MERENJE I KONTROLA

-PITANJA I ODGOVORI-

1. Šta je merenje, a šta kontrola?

-Merenje je skup eksperimentalnih radnji koje imaju za cilj određivanje vrednosti jedne
veličine, rezultat merenja se izražava numeričkom vrednošću i njenom jedinicom 5cm.

-Kontrola je skup eksperimentalnih radnji koje ima za cilj upoređivane vrednosti jedne
veličine sa njenim propisanim granicama.

2. Koji se pomoćni pribori najčešće koriste?

- Ploče, prizme za oslanjanje, šiljci i trnovi, kontrolni lenjiri, merni blokovi i držači
merila.

3. Šta je merna mašina, a šta merni instrument?

- Merna mašina je tehničko sredstvo sa sopstvenim pogonom koje olakšava, ubrzava ili
pojednostavljuje proces merenja i najčešće sadrži i sopstvene instrumente.

- Merni instrument je tehničko sredstvo određeno za proces merenja ali bez sopstvenog
pogona.

4. Koje segmente obuhvata merni (kontrolni) sistem?

- MP - Merni predmet (ili KP-kontrolni predmet),

- MI – Merni instrument (ili KI-kontrolni instrument)

- PU – Pomoćni uređaj pri merenju (kontroli)

- MM – Merna mašina (ili KM-kontrolna mašina)

- U – Podsistem upravljanja

- MS= ( MP, MI, PU, MM, U) ILI KS= (KP, KI, PU, KM, U)

5. Kako glasi ABE-ov princip?

- ABE-ov princip se odnosi na mernu instrumentaciju glasi: najtačnija merenja se postižu

samo onda kad se veličina koja se mera nalazi u pravolinijskom produžetku merne skale.
6. Kako glasi Tejlov princip?

-Strana IDE- smer tolerancijska merila treba da je tako konstruisana da svojom

upotrebom obezbedi zamenljivost delova tako da bude tako konstruisana da obezbedi
proveru samo jednog parametra.

7. Navesti metode merenja.

- Neposredno i posredno, apsolutno i relativno, kompletno i diferencijalno, kontaktno i

bezkontaktno itd.

8. Šta je kompleksna, a šta diferencijalna metoda mere?

- Kompleksna metoda merenja se koristi za kontrolu objekata složene konfiguracije.

- Diferencijalna metoda kontrole izvodi se kontrola mernih veličina objekta složene

konfiguracije, tako što se sve veličine kontrolišu posebno-nezavisno jedna od druge.

9. Gde se koristi kompleksna, a gde diferencijalna metoda merenja?

- Kompleksne metode se najčešće koriste za prijem gotovih proizvoda, a diferencijalne za

kontrolu pojedinih proizvodnih operacija tehnološkog postupka izrade.

10. Apsolutna i relativna kontrola merenja.

- Apsolutna metoda merenja obezbeđuje diretno očitavanje rezultata merenja na skali

mernog instrumenta merenja pomičnim merilom mikrometarskim zavrtnjevima.

- Relativna merenja baziraju se na upoređenju merenja veličine sa veličinom

odgovarajućeg merila ili posebno izrađenog etalona.

11. Pasivno i aktivno merenje.

- Pasivno merenje: Merilo se samo određuje mera, odnosno njeno odstupanje, ali merilo
ne utiče na proizvodni proces.

-Aktivno merenje: Merilo prati ostvarivanje propisane mere predmeta i u slučaju da

postoji opasnost od pojave grešaka, utiče na proizvodni proces i zaustavlja radnu mašinu.

12. Šta je etalovanje?

- Etalovanje je skup radnji koje imaju za cilj određivanje veličine grešaka mernog
instrumenta i drugih metroloških karakteristika.

13. Šta je baždarenje?

- Baždarenje je utvrđivanje položaja znakova na mernom instrumentu u funkciji
vrednosti, koje odgovaraju mernoj veličini.

14. Šta je graduisanje?

- Graduisanje je postupak izrade skale mernog instrumenta polazeći od već određenih

znakova.

15. Podela merila.

-Merila mogu biti : jednostruka i višestruka.

16. Višestruka merila.

- Višestruka merila služe za određivanje bilo koje mere u granicama merne oblasti
dotičnog merila.

17. Podela etalona.

- Međunarodni, primarni, nacionalni, sekundarni, referentni i radni etalon.

18. Šta je primarni etalon?

- Primarni etalon je etalon koji je označen ili široko priznat da ima najviše metrološkog
kvaliteta i koja je vrednost prihvaćena bez upućivanja na druge etalona iste veličine.

19. Šta je sekundarni etalon?

- Sekundarni etalon čija je vrednost pripisana poređenjem primarnim etalonom iste

veličine.

20. Šta je referentni etanol?

- Referentni etanol je etanol koji uglavnom ima najviše metroloških kvalitet raspoloženih
na datom mestu.

21. Šta je radni etalon?

-Radni etalon je etalon koji se redovno koristi za etaloniranje ili kontrolu

materijalizovanih mera, drugih merila ili referentnih materijala.

22. Osnovni elementi instrumenata.

-Osnovni elementi instrumenata su uglavnom sledeći: prijemni elementi, pokazivač,
prenosnik, transduktorski elementi i pomoćni elementi.

23. Šta je transduktor?

-Element služi za transformaciju shodno određenom zakonu, primljene merenje

kontrolisanje veličine u drugu veličinu ili drugu vrednost iste veličine, sa određenom
preciznošću.

24. Šta je indeks?

-Indeks je utvrđeni ili pokretni deo pokaznog uređaja čiji položaj u odnosu na znakove
omogućuju je određivanje rezultata merenja(kontrole).

25. Podela instrumenata prema vrsti prenosnika.

- Prijemni, prenosnik, transduktorski, pokazivač, pomoćni elementi.

26. Opseg očitavanja.

-Opseg očitavanja (Ro) je oblast merne skale ograničenja njenom početnom(Hr) i

krajnom(Hk) vrednošću.

27. Opseg merenja.

-Opseg merenja (Rm) je zbir opsega očitavanja i podešavanja Rm=Xm-Xn (mm)

predstavlja oblast izmene vrenosti merenja veličine u kojoj je normirana greška
instrumenata.

28. Opseg pokazivanja.

-Opseg pokazivanja (Rop) je oblast mernih veličina kojoj se mogu koristiti merni
instrumenti.

29. Greška instrumenata.

-Greška instrumenata je određena maksimalnom apsolutnom vrednošću razlike vrednosti

merene veličine dobijene merene (Xi) i njene stvarne vrenosti (x):Zm=maxlx:-xl(mm).

30. Podela grešaka prema funkcijama.

-Greške pre obrade, greška u toku obrade, greška posle obrade.

31. Podela grešaka merenja prema karakteru i uzrocima ostanka.

-Sistemska, slučajna, gruba greška.

32. Sistemske greške.

-Sistemske greške obrade su greške koje su konstantne i po veličini i po znaku ili se

menjaju po određenoj matematičkoj zavisnosti sa vremenom nekom drugom nezavisno
promenljivom veličinom.

33. Slučajne greške.

-Slučajne greške merenja su greške koje se slučajno menjaju i po veličini i po znaku, pri
ponovnom merenju jedne te iste veličine u neizmenjenim uslovima i istim sredstvima
merenja.

34. Grube greške.

-Grube greške su rezultat grešaka očitavanja i nepažnje operatora na primer pri slabom
osvetljenju operaotor, kod digitalnih indikatorskih jedinica očita 8 umesto 3 i slično.

35. Greške elemenata mernog (kontrolnog) sistema.

-Metodska, geometrijska, postavljanja, baziranja, regulisanje stezanja, lična greška.

36. Greška procesa merenja(kontrole).

-Elastične deformacije , zazora, habanja, okoline, toplotne deformacije, plastične

deformacije.

37. Srednja aritmetička vrednost merenja velične x.

-Stvarna vrednost merene veličine x nikako i nikad se ne može utvrditi, jer se ona
određuje merenjima a rezultati merenja uvek sadrže i grešku merenja.

38. Srednja kvadratna greška (standardna devijacija).

-Srednja kvadratna greška(standardna devijacija) je osnovna karakteristika rasipanja

slučajnih grešaka slučajnih dimenzija.

39.Upotreba držača merila.

-Držači merila su potrebni kod primene komparatora radi obezbeđenja njihovog čvrstog
položaja u toku merenja.

40. Prizme za oslanjanje.

-Prizme za oslanjanje primenjuju se za oslanjanje i pozicioniranje mernih predmeta
cilindričnih oblika kada površina omotača tih tela predstavlja bazu za merenje.

41. Merni blokovi.

-Merni blokovi se koriste kod većih predmeta i za oslanjanje, kada služe i kao pomoćne
baze.