UNIVERZITET CRNE GORE

MUZIČKA AKADEMIJA CETINJE

BRANKO BRANKOVIĆ

LIČNOST WOLFGANG AMADEUS

MOZARTA I NJEGOVE MISE

ZAVRŠNI RAD

2020, CETINJE.
 UNIVERZITET CRNE GORE

MUZIČKA AKADEMIJA CETINJE

LIČNOST WOLFGANG AMADEUS

MOZARTA I NJEGOVE MISE

ZAVRŠNI RAD

PREDMET: ISTORIJA MUZIKE

MENTOR: MR. JELENA JOVANOVIĆ NIKOLIĆ BRANKO BRANKOVIĆ

STUDIJSKI PROGRAM: GITARA

BROJ INDEXA: 215

OKTOBAR, 2019, CETINJE.

 SADRŽAJ

1) APSTRAKT............................................................................................................................................ 1
KLJUČNE REČI........................................................................................................................................... 1
2) UVOD................................................................................................................................................... 2
3) MOCARTOVA LIČNOST......................................................................................................................... 3
4) MISE..................................................................................................................................................... 8
5) KRUNIDBENA MISA.............................................................................................................................. 9
6) MISA U C-MOLU................................................................................................................................. 11
7) ZAKLJUČAK......................................................................................................................................... 15
8) LITERATURA....................................................................................................................................... 16
1) APSTRAKT

U ovom radu prožima se ličnost Wolfgang Amadeus

Mocarta, kao i njegov život i stvaralaštvo. Ponajviše se ovaj
rad koncipira na njegovim najpoznatijim misama o kojima
svakako vredi pričati. Prvo se upoznajemo sa životom ovog
velikog kompozitora koji je ostavio veliki trag u samoj
istoriji, a pogotovo u istoriji muzike. U ovom radu najviše
stavljamo akcenat na mise, pogotovo na Krunidbenu i Veliku
misu u c- molu koja su u istoriji muzike veoma cenjena
remek dela ovog kompozitora. Takođe se pominje šta tačno
Mocartova dela obuhvataju, a koja su od njih najznačajnija.
Ovaj rad završava velikim Mocartovim delom, Velikom
misom.

KLJUČNE REČI

Mocart, misa, klasicizam, crkvena muzika, stvaralaštvo

1
2) UVOD

Najveći kompozitor epohe klasicizma, sa svojih nepunih

trideset i šest godina, podario nam je neverovatna dela,
kojima ćemo se uvek diviti i pitati se da li je moguće da
postoji savršenstvo. Izabrati Mocarta, kao temu seminarskog
rada je veliki korak i veliko nadahnuće. Mnogo novih
saznanja, informacija, kompozicija i dela koje nam je ovaj
veliki kompozitor podario, saznala sam kroz upoznavanje
Mocartove ličnosti i samog njegovog života. Prvo upoznajem
čitaoca kroz samu Mocartovu ličnost i život, nakon toga
glavni akcenat dajem na crkvenu muziku, tačnije, na
Mocartove mise. Iako je ovaj umetnik svh vremena, sebe
najviše pronalazio u pisanju opera, ja sam se odlučila za ovaj
korak da bih još više spoznala čari i lepotu Mocartovih misa.
Izabrala sam dve najpoznatije njegove mise. Počela sam od
veličanstvene Krunidbene mise, a završila sa neprevaziđenom
Velikom misom u c-molu. Svaka od ovih misa je posebna na
svoj način i u sebi nosi neku posebnu čar. Ovo su zahtevne
kompozicije koje i pri njihovom izvođenju, i pri njihovom
slušanju zahtevaju veliku pažnju i zainteresovanost od strane
izvođača ili slušaoca, za nekim novim momentima i
Mocartovim nadahnutim idejama. Kako taktovi prolaze,
tačno se može osetiti Mocartova energija i naslutiti njegovo
osećanje dok je pisao ova dela.1

2
1
Sonja Marinković, Istorija muzike

3
3) MOCARTOVA LIČNOST

Pojam ,,mocartovski’’ je ušao u naš rečnik, kao simbol

najveće uzvišenosti i poetičnosti u jednostavnosti i kristalnoj
jasnoći izražajnih sredstava. Tokom čitavog XIX veka
dominirala je legenda o Mocartu kao ležernom, božanski
nadarenom, bezbrižnom, bezazlenom biću. Mocartova
muzika smatrana je sinonimom za klasičnu vedrinu,
uravnoteženost, sklad i savršenstvo. Njegova umetnička
priroda pored jednostavnog, klasičnog, uravnoteženog,
uključuje i ono uznemirujuće, tragično i filozofsko. Proživeo
je nepunih trideset šest godina, ali za to vreme njegovo
stvaralaštvo dostiglo je takav stepen zrelosti kakav se obično
povezuje sa drugim životnim iskustvom. U svom kratkom
životu on je uspeo da riznici muzičke umetnosti daruje brojna
dela koja zadivljuju svojoj raznovršnošću i savršenošću.

Mocart (Wolfgang Amadeus Mozart), rođen je u Salcburgu

27. januara 1756. godine u porodici muzičara, a notama se
služio i pre nego što je znao da ih čita. Mcoartovo detinjstvo
obeležila su brojna putovanja, turneje po raznim gradovima
Evrope. One su za malog dečaka bile izizetno naporne, što je

4
ostavilo poslednice na njegovo zdravlje, ali su putovanja
istovremeno bila izuzetno podsticajna na njegov umetnički
razvoj i sazrevanje. Mocart je upoznao sve znamenite
umetnike svog vremena, boravio je u vodećim evropskim
muzičkim centrima i sticao izizetna priznanja. Pred
genijalnim sposobnostima mališana niko nije mogao da
ostane ravnodušan. Ali Mocart u mnladosti nije bio toliko
uspešan. On se suočio sa nezahvalnim, ponižavajućim
socijalnim statusom umetnika, bez mogućnosti da sebi
obezbedi egzistenciju i uslove za stvaralaštvo. Mocartu je
mladost donela mnoge nevolje i samo skromnu službu drugog
dvorskog kapelmajstora salcburškog orkestra. Za Mocarta je
to bilo ponižavajuće, a gušila ga je provincijska atmosfera
tadašnjeg salcburškog muzičkog života. Zato je 1781. godine
pošao u Beč i započeo neizvestan život slobodnog umetnika.
Prihode je sticao davanjem časova, organizacijom koncerata
na kojima je izvodio sopstvene kompozicije. Oni su bili
dobro posećeni jer su ih sa pažnjom pratili svi bečki ljubitelji
muzike. Najveću zaradu donosile su mu naručene
kompozicije, posebno narudžbine velikih i scenskih dela. Na
početku je izgledalo da je takav način života sasvim moguć,
ali ne zadugo.

Izuzetan uspon Mocartove stvaralačke moći u poslednjoj

deceniji života, rađanje njegovih remek dela u oblasti
operske, simfonijske, koncertantne, crkvene muzike,
zadivljujuća koncentracija energije, pratila su sve
neuverljivija priznanja i uz to izrazito pogoršanje materijalnih
sredstava.

5
 Nije Mocart želeo da tako skupo plaća svoju slobodu i u
ime ideala nosi oreol mučenika. Pokušavao je da dobije
zaposlenje na dvoru koji bi ga materijalno obezbedio, ali mu
to nije pošlo za rukom. Srećom, nedaće u kojima je živeo nisu
ostavljale neki jasniji pečat na njegovo stvaralaštvo. Ono je
ostajalo izolovano od dnevnih događanja, pa biografi sa
čuđenjem mogu da konstatuju da su neke od najpoetičnijih
stranica Mocartovoe muzike nastajale u momentima njegovih
najtežih životnih iskušenja. Po širini interesovanja i
sposobnosti da u svim žanrovima dosegne vrhunce,
podjednako u instrumentalnoj kao i u vokalno-
instrumentalnoj muzici, on gotovo da i nema premca u istoriji
muzike. Ali, Mocartova univerzalnost ne gleda se samo u
ovome. Zadivljujuće je kako je us vom vremenu, drugoj
polovini XVIII veka, dobu u kome je barokna polifonija
izgubila moć prirodnog i neposrednog muzičkog izraza, a
novi duh našao izraz u galantnom i ,,osećajnom stilu’’, uspeo
da, asimilujuči bogata muzička iskustva, stvori sopstveni,
originalni umetnički izraz koji je postao simbol klasične
ravnoteže, savršenstva i univerzalnosti. Mocart je kompozitor
koji je dotakao zvezde svojim umećem, prevelikim talentom,
prepoznatljivom muzikom već posle par taktova,
savršenstvom. Počeo je da komponuje vrlo rano, sa samo
četiri godine života. Par godina kasnije, kao vrlo mali dečak
komponovao je svoju prvu operu, nama vrlo poznatu,
,,Bastien i Bastiena’’. Takođe je dobio mesto koncertnog
majstora u orkestru salcburškog nadbiskupa, sa samo trinaest
godina. Veliki uticaj na nejgove kompozicije imala su dela
velikih majstora koje je slušao, među kojima su bili: Bah,
Hendl,...

6
 Mocart je zajedno sa Betovenom i Hajdnom bio glavni
predstavnik klasičnog muzičkog stila. Jasnoća,
izbalansiranost, transparentnost i jednostavan jezik harmonije
su glavne karakteristike njegove muzike. Mocart se često
pominje kao kompozitor koji je imao dar da napravi čistu,
jednostavnu i pamtljivu melodiju, a za mnoge ljubitelje
klasične muzike, to je njegova najvažnija karakteristika i
najvažnija vrlina. Mnogi bitni kompozitori koji su trajali
posle njega, ili su ga obožavali ili su osećali veliko
strahopoštovanje prema njemu.

Rosini je tvrdio: ,,On je jedini muzičar koji je imao toliko

znanja koliko i genijalnosti, i toliko genijalnosti koliko i
znanja’’.

Pisao je na svim poljima muzike, ali se najviše istakao u

operama, koje su ga najviše i privlačile. Veliki broj njegovih
kompozicija se izvodilo na italijanskom jeziku. Tek nakon
Mocartove smrti su ga slavili kao najvećeg muzičkog genija
svih vremena. Sa nepunih trideset šest godina, 5. decembra
1791 godine., umro je u siromaštvu i od velike bolesti. 2

2
Sonja Marinković, Istorija muzike

7
 Mocartova dela obuhvataju: sedamnaest opera, preko
pedeset simfonija, veliki broj dela instrumentalne muzike:
kasacije, divertimenta, serenade, kvartete, kvintete, trija,
preko trideset sonata za klavir i violinu, dvadeset šest
klavirskih sonata, sedam klavirskih koncerata, koncerte za
duvačke instrumente. Najznačajnija Mocartova dela nastala
su u bečkom periodu stvaralaštva, a naročito poslednjih
godina njegovog života.

Mocartov portret, naslikan od strane Barbare Kraft, po

zahtevu Joseph-a Sonnleithner-a, mnogo nakon Mocartove
smrti, 1819 godine.

8
4) MISE

Mocart se otvoreno smejao na svojim misama, a nekoliko

puta, kada su mu poručivane mise, bunio se uz obrazloženje
da je on stvoren samo za operu. Međutim, porudžbinu nije
mogao da odbije, jer mu je ponuđeno sto zlatnih lujeva za
svaku misu, ali je i tada sa smehom objasnio da će se sve što
valja u njegovim misama kasnije izvući i koristiti u operama. 3
Naspram ovoga možemo doći do zaključka da Mocart i nije
toliko uživao komponovanju misa, s’ obzirom da je jedva
napisao dve mise ,,po porudžbini’’. Njegova crkvena muzika
nije nastajala po porudžbini, već u okviru službe, iz
prijateljstva ili da bi nekom učinio uslugu, a njegova najlepša
i najpoznatija crkvena kompozicija je velika misa u c-molu,
prema kojoj većina gaji izraz velikog oduševljenja.

Kada je Mocart pisao misu, a raskošne mise počeo je da

piše veoma rano, u svojoj svesti imao je tu lepotu koju misa
sama po sebi poseduje i pruža, ali nikada nije izostavljao
,,ekspresiju’’ u svojim delima. Njegov takoreći prvi pokušaj
bila je galska Kyrie u F-duru, međutim, dve godine kasnije za
jednu posebno svečanu priliku, za posvećenje crkve
Vajzenhaus na Ranvegu, komponovao je misu ,,solemnis’’ za
veliki izdođački aparat: hor, soliste, gudače, dve oboe, tri
trombona, četiri trube i timpane. Bila je to nerazjašnjena i

3
Alfred Ajnštajn, Mocart- ličnost i delo, prvo izdanje, poglavlje VIII

9
 mnogo diskutovana misa u c-molu. Uprkos svom molskom
početku, to nije ,,posmrtna misa’’.

5) KRUNIDBENA MISA

U martu 1779, po povratku kući, Mocart je napisao novu

misu (KV 317), poznatu kao Krunidbena misa u C-duru, zato
što ju je, navodno, komponovao da bi ispunio zavet dat
čudotvornoj slici Sv. Marije pd Plaina. Ova slika je
ceremonijalno krunisana 1751. godine, i od tada se svake
godine pete nedelje posle Duhova, u Plainu, kod Salcburga,
održava procesija u znak sećanja na taj događaj. Ukoliko je
ova priča istinita, tada bismo imali još jednu Mocartovu
,,Marijinu misu’’. Pa čak i da je tako, ona se veoma razlikuje
od Mise u B-duru iz 1777. godine. Njen izvođački aparat je
brižljivije odabran, ozbiljnija je, njeni kontrasi su snažniji.
Izgleda kao da je Mocart manje brinuo o isticanju njenog
simfonijskog jedinstva, njene celine. Najizrazitiji primer
takvog stava je upotreba muzike iz Descendit de coelis za
Amen u Kredu ili ponavljanje Kirije-Andantea u Dona nobis
kojim se zaokružuje celo delo. Često je sa pravom isticano da
sopranski solo iz Agnus Dei nagovečtava Kontesinu ariju
Dove sono iz Figara, a da Benedictus počinje kao rondo neke
sonate. Postoje takođe i pasaži popularnijeg tipa, kao što je,
na primer, duet soprana i alta u Gloriji. Međutim, postoje i
tako delikatna, prefinjena mesta, kao kada se usred sekcije
Maestoso u Kyrie
10
11
motiv fanfara donose violine, a ne trube. Nova Mocartova
sposobnost je da takvim munjevitim udarima, posred
očigledno konvencionalne muzike, uspostavi dimenzije
ozbiljnosti, veličine i dubine, dok pri tome uspeva da do kraja
sačuva glavne osobine te muzičke forme, naročito Credo
obiluje takvih iznenađenjima, dok je tužni Crucifixus možda
najlepši deo cele mise. Ovom misom gotovo da smo se
približili delu koje predstavlja vrhunac Mocartove delatnosti
u oblasti crkvene muzike (veličanstvenom torzu, misi u c-
molu).
4

Krunidbena misa, Mocartovim rukopisom.

12
4
Alfred Ajnštajn, Mocart-ličnost i delo

13
6) MISA U C-MOLU

Mocart je komponovao osamnaest misa. Misa u c-molu,

poznata kao ,,Velika misa u c-molu’’, je njegova
najpoznatija. Kada je komponovao ovu misu, bio je
najsrećniji period njegovog života, što se i oseti kroz
kompoziciju, ta svečanost i lepota koja je krasi. Kao i u
slučaju Rekvijema, koji Mocart nije uspeo da završi zbog
bolesti i prerane smrti, i Velikoj misi zagonetno nedostaje
poslednji stav, Agnus Dei.

Posle ponovljene dostojanstvene i lagane introdukcije u c-

molu, dolazi ,,Kyrie’’, jedan radostan durski alegro, sa
izmenama solističkih i tutti deonica i horskim rečitativom,
koji povremeno prekidaju orkestarski ritorneli jednostavnih
motiva, u nekoj vrsti sonatne forme. ,,Christe’’ je pisan u
subdominanti, samo za soliste i približno odgovara
simfonijskom andantinu. Posle toga ponavlja se ,,Kyrie’’.
Ceremonija, a ne ekspresija. ,,Gloria’’ i ,,Sanctus’’ su opsežni
kantatni stavovi sa tradicionalnom konstrukcijom i isticanjem
slikovitih i simboličnih pasaža u tekstu. U ovoj misi ,,Gloria
in excelsis et in terra pax hominibus’’, dat je u vidu čiste
horske recitacije, uz sjajnu orkestraciju. ,,Laudamus te’’ je
14
jedan lep

15
andante, u stvari duet za sopran i alt u G-duru. ,,Gratias’’ je
neka vrsta minijaturne uvertire sa kontrastnim tempima adado
i vivače i sa naglašenom hromatikom u melodiji. ,,Domine
Deus’’ je duet za tenor i bas u F-duru, izraženije motorike
nego u prethodnom duetu. U centru Glorije je ,,Qui tollis’’,
horski adado u f-molu, koji nas vodi u tamnija harmonska
područja sa dostojanstvenom pratnjom u triolama. Posle toga
dolazi sopranski solo u F-duru ,,Quoniam tu solus sanctus’’,
dok je trijumfalni fugato ,,Cum sancto Spiritu in gloria Dei
patris, Amen’’ u osnovnom tonalitetu. ,,Credo’’ je tretiran na
sličan način: ,,Incarnatus’’ je duet koji je, što je prilično
neobično, napisan u istom tonalitetu i sa istom oznakom
metra kao i kasniji ,,Incarnatus’’ iz ,,velike’’ mise u c-molu.
,,Crucifixus’’ i ,,Et Resurrexit’’ su, kao što i dolikuje,
međusobno kontrastni.
,,Et in Spiritum sanctum’’ je prijatan tenorski solo, a posle
horskog ,,Et unam sanctam’’, stav se završava
kontrapuntskom egzibicijom u formi dvostruke fuge: ,,Et
vitam venturi’’. Oblik preostala tri dela mise sledi po
automatizmu: ,,Sanctus’’ je uskomešan, uvek u osnovnom
tonalitetu sa ,,Pleni sunt’’ u nešto bržem tempu.
,,Benedictus’’ je pretežno za jednog ili više solista, uglavnom
u subdominanti. ,,Agnus Dei’’ je na početku bolan, ali sa
,,Dona nobis’’, za oproštaj i završetak, postaje slavljenički
radostan.

Crkvena muzika nije prikladna za eksperimente, ona nije

medijum za iskazivanje ličnih osećanja, prema njoj se treba
odnositi sa poštovanjem, u bolu i radosti. Ona kompozitoru

16
 daje dovoljno mogućnosti da pokaže svoju inventivnost
malim, simboličnim izražajnim sredstvima.5

Za nas je mnogo značajan način na koji je Mocart tretirao

tekst mise, dajući mu odgovarajuće ritmove i melodije, kao i
način na koji je pojedine stavove spajao u jedinstvenu celinu,
koristeći za to motive u violinama.

Za razliku od većine misa koje je pisao, Velika misa

vremenski dosta traje, mnogo je opširnija i ozbiljijeg sadržaja
za razliku od ostalih. Ova misa je svoju premijeru imala 26.
Oktobra 1783. godine u Salcburgu, a Mocartova verenica je
na premijeri pevala deo ,,Et incarnatus est’’. Osim velikog,
ozbiljnog i dobrog orkestra, Velika misa u c-molu zaheva
takođe vrhunski izbor i soliste, te predstavlja veliki izazov
umetnicima koji je izvode.

5
Alfred Ajnštajn, Mocart-ličnost i delo

17
Velika misa u c-molu, Mocartovim rukopisom.

18
7) ZAKLJUČAK

Pokušavamo da razmišljamo ,,mocartovski’’. Pokušavamo

da shvatimo ,,šta je pisac hteo da kaže’’, u ovom slučaju, šta
je Mocart hteo da kaže. Sa velikim poštovanjem slušamo
njegova dela, pokušavamo da ih harmonski analiziramo, da
shvatimo princip po kom su nejgova dela toliko ,,velika’’ i
genijalna. Predpostavljam da je, kao i svaki čovek, Mocart
imao i uspona i padova, dobre i one manje dobre momente u
životu, ali svoje kompozicije nije ,,oštetio’’ni na koji način.
Zaista nam je podario nešto što se decenijama, stotinama
godina poštuje, izvodi, priča o tome, kritikuje i hvali.
Genijalnost ovog kompozitora je veoma poznata širom sveta.
Mogli smo još mnogo toga dobiti od njega, ali tako je bilo
suđeno. Hvala Mocartu na njegovim delima, na njegovom
neprikoslovenom talentu kojeg možda ni sam nije bio
svestan. Ali, ostavio je nama da se tome divimo i
razmatramo, analiziramo i pažljivo saslušamo svaki takt,
svaku kadencu i svaki novi početak i svaki kraj.

19
8) LITERATURA

-Ajnštajn, Alfred. 1991. Ličnost i delo. Beograd, Nolit, 1991.

-Andreis, Josip. 1975. Povjest glazbe. Zagreb, Liber mladosti.

-Marinković, Sonja. 2003. Istorija muzike. Beograd, Zavod

za udžbenike i nastavna sredstva.

20
21