Самоубиство

Постоје пар разлога због којих сам изабрала самоубиство као тему. Као неко ко пати од менталних проблема и
раније је размишљао о самоубиству, мислила сам да ће ово помоћи у подизању свести о проблемима менталног
здравља и самоубиства Такође ме јако занима психологија, па су ми такве теме веома интересантне.Циљ овог
истраживања је утврђивање и провера релевантних чињеница везаних за промене суицидалног понашања у
односу на вид друштвене кризе. .

Самоубиство или суицид (лат. sui – себе, оoccidere-убити) је активни или пасивни аутодеструктивни чин у којем
човек свесно и намерно одузима себи живот. У аутодеструктивна понашања се, осим самоубиства, убрајају и
покушај самоубиства, планирање или само размишљање о самоубиству и све врсте самоповређивања. Оно је
један од ретких феномена који је потпуно ослобођен, полних, расних, културолошких, вредносних, временских и
узрасних граница. Искључиво је људски проблем, не јавља се код животиња. Иако на први поглед свако
самоубиство изгледа као дубоко лични чин, уништавајући свој живот самоубица доводи у питање темељну
вредност друштва, што ову појаву чини друштвеном девијацијом и социјалним проблемом због масовности и
због узрока и последица које имају дубоко социјално значење. Вероватно не постоји темељнија публикација из
домена социолошког тумачења суицидалности него чувена монографија Емила Диркема (1858–1917)
“Самоубиство” из 1896. Диркемов генерални закључак је да самоубиство варира у обрнутој сразмери са степеном
интегрисаности друштвене заједнице чији је јединка саставни део. Диркем је самоубиства истраживао у низу
земаља покушавајући тиме да дође до неких заједничких константи у дужем временском периоду. Тако је
закључио да појава суицида у основи нема никакве везе с географским положајем, политичком и религијском
припадношћу, генетском предиспозицијом итд.Разлике у стопи самоубистава, по Диркему, могу се експлицирати
само социјаним релацијама или солидарношћу. Диркем јер разликовао четири типа суицида: егоистички,
алтруистички, аномички и фаталистички тип. У сва четири случаја узроке треба тражити у односу индивидуума
према друштву, али на питање зашто тај однос постаје проблематичан, у том смислу да је појединац присиљен да
изврши суицид, у сва четири случаја се може одговорити различито. У вези са овим, Диркем уводи важан појам
аномије. Аномија (одсутност норми) појављује се у индустријском друштву када ослаби социјална контрола, а
моралне норме нису довољно јаке за обуздавање оних који крше правила понашања. Тада долази до
индустријских конфликата, суицида, развода бракова и других патолошких појава. Дакле, динамичке социјалне
појаве детерминишу фрустрираност, резигнацију, психозе и незадовољство. Савремена социологија, наравно,
неће игнорисати постојање и важност човекових индивидуалних: биолошких, физичких или психичких
стремљења и потреба, али све то разматра кроз визуру друштвених . Српско друштво, је задњих неколико
деценија прошло кроз свеопшту деструкцију од економије и политике до културе и морала. Код данашњих
генерација које су прошле а и даље пролазе од 1990. до дуге деценије 21. века, тежак период у живота у Србији
треба очекивати да ће проћи године да остваре суицидалне идеје или их не остваре, или користе суицидалне
интенције како би изазвале пажњу околине у кризним временима.У Србији је од 1953. до 2008. самоубиство
извршило 66.700 особа, или просечно годишње 1.200 извршених самоубистава.

ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА - 1. Након рата, стопа самоубистава расте будући да се елементи друштвене кризе
поново појављују, још драстичнији, у пуном светлу.

2. У друштвено стабилном периоду, стопа самоубиства пада, јер лоши социјални фактори престају да делују, па у
први план избијају биолошки фактори који условљавају овакво понашање.

3. Стопа самоубистава у региону развојем кризе има континуиран раст који у годинама економске кризе достиже
максимум.

Узорак представљају психолошке аутопсије особа које су живеле и извршиле самоубиство на територији
Републике Србије. Прву групу чине психолошке аутопсије особа које су извршиле самоубиство у периоду између
1996. и 2000. године – непосредно након рата. Другу чине психолошке аутопсије особа које су извршиле
самоубиство у периоду између 2005. и 2010. године, у периоду стабилних друштвених збивања. Трећу групу чине
психолошке аутопсије особа које су извршиле самоубиство 2013. и 2014. године – у периоду који карактерише
светска економска криза.
Durkheim, É. (2002). Suicide: A Study in Sociology. London : Routledge.

Džabaletan. (2017, avgust 7). Društveni uzroci i tipovi samoubistva kod Emila Dirkema. Preuzeto sa Džabaletan:
https://dzabaletan.com/drustveni-uzroci-i-tipovi-samoubistva-kod-emila-dirkema/

Jankovic, N. (2011, januar). PSIHOLOSKA AUTOPSIJA. Preuzeto sa https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0351-2665/2011/0351-

26651101107J.pdf

Samoubistvo. (2018, oktobar 30). Preuzeto sa Wikipedia: https://sh.wikipedia.org/wiki/Samoubistvo

Samoubistvo u Srbiji. (2020, jul 8). Preuzeto sa Wikipedia: https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%BE

%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_
%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8
Сара Костић Каин IV-3