Visoka poslovna škola

strukovnih studija Novi Sad

MENADŽMENT U SRBIJI

Student: Profesor:
Sadržaj:

1. Srpski menadžment...........................................................................................3

1.1. Kvalitet menadžmenta u Srbiji....................................................................3,4

1.2. Stručnost i stručna sprema srpskih direktora..................................................5

1.3. Polna struktura srpskih direktora...................................................................6
1.4. Starosna struktura srpskih direktora..............................................................7
1.5. Karakteristike menadžera u Srbiji..............................................................7,8

2. Zaključak..........................................................................................................9

3. Literalura.........................................................................................................9

2
Srpski menadžment

Srbija je jedna od zemalja, doduše retkih, koja nema razvijen menadžment. Iako je
napravljen pomak u teorijskom i naučnom smislu praksa je ostala po strani.

Raznim analizama i istraživanjima se došlo do toga da Srbija nije ni blizu posedovanja

kvalitetnog menadžmenta i da se na tome još treba poraditi kako bi on bio na nivou
savremenosti.

1.1. Kvalitet menadžmenta u Srbiji

U Srbiji ne postoji dovoljno školovan menadžer za upravljanje poslovnim

sistemima.

Menadžer je više prilagođen birokratskim upravljanjem ljudi u mirnoj

organizaciji. Da bi upravljao poslovima na moderan način mora biti školovan da deluje u
turbulentnim i promenljivim organizacijama kakve postoje u savremenom svetu.

Menadžmen u Srbiji se i dalje shvata kao funkcija a ne kao zanimanje. Bukvalno

je to jedino zanimanje kojim se čovek može baviti a da nije završio nikakvu školu.

Razlog zbog čega se ovo dešava je u tome što u Srbiji ne postoji dovoljno škola za
’’stvaranje’’ menadžera. Neophodno je postojanje ovih škola kako bi se stvorilo što više
novih i kvalifikovanih menadžera.

Veliki je problem u tome što menadžer, ili direktor, može biti bukvalno bilo koji
čovek. U koliko se radi o javnim preduzećima na primer, umesto da se zaposli

3
 kvalifikovana osoba, zaposliće se osoba iz dotične političke stranke koja je trenutno na
vlasti, koja uopšte nema iskustva u poslovanju niti osobine za takve radove.

Još jedan problem koji se javlja je u tome da pošto se u Srbiji ne pridodaje veliki značaj
menadžmentu, samim tim se i nekvalifikovani menadžeri koji se nalaze na određenim pozicijama
ne šalju na usavršavanja i informisanja o poslovanju.

Ukoliko bi se stručno usavršavanje i uvelo, ne bi uzimalo velikog maha i ne bi se

pokazalo kao efikasno zbog toga što usavršavanje predstavlja nadogradnju prethodnog znanja, ali
to je gotovo nemoguće učiniti na onim osobama koje nemaju ni osnovno znanje o poslovanju
menadžera.

Informisanost je takođe bitna i može dosta da pomogne, ali opet se javlja problem jer
nemamo iz čega da se informišemo. U svetu postoji moderan način informisanja pomoću
kvalitetne literature, tačnije menadžerskih časopisa u kojima se nalazi dosta dosta informacija o
poslovanju i o tome šta treba uraditi.

4
1.2. Stručnost i stručna sprema srpskih direktora

Poznato je da je znanje veoma značajno i bitno u poslovanju. Stručna sprema ima uticaj
na nivo uspešnosti svakog rada. Što je ona viša, veća je uspešnost poslovanja i rada.

Pošto u Srbiji još uvek ne postoje mnogo poslovnih škola na kojima se posebno izučava
menadžment, pri zapošljavanju se gleda da određena osoba ima što veću stručnu spremu, jer
to znači da poseduje više znanja i time povećava efikasnost rada.

Direktori bi morali imati diplomu visoke poslovne škole jer ona predstavlja dokaz da je
neki pojedinac osposobljen za posao upravljanja određenom organizacijom.

U praksi se pokazuje da najbolje rezultate daju direktori sa visokostručnim ekonomskim

obrazovanjem, dok je organizaciona struka, koja je i najbitnija za obavljanje poslova
menadžmenta, najmanje zastupljena.

Od svih elemenata menadžmenta srpski direktori najviše se bave naređivanjem i

kontrolom. Iako je znanje iz ovih oblasti takođe nisko, najmanje znanja poseduju o
organizaciji i planiranju, kao i o usaglašavanju stavova.

5
1.3 Polna struktura srpskih direktora

Znajući našu državu i njen mentalitet, možemo odmah pretpostaviti kojih

menadžera ima više. Direktorska mesta su rezervisana uglavnom za muškarce. Iako postoji
ustavno pravo da su sva radna mesta jednako dostupna svima bez obzira na pol, nacionalnost
itd. u praksi je to izostavljeno.

1. ’’U koliko bi se nastavio dosadašnji trend povećanja učešća žena direktorskim

profesijama, približno jednako učešće muškog i ženskog pola u srpskoj privredi bi se
ostvarilo za oko 400 godina.’’

Najviše ženskih direktora ima u oblasti zdravstva dok najmanje u industriji i

rudarstvu, na kojima se ni ne može zamisliti ženski direktor.

Uglavnom bi i bilo bolje kada bi bilo više direktora ženskog pola, pošto su žene
po priodi upornije i tvrdoglavije od muškaraca a i retko koriste prinudni i autoritarni stil
upravljanja.

1. dr Života Radosavljević, dr Radovan Tomić, Menadžment u modernom biznisu, Privredna akademija,

Novi Sad, 2007 godina.

6
1.4 Starosna struktura srpskih direktora

Mlađi direktori se smatraju kao inovativniji, energičniji i sposobniji od starijih, dok se

stariji smatraju iskusnijim. Prosečna starost menadžera u Srbiji je oko 40 do 50 godina, što je u
odnosu na ranije zadovoljavajuće.

Prosečna starost srpskih menadžera je veća u društvenim nego u privatnim preduzećima

zato što su privatni sektori promenjljiviji i traže menadžere koji su elastičniji.

1.5 Karakteristike menadžera u Srbiji

Menadžeri u Srbiji su i dalje orijentisani proizvodno a razlog tome je učešće tehničke

struke u obavljanju profesije.

Nedovoljno poznaju finansije, tehnike i instrumente, knjigovodstvo i troškove što

ostavlja traga u menadžmentskim procesima i stvara negativne efekte u upravljanju.

Manja zastupljenost i osposobljenost korišćenja informatike i informatičkih sredstava, što

znatno ubrzava poslovanje zbog brže komunikacije i ugovaranja poslova sa inostranim
menadžerima.

Veština komuniciranja nije na nivou na kakvom bi trebala biti, a ona je veoma bitna za
vođenje pregovora, planiranju, donošenju odluka itd.

Veliki problem predstavlja i nepoznavanje stranih jezika, jer bez znanja bar engleskog
jezika čovek je nepismen. Time je ograničena komunikacija sa stranim menadžerima i
uvodi se novi trošak zbog korišćenja prevodioca.

7
Opšta kultura treba da bude osnovna stvar koju menadžer mora posedovati, no ni to kod
naših menadžera nije zastupljeno. Srpski menadžeri često ne poznaju menadžerski
bonton, što je veoma bitno za mežunarnodno poslovanje.

Baveći se sitnim problemima gube dragoceno vreme za rešavanje velikih problema i time
zanemaruju budućnost kompanije za koju rade.

Ukoliko urade dobru stvar često sebe izdižu kao najodgovornijeg dok kod grešaka
gledaju da svoju odgovornost umanje.

Ukoliko se nađu na višoj poziciji sebe posmatraju kao uzvišena bića, fizički je veći i
bolji, može da zapoveda svima i oseća se moćno.

8
 2. Zaključak

Sudeći po ovome Srbija ne poseduje kvalitetan menadžment i jos uvek je daleko od

kvalitetnijeg. Bez unapređenja menadžmenta nema napretka ni u daljem poslovanju. Potrebno je
zaposliti stručne menadžere a ne nekvalifikovane članove političkih stranaka. Trebalo bi samo da
se nadamo da će delovati ona poslovica na greškama se uči, jer trenutno menadžment u Srbiji
pokazuje kakav on ne treba biti i kako ne treba da posluje i funkcioniše.

3. Literatura

1. dr Života Radosavljević, dr Radovan Tomić, Menadžment u modernom biznisu,

Privredna akademija, Novi Sad, 2007 godina.