sav otpor i uklanja sve prepreke” (Klod Bristol).
„Ako ste spremni da radite samo lake stvari, `ivot }e vam biti te`ak. A ako ste spremni da
radite i ono te{ko, `ivot }e biti lak” (nema~ka poslovica).
„Od veli~ine problema pred kojim se nalazimo, mnogo je va`nija na{a veli~ina i spremnost
da se sa njim suo~imo, a da ne izgubimo entuzijazam” (D. R. Gilbert).
va snaga igra~a se ogleda u problemati~nim Gotovo svi ljudi imaju mogu}nost da
situacijama. Napoleon Hil ka`e da „svaki uvide nedostatke i probleme. Za ta-
problem i nevolja nose u sebi jednaku, ako kvo vi|enje nije potreban nikakav
ne i ve}u koli~inu dobrobiti”. specifi~an talenat. Ono {to pozitivne
ljude ~ini posebnim jeste ~injenica da
Jedna od osnovnih razlika izme|u se usredsre|uju na re{enje i u svakom
uspe{nih i neuspe{nih igra~a je u tome problemu mogu da prepoznaju put do
{to prvi razmi{ljaju o re{enju, a drugi o re{enja. Ne treba zaboraviti da je ve-
te{ko}ama problema. Igra~ orijentisan ka liki broj vrednih dostignu}a u istoriji
re{enju konstantno traga za na~inom da ~ove~anstva progla{en nemogu}im pre
prevazi|e prepreke na putu. Sa druge stra- nego {to je ostvaren.
ne, onaj koji je okrenut problemu, stalno
govori o svojim mukama, tra`i krivca i Tekst je prire|en prema materijalu objavljenom
u knjizi „Gube samo oni koji ne igraju”
`ali se na to {to mu se de{ava.
broj 47 / mart 2007 XXX