Први горњи премолар (dens praemolares primus superior)

Букална површина
Букална површина је облика петоугла. Конвексна је у целини, а максимум конвекситета је у цервикалној и
средњој трећини. Конвекситет је израженији дистално, па кажемо да зуб има обрнут или неправилан знак лука.
Мезијални угао је заобљенији од дисталног, па кажемо да зуб има обрнут или неправилан знак угла. Од врха
букалне квржице (померен дистално) полази један слабо изражени гребен, који се губи у цервикалној трећини и
који букалну површину делу на две неједнаке фасете, од којих је мезијална шира, краћа, увученија и благо
конкавна, а дистална је дужа, ужа и избаченија. Букална површина оклузално прелази у букалну квржицу, где се
формира буко-оклузални гребен. Врх квржице дели гребен на два неједнака дела: мезио-оклузални квржични
гребен, који је дужи и равнији и дисто-оклузални који је краћи и више закривљен. На свакој страни букалног
гребена присутне су мезио-букална и дисто-букална развојна бразда . Оне деле оклузални део површине на три
вертикална дела, који представљају три букална лобуса. У цервикалној трећини могу се наћи преклопне линије.

Палатинална површина
Орална површина је заобљенија, ужа и краћа од букалне. Облика је петоугла, а максимум конвекситета је у
оклузалној и средњој трећини. Прелаз палатиналне у проксималне површине је заобљен. На прелазу
палатиналне у оклузалну површину налази се палатинална квржица. Врх квржице је померен мезијално.

Проксималне површине
Проксималне површине су облика правоугаоника, благо конвергују ка врату зуба и палатинално. Мезијална
површина је благо конкавна, ужа и краћа, а дистална је испупченија, шира и дужа. На мезијалној површини у
пределу врата налази се плитко удубљење, типично за овај премолар, тако да пресек зуба у врату показује
бубрежаст облик.

Оклузална површина
Овалног облика, конкавна у средини. На оклузалној површини могу се уочити два оклузална поља- унутрашње и
спољашње. Спољашње оклузално поље има спољашњу границу која се подудара са контуром круне зуба, док
унутрашњу границу чини контура унутрашњег оклузалног поља. Унутрашње оклузално поље има контуру
приближног облика трапезоида. Граница између унутрашњег и спољашњег оклузалног поља је деобна линија.
Деобну линију у буко-оралном правцу чини сагитални квржични гребен потпорне (лингвалне) и водеће (букалне)
квржице. Проксималне границе унутрашњег оклузалног поља чине оклузалне ивице маргиналних гребена.
Гребени букалне квржице: букални квржични гребен (од врха квржице према букалној површини), палатинални
(од врха квржице палатинално ка централној фисури), мезијални (од врха квржице према мезио-буко-
оклузалном углу), дистални (од врха квржице до дисто-буко-оклузалног угла). Ивични гребени-формирају добро
развијене платформе. Мезијални ивични гребен, насупрот дисталном, краћи је и прекинут у средњем делу
мезио-маргиналном браздом у виду усека. Ивични гребени се пружају линеарно од буко-оклузалног до лингво-
оклиузалног темена угла. Фосе-депресије на оклузалној површини бочних зуба. Истичу се две фосе: мезијална
триангуларна фоса (граничи се са мезијалним маргиналним гребеном, трансверзалним гребеном и мезијалним
гребенима обе квржице) и дистална триангуларна фоса која је слична мезијалној, мада не тако велика и дубока.
Фисуре-Средишњим делом унутрашњег оклузалног поља пружа се у мезио-дисталном правцу централна
развојна бразда, која се проксимално улива у триангуларне фосе. У дубини триангуларне фосе налази се јамица
која означава проксимални крај централне фисуре. У састав триангуларне јаме улази и букална бразда, која се
пружа од сваке јамице букално према одговарајућем темену угла, и лингвална бразда, која се пружа од сваке
јамице лингвално према одговарајућем темену угла.