VISOKA ŠKOLA ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA

STRUKOVNIH STUDIJA

Seminarski rad iz Aplikativnog softvera

Piramide

Student: Predmetni nastavnik:

Саша Стаји, NET 17/16 dr Ivana Vlajić - Numanovska

Beograd, april 2019.

 Саша Стаји Piramide

SADRŽAJ
1. UVOD..............................................................................................................3
2. PIRAMIDE KAO GROBNICE..................................................................4
2.1 Drevni spomenici........................................................................................4
3. SIMBOLIZAM PIRAMIDA.......................................................................5
4. FARAON........................................................................................................6
5. MESTA GDE SE NALAZE PIRAMIDE..................................................6
5.1 Abu Ravaš...................................................................................................6
5.2 Giza..............................................................................................................6
5.3 Zavjet el Arjan............................................................................................7
5.4 Abu Sir.........................................................................................................7
5.5 Sahara..........................................................................................................7
5.6 Dašur............................................................................................................8
5.7 Meidum........................................................................................................8
5.8 El-Lahun......................................................................................................9
5.9 Kineske piramide........................................................................................9
5.9.1 Istorija....................................................................................................9
5.10 Srednjoameričke piramide.....................................................................9
6. ZNAČAJNIJE PIRAMIDE.......................................................................10
6.1 Keopsova piramida u Gizi.......................................................................10
6.1.1 Izgradnja..............................................................................................10
6.1.2 Opis.......................................................................................................11
6.1.3 Položaj piramide..................................................................................11
6.2 El Kastiljo..................................................................................................11
6.3 Piramida Sunca.........................................................................................12
6.4 Cestijeva piramida u Rimu......................................................................12
6.5 Crvena Piramida......................................................................................13
6.6 Velike piramide kralja Knufna...............................................................13
7. TAJNA PIRAMIDA...................................................................................14
8. ZANIMLJIVOSTI O PIRAMIDAMA.....................................................15
9. SFINGA........................................................................................................16
10. ZAKLJUČAK..............................................................................................17
11. LITERATURA............................................................................................18

2
 Саша Стаји Piramide

1. UVOD
Piramida je gradjevinska struktura čije spoljašnje površine su trouglaste i
konvergiraju u jednu tačku na vrhu, čineći oblik probližno piramidinim u geometrijskom
smislu. Osnova piramide može da bude trilateralna, četvorougaona, ili nekod od mogućih
poligonskih oblika. Kao takva, piramida ima najmanje tri spoljašnje trougaone površine
(najmanje četiri strane uključujući osnovu). Četvorougaona piramida, sa kvadratnom
bazom i četiri trouglaste spoljne površine, je uobičajena verzija.
Reč piramida dolazi iz grčke reči piramis I odnosi se na piramidalni geometrijski
oblik. Najpoznatiji piramidalni objekti na svetu su Egipatske piramide. Naše poznavanje
egipatske civilizacije počiva samo na grobnicama i njihovom sadržaju. To nije slučajno, jer
su te grobnice bile sagradjene da večno traju.

Sli
ka 1.1. Piramide u Gizi

3
 Саша Стаји Piramide

2. PIRAMIDE KAO GROBNICE

Kod Egipćana došlo je do shvatanja da se svaki čovek mora pobrinuti za svoj
srećan život posle smrti. Egipćanin je opremao svoju grobnicu kao neku vrstu replike u
senci svoje svakodnevne okoline, da bi njegov duh, odnosno, njegov KA mogao da uživa u
njoj, i gledao je da za svoj KA obezbedi telo u kome će ovaj boraviti. To bi bilo njegovo
rođeno telo ili, ako bi ono bilo uništeno, njegovu statuu. Čovek je znao da će njegov KA
uživati u istim zadovoljstvima u kojima je i on sam uživao i koji se sopstvenim trudom
unapred pobrinuo za ta zadovoljstva. Tako je mogao da čeka aktivan i srećan život bez
straha od velikog nepoznatog. Tako bi, opet, u izvesnom smislu egipatska grobnica bila
kao neko životno osiguranje, ulaganje kapitala u duhovni mir. Kada se govori o stavu
Egipćana prema smrti i zagrobnom životu onakvom kakav je izgrađen u njihovim
grobnicama, treba jasno reći da se ne misli na prosečnog čoveka, već na stav malobrojne
plemićke kaste okupljene oko carskog dvora. Grobnice pripadnika ove klase visokih
činovnika (koji su često bili saradnici faraonove porodice) obično se nalaze u blizini
faraonove grobnice i ponavljaju oblike i sadržaj pogrebnih spomenika božanskih faraona
ili su u vezi s njima. Egipćani su u grobnice stavljali predmete iz domaćinstva i hranu,
ponekad i u magijskim zamenama (na primer, islikane na zidovima grobnica). Tada bi se
priređivale neke vrste daća koje bi organizovao najbliži rod, najčešće najstariji sin. Takođe,
po njihovim kovčezima i papirusima koji su se stavljali u grobnice, ispisivane su razne
bajalice i vradžbine, ne bi li u nevolji pomogle pokojniku. Prvobitna egipatska grobnica je
mastaba, pravougaona humka obložena opekom ili kamenom, podignuta iznad grobne
komore koja se nalazila duboko pod zemljom i bila prozorom povezana s humkom. U
mastabi se nalazila kapela za darove KA-u i tajna sobica za kip preminulog. Carske
mastabe dostigle su upadljive razmere već u I dinastiji, a spolja su bile tako obrađene da
podsećaju na kraljevsku palatu. Za vreme III dinastije iz njih su se razvile stepenaste
piramide. Najpoznatija, a verovatno i prva, jeste piramida faraona Zosera sagrađena iznad
tradicionalne mastabe. Sama piramida za razliku od kasnijih piramida, skroz je čvrsto
građena, pa joj je jedina namena izgleda bila da služi kao veliko obeležje.
2.1 Drevni spomenici
Najstarija piramida nalazi se u Elinikonu u Grčkoj, i potiče iz 2.720. godine p. n. e.
Postoji više od 16 piramida širom Grčke. Piramidalne strukture su gradili mnogi drevni
narodi. Najpoznatije su Egipatske piramide – masivne piramide građene od kamenih
blokova, koje su služile kao grobnice faraona.
Veruje se da je biblijska Vavilonska kula u stvari bila Vavilonski zigurat. Postojala
je piramida i u antičkom Rimu. Cescijusova piramida, visoka 27 m, izgrađena je krajem
prvog veka p. n. e. i postoji i danas, u blizini Porta San Paolo.
U većem broju srednjeameričkih kultura takođe su građene piramidalne građevine.
Srednjeameričke piramide su obično bile stepenaste, sa hramom na vrhu, sličnije
mesopotamskim ziguratima nego egipatskim piramidama. Najveća piramida po masi je
Velika piramida u Čoluli, u meksičkoj državi Puebla. Postoji jedna neobična piramida sa
kružnom osnovom u nalazištu Kuilkuilko, sada unutar grada Meksika koja je velikom
delom prekrivena lavom od davne erupcija vulkana Hiktli. Piramida u Čičen Ici čuvena je
po svome astronomskom, religijskom i simboličkom značaju, i ubraja se u Novih sedam
svetskih čuda. Piramida mađioničara u Usmalu ima zaobljene uglove, dok su piramide u
Tikalu veoma strme (stepeništa pod nagibom oko 70 stepeni). Piramida Sunca u
Teotiuakanu je treća po veličini na svetu.

4
 Саша Стаји Piramide

Ima nekoliko zaravnjenih piramida i u Kini. Prvi car dinastije Ćin, Ćin Ši Huang,
sahranjen je ispod velike piramide okružen ratnicima od terakote. Ovaj maizolej se nalazi
blizu današnjeg grada Sjian. U sledećim vekovima na desetine kineskih vladara dinastije
Han su takođe sahranjivani ispod zemljanih piramida za zaravnjenim vrhom. Postoje i
drugi piramidalni drevni spomenici pronadjeni u delovima Azije.

Slika 2.1.1. Piramida u Tikalu

3. SIMBOLIZAM PIRAMIDA
Veruje se da oblik egipatskih piramida predstavlja praiskonsku humku od koje je,
po verovanju Egipćana, nastala zemlja. Takođe se misli da oblik predstavlja sunčeve zrake,
a većina piramida bila je obložena uglačanim, blještećim belim krečnjakom, da bi im dala
sjajan izgled kad se posmatraju iz daljine. Piramidama su često davana imena koja su bila u
vezi sa sjajem sunca. Na primer, zvanično ime „Zakrivljene“ piramide u Dašuru bilo je
Južna blistava piramida, a Senvosretova piramida u el-Lahunu zvala Senvosret blista.
Iako je opšte prihvaćeno da su piramide bili nadgrobni spomenici, postoji trajno
neslaganje o pojedinim teološkim načelima koja su podstakla njihovu izgradnju. Jedna
teorija koja se sve više prihvata je da su piramide projektovane kao neka vrsta „sredstva za
vaskrsnuće“. Egipćani su verovali da je mračni deo noćnog neba oko koga zvezde kruže
fizički ulaz u nebesa, i da je jedna od osa koja prolazi od glavne grobne odaje kroz vrh
Velike piramide direktno usmerena u centar ovog dela neba. Ovo sugeriše da bi piramida
mogla biti projektovana kao sredstvo za magično lansiranje duše umrlog faraona pravo u
prebivalište bogova. Sve egipatske piramide izgrađene su, bez izuzetka, na zapadnoj obali
Nila, koja je kao mesto zalaska sunca povezana s carstvom mrtvih u egipatskoj mitologiji

5
 Саша Стаји Piramide

4. FARAON
Faraon je naziv za vrhovnog vladara u Starom Egiptu. Verovalo se da on ne umire
nego „ulazi u svoj večni horizont“. Faraon je bio „izvor života, zdravlja i radosti“. Njegovo
ime nije se smelo pominjati bez potrebe. Usled toga o faraonu se govorilo kao o „visokom
domu“. Govorilo se na primer: „Visoki dom“ je naredio. Faraon je pozdravljan sa dubokim
poštovanjem. Bila je velika čast za onoga koji je mogao umesto zemlje da poljubi njegovo
stopalo. Pri samoj pomisli na predstojeći susret sa faraonom mnogi su padali u nesvest.
Jedan stari dvoranin, kome je pružena prilika da vidi faraona, umro je od sreće. Faraon je u
prvo vreme nosio dve krune, belu krunu Gornjeg Egipta i crvenu krunu Donjeg Egipta.
Kasnije su one spojene u jednu, duplu krunu. Takođe, kao izraz prvobitnog dualizma,
faraon je u prvo vreme sahranjivan u dve grobnice, jednu na severu, drugu na jugu. Ona
prazna zvala se kenotaf.
Interesantno je istaći da je Egipat bio na vrhuncu svoje moći za vreme vladavine
faraona Djozera, kada su i počele da se grade piramide. Početak vladavine ovog faraona
nije obeležen velikim dogadjajima, a onda se u njegovom zivotu pojavljuje jedna izuzetna
ličnost, koju istorija naziva Imotep, i od tada počinje uspon ovog faraona. Običaj je bio da
na početku vladavine faraon zida grobnicu za sebe i svoju porodicu. U grobnici faraona
Djozera postoje imena njegove rodbine i najbližih saradnika, ali nema imena Imotepa, koji
je bio njegov glavni saradnik i pomoćnik u vršenju vlasti.
5. MESTA GDE SE NALAZE PIRAMIDE
Većina izvora navodi da je danas broj piramidalnih građevina u Egiptu između 80 i
110. Razlog za ovako neprecizno brojanje leži u činjenici da se mnogo manjih piramida
nalazi u lošem stanju i da su samo brežuljci od šljunka, pa ih arheolozi polako identifikuju
i proučavaju. Većina piramida je grupisana na pojedinim mestima, a najvažnije se nalaze
na sledećoj geografskoj listi, od severa ka jugu.
5.1 Abu Ravaš
Abu Ravaš je nalazište najsevernije egipatska piramide, izuzev ruševina Lepsius
piramide broj jedan – uglavnom uništene Džedefrijeve piramide, sina i naslednika faraona
Kufua. Prvobitno se smatralo da ova piramida nikad nije ni bila završena, ali su sada
arheolozi saglasni da je ne samo bila završena, već je bila i gotovo iste veličine kao
Menkorova piramida treća po veličini piramida u Gizi. Po tome bi Džedefrijeva piramida
bila četvrta ili peta po veličini piramida u Egiptu. Nažalost, njen položaj kraj velike
raskrsnice puteva čini je lakim izvorom kamena, čije je iskorišćavanje počelo u rimskim
vremenima a nastavilo se do početka 20. veka. Danas je malo ostalo izuzev nekoliko
redova kamenja koji se uzdižu nad prirodnim brdašcem koje je činilo osnovu piramide
5.2 Giza
Pre okruglo 4500 godina, negde oko 2650. i 2550. godine pre naše ere, nastale su
tri velike piramide Gize: Keopsova, Kefrenova i Mikerinosova; bila su to tri kralja iz 4.
dinastije, o kojima se ne zna ništa više već samo to, da su bili gospodari izgradnje "svojih"
piramida. Piramide u Gizi, posmatrane sa jugozapada. slikom dominiraju od prednjeg
plana do pozadine piramide.
Giza, južno predgrađe Kaira je lokacija gde se nalaze Kufuova piramida (poznata i
kao „Velika piramida“ i „Keopsova piramida“), nešto manja Kefrenova piramida, i
Menkorova piramida, koja je skromnijih dimenzija, zajedno s jednim brojem manjih
građevina, poznatih kao piramide „kraljica“ i Velike Sfinge. Jedino je na Kefrenovoj
piramidi ostao deo originalne oplate od uglačanog krečnjaka, na samom vrhu. Zanimljivo
6
 Саша Стаји Piramide

je da ta piramida izgleda veća od susedne Kufuove (Keopsove) piramide zahvaljujući tome

što se nalazi na uzvišenju, i što je strmija – u stvari ona je i niža i manja od Kufuove
piramide.

Slika 5.2.1. Piramide u Gizi

Piramide u Gizi su verovatno najpopularnija turistička odrednica od davnina, a bila

je popularna još u helensko doba kada je Antipater iz Sidona uvrstio među Sedam svetskih
čuda. Ona je danas jedino od drevnih svetskih čuda koje postoji.
5.3 Zavjet el Arjan
Ovo nalazište, na pola puta između Gize i Abu Sira, je mesto dve nezavršene
piramide iz vremena Starog kraljevstva. Veruje se da je vlasnik severne građevine bio
faraon Nebka, dok se južna građevina pripisuje faraonu iz Treće dinastije, Kabi, poznatom
i kao Hudžefa, nasledniku Sekemketa. Kabina četvorogodišnja vladavina objašnjava zašto
je njegova stepenasta piramida nezavršena. Danas je ona visoka oko dvadeset metara, da je
bila završena dostigla bi od četrdeset.
5.4 Abu Sir
Ima ukupno sedam piramida na ovom mestu, koje je služilo kao glavna kraljevska
nekropola Pete dinastije. Kvalitet izgradnje piramida u Abu Siru je lošiji od onih iz Četvrte
dinastije možda kao znak slabljenja kraljevske moći ili manje uspešne privrede. Piramide
su manje od prethodnih, a građene su od lokalnog krečnjaka slabijeg kvaliteta.
Tri najveće piramide su Njuserova (koja je gotovo netaknuta), Neferirkare
Kakaijeva i Sahurina. Ovde se nalazi i nedovršena Neferefrijeva piramida. Sve ove
piramide građene su kao stepenaste oko sedamdeset metara visoke a kasnije pretvorene u
„prave“ piramide popunjavanjem stepenika neučvršćenim kamenom
5.5 Sahara
U Sahari su najveće Džoserova piramida – najstarija monumentalna kamena
građevina na svetu, Userkafova piramida i Tetijeva piramida. Ovde se nalazi i Unasova
piramida, kod koje je sačuvana prilazna staza, koja je među najočuvanijima u Egiptu. Ova
piramida bila je takođe predmet jednog od najranijih pokušaja restauracije, koju je

7
 Саша Стаји Piramide

preduzeo jedan od sinova Ramzesa II. Sahara je takođe lokacija nezavršene piramide
Džoserovog naslednika Sekemket, poznata kao „zakopana piramida“. Arheolozi veruju da
je ova piramida završena da bi bila veća od Džoserove.
5.6 Dašur
Južna „zakrivljena“ Sneferuova piramida u Dašuru. Jedinstvena je po tome što je
sačuvala najveći deo svoje oplate od uglačanog krečnjaka.
Ovo područje je verovatno najznačajnije polje piramida, izuzev Gize i Sakare, iako
je do 1966. nalazište bilo nepristupačno jer se nalazila u okviru vojne baze, pa je zbog toga
bila gotovo nepoznata van arheoloških krugova.
Veruje se da je južna Sneferuova piramida, opštepoznata kao „zakrivljena
piramida“, prvi (ili po nekim računanjima, drugi) pokušaj građenja piramide s glatkim
stranama. Ona je to samo delom uspela – ali ipak privlači pažnju – i ostaje jedina piramida
koja je sačuvala veliki deo originalne krečnjačke oplate, i najbolji je primer svetlosnog
efekta koji je bio svojstven svim piramidama u njihovom prvobitnom stanju.
Severna, Crvena piramida koju je na istom mestu sagradio faraon Sneferu, kasnije
je uspešno izgrađena kao prva prava piramida sa glatkim stranama na svetu. Iako je
relativno nepoznata. Crvena piramida je u stvari treća po veličini piramida u Egiptu, posle
Kefrenove i Kufuove piramide u Gizi. U Dašuru se nalazi i piramida poznata kao „Crna
piramida“ Amenemheta III.
5.7 Meidum
Sneferuova piramida u Meidumu; centralna građevina je sačuvana, a okružena
planinom šljunka koji je otpao sa spoljne oplate.
Piramida u Meidumu je jedna od tri koje su sagrađene za vreme vladavine faraona
Sneferua, za koju neki veruju da ju je započeo faraonov otac i prethodnik Huni. Neki
arheolozi pretpostavljaju da je piramida u Meidumu mogla biti prvi neuspeli pokušaj
izgradnje prave ili piramide s glatkim stranama.
Piramida se srušila još u drevno doba a danas stoje samo centralni delovi njene
stepenaste osnove, poput neobične kule, što je jedinstven slučaj među egipatskim
piramidama. Brdo na kome je piramida smeštena nije prirodno nastalo – to je u stvari mala
planina otpadaka nastalih kada se odustalo od spoljne oplate.
Jedna strana piramide u Meidumu se srušila i odsečena je oko 2600. p. n. e. kada je
postavljan njen spoljni zid. Piramida u Meidumu je prava piramida, tetraedar, dok je
Džoserova piramida stepenasta piramida, napravljena od nazidanih pravougaonih mastaba.
Kod piramide u Meidumu, potporni zidovi nisu prošireni da prihvate značajniju oplatu.
Ovo dodavanje krečnjačke oplate bez produžene kamene potpore pokazalo se
fatalnim, i velika humka od šljunka može se videti kraj piramide, Nakon ove nesreće,
graditelji su verovatno preispitali metod gradnje. Uspeh Džoserove piramide i neuspeh
piramide u Meidumu postavili su model za kasnije piramidalne građevine u Egiptu
Smatra se da je bilo rušenja i za vreme gradnje „zakrivljene“ piramide u Dašuru
(koju je takođe gradio Sneferu), i da je to možda bio razlog za promene u projektu za
vreme izgradnje kasnije građevine. Oko 50 metara iznad zemlje, ugao strmine naglo se
menja. Neki stručnjaci smatraju da su graditelji „zakrivljene“ piramide promenili svoju
graditeljsku tehniku posle neuspeha u Meidumu. Budući da nema zabeleženih rušenja
piramida izgrađenih posle meidumske može se pretpostaviti da su inovacije – i
katastrofalni rezultati kada one nisu poštovane – bile efikasna lekcija.
8
 Саша Стаји Piramide

5.8 El-Lahun
Piramida Senusreta II el-Lahunu je najjužnija piramida – kraljevska grobnica u
Egiptu. Njeni graditelji su smanjili količinu rada potrebnog za njenu izgradnju tako što su
za osnovu iskoristili 12 metara visoko prirodno krečnjačko brdo.
5.9 Kineske piramide
Kineske piramide su oko 100 drevnih humki, od kojih su mnoge služile za sahranu.
Većina se nalazi na oko 100 km od grada, u ravnici Ćin Čuan u Zabranjenoj zoni, u
centralnoj Kini.

Slika 5.9.1.Ulaz u jednu od piramida

5.9.1 Istorija
Fotografiju piramide u planinama Ćin Ling snimio je jedan Amerikanac 1945, ali je
ona ostala u vojnim dosijeima narednih 45 godina. Pilot američkog vazduhoplovstva,
tvrdio je da je video piramidu od belog kamena za vreme leta između Indije i Kine za
vreme Drugog svetskog rata, ali su dokazi oskudni da potvrde ovu priču. Pukovnik Moris
Šihan rekao je jednom svedoku da je video piramidu, a ta priča objavljena je marta,
1947Godine 1961, Šihan je ispravio svoju procenu da je piramida visoka 500 stopa,
umesto 1.000 stopa, kako je ranije tvrdio. Procena iz 2004. je da je visoka 150 stopa.
5.10 Srednjoameričke piramide
Mnoge drevne srednjeameričke civilizacije gradile su piramidalne građevine. One
su obično bile stepenaste piramide s hramom na vrhu; mnogo sličnije ziguratima
Mesopotamije nego piramidama starog Egipta. Najveća piramida u srednjeameričkom
području — a najveća i na svetu po masi – je Velika piramida u Čoluli, u meksičkoj državi
Puebla.

9
 Саша Стаји Piramide

6. ZNAČAJNIJE PIRAMIDE
6.1 Keopsova piramida u Gizi
Egipatske piramide su najstarije i jedine koje su sačuvane za razliku od svih ostalih
svetskih čuda. Od deset piramida koliko ih ima u Gizi prve tri su najznačajnije. Prva i
najvećasagrađena je za faraona Keopsa i njegovu ženu. Piramide su zapravo grobnice.
Drevni egipatski kraljevi verovali su da njihov zagrobni život zavisi od toga koliko će se
očuvati njihovo telo. Zato su mrtvi balsamovani, a mumije se skrivale duboko ispod zemlje
u unutrašnjosti ovih ogromnih zdanja. Čak su i unutrašnji hodnici zatrpavani i skrivani od
mogućih pljačkaša. U grobnice je stavljana hrana i sve ostalo sto je po verovanju Egićana,
bilo potrebno kraljevima za njihov zagrobni život. Piramide su se najčešće gradile u Sahari
i Gizi. Giza se nalazi na zapadnoj obali Nila. Tamo su podizane piramide IV dinastije,
među kojima je i Keopsova, podignuta oko 2570. godine pre nove ere. Ona je udaljena od
grada Memfisa 20-ak kilometara.

Slika 6.1.1. Keopsova piramida

6.1.1 Izgradnja
O nastanku ove piramide malo se zna. Najdetaljniji podaci potiču od Herodota, oca
istorije. On je proputovao kroz Egipat oko 450. godine pre nove ere i tom prilikom su mu
sveštenici pričali pojedinosti o izgradnji piramida. Najpre se postavljao drum i po njemu se
dovlačilo kamenje sa Libijskih planina na reku Nil. Samo ovi radovi su trajali 10 godina.
Za to vreme postavljeni su temelji odajama u koje je trebalo smestiti sarkofag. Zatim se
prešlo izgradnji piramide koja je trajala 20 godina. Gradilo je stanovništvo iz celog Egipta.
Na građevini je uvek radilo 100 000 ljudi i to samo po tri meseca u toku godine, verovatno
radi poplava Nila zbog kojih se nisu obavljali ni poljski radovi. Keopsova piramida imala
je uz osnovicu dugu 233 metara impozantnu visinu od gotovo 147 metara. Obim je bio
dugačak 1 kilometar. Ta ogromna građevina sastoji se od preko 2 miliona krečnjačkih
blokova, oko metar dugih bridova i prosečne težine od 2,5 tone. Kameni blokovi su se
transportovali uz pomoć rampi, suljarica, poluga i kotrljarki. Smatra se da je oko 100 000
ljudi gradilo Keopsovu piramidu punih 20 godina. Svaki kamen bio je visok 2 m, neki su
dugi i po 5 m. Blokovi krečnjaka i granita od kojih je sagrađena ova piramida i koji su
vađeni iz kamenoloma na levoj obali Nila dopremani su čamcima niz reku. To se moglo
raditi jedino u proleće kada se Nil izlivao pa je zato trebalo 20 godina i negde oko 500 000
10
 Саша Стаји Piramide

plovidbi da se donese potrebna količina kamena. Pošto bi se kameni blokovi prevezli grupa
ljudi je vukla blokove, od kojih je svaki težio 2 tone na sanke uz put. Zatim su ove blokove
uredno ređali, a druga grupa ljudi ih je izvlačila do mesta gde se gradila piramida.
6.1.2 Opis
Kada je sagrađena piramida je bila 145,75 m visoka, ali se tokom godina smanjila
za 10 m. Površina piramide bila je prekrivena veoma glatkim skoro neprimetnim
krečnjakom. Svaka strana piramide orijentisana je na po jednu stranu sveta istok, zapad,
sever i jug. Na severoj strani je ulaz. Unutrašnjost piramide čine tri prostorije povezane
mnogobrojnim hodnicima. U srcu piramide je kraljeva odaja gde je smešten sarkofag
napravljen od crvenog granita.
Trideset puta je veća od Empire State Building-a, Piramida je tako velika da se
može videti i sa meseca.Njena baza pokriva površinu jednaku površini sedam gradskih
blokova Manhatten-a, površina svake strane je veća od 2000 metara kvadratnih. Od
materijala piramide mogao bi se izraditi put od San Franciska do New Yorka. To je
najstarija postojeca gradjevina, a sagradjena je pre 4617 godina i jedina je sačuvana od
sedam svetskih cuda.
6.1.3 Položaj piramide
Samo bi čvrsta planinska stena mogla da izdrži teznu piramide, što je ovde i Slučaj
jer se sama piramida nalazi na granitnoj steni koja se nalazi baš blizu površine ispod
piramide. Piramida je gradjena da gleda prema severu. Piramida je smeštena tačno u centru
zemljine kopnene mase. Njena osa istok zapad se podudara sa najdužom paralelom preko
zemlje koja prolazi istovremeno Afrikom, Azijom, Amerikom i Evropom.
6.2 El Kastiljo
Velika stepenasta piramida koja dominira arheološkim nalazištem Čičen Ica
poznata je i pod nazivom hram Kukulkan. Sastoji se od niza četvrtastih terasa sa širokim
stepeništem na svakoj od četiri bočne strane. Visoka je 30 metara, uključujući i hram koji
se nalazi na samom vrhu. Čičen Ica je bio jedan od najvećih majanskihgradova pre dolaska
konkvistadora, a danas je ovo nalazište veliki turistički centar i deo kulturne baštine
zemlje.

Slika 6.2.1. El Kastiljo piramida

11
 Саша Стаји Piramide

6.3 Piramida Sunca

Ova prelepa piramida najveća je građevina u gradu Teotivakanu, jednom od
najvećih gradova prekolumbovske epohe. Nalazi se 48 kilometara severoistočno od
Meksiko Sitija i dostiže visinu od 71 metra.

Slika 6.3.1 Piramida u Meksiku

6.4 Cestijeva piramida u Rimu

Mala drevna piramida koja krasi centar Rima jedna je od najočuvanijih antičkih
građevin Večnog grada. Izgrađena između 18. i 12. godine pre nove ere, osmišljena je kao
grobnica Gaja Cestija Epulona i u svojoj osnovi široka je tačno 100 rimskih stopa(29.6
metara) sa visinom od 125 rimskih stopa (37 metara).

Slika 6.4.1. Cestijeva piramida u Rimu

12
 Саша Стаји Piramide

6.5 Crvena Piramida

Znana još kao i Severna piramida, ova građevina najveća je od tri piramide koje
čine kraljevsku nekropolu u Dahšuru. Ime je dobila zbog crvenkaste boje granitnog
kamena od kojeg je sačinjena. Uzdiže se do visine od 104 metra.

6.6 Velike piramide kralja Knufna

Slika 6.6.1. Piramide u Gizi

Smeštena zapadno od reke Nil visoravan u Gizi graniči se sa pustinjom Saharom i
izdiže se u svojoj slavi, lepoti i veličansvenosti i pokazuje svoju važnost. Ovo je mesto
čijom je potpunom, ogromnom ekspolacijom rukovodio drevni kralj Khnuf, jos dok je
čuvena visoravan u Gizi maltene bila nepoznata dok se tek nazirala kroz maglu. Na ovom
mestu, večni život ceo je bio '' odobren '' izgradnjom savršene piramide kralja Khufua.
Ovde su naravno ranije gradjene i mnoge druge piramide medjutim, nijedna od njih nije, a
ni nece nikad dosegnuti genijalnost, gracioznost i posebnost Velike piramide kralja
Khufua. Ona se na istom mestu nalazi i danas, ona stoji ovde poput nemilog svedoka svih
dogadjaja koji su usledili odmah nakog kraljeve odluke da se piramida i izgradi na ovom
mestu. Čudnovato ali Khufu je odlučio da svoju piramidu izgradi na samo jednom delu tj
na samo jednoj strani najviseg dela visoravni. Možda je ovaj odeljak zahtevao manje rada
oko podizanja kamena temeljca piramide. Danas zahvaljujući mnogobrojnim dokazima, mi
možemo pretpostaviti kako je izgledala gradnja piramide. Projekat ovakvih razmera i
provodjenja istog u delo zahtevao je mnostvo ljudi alatki, hrane... Tragovi svega ovoga su
pronadjeni čak je i iskopano malo selo, specijalno izgradjeno za tu prilikum, koje je trebalo
da ugosti odredjen broj ljudi, radne snage, potrebih da se izgradi najveća piramida. Zidni
crteži koji verodosnojno pokazuju scene gradnje nalaze se u većini gornjih komora
piramide, komora u koje je ranije planirano da ničija noga nije mogla kročiti.
Sledeći njegovu zamisao, dvojica njegovih naslednika takodje su izgradili i svoje
piramide na platou. Njegov sin Kefren, svoju piramidu podigrao je na najvišem delu platoa
i na taj način postigao je da se njegova piramida čini najvišom. Zapravo, Kefrenova
piramida bila je niža od Khufuove. Kefren je takodje svojom dužnošću smatra o stvaranje
velike Sfinge i njeno postavljanje u liniju sa piramidom. Najmanja Menkaurova piramida,
predstavlja zadnji pokusaj, tj zadnju piramidu igradjenu na ovom prostoru. Menkaurova
piramida je takodje doživela sudbinu drugih piramida i grobnica, koje su se ponavljale u
egipatskoj istoriji kralj je umro pre nego sto je njegova grobnica bila završena.

13
 Саша Стаји Piramide

7. TAJNA PIRAMIDA
Postoji mnoštvo pitanja vezano za piramide: Kako su gradjene, kada su gradjene,
ko ih je gradio, itd. Do sada je pronadjeno 67 kompletnih piramida i 25 nekompletnih. Na
platou Gize u Egiptu nalazi se 10 piramida, uključujući i dve najveće. Najveća piramida na
svetu je Keopsova piramida koja je visoka 137 metara i sastavljena je od oko milion
kamenih blokova koji su teški 2-5 tona. Neki blokovi dostižu težinu i 15 tona, dok se
unutar piramide mogu naći granitni blokovi teški i 50 tona. Nekada su piramide bile
obložene finim belim krečnjakom tako da su se presijavale na suncu kao da su zlatom
popločane. U srednjem veku, kada je počela izgradnja modernog grada Kaira, ljudi su
dolazili i skidali ovaj beli krečnjak i odnosili da popločavaju fasade svojih kuća u Kairu.
Danas je ostao samo jos vrh Kefrijeve piramide koji je prekriven ovim finim krečnjakom.
Kameni blokovi piramida izgradjeni su uglavnom od krečnjaka, što ukazuje da su ove
stene nataložene u vodi. Takodje, u tim krečnjacima nalazimo fosile organizama, kao sto
su numuliti, sto ukazuje da su ove krečnjacke stene natalozene za vreme Potopa (poznato
je da fosili nastaju samo u uslovima katastrofe). Dakle, piramide su definitivno nastale
posle potopa. U piramidama su se obicno sahranjivali faraoni, i do sada su skoro sve
piramide opljackane.
Način na koji su ovi materijali transportovani, međutim, dugo je bio izvor
neslaganja među ljudima koji su izučavali piramide. Grupa arheologa koji rade u
piramidnom kompleksu Giza - arheološkom lokalitetu - iskopali su drevni svitak papirusa,
ostatke čamca i mrežu vodenih puteva na mestu piramide, pružajući nove dokaze koji
ukazuju na to kako su najstariji od sedam izgradjenih svetskih čuda antičkog sveta.
Pierre Tale, koji je proveo četiri godine mukotrpno dešifrirajući papirus koji je
napisao nadglednik koji je radio na izgradnji piramide, izjavio je novi dokaz: „Od samog
otkrića bilo je sasvim očigledno da ima samo najstariji papirus ikada pronađen u svetu."
Dokument je navodno napisao čovek po imenu Merer koji je bio zadužen za 40
elitnih mornara. Arheolozi su otkrili da su hiljade obučenih radnika koristili čamce za
plovidbu kanalima iskopanim duž reke Nil za potrebe transporta krečnjaka. Čamce su
držala gusta, uvijena užad, od kojih su neki preživeli i nađeni u dobrom stanju. Posle
sakupljanja materijala, radnici bi ih doveli do kopnene luke nekoliko metara od podnožja
piramide. Ukupno, oko 2,3 miliona blokova kamena je otpremljeno preko kopna tokom
dve decenije. Ono što je naučnicima i javnosti poznato od ranije je postojanje tri velike
komore, hodnika i brojnih prolaza. Najpoznatija je Velika galerija, koja je dugačka 47
metara i visoka 8 metara.
Iako postoje ulazi u piramidu, veliki deo njene unutrašnjosti bio je neistražen, sve
do nedavno. Naime, stručnjaci Instituta HIP iz Francuske, uspeli su da prodru u piramidu,
zahvaljujući metodu koji je zasnovan na detektiranju miona. Ove elementarne čestice
nastaju kad se svetlo izvan Sunčevog sistema, a emituju ga eksplodirajuće zvezde,
blještave nebule i susedne galaksije, sudare sa atmosferom Zemlje. Kada čestice padnu na
površinu Zemlje i prodru kroz njenu strukturu, prodiru i u Veliku piramidu.

14
 Саша Стаји Piramide

8. ZANIMLJIVOSTI O PIRAMIDAMA
Jedna od tri velelepne piramide egipatskog faraona Snefrua, koja se nalazi u
kraljevskom kompleksu grobnica po imenu Dašur, savijena je. Njen oblik je potpuno
jedinstven, jer je u toku gradnje došlo do izvesne greške. Smatra se da je piramida
sagrađena na brzinu, jer se faraonova smrt približavala. Međutim, Snefru nikada tu nije
sahranjen, zato što se verovalo da takva građevina nije adekvatna grobnica jednog
faraona.Danas je poznata pod nazivom Savijena piramida.
Piramide su tako pozicionirane da nijedna ne stvara senku drugoj. Za izgradnju
ovih piramida bili su potrebni brojni matematički proračuni, kao i pomno astronomsko
posmatranje, jer je svaka njihova stranica tačno okrenuta određenoj strani sveta.
Postoje mnoge hipoteze o tome zašto su grobnice građene baš u obliku piramida.
Smatra se da su one predstavljale sunčeve zrake koji su kroz oblake padali na Zemlju i na
taj način omogućavali faraonu da se uzdigne u sveto kraljevstvo boga Sunca. Navodno
voda koja se čuva pod svodom piramide potpomaže rast biljaka i deluje antiseptično.
Mleko koje se drži u piramidi ne kvari se već se pretvara u jogurt, koji se nesmetano može
piti. Takođe, vino koje se čuva na isti način ima bolji ukus.
Piramida je džinovski peščani sat. Senke koje ona stvara od sredine oktobra do
početka marta prikazuju godišnja doba i dužinu jedne godine. Dužina kamenih ploča koje
se nalaze oko piramide, odgovara dužini senke u jednom danu. Temperatura unutar
piramida je konstantna i jednaka prosečnoj temperaturi planete Zemlje, 20 stepeni
Celzijusa.
Bilo je pokušaja da se unište piramide u Gizi u 12. veku, a za to je bio odgovoran
kurdski vladar Al-Aziz. Ipak je odustao od svog nauma jer je procenjeno da bi taj poduhvat
ipak bio težak, ali je uspeo da oštetiti piramidu Menkaure - kamen je oštećen tako da
izgleda kao velika posekotina na severnom licu piramide.

Slika 8.1. Piramide u Gizi

15
 Саша Стаји Piramide

9. SFINGA

Slika 8.1. Tipična egipatska

Slika 8.2. Tipična grčka araička predstava

Sfinga predstavlja zoomorfno mitološko stvorenje. U starom Egiptu bilo je to

mitsko biće sa telom lava i glavom čoveka, ovna, sokola ili jastreba. U grčkoj mitologiji je
to čudovište sa telom lava i glavom i grudima devojke.
U prenesenom značenju to je: zagonetna ličnost, zagonetno biće, zagonetnost.
Reč „sfinga” je grčkog porekla, ali etimologija nije vezana za mitologiju i
diskutabilna je. Hesiod, najraniji grčki autor koji spominje ovo stvorenje, u svojim
tekstovima naziva ga Fiks. Faraoni su mislili da Sfinga u Gizi postoji oduvek, ali egiptolozi
smatraju da tajanstvena građevina pripada vremenu faraona Kefrena, koji je sagradio drugu
piramidu u Gizi i pretpostavljalo se da Sfinga nosi Kefrenove crte lica. Međutim ta je
zabluda u medjuvremenu uklonjena i sigurno je da je Sfinga mnogo starija, verovatno
mnogo starija i od piramida. Starost Sfinge se ne može tačno odrediti. Isklesana je od
prirodnog kamena i na Sfingi se nalazi vodena erozija koja upućuje na to da je morala da
pretrpi ogromne poplave. Medjutim tih poplava nije bilo hiljadama godina pre Kefrenove
vladavine.
Sfinge su moćna, kraljevska bića, delom ljudska, delom životinjska, ali njihov
izgled varira od regiona do regiona. U Egiptu su najčešće muškog pola i predstavljaju boga
ili faraona. Imaju telo lava i glavu faraona. Lav je bio stvorenje boga sunca Ra, pa je kao
takav naglašavao ulogu faraona kao Raovog sina. Lavlja snaga ukazuje i na veliku moć
vladara.
Ponekad egipatska Sfinga ima i druge elemente, poput glave i krila sokola, kao
simbola boga Horusa. Kasnije kulture, koje su motiv sfinge preuzele od Egipćana,
razlikovale se od egipatske po krilima koja su dodata lavljem telu, što je karakteristika koja
je nastavila da se pojavljuje u kasnijim drevnim kulturama. Još jedna inovacija bila je
ženski sfinga, koja se prvi put pojavila u 15. veku pre nove ere .Lavlje telo kod Egipćana i
telo bika Asiraca je smatrano za simbol snage, krila kao simbol svireposti, a ljudsko srce
kao simbol mudrosti. Kod Egipćana lice sfinge je imalo individualne crte lica faraona ili
njegove žene.

16
 Саша Стаји Piramide

U grčkoj mitologiji zvanično postoji samo jedna Sfinga, božansko biće sa

kandžama lava, krilima orla i repom zmije, ali su opisana i druga slična bića koja imaju
glavu ovna ili sokola.[4] Kod Grka sfinga je uvek bila ženska osoba i simbol nečeg
tajnovitog i pogubnog. Najpoznatiji grčki kipovi sfinge potiču iz Atike (oko 600. godina p.
n. e., koja se danas nalazi u Metropoliten muzeju u Njujorku) i iz Fokide (580 ili 560.
godine p. n. e. u Muzeju u Delfima)
U Indiji sfinge su takođe čuvari, delom ljudi, delom orlovi, delom lavovi. Kod
nekih umetničkih predstava žuto-smeđe telo lava zamenjeno je vitkim i tačkastim telom
leoparda, a krila su izostavljena. Glave ovih privlačnih stvorenja najčešće su ukrašene
različitim ukrasima. Veruje se da ovi čuvari indijskih hramova blagosiljaju svakog ko u
hram uđe čistog srca. Ono što je naučnicima i javnosti poznato od ranije je postojanje tri
velike komore, hodnika i brojnih prolaza. Najpoznatija je Velika galerija, koja je dugačka
47 metara i visoka 8 metara.

Slika 8.2. Tipična grčka araička predstava sfinge

10. ZAKLJUČAK
U Egiptu je igradjen veliki broj piramida, od kojih je velika većina gradjena kao
grobnice za faraone. Mnoge od njih i danas postoje, neke su razrušene, a mali broj njih je
ostao netaknut. Piramide u Gizi nisu jedine piramide u Egiptu ali su najpoznatije.
Keopsova je jedino čudo koje je preostalo iz antičkog sveta. Piramide kriju nešto mistično,
izazivaju divljenje i čudjenje kako posetiocima tako i istaživačima širom sveta. Možemo
zaključiti da su egipćani bili u potpunosti podredjeni bogovima,jer je sama konstukcija
piramida visokih dimenzija i uzdiže se visoko u nebo, ka suncu kao krajnjem cilju.

17
 Саша Стаји Piramide

11. LITERATURA
1. https://sh.wikipedia.org/wiki/Egipatske_piramide, pristupano: apirl, 2019.
2. http://www.znanje.org/i/i23/03iv08/03iv08060207/piramide,7.htm, pristupano:
april, 2019.
3. http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=17157, pristupano: april, 2019.
4. http://www.cps.org.rs/Piramide/pir.htm, pristupano: april, 2019.
5. https://www.supernovatravel.rs/blog/55/egipatske-piramide-zanimljivosti,
prisupano: april, 2019.
6. http://www.znanje.org/i/i26/06iv09/06iv0903/piramide
%20gize.htm#Piramide_Gize_ pristupano: april, 2019.
7. http://www.znanje.org/i/i26/06iv09/06iv0903/keopsova
%20piramida.htm#Keopsova_piramida_, pristupano: april, 2019.
8. https://zanimljivostidana.com/zanimljive-cinjenice/zanimljive-cinjenice-o-
egipatskim-piramidama.html, pristupano: april, 2019.
9. https://hr.wikipedia.org/wiki/Velika_sfinga_u_Gizi, pristupano: april, 2019.
10. https://hr.wikipedia.org/wiki/Faraon, pristupano: april, 2019.

18