О ПРИПРЕМНИМ НЕДЕЉАМА ВЕЛИКОГ ПОСТА

Србољуб Убипариповић
Предавање одржано у Месопусној седмици, 2020. године.

Везивна спона између припремних недеља Великог поста и уобичајеног тока

литургијске године јесте недеља која претходи недељи о Митару и Фарисеју – Недеља о
Закхеју. Када чујемо Јеванђелско зачало са тематиком сусрета Христа и Закхеја, већ
можемо препознати моменат када ступамо у период припремних недеља пред Велики
пост. Временом је дошло до формирања ових недеља. На појединим местима, време
њиховог настанка се датира на преласку шестог на седми век. Ова (сиропусна) седмица је
била прва седмица Великог поста, тако да је пост укупно трајао осам седмица. Временом
је дошло до одређених историјских изазова, услед којих је Црква у пракси уобичајила да
се у ове седмице благослови узимање мрсне хране (сира, млека и јаја), а да се не држи
пост или немрс. Ипак, трагове да је ова седмица била прва седмица поста можемо да
препознамо у типику, тако што су среда и петак дани када типик не дозвољава служење
Литургије, једино у случају када у среду или петак прослављамо: 1. Сретење; 2. Храмовну
славу. Сви остали храмови који би желели да служе Литургију у овај дан, не могу то
чинити и зато се помен премешта1. У среду и петак Сиропусне седмице, као и у току Свете
Четрдесетнице, служила се Литургија Пређеосвећених дарова. Да је Сиропусна седмица
била део поста, говори нам Триод, који прописује велике поклоне на богослужењима. То
све говори у прилог чињеници и тврђењу да су ови дани ипак посни дани, иако их ми
проводимо у ублаженом мрсном издању – без меса.
Зашто баш бели мрс ове седмице? Увек се постављају питања зашто постоје
„трапави“ дани. У литургијским књигама се може наћи податак да Црква жели да
изобличи лажно учење две групе јеретика: јаковита и тетрадита. Јаковити су били
јеретици који су се појавили на просторима Сирије (V-VI век) и који су држали тзв.
„Ниневићански пост“, који је подразумевао уторак, среду и четвртак као посне дане.
Тетрадити су били скупина која је држала Велики пост тек од среде (њихов назив потиче
од грчог назива за среду – Τετάρτη). Како би Црква изобличила једно овакво лажно учење
и праксу поста која није била прихватљива према канонима, временом се усвојила пракса
да се током ове седмице уведе бели мрс као једна врста припреме за оно што следи. Та
припрема кулминира у недељу увече, када на недељном прашталном вечерњем
богослужењу улазимо у период Свете Четрдесетнице. Ово богослужење је веома важно,
јер тада у храмовима једни од других тражимо опроштај. Оваква пракса није случајна;
вероватно је потекла у монашким круговима где се братија међусобно опраштала. Поента
овакве праксе јесте да сви заједно измирени кренемо у период Великог поста
подражавајући догађаје Христовог живота који су се десили по Богојављењу. Наши преци
пре само неколико деценија су описивали како су та богослужења протицала између Два
светска рата – цела села би се окупљала у Цркви, где је свештеник служио вечерње и сви
би прилазили свештенику, целивали крст и опраштали се.
1
Када празник Обретења главе Светог Јована Крститеља падне у среду или петак Сиропусне седмице, помен
се помера дан раније.
 Нажалост, у нашим срединама свест о значају заједничког учествовања у посту,
молитви и подвигу се често не ставља у први план, већ се акцентује индивидуална
димензија: колико хране узети и слично. Примарни значај се огледа у одрицању мрсне
хране. Наравно, то јесте једно од битних обележја поста, али се у томе не исцрпљује. Пост
је далеко дубљи и садржајни. Пре свега, пост јесте изузетно искуство које подразумева
садејство Бога и људског рода. Народ Божији подражава Христа, али и Христос учествује
у посту заједно са свима, дајући снагу и крепећи нас да издржимо. Четрдесетодневни пост
истовремено јесте наш десетак који приносимо Богу на годишњем нивоу. Када се тачно
израчуна период посних дана, дође се до броја од 36.5 дана који се проводи у посним
данима, што је на годишњем нивоу један десетак који приносимо Господу на дар. Заиста,
ово је један од најстрожијих, али и највеличанственијих постова који постоје у једној
литургијској години и испуњен је већим садржајем него други вишедневни постови.
Поређење можемо правити, јер је Пасхални пост најстарији.