Strana 1 od 101

RIM DAN 1................................................................................................ 2

RIM DAN 2. SERVIJEVE ZIDINE ......................................................... 4

RIM DAN 3. KOLOSEUM, GLADIJATORSKA ŠKOLA,

KONSTANTINOV SLAVOLUK, BAZILIKA SANTA MARIJA
MAĐORE, SANTA PUDENCIJANA, CRKVA SVETI PETAR U
LANCIMA, PORTA TIBURTINA, HRAM MINERVE MEDIKE
PORTE MAĐORE, GROB JEDNOG PEKARA SA KRAJA
REPUBLIKE .............................................................................................. 6

RIM DAN 4. PALATIN .......................................................................... 18

RIM DAN 5. VATIKAN, KASTEL SV. ANĐELA ............................... 33

RIM DAN 6. DOMUS AUREA, FORUM CEZAROV, NERVIN,

TRAJANOV FORUM-STUB, KAPITOLINSKI MUZEJ, OSTATACI
RIMSKE INSULEPORTE SAN PAOLO, CESTIJEVA PIRAMIDA,
MONTE TESTAĆO (TESTACCIO)-VEŠTAČKO BRDO, PORTIK
EMILIJA (PORTICUS AEMILIA), CRKVE SV. MARIJE U
KOZMEDINU, USTA ISTINE (BOCCA DELA VERITA), CIRKUS
MAKSIMUS ............................................................................................. 42

RIM DAN 7. DOLABELIN LUK, BAZILIKE SV. JOVANA I PAVLA,

PORTE METRONIJE, KARAKALINE TERME, PORTA LATINU,
DRUZOVOG LUKA I PORTE SAN SEBASTIJANO, PORTA SAN
SEBASTIJANO, AURELIJANOVI BEDEMI MUZEJ
AURELIJANOVIH ZIDINA, VIA APIA, CRKVU DOMINE KVO
VADIS, GROBNICA PRISCILE, KOMPLEKSA VILE MAKSENCIJA,
STADION, TJ. CIRKUS MAKSENCIJUS, MAUZOLEJ ROMULA,
 Strana 2 od 101
GROBNICA IZ 1. VEKA PNE. CECILIJA METELE, CRKVA SAN
SEBASTIJANO ........................................................................................ 59

RIM DAN 8. STUB MARKA AURELIJA, HADRIJANOV HRAM,

PANTEON, TRG NAVONA, PASKVIN, PIJACOM KAMPO DE
FIORI, LARGO DI TORE ARGENTINA, AVGUSTOV PORTIK,
CRKVA SV. NIKOLE , MOST PONS FABRICIUS, PONS CESTIO,
PONS PALATINO, KLOAKA MAKSIMA, FORUM BOARIUMU,
FORUMU HOLITORIUMU, CRKVA S. ĐORĐA U VELABRU,
BAZILIKA SV. KLIMENTA, BAZILIKA SV. JOVANA NA
LATERANU ............................................................................................. 74

RIM DAN 9. NACIONALNI ETRURSKI MUZEJ, PIAZZA DELA

POPOLO, ARA PACIS AVGUSTE, AVGUSTOV MAUZOLEJ,
NACIONALNI RIMSKI MUZEJ, BALBIJEVA KRIPTA, BAZILIKE
SANT KROČE U JERUSALIMU, AMFITEATAR CASTRENSE ...... 94

Rim DAN 1.
Kažu da svi putevi vode u Rim, a ja nikako da odem
do njega. Da stvar bude čudnija, završio sam
arheologiju i prirodno Večni grad mi je bio na samom
vrhu mesta koja sam želeo da posetim. Međutim,
nekako su me vukli razni udaljeniji krajevi sveta. Sve
sam računao Rim je tu blizu, doći će na red i eto dođe!
Pazario sam avionsku kartu za let Wizair-om iz
Budimpešte i rezervisao neki buđavi smeštaj preko
Booking-a. Svega nekoliko dana pred put obavestili su
me iz tog, nazovimo, hotela da ne mogu da me prime i
ponudli mi krevet u dormu. Naravno, pare su skinuli
sa moje kartice čim sam rezervisao sobu, odnosno pre
par meseci. Odbio sam njihov predlog i krenuo u
 Strana 3 od 101
prepisku sa Booking-om da mi obezbede drugi
adekvatni smeštaj. Posle mnogo mejlova i telefonskih
razgovora predložili su mi neki hotel, koji će oni
platiti. Prihvatio sam to i krenuo na put. Prvo vozom
do Budimpešte.
U glavni grad Mađarske stigao sam rano izjutra i
imao sam ceo dan za bazanje po njemu, pošto mi je let
bio tek uveče. Ovo je, sada već ko zna koja po redu,
moja poseta Budimpešti. Nikada nisam namenski
došao u ovaj grad, već sam uvek odatle išao dalje, bilo
vozom ili avionom. U većini tih slučajeva proveo sam
bar po jedan dan u mađarskoj prestonici. Pošto se
nakupilo tih putešestvija gde mi je Budimpešta bila
prva stanica, mogu reći da sam prilično dobro
upoznao ovu varoš. Čak mislim da sam je na kraju, na
neki način, i zavoleo, iako uopšte nisam ljubitelj
srednjoevropskih gradova. Nakon celodnevne
neobavezne šetnje otidoh do aerodroma, gde sam se
ukrcao na avion za Rim.
Na Fiumićino sam sleteo oko 22 h i vozom se
prevezao do Rima, tačnije do Termini stanice. Hotel
mi se nalazio tik uz štajgu. Inače, ovaj deo grada nije
baš najreprezentativniji. Krcat je migrantima iz raznih
delova sveta, zatim beskućnicima, klošarima,
narkomanima, pijancima i sličnim ljudima sa margina
društva i, naravno, sve je i te kako štrokavo. Dobra,
pak, osobina ovoga kraja je ta što ima puno, za rimske
prilike, jeftinih hotela i što mu je sjajna lokacija. Osim
što je tu železnička stanica, ovde se ukrštaju i dve
glavne metro linije.
U hotelu su se pravili blesavi i tvrdili da nemaju
pojma o tome da će Booking platiti za mene smeštaj,
te je bilo natezanja da me puste u sobu. Na kraju se
 Strana 4 od 101
dokopah kreveta, ali već sutra ujutru počeli su da me
smaraju i da traže da im platim, ne obazirajući se na
moju prepisku sa Bookingom, koju sam odštampao i
na kojoj piše da su se dogovorili sa ovim hotelom da
će oni regulisati moj boravak u njemu. To
prepucavanje između mene, hotela i Bookinga je
potrajalo još par dana, sve dok Bookingu nisam
poslao malo oštriji mejl u kome sam im, između
ostalog, i pretio tužbom. Pretpostavljam da su posle
toga i ovi iz Bookinga reagovali malo konkretnije
prema italijanskim vaćarošima iz hotela, pa me je
nadobudna šefica obavestila da ništa ne brinem i da je
sve sređeno.

Rim DAN 2. Servijeve zidine

U Rimu sam proveo ukupno osam dana i to se
pokazalo kao taman dovoljno da vidim ono šta sam
planirao. Da budem precizan, zapravo sam isplanirao
da obiđem sve što je vezano za antičku prošlost ovoga
grada. To je bilo pod obavezno, a od drugih stvari
gotovo da ništa nisam stavio pod ,,must to see,,.
Renesansa, barok, slikarstvo, Mikelanđelo, Karavađo,
sve je to lepo, ali me ne zanima baš preterano. Šta ću
kada sam isključiv! Kada me nešto ne interesuje može
da bude kolika hoćeš atrakcija, proći ću pored toga
kao pored turskog groblja. E, ali zato me istorija
Starog Rima i te kako zanima i zbog toga sam pre puta
na mapi ovoga grada locirao svaki, pa i najmanji
spomenik iz tog perioda. To, u stvari, i nije bilo tako
teško, pošto stvarno dobro poznajem taj deo istorije,
godinama sam ga proučavao, pa, mogu da kažem i
profesionalno se time bavio.
 Strana 5 od 101
Na prvu ostavštinu Staroga Rima nabasao sam
istoga trenutka kada sam iskoračio kroz vrata
železničke stanice Termini. Naime, odmah pored nje
pruža se jedna sekcija Servijevih zidina.
Radi se o bedemu koji je okruživao grad. Smatra se da
je podignut u 4. veku pne, nakon Galske najezde. To
je ono kada je Rim opustošen, a jedino je pošteđen
Kapitol, koji je spašen jer su Junonine guske
probudile branioce. Servijeve zidine su bile visoke oko
10 m, široke 3,6 m i dugačke 11km. Dovoljno da,
mnogo godina nakon izgradnje, odvrate Hanibala
tokom II punskog rata od napada na Rim. Naziv ove
drevne fortifikacije vezuje se za Servija Tulija, jednog
od 7 polulegendarnih kraljeva Rima. Već krajem
republike i početkom carstva Rim se proširio izvan
pomenutih zidina, te su one izgubile svoju svrhu.
Osim toga, otpočelo je doba kada se Rim više nije
branio, već je samo napadao i osvajao.

Servijevih zidina
 Strana 6 od 101
Rim DAN 3. Koloseum, gladijatorska škola,
Konstantinov slavoluk, Bazilika Santa Marija
Mađore, Santa Pudencijana, crkva Sveti Petar u
lancima, Porta Tiburtina, hram Minerve Medike
Porte Mađore, grob jednog pekara sa kraja
republike

Ovaj dan sam započeo obilaskom Koloseuma. Došao

sam malo pre otvaranja, a prostor oko najpoznatijeg
amfiteatra na svetu bio je pun turista iz svih mogućih
delova naše planete. Razumljivo, ovo neverovatno
zdanje to i zaslužuje. Koloseum je dobio ime po
nekadašnjoj kolosalnoj statui, prvo Nerona, pa boga
Sunca. Kada je Neron svrgnut samo je prepravljena
glava. Zapravo, zvanično ime Koloseuma je
Amfiteatar Flavijevaca. Njegovu izgradnju je započeo
Vespazijan, a posao su završili sinovi Tit i Domicijan.
Osvećen je 80. godine. Vespazijan je bio vojskovođa,
poreklom iz Španije. U vreme kada je Neron
nastradao, ratovao je u Judeji. Otpočela je borba za
upražnjeni presto i Vespazijana su njegovi vojnici

Koloseum.
 Strana 7 od 101
izvikali za cara. Međutim, u isto vreme su se
imperatorima proglasili još i Galba, Oton i Vitelije.
Vespazijan je prihvatio titulu koju su mu dodelili
njegovi legionari. Ostavio je Tita da završi sa
Jevrejima, a on je krenuo na Rim, gde je savladao
svoje protivnike i zavladao celim rimskim carstvom
69. godine. Izgradnju Koloseuma je započeo već
sledeće godine. Pretpostavlja se da je ovaj građevinski
poduhvat finansiran uglavnom od plena iz Judeje.
Koloseum ima elipsastu osnovu, a dimenzija je 188 x
156 metara. Prva tri sprata ukrašena su arkadama i
polustubovima u dorskom, jonskom i korintskom
stilu, a četvrti, koji je dogradio Tit, korintskim
pilastrima. U arkadama na drugom i trećem spratu
bile su smeštene statue, dok su arkade u prizemlju
služile kao ulazi. Pretpostavlja se da je Koloseum
mogao da primi oko 50.000 gledalaca, mada se u
nekim istorijskim izvorima barata i cifrom od 87.000
ljudi. Pod same arene bio je od dasaka preko kojih je
nasut sloj peska, dok su se ispod nalazile prostorije i
hodnici (hipo-geum) za divlje zveri i gladijatore. Dion
Kasije kaže da je pri-likom otva-ranja ovog amfiteatra
ubijeno preko 9.000 divljih životinja.
Za vreme vladavine Makrina Koloseum je stradao u
požaru, ali ga je obnovio Aleksandar Sever. Poslednja
priredba održana je u njemu 523. godine. Nakon toga
amfiteatar je korišćen za stanovanje ili za prodavnice i
radionice, a prostor hipogeuma za sahranjivanje.
Vekovi zanemarivanja, kao i zemljotres iz 1349.
 Strana 8 od 101
godine doveli su do toga da je amfiteatar služio samo
kao majdan za kamenje.

Koloseum
Tu praksu je prekinuo 1749. godine papa Benedikt
XIV, koji je Koloseum proglasio svetim mestom, jer su
u njemu stradali hrišćanski mučenici. Doduše za tu
njegovu tvrdnju, za razliku, recimo, od Cirkusa
Maksimusa, nema istorijskih potvrda. Tridesetih
godina 20. veka, za vreme Musolinija, zatrpani delovi
Koloseuma su otkopani i o ovom spomeniku kulture
počelo je da se brine kako i dolikuje.
Nakon dvadesetak minuta čekanja ušao sam unutar
amfiteatra. Bazao sam okolo, naokolo, zavirivo kroz
svaku arkadu, pentrao se po spratovima. Pokušavao
sam da zamislim gde se nalazila carska loža, gde su
sedele vestalke, a gde pretori i tribuni. Što se tiče
plebsa, nisam imao dileme, kao i danas – na vrhu
tribina. Probao sam i da skapiram gde su se nalazile
konzole koje su držale velarijum, odnosno tendu što je
pravila hladovinu i štitila gledaoce od kiše. Inače, za
te ogromne tende bila je zadužena jedna jedinica
rimske mornarice, jer ko bolje od mornara barata
užadima i platnom (jedrom). Na kraju sam morao i da
 Strana 9 od 101
izađem iz Koloseuma. On možda jeste najznačajniji
antički spomenik Rima, ali nije jedini, a ja sam
isplanirao da ih sve obiđem.
Nedaleko od amfiteatra nalaze se ostaci Ludusa
Magnusa, odnosno gladijatorske škole. Ovo zdanje je
podzemnim hodnikom bilo povezano sa
Koloseumom, tako da su gladijatori mogli nesme-tano
da odatle dođu maltene direktno u arenu. Smatra
podzemnim hodnikom bilo povezano sa
Koloseumom, tako da su gladijatori mogli nesme-tano
da odatle dođu maltene direktno u arenu. Smatra se
da je ovaj ludus izgrađen za vreme Domicijana i bio je
u upotrebi sve do 5. veka, kada su gladijatorske borbe
zabranjene. Danas nema bogzna šta da se vidi od
Ludus Magnusa, osim male elipsaste arene za
vežbanje. Inače, ova gladijatorska škola se nalazi u
tzv. gej ulici. Na mestu gde su se gladijatorski borci
tukli, vežbali i krvavo trenirali danas se feminizirani
tipovi drže za ruke.

Ludus Magnus.
 Strana 10 od 101

Konstantinov slavoluk.

Odmah uz Koloseum nalazi se Konstantinov

slavoluk, koji je podignut 315. godine u čast pobede
Konstantina nad Maksencijem na Mulvijevom mostu.
Već sam pominjao tetrarhiju, odnosno vladavinu
četiri cara, koju je uveo Dioklecijan. E, pa, sa tom
praksom je prekinuo Konstantin Veliki. Na svom putu
da postane jedini vladar, on je u bici kod Mulvijevog
mosta pobedio svog carskog rivala Maksencija, sina
Dioklecijanovog savladara Maksimijana. Pre bitke na
ovom rimskom mostu Konstantin je sanjao simbol
hristovog monograma i Isusa koji mu je poručio da će
pod tim znakom pobediti. Zbog toga je naredio svojim
vojnicima da na štitovima iscrtaju hristov monogram.
Konstantin je pobedio i već sledeće godine doneo
Milanski edikt, kojim je proglašena verska
ravnopravnost i prestanak progona hrišćana. Eto, u
čast te bitke, a po odluci senata, podignut je
Konstantinov slavoluk. Radi se o luku sa tri prolaza,
od kojih je srednji najveći. Šest dugih i plitkih frizova,
koji slave Konstantinovu pobedu nad rivalom i njegov
trijumfalni povratak u Rim, napravljeni su kada i luk,
 Strana 11 od 101
dok veći deo drugih reljefa potiče sa starijih
spomenika iz vremena Trajana, Marka Aurelija i
Hadrijana.
Nakon Koloseuma, Ludusa i Konstantinovog luka
usledila je pauza za kaficu, a onda sam se uputio ka
Domusu Aureu, gde sam obavešten da je Neronova
palata otvorena za posetioce samo vikendom.
Produžio sam dalje ka ostacima Trajanovih termi,
koje su, u stvari, dobrim delom napravljene preko
Domus Aurea. Ove ogromne carske javne terme
građene su od 104. do 109. godine, a izvođač radova
bio je omiljeni Trajanov arhitekta Apolodar iz
Damaska, tvorac čuvenog mosta preko Dunava. Od
ovih termi nije baš mnogo opstalo, ali ti ostaci,
razbacani po parku, su i te kako masivni i
monumentalni. Dalje su na red došle četiri crkve,
koje, naravno, nisam obilazio zbog renesansnih
skulptura i fresaka, već zbog njihove antičke prošlosti.

Trajanove terme

Dobro, malo preterujem, moram da priznam. Prva

od njih bila je Bazilika Santa Marija Mađore. Ona,
iako se ne nalazi u Vatikanu, pripada ovoj papskoj
 Strana 12 od 101
državici. Važi za jednu od 4 glavne bazilike Rima i
jednu od 5 papskih bazilika. Izgrađena je u 5. veku i
zadržala je svoj osnovni oblik uprkos raznim
obnovama, proširenjima i „ulepšavanjima“. Mozaik u
apsidi je sa kraja 13. veka, a zvonik, inače, najveći u
Rimu (75m), je iz 14. veka. Nažalost, fasada iz 12. veka
je dobrim delom zaklonjena velikim tremom. Najveći
utisak na mene su ostavili izuzetni mozaici iz 5. veka.

Santa Marija Mađore.

Usledila je pauza za ručak. Još jedan količinski

skroman i veoma skup obrok. Gurman sam, volim
dobru hranu, obožavam da isprobavam razna
belosvetska jela, da istražujem nove ukuse itd. Ako na
nešto ne stipsarim onda je to klopa. Na putovanjima
se hranim gotovo isključivo po restoranima koji služe
nacionalne specijalitete, ali sam u Rimu rešio da
zajebem tu praksu. Jednostavno je bezobrazno skupo.
Pivo u restoranima je 6 i više eura. Mislim na
normalna piva od pola litre, ne na ona dečja,
 Strana 13 od 101
pakovana u posude kao kapi za oči. Kada negde, bilo
gde po svetu, odem na klopu obično prvo sabijem neki
aperitiv, pa glavno jelo i salatu, veoma često i neko
predjelo, pa popijem bar dva piva i na kraju neki
desert i kafu. U Rimu, kao stranac koji ne poznaje
tamošnje ugostiteljske objekte, bi me to izašlo
najmanje 70 eura, a vrlo verovatno i više. Pazi da vam
ne dam! More, marš, mamu vam žabarsku! Toliko
neću iz principa da platim. Zbog toga sam na ovom
putovanju bio uskraćen za neke nove ukuse „čuvene“
italijanske kuhinje. E, baš me zabole! Naravno nisam
gladovao, hranio sam se ja dobro, ali najčešće u
jednom američkom restoranu iz lanca „Road House“
u kome se služe stekovi. Nije ni to baš jeftino, ali za te
pare dobijem pravi obrok, a ne jebene makarone
preko kojih je prosuto maslinovo ulje, namrvljen
bosiljak i sipano brdo rukole. Nemam ja ništa protiv
italijanske kuhinje, čak šta više volim je. Majstori su
da od nikakvih sastojaka naprave super klopu. Malo
mi idu na živce i ona njihova proseravanja sa
predjelima i jelima: antipasto, prima piato, sekonda
piato, a kad ih sabereš ni pola t-bon steka u mom
američkom restoranu.
Sledeća crkva koju sam obišao je Santa Pudencijana,
koja danas pripada filipinskoj zajednici italijanskog
glavnog grada. Kažu da je ova crkva iz 4. veka
najstarija u Rimu. Da je stara vidi se i po tome što je u
odnosu na sadašnji nivo tla dobrim delom ispod
njega. Pošto mene istorija i kultura posle srednjeg
veka mnogo manje interesuje, najviše sam pažnje
obratio na mermerni friz iz 11. veka na prednjoj
fasadi, kao i na zvonik iz 13. veka. Zapravo, glavni
razlog zašto sam uvrstio ovu crkvu u spisak za
 Strana 14 od 101
obilazak, nalazi se u njenoj apsidi, a to je mozaik sa
kraja 4. veka, doduše restauriran u 16. veku. Na
njemu je prikazan Hrist i deset apostola. Dvojica
apostola koji fale posledica su pomenute
restauracije.
Inače, Pudencijana je mučenica iz 2. veka, ćerka sv.
Pudensa (apostol Pud). Ona je zajedno sa sestrom
Praksedom (Praksedes) odbijala da poštuje Marka
Aurelija i Antonina Pija kao božanstva. Osim toga
obezbeđivale su sahranjivanje hrišćanskih mučenika,
što je bilo kažnjivo. Zbog toga su i nadrljale.

St. Pudencijana.

Nedaleko od crkve Santa Pudencijana nalazi se i

bogomolja posvećena njenoj setri. Izgrađena je u 8.
veku da bi se u njoj čuvale njihove mošti.
Najzanimljiviji u ovoj crkvi su mozaici (9. vek), čiji su
autori bez ikakve sumnje došli iz Vizantije. Pažnju
privlači i tzv. Zenonova kapela i to, kako zbog
 Strana 15 od 101
mozaika, tako i zbog stuba na kome je navodno Isus
Hrist bio šiban i mučen pre razapinjanja, a koji je
majka cara Konstantina, Jelena donela iz Svete
zemlje. Inače, ona je tada donela i komad Hristovih
jasli, koje se čuvaju u bazilici Santa Marija Mađore,
kao i deo krsta na kome je Isus razapet, a koji se
nalazi u Bazilici Svetog Petra. Po izlasku iz crkve sv.
Praksede zapazih tablu na kojoj piše da su u ovom,
tada manastiru, između 867. i 869. godine boravili
„naši“ Ćirilo i Metodije.

St. Praksede.

Poslednja bog-omolja za dan-as bila mi je crkva

Sveti Petar u lancima. U njoj se čuv-aju lanci kojima
je ovaj svetac bio okovan, a koje je Njegoš odbio da
celiva, pošto „Crnogorci ne ljube verige“. Današnji
crnogorski vladari bi ako treba bez problema poljubili
i papu u bulju. Ova crkva je svakako mnogo poznatija
po Mikelanđelovoj skulpturi Mojsija. Njegov Mojsije
osim ozbiljnog bicepsa ima i rogove, za šta se
pretpostavlja da je posledica Jeronimove greške u
prevodu biblije. On je, izgleda, pogrešno sa
hebrejskog preveo reči „zraci svetlosti“ kao „rogovi“.
 Strana 16 od 101
Popodnevne časove sam iskoristio da opet obiđem
antičke spomenike koji nemaju radno vreme,
odnosno one smeštene po ulicama, trgovima i
parkovima Rima. Da budem precizniji, uputio sam se
južno od Termini stanice u četvrt San Lorenco.

Mojsije (st. Petar u lancima) Lanci st. Petra.

Prva na redu bila je Porta Tiburtina, jedna od kapija

u Aurelijanovim bedemima. Zapravo, radi se o
slavoluku iz Avgustovog vremena, koji je sprovodio tri
akvadukta preko Via Tiburtine. Kasnije su ga
obnavljali Tit i Karakala, da bi ga na kraju Aurelijan
uklopio u svoju fortifikaciju.

Porta Tiburtina.
 Strana 17 od 101
Sledeće što sam obišao bio je hram Minerve
Medike. Ova prilično velika, kružna građevina,
prečnika oko 24 m i visine 33 m, u stvari je nimfej
(nimfeon) iz 4. veka. Nimfeji su bili posvećeni nimfa-
ma i često su podizani na mestima koji se povezuju sa
snabdevanjem vodom. Posle prihvatanja hrišćanstva
neretko su pretvarani u krstionice, a ovakvi kao ovaj,
sa kružnom osnovom, su poslužili za model
baptisterijuma.

Hram Minerve Medike.

Inače, ovaj deo Rima je takođe prljav, zapušten, pun

smeća. Ima na sve strane i nekih improvizovanih
brloga po kojima su spavali klošari ovoga grada.
Veliki broj fasada je ižvrljan grafitima, a zapazio sam i
nekoliko potpuno spaljenih automobila.
I tako izbih na Porte Mađore, jednu od istočnih
kapija Aurelijanovih zidina. U pitanju je dupli luk
iznad koga su prolazila dva akvadukta (Akva
Klaudijus i Akva Novus). Upravo za tu svrhu ga je 52.
godine izgradio Klaudije. Na atici luka stoje natpisi
Klaudija, kao i Vespazijana i Tita u čast njihovih
radova na pomenutim akvaduktima. Aurelijan je ovaj
luk inkorporirao u svoje bedeme 271. godine.
 Strana 18 od 101

Porta Mađore. Porta Mađore i grobnica pekara.

Sasvim blizu Porte Mađore nalazi se grob jednog

pekara sa kraja republike (50. – 20. pne).
Tu sam se još malo muvao razgledajući Aurelijanove
zidine, ali o njima nešto kasnije. Kada se potpuno
smračilo, večerao sam u obližnjoj kafani. U ovom
musavom kraju grada, kako sam i očekivao, klopa je
bila nešto jeftinija ali bezveze. U porciji lazanja bilo je
mlevenog mesa u količini kao da se radi o kokainu.

Rim DAN 4. Palatin

Novi dan u Rimu započeo sam obilaskom Palatina,
jednog od sedam rimskih brežuljaka. U njegovom
podnožju se sa jedne strane nalazi Koloseum i Rimski
forum, a sa druge Cirkus Maksimus. Ovo rimsko brdo
osim antičkih ruševina ima i dosta stabala pinjole, tj.
pinije. To su neki četinari visoki 20-25 metara, sa
relativno malom krošnjom oblika kišobrana. Dopalo
mi se ovo neobično drveće, a da stvar bude
zanimljivija sa njihovih krošnji kreštali su papagaji.
Da, bre, pap-agaji i to neki zeleni poveći. Kažu da u
gradu egzistiraju dve vrste i da se radi o pticama koje
su sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka
pobegle iz kaveza i volijera i prilagodile se životu u
Rimu.
 Strana 19 od 101

Palatin

Veći deo Palatina zauzimaju ostaci ogromne palate

cara Domicijana, koja se može podeliti na Domus
Flavija (javni deo palate) i Domus Avgustana (careva
lična rezidencija). Po imperatorovom nalogu sagradio
ju je arhitekta Rabirije posle požara, koji je 80. godine
uništio kuće na ovom brdu. Fenomenalno i moćno
izgledaju ostaci ovog kompleksa, a ako bih nešto baš
morao da izdvojim onda je to privatni carev stadion
dimenzija 160 x 48 metara.
Tokom vladavine Septimija Severa (193 – 211.)
imperijalna pal-ata je proširena i pridodate su joj
terme. Septimije je bio severno-afričkog porekla. On
se nakon ub-istva Pertinaksa 193. godine pro-glasio za
cara u Karnuntumu (Austrija) odakle je upravljao
provincijom Gornjom Panonijom. Međutim,
pretorijanci (carska garda) koji su ubili Pertinaksa,
organizovali su svojevrsnu aukcijsku prodaju
upražnjenog mesta imperatora, na kojoj je pobedio
Didije Julije. Onda su legionari u Siriji proglasili
Pescenija Nigera za cara, dok su njihove kolege u
Britaniji izabrali Klodija Albina. Na kraju od njih
četvorice Septimije izlazi kao konačni pobednik.
 Strana 20 od 101

Domicijanov stadion
Na Palatinu se nalaze i skromni ostaci
Heliogabalovog hrama iliti Elagabalum. U pitanju je
zdanje koje je podigao takođe jedan od careva
dinastije Sever. Reč je o Basijanu, odnosno Elagabalu,
jednom od najluđih rimskih imperatora. Car je postao
218. sa svega 14 godina. Naime, nakon ubistva
Septimijevog sina, cara Karakale ( o njemu ću
kasnije), 217. godine na vlast je došao Makrin.
Međutim, ženski deo familije Sever se nije sa time
mirio. One su skovale zaveru i organizovale
Makrinovo ubistvo i dolazak Basijana na presto.
Ubrzo se pokazalo da je vlast prešla u ruke žešćeg
psihopate. On je uveo kult sirijskog boga sunca, kao
glavnog u rimskom panteonu i uzeo njegovo ime
Elagabal. Inače, i sam je rođen u Siriji u Emesi,
današnjem Homsu. Ženio se i razvodio više puta, da
bi na kraju svoga roba, muškarca, vozača kočija
Hijerokla proglasio svojim mužem, dok je sebi dodelio
titulu „kraljica Hijerokla“. Depilirao se, šminkao i iz
zabave prostituisao po bordelima i tavernama.
Kasnije je „oženio“ i poznatog atletičara Zotikusa i to
uz javnu ceremoniju. Nudio je ogromne svote
lekarima koji bi mu uklonili muški polni organ i
 Strana 21 od 101
napravili ženske genitalije. Danas bi ovu budaletinu
nazvali, valjda, transrodnom osobom. Na kraju je
svima dojadio te ga je likvidirala pretorijanska garda i
to zajedno sa majkom, a njihova obezglavljena tela
bačena su u Tibar. Ubijen je i njegov ljubavnik
Hijerokle, uklonjeni su religiozni zakoni koje je doneo
i za njega je proglašena zabrana sećanja (damnatio
memoriae).
Na Palatinu se nalaze i kuće prvog rimskog cara
Avgusta i njegove žene Livije. Od Avgustove kuće su u
potpunosti sačuvane samo podrumske prostorije, ali i
to je dovoljno da se donese zaključak da se radilo o
relativno skromnom zdanju. To se poklapa i sa
brojnim antičkim izvorima u kojima se ističe
Avgustova skromnost. On je čak naredio rušenje
rasipnički raskošnog letnjikovca svoje unuke Julije.
Nedaleko od Avgustove kuće nalazi se bašta Orti
Farnesiani, odnosno botanički vrt, jedan od
najstarijih u Evropi, koji je osnovao kardinal
Alesandro Farneze u 16. veku.

Kriptoportiko.
Hortikultura baš i ne spada u sferu moga
interesovanja, pa ovome baš i nisam posvetio veliku
pažnju, za razliku od, recimo, malog ali odličnog
 Strana 22 od 101
arheološkog muzeja Palatina.
Treba spomenuti i kriptoportiko, odnosno 128
metara dugački tunel gde je ubijen Kaligula. Kasnije
će ovaj tunel iskoristiti Neron da poveže svoju Zlatnu
pal-atu sa Pala-tinom. Nekada je ovaj kriptop-ortiko
bio oslik-an, a danas put-em neke sajber tehnologije
može da se vidi kako je to izgledalo.
Posle Palatina dao sam se u obilazak Rimskog
foruma. Radi se o mestu koje je bilo predviđeno za
okupljanje građana, a napravljeno je na močvarnoj
zemlji između Palatina i Kapitolina. Tradicija
povezuje ovaj prostor sa Komicijom, odnosno mestom
gde su se susreli Romul, prvi kralj Rima, koji je držao
Palatin i njegov rival, Sabinjanin Tit Tatijus, koji je
držao Kapitolin.

Forum Romanum.
Zbog svog polo-žaja, između dva pomenuta brda,
lokacija foruma je izabrana za susrete ova dva naroda.
Što se tiče isušivanja močvare, ono je započeto izgra-
dnjom poznate rimske kanalizacije Kloake Maksime.
Prvi hram na forumu izgrađen je u čast Saturna u 5.
veku pne (497. ili 469.pne). Sledeći, posvećen
Dioskurima podignut je kod izvora Juturne.
Dioskuri su bili braća Kastor i Poluks. Radi se o
 Strana 23 od 101
blizancima, konjanicima pruzetim iz grčke mitologije
(Kastor i Polideuk). Legenda kaže da je za gradnju
ovog svetilišta zaslužan Aulus Postumius Albus,
rimski diktator, koji se zavetovao da će podići hram
Dioskurima ako pobedi Tarkvinija Oholog (poslednjeg
rimskog kralja) i njegove latinske saveznike u bici kod
Regilskog jezera. Prema toj legendi, Kastor i Poluks su
se pojavili na bojnom polju i pomogli Rimljanima, a
posle bitke viđeni su kako napajaju svoje konje na
Juturninom izvoru. Tako je, kao što je i obećao, na
ovom mestu Albus izgradio svetilište. Ne zna se tačno
kada je bila bitka kod Regilskog jezera, a ne zna se ni
kada je izgrađen hram Dioskura (negde u 5. veku). Od
ovoga nekada prilično impozantnog zdanja ostala su
sačuvana tri korintska stuba.

Saturnov hram.

Od hrama Konkordije, nije ostalo ništa. Bogzna šta

nije preteklo ni od Regije. U pitanju je bila palata ko-
ju je podigao drugi rimski kralj Numa
Pompilije. Kasnije će pripadati pontifiku maksimusu,
tj. glavnom rimskom svešteniku. Unutrašnjost ove
građevine bila je podeljena na tri prostorije. Jedna od
njih je bila posvećena Marsu i u njoj se čuvalo 12
 Strana 24 od 101
svetih štitova. Zapravo, samo jedan je bio pravi,
odnosno samo se za jednog verovalo da je pripadao
ovom bogu. Ostalih 11 su kopije izrađene po naredbi
Nume Pompilija, da bi se zbunili potencijalni lopovi.
Tu su se čuvala i koplja posvećena Marsu, koja su se
prema legendi tresla uoči nekih velikih nevolja. Kažu
da su vibrirala u noći 14 marta 44. pne, međutim,
tadašnji vrhovni sveštenik Gaj Julije Cezar nije zbog
toga mario, te je otišao u senat i tamo bio ubijen.

Hram Veste.

Kuća vestalki.

Pored Regije se nalazio kružni hram Veste, kao i Kuća

 Strana 25 od 101
vestalki. U hramu Veste se, osim raznoraznih važnih
sena-torskih doku-menata,čuvao i paladijum,
odnosno sta-tua Atine (Mi-nerve), za ko-ju se
verovalo da je zaštit-nica grada, a koju je Eneja doneo
iz Troje. Ono što danas ima da se vidi od ovoga
svetilišta postoji zahvaljujući Musolinijevoj
rekonstrukciji iz 1930. godine. Što se tiče Kuće
vestalki, u pitanju je prostrana palata sa atrijumom i
50 soba u kojima su živele ove sveštenice – device.
Ancijuma 338. pne. Osim za obraćanje narodu ova
platforma je ponekada služila da se na njoj izlože
glave pobeđenih političkih protivnika. Tako je konzul
Lucije Kornelije Cina (Marijevac), nakon što je osvojio
Rim, ubio svoga kolegu konzula Gneja Oktavija
(pristalica Sule) i njegovu glavu postavio na Rostri.
Inače, kasnije će se Sula i te kako osvetiti. Na Rostri je
i Marko Antonije izložio glavu i ruku poznatog
književnika, besednika i državnika Cicerona.
Pominjani Lucije Kornelije Sula je tokom svoje
vlasti izvršio velike radove na forumu. Sula je bio
vojskovođa koji je sredio stanje u državi, proglasio se
diktatorom, imao neograničenu vlast, a onda se
iznenada povukao sa svog položaja. Što se tiče
foruma, podigao je njegov nivo za gotovo metar i
popločao ga mermerom. To njegovo popločavanje
prekrilo je Lapis Niger (Crni kamen) koji je zajedno sa
svetilištem Vulkana predstavljao jedino što je
preostalo od Komicijuma (mesto gde su se susretali
Rimljani i Sabinjani). Šta je Lapis Niger nije
najjasnije, a to nije bilo baš jasno ni Starim
Rimljanima. Znali su samo da se radi o veoma
značajnom svetom mestu. Ne zna se ni da li je u
pitanju jedan crni kameni blok ili nekakvo popločanje
 Strana 26 od 101
od crnog mermera. Mislilo se i da on možda obeležava
grob Romula ili nekog od rimskih kraljeva.
Velike promene na forumu izveo je i Cezar. On je
premestio Rostru, započeo kuriju (senat) i podigao
Baziliku Juliju (veliku javnu zgradu). Kurija Julija je
odlično sačuvana, zato što je pretvorena u crkvu st.
Adriano al Foro. Inače, ogromna bronzana vrata sa
kurije su u 17. veku skinuta i postavljena na Bazilici
sv. Jovana Lateranskog, gde se i danas nalaze. Kad
smo već kod bazilika, treba spomenuti i Baziliku
Emiliju, za koju je Plinije napisao da je jedna od
najlepših građevina Rima. Nažalost, sačuvana je samo
njena osnova.
Posle Cezarove smrti Avgust je na mestu njegovog
spaljivanja 25. godine pne. podigao hram Božanskog
Julija. Inače, Cezar je odmah nakon smrti deifikovan.
Prvi rimski car Oktavijan Avgust je mnogo toga učinio
za Rim. Ne mislim na njegove državničke, vojne i
ekonomske uspehe, niti na to što je završio sa
građanskim ratovima i što je uveo red, već mislim
bukvalno na njegove zasluge za izgradnju Rima. Sam
je govorio da je zatekao grad od dvreta i trošnog
materijala, a ostavlja grad od mermera. Na samom
forumu je obnovio Baziliku Emiliju, kao i hramove
Saturna, Dioskura i Konkordije.
Kada je Avgust umro, takođe je deifikovan i njegov
naslednik Tiberije mu je podigao hram (Božanskog
Avgusta). Za Tiberija se vezuju i Gemonijanske
stepenice, tj. „Stepenice žalosti“, koje su se pružale od
Kapitolina ka forumu. Na njima su vršena
pogubljenja. Osuđenika bi obično prvo zadavili, a
onda bi njegovo telo bacili niz stepenice. Leševi su
ostavljani da se duže vreme raspadaju. Smatra se da je
 Strana 27 od 101
Tiberije uveo ovaj vid egzekucije, a jedna od poznatih
ličnosti koja je na ovakav nečasni način završila na
Gemonijanskim stepenicama bio je njegov prefekt
Sejan. Kada se Tiberije povukao na Kapri, Sejan je de
fakto vladao rimskim carstvom. Niz ove stepenice je
skotrljano i telo jednog pravog cara. Reč je o Viteliju,
koga su ubili pretorijanci. Njega sam već spominjao, u
pitanju je jedan od tri Vezpazijanova protivnika.

Titov trijumfalni luk.

Takođe sam već pisao da je Ves-pazijan morao da

napusti Judeju da bi se izborio za presto u Ri-mu, a da
je nje-gov sin Tit ostao da završi sa Jev-rejima. Pošto
je Tit uspešno obavio postavljeni zadatak, na forumu
mu je izgrađen trijumfalni luk. Ovaj slavoluk je
podigao 82. godine, malo nakon Titove smrti, njegov
brat Domicijan. Posebno su upečatljivi reljefi na ovom
luku. Na njima je prikazan zajednički trijumf
Vespazijana i Tita nakon pobede u Judeji. U jednoj
sceni vide se rimski legionari koji nose plen iz
Jerusalima, između osta-log i veliku sedmokraku
menoru. Isto-rijski izvori kažu da su se na vrhu ovog
slavoluka nalazila, sve do 6. veka, trijumfalna kola sa
 Strana 28 od 101
kipom Tita, koja su vukla 4 slona. Pročitah negde da
su ovdašnji Jevreji odbijali da prođu kroz Titov luk,
međutim, kada je osnovan Izrael 1948. godine rimski
Jevreji su se na ovom mestu okupili radi proslave i
tom prilikom su unatraške prolazili ispod luka.

Titov trijumfalni luk.

Hram Antonina i Faustine.

Domicijan je na forumu izgradio hram svome ocu i

bratu, koji su, naravno, pret-hodno deifi-kovani. Nisu
samo deifikovanim carevima podizana svetilišta na
forumu. Antonin Pije je to uradio u čast svoje supruge
Faustine 141. godine. Kada je umro Antonin Pije 161.
 Strana 29 od 101
godine, njegov naslednik Marko Aurelije je
preimenovao ovo svetilište u hram Antonina i
Faustine. Danas je to crkva sv. Lorenca u Mirandi.

Trijumfalni luk
Septimija Severa.

Na samom kraju foruma, na obroncima Kapitolina,

tik uz zidine nek-adašnjeg Tab-ularijuma (da kažemo
zgra-de arhiva) nal-azi se trijum-falni luk Septimija
Severa, koji je podignut 203. godine u znak sećanja na
njegovu pobedu nad Parćanima. To je prikazano i na
4 reljefa na ovom spomeniku i to redom: Neuspešni
napad Parćana na rimsku pograničnu tvrđavu Nisibis,
pa osvajanje Seleukije i Vavilona i na kraju
zauzimanje Ktesifona. U srednjem veku je oko
trijumfalnog luka Septimija Severa bilo izgrađeno
manje utvrđenje.
Najmonumentalnija građevina na čitavom forumu
je Maksencijeva bazilika. Ovaj ogromni objekat je
započeo Maksencije 308. godine, a završio je 312.
godine njegov protivnik, koji mu je i došao glave,
Konstantin Veliki. U pitanju je stvarno gigantsko
zdanje u kome je bila smeštena kolosalna statua
Konstantina. Na osnovu sačuvanih delova, procenjuje
se da je ova skulptura bila visoka nekih 12 metara.
 Strana 30 od 101

Maksencijeva bazilika.
Sa Maksencijem se može povezati i crkva sv. Kozme
i Damjana. Nju je ovaj imperator izgradio kao hram
Romula, u čast svoga sina Valerija Romula, koji je
preminuo 309. godine. U hrišćansku bogomolju je
pretvorena 527. godine i kasnije ukrašena sjajnim
mozaicima.
Od spomenika na forumu treba spomenuti još i
Portiko di Consentes (glavnih bogova), kao i Fokin
stub. Stub ovog vizantijskog cara podignut je 608.
godine i to je poslednje što je izgrađeno na forumu.
Na kraju još i da pomenem crkvu sv. Marije Antike iz
5. veka, koja je poznata po fenomenalnim freskama
nacrtanim u periodu od 6. do kraja 8. veka (radi se o
tipičnom vizantijskom fresko-slikarstvu).
U ovom delu Rima jedino što nisam video od
njegove antičke ostavštine je Mamertinski zatvor, koji
je, iz meni nepoznatog razloga, bio zatvoren za
posetioce.
Nakon razgledanja Palatina i Foruma Romanum
morao sam da se vratim u hotel i da se malo
odmorim. Ovaj obilazak nije bio fizički mnogo
naporan, ali, brate, puno je to vizuelnih informacija za
 Strana 31 od 101
kratak period. Dalje trčanje od jedne do druge
znamenitosti bilo bi mehaničko otaljavanje posla, bez
uživanja u spomenicima zbog kojih sam i došao u
Rim. Posle sat, dva odmora u sobi i jedne prave, jake
turske kafe bio sam spreman za dalje upoznavanje sa
Rimom. Inače, u Italiji koja je poznata po svojim
kafama, ja sam došao sa skoro kilo naše kafe i
plastičnim kuvalom. Svaka njima čast i za kafe late, i
za makijato, i za kapućino, volim ja i to, ali bez turske
kafe ne mogu.
Spomenuh malopre kapućino. Kažu da je ovaj
napitak dobio ime po svojoj boji, koja je podsećala na
odore kapućinskih monaha, a ja sam se posle pauze
zaputio pravo ka kapućinskoj crkvi sv. Marija iz 1626.
godine. Ovde sam došao pre svega zbog manastirske
kripte ispod ove bogomolje. Tu je i muzej posvećen
ovom monaškom redu, kroz koji sam samo prozujao,
pošto to i nije nešto što me bogzna kako zanima.
Glavna fora je kripta u kojoj su uskladištene kosti oko
3.700 pokojnika, uglavnom monaha ovoga bratstva.
Zapravo, kriptu predstavlja hodnik od približno
tridesetak metara sa šest prostorija, koje su ukrašene
kostima kapućinskih kaluđera. Napravljene su
skulpture, lusteri i razne druge dekoracije od ljudskih
kostiju. U nekima od tih prostorija dominiraju
pojedini delovi skeleta, pa se zbog toga te sobe zovu:
Kripta karlica, Kripta lobanja, Kripta nožnih i butnih
kostiju. Ovo podzemno svetilište je na ovaj bizaran
način ukrašeno između 1732. i 1775. godine, a misli se
da je autor dekoracije bio kapućinski monah Norberto
Baumgartner iz Beča. Mnogima je ova kripta jeziva i
morbidna, međutim ja, kao arheolog koji je iskopao
stotine skeleta, ne znam šta da kažem na to. Da je
 Strana 32 od 101
čudno, uvrnuto, bizarno i blesavo jeste, ali moram da
priznam i da mi je bilo zanimljivo. Nažalost, ali
sasvim opravdano, fotografisanje unutar kripte je
zabranjeno.
Usledila je šetnja po delu grada oko Fontane di
Trevi i Španskih stepenica. Ovaj deo Rima je mnogo
upicanjeniji od onih kojima sam se muvao prethodnih
dana. Ovde je sve vrvelo od turista. Tu se nalaze
glamurozni hoteli, čuveni butici i sl. Nakon što sam se
spustio Španskim stepenicama, na kojima je sedelo
stotine turista sa svih strana naše planete, uputio sam
se ka Fontani di Trevi. Kao što već ranije rekoh, nisam
neki ljubitelj renesanse i moram da kažem da mi nije
bilo jasno zašto se ljudi toliko pale na ovaj spomenik.
Gledao sam slike i činilo mi se fontana ko fontana,
čemu tolika euforija. Međutim, kada sam je uživo
video, promenio sam mišljenje. Uopšte je nisam
zamišljao tako monumentalnom. Stvarno se radi o i te
kakvom umetničkom delu.

Fontana di Trevi.

Otidoh i do trga Sken-derbeg, ne bi li video „Citta dell

 Strana 33 od 101
Acqua“, odnosno ost-atke neke rimske kuće i cisterne
iz Ha-drijanovog vr-emena, ali
lokalitet je bio zatvoren. Mislim da i nisam bogzna šta
propustio, čini mi se da se radi o nekom, da kažem,
„privatnom“, podzemnom lokalitetu.
Na kraju otidoh i do trga Kvirinal na kome je
smešten egipatski obelisk, koji se nekada nalazio kod
Avgustovog mauzoleja. To je bilo to za ovaj dan.
Usledila je večera u jednom restoranu koja je bila
skromna i ni po čemu vredna pomena i, naravno,
preskupa.

Kvirinal.

Rim DAN 5. Vatikan, Kastel sv. Anđela

Na red je došla i najmanja država na svetu –

Vatikan. Zahvata površinu od 0.44 km2, a zvanično
ima manje od 800 stanovnika. Ova mala, ali moćna
država postojala je od 754. godine, pa sve do 1870.
godine, kada ju je Garibaldi integrisao u Italiju.
Međutim, pape su odbijale da priznaju italijanskog
kralja za vladara sve dok 1929. godine nije potpisan
 Strana 34 od 101
Lateranski ugovor sa Musolinijem, koji je obezbedio
nezavisnost Vatikanu.

Bazilika Svetog Petra - Vatikan

Trg Svetog Petra - Vatikan

Vatikanski muzej.
 Strana 35 od 101

Bronzana šišarka. Bronzani paun.

Glava Avgustove kolosalne statue.

Kako sve to funkcioniše najbolje pokazuje primer

Sikstinske kapele. Do nje se dolazi uzanim i dugačkim
hodnikom. Unutra se nalazi desetak radnika
obezbeđenja, koji non-stop upozoravaju posetioce da
ne fotografišu, da ne galame, da ne stvaraju gužvu.
Tako su ljudi, hteli to ili ne, primorani da ubrzaju svoj
boravak u ovoj prostoriji. Svako bi voleo da nije tako i
da na miru razgleda, ali drugačije ne može. Mogu
samo da kažem svaka im čast kako uspevaju da tolike
hiljade ljudi sprovedu kroz Sikstinsku kapelu.
 Strana 36 od 101

Laokon i sinovi. Avgust iz Prima Porte.

Nil.
Meni nije smetalo što je tako skarabudzen obilazak
ove sjajne odaje, pošto sam u Vatikanski muzej pre
svega došao zbog nekih znatno starijih stvari.
Naravno, radi se o antičkim zbirkama ove institucije.
Da budem iskren, obišao sam ceo muzej, ali sam, u
stvari, samo na brzaka prošao kroz sve što nema veze
sa arheologijom. E, ali zato sam potrošio sate
razgledajući ovo drugo.
 Strana 37 od 101

Silen sa malim Dionisom. Ranjena Amazonka.

Hermes Belvedere
Konačno sam uživo video masu stvari o kojima sam
godinama učio, čitao i koje sam dotle gledao isključivo
na fotografijama i video snimcima: Laokon i sinovi,
Apolon iz Belvedere, bronzani Herakle, Avgust iz
Prima Porte, grupni spomenik ležećeg rečnog boga
Nila, Tri gracije, Persijski ratnik, Dobri pastir, vaza na
kojoj se kockaju Ahil i Ajant, sarkofazi Jelene i
Konstantine, silne biste imperatora, pa razni mozaici
 Strana 38 od 101
itd. Itd... Mnogo toga ima i moralo je da potraje da bi
sve to lepo pogledao. Zbog toga sam zajebao
renesansne majstore, pinakoteku, tapiserije. Svaka
čast Leonardu i Rafaelu, Ticijanu, Karavađu, da imam
vremena obišao bih kako treba sve to, ali pored
onoliko arheologije nije mi padalo na pamet. Mada,
znajući sebe, opet da dođem u Vatikanski muzej,
verovatno bih opet zaglavio po arheološkim zbirkama
i ponovo bih skarabudzio slikarstvo. Šta da radim,
takav sam!

Herkul (Herakle). Bahus.

Persijski ratnik.
 Strana 39 od 101
Razgledanje ovolikog muzeja zahtevalo je i nekoliko
pauza, da se malo odmori popije kafica, pa da se nas-
tavi dalje, tako da je sve to potrajalo. Na kraju
sammorao da konačno izađem iz ovog kompleksa i da
se uputim ka trgu sv. Petra i bazilici posvećenoj istom
svecu.

Mars iz Todija

Ova ogromna bogomolja nalazi se na mestu gde je

sahranjen Sveti Petar i gde je nekada stajala crkva
koju je podigao Konstantin Veliki. U pitanju je grandi-
ozno zdanje koje je građeno od 1506. do 1626. godine.
Na Bazilici sv. Petra su radili i Bramante, i Bernini, i
Mik-elanđelo. Nema šta tu da se mnogo kaže, reč je o
prvoklasnom kulturno-istorijsKom spomeniku. Cela
građe-vina je sjajna, kao i čuveni Berninijev baldahin,
Mike-lanđelova Pijeta. Ništa tu ne sporim, međutim,
na mene sve to nije ostavilo neki posebno jak utisak.
Jednostavno nije to za mene. Zbog toga i nisam
proveo puno vremena u Bazilici sv. Petra, već sam se
 Strana 40 od 101
uputio ka obali Tibra i Kastelu sv. Anđela, odnosno
nekadašnjem Hadrijanovom mauzoleju.

Herkul. Dobri pastir.

Usput videh i pripadnike švajcarske garde, koji

čuvaju pape još od srednjeg veka. Ne znam kakvi su
vojnici, ali obučeni su kao kreteni. Ima ih svega
stotinak. Zakletvu polažu 6. maja u spomen na
događaj koji se odigrao pomenutog datuma 1527.
godine. Naime, ta-da je 147 od ukupno 189 gardista
pogi-nulo u borbi sa voj-skom Karla V, čuvajući
odstup-nicu papi Klimentu VII, dok je poku-šavao da
se Paset-om di Borgo (utvrđ-enim koridorom) dokopa
tvrđave sv. Anđela.

Vatikan - Švajcarski gardisti.

 Strana 41 od 101
Kastel sv. Anđela je, u stvari, preuređena grobnica,
mauzolej cara Hadrijana. Ovaj rimski imperator je
vladao od 117. do 138. godine. Nasledio je od Trajana
Rimsko carstvo u njegovim najvećim granicama, tako
da je morao dosta vremena i resursa posvetiti
utvrđivanju tih granica (npr. Hadrijanov zid). Inače,
Rimljani su ubrzo morali da svesno smanjuju svoju
državu ne bi li je mogli efikasno čuvati. Hadrijan je
bio veliki grkofil i veliki putnik. Poznat je po tome što
je obišao sve provincije svoga carstva. Još za života
naredio je izgradnju ovoga mauzoleja za sebe i
članove svoje familije. Radi se o masivnoj cilindričnoj
građevini, koja je nekada bila obložena mermernim
pločama i na čijem vrhu se nalazila pozlaćena kočija
kojom je upravljao ovaj car. Još u doba carstva
Hadrijanov mauzolej je, zbog opasnosti od varvara,
priključen gradskim bedemima.

Hadrijanov mauzolej.
Današnji naziv „Anđeoska tvrđava“ vezuje se za
lege-ndu po kojoj se 590. god. na vrhi mauzoleja
 Strana 42 od 101
pojavio arhanđel Mihajlo, koji je izvukao svoj mač i
tim gestom signalizirao kraj epidemije kuge, koja je u
to vreme harala Rimom. Pape su pretvorile
Hadrijanov mauzolej u tvrđavu i povezale ga
podzemnim hodnikom sa Bazilikom sv. Petra.
Jedno vreme je služio kao zatvor. U njemu je
tamnovao Đordano Bruno.
Promuvao sam se i mostom koji je izgrađen 134.
godine kao pristup Hadrijanovom mauzoleju, a koji je
mnogo vekova kasnije ukrašen statuama anđela.ć

Rim DAN 6. Domus Aurea, forum Cezarov, Nervin,

Trajanov forum-stub, Kapitolinski muzej, ostataci
rimske insulePorte San Paolo, Cestijeva piramida,
Monte Testaćo (Testaccio)-veštačko brdo, Portik
Emilija (Porticus Aemilia), crkve sv. Marije u
Kozmedinu, Usta istine (Bocca dela Verita), Cirkus
Maksimus
Šestog dana sam se prvo zaputio do Domus Aurea,
podzemnog lokaliteta koji je otvoren jedino vikendom
i to uz prethodnu najavu. Ja nisam ništa rezervisao
unapred, samo sam tamo banuo i kako sam i
pretpostavio pustili su me da uđem. Pa, nekakav sam
im kolega! Ulazak je moguć samo uz pratnju vodiča, a
sam obilazak traje oko sat vremena. Svako od nas je
dobio šlem i tako krenusmo da vidimo šta je ostalo od
Zlatne kuće. Zapravo, ovo arheološko nalazište
predstavlja samo delić nekadašnje Neronove palate.
Vodič je bio ok, kao i njegova priča.
Prvo par reči o Neronu, jednom od poznatijih
opičenih rimskih careva. Još su antički pisci počeli sa
blaćenjem njegovog lika i dela, verovatno i više nego
što je zaslužio, ali da je bio izopačen, bio je. Okrivljen
 Strana 43 od 101
je za ubistvo dve svoje žene. Jednu je trudnu pretukao
na smrt. Zaslužan je i za smrt majke Agripine, koja je,
inače, svojevremeno planirala da ubije rođenog brata
Kaligulu i verovatno otrovala muža Klaudija. Možda je
on ubio i polubrata, Britanika, kao i svoga učitelja,
Seneku. Kažu i da je kastrirao i oženio jednog mladog
oslobođenika. Pripisuje mu se i da je 64. godine
zapalio Rim i za to optužio hrišćane. Za taj požar
najverovatnije nije bio kriv, pošto u to vreme nije bio
u Rimu, a osim toga doneo je i čitav niz mera za
pomoć nastradalim u toj katastrofi. Neron se ložio na
muziku i ustanovio je „Neroniju“, tj. pesničko–
muzičko–sportsko takmičenje. Takođe se palio na
Grčku, koju je oslobodio plaćanja poreza zbog
helenskog doprinosa kulturi. Kada je dozlogrdio
svima i kada je došlo do pobune probao je da
pobegne. Međutim, videvši da mu nema spasa
naredio je svome oslobođeniku da ga ubije. Pre nego
što mu je ovaj zario mač, Neron je izgovorio „Ah,
kakav umetnik umire!“.

Domus Aurea.
Nakon već po-minjanog pož-ara 64. godine oslobođen
je prostor za gr-adnju njegove palate. Domus Aurea,
 Strana 44 od 101
odno-sno Zlatna kuća je suludo zdanje, koje nikada
nije potpuno završeno.
Zahvatala je ogromnu površinu. Samo njen trem, sa
tri reda stubova bio je dugačak jednu rimsku milju. U
okviru ovoga kompleksa nalazilo se i veštačko jezero.
Kakva je to bila građevina najbolje dočarava opis
jedne velike prostorije sa kupolom koja se okretala
poput nebeskog svoda, dok su na posetioce u toj odaji
padale latice cveća i raspršivani mirisi.
Nakon ubistva Nerona senat je proglasio damnatio
memoriae, svojevrsnu zabranu sećanja na sve vezano
za ovoga cara. Domus Aurea je napušten, poskidani
su ukrasi od zlata, slonovače i dragulja i ceo prostor je
ispunjen zemljom. Preko Zlatne kuće su kasnije
podignute Trajanove terme, a na mestu nekadašnjeg
jezera nikao je Koloseum. Domus Aurea je ponovo
otkriven u 15. veku, kada je neki Rimljanin slučajno
propao u jednu od prostorija. Zna se da su se posle
toga unutra spuštali Rafaelo i Mikelanđelo da bi
proučavali freske kojima je ova palata bila ukrašena.
Kao što već rekoh, obilazak ovoga lokaliteta je bio
zanimljiv, vodič dobar, ali moram da spomenem još
nešto. Naime, kada smo ušli u jednu veliku prostoriju
cela grupa od nas petnaestak je sela na tu postavljena
sedišta i svako je dobio kacigu za glavu, slične onima
kakve nose motorciklisti. Onda su uključili nekakvu
aparaturu i odaja u kojoj smo se nalazili virtuelno je
oslikana. Ti se pomeraš, gledaš gde hoćeš, a zbog te
kacige sve oko tebe je kao što je nekada bilo. Nema
šta, fenomenalno! Onda je usledila virtuelna vožnja
kroz palatu i to tako realna da sam uhvatio sebe kako
u jednom momentu pomeram nogu, da ne bih
zveknuo kolenom u imaginarni antički stub.
 Strana 45 od 101
Za ovaj dan sam isplanirao i da obiđem tzv. carske
forume. Prvo Cezarov, koji je počeo da se gradi 54.
pne, a završen 46. godine pne. Zamišljen je kao
produžetak Foruma Romanum, a izgrađen je na
parcelama koje je lično Cezar otkupio. Na ovom
forumu se isticao hram Venere Genetriks, majke
Eneja, mitskog pretka dinastije Julijevaca. Danas su
od ovog svetilišta ostala tri stuba, koja su, zapravo,
kasnijeg datuma, pošto je ovaj hram stradao u požaru
80. godine, a obnovio ga je Domicijan. Kasnije će
novu obnovu izvršiti i Trajan. Na Cezarevom forumu
se nalaze i ostaci bazilike Argentarije, koja je takođe
bila delo Trajana.

Cezarov forum.

Cezarev forum deli ulica Fori Imperiali od foruma

njego-vog osvetnika i „naslednika“ Avgusta. Zem-lja
na kojoj je izgrađen forum bila je vlasništvo samog
Avgusta. U pitanju je trg širine oko 90 metara, koji je
sa dve strane bio oivičen dvospratnim porticima. Na
krajevima portika nalazile su se polukružne eksedre
sa figurama Avgustovih predaka i to redom od Eneje i
Romula, pa do statua onih iz loze Julijevaca–
 Strana 46 od 101
Klaudijevaca. U osovini ovoga trga, na visokom
podijumu, stajao je hram Marsa Ultora (Osvetnika).
Njemu se Avgust zavetovao pred bitku kod Filipa. U
ovom hramu je kao svetinja čuvan Cezarov mač, kao i
vojna znamenja i ratni plen. Ovde se senat sastajao
kada se odlučivalo o ratu. Inače, u hramu Marsa
Ultora su se rimski dečaci prvi put odevali u togu
(toga virilis) odnosno ulazili u svet odraslih. Na kraju
još da dodam i to da je Avgustov forum osvećen 2.
godine pne, tačno 4 decenije posle bitke kod Filipa.

Avgustov forum.

Avgustov forum.
 Strana 47 od 101
Što se tiče Nervinog foruma, koji je poznat i kao
prolazni (Forum Trans itorium), radi se o najmanjem
od carskih foruma (120 m x 45 m).
Započeo ga je Vespazijan i njegovi sinovi, a dovršio
ga Nerva 97. godine. Na njemu se nalazio hram
posvećen Minervi.
Poslednji od carskih foruma pripada Nervinom
nasledniku i usvojeniku Trajanu. Za ovaj trg, kao i za
sva druga velika građevinska dela ovoga cara,
zaslužan je bio arhitekta Apolodar iz Damaska.
Trajanov forum je pravougaoni prostor 120 m x 126
m, sa velikim polukružnim eksedrama. Na ulazu u
forum nalazio se počasni luk, dok je na sredini bila
smeštena konjanička skulptura samog cara. Na trgu
se najviše isticala petobrodna bazilika Ulpija, sa
apsidama na obe svoje uže strane i pozlaćenim
krovom. Nekada je ovde stajao i Trajanov hram, koga
više nema, dok je ceo prostor bio ukrašen statuama
zarobljenih Dačana.
I na kraju da spomenem meni najzanimljiviji
spomenik na ovom forumu Trajanov stub. On je
podignut u čast carevih pobeda nad Dačanima u oba
Dačka rata (101 – 102. i 105 – 106.), a osvećen je 113.
godine. Stub je visok preko 30 metara.
U njegovoj unutrašnjosti bila je pohranjena
Trajanova urna. Oko stuba se uvija spiralni reljefni
friz. Na tom reljefu su sa puno detalja prikazane scene
osvajanja Dakije: borbe, građenje vojnih utvrđenja na
Dunavu, Trajanov most, svakodnevni život rimskih
legionara, kao i likovi Dačana, ali i Germana i
Sarmata. Nema šta, fenomenalni spomenik!
Međutim, te predstave na reljefu, koje su, u stvari,
glavna fora, ne mogu uživo da se lepo vide, kao kada
 Strana 48 od 101
ih čovek pogleda na kompu ili u nekoj dobroj
monografiji ili, recimo, u muzeju u Bukureštu, gde je
ceo friz prikazan u segmentima. Koliko se sećam,
crteži sa scenama Trajanovog stuba izloženi su i u
muzeju u Kladovu. Misli se da je ceo ovaj forum bio
izgrađen zahvaljujući plenu iz Dakije.

Trajanov forum.

Trajanov stub.
 Strana 49 od 101
Marko Ulpije Trajan je verovatno bio najveći
vojskovođa među rimskim carevima. Za vreme
njegove vladavine rimsko carstvo je postiglo svoj
teritorijalni maksimum. Osvojio je Dakiju, Jermeniju,
Mesopotamiju. Na istoku je i umro 117. godine tokom
vojnog pohoda.
Jedna od meni zani-mljivijih antičkih građevina, ne
samo na Trajanovom forumu, već u celom Rimu, je
tržnica ovoga cara.

Trajanova tržnica.

Trajanova tržnica.

Naravno, i za izgradnju ovog drevnog „šoping mola“

bio je zaslužan Apolodar iz Damaska. Ceo kompleks je
 Strana 50 od 101
izgrađen od opeka. U pitanju je baš veliko zdanje, koje
je tokom godina pretrpelo razne promene.
U srednjem veku je, recimo, pridodat i milicijski
toranj (Torre delle milizie). U nekadašnjim
prostorijama Trajanove tržnice smešten je muzej.
Potrajalo je dok sam sve to obišao. Kada sam to
obavio, bila mi je potrebna duža pauza, da se slegnu
utisci, da se popije koja kafica i pićence i malo
predahne pre sledeće akcije–obilaska Kapitolinskog
muzeja.
Kapitolinski muzej, kako mu samo ime kaže, nalazi se
na brdu Kapitolin. Nekada se na ovom mestu uzdizao
hram Jupitera Optimusa Maksimusa, najvažnijeg
svetilišta Starog Rima. Prvi hram podignut 509.
godine pne bio je u etrurskom fazonu, sa zabatima i
skulpturama obloženim, tj. urađenim od terakote.
Uništen je 83. godine pne u požaru tokom građanskog
rata Kornelije Sule sa Marijevcima. Tada su stradale i
Sibiline knjige (sveta proročanstva), koje su se ovde
čuvale.

Herkul pored zida hrama Jupitera Herkul koji ubija hidru.

Optimusa Maksimusa
 Strana 51 od 101

Ostaci kolosalne
bronzane statue
Konstantina.

Sula je i obnovio ovaj hram. Za tu potrebu je čak i

dopremio iz Grčke gigantske stubove spremljene za
Zevsov hram u Atini. Novo svetilište Jupitera
Optimusa Maksimusa zadržalo je dimenzije i oblik
starog zdanja, ali je bilo sazdano od luksuznijih
materijala. Kornelije Sula nije dočekao završetak
radova. Hram je posvećen 69. godine pne, mada neki
izvori kažu da ni tada nije bio skroz gotov. Inače, u
njemu su se nakon ubistva Cezara sklonili Brut i
ekipa. Drugi hram je doživeo i obnovu od strane
Oktavijana Avgusta. I njega su srušili sami Rimljani,
odnosno stradao je 69. godine tokom borbi
Vespazijana za carski presto.

Spinario. Kapitolinska vučica.

 Strana 52 od 101

Marko Aurelije.

Vespazijan ga je ubrzo i obnovio, ali je već tokom

vladavine njegovog sina Tita izgoreo u požaru 80.
godine. Četvrti po redu hram Jupitera na ovom mestu
izgradio je poslednji Flavijevac, Vespazijanov mlađi
sin Domicijan. Njegovo svetilište je bilo daleko
raskošnije od prethodnih. Bronzani krov je čak bio
pozlaćen. Domicijanov hram je i duže trajao od prva
tri, odnosno sve dok Teodosije nije pozatvarao sva
paganska svetilišta. U 5. veku je Stilihon, rimski
vojskovođa vandalskog porekla, počupao zlato kojim
su bila optočena vrata. Vandali su poskidali zlatne i
bronzane ploče tokom velike Gajzerihove pljačke
Rima 455. godine. Inače, Gajzerih je verovatno
najzaslužniji od svih varvara za konačnu propast
rimskog carstva. Godine 571. vizantijski vojskovođa i
namesnik Italije, Jermenin i evnuh Narzes
demontirao je skulpture i raznorazne ukrase sa ovoga
hrama. Ono što je preostalo od svetilišta u 16. veku je
iskorišćeno kao materijal za gradnju neke palate.
Nešto malo od hrama Jupitera Optimusa Maksimusa
ipak može da se vidi u Kapitolinskom muzeju.
 Strana 53 od 101
Muzej je fenomenalan. Sa oduševljenjem sam išao iz
prostorije u prostoriju, pazeći da slučajno nešto ne
propustim. Prosto nisam znao u šta prvo da gledam,
kao što ni sada ne znam šta da prvo pomenem: bistu
Aleksandra Velikog ili bistu Komoda kao Herkula ili
možda Kleopatre. Tu su smeštene čuvene antičke
skulpture kao što su: Ranjena Amazonka, Satir, Leda i
labud, Kapitolinski Eros, Kapitolinski Antinoj. Tu je i
Kapitolinska vučica, koja možda nije antičko, već
srednjovekovno delo. Da spomenem i Kapitolinsku
Veneru, koja je izgleda malko stidljiva, pošto rukama
pokušava da sakrije Svoju nagost.

Komod kao Herkul. Kapitolinska Venera.

Ovde je izložen i Spinario, odnosno bronzana statua
dečaka koji vadi trn iz stopala. Ako bih birao omiljenu
skulpturu iz ovoga muzeja, za mene je to Umirući
Gal. Radi se o mermernoj rimskoj kopiji helenističkog
bronzanog originala iz 230 – 220. pne. Taj originalni
spomenik je podignut u čast pobede pergamonskog
vladara Atala I nad Galaćanima (Galima). Mnogi
 Strana 54 od 101
smatraju da se, u stvari, radilo o grupnoj skulpturi i
da je Umirući Gal samo jedan njen deo. Postoje još
dve rimske kopije za koje se misli da su pripadale ovoj
kompoziciji – Ludovisi Gal (Palata Altemps) i Klečeći
Gal (Luvr). Najmonumentalniji su ostaci kolosalne
statue Konstantina iz, već pominjane, Maksencijeve
bazilike. Glava je visine oko 2,5 m, dok je stopalo
dugačko preko 2m. Treba spomenuti i bronzani
konjanički spomenik marka Aurelija, koji je opstao jer
se dugo mislilo za jahača da je Konstantin Veliki, pa
su ga zbog toga tokom srednjeg veka hrišćani
poštedeli. Sve što sam naveo bilo mi je od ranije i te
kako poznato, ali sam u Kapitolinskom muzeju video i
mnogo toga za mene potpuno novo, kao što su,
recimo, dva fenomenalna mozaika na kojima tigrovi
napadaju nekakva goveda.

Umirući Gal. Dečak sa maskom.

Ostaci kolosalne Konstantinove statue. Insula.

 Strana 55 od 101
Nakon obi-laska muzeja prošao sam pored ostataka
rimske insule (stambeni blok), koji se nalaze nedaleko
od Oltara dom-ovine i upu-tiose ka hotelu. Jebiga,
moji sjebani zglobovi ne mogu da izdrže celodnevnu
akciju, neophodna im je pauza od sat, dva. Dobro, taj
prinudni odmor se iskoristi i za kafu i pokoju čašicu
grape.
Popodne sam se dao u novu šetnju Rimom.
Metroom sam se odvezao do Porte San Paolo,
odnosno jedne od kapija Aurelijanovih bedema.
Nekada se zvala Porta Ostiensis, jer se nalazila na
početku puta za ovu rimsku luku. Tokom burnih
vremena u ranom srednjem veku povećana joj je
visina tornjeva, a kapija je duplirana sa dvoja vrata.

Porta San Paolo.

Odmah preko puta nje nala-zi se Cestijeva piramida.

U pitanju je gro-bnica dotičnog uglednog Rimljanina
iz 18.–12. pne. Dimenzija je približno 30x30 m u
osnovi i visine oko 37 metara. Prekrivena je belim
mermerom.
Dalje sam nastavio duž Monte Testaćo (Testaccio),
odnosno veštačkog brda, ugla-vnom sačinjenog od
 Strana 56 od 101
ulomaka amfora. Za-pravo, radi se o anti-čkoj
deponiji, koja je nastala nedaleko od nekadašnje
rečne luke Rima. Ovo brdo ima obim od skoro 1 km, a
visine je oko 35 metara. Mnoge stvari nisu baš
najjasnije oko Monte Testaća. Izgleda da nije u
pitanju obično đubrište, već je to bilo planirano
odlagalište amfora, sa nizom terasastih nivoa.
Zanimljivo je i to što većina ulomaka grnčarije
pripada jednom tipu amfora, poreklom iz Španije, kao
i u znatno manjem broju amforama iz Tunisa i Libije.
Sve tri vrste posuda služile su za transport maslinovog
ulja. Nije jasno zašto nema posuda u kojima je
prevoženo vino ili žitarice, kao i zašto nije poznata
neka druga deponija u Rimu gde su odlagane amfore
u kojima nije držano ulje. Jedna od teorija je da se
amfore u kojima je bilo ulje nisu mogle ponovo
koristiti, a ni „reciklirati“, odnosno mrviti da bi se
dodavale u beton. Procenjuje se da je za nastanak
Monte Testaća bilo potrebno 53 miliona amfora.

Cestijeva piramida.
 Strana 57 od 101

Portik Emilija.

Sledeći na redu bio je Portik Emilija (Porticus

Aemilia). Ovaj trem je predstavljao jednu od najvećih
komercijalnih struktura drevnog Rima. Služio je kao
skladište i distributivni centar robe koja je stizala u
ovaj grad preko, već ranije pomenutog, rečnog
pristaništa Emporijum. Izgrađen je 193. godine pne.
Već se potpuno smračilo kada sam stigao do crkve
sv. Marije u Kozmedinu, na čijem se zidu nalazi
mermerna maska poznata kao Usta istine (Bocca dela
Verita). Verovatno predstavlja boga Okeana, ili neko
rečno božanstvo, možda Tibar. Usta istine su se
posebno proslavila nakon filma „Praznik u Rimu“.
Odatle sam krenuo natrag i izbio na Cirkus Maksimus
ili ti Veliki cirk. Ovaj stadion je služio za trke
dvokolica, ali i za religiozne i trijumfalne procesije.
Pravougaone je izdužene osnove, s tim što je jedna
kraća strana zaobljena. Tu se nekada nalazila
trijumfalna kapija kroz koju su pobednička kola
napuštala arenu. Sredinom trkačke staze pružao se
niski zid ukrašen kipovima i obeliscima (spina). Na
svakom kraju spine nalazila su se po tri stuba, koja su
 Strana 58 od 101
predstavljala okretnicu. Na spini je bilo postavljeno i
7 mermernih jaja i 7 figura delfina, koji su služili za
obeležavanje svakog kruga. Cirkus Maksimus je
izgrađen još u doba kraljeva, ali je tokom celog
trajanja rimske države obnavljan. Dužina spine
iznosila je 600 metara, dok je širina stadiona bila 150
metara. Kapacitet Velikog cirka bio je oko 60.000
gledalaca, sve dok za vreme Trajana nije dodato još
nekoliko redova, te se broj publike povećao na
80.000.

Bocca dela Verita

 Strana 59 od 101
Rim DAN 7. Dolabelin luk, bazilike sv. Jovana i
Pavla, Porte Metronije, Karakaline terme, Porta
Latinu, Druzovog luka i Porte San Sebastijano, Porta
san Sebastijano, Aurelijanovi bedemi muzej
Aurelijanovih zidina, Via Apia, crkvu Domine Kvo
Vadis, grobnica Priscile, kompleksa Vile
Maksencija, stadion, tj. Cirkus Maksencijus,
Mauzolej Romula, grobnica iz 1. veka pne. Cecilija
Metele, crkva San Sebastijano
Svanuo je dan koga sam se malo pribojavao. Naime,
na red je došla Via Apia, što je podrazumevalo dosta
pešačenja, koje nikako ne prija mojim krndavim
zglobovima. Šta da se radi, dok mogu hodaću, a posle,
videćemo!

Dolabelin luk.

U stvari, nisam se odmah uputio ka Apijevom putu,

već sam prvo krenuo da vidim Karakaline terme. Us-
put sam prošao pored Dolabelinog luka, koga su 10.
 Strana 60 od 101
godine podigla dva senatora, Dolabela i Silan. Preko
puta njega nalaze se ostaci akvadukta Via Klaudija.
Otišao sam i do bazilike sv. Jovana i Pavla na brdu
Celijan. Ova crkva je podignuta 398. godine na mestu
gde su živeli Jovan i Pavle, dva rimska vojnika–
mučenika, koji su nastradali 362. godine za vreme
Julijana II, poznatog i kao Otpadnik. Prilikom gradnje
ove bogomolje iskorišćeni su ostaci nekadašnjeg
Klaudijevog hrama, koji su i danas vidljivi. Inače,
Klaudijev hram je svome deifikovanom mužu podigla
njegova 4. žena Agripina, koja ga je verovatno i
otrovala. Glavni razlog za moj dolazak na ovo mesto
bile su rimske kuće koje su pronađene ispod bazilike.
Radi se o dvadesetak prostorija, od kojih su mnoge
oslikane. Nažalost, tog dana je ovaj mali podzemni
muzej bio zatvoren.

Ostaci Klaudijevog hrama

inkorporirani u crkvu sv. Jovana i
Pavla.
Nastavio sam dalje, prošao pored još jedne od kapija
Aurelijanovih bedema, Porte Metronije, i ubrzo stigao
 Strana 61 od 101
do Karakalinih termi. Uh, kakva monumentalnost!
Samo frigidarijum (prostorija sa hladnom vodom) je
bila dimenzija 56 x 24 metara. Iznad kaldarijuma
(prostorija sa vrućom vodom) nalazila se kupola
prečnika 35 metara.
Sačuvani zidovi dosežu visinu od 33 metra. Ove
terme su imale i otvoreni bazen (natatio), koji su
grejala velika bronzana ogledala. Imale su i palestru
(vežbalište), kao i javnu biblioteku. Sagrađen je i
poseban akvadukt koji ih je snabdevao vodom.

Karakaline terme.

Karakaline terme su zauzimale prostor od 25 hektara i

procenjuje se da su mogle da prime 1.600 ljudi.
Podovi su bili prekriveni mozaicima, koji su dobrim
delom i danas sačuvani, dok su tavanice napravljene
od pozlaćene bronze. Po celom kompleksu su bile
raspoređene brojne skulpture, kao što su recimo
Farneze Herkul i Farneze bik, koji se danas nalaze u
muzeju u Napulju.
Karakaline terme su građene od 212. do 216. godine.
Naravno, njihova izgradnja je bila i neka vrsta
političke propagande ovoga cara. Karakala je bio sin
Septimija Severa i nije baš ostao upamćen kao
omiljeni vladar. Naime, Septimije je zamislio da posle
njegove smrti Karakala vlada zajedno sa bratom
Getom, međutim ovi su se ubrzo posvađali. Njihova
 Strana 62 od 101
majka Julija Domna je organizovala susret pomirenja,
ali Karakala je udesio bratovljevo ubistvo na tom
sastanku. Nakon što se rešio rivala krenuo je sa
likvidacijama Getinih pristalica. Osim toga naredio je
damnatio memori, odnosno „brisanje sećanja“ na
svoga brata. Inače, Karakala je poznat i po tome što je
ubio svoju bivšu ženu i tasta, kao i decu koju je imao
sa njom. Ovaj imperator će najviše od svega ostati
upamćen po svom ediktu, kojim je svim državljanima
carstva dao rimsko građansko pravo. Mnogi razlog za
ovaj njegov potez vide u nedostatku novca, koji je
besomučno trošio za izgradnju velelepnih zdanja,
pošto oni koji nisu imali rimsko građansko pravo nisu
ni plaćali porez. Karakala se ložio na Aleksandra
Velikog, te je po ugledu na njega vodio ratove na
istoku. Tokom jednog istočnog pohoda je i nastradao
u Anadoliji. Ubio ga je telohranitelj i to dok je ovaj
pišao.Nakon obilaska Karakalinih termi nastavio sam
dalje i izbio na Porta Latinu, još jednu od gradskih
kapija. Njen današnji izgled uglavnom potiče iz
vremena Honorija.

Karakaline terme.
 Strana 63 od 101

Planirao sam i da obiđem grobnicu Scipiona, kao i

obližnji kolumbarijum. Radi se o zanimljivim
lokalitetima, koji su, nažalost, bili zatvoreni. Njih je
moguće posetiti samo uz prethodnu najavu. Tu sam se
neko vreme muvao, fotografisao kroz rešetke i
propinjao se preko ograde ne bi li išta video. Na kraju
sam nastavio dalje do Druzovog luka i Porte San
Sebastijano. Što se tiče ovog slavoluka, mnogo toga tu
nije najjasnije. Ne zna se ni kada je napravljen, niti na
koga se Druza odnosi. Ne zna se ni da li je u pitanju
deo luka sa tri prolaza ili se možda od tih bočnih
lukova odustalo još tokom gradnje. Nekada je preko
njega prolazio akvadukt Antoninijana. Danas vidljiva
nadgradnja nad njim je iz mlađeg perioda.

Porta Latina. Grobnica Scipiona.

Bukvalno desetak metara od Druzovog luka nalazi se

Porta san Sebastijano, još jedna od kapija
Aurelijanovih bedema. Nakon toliko puta pominjanja
ovih zidina, red je da se malo osvrnem i na tu
fortifikaciju. Radi se o bedemu koji je štitio Rim od
varvara. Okruživao je svih sedam brda,kao i Marsovo
polje. Podsetimo se, na početku rimske države
postojao je Servijev zid, koji je čuvao grad, a onda je
Rim prerastao u silu koja se prostirala na tri
 Strana 64 od 101
kontinenta i nikakva zaštita prestonice joj nije bila
potrebna.

Druzov luk.

Stvari su se drastično promenila u 3. veku, kada su se

varvarska plemena sve više i više zaletala na Rimsko
carstvo. Gradnju Aurelijanovih bedema započeo je,
što se vidi iz naziva, car Aurelijan 271. godine, a
završio ih je Prob 275. godine. Oba ova imperatora su
bili „Sremci“, odnosno rođeni su u okolini Sirmijuma.
Aurelijan je nakon smrti Klaudija Gotskog savladao
njegovog brata Kvintila i postao car. Grčevito je
branio carstvo, koje je u to vreme napadano sa svih
strana. Ratovao je protiv Gota, kao i protiv Vandala,
Markomana i Gala. Porazio je Zenobiju, vladarku
Palmire i povratio izgubljene teritorije na istoku,
uključujući i Egipat. Uz sve to borio se i protiv
nekoliko rimskih uzurpatora. Uvideo je i da je Dakiju
 Strana 65 od 101
nemoguće više braniti, te se povukao iz nje. Može se
reći i da je u priličnoj meri stabilizovao privrednu i
ekonomsku situaciju u carstvu. Ubijen je tokom svog
pohoda na Persiju. Nasledio ga je Tacit, koji je kratko
vladao i za koga nije jasno da li je ubijen ili je umro.
Njegovog brata Florijana savladao je Prob,
Aurelijanov vojskovođa. Tako je Prob došao na vlast.
On je imao dosta vojnih uspeha i to kako protiv
drugih pretendenata na presto, tako i protiv raznih
varvara. Ubili su ga 282. godine u Sirmijumu njegovi
vojnici, koje je po vrelom letnjem danu terao da
kopaju neke kanale. Inače, smatra se da je Prob
zaslužan za početak uzgajanja vinove loze na Fruškoj
gori. Elem, to bi bio kratak istorijat dva rimska cara
koji su zaslužni za izgradnju Aurelijanovih bedema.
Ovi zidovi su bili dugi 19 km, debeli 3,5 m, visoki 8 m
i ojačani sa 381 kulom. Pošto se sa gradnjom
Aurelijanovih bedema žurilo, zbog realne varvarske
opasnosti, mnoge starije građevine su uključene u ovu
fortifikaciju, kao što su recimo amfiteatar Kastrense,
Kastra Pretorija itd.

Aurelijanovi bedemi
 Strana 66 od 101

Aurelijanovi bedemi.

U pomenutoj Porti San Sebastijano danas je smešten

muzej Aurelijanovih zidina. Ova kapija se tokom
antičkog perioda zvala Porta Apija, a današnji naziv je
dobila u 15. veku zbog blizine Bazilike San
Sebastijano. Nadograđena je za vreme Honorija.
Bočne kule su povećane i između njih je napravljen
koridor, tj. hodnik koji ih je povezivao. Donji, kameni
deo kapije je pun urezanih starih grafita. Posebno se
ističe crtež Arhanđela Mihajla kako ubija zmaja. Ovaj
grafit je posvećen jednoj bici iz 14. veka. Pročitah
negde i da postoji natpis iz 1536. godine, koji ja nisam
zapazio, u čast ulaska u Rim Karla V, cara Svetog
rimskog carstva. Tom prilikom je Porta San
Sebastijano preuređena u neku vrstu slavoluka. Kroz
ovu kapiju je 1571. godine prošla i trijumfalna
procesija u čast Markantonija, admirala papske flote,
pobednika u bici kod Lepanta. Tom prilikom je kroz
Portu San Sebastijano provedeno u okovima i 170
turskih zarobljenika.
 Strana 67 od 101
Čim sam prošao kroz ovu kapiju našao sam se na
najčuvenijem rimskom putu Via Apia. Ova drevna
cesta je spajala Rim sa Kapuom, a zatim se produ-
žavala sve do Brindizija.

Porta San Sebastijano.

Nosi ime Apija Klaudija Cesusa, cenzora zaduženog za

izgradnju prve deonice 312. godine pne. U pitanju je
prvi pravi rimski put. Njegova gradnja je imala, pre
svega, strateški značaj, odnosno služio je za snab-
devanje trupa tokom Samnitskih ratova.
Via Apia.
 Strana 68 od 101
Rimski putevi su ozbiljno građeni. Na njihovim
trasama se kopalo sve do stene, tj. čvrste podloge, a
onda se stavljalo 4 sloja različitog materijala:
statumen (cement), rudus (pesak i šljunak), nukleus
(mešavina peska, opeke i kreča), suma krusta (kamen
ili cement).

Kuće sa antičkim spolijama na Apijevom putu.

Sredina dzade je bila ispupčena radi odvoda vode.

Važni putevi su bili širine i do 10 metara. Duž puteva
su postavljani miljokazi i podizani konaci, kao i
stanice za menjanje konja. Pošto je sahranjivanje bilo
zabranjeno u gradovima, često se duž rimskih puteva
u blizini naselja mogu videti brojne grobnice.

Via Apia.

Negde na početku Via Apie postoji mogućnost

iznajmljivanja bicikla što čini mnogo lakšim
obilaženje deonice koja vas zanima. Međutim, nije
bilo slobodnih bajseva, pa sam, pošto me je mrzelo da
 Strana 69 od 101
čekam, nastavio pešaka. Prvo sam posetio crkvu
Domine Kvo Vadis. Podignuta je na mestu gde je
prema legendi Sveti Petar sreo Isusa Hrista i pitao ga
„Gospodaru kuda ideš“, a ovaj mu odgovorio „Idem u
Rim da me razapnu“. U centru ove male crkve nalaze
se dva otiska stopala u kamenu, koja se pripisuju
Hristu. Zato se u zvaničnom nazivu ove bogomolje,
posvećenoj sv. Mariji pominje i reč „stopala“. Inače,
ovi otisci su kopije, a original se čuva u Bazilici San
Sebastijano. Pošto sam arheolog, a uz to i nisam neki
vernik, znam da se radi o rimskom ex votu, sa
delovima tela, koji su pronalaženi na mnogim
mestima širom nekadašnjeg rimskog carstva. Preko
puta ove crkve nalazi se velika cilindrična grobnica
Priscile, koja je u 11. veku služila kao mala tvrđava.
Nastavio sam dalje Apijevim putem i super mi je bilo
dok sam hodao ovom drevnom trasom.

Crkva Domine Kvo Vadis.

 Strana 70 od 101
Ne znam kako da opišem taj moj „super“ osećaj. Na
tom delu kojim sam pešačio nema baš da se vidi
bogzna šta, osim poneke grobnice, priroda je, onako,
ok, ali ništa posebno, međutim iz nekog, ko zna kog
razloga, meni je baš bilo lepo.
I tako sam došao do fenomenalnog kompleksa Vile
Maksencija. Ovaj car je ovde, osim palate, koja je
slabo očuvana, podigao i stadion, tj. Cirkus
Maksencijus. Za razliku od palate, stadion je u
odličnom stanju. Dugačak je 520 metara, širok 108
metara i mogao je da primi 23.000 gledalaca. Nekada
se na njegovoj spini (barijeri po sredini) nalazio
obelisk. Taj egipatski spomenik se baš naputovao.
Prvo iz Egipta u Rim, pa su ga tu šetali, da bi u 17.
veku bilo planirano da ode u Englesku, ali je na kraju
završio na trgu Navona. Sudeći po istorijskim izvo-
rima, na Maksencijevom stadionu su samo jednom
održane trke. To su bile inauguralne, ali ujedno i
funeralne, pošto je u to vreme (309.) umro
Maksencijev sin Romul, kome je na kraju ovaj cirk i
posvećen.

Maksencijev stadion.
 Strana 71 od 101

Spina na
Maksencijevom
stadionu.

U okviru ovog velikog kompleksa nalazi se i Mauzolej

Romula. Pretpostavlja se da je grobnicu Maksencije
pripremao za sebe, naravno i za članove svoje
porodice, odnosno da nije namenski izgrađen za
Romula. U pitanju je kružna građevina, čiji gornji
sprat nije opstao, ali je zato sjajno očuvano prizemlje
sa masivnim centralnim stubom u sredini.

Mauzolej Romula.

Nedaleko odavde nalazi se grobnica iz 1. veka pne.

Cecilija Metele, ćerke jednog konzula i žene Marka
Licinija Krasa. Ova grobnica je takođe cilindričnog
oblika, visine 12 m, a nalazi se na četvrtastom
 Strana 72 od 101
podijumu visokom preko 8 m, tako da je ukupne
visine skoro 22 metra. Prečnik joj je oko 30 metara.
Nekada je bila ukrašena bukranionima (kamenim
volovskim glavama) zbog čega je ceo ovaj kraj nazvan
Kapo di Bove. Mnogo godina kasnije uz grobnicu je
dozidano malo utvrđenje (Kaetani kastel). Preko puta
ovog zdanja nalaze se ostaci crkve sv. Nikole iz 1303.
godine.

Grobnica Cecilije Metele.

Grobnica Cecilije Metele i Kaetani kastel.

Za kraj sam ostavio crkvu San Sebastijano i njene

katakombe. U ovom delu, da kažemo na početku, Via
Apie postoji veći broj ovih podzemnih nekropola.
 Strana 73 od 101
Logično, pošto je u to vreme sahranjivanje bilo
zabranjeno unutar gradova. Sam naziv „katakombe“
potiče od toponima „Ad Catacumbas“, kojim je
označavan predeo između drugog i trećeg miljokaza
na Apijevom putu. Ovakav način sahranjivanja je
orijentalnog porekla, mada to nije bilo strano ni
starim italskim narodima. Što se tiče samih rimskih
katakombi, one se pojavljuju još u 2. veku, ali svoj
vrhunac imaju u drugoj polovini 3. i u prvoj polovini
4. veka. Sa njihovom upotrebom se završava u 5.
veku. Rimske katakombe predstavljaju komplikovani
sistem hodnika, koji se ukrštaju pod pravim uglovima.
Duž tih hodnika su po zidovima uklesani, kao niše,
grobovi (lokulusi). Na određenim mestima ti hodnici
su prošireni u neku vrstu grobnih odaja (cubiculum).
Postoje i grobnice u obliku niša, ali sa lukom
(akrosolijum). Katakombe su obično ukopane u više
međusobno povezanih nivoa pod zemljom (najčešće
do 5). U početku su služile isključivo za sahranjivanje.
Kasnije su se u njima skrivali progonjeni hrišćani, da
bi potom služile i za obavljanje liturgija. Posebno se
povezuju sa kultovima mučenika.
Ove koje sam ja posetio nose ime sv. Sebastijana,
koji je ubijen za vreme Dioklecijana, čiji je bio
komandant dvorske garde. Bio je hrišćanin i pošto je
spasavao svoje drugove po veri, ubijen je po nalogu
samog cara. Inače, tokom mog „trekinga“ Via Apiom,
od svih okolnih katakombi samo su ove bile otvorene
za posetu, tako da nisam imao šta tu mnogo da biram.
Katakombe San Sebastijan se sastoje od četiri
podzemna nivoa. Ulazak je moguć samo u grupi sa
vodičem, odnosno sveštenikom. Ovaj moj je bio neki
žutać, odnosno azijski katolik. Trudio se da bude
 Strana 74 od 101
zanimljiv i duhovit. Na humor se izgleda lože svi
turistički vodiči, pa eto na to nisu imuna ni sveštena
lica zadužena za turiste. Sve u svemu bio je ok. Kao
što sam i očekivao, poseta katakombama je bila
veoma zanimljiva. Sa izlaskom na svetlo dana završio
se i moj planirani obilazak Via Apie. Gradskim busem
sam se vratio natrag u centar Rima i nekako se
dovukao do hotelske sobe.

Rim DAN 8. stub Marka Aurelija, Hadrijanov hram,

Panteon, trg Navona, Paskvin, pijacom Kampo de
Fiori, Largo di tore Argentina, Avgustov portik,
crkva sv. Nikole , most Pons Fabricius, Pons Cestio,
Pons Palatino, Kloaka Maksima, Forum Boariumu,
Forumu Holitoriumu, crkva s. Đorđa u Velabru,
Bazilika sv. Klimenta, Bazilika sv. Jovana na
Lateranu

Stub Marka Aurelija.

 Strana 75 od 101
Za obilazak tzv. istorijskog centra (Centar Storico)
namerno sam izabrao ponedeljak, dan kada su muzeji
i arheološki lokaliteti zatvoreni. Metroom sam se
dovezao do trga Barberini, a onda se ulicom Tritona
uputio ka ovom delu grada. Podrazumeva se da sam i
ovde akcenat stavio na antičke spomenike, mada,
naravno obišao sam i još ponešto pride. Zapravo,
Centar Storiko zaslužuje sam po sebi da se čovek
njime promuva. Inače, ovaj deo grada je vidno čistiji
od drugih delova Rima.
Prva planirana tačka na mom današnjem itineraru
bio je stub Marka Aurelija. Radi se o stubu
podignutom 193. godine u čast pobede ovog cara nad
Germanima i Sarmatima. Izgrađen je, bez ikakve
sumnje, po uzoru na Trajanov stub.

Hadrijanov hram.

Sledeći na redu bio je Hadrijanov hram, odnosno

svetilište koje je, nakon deifikacije ovog imperatora,
podigao njegov naslednik i adoptirani sin Antonin
Pije. Ovaj hram je kasnije inkorporiran u jednu
zgradu. Sačuvan je kompletni severni zid cele sa 11
korintskih stubova visokih 15 metara.
 Strana 76 od 101
Nedaleko odavde smešten je još jedan obelisk
donešen iz Egipta. Davno bejah u misirskoj zemlji, ali
mislim da sam više obeliska video u Rimu, nego tada
u Egiptu. Ovaj je donet iz Heliopolisa od strane
Avgusta u znak njegove pobede nad Kleopatrom i
Markom Antonijem 30. godine pne.
Nastavio sam dalje i došao do jedne od
najveličanstvenijih građevina Starog Rima Panteona.
Kako mu samo ime kaže, radi se o hramu posvećenom
svim bogovima. Prvi Panteon na ovom mestu
(Marsovom polju) sagradio je između 27. i 25. pne
Avgustov zet Agripa. Njegovo zdanje je više puta
stradalo u požaru, ali je svaki put obnavljano. Između
115. i 120. godine Hadrijan je podigao ovu sadašnju
građevinu, možda po projektu Apolodara iz Damaska.
U pitanju je kružni objekat unutrašnjeg prečnika 43,3
m i visine 50 m. Na njegovom ulazu se nalazi veliki
portal sa zabatom i sa 8 korintskih stubova. Na
nosećoj gredi urezan je natpis sa Agripinog Panteona.
Na središtu kupole nalazi se otvor prečnika 9 metara.
U 7. veku Panteon je pret voren u crkvu.

Panteon.
 Strana 77 od 101
Naravno, od tada je pretrpeo razne prepravke,
pogotovo u enterijeru, ali je njegov oblik, manje više,
ostao nepromenjen. Unutar ovog zdanja sahranjen je
veći broj znamenitih ličnosti, kao što su, recimo,
slikar Rafael i kraljevi Umberto I i Vitorio Emanuel II.
Odmah preko puta ulaza u Panteon nalazi se još jedan
egipatski obelisk. Ovde se radi o jednom manjem
primerku, postavljenom nasred fontane.
Na obližnjem trgu Minerve postoji još jedan, takođe
mali, obelisk. Njega su u 17. veku stavili na skulpturu
slona, pa je taj spomenik prozvan Elefantino.

Elefantino.

Iako sam tokom ove šetnje Centrom Sto-rika pre

svega obilazio antičke spomenike Rima, „protrčao“
sam i kroz par poznatijih crkava. U jednoj od njih, sv.
Luja Fran-cuskog (San Luigi dei Francesi), nalaze se
neke poznate Karavađove freske. Pošto je glupo da se
u crkvi naplaćuju ulaznice, a gomile turista dolazeda
vide te slike, božji delatnici su se dosetili kako da na
tome ipak nešto zarade. Elem, te freske se nalaze u
kapeli u kojoj je mrak, a da bi se upalilo svetlo,
 Strana 78 od 101
odnosno da biste videli ova Karavađova dela, morate
da u automat ubacite 2 evra. Da ne pomislite da je
crkvi stalo samo do para, odnosno da oni ipak misle
na posetioce njihove crkve, pokazuje tabla tik uz taj
aparat za paljenje svetla, na kojoj piše da pazite na
dzeparoše.

Fontana na trgu Navona. Trg Navona.

Naime, dok ljudi ubacuju lovu u tu mašinu, lopov

snimi gde drže novčanik i dok blenu u Karavađa
izdzepari ih. Dalje sam otišao do, stvarno, ogromnog
elipsasto izduženog trga Navona. Nekada se tu nalazio
stadion Domicijana i Pjaca Navona, zapravo, prati
njegov oblik. Na jednom kraju trga može i da se vidi
nešto što je preteklo od tog stadiona. Na Pjaci Navona
se nalaze i dve ogromne, raskošne fontane, a na
sredini, šta drugo nego, obelisk. Nema šta, radi se i o
lepom i o impozantnom trgu!
Pronašao sam i giga-ntsko mer-merno stopa-lo
Serapisa, odnosno ostatak velike statue koja je krasila
hram Izide i Serapisa iz I veka. Takođe nađoh i
stubove Neronovih termi, kao i mermerne kade iz tog
kupatila, koje su pretvorene u fontanu. Otišao sam i
do Paskvina (Pasquino), tzv „Pričajuće skulpture“.
Zapravo, u pitanju su skromni ostaci spomenika koji
 Strana 79 od 101
predstavlja Menelaja kako drži Patrokla.

Serapisovo stopalo.

Stub Neronovih termi.

Kada iz Neronovih
termi.
 Strana 80 od 101
U 17. veku, kada nije bilo pametno da se sve javno
kaže, neki lokalni krojač Paskvino, poznat po svojoj
duhovitosti, kačio je na ovu skulpturu satirične
poruke u kojima je kritikovao crkvene vlasti i
aristokratiju. To su prihvatili i drugi, a te poruke su
nazvane paskvinade. I dan danas se oko ove statue
mogu videti zalepljene poruke.

Paskvino.

Promuvao sam se i pijacom Kampo de Fiori, gde je

spaljen Đordano Bruno. Na sredini ovoga trga
smešten je njegov spomenik, do koga da bi došao
moraš da se provlačiš između tezgi sa voćem i
povrćem. Na jednoj drugoj maloj pijaci, na koju sam
slučajno nabasao, jeo sam najbolji obrok u Rimu. U
tom, naokonikakvom lokalu, konačno jedoh pravu
 Strana 81 od 101
klopu i popih normalno pivo od pola litre i to po
pristojnoj ceni.

Kampo de Fiori.

Ime „Largo di tore Argentina“ je dobio po tornju,

koji je 1503. godine izgradio neki papski visoki
službenik poreklom iz Strazbura, koji se u to vreme
zvao Argentoratum. Na sredini ovoga trga nalaze se
spomenuta 4 hrama, koji su kao i u slučaju Rimskog
foruma, ispod današnjeg nivoa tla. Od njih četiri, tri
su pravougaone osnove, dok je jedan kružne (tolos).
Nakon okrepljenja produžio sam dalje i izbio na
„Largo di tore Argentina“. Na ovom rimskom skveru
nalaze se 4 hrama i to iz perioda republike. Pročitah
po povratku da se tu može videti i nešto malo od
Pompejevog teatra, međutim ja to ne uočih.

Largo di tore Argentina.

 Strana 82 od 101

Largo di tore Argentina.

Na putu do sledećeg odredišta prošao sam kroz

jevrejsku četvrt. Valjda sam potrefio neki njihov
praznik, jer ih je bilo baš puno, a naravno, bilo je i
obezbeđenja i policije koliko hoćeš.
Zbog tih Jevreja sam morao malo da kružim da bih
izbio na Avgustov portik (pokriveni trem sa
stubovima). Podigao ga je Avgust u ime svoje sestre
Oktavije. Kasnije su ga obnavljali brojni potonji
imperatori. Od srednjeg veka, pa sve do kraja 19. veka
služio je kao riblja pijaca.
 Strana 83 od 101

Avgustov portik.

Ovde se nalaze i relativno skromni ostaci hrama

Apolona Sosianusa i još skromniji ostaci hrama
Belone. Najzanimljiviji je Marcelov teatar. Nazvan je
po Avgustovom preminulom nećaku. Ovo drevno
pozorište je prečnika 111 metara i moglo je da primi
između 11.000 i 20.000 posetilaca. Od 4. veka
Marcelov teatar nije više bio u upotrebi, a u srednjem
veku je pretvoren u utvrđenje.

Marcelov teatar.

Otidoh i do obližnje crkve sv. Nikole (San Nicolo in

Carcere), jer se navodno ispod nje nalaze bogzna kako
 Strana 84 od 101
zanimljivi ostaci tri hrama iz doba republike. Mene to
baš i nije fasciniralo.

Arheološki lokalitet
ispod crkve sv.
Nikole.

Dalje sam mostom Pons Fabricius prešao na ostrvo

Tibertina. Ovaj most važi za najstariji u čitavoj Italiji.
Izgrađen je 62. godine pne. Dugačak je 62 širok 5,5 m.

Pons Fabricius.

Na ostrvu je još u 3. veku pne.postojao hram Eskulapa

(Asklepija), boga medicine, a i danas se ovde nalazi
nekakva bolnica. Kakav kontinuitet! Nisam se mnogo
zadržavao na ostrvu, već sam sledećim mostom Pons
 Strana 85 od 101
Cestio prešao na drugu stranu Tibra. I ovaj most je
star. Takođe je iz 1. veka pne, ali za razliku od Pons
Fabriciusa, koji je skoro u potpunosti originalan, od
ovog je malo šta ostalo iz tih davnih vremena. Natrag
preko Tibra prešao sam sledećim mostom Pons
Palatino. Ovaj je moderan, ali sa njega se lepo vide
ostaci Pons Emilija (Aemilius) iz 2. veka pne, koga
danas zovu Slomljeni most (Pons Rotto).

Pons Roto

Sa Palatin mosta se vidi i Kloaka Maksima,

verovatno najčuvenija kanalizacija na svetu, a svakako
jedna od najstarijih. Prema tradiciji napravljena je
600. pne. po naređenju rimskog kralja Tarkvinija.
Podrazumeva se, vekovima je prerađivana i
dograđivana. Na mestu gde se Kloaka Maksima
izlivala u Tibar grupa klošara je napravila pravi mali
kamp.
 Strana 86 od 101

Kloaka Maksima.

Prešavši most našao sam se na nekadašnjem

Forumu Boariumu,koji je tako nazvan jer se na njemu
obavljala trgovina stokom. Inače, ovaj prostor je
poznat i po tome što su tu održane prve zabeležene
gladijatorske borbe u Rimu 264. godine pne, u okviru
jednog pogrebnog rituala.

Forum Boarium.
 Strana 87 od 101
Dva antička hrama koja su krasila Forum Boarium
ostala su savršeno sačuvana sve do danas. Jedan je
okrugli posvećen Herkulu Pobedniku. Za njega se
ranije zbog oblika (tolos) mislilo da je Vestin hram.
Kao što već rekoh, radi se o kružnom svetilištu pr-
ečnika skoro 15m, sa kružnom celom oko koje je
raspoređena 20 korintskih stubova.

Hram Herkula
Pobednika.

Hram Fortune.

Datuje se u 2. vek pne. Drugi hram je iz 1. veka pne i

posvećen je Fortuni. U pitanju je tipično pravougaono
 Strana 88 od 101
rimsko svetilište na podijumu, sa pronaos portikom
(da kažemo sa tremom), koga nose jonski stubovi
(4+2). Nedaleko od Foruma Boariuma nalazi se još
jedan drevni rimski trg. Reč je o Forumu Holito-
riumu, koji je ime dobio po tome što se na njemu
prodavalo povrće. Tu su se nalazila 4 hrama još iz
perioda republike. Bili su posvećeni: Janusu, Spesu,
Junoni Sospiti i Pieti. Ostatke prva tri sam video
prilikom šetnje ispod crkve sv. Nikole (San Nicolo in
Carcere).

Janusov luk.

Jedan od zanimljivijih rimskih slavoluka nalazi se u

delu grada Velabro, odnosno antičkom Velabrumu, da
kažemo manjoj udolini koja je povezivala Forum
Boarium sa Forumom Romanum. Radi se o
tetrapilonu, odnosno luku sa 4 prolaza. Ime Janusa,
koje danas nosi, ovaj trijumfalni luk je dobio tek
tokom renesanse. Ne zna se tačno ni ko ga je podigao,
Konstantin I ili Konstantin II.
Pored ovog zanimljivog spomenika nalazi se crkva s.
Đorđa u Velabru. To je bogomolja iz 7. veka, naravno,
kasnije više puta prepravljana i dograđivana. Meni je
 Strana 89 od 101
najinteresantniji bio Arcus Argentarium, koji je
jednim svojim delom inkorporiran u severni zid
crkve. Što se tiče samog Arkusa Argentariuma, nije
sasvim jasno da li je u pitanju trijumfalni luk ili neka
vrsta monumentalne kapije. Kako god bilo, natpis na
njemu kaže da su ga podigli menjači novca i trgovci u
slavu Septimija Severa i nejgove familije. Ukrašen je
reljefima Herkula i cele porodice Severa, uključujuči i
Karakalu i Getu. Ima na njemu još i reljefa na kojima
su prikazani vojnici, varvari, Geniji, Viktorije itd.

Crkva sv. Đorđa i

Arkus Argentarium.

Dalje nisam mogao više, dovukao sam se nekako do

hotela i bacio u krevet. Sat i kusur ležanja uz kaficu i
par grapa i bio sam spreman za novi pohod na Rim.
Pravac Bazilika sv. Klimenta! Ova crkva je izgrađena u
11. veku, ali leži na ostacima starijih građevina – na
bazilici iz 4. veka, koja je, pak, napravljena od kuće
nekog imućnog Rimljanina. Deo doma tog Rimljanina
je jedno vreme korišćen kao crkva, a u podrumu je
otkriven mitrej (mitreum). Inače, cela ova velika
raskošna kuća, u stvari leži na temeljima još starijeg
objekta iz doba republike (možda carska kovnica ili
neki magacin).
 Strana 90 od 101

Mitrej ispod crkve sv.

Klimenta.

Najzanimljivije stvari u Bazilici sv. Klimenta,

zapravo se nalaze ispod nje. Mislim na strukture tih
starijih antičkih građevina, zatim na nekoliko sjajnih
srednjovekovnih fresaka, kao i na grob „našeg“ sveca
Ćirila i na kraju, naravno, i na mitrej. Mitrej je
svetilište mitraističke religije koja se jedno vreme
iškala sa hrišćanstvom što se tiče popularnosti. Radi
se o persijskom božanstvu Mitri, koje je u periodu od
1. do 3. veka obožavano širom Rimskog carstva.
Brojne skulpture i posebno reljefi Mitre nađeni su
bukvalno u svim delovima nekadašnje rimske
imperije. Mitra se uvek prikazuje u istočnjačkoj odori
kako kolje bika. Tokom tog žrtvovanja pomaže mu
pas, koji grize bika, zmija koja ga ujeda i škorpija koja
ga štipa za muda. Glavna prostorija ovog mitreja
ispod bazilike sv. Klimenta je dimenzija približno 10 x
6 metara. Na sredini se nalazi oltar sa scenom sličnoj
ovoj što sam malopre naveo. Ovde je nađeno i još par
skulptura, kao i bista Sol Inviktusa (Nepobedivo
sunce – titula koju je nosio Mitra). Inače, mitreji su se
najčešće podizali u pećinama ili u podzemnim
građevinama (veštačkim pećinama). Postoji i jedan
 Strana 91 od 101
čuven kod Karakalinih termi, koji trenutno nije
otvoren za javnost. Oduševio me je obilazak bazilike
sv. Klimenta. Po mojim kriterijumima to je
najzanimljivija crkva u Rimu. Sa ovim se verovatno
niko neće složiti, ali šta da se radi.

Bazilika sv. Jovana na

Lateranu.

Bronzana vrata sa
nekadašnjeg rimskog
senata.
 Strana 92 od 101
Sledeća na redu bila je mnogo, mnogo poznatija i
raskošnija Bazilika sv. Jovana na Lateranu, najstarija
i prva po rangu od sve četiri glavne rimske bazilike.
Iako senalazi izvan granica Vatikana ima poseban
eksteritorijalni status i vlasništvo je Svete stolice. Ova
crkva je velika, lepa, monumentalna građevina, čiju
fasadu krase statue 12 apostola. Unutrašnjost je
takođe bogato ukrašena, a za to je najzaslužniji čuveni
arhitekta Frančesko Boromini. Sve je to bajno, ali
meni su najzanimljivija bila ogromna antička
bronzana vrata, koja su se nekada nalazila na zgradi
rimskog senata.

Bazilika sv. Jovana i

Lateranski baptisterij.

Odmah uz Baziliku sv. Jovana naslanja se Lateranski

baptisterij, odnosno oktagonalna krstionica iz 440.
godine.
Na trgu ispred bazilike uzdiže se tzv. Lateranski
obelisk, najveći egipatski obelisk na svetu. Prvobitno
je bio težak 455 tona, međutim nakon rušenja i
ponovnog podizanja smanjen je, tako da sada teži 330
tona. Nekada se nalazio u Karnaku, odakle ga je
preneo Konstantin II. Naiđoh negde na podatak da u
 Strana 93 od 101
Rimu danas postoji 13 obeliska, uglavnom egipatskih.
Bio je i jedan etiopski iz Aksuma, koji je iz te zemlje
donet 1937. tokom italijanske okupacije, ali je on
2005. godine vraćen u Etiopiju.

Lateranski obelisk.

Nedaleko od Lateranske bazilike nalazi se Porta

Asinarija, još jedna od kapija Aurelijanovih bedema.
U pitanju je moćna kapija sa dve polukružne kule koje
flankiraju prolaz.
Kroz nju su 536. godine ušle vizantijske trupe
vojskovođe Velizara, inače Slovena.

Porta Asinarija.
 Strana 94 od 101

To je bilo sve za ovaj dan. Pedometar na telefonu

pokazao je da sam prepešačio 25 kilometara.

Rim DAN 9. Nacionalni etrurski muzej, Piazza dela

Popolo, Ara Pacis Avguste, Avgustov mauzolej,
Nacionalni rimski muzej, Balbijeva kripta, Bazilike
Sant Kroče u Jerusalimu, Amfiteatar Castrense

Dan u Rimu započeo sam obilaskom Nacionalnog

etrurskog muzeja. Kao što sam i očekivao, sjajan
muzej, krcat fenomenalnim eksponatima: gomile
slikanih vaza, neverovatne izgravirane bronzane ciste
i ogledala, skulpture od terakote itd. Dve cele oslikane
grobnice su prenete i ovde postavljene. Donešeni su i
delovi zabata sa statuama i frizovima od gline. Sa
jednog takvog hrama iz Veija (500. pne) potiče
čuvena skulptura Apolona. Verovatno najpoznatiji
eksponat ovog muzeja je sarkofag „supružnika“. Radi
se o tipičnom etrurskom keramičkom sarkofagu, na
čijem se poklopcu nalaze ležeće skulpture pokojnika i
njegove žene.

Apolon iz Veia. Sarkofag supružnika.

 Strana 95 od 101
Nakon muzeja otpešačio sam do Narodnog trga
(Piazza dela Popolo). To je prostrani elipsasti trg, na
čijem se centru nalazi, pogađate, egipatski obelisk.
Ovaj je visok 24 metra, a napravljen je u 13. veku pne
u Heliopolisu. Preneo ga je u Rim Avgust 10. pne i
postavio na spini (sredini) Cirkusa Maksimusa. Na
kraju Pjace dela Popolo nalaze se dve skoro identične
crkve st. Maria Mirakoli i st. Maria Montesani. Od
njih se dalje na jug pružaju tri veće ulice tako da
formiraju trozubac, zbog čega je ovaj kraj nazvan
Tridente.
Ja sam se uputio jednim od krakova tog trozupca u
pravcu Ara Pacis Avguste. Ne treba veliko znanje
latinskog da bi se shvatilo da se radi o Avgustovom
oltaru posvećenom miru. Podignut je 13. godine pne.

Piazza dela Popolo.

Naime, nakon Avgustove pobede nad Markom

Antonijem otpočeo je dugogodišnji mir Pax Avgusta.
Tokom dugog perioda nije bilo većih ratova,što je
umnogome doprinelo daljem razvoju Rimskog
carstva. Avgustov oltar je četvrastog oblika, a njegovi
zidovi su prekriveni reljefnim panelima. Iskopavanje i
rekonstrukciju ovog sjajnog spomenika inicirao je
 Strana 96 od 101
Musolini. Jebote, pa da njega nije bilo, pitanje je šta
bi danas moglo da se vidi od antičkih spomenika
ovoga grada. Bukvalno skoro svaki lokalitet koji sam
obišao u Rimu je Benito ili iskopao, ili rekonstruisao,
ili obnovio, ili zaštitio. Poznato je da se on trudio da
svoj fašističi pokret poveže sa slavnim Rimskim
carsvom, i otuda, verovatno, tolika njegova briga o
spomenicima Starog Rima. Uostalom nije ni
važno kakve su mu bile pobude, što se tiče arheologije
svaka mu čast!

Ara Pacis Augusta.

Preko puta Ara Pacisa nalazi se Avgustov mauzolej.

Grobnica prvog rimskog cara je kružna građevina,
koja se sastojala od nekoliko koncentričnih prstenova,
zidanih ciglom i nasutih zemljom. Pretpostavlja se da
se na vrhu nalazila Oktavijanova statua. Prečnik
mauzoleja je 90 metara, a visina mu je bila oko 40
metara. Unutar njega su se, osim Avgustove urne,
čuvale i urne drugih pripadnika Julijevsko–
Klaudijevske dinastije. U srednjem veku je jedno
vreme Avgustov mauzolej korišćen kao utvrđenje, a
 Strana 97 od 101
onda je zapušten. Obnovio ga je 1930. godine, ko
drugi nego, Musolini.

Avgustov mauzolej.

Na red je došao još jedan dobar muzej. U pitanju je

Nacionalni rimski muzej, odnosno da budem
precizniji njegova postavka u palati Altemps. I ovde
sam se najviše oduševljavao antičkim skulpturama,
kao što su Apolon, Dionis, Ratnik koji sedi, Herkul,
zatim biste raznih impertora. Izloženo je i nekoliko
sjajnih sarkofaga.

Ludovisi Ares.
 Strana 98 od 101

Ludovisi tron.
Ako mora nešto da se izdvoji to je tzv. Ludovisi tron iz
5. veka pne sa scenom rađanja Afrodite iz mora. Treba
spomenuti i tzv. Ludovisi Aresa, tj. Marsa, rimsku
kopiju iz 2. veka grčkog originala koji se pripisuje
Skopasu ili Lisipu. Delove koji su falili
nadomestio je Bernini. Jedna od poznatijih skulptura
ovoga muzeja je tzv. „Ludovisi Gal“ iliti „Galsko
samoubistvo“. U pitanju je galski ratnik koji zabada
mač u svoje grudi, dok pridržava umiruću ženu.
 Strana 99 od 101
Već sam pominjao da je ova statua, kao i Umirući Gal
iz kapitolinskog muzeja, rimska kopija helenističkog
grupnog bronzanog spomenika iz 230 – 220 pne, koji
je napravljen za pergamonskog vladara Atala I, u čast
njegove pobede nad Galaćanima (Gali koji su se
naselili u Anadoliji).

Galsko samoubistvo.

Balbijeva kripta.
 Strana 100 od 101
Sledeća na redu bila je Balbijeva kripta, još jedan
lokalitet pod jurisdikcijom Nacionalnog rimskog
muzeja. Radi se o kompleksu kome pripada
kvadriportik Balbijevog teatra, kao i obližnji silos za
skladištenje žita. Lucije Kornelije Balbus je pomenuto
pozorište izgradio 13. god. Inače, on je bio istaknuti
rimski vojskovođa španskog porekla. Ostao je
upamćen po podsaharskoj ekspediciji, kada je sa
svojim legionarima verovatno stigao blizu Timbuktua.
Na kraju dana otišao sam do Bazilike Sant Kroče u
Jerusalimu. Njeno ime povezuje se sa crkvom
izgrađenom na toj lokaciji 325. godine da bi se u njoj
čuvale relikvije koje je carica Jelena, majka
Konstantina, donela iz Svete zemlje. Naime, tada je
tlo na kome je izgrađena ova bogomolja pokriveno
zemljom iz Jerusalima. Da budem iskren, ovu baziliku
sam obišao na brzaka, jer je glavni razlog za moj
dolazak u ovaj deo grada bio Amfiteatar Castrense.

Amfiteatar
Castrense.

Napravljen je u prvim dekadama 3. veka i bio je deo

kompleksa carske vile nekog od careva dinastije
Sever. Elipsastog je oblika, dužine 88, a širine oko 76
metara. Izgrađen je od opeka. Tokom izgradnje
 Strana 101 od 101
Aurelijanovih bedema Amfiteatar Castrense je
inkorporiran u ovu fortifikaciju.
To je bilo sve za ovaj dan, u stvari to je bilo sve i za
ovu posetu Rimu, pošto je sutra sledio povratak kući.
Šta da kažem na kraju? Uspeo sam da za ovih 8 dana,
uz dosta napora, obiđem gotovo sve što sam planirao.
Pedometar na telefonu je izračunao da sam prosečno
pešice prelazio 17 km. Nisam obišao par lokaliteta u
okolini Rima, kao što je Hadrijanova vila u Tivoliju ili
rimska luka Ostija. Bilo mi je glupo da pravim te izlete
van grada, a da ne obiđem sve što ima od antičkih
spomenika u samom Rimu. To ću neki drugi put, jer
svakako planiram da se vratim u italijansku
prestonicu. Rim, po meni, spada u mesta koja ne
treba da se obilaze u cugu, koliko god da imate
vremena, već zahteva više dolazaka. I da sam ostao
duže ne bi to bilo to. Toliko toga viđeno jedno za
drugim u čoveku stvara konfuziju.Takav obilazak tih
silnih znamenitosti sveo bi se na hodanje od
spomenika do spomenika i puko štrikliranje lokaliteta
sa spiska koje sam zacrtao da vidim. Priznajem ovaj
put sam malo preterao sa tempom, ali biće valjda
popravni, pošto u Rim, definitivno, moram još koji
put da dođem. To ne bi trebalo da bude problem jer
„svi putevi vode u Rim“.