PRELAZNI METALI 2.

razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer

PRELAZNI METALI
OPŠTA SVOJSTVA PRELAZNIH METALA

 Ovoj grupi elemenata pripadaju elementi koji se nalaze između 2. i 13. grupe PSE.
 Zajednička elektronska konfiguracija za ove elemente je (n-1)d1-10 ns2.
 Osobine ovih elemenata su slične u periodama više nego u grupama.
 Čvrstog su agregatnog stanja, imaju velike gustine i tvrdoće, visoke temperature
topljenja i ključanja.
 Dobri su provodnici toplote i elektriciteta, pokazuju težnju za gređenjem legura i
međusobno i sa drugim metalima.
 Najpoznatiji prelazni metali su:
1. Hrom i mangan;
2. Gvožđe, kobalt i nikal (trijada gvožđa);
3. Bakar, srebro, zlato;
4. Cink i živa;
 Ovi elementi imaju veliki industrijski značaj, jer na njima i njihovim legurama počiva
metalurgija. Oni se koriste i kao katalizatori i kao biogeni elementi.

1
PRELAZNI METALI 2. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer

HROM, MANGAN I NJIHOVA JEDINJENJA

24Cr 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d5

25Mn 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d5

 Najvažnija ruda hroma je hromit, FeCr2O4, a rude mangana su piroluzit, MnO2,

hausmanit, Mn3O4 i braunit, Mn2O3.
 Hrom je metal srebrnastobele boje, sa plavičastom nijansom, najmanje rastvoran od
svih metala.
 Mangan je po izgledu sličan gvožđu, tvrđi i krtiji je od njega.

 Najčešći oksidacioni brojevi hroma su +3 i +6.

 Najpoznatija jedinjenja hroma su:
Hrom (II)-oksid, CrO bazan
Hrom (III)-oksid, Cr2O3 amfoteran
Hrom (VI)-oksid, CrO3 kiseo
Hromna kiselina, H2CrO4 (soli hromati)
Dihromna kiselina H2Cr2O7 (soli dihromati)
Kalijum-dihromat, K2Cr2O7

 K2CrO4 (K2Cr2O7) se koristi kao oksidaciono sredstvo najčešće u kiseloj sredini pri
čemu se Cr iz +6 redukuje u +3.

Cr+6  (H+) + 3e-  Cr3+

 Najčešći oksidacioni brojevi mangana su +2, +4 i +7.

 Najpoznatija jedinjenja mangana su:
Mangan (II)-oksid, MnO bazan
Mangan (IV)-oksid, MnO2 amfoteran
Mangan (VII)-oksid, Mn2O7 kiseo
Manganova kiselina, H2MnO4 (soli manganati)
Permanganova kiselina HMnO4 (soli permanganati)
Kalijum-permanganat, KMnO4

 KMnO4 je univerzalno oksidaciono sredstvo i koristi se u sve tri sredine.

(H2O) + 3e-  Mn4+
MnO4 
- Mn 
7+ (H+) +5e-  Mn2+
(OH-) + 1e-  Mn6+

2
PRELAZNI METALI 2. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer

GVOŽĐE

26Fe 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d6

 Nalaženje u prirodi:
Najrasprostranjeniji metal u Zemlji (34,63%). Nalazi se i prirodi u vidu oksidnih
ruda: hematit, Fe2O3 i megnetit, Fe3O4.

 Dobijanje:
Redukcijom oksidnih ruda koksom:

2 C + O2  2 CO
Fe2O3 + 3 CO  2 Fe + 3 CO2

 Fizičke osobine:
Mek metal, srebrnastobele boje, razvlači se u tanke žice, dobro provodi elektricitet,
na vlažnom vazduhu rđa.

 Hemijske osobine:
Rastvara se dobro u razblaženoj hlorovodoničnoj i sumpornoj kiselini:

Fe + 2 HCl  FeCl2 + H2
Fe + H2SO4  FeSO4 + H2

 Primena:
Biogeni element, ulazi u sastav živih organizama.

3
PRELAZNI METALI 2. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer

JEDINJENJA GVOŽĐA

1. Gvožđe (II)-oksid, FeO

Dobijanje: redukcijom gvožđe (III)-oksida pomoću vodonika ispod 300oC:

Fe2O3 + H2  2 FeO + H2O

Osobine: bazni oksid, anhidrid gvožđe (II)-hidroksida, Fe(OH)2.

2. Gvožđe (II)-hidroksid, Fe(OH)2

Dobijanje: dejstvom baze na Fe2+ jone:

FeCl2 + 2 NaOH  Fe(OH)2 + 2 NaCl

Osobine: beli pahuljičasti talog nerastvoran u vodi.

3. Gvožđe (III)-oksid, Fe2O3

Osobine: amfoterni oksid, rastvara se i u kiselinama i u bazama.

4. Gvožđe (III)-hidroksid, Fe(OH)3

Osobine: tamno-braon talog nerastvoran u vodi.

4
PRELAZNI METALI 2. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer

KOBALT, NIKAL I NJIHOVA JEDINJENJA

27Co 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d7

28Ni 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d8

 U prirodi ima 10 puta više nikla nego kobalta. Kobalt se javlja u vidu kobaltita
CoAs2.CoS2 i smaltita CoS2, a nikal u vidu nikelina NiAs i u vidu silikata.
 Kobalt je sjajan plavičastobeo, veoma tvrd metal.
 Nikal je srebrnastobeo, teško topljiv, žilav metal koji se može polirati do visokog
sjaja.

 Ovi metali se iz ruda dobijaju metalurškim postupkom:

2 NiS + 3 O2  2 NiO + 2 SO2

NiO + C  Ni + CO

 Dobro se rastvaraju u razblaženim kiselinama, a u bazama su slabo rastvorni. Sa

kiseonikom reaguju pri energičnom zagrevanju.

 Najčešći oksidacioni brojevi kobalta i nikla je +2.

 Kobalt (II)-oksid, CoO, nastaje žarenjem karbonata:

CoCO3  CoO + CO2

 Dejstvom alkalnih hidroksida na kobaltove soli, nastaje kobalt (II)-hidroksid plave

boje:
CoCl2 + 2 NaOH  Co(OH)2 + 2 NaCl

 Nikal (II)-oksid, NiO, nastaje žarenjem karbonata:

NiCO3  NiO + CO2

 Dejstvom alkalnih hidroksida na niklove soli, nastaje nikal (II)-hidroksid zelene boje:

NiCl2 + 2 NaOH  Ni(OH)2 + 2 NaCl

5
PRELAZNI METALI 2. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer

BAKAR, SREBRO I NJIHOVA JEDINJENJA

29Cu 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d10

47Ag 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d10 4p6 5s1 4d10

 U prirodi se javljaju u elementarnom obliku i u obliku jedinjenja: halkopirit CuFeS 2,

halkozin Cu2S, kovelin CuS, plavi kamen CuSO4.5H2O, argentit Ag2S.
 Bakar je svetlocrvenkaste boje, mekan no vrlo žilav i rastegljiv metal.
 Srebro je beo sjajan metal, tvrđi od bakra i od zlata, najbolje se izvlači u žice i kuje od
svih metala.

 Bakar se dobija metalurškim postupkom:

Cu2S + 2 Cu2O  6 Cu + SO2

 Dobro se rastvaraju u razblaženim kiselinama:

3 Cu + 8 HNO3  3 Cu(NO3)2 + 2 NO + 4 H2O

3 Ag + 4 HNO3  3 AgNO3 + NO + 2 H2O

 Najčešći oksidacioni broj bakra je +2, a srebra +1.

 Bakar (II)-oksid, CuO, nastaje zagrevanjem bakra na vazduhu:

Cu + O2  2 CuO

 To je bazni oksid, sa kiselinama gradi bakar (II)- soli.

CuO + 2 HCl  CuCl2 + H2O

 Dejstvom alkalnih hidroksida na soli bakra, nastaje bakar (II)-hidroksid, talog plave
boje:
CuCl2 + 2 NaOH  Cu(OH)2 + 2 NaCl

 Srebro hlorid, AgCl je talog bele boje. Nastaje u reakciji srebro-nitrata i natrijum-
hlorida:
AgNO3 + NaCl  AgCl + NaNO3

 Srebro-nitrat (AgNO3), je bela kristalnna supstanca dobro rastvorna u vodi. Dobija se

rastvaranjem srebra u azotnoj kiselini:

3 Ag + 4 HNO3  3 AgNO3 + NO + 2 H2O

6
PRELAZNI METALI 2. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer

CINK, ŽIVA I NJIHOVA JEDINJENJA

30Zn 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d10

80Hg 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d10 4p6 5s2 4d10 5p6 6s2 4f14 5d10

 U prirodi se javljaju u elementarnom obliku i u obliku jedinjenja: sfalerit ZnS,

smitsonit ZnCO3, cinabarit HgS.
 Cink je plavičastobeo metal, ne podleže koroziji, dobar je provodnik toplote i
elektriciteta.
 Živa je tečan metal, srebrnobele boje, male isparljivosti; pare žive su otrovne.

 Cink se dobija metalurškim postupkom:

2 ZnS + 3 O2  2 ZnO + 2 SO2

ZnO + C  Zn + CO

 Živa se dobija metalurškim postupkom:

HgS + O2  Hg + SO2

 Cink se rastvara u hlorovodoničnoj kiselini:

Zn + 2 HCl  ZnCl2 + H2

 Živa se rastvara u kiselinama sa oksidacionim dejstvom (HNO3, H2SO4):

Hg + 4 cc HNO3  Hg(NO3)2 + 2 NO2 + 2 H2O

 Najčešći oksidacioni broj ova dva elementa je +2, (živa +1).

 Zink (II)-oksid, ZnO, nastaje sagorevanjem para cinka u struji vazduha:

Zn + O2  2 ZnO

 To je nerastvoran beo prah, amfoterni oksid, sa kiselinama gradi zink (II)- soli, a sa
bazama gradi komplekse:

ZnO + 2 HCl  ZnCl2 + H2O

 Dejstvom alkalnih hidroksida na soli cinka, nastaje cink (II)-hidroksid:

ZnCl2 + 2 NaOH  Zn(OH)2 + 2 NaCl

7
PRELAZNI METALI 2. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer

 Živa (II)-oksid, HgO, se dobija termičkim razlaganjem živa (II)-nitrata:

2 Hg(NO3)2  2 HgO + 4 NO2 + O2

 Daljom termolizom živa (II)-oksida, dobija se u laboratoriji živa:

2 HgO  2 Hg + O2

 Živa (I)-hlorid, kalomel, je dobija dejstvom žive na živa (II)-hlorida:

Hg + HgCl2  Hg2Cl2

8
PRELAZNI METALI 2. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer

KOMPLEKSNA JEDINJENJA

 Prelazni metali grade kompleksna jedinjenja.

 Kompleksna jedinjenja se sastoje iz:
1. centralnog jona (prelaznog metala);
2. liganda
3. spoljašnje sfere
 Ligandi mogu biti:
1. Anjonski (CN-, OH-, NO2-, SCN-, Cl-, F-, Br- i drugi)
2. Neutralni (H2O, NH3 i drugi)

Formula Naziv liganda Element Naziv elementa Naziv elementa

liganda (katjon) (anjon)
CN- cijano Mn mangan manganat
OH- hidrokso Cr hrom hromat
NO2- nitro Fe gvožđe ferat
SCN- tiosijanato Co kobalt kobaltat
Cl- hloro Ni nikal nikalat
F- fluoro Cu bakar kuprat
Br- bromo Ag srebro argentat
NH3 ammin Zn cink cinkat
H2O akva Hg živa merkurat

 Kad su centralni jon i ligand u katjonskom delu prvo se čita:

1. Ligand
2. Centralni jon (i njegova valenca rimskim brojem)
3. Spoljašnja sfera

 Kad su centralni jon i ligand u anjonskom delu prvo se čita:

1. Spoljašnja sfera
2. Ligand
3. Centralni jon (i njegova valenca rimskim brojem)

 Brojevi kod liganda:

1. 2 – di
2. 3 – tri
3. 4 – tetra
4. 5 – penta
5. 6 – heksa