Романтизам се у целости огледа у последицама буржоаске револуције од којих је

управо главна и oсновна карактеристика потпуно освртање човеку као појединцу

занемарујући његов сталеж; музика престаје да буде привилегија аристократа и
постаје доступна широј публици.
Субјективност ове епохе као и њена ескпресивност навели су ме је још у првим
годинама музичког образовања да је издвојим од осталих и прогласим фаворитом.
Иако су Брамс, Шопен и Шуман били део мог досадашњег свирачког репертоара
издвојила бих и посебно описала Антоњина Леополда Дворжака као творца
симфоније „Из Новог света“ која заузима своје место међу ремек делима
романтизма.

Антоњин Леполд Дворжак један је од највећих чешких романтичара 19 века. Био је

велики патриота према чешком народу у Бохемији и Моравији што се огледа и у
мотивима које је преузео из народне музике тих простора и искористио их у својим
радовима.
Антониј је музиком почео да се бави у доста раном животном добу, са свега 6
година свирао је виолину. Прве изведбе своје музике доживљава тек са 30 година
и први већи успех у 31. години живота, 1873. године у Прагу. Осим музичара
Дворжак је био и диригент, током својих 30 и 40 година живота тежио је ка
међународном признању свог рада, што је постигао уз помоћ других великих
композитора попут Ј. Брамса.
У току 1892. године прелази да ради у Сједињеним Америчким Државама, као
директор Националног конзерваторијума за музику Америке у Њујорку. У Америци
се Дворжак није задржао дуго, што због нередовног исплаћивања, што због велике
носталгије за Бохемијом, он се након три године враћа назад у Праг. Релативно
кратак боравак у Америци дефинисао је Дворжакову светску популарност. Током
боравка написао је два његова најпознатија оркестарска дела до тад,
Симфонију ,,Из Новог Света" и Амерички гудачки квартет.
У популарној култури ову симфонију проналазимо на најразличитијим местима : у
видео играма, као уводну шпицу одређених дешавања, у рекламама... Дакле,
можемо рећи да се прославила захваљујући класичном америчком маркетингу,
међутим захваљујући квалитету и сопственој природи ово дело деценијама остаје
присутно и популарно.
За симфонију ,,Из Новог Света" Дворжак је инспирацију проналазио у
традиционалној спиритуалној музици Афро-Америчких студената које је упознао и
индијанској музици. У конкретном делу није користио мотиве индијанске и афро-
америчке музике, дело је само по себи уникатно и одликује сличношћу са том
музиком помешано са романтичарским оркестрацијама и модерном музиком тог
доба. Ако бисмо данас макар минимално проучавали наведену традиционалну
музику можемо пронаћи сличности и идеје које је Дворжак узео из њих и допринео
их овим делом.
Ову симфонију можемо назвати „мултинационалном“ јер је рођена под окриљем
различитих утицаја. Дворжак је рекао да дело не би могао да напише да није
отишао у Америку и да је није видео својим очима, јер су тадашња америчка
пространства и начин тамошњег живота у њему будиле одређене емоције које су у
делу евоциране.

Јована Узуновић 4ВИ