може играти. Приступачна је великом броју слушалаца.

Дела забавне музике живе са

тренутном публиком и немају трајност коју има „уметничка музика“. Један хит замењује
се другим.[27][28] Шлагер, настао у првој половини 20. века, имао је знатан утицај на забавну
музику. Шлагери су популарне вокалне композиције са једноставном инструменталном
пратњом. Шлагери су били популарне арије и песме из оперета извођене ван музичке
сцене.[29] Касније настају и оригиналне композиције. Отуда и израз шлагер (немачки
Schlag-удар), што значи песма чија мелодија брзо, „на препад“, осваја љубитеље забавне
музике, претежно омладину. Посебан утицај на забавну музику извршили су шансоне,
једноставне пјесме љубавног садржаја уз инструменталну пратњу, француског порекла,
која потиче још из 11. века. Међу најпознатијим шансоњерима друге половине 20. века су
Едит Пијаф, Шарл Азнавур, Ив Монтан, Жилбер Беко.

Песма у историји и култури човечанства

Народна форма песме несумњиво је најстарија, јер у њој, с једне стране, одређени
формални елементи песничке креативности - епovi, лирика и драма - још нису истакнути,
нису раздвојени у посебне категорије, с друге - музика је и даље у блиској вези са
оркестром и поезијом. Развој овог конгломерата и алокације посебно поетских елемената
из ње је предмет историјске поетике песме.[30][31][32] Наука нема увек довољно материјала на
овом подручју. Од древних песама до данашњег времена је доспела само мала disjecta
membra, на основу које се мора реконструисати рад. Број преживелих текстова, у
поређењу са несталим без трага, изузетно је занемарљив. Директне информације добијене
од њих, међутим, могу бити проширене и допуњене на два начина:

 Упоређујући их са сведочанством писаца. Међутим овај приступ није издашан у

детаљнијем разјашњавању карактера (где текстови уопште нису сачувани, овај
метод је често основна у анализи једне или друге категорије песама), и
 Упоређивањем древних материјала са живућом народном песмом, која очувава
многе од старих традиције. Поетика користи оба начина истраживања, директна и
индиректна.[33] Уз њихову помоћ, било је могуће обновити унутрашњу историју
песме, барем у основним терминима.[34]

У најудаљенијој ери, песма је била страна идејним уметничким задацима које она сада
остварује. Она је представљала један од најосновнијих аспеката древних обреда, и у
почетку је задовољавала само једну практичну потребу. Временом је дошло до формирања
естетског елемента, а песма се претворила у уметничко дело.[35] Церемонијални аспект
одредио је унутрашњи садржај и облик песме. Њин садржај је био религиозан, а не увек
свештен по карактеру и конструкцији, што је зависило од својстава тренутка певања
(слично различитим карактерима грчког Дионизија). Мотиви најстаријих песама бил